FAKULTET ZAŠTITE NA RADU U NIŠU

SEMINARSKI RAD

IZ PREDMETA

OSNOVI SISTEMA ZAŠTITE

Tema: Radna sredina kao sistem

Mentor: Student: Jelena Milenović - Nikolić Bisenija Antić 14221

Datum: 22.10.2014.

1

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

11

12

13

14

15

16

17

18

19

20

21

22

Sadržaj

Uvod 31. Automatizacija sistema 4

2. Opasnost i štetnost kao elementi sistema radne sredine 6

3. Upravljanje sistemima u cilju bezbednog funkcionisanja 7

4. Analiza tehnoloskih sistema 8

5. Tabela elemnata opasnosti sa veličinama 9

6. Zaključak 11

7. Literatura 12

2

23

24

25

26

27

28

29

30

31

32

33

34

UVOD

Tehničko tehnološki progres uslovio je razvoj tehnologije, materijala, opreme, kao i uslove rada u radnoj sredini gde radnik obavlja svoje radne aktivnosti. Kako se usavršilo oruđe za rad,razni materijali i proizvodi tako su se poboljšali i uslovi za rad u radnoj sredini. Dok su se prva oruđa za rad upotrebljavala na otvorenom prostoru,u čovekovoj prirodnoj sredini, nije postojala razlika između radne i životne sredine, tako da radna sredina nije mogla da deluje na coveka,niti je takvo delovanje bilo omogućeno. Sa pojavom zanata, pojavljuje se i radna sredina koju karakteriše zatvoreni prostor i koji odvaja radnu od životne sredine. Radnu sredinu čini skup elemenata koji formijaru uslove pod kojima se rad obavlja. Ti elementi su različiti i mnogobrojni, pa je zbog toga i pojam radne sredine jako širok. Radna sredina u najširem smislu prestavlja prostor u kome se ispoljavaju uticaji i dejstva, kao i posledice koje nastaju pri funkcionisanju sistema. Razvoj mehanizacije i automatizacije je doveo do toga da se čovek isključi iz iz pojedinih operacija u toku proivodnje. Izučavanje čovekove radne aktivnosti ,sistematskim pristupom, podrazumeva izdvajanje datog sistema iz okoline, njegovo definisanje kao i postavljanje granica tog sistema, u odnosu na cilj i zadatak istraživanja. Sistemski pristup u izučavanju radne sredine ima za cilj da kompleksnost prisutnih odnosa u oblasti čovekovog stvarlaštva poveže u celinu uz mogućnost primene jedinstevne metodologije za analazu radne sredine,upravljanja i koordinacije aktivnosti u određenoj oblasti.

3

35

36

373839404142434445464748495051525354

55

56

57

58

59

60

1.Automatizacija sistema

Proces automatizacije predstavlja zamenu čoveka mašinama,međutim nije baš moguće obezbediti takve uslove rada,gde bi čovek bio potpuno isključen iz radnog sistema.

Automatizacija sistema se najčešće primenjuje radi povećanja efikasnosti i optimizacije tehnološkog procesa,kao i zbog veće produktivnosti. U sistemima koji su automatizovani, pored elemenata radne sredine,od velikog značaja je i usaglašenost psihofizičkih karakteristika čoveka sa tehničkim karakteristikama sistema. Tako čovek učestvuje u formiranju uslova rada, ali isto tako i trpi uticaje radne sredine,što se odražava na njegov kvalitet rada i kvalitet življenja. Tako radna sredina utiče i na radnu snagu i na njen kvalitet učinka.

Tehnološki sistem i njegove veze mogu da obrazuju takva stanja u kojima se ispoljavaaju uticaji i delovanja ,zajedno sa posledicama ugrožavanja zdravlja ili prirodnih i materijalnih dobara.U zavisnosti od toga koja su primenjena sredstva, koji su predmeti rada, koji su oblici i vrste tehnološkog procesa, kao i način organizacije rada možemo očekivati različite uticaje i delovanja u posmatranom radnom sistemu. Odatle i nastaju elemnti od čijih medjusobnih veza i odnosa zavisi uticaj i delovanje na povređivanje, oboljevanje ili druge negativne posledice koje takođe predstavljaju elemente radne sredine. One poseduju karakteristike kojima čine ulaz ili ulazne veličine sistema radne sredine. I to su: sredstva za rad (uređaji,mašine i oprema), predmeti rada (sirovine,pomoćni materijal), energija,čovek oprator, tehnološki proces i prostor za rad (svosjstva objekata i mesta rada).

Uzajamne veze elemenata mogu da dovedu do narušavanja psihičkog i moralnog integriteta radnika. Koji ce se oblik uticaja javiti ,zavisi od ulaznih elemenata i njihovih međusobnih veza u sistemu.

4

61

62

63

6465

666768697071

72737475767778798081

828384

85

86

Sl.2.3 Blok šema dijagrama sistema radne sredine.

Uticaj izlaznih elemenataneposredno se odražava na zdravlje ljudi,materijalna i prirodna dobra.

5

87

88

89

90

91

92

2. Opasnost i štetnost kao elementi sistema radne sredine

Opasnost predstavlja stanje sa međusobnim vezama elemenata u sistemu radne sreine, koje određuju situaciju pre nastajanja povređivanja ,oboljenja, profesionalnih bolesti, ugožavanja moralnog i psihičkog integriteta radnika ili oštećenja materijalnih ili prirodnih dobara.u stručnoj literaturi opasnost se definiše kao stanje sistema u kome prisustvo izvora emisije energije supstanici ili prekomerna psihofizička opterećenja,mogu da dovedu do ugrožavanja zdravlja ljudi, materijalnih ili prirodnih dobara.

U leksikonu stranih reči i i izraza šteta ili štetnost podrazumeva gubitak nekog ličnog dobra (imovine ) ili trpljenje fizičkog ili duševnog bola.

Kod nas se ne pravi razlika na adekvatan način,pa se pod pojmom opasnost podrazumevaju iznenadna fizička i mehanička delovanja koja dovode do povreda i oboljenja,a pod pojmom štetnosti neka delovanja koja kontiunirano deluju na čoveka i posle nekog vremenskog perioda mogu da izazovu oboljenje.

Opasnost se može definisati i kao stanje elemnata sistema sa međusobnim vezama koje određuju situaciju ili događaj ,pre nastajanja materijalne ili nematerijalne (moralne štete).

Elemente opasnosti je moguće grupisati u nekoliko grupa:

Fizički elementi opasnosti

Hemijski elementi opasnosti

Psihofiziološki elementi opasnosti

Biološki elementi opasnosti

Postoje parametri pomoću kojih može da se odredi stepen oštećenja i ugrožavanja radnika.

I u ovom sistemu možemo izdvojiti pod sisteme , a to su npr: „čovek kao mašina “ ili mikroklimatski elementi radne sredine. Određivanje pod sistema zavisi od zadatog cilja.

6

93

94

9596979899

100101

102103

104105106107

108109

110

111

112

113

114

115

116

117118

119

120

121

3. Upravljanje sistemima u cilju bezbednog funkcionisanja

Upravljanje radnom sredinom ima u cilju postizanja bezbednog funkcionisanja moras se posmatrasti hijerarhijski u odnosu na druge sisteme upravljanja.Postupci upravljanja sistemom imaju za cilj održavanjae stabilnosti parametara,promena stanja i izlaznih veličina sistema.Opšti model mehanizma upravljanja sistemom radne sredine obuhvata:1) Određivanje funkcije cilja i kriterijuma u obliku kvalitativnih i kvantitativnih parametara koji određuju izlazne veličine sistema,kao i funkciju cilja koja predstavlja zaštitu zdravlja. Određivanje funkcije cilja i kriterijuma sistema zavisi od postavljenih zahteva.2) Utvrđivanje pokazatelja promena stanja sistema,čijom sistematizacijom i obradom dobijamo informacije pogodne za ocenu stanja.3) Upoređivanje dobijene informacije sa informacijama o dozvoljenim vrednostima.4) Primena odgovarajućih mera zaštite u sistem i podešavanje vrednosti parametrima u zadatim granicama.

To podešavanje se ostvaruje na jedan od načina :

Direktnim uticajem na podsistem pprocesa promene stanja u tokovima promene materije energije i informacije

Promenom karakteristike ulaznih elemenata Uvođenjem zaštinih sredstava (sredstva lične i kolektivne zaštite)

Prema zakonskim odredbama sve organizacije svojim planom rada ili razvoja, utvrđuju vremenski formulisane programe zaštite. Programiranje mere zaštite mora da bude deo opštih mera preduzeća koje se preduzimaju da bi se stvorila bezbednost sistema. Programiranje mere zaštite prestavlja skup aktivnosti da bi se ispunili zadaci i i određeni ciljevi.Detaljnim planiranjem se određuju programi mera.

7

122

123

124

125126127128129130131132133134135136137

138

139140141142143

145146147148149

151

4.Analiza tehnoloških sistema

U tehnološkim sistemima najčešće je prekinut kružni tok materije i energije u korist jednosmernog protoka materijala od ulaznih sirovina i energije ka proizvodima i proizvodnim otpadom,koji najvećim delom završsavaju u životnu sredinu i tako je zagađuju, kao što i industrijski proizvodi posle korišćenja postaju otpad.Kada analitu tehnološkog sistema ograničimo na fabričku halu,tada je jednosmernost materjalnih tokova još izraženija. Uključenost čoveka je šematski prikazana

Sl.2.5. uključenost industrijskog radnika u energetske tokove njegove radne sredine (fabričke hale)

8

152

153

154155156157158159

160

161

162

163

164

165

166

167

168

169

170

171

172

173

174

175

176177

178

5.

9

179

180

181

10

182

183

6. Zaključak

Radna sredina predstavlja deo životne sredine,pa se i ona sama posmatra kao sistem. U ovom seminarskom radu, vršili smo analizu pojma radne sredine kao sistemsmo veze između elemenata tog sistema,kao i veze sa drugim sistemima.

Radna sredina kao sistem je jako širok pojam,kao što smo već pomenuli pa se definiše i određuje u odnosu na cilj i posmatranje sistema.Ona poseduje svoje pod sisteme.

Posmatrali smo povezanost čoveka sa sistmom radne sredine, njegove potrebe za radnim aktivnostima,i to da čovek ne može potpuno prekinuti veze sa random sredinom.Obratili smo pažnju na negativne posledice rada i radnih aktivnosti koje se odvijaju u sistemu Ii koje se odražavaju na zdravlje ljudi,materijalna i prirodna dobra.

11

184

185

186

187

188

189

190191192

193194

195196197198

199

7. Literatura

Anđelković,B., Osnovi sistema zaštite. Zaštita na radu u Nišu, Niš, 2010

http://www.safety.ni.ac.rs/ www.//znrfak.ni.ac.rs / http://www.zasve.net/ http://sr.wikipedia.org/

12

200

201

202

203

204

205

206

207