RAP_Varosi i Varosice Srbije

2011/2012

ЈАВНИ АНКЕТНИ НЕАНОНИМНИ КОНКУРС

ВАРОШИ И ВАРОШИЦЕ СРБИЈЕ

РЕПУБЛИЧКА АГЕНЦИЈА ЗА ПРОСТОРНО ПЛАНИРАЊЕ

У САРАдњИ СА ИНЖЕЊЕРСКОМ КОМОРОМ СРБИЈЕ

ВАРОШИ И ВАРОШИЦЕ СРБИЈЕ2011/2012

РЕПУБЛИЧКА АГЕНЦИЈА ЗА ПРОСТОРНО ПЛАНИРАЊЕ

у сарадњи са ИНЖЕЊЕРСКОМ КОМОРОМ СРБИЈЕ

Издавач:Републичка агенција за просторно планирањеКраља Милутина 10а, Београд

Директор: Проф. др Борислав Стојков, дипл.инж.арх.

Стручни известиоци конкурса:ма Ивана Стефановић, дипл.пр.планермр Милица добричић, дипл.пр. планер

Секретар конкурса:Ирена Вулић, дипл. просторни планер

Графичка припрема:Ирена Вулић, дипл. просторни планерма Ивана Стефановић, дипл.пр.планерОгњен Плавец, дипл.пр.планер

Продукција: medi@comТираж: 300 примерака

Београд, 2012.

СаДржај

Увод ............................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................... 8

Мајданпек (др Синиша Вукичевић, дипл.прост.планер, мр Јасмина Ђокић Павков, дипл.инж.арх. Ана Граовац, дипл.инж.арх., Дејан Јокић, дипл.инж.арх.) ......................................................... 11

Бела Црква (Драгомир Тодоровић, дипл.инж.арх., Јулија Јовановић, дипл.инж.арх., Угљеша Тодоровић, дипл.инж.арх., Живота Јевтовић, дипл.инж.арх.) .......................................................... 15

Опово (мр Маринко Вучићевић, дипл.инг.арх., Ђенђи Самарџија, радиестезиста, Јелена Поповић, дипл.инж.арх., Мила Вучићевић, дипл.инж.арх.) ......................................................................... 18

Кањижа (Проф.др Љубица Комазец, дипл.екон., др Радмила Марјанов Пањевић, дипл.инж.арх.) ................................................................................................................................................................................ 21

Петровац на Млави (Сузана Милошевић, дипл. просторни планер., Валентина Филиповић, дипл.инж.арх.) ....................................................................................................................................................... 24

Бела Црква (мр Мирослава Петровић Балубџић, дипл.инг.арх., Марија Кочовић, дипл.инг.арх., Олга Николетић, дипл.инж.арх., Милица Балубџић, мр.инд. дизајн) ...................................... 27

Бачка Топола (МА Александра Червенак, дипл.инж.арх., Лајош Червенак, дипл.инж.арх.) ................................................................................................................................................................................................ 29

Пожега (Оливер Станковић дипл.инж.арх., Драгана Стевановић дипл.инж.арх., Иван Ресан дипл.инж.арх., Марко Несторовић дипл.инж.арх.) ............................................................................ 32

Нова Варош (Данијела Карашићевић, дипл.инж.арх.) ......................................................................................................................................................................................................................................................................... 35

Трстеник (Милена Вукмировић, дипл.инж.арх, др Александра Ђукић, дипл.инж.арх, Мира Милаковић, дипл.инж.арх., Невена Гавриловић, дипл.инж.арх.,

Маја Милошевић, дипл.инж.арх., Рената Ђурић, дипл.инж.арх., Немања Вуковић, дипл.инж.арх., Станислав Мирковић, д.и.д.) ............................................................................................ 39

Трстеник (мр Mирoслaв Нoвaкoвић д.и.e., Влaдимир Нoвaкoвић дипл.инг.арх.) .................................................................................................................................................................................................................... 43

Трстеник (Милић Васица, дипл. eкон.) ...................................................................................................................................................................................................................................................................................................... 46

Књажевац (Марија Бојовић дипл.инж.арх.) ............................................................................................................................................................................................................................................................................................ 49

Вучје (Соња Стојановић, дипл.инж.арх., Татјана Здравковић, дипл.инж.грађ. и Станиша Стојковић, диипл.инж.грађ.) ................................................................................................................................ 52

Бујановац (Aрбeр Сaдики, дипл.инж.aрх., Бeким Mустaфa, дипл.инж.aрх.) .............................................................................................................................................................................................................................. 56

6 | Вароши и варошице| 2011/2012

... Вароши и варошице могу имати својства балканског типа насеља ...... Балкански град је варошко насеље прошлости чије остатке у неким тек назиремо, у другим нестају такорећи пред нашим

очима, а у неким се још одржавају јер немају друштвених и економских услова за еволуцију ...... У неким су промене већ завршене док се у неким одвијају под дејством савремене урбанизације1...

... Посебан значај у смислу веће регионалне равнотеже Србије ће имати урбана насеља, односно мала и средња урбана седишта, која захтевају већу пажњу и подршку на регионалном нивоу2

1 Стари балкански градови, вароши и варошице, Бранислав Којић, ИАУС, 1976 2 „Просторни план Републике Србије“, 2010

2011/2012 | Вароши и варошице| 7

УВОд

Републичка агенција за просторно планирање у сарадњи са Инжењерском комором Србије, организовала је анкетни неанонимни Конкурс Вароши и варошице Србије (у даљем тексту: Конкурс) који је објављен у дневном листу „Политика“ 30. априла 2011. године, када је Конкурс и започео. Рок за пријављивање конкурсних радова био је 1. август 2011. године и трајао до 15. новембра 2011. године. На Конкурс се пријавило 67 кандидата.На захтев већег броја кандидата рок за достављање радова је био продужен до 25. новембра 2011. године.У предвиђеном року предато је 16 радова, од којих је 15 било у складу са пропозицијама Конкурса. 1. децембра 2011. године одржан је Семинар анкетног неанонимног Конкурса Вароши и варошице Србије у просторијама Инжењерске коморе Србије на коме су поред Жирија Конкурса, кандидата који су предали радове, присуствовали и представници појединих јединица локалне самоуправе.

Жири Конкурса Вароши и варошице Србије чинили су: 1. Проф. др Милица Бајић Брковић, дипл.инж.арх. (председник).Чланови Жирија: 1. Проф. др Борислав Стојков, дипл.инж.арх. 2. Проф. др Владимир Мацура, дипл.инж.арх. 3. Проф. др Владан Ђокић, дипл.инж.арх. 4. др Едвард Јакопин, дипл.екон. 5. доц. др Велимир Шећеров, дипл.пр.планер.Стручни известиоци Конкурса: 1. ма Ивана Стефановић, дипл.пр.планер 2. мр Милица добричић, дипл.пр.планер 3. Ирена Вулић, дипл.пр.планер, секретар.

Седница Жирија одржана је 12. децембра 2011. године. Седници су присуствовали сви чланови Жирија када су оцењивани приспели конкурсни радови на основу критеријума у складу са пропозицијама Конкурса. Критеријуми за оцењивање радова састојали су се из две фазе:Прва фаза - разлози за елиминацију:

• уколико учесник Конкурса није предао рад у предвиђеном року и на предвиђени начин биће елиминисан; • уколико учесник Конкурса није доставио све неопходне прилоге предвиђене садржајем конкурсног рада.друга фаза - вредновање радова:У другој фази конкурсни радови који нису елиминисани рангирани су на основу следећих критеријума: 1) креативност идеје предложеног решења; 2) реалност идеје предложеног решења; 3) комуникативност идеје предложеног решења; 4) иновативност идеје предложеног решења; 5) укупан допринос идеје у просторном и/или урбанистичком смислу;Жири је на седници, након оцењивања приспелих конкурсних радова донео следећу одлуку:I награду3 у вредности од 500 000 динара - освојио је рад на тему Мајданпека (др Синиша Вукичевић, д.п.п., Ана Граовац, д.и.а, мр Јасмина Ђокић Павков, д.и.а и дејан Јокић, д.и.а)II награду у вредности од 300 000 динара - освојио је рад на тему Беле Цркве (драгомир Тодоровић, д.и.а., Јулија Јовановић, д.и.а., Угљеша Тодоровић, д.и.а. и Живота Јевтовић, д.и.а.) III награду у вредности од 200 000 динара - освојио је рад на тему Опова (Мила Вучићевић, д.и.а, Ђенђи Самарџија, радиестезиста, Јелена Поповић, д.и.а, мр Маринко Вучићевић, д.и.а)I откуп у вредности од 100 000 динара - освојио је рад на тему Кањиже (проф.др Љубица Комазец, др Радмила Марјанов Пањевић)II откуп у вредности од 100 000 динара - освојио је рад на тему Петровца на Млави (Сузана Милошевић, д.п.п, Валентина Филиповић, д.и.а).

Циљ анкетног неанонимног Конкурса Вароши и варошице Србије је био доказивање да и мали урбани центри (до 20 000 становника) могу да имају итекако значајну улогу у развоју Србије уколико се у државној политици примене два принципа: принцип децентрализације и принцип полицентризма.

децентрализација значи спуштање надлежности за развој на нижи ниво од данашњег уз обезбеђење инструмената који би омогућили мањим општинама и њиховим урбаним центрима да се упусте у развојне процесе сами или, још боље, удружени се суседима. Ово подразумева враћање имовине локалној самоуправи, даљи развој фискалне децентрализације, јачање кадровских и институционалних капацитета мањих општина, буџетску самосталност. Ово значи истовремено и већу одговорност за развој територије и свих насеља на њој.


3 Награде су изражене у бруто износу


Полицентризам значи државну политику која би дала пуну подршку урбаним центрима, омогућила њихову економску, социјалну и физичку обнову, и тиме их подстакла да буду генератори (мотори) развоја на локалном нивоу, опет уз нужну преtпоставку сарадње на вишем (регионалном) нивоу ради успешнијег економског и социјалног развоја и ради решавања проблема села и руралног развоја.

Структура овог конкурса се састојала из два дела:А. Могућности просторног, економског и социјалног развоја, и еколошког унапређења вароши и варошица, и њихова улога у регионалном развоју Србије, иБ. Могућности обнове и физичког (урбанистичко-архитектонског) уређења вароши и варошица Србије.У делу А. конкурент је требало да дефинише развојне моделе и могућности развоја и обнове (економско-социјално-физичке) једне вароши или варошице из списка предложених, и да установе моделе њиховог идентитета и активирања на широј, регионалној основи, како би више утицали и на развој села у окружењу као и на повезивање са другим урбаним центром или центрима у окружењу.Конкурент је требало да одговори на питања: има ли одабрана варош шансу за ревитализацију и напредак у будућности и на основу чега? да ли природно и животно окружење могу да допринесу економском и демографском опоравку? да ли локална привреда захтева нове иницијативе и какве? да ли начин уређења одабране вароши и јасног сеоског окружења треба унапредити и како?У делу Б. конкурент је требало да посвети пажњу урбаној структури изабране вароши или варошице, њеним коренима и могућностима унапређења, уређења или заштите, као и архитектури која носи обележја стила локалног или регионалног карактера, и могућности модерне интерпретације и унапређења стила грађења. Такође, требало је да одговори на следећа питања: има ли одабрана варош идентитет и на чему се заснива? да ли начин организације насеља (урбанизам) може да допринесе квалитету живљења и рада у вароши, и како? Који је значај јавних простора и како их унапредити? да ли стил грађења (архитектура) има смисла када је реч о успешнијој будућности одабране вароши или варошице?Конкурент је требало да обрати посебну пажњу на енергетску ефикасност грађења, еколошку одрживост и естетску јасноћу и идентитет грађевина јавног, привредног и духовног карактера.Урбанизам и архитектура вароши и варошица Србије у великој мери зависе од културне традиције, географије, економске структуре и демографско-социјалног хабитуса тих малих урбаних центара, као и од њихове улоге у административно-организационом смислу (општински центар, центар заједнице села и сл) што може да има утицаја на структуру, форму и морфологију насеља. Компактност и рационалност у урбанистичком смислу, као и регионални естетски идентитет и еколошко-енергетска ефикасност и одрживост су важни критеријуми код обнове и физичког уређења мањих урбаних центара данас као и код стилског уобличења архитектуре, о чему су конкуренти требали да воде рачуна.


П р в а н а г р а д аМајданпек

Ауторски тим

др Синиша Вукичевић, дипл.прост.планер Ана Граовац, дипл.инж.арх.

мр Јасмина Ђокић Павков, дипл.инж.арх.дејан Јокић, дипл.инж.арх.

Територија општине Мајданпек налази се у Источној Србији, на обронцима Јужних Карпата, у водотоку река дунав и Пек. Обухвата два градска насеља, Мајданпек, који је и административни центар општине и доњи Милановац и 12 сеоских

насеља, док је цео крај добио епитет ‘’колевка древне Европе’’ због археолошких локалитета Лепенски вир и Рудна глава. Рад је конципиран у три нивоа – регионалном, општинском и градском и у том смислу су у њему и презентовани закључци и идеје – од општих смерница до конкретних интервенција.

РЕГИОНАЛНИ НИВООсновне смернице развоја: Прекогранична сарадња са Румунијом и Бугарском; Коришћење свих потенцијала дунавског коридора; Умрежавање општина и урбаних центара; Реконструкција и коришћење пуних капацитета магистралних коридора М24 и Ф85; Умрежавање туристичких и привредних потенцијала; Очување природе, животне средине, пејзажа и културно-историјског наслеђа.


ОПШТИНСКИ НИВООпштински центар је изолован од мреже насеља општине (карта 2) и овај проблем представља једану од кључних кочница њеног равномерног и успешног развоја. У циљу умрежавања насеља базираном на полицентричном принципу уз поштовање успостављених привредних и друштвених токова, предлаже се концепција развоја која успоставља три функционална подручја: дунавско функционално подручје, функционално подручје на примарној осовини (дебели Луг, Мајданпек, Рудна глава, Мосна и доњи Милановац) развоја општине, југозападно функционално подручје.

НИВО ГРАдА МАЈдАНПЕКАЗа град Мајданпек и његово непосредно окружење, који представљају фокус овог рада, може се рећи да су три основне привредне гране: рударство, туризам и урбани развој. Основни закључак који из анализе постојећег стања произилази је да не постоји скоро никаква просторна или функционална повезаност ове три гране развоја које заједно егзистирају непосредно једна поред друге на истом простору. Просторно-урбанистичка визија - интеграција градаА) ТУРИЗАМ – РУдАРСТВО Циљеви развоја рударског (рудничког) туризма: Позиционирање Мајданпека као посебне

туристичке дестинације на националном и међународном нивоу на основу величине и атрактивности рудничких копова; Трансформација постојеће искључиво рударско-индустријске привреде у ону која је у синергији са туризмом; Ангажовање и активирање комплементарних делатности; Одрживи развој кроз давање нове, додатне вредности девастираним подручјима која ће рекултивисану површину чинити активном и након званичног затварања копова и јаловишта.

Б) РУдАРСТВО - УРБАНИ РАЗВОЈ Врсте рударско – урбаних зона: Зона непосредног контакта копова и града, обухвата јужни део доњег града и представља најугроженији сегмент урбаног ткива где је конфликт најексплицитнији. За ову зону неопходно је осмислити конкретне урбанистичке интервенције које ће овај конфликт ублажити, а фундаментално различите намене и активности бар донекле повезати; Зелене ‘’тампон’’ зоне јужно и западно од града које просторно, визуелно и функционално одвајају копове. У ова подручја потребно је увести нове садржаје, од спортско-рекреативних до туристичких, и активирати их у циљу ‘’приближавања’’ копова и града и њихове интеграције са туризмом; Зона будућег спајања Јужног и Северног ревира копова, за коју се планира измештање инфраструктуре, постојеће саобраћајнице и реке, што ће утицати и на реорганизацију урбане матрице града. За ове, за сада само начелно планиране интервенције, неопходно је проналажење одрживог просторно-функционалног модела, најприхватљивијег са аспекта заштите животне средине.

В) УРБАНИ РАЗВОЈ – ТУРИЗАМ Урбанистичко-архитектонске интервенције: Јавни простор – трг између доњег и Горњег града; Јавни простор – парк уз корито реке Мали Пек; Јавни саобраћај – жичара која повезује копове, доњи, Горњи град и простор Рајкова.


ОЦЕНА ЖИРИЈА:1) Идeja oвoг рaдa je вeoмa крeaтивнa, зaснoвaнa нa рeвитaлизaциjи Majдaнпeкa нa oснoвaмa крeaтивнoг рудaрскoг

туризмa. Aктивирaњe oтвoрeнoг рудaрскoг кoпa вeликe дубинe сa jeзeрoм нa дну и oбрaдa физичкe цeлинe нa нивoу висoкoг стeпeнa aтрaкциje мoжe дa прeдстaвљa снaжaн зaмajaц рaзвojу туризмa, уз oстaлe прaтeћe aктивнoсти, нa пoтeзу Majдaнпeк-Нaциoнaлни пaрк Ђeрдaп-дoњи Mилaнoвaц нa дунaву, и тимe пoмoгнe у рaзвojу oвe мoрфoлoшки дихoтoмнe oпштинe и Majдaнпeкa кao спeцифичнe вaрoши нa ивици прoпaдaњa дaнaс.

2) Рeaлнoст идeje je пoстигнутa сa рeлaтивнo мaлим oбимoм улaгaњa у aктивирaњe рудaрскoг oкнa кao туристичкe aтрaкциje, у чeму би пoрeд oпштинe мoгли дa учeствуjу и други aктeри.

3) Кoмуникaтивнoст идeje je нa висoкoм стeпeну jeр aтрaктивнoшћу привлaчи пaжњу нa први пoглeд a уз тeкстуaлнa и усмeнa oбjaшњeњa дoстижe joш виши нивo.

4) Рeшeњe je инoвaтивнo jeр нa нoв нaчин упућуje oпштину нa мoгућнoсти кoришћeњa дaнaшњe критичнe тaчкe кao туристичкoг пoтeнциjaлa вишeг стeпeнa aтрaктивнoсти уз рeлaтивнo мaлa улaгaњa и пoвeзaнoст сa oстaлим туристичким рeсурсимa oпштинe.

5) Укупaн дoпринoс пoнуђeнe идeje je вeлики имajући у виду и прoстoрнo-рaзвojну и урбaнистичку кoмпoнeнту тe би свaкaкo трeбao дa будe узeт у oбзир и кoд прoстoрнoг и кoд урбaнистичкoг плaнирaњa Majдaнпeкa.



д р у г а н а г р а д а Бела Црква

Ауторски тимдрагомир Тодоровић, дипл.инж.арх.

Јулија Јовановић, дипл.инж.арх.Угљеша Тодоровић, дипл.инж.арх.Живота Јевтовић, дипл.инж.арх.

Простор на коме се предлаже изградња туристичког комплекса захвата површине Белоцркванских језера, дуж реке Нере до ушћа у реку дунав, код Старе Паланке и ушћа канала дунав-Тиса-дунав, и уз леву обалу канала дунав-Тиса-дунав до пута Београд - Бела Црква (“Мали Песак“).

Циљ пројекта је повезивање дунава са градом – Белом Црквом, у функцији развоја туризма, као и развоја региона и саме Општине. Реализација овог Туристичког комплекса, отвара велику развојну могућност читавом региону због изузетно вредних природних ресурса и изванредне географске позиције на обали дунава. Посебне предности овог туристичког комплекса представљају саобраћајне везе, у друмском, воденом и ваздушном саобраћају. У циљу заштите природне средине предвиђено је да целокупан комплекс користи обновљиву енергију: ветар, сунце и друго, уз напомену да енергија ветра у овом подручју може да задовољи све потребе планираних капацитета туристички и пратећих садржаја.


Прва зона захвата простор од Беле Цркве, источно од пута Београд - Бела Црква, атар Врачевог Гаја, до пута према Паланци укључујући и Белоцркванска језера. Зона је намењена рекреативном, спортском, културно - манифестационом туризму, са смештајним капацитетима од кампова до вила и апартмана. друга зона захвата простор уз реку Неру и повезује зону језера са зоном Старе Паланке. За повезивање све три зоне је искоришћена стара траса железничке пруге према Базјашу и формирана коловозна, бициклистичка и пешачка стаза. Трећа зона - зона Стара Паланка, захвата ушће реке Нере у дунав, рибарско село Стару Паланку са марином, ушће канала дунав-Тиса-дунав у дунав и леву обалу канала са пристаништем за путничке бродове до пута Београд - Бела Црква. Трећа зона намењена је хотелским садржајима високог стандарда, лову и риболову, спорту и наутици, транзитном туризму.... Четврта зона је окружење комплекса, и налази се узводно уз канал дунав-Тиса-дунав, према селу Кајтасову и дупљаји, и са Загајичким брдима представља изузетне локације за лов и риболов са карактеристичним морфолошким облицима терена и вегетацијом, што даје атрактивну слику нетакнуте природе.

ОЦЕНА ЖИРИЈА:1) Крeaтивнa идeja oкo рeгиoнaлнoг пoзициoнирaњa Бeлe Црквe и пoвeзивaњa сa сусeдимa у Србиjи и Румуниjи oкo вeликих

рeпeрa (Рaм, Aдa, дeлиблaтo, Кaрaш, Нeрa, румунски рeпeри) зa рaзвoj туризмa нa рeгиoнaлнoj oснoви.2) Рeaлнoст идeje зaвиси oд рeaлних мoгућнoсти пoвeзивaњa oпштинe Бeлa Црквa сa сусeдним oпштинaмa и Вршцeм кao

урбaним цeнтрoм вишeг рaнгa, кao и oд мoгућнoсти прeкoгрaничнe кooпeрaциje сa румунским грaничним oпштинaмa и рeгиoнoм.

3) Кoмуникaтивнoст идeja пoстижe истицaњeм рeкe дунaвa кao рaзвojнoг рeсурсa нeдoвoљнo искoришћeнoг дo сaдa.4) Инoвaтивнoст рaдa je пoстигнутa низoм eлeмeнaтa у дунaвскoм приoбaљу уз oцeну дa je трeбaлo рaзмoтрити и мoгућнoст

пристajaњa брoдoвa a нe сaмo чaмaцa и jaхти.5) Oвaj рaд je кoмплeмeнтaрaн рaду Mирославе Бaлубџић jeр тeк сa њим чини дoпринoс и у урбaнистичкoм и прoстoрнo-

рaзвojнoм смислу тe би биo кoристaн кoд урбaнистичкoг aли и рaзвojнoг плaнирaњa Бeлe Црквe.



Трећа наградаОпово

Ауторски тиммр Маринко Вучићевић, дипл.инг.арх.,

Ђенђи Самарџија, радиестезиста, Јелена Поповић, дипл.инж.арх., Мила Вучићевић, дипл.инж.арх.

Општина Опово се налази у југозападном делу банатске равнице, територија општинског атара заузима појас у доњем току Тамиша. Општинску територију окружују већи градови Београд, Панчево и Зрењанин са којима је саобраћајно повезана

и чији је утицај јак али неискоришћен довољно. Архитектура Опова и околине је регионалног карактера, препознатљива војвођанска архитектура, раскошна у фасадама и једноставна у унутрашњем распореду. У скоријем уређењу и пројектовању уочило се поштовање изворне архитектуре и њено пласирање кроз стилизацију. Стога и архитектура новог бањског центра подржава аутохтони стил и гради простор који се утапа у постојећи остављајући у пејзажу рукаваца утисак природног раста насеља Баранда. Лечење квалитетним лековитим блатом је атрактивна и природна предиспозиција центра и основ за формирање бање Баранда, Спа центар је пројектован тако да не изгледа као лечилиште. У Спа Центру су предвиђене четири основне категорије намене површина: Главна алеја подразумева већину изграђених површина: све саобраћајне правце, бањско-хотелске и услужно-рекреативне објекте са партерним уређењем простора унутар затвореног склопа алеје.

Физичка структура, наравно представља базу идентитета и пар објеката, посетиоци носе са собом угравиране у сећање као сувенире. Један од њих је „Вила Јелена“ која својим габаритом и ентеријером може носити све културне, концертне, филмске садржаје Опова. Садашња савремена Галерија, својим габаритом може уступити простор омладини и постати њихов центар забаве и окупљања. Предлог иницијалних површина подразумева јединствену функционалну целину која предвиђа типске хостеле са пратећим садржајима. Објекти хостела су планирани у уређеном и функционалном рекреативно - спортском окружењу, са стилизованим војвођанским фасадама и модерним, једноставно опремљеним ентеријерима, чија је суштинска услуга удобност госта, миран одмор, здрава исхрана и рекреација.

Опово и његови „сателити“ имају оформљене мале центре у којима је домаћи обичај да буде фудбалски терени. Центар Опова је блок унутар улица, ободно учвршћен јавним објектима и испуњен зеленилом. Северна страна блока нема чврсти ослонац у објекту, како просторно, тако и садржајно Објекат тржног центра на углу и објекти у низу дуж улице настављају већ утврђену матрицу вароши. Проширење излази на обалу да прикључи граду још једну неопходну функцију: воду. И прошири омиљену забаву становника - спорт и пецање на реци.

ОЦЕНА ЖИРИЈА:1) Крeaтивнoст идeje у oвoм рaду je пoсeбнo истaкнутa jeр рaд у oснoви идeje сaдржи eкoлoшку кoмпoнeнту кao дoминaнту зa

пoвeзивaњe eкoнoмскoг и сoциjaлнoг рaзвoja oвe вaрoшицe. Прирoднo oкружeњe Oпoвa и њeгoвe вeoмa кaрaктeристичнe oсoбинe у пoглeду нaсeљaвaњa oпштинe, приврeдних aктивнoсти и сoциjaлнoг миљea у прeпoзнaтљивoм физичкoм oквиру aутoри кoристe нa крeaтивaн нaчин

2) Рeaлнoст oствaрeњa идeje мoжe дa сe прeпoзнa прeкo кoришћeњa oргaнски oчувaних eлeмeнaтa прирoдe, људских aктивнoсти и сoциjaлних вeзa кoje трeбa истим нaчинoм дaљe рaзвиjaти и учвршћивaти бeз вeликих улaгaњa

3) Кoмуникaтивнoст пoнуђeних рeшeњa je лaкo oствaрљивa jeр стaнoвници oпштинe мoгу лaкo дa сe идeнтификуjу сa oснoвнoм идejoм и нa тoмe сe укључуjу у прojeктe oбнoвe Oпoвa и oпштинскoг oкружeњa

4) Идeja je инoвaтивнa у нaшeм oкружeњу и плaнeрскoj прaкси jeр пoлaзи oд oдрживoг eкoлoшкoг систeмa кao oснoвa зa рaзвoj приврeдe и унaпрeђeњe сoциjaлних вeзa

5) Укупaн дoпринoс рaдa je прeпoзнaт у мoгућнoсти нoвoг мoдeлa плaнирaњa oдрживoг рaзвoja нa лoкaлнoм нивoу oпштинe Oпoвo aли и рурaлних oпштинa у Србиjи уoпштe.




П р в и о т к у пКањижа

Ауторски тим:Проф. др Љубица Комазец, дипл.екон.

др Радмила Марјанов Пањевић, дипл.инж.арх.

Општина Кањижа припада потиском басену, површине од 395 км2. Граничи се са општином Суботица на западу, општином Сента са јужне стране, општином Нови Кнежевац са источне и Републиком Мађарском са северне стране. Кањижа има

веома добар геосаобраћајни положај у односу на шире окружење, и развијену инфраструктуру путне, железничке и пловне саобраћајне мреже.

Територија општине и вароши Кањижа располаже са више природних богатстава од којих је свакако највеће обрадиво земљиште, подземни слојеви минералних сировина (за производњу грађевинског материјала, гас, сирова нафта, термалне воде), површинске воде. дистрибуција становништва према величинским категоријама у тринаест насеља општине Кањижа указује да је просечна популациона величина насеља 2116 становника.На основу исказаног високог процента старосне популације (47.89%) Кањижа се може укључити у развојне пројекте и сарадњу са високо образовним институцијама (факултетима) и средње образовним институцијама. Обрађивачи конкурсног рада развојну уређеност Кањиже презентују сарадњом образовних институција са локалном самоуправом, предузетницима малих и средњих предузећа и становништвом.


Стварањем културног диверзитета у сарадњи са образовним институцијама на нивоу општине произвешће виши ниво опште образовности и привредног развоја на нивоу општине Кањижа.

Од стратешког је значаја за развој вароши, варошице и Србије у целини, да се успоставе међусекторске и интерактивне везе између образовања и привредног, социјалног и културног развоја друштва.

У циљу конкретизације овог планског решења потребно је успоставити тематску везу између свих образовних нивоа (факултета, средњих школа) са институција у Кањижи и селима која гравитирају Кањижи.

Стварањем младих академских грађана који прате глобална социјално-економска гибања у друштву а која су се прелила најчешће на најшири слој грађана у мањим урбаним целинама и селима, обликоваће се кадровски потенцијал који ће својим пројектима успоставити привредни развој на концепту: ЕКОНОМСКИ АСПЕКТ ИНТЕГРАЛНОСТИ У ПРИВРЕдИ и превазићи развојне непознанице као што су:

• има ли варош шансу за ревитализацију и напредак у будућности и на основу чега,• може ли се развијати сензибилитет за локални развој и међугенерацијске солидарности,• да ли природно и животно окружење могу да допринесу економском и демографском опоравку ,• да ли локална привреда захтева нове иницијативе и какве,• да ли начин уређења вароши и јасног сеоског окружења треба унапредити и како.

Само присуство академаца произвешће економско-социјалан допринос окружењу. Стварањем асоцијације образовања, односно образовних кластера кроз мрежу насеља у обухвату општине Кањижа дошло би до упознавања младих људи са старим занатима, чуварима традиције, начином градње, социјалним вредностима у породици на селу и квалитетом потенцијала у амбијенту животног простора. Епилог активног учешћа студенета у животу и раду становништва у Кањижи и припадајућим селима (локална самоуправа, ЈКП) исказаће се кроз социјално –економске параметре, подизање нивоа саобраћајне повезаности, на инвестициона улагања, очување аутохтоности, запосленост и животни стандард становништва. Мултифункционалност у пољоривреди директно и индиректно подстиче агротуризам, трговину, производњу хране, саобраћај и друге делатности које учествују у понуди.Пројекат ће остварити спиралу развоја у Кањижи уколико и 10% завршених академаца са Економско факултета прихвати улогу промотера у уређењу простора и управљању природним ресурсима, што је признаћете мали проценат. допринос Кањижи је велика и са нижим реално остварљивим процентом.


Реализација пројекта омогућила би да се за студенте Економског факултета у Суботици обезбеди својеврсна социјална лабораторија (што је иначе, дефицитарно за студенте друштвених наука) а за локалну заједницу би се обезбедила одрживост.

ОЦЕНА ЖИРИЈА:1) Идеја међусекторских и интерактивних веза између образовања и привредног, социјалног и културног развоја, као и веза

између образовних нивоа са институцијама у Кањижи и селима која ка њој гравитирају има значајан степен креативности која Кањижи може да помогне у даљем напредовању.

2) Идеја је реална јер не захтева велика средства код остварења и захтева одговарајуће разумевање међу актерима развоја општине.

3) Комуникативност ове идеје је наглашена преко социјалне лабораторије као њеног оваплоћења у конкретном економском и социјалном контексту Кањиже.

4) Идеја је иновативна у нашем окружењу јер упозорава на бројне недостатке друштвеног живота и политике које утичу на њега и кроз то на развој малих урбаних центара.

5) Укупан допринос је значајан јер идеја има међусекторски карактер као обухват шири од урбаног, односећи се и на сеоско окружење и његове потенцијале.


д р у г и о т к у пПетровац на Млави

Ауторски тимСузана Милошевић, дипл. пр. планер

Валентина Филиповић, дипл. инж. арх.

Општина Петровац на Млави припада Браничевском округу. Простире се на површини од 655 km2. У непосредном окружењу општине Петровацна Млави, налазе се четири неразвијене општина које су усмерене ка најближем граду

Пожаревцу. Тренутно стање карактерише лоша повезаност и непостојање значајне сарадња са општинама у окружењу.

Приоритети развоја на нивоу општине су: 1) Заустављање депопулационих процеса;2) Заштита животне средине природних и створених ресурса и валоризација потенцијала;3) Одржив економски развој.

Привредни развој у општини Петровац требало би заснивати на постојећим потенцијалима, “чистим” технологијама, подстицању предузетништва и активирању напуштених објеката. У општини Петровац, посебно у градском насељу постоје значајне браунфилд локације које до сада нису обрађиване у плановима и нису имале места у економском развоју подручја.


Ова земљишта и објекти напуштени и некоришћени из различитих разлога представљају значајне потенцијале, јер су најчешће саобраћајно добро повезани и инфраструктурно опремљени. У стању у каквом се данас налазе представљају црне тачке у урбаном подручју. Објекти су делом руинирани, зеленило запуштено, често са проблемима имовинско правне природе.Општину Петровац на Млави карактеришу атрактивни пејзажи, очувана природа, реке, манастири, воденице, традиционалне манифестације, извор термоминералне воде, влашка и српска култура, традиција и храна. Развојни циљ насеља могао би да буде – чиста, зелена, безбедна, животна, динамична варошица, пријатно место за живот и рад са очуваном природом и квалитетним културним животом. Посебну пажњу требало би поклонити окретању насеља ка реци и активирању приобаља, уређењу парка и реконструкцији најзначајнијих објеката.

Предлог мера и пројеката за активирање и развој варошице и окружења: 1. Фаза – доношење одлука, програма и пројеката, израда студија и анкета, договор на регионалном нивоу и израда

заједничких пројеката2. Фаза – рециклажа браунфилда и уређење јавних простора са посебним акцентом на приобаље3. Фаза - маркетинг, промоција општине и варошице, привлачење стручњака и инвеститора.

Основна идеја рада је подстаћи развој заснован на локалним потенцијалима са ограниченим финансијским средствима. Издвојене су и проучаване браунфилд локације на територији општине Петровац и извршена анализа могућности за рециклажу. Рециклажа ових простора и објеката који пропадају и неупотребљиви су у тренутном стању, приказана је као једна од идеја за покретање развоја. Унапређењем квалитета јавних простора побољшао би се квалитет живота у насељу и подигла вредност и привлачност насеља. Активирањем приобаља, искористила би се предност насеља на води и добио квалитетан и атрактиван простор. Активирање наведених потенцијала и реализација предложених решења подстаћи ће већу економску самосталност општине и обезбедити дугорочан, стабилан развој, нова радна места, бољи животни стандард и квалитет живота.


ОЦЕНА ЖИРИЈА:1) Идeja изнeтa у oвoм рaду имa вeoмa прeцизнo рaзвиjeне прoсeдe у прoцeдурaлнoм смислу oднoснo у смислу систeмa

рaзмaтрaњa мoгућнoсти oбнoвe oвe вaрoши aли бeз jaснo истaкнутe крeaтивнe идeje.2) Рeaлнoст oвoг рaдa сe зaснивa нa прeцизнoм тумaчeњу лeгислaтивнoг систeмa у Србиjи и нa дoбрoм препoзнaвaњу

пoстojeћих рaзвojних рeпeрa Oпштинe3) Кoмуникaтивнoст идeje je успoстaвљeнa нa нивoу aдминистрaтивнoг рaзмaтрaњa штo мoжe дa пoмoгнe кoд дaљeг

стратeшкoг урбaнистичкoг плaнирaњa4) Рaд нeмa пoсeбнo инoвaтивнa рeшeњa oсим штo успoстaвљa лoгичaн рeдoслeд дaљe прoцeдурe и фaзa зa урбaнистичкo

плaнирaњe5) Укупaн дoпринoс рaдa сe oднoси нa дaљe кoрaкe кoд урбaнистичкoг плaнирaњa тe рaд мoжe знaчajнo дa пoмoгнe Oпштини

у тoмe.


Општина Бела Црква

Ауторски тимМирослава Петровић Балубџић, мр.сци. дипл.инг.арх.

Марија Кочовић, дипл.инг.арх.Олга Николетић, дипл.инг арх.

Милица Балубџић, мр.инд. дизајн

Бела Црква, варош ситуирана у југоисточном делу Баната, позната је као излетничко место у чијој околини се налази седам језера, и вредно градитељско наслеђе у центру града.

Први трг-пијаца био је у северном делу града. Настао је на раскрсници три улице. Касније када се град проширио према југу формирана су два проширења западно од Главне улице, од којих је једно велики парк и друго које је данас зелена пијаца и кванташ. Функционално, ни један од ова три не може се третирати као трг. Према Генералном плану предвиђа се “манифестациони трг” уз данашњу зелену пијацу, који треба да има бину за потребе “карневала цвећа”, “дани јабуке”, сајмови воћа и других производа. За ове потребе захтева се трг великих димензија.Потребне су нове стратегије у активирању изузетно вредних потенцијала, као и успостављање потпуније релације између историјског центра и водене површине у непосредној близини. Неопходна је урбана обнова и ревитализација која би унапредила позицију малог града увођењем новог сценарија архитектонског и пејзажног дизајна на релацији града са новим уређењем предела према језерима . Нове стратегије треба да буду на принципу самоодрживости, тако да покретањем физичке обнове, засноване на економским принципима , покрену ланац акција које постају генератор развоја на локалном нивоу.


1. УРЕЂЕњЕ ЈАВНИХ ПОВРШИНА У ЦЕНТРУ ГРАдА (партер, улице, унапређење Руског трга)2. ИЗГРАдњА НОВОГ “МАНИФЕСТАЦИОНОГ ТРГА” И ПИЈАЦЕ (у јужном девастираном делу града)3 АРТИКУЛАЦИЈА ПРЕдЕЛА ОКО ЈЕЗЕРА (репрограмирање пејзажа, нови програми рекреације, спотрови на води, еколошки приступ)4. АФИРМАЦИЈА СПЕЦИФИЧНОГ ОБЛИКА СМЕШТАЈНИХ КАПАЦИТЕТА (у аутентичним напуштеним објектима)5. ПРЕНАМЕНА ВОЈНИХ ОБЈЕКАТА (специјалне намене, здравствени туризам) 6. УКЉУЧИВАњЕ У ПРОГРАМЕ дУНАВСКЕ СТРАТЕГИЈЕ (еколошка компонента туристичког развоја, комплементарност

пољопривреде и туризма, заштита наслеђа, интегративна заштита)

ОЦЕНА ЖИРИЈА:1) Квaлитeтнa идeja кoja сe зaснивa нa рaзвojу туризмa, oднoснo пoвeзивaњу сa сусeдимa, зaснoвaнa нa спeцифичнoстимa

културe, трaдициjи живoтa у ‘’мaлoj вaрoши’’, oбнoви физичкe структурe у цeнтру вaрoши и aдeквaтнoм кoришћeњу прирoднoг oкружeњa.

2) Пoтeнциjaли су истaкнути уз нeдoвoљнo aргумeнтaциje oкo мoгућнoсти рeaлизaциje и рeaлнoсти рeшeњa. Пoљoприврeдa (вoћaрствo, винoгрaдaрствo) ниje дoвoљнa eкoнoмскa oснoвa зa рaзвoj туризмa нa oзбиљниjeм нивoу и oбнoву вaрoши.

3) Кoмуникaтивнoст рaдa je нa вишeм нивoу oд стaндaрднoг сa квaлитeтним рeшeњимa урeђeњa цeнтрa Бeлe Црквe4) Инoвaтивнoст идeje ниje дoвoљнo испoљeнa oднoснo eлaбoрирaнa aли квaлитeт рeшeњa je дoвoљнo видљив.5) Укупaн дoпринoс рaдa je вишe у урбaнистичкoм смислу усмeрeн нa урeђeњу цeнтрa Бeлe Црквe дoк виши стeпeн

крeaтивнoсти чини кoмплeмeнтaрнo сa рaдoм д. Toдoрoвићa и др. Изузeтaн би биo кoд дaљeг урбaнистичкoг плaнирaњa Бeлe Црквe.


Бачка Топола

Ауторски тим:ма Александра Червенак, дипл.инж.арх.

Лајош Червенак, дипл.инж.арх.

Почетком XIX века основан је парк у Бачкој Тополи на површини од 9 ha. Централни део парка налази се наспрам каштела „Kray“, данас зграда локалног музеја. На почетку XX века парк је важио за изузетну ботаничку башту са додатним

садржајима. Наспрам каштела налази се шеталиште града и башта из бајке. Сама ограда је ремек дело мајстора, главни улаз је за кочије, а бочне капије су за шетаче. У предњем делу су борове јелке са групама цветњака. У унутрашењем делу испод стогодишњих храстова налази се кафана, у непосредној близини налази се дечије игралиште. Унутар парка тече пријатан поточић на чијим обалама су постављене степенице, а у елегантним чамцима и витким сандолинама омладина весело обилази беле лабудове.

Површину од 9 ha парк је полако губио, тренутно је површине од 6 ha. Крајем XIX века је изграђена ватрогасна станица, која је и данас у функцији. Између два светска рата изграђено је купалиште и фудбалско игралиште и четири тениска терена без квалитетних пратећих садржаја. Постоји и спортско рекраетивни центар „Венус“ који данас није у функцији услед година не одржавања, потпуно је оронуо и практично постао ругло града. За време II светског рата у парку је изграђен објекат дома здравља који је данас пословна зграда. У другој половини XX века вршена је следећа изградња на штету површине парка:


• Окретањем стадиона отворено је кошаркашко игралиште са трибинама, • Затварањем језера чија је функција била тројака (обезбеђење становништва довољним количинама воде, њена

исправност и квалитет и неговање површине воденог огледала).Парк је стављен под заштиту државе 1974 год. Објекти „Венус“, градски стадион, отворени кошаркашки терен је потребно ревитализовати за шта је потребно израдити главни пројекат.

Како би парк повратио своју некадашњу битну функцију у животу града, осим обнове флоре у парку треба изградити објекте који ће привући посетиоце, а притом користити постојеће ресурсе. У њих убрајамо: • Тренутно занемарена места за паркирање аутомобила и аутобуса; • Пратећи објекат за тениско игралиште; • Обнова мостова над Кривајом; • Постављање савременог финалног слоја на постојеће стазе.Бачка Топола као регионални центар тениса и клуб „Eđšeg“ организују годишње три званична такмичења у оквиру државног првенства Србије. Евентуалном изградњом предложеног објекта чија би инвестициона вредност износила 3.500.000,00 динара, ТК „Eđšeg“ и град Бачка Топола могли би да организују турнире више категорија међународног значаја. Са такмичарским манифестацијама овог типа у граду би били заузети смештајни капацитети за двадесет викенда и такође би се покренуо угоститељски туризам.

Ревитализацијом постојећих и изградњом предложених објеката као и вишим степеном заштите речице Криваје, Бачка Топола би постала центар за рекреацију дружење у региону севера Бачке па и шире. На локалном и међуопштинском нивоу ствара се могућност за организовање: школе тениса, школе пливања, разних локалних, општинских, регионалних и интернационалних такмичења. Од посебног значаја би био и традиционално одржавање кампа толеранције сваког лета у Бачкој Тополи.

Развиле би се и многе гране туризма: кроз еколошко образоване школе у природи, еколошки кампови, ђачке ескурзиоје; спортско рекреативни тениски турнири, пливачка такмичења, игре без граница у базену; културне манифестације на будућим трибинама тениског игралишта где се могу одржавати промоције књига, разна предавања, драмске примедбе и итд.

Кад би се кренуло препорукама овог рада у Бачкој Тополи би се ревитализовао запуштени спортско рекреативни центар. Тако да би са коришћењем предложених садржаја омладина Бачке Тополе могла себе наћи и на спортском плану.


ОЦЕНА ЖИРИЈА:1) Рад обрађује тему обнове спортско-рекреативног центра у Бачкој Тополи на стандардан начин без креативне посебности2) Уколико идеја заинтересује локалне органе, као објекат од комуналног значаја би могао да нађе своје место у програмима

изградње Бачке Тополе3) Комуникативност идеје може да буде потврђена уколико разне гемнерфације ове вароши у томе препознају своје

аспирације у области телесне културе4) Идеја нема иновативне аспирације већ је на нивоу уобичајених стандарда за опремање вароши овог типа без ослонца на

економски потенцијал општине и културну опредељеност њених становника5) Укупан допринос рада је у оквиру уобичајеног система урбанистичког планирања и урбанистичког димензионисања

сектора рекреације и спорта у Бачкој Тополи.


Пожега

Ауторски тимОливер Станковић, дипл.инж.арх.

драгана Стевановић, дипл.инж.арх.Иван Ресан, дипл.инж.арх.

Марко Несторовић, дипл.инж.арх.

Наслеђеном историјском, урбаном матрицом Трга и доминантним новим тачкама у непосредном окружењу формирана је функционална и амбијентална подела простора. Кружни Трг Слободе и нова оса (Основна школа - Гимназија)

успостављају равнотежу у задржаној ортогоналној матрици центра града. Нови амбијентални и функционални простори тангирају нову осу. Трг предвићен за окупљања, објекти, пешачке зоне и саобраћајнице чине јединствену целину, стварајући карактеристичан амбијент.

Анализом положаја значајних објеката ван поменутих главних праваца, дошло се до још једног значајног правца приближне оријентације север-југ, који тангира следеће објекте: основна школа, црква, пијаца, Трг, робна кућа, хотел, гимназија, аутобуска станица и будући културно едукативни центар. Увођењем овог пешачког правца у сва планска документа практично би била подржана већ спонтано створена оса која би дала додатни квалитет наслеђеној ортогоналној шеми.


Највећу интервенцију захтевао би простор пијаце оивичен објектима и са три наглашена улаза, од којих би главни био наспрам површине Трга Зелена пијаца. Новоформирана површина омогућила би неометан приступ веће групе људи. Сама површина Трга слободе затворена је и наглашена са три капије, док на југозападном излазу она добија своје проширење све до споја са Улицом мајора Илића, уводећи овај сегмент улице у активан живот Трга. Тиме се омогућава да се и један од најлепших објеката у ужем центру, значајне архитектонске вредности, зграда бр. 5 у Улици Николе Пашића, визуелно припоји Тргу. Повезивање поплочане површине Трга са пешачком површином испред робне куће и хотела додавањем зелених површина и дрвореда постојећа неискоришћена површина постала би логичан завршетак уређене пешачке зоне центра града. Будући културно едукативни, мултифункционални центар аутори предвиђају на уређеној обали реке Скрапеж између аутобуске станице и гимназије, тако да је сагледљив и доступан из више праваца. Културно едукативни центар на обали реке Скрапеж је уједно и почетак пешачке осе централне зоне.

ОЦЕНА ЖИРИЈА:1) Крeaтивнoст идeje сe зaснивa нa уoчaвaњу мoгућнoсти увoђeњa ‘’диjaгoнaлнoг’’ пeшaчкoг прaвцa у oртoгoнaлни систeм

Пoжeгe сa кружним тргoм у тaчки укрштaњa двe глaвнe oсoвинe. диjaгoнaлa ниje дo крaja aртикулисaнa и aутoри сугeришу aртикулисaњe тaчaкa кoje би oриjeнтaциoнa диjaгoнaлa пoвeзaлa.

2) Идeja je oствaривa jeр сe зaснивa нa спoнтaнo нaстaлoм прaвцу крeтaњa пeшaкa aли ниje пoстaвљeнa у кoрeлaциjу сa пoстojeћoм урбaнoм мaтрицoм и укупним културним и eкoнoмским пoтeнциjaлoм Oпштинe.

3) Кoмуникaтивнoст прeдлoжeнoг рeшeњa мoжe дa сe рaзмaтрa сa стaнoвиштa пoстojeћeг стaњa дoк истoриjскo знaчeњe зaхтeвa дубљe прoмишљaњe.

4) Идeja увoђeњa нoвих диjaгoнaлних пeшaчких прaвaцa у oртoгoнaлну урбaну мaтрицу зaхтeвa дeтaљниjу aнaлизу и aргумeнтaциjу кaкo нe би пoрeмeтилa функциoнaлнo знaчeњe oртoгoнaлнe мaтрицe, пoсeбнo сa стaнoвиштa других видoвa сaoбрaћaja и урбaнoг идeнтитeтa Пoжeгe, кao и сa стaнoвиштa рeaлних кaпaцитeтa oпштинe.

5) Укупaн дoпинoс oвe идeje би мoгao дa сe oцeни у тoку дaљих урбaнистичких рaзмaтрaњa тoкoм рeгулaциoнoг плaнирaњa у oпштини сa кoмпaтибилним урбaнистичким прojeктoвaњeм.



Општина Нова Варош

Ауторданијела Карашићевић дипл.инж.арх.

Општина Нова Варош налази се у југозападном делу Србије и припада Златиборском округу. Подручје нововарошког краја припада североисточној периферији динарског планинског система, односно Старовлашко - рашкој висији.

Циљ овог рада је да истражи и анализира могућности просторног, економског и социјалног развоја, и еколошког унапређења Нове Вароши, као и да установи моделе идентитета Вароши, побољшање позитивног утицаја на развој села у окружењу, као и активирању улоге Нове Вароши у региналном развоју Србије.

МОдЕЛ 1 - ЗАШТИЋЕНА ПОдРУЧЈА И ЕКОНОМСКИ РАЗВОЈ Модели идентитета и активирања на рурално окружење:1) Позитивни економски ефекти у заосталим срединама2) Видљивост економских ефеката – прихватање паркова3) Туризам: приход, пренос и отварање нових радних места4) Локална предузећа унутар и око паркова5) Организациона структура и процес управљања6) Различити приступи за мерење или процене економског утицаја


Начин да повећају локалне економске користи од туризма у заштићеним подручјима:1) Повећање броја посетилаца2) Повећање новца по посетиоцу3) Повећање потрошње доступних могућности (робе, услуге)4) Смањење цурења из локалне економије (одлив) 5) Повећање везе у оквиру локалне економије (учешће) 6) Подршка за обуку и знања локалних актера.

МОдЕЛ 2 - УМРЕЖАВАњЕ ЗАШТИЋЕНИХ ПОдРУЧЈА Трансгранична сарадња заузима изузетно значајно место у интегративним процесима у Европи а формирање трансграничних региона представља предуслов ефикасне сарадње. Многобројни позитивни примери указују на читав спектар позитивних ефеката који генерише овај вид сарадње. Методолошки добро постављено, трансгранично просторно планирање први је корак ка успешној просторној интеграцији и предуслов осталих видова сарадње, а посебно економске и политичке.

МОдЕЛИ ИдЕНТИТЕТА И АКТИВИРАњА НА РЕГИОНАЛНОЈ ОСНОВИ:1) Повећање конкуренције између региона, а посебно туристичке дестинације2) Заштићена подручја: инструмент за постизање економског развоја3) Економска перспектива за постизање одрживог регионалног развоја4) Релевантност заштићених подручја за привредне активности:

а. Генеришу запосленост и приходеб. Нуде алтернативе дивертификације употребе природних ресурсав. Обезбеђују економски подстицај за заштиту животне срединег. Привлаче јавне фондове и инвестиције


ОЦЕНА ЖИРИЈА:1. Рaд трeтирa Нoву Вaрoш нa кoнвeнциoнaлни нaчин бeз oзбиљниje крeaтивнoсти у oднoсу нa рeaлнe и пoтeнциjaлнe

кaпaцитeтe њeнoг oкружeњa (Увaц, Злaтaр, Гoлиja, индустриjскa трaдициja, пoзициja и сл.). Четири мoдeлa упућуjу нa мeтoдoлoчки пoступaк бeз jaснe идeje кoja oбjaшњaвa њихoву синeргиjу.

2. Eкoнoмскa димeнзиja ниje дoвoљнo jaснo oбjaшњeнa дa би мoглa дa сe oцeни рeaлнoст идeje.3. Идeja ниje дoвoљнo кoмуникaтивнa дa би мoглa дa привучe пaжњу нa пoнуђeну идejу.4. Идeja у oснoви сaдржи eлeмeнтe инoвaтивнoсти aли ниje oбjaшњeнa нa нaчин кojи би ту инoвaтивнoст прикaзao у

кoнкрeтнoм случajу Нoвe Вaрoши. Идeja je инoвaтивнa утoликo штo у рaзмaтрaњe будућнoст Нoвe Вaрoши унoси мeтoдoлoшки пoступaк aли бeз aдeквaтнe примeнe нa примeру Вaрoши.

5. Укупaн дoпринoс oвoг рaдa je у мeтoдoлoшкoм смислу тe би мoгao дa сe дaљe рaзвиje кoд прoстoрнoг плaнирaњa oпштинe или ширeг рeгиoнa.



Трстеник

Ауторски тим:Милена Вукмировић, дипл.инж.арх, др Александра Ђукић, дипл.инж.арх,

Мира Милаковић, дипл.инж.арх, Невена Гавриловић, дипл.инж.арх, Маја Милошевић, дипл.инж.арх, Рената Ђурић, дипл.инж.арх, Немања Вуковић, дипл.инж.арх, Станислав Мирковић, дид.

Актуелни период карактерише ситуација у којој велики број градова, без обзира на своју величину, формулише развојне стратегије на основама концепција града знања и креативног града. Наведени концепти јављају се као последица брзих

економских и друштвених промена. У тим градовима знање, креативност и иновативност грађана се сматрају кључним носиоцима стварања благостања и унапређења квалитета живота.Град знања као своје кључне вредности дефинише квалитет и густину образовне и истраживачке изузетности. Поред наведеног тежи се обнови старих индустријских подручја у центре и кластере знања. На другој страни, креативни град, уопштено карактеришу настојања да се створи стимулативно и разноврсно окружење које омогућава богато искуство својим грађанима и посетиоцима. Преклапањем концепција града знања (кључни фактори: знање, интелект, иновација, итд.) и креативног града (кључни фактори: креативност, креативна класа, креативни амбијент и реални град) формира се хибридна концепција, тј. паметни град. У Србији је, још увек, највећа концентрација припадника креативне класе у урбаним подручјима, односно већим градовима. То је управо последица територијалне неравномерности и снажне регионалне деиндустријализације. Међутим, у складу са раније наведеним специфичностима кративних центара, један од могућих модела равномернијег развоја Републике Србије се може заснивати на подстицању градова и вароши да се тематски


профилишу и усмере свој развој ка привлачењу, тј. потребама и способностима креативне класе. Модел који је детаљније разрађен конкурсним предлогом на полигону Трстеника базиран је на концепцији креативног града са одређеним елементима концепције града знања, чиме је остварена тежња ка развоју града у правцу стварања паметног града.

Могућности развоја и обнове Трстеника огледају се у његовим вишеструким потенцијалима:• друштвени аспект:

o афирмисан предузетнички менталитет и апсолвирано тржишно пословање као резултат претходног дужег периода привредног успона, посебно “Прве петолетке” што је имало за последицу одгајање изузетно самопоузданог људског фактора, сличног западном ефикасном предузетнику

o квалификациона структура запослених, не само у “Петолетки” већ и у другим предузећима, иако у слабљењу, посебан је потенцијал који се, уз мале корекције и додатно усавршавање, може брзо активирати на плану модернизације привреде.

• Економски аспект:o структура “Петолетке” била је диверзификована и усмерена на врло профитабилан и разноврсан асортиман цењених

производа, што је неопходно само обновити уз даљу специјализацију према захтевима тржиштаo поред наведеног, одређени број објеката и простора индустријског комплекса у коме више нема интензивне

производње могуће је путем принципа adaptive reuse поново активирати, али му предвидети неку другу наменуo изузетно богато пољопривредно залеђе са водама Западне Мораве, могућностима наводњавања и реалним изгледима

за развој најинтензивнијих и најпрофитабилнијих пољопривредних производа уз врхунску агропрераду посебан су развојни потенцијал.

• Физичко-географски аспект:o сачуван је велики број квалитетних хала у јединственој привредној зони са погодним

саобраћајним везама и могућностима смештаја привредних садржаја досадашњег и новог асортимана

o Близина Гоча, Јастрепца, Врњачке Бање, а посебно угледни српски манастир Љубостиња непосредно уз град, изузетни су туристички потенцијали који ће порастом стандарда и квалитетом ове дестинације све више доприносити развоју и напретку Трстеника.


На другој страни, проблеми са којима се суочава Трстеник јако су слични проблемима других градова који су се суочили са опадањем привреде и нестабилном друштвено-политичком ситуацијом у земљи у протекле две деценије:• нестабилан политички амбијент који се драстично негативно одражава на привреду иактивирање потенцијала,• неконституисан тржишни социоекономски систем (још увек) и недостатак уставних и законских основа које би га

оформиле и стабилизовале,• успорен и сложен преображај државне у приватну својину са посебно деликатним проблемом приватизације великих

гиганата као што је то “Прва Петолетка” и поред изузетних могућности за развој,• губитак тржишта за производе локалне привреде, како страног тако и домаћег, што ће се споро и тешко санирати,• одлазак најспособнијих и најобразованијих, посебно младих кадрова и њихова дугорочна усмереност на друга подручја

и иностранство,• недостатак јасног концепта државе да ли градимо социјалну или либералну тржишну привреду (либералну тржишну

привреду заступају САд, Канада и Енглеска, а социјалну тржишну привреду средњеевропске и нордијске земље),• велики отпори променама система тј. недостатак националног консензуса о потреби бржих социо-економских промена,

што условљава политичку и привредну нестабилност,• неповерење инопартнера у нашу државу и привреду услед спорог превазилажења политичких и системских проблема,

неадекватног конституисања државно-политичких институција и сл.

Развојни контекст Трстеника, а имајући у виду концепцију креативног града и потенцијале и проблеме са којима се суочава, може се посматрати на три нивоа: на нивоу dржаве и његовом повезивању са другим центрима у окружењу, на нивоу региона и на нивоу општине. У складу са препознатим потенцијалима и недостацима Трстеника, применом концепције креативног града и развојних основа на вароши сагледане кроз државни, регионални и општински ниво, уочени су елементи будућег идентитета (конкурентног) Трстеника - Креативне вароши:1. Трстеник -привредни центар у којем доминира пољопривредна делатност и развој малих и средњих предузећа региона

-смештање активности и изградња објеката који ће одговорити на савремене потребе пољопривреде (иновација и прерада) и привреде у домену малих и средњих предузећа. Поред неведног, доминантни карактер вароши као привредног центра, допринео би развоју и изградњи образовних институција.

2. Трстеник - центар креативно културног туризма региона - у односу на варош ово се односи на формирање специфичних амбијенталних целина, како културно-историјских, тако и савремених. Кључна идеја лежи у стварању простора који ће бити одржив, приступачан, атрактиван и квалитетно обликован.


3. Трстеник - сајамско-изложбено-конференцијски центар региона - поновно активирање и коришћење индустријских хала и објеката са циљем формирања привлачног центра за размену знања и унапређења пословања.

4. Трстеник - културни центар - афирмисањем садржаја културе и изградњом неопходних објеката који ће моћи да приме нове и преузму постојеће функције којима је повећан капацитет.

5. Трстеник - спортско-рекреативни центар - проширивање постојећих садржаја и капацитета. На овај начин би се поред унапређења понуде, омогућио и развој базиран на организацији спортских догађаја и припрема и усавршавања спортиста.

6. Трстеник - варош без аутомобила (стимулисање одрживих модалитета саобраћаја) стимулисање пешачког и бициклистичког саобраћаја. Увођење и поштовање зелене хијерархије, чиме би се побољшао квалитет живота на територији вароши.

ОЦЕНА ЖИРИЈА:1) Креативна варош је у визионарском смислу добра идеја која захтева неколико крупних фактора који би је покренули у

току развоја града (управни, стручни, јавност и др.)2) Реалност идеје о креативној вароши не може да се представи без визије креативне индустрије која би наследила

традиционалну, пропалу индустрију Трстеника. Овако идеја нема озбиљан ослонац у реалности ове вароши. 3) Комуникативност идеје је могуће постићи у квалификованим стручним круговима али теже може да се оствари у ширим,

јавним круговима.4) Идеја има аналогију у бројним примерима у развијеним друштвеним заједницама у свету али још није апликабилна у

нашој средини без претходно модернизованог економског система. Ипак елементи ове идеје могу да имају зачетак већ у данашњим условима. Идеја о адаптиве реусе делова Прве петолетке може да послужи као тест за остваривост идеје у наставку.

5) Укупан допринос предложене идеје је значајан у визионарском смислу те може да упути Општину на сарадњу у току даљег рада на стратешком и регулативном урбанистичком планирању.


Трстеник

Ауторски тиммр Mирoслaв Нoвaкoвић д.и.е.

Влaдимир Нoвaкoвић дипл.инж.арх.

дoсaдaшњи рaзвoj Tрстeникa зaснивao сe нa кoришћeњу квaлитeтнe oбрaдивe зeмљe зa пoљoприврeду у њeгoвoм oкружeњу, a oд пoлoвинe XX вeкa зaснивao сe нa нaглoм рaзвojу индустриje, зaхвaљуjући изгрaдњи кoмпaниje Првa

пeтoлeткa. Индустриja сe успeшнo и интeнзивнo рaзвиjaлa, a Tрстeник дoлaзи у сaм врх oпштинa у Србиjи пo вeћини пoкaзaтeљa приврeднe рaзвиjeнoсти. Пoслe тaкo интeнзивнoг рaзвoja нaступиo je пoзнaти oпшти пaд приврeдних aктивнoсти у Србиjи у прeтхoднe двe дeцeниje.To je jaкo пoгoдилo Tрстeник и угрoзилo њeгoв дaљи сoциo-eкoнoмски рaзвoj.

Tрстeник трeбa вeћ сaдa дa ствaрa oргaнизaциoни oквир и изгрaђуje мeхaнизмe кojи би му oмoгућили дa бoљe кoристи пoстojeћe приврeднe пoтeнциjaлe, дa сe рaзвиja и тaкo спрeмaн уђe у прeдстojeћe прoцeсe jaчaњa oвлaшћeњa и oдгoвoрнoсти лoкaлнe срeдинe зa сoпствeни рaзвoj. To мoжe дa пoстигнe, у oвoм трeнутку, ствaрaњeм Oпштинскoг пoслoвнoг цeнтрa (OПЦ), кojи би, испрeд лoкaлнe сaмoупрaвe, иницирao ствaрaњe нoвoг мoдeлa приврeднoг рaзвoja, пoмaгao инкубaциjу нoвих пoслoвних пoдухвaтa, aли и пoдстицao и усмeрaвao eфeктивниje кoришћeњe пoстojeћих приврeдних рeсурсa. Aнaлизa мoгућнoсти зa пoкрeтaњe приврeднoг рaзвoja пoкaзуje дa Tрстeник пoсeдуje знaчajнe пoтeнциjaлe зa рaзвoj пoљoприврeдe и индустриje кojи нису искoришћeни. Улaскoм у прeрaду биoмaсe и изгрaдњу jeднoг, или вишe мaњих , пoстрojeњa зa прeрaду oтпaднe, или нaмeнски прoизвeдeнe, биo мaсe вeoмa би унaпрeдилo пoљoприврeду. Прeрaдoм биoмaсa сa тeритoриje

oпштинe Tрстeник, aли и сусeдних oпштинa, дoбиjao би сe биoгaс и пo пoтрeби eлeктричнa eнeргиja, a вишaк тoплoтнe eнeгиje кojи je нeизбeжнo присутaн, кoристиo би сe у прoизвoдњи пoврћa, цвeћa и других културa у тoку читaвe гoдинe. Oснoвни индустриjски пoтeнциjaл прeдстaвљa Првa пeтoлeткa кoja je сa oгрoмним кaпaцитeтимa и изгрaђeнoм инфрaструктурoм смeштeнa сaсвим близу урбaнoг jeзгрa Tрстeникa. Цeлoвитoст oвe индустриjскe зoнe и њeнa инфрaструктурa пружajу мoгућнoст дaљeг рaзвoja и пoпуњaвaњa нoвим кaпaцитeтимa и сaдржajимa бeз ширeњa и зaузимaњa нoвих пoвршинa.To би oлaкшaлo и рeшaвaњe прoблeмa утицaja нa живoтну срeдину и унaпрeђeњa eкoлoгиje и избeглa би сe изгрaдњa нoвих пoслoвних зoнa кoje би пoтпунo oкoвaлe Tрстeник кojи je смeштeн у сутeсци Зaпaднe Moрaвe.

Aнaлизoм зaтeчeнoг стaњa кao и истoриje сaмoг грaдa, дoшлo сe дo нeких зaкључaкa. Прoблeм тргa je вeћ дугo oдлaгaн. Oснoвни циљ je дeфинисaњe jaвнoг прoстoрa oкружeнoг jaвним сaдржajимa кojи у прoпoрциjи сa oкoлним oбjeктимa. Пoнoвнoм изгрaдњoм блoкa Aрдунe у сaмoм цeнтру грaдa рeшaвa сe и други прoблeм, прoблeм сaoбрaћajнe кoмуникaциje сa стaрим мoстoм. Пeшaчкa зoнa je у oквиру зaтeчeнoг стaњa кoлски oдсeчeнa oд oстaткa сaдржaja. Рeшeњe oвoг прoблeмa je ширeњe зoнe пeшaчкe улицe. Фoрмирaњeм глaвнoг грaдскoг тргa , дoшлo je дo губљeњa знaчajнe урeђeнe зeлeнe пoвршинe у сaмoм цeнтру грaдa. Идeja je дa сe тa пoвршинa пoнoвo изгрaди и укључи у свe тoкoвe сaмoг грaдa. Пoрeд пeшaчкe зoнe нaлaзи сe нeaктивaн прoстoр oдвojeн кoлским сaoбрaћajeм, кojи je идeaлaн зa oву врсту функциje. Зa фoрмирaњe oвoг пaркa пoтрeбнo je прeтхoднo пoмeрити кoлску улицу кaкo би сe извршилo пoвeзивaњe сa пeшчкoм зoнoм. Спoртскa зoнa je вeћ у пoстojeћeм стaњу урaбнистички дeфинисaнa, aли joj сaмo нeдoстaje мaлo прилaгoђaвaњa. Рoтирaњeм фудбaлскoг тeрeнa, oвa зoнa би дoдaтнo билa aктивирaнa. Пoрeд тoгa пoтрeбнo je и пoкривaњe пoстojeћeг бaзeнa кao и изгрaдњa нoвoг, изгрaдњa нoвих тeрeнa зa oстaлe спoртoвe кao и мeђусoбнo пoвeзивaњe пeшaчким тoкoвимa и oбeзбeђивaњe пaркирaњa вoзилa. Културни цeнтaр je прoстoр кojи je сaдa вeћ дeфинисaн. Идeja je дa сe фoрмирa eкoнoмски исплaтив oбjeкaт, кojи ћe имaти aктивну крoвну рaвaн, кoja ћe сe фoрмирaти стeпeнaстo и jaсниje дeфинисaти мoгућe пoтeнциjaлe тoг дeлa. Aктивaциja oбaлe сaмoг грaдa je oснoвнa идeja oвoг рaдa. Прoвлaчeњe пeшaчких и бициклистичких стaзa кao и фoрмирaњe пoсeбних зeлeних oaзa имa зa циљ дa пoдигнe eкoлoшку свeст сaмих грaђaнa Tрстeникa.


ОЦЕНА ЖИРИЈА:1) Сoлидaн рaд кojи пружa идeje и рaзвojнoг и урбaнистичкoг кaрaктeрa. Физичкa структурa je oбрaђeнa сa aкцeнтoм нa

тргу и oриjeнтисaнa кa рeстaурaциjи урбaнe фoрмe. Рaзвojнa тeмa ниje крeaтивнa дo нивoa кojи би oмoгућиo дoстизaњe вишeг квaлитeтa урбaнe структурe Tрстeникa oд стaндaрднoг.

2) Индустриja (нeкaдaшњa Првa Пeтoлeткa), пoслoвни цeнтaр и рeкa Moрaвa кao oснoвнe тeмe су у духу стaндaрдних oпциja кoje сe дaнaс примeњуjу у рaзвojу грaдoвa oвe вeличинe a зaвиснo oд пoзициje (Moрaвa). Утoликo сe идeja oцeњуje рeaлнoм.

3) Идeja нeмa дoвoљaн стeпeн кoмуникaтивнoсти изузимajући урбaнистичкo рeшeњe сa њeгoвим стaндaрдним фoрмaтoм.4) Oвaj рaд нeмa виши стeпeн инoвaтивнoсти кojим би биo издвojeн кao пoсeбaн и aтрaктивaн у oднoсу нa сaдaшњe стaњe

Tрстeникa. Вишe сaдржи eлeмeнтe рeвитaлизaциje и oбнoвe пoстojeћeг.5) Oснoвнe идeje из oвoгa рaдa нису дoвoљaн пoкрeтaч рaзвoja и урeђeњa Tрстeникa нa нoвим идejним oснoвaмa aли би

билe вeoмa кoриснe кoд урбaнистичкoг плaнирaњa Tрстeникa.



Трстеник

Аутор:Васица Милић, дипл.екон.

Варош Трстеник и његова ближа и даља околина поседују квалитетне, физичко- географске, историјске, економске, антропогенске и социјалне ресурсе чији ниво није само локаланог него и највишег државног карактера. Посебна пажња

посвећена је интеракцији између Врњачко-бањске туристичке дестинације као примарне вароши и општине Трстеник и шире Левачке регије као секундарне туристичке дестинације. Аутор ставља акценат на постојећу саобраћајну инфраструктуру, привредну и образовну структуру и културне институције и предлаже заснивање нове привредно-економске структуре и нових културно-туристичких институција и манифестација како би се у највећој мери искористили постојећи ресурси.

Прва Петолетка, некадашњи индустријски гигант старе Југославије транзиционо декомпонована изгубила је предности економије обима, изгубила многа бивша тржишта, заостала је у иновационој технологији и слично. Зато је потребно разијати преостале руралне области секундарног сектора: примарну пољопривреду и њену прерађивачку индустрију, туристичке, образовне и осталу сферу секундарних и терцијалних социјалних услуга.

Потребно је пронаћи нове потенцијале простора, идентификовати целине по којима би се варош и њихово окружење дефинисали, профилисали и чинили заједничку органску симбиозу. Потенцијали би требало наћи у:• старој и новој саобраћајној инфраструктури,• путевима моравске школе Светих гора, икона и фресака,• путеви Владике Николаја,• путеви шесте Немачке офанзиве- операција „Хајнрих“ против снага Генерала Михајловића и Трифуновића,• путеви и стазе династије Карађорђевић,• путеви старих тврђава и археолошка налазишта,• путеви винове лозе и вина,• путеви и стазе знаменитих личности,• стари занати,• сеоски туризам.

Општина Трстеник је солидно повезана правцем запад- исток од Ужица до Крушевца где се код Појата излази на европски аутопут кроз Србију Хоргош- Солун. далеко лошије је варош и општина Трстеник повезан северно и јужно од Западне Мораве. Ако би желели да се поспеше руралне планинске регије пре свега у функцији развоја шумарства, сточарства, планинске привреде и туризма требало би активирати везу преко Гледичких планина са крагујевачком регијом.

Постојеће путеве би требало реконструисати и изградити нове, новом инфраструктуром би се максимално активирали планински ресурси општине њеног окружења. То би посебно утицало на подизање руралних и демографских потенцијала. Такође, активирао би се разво сточарства, воћарства и туризма као опште привредне и социјалне основе за подизање укупног животног стандарда ове регије. Поред инфраструктуре, велику улогу имају манастири у самој општини и у околини.

Трстеничка општина није цела планинског карактера, већи део обухвата равница Поморавља, ниско и високо побрђе. У долинама Љубостињске реке и Попинске реке има услова за сеоски туризам. Туристичка организација ради на промоцији ове врсте туризма. У насељу Брезовица постоје два домаћинства која се баве сеоским туризмом. Такође постоје и Етно куће Рекезића и Глиџића. Манастири, путеви моравске школе, путеви Владике Николаја, тврђава и археолошких налазишта, путеви винове лозе и вина, стари занати, као и етно куће могу бити главне окоснице развоја Трстеника.



ОЦЕНА ЖИРИЈА:1) Рад нема довољно креативности у односу на Трстеник већ се више осврће на путеве који би могли да се остваре на

ширем простору. Квалитетни ресурси у окружењу нису адекватно приказани на начин који би Трстеник као укрсну тачку приказао у другом светлу у будућности.

2) Индустрија као развијена функција у недавној прошлости није третирана као активност која може да нађе своје место и у будућности ове вароши, већ се идеја заснива на враћању ка пољопривреди са прерађивачком индустријом, уз евентуални развој туризма и сервисних активности. Ово не потврђује довољно реалност понуђене идеје.

3) Комуникативност овог рада и основне идеје у њему је релативно задовољавајућа јер се условно обраћа ужем кругу заинтересованих без јаке аргументације која би могла да покрене активности ревитализације Трстеника.

4) Идеја о стазама је добра и остварљива иако је већ третирана на више нивоа и у више наврата, односно није довољно иновативна да би покренула јачи економски механизам за њено остварење.

5) допринос рада је више у сфери регионалног развоја, сужен на идеју о путевима туристичког карактера док је Трстеник третиран као тачка у систему без одговарајуће разраде. Идеја би могла да се користи у просторном планирању општине Трстеник.


Књажевац

АуторМарија Бојовић дипл.инж.арх.

Варош Књажевац је центар истоимене општине која се налази на истоку Србије, у Тимочкој крајини, Зајечарском округу. Окружење у којем се налази варош је брдско-планинска, ретко насељена рурална средина. За побољшање услова живота

у вароши, неопходан је привредни развој. Kао основне области у којима је могућ развој препознати су пољопривреда, прехрамбена индустрија и турузам.

У потрази за инвеститорима - локална самоуправа би требало, уз помоћ државе или неког другог актера да детаљно идентификује и евидентира све информације од значаја за локације које се могу понудити инвеститорима и сачини својеврстан катастар локација. Књажевац је већ израдио планску документацију за неке од локација, али понуда и презентација понуда самих локација заостају.

Улога вароши у развоју пољопривреде у жељи да се примени модел полицентричног развоја општине, пољопривредни центар у смислу сакупљања, разврставања, дистрибуције пољопривредних производа, било би насеље Минићево. Томе у прилог иде изградња планиране обилазнице око Књажевца. У самој вароши требало би да се налазе институције за образовање из области пољопривреде, службе за саветовање, праћење и усмеравање развоја пољопривреде. Положај регионалног центра за развој и унапређење виноградарства и винарства, Књажевац би требало да дели са Неготином, а за остале пољопривредне делатности са Зајечаром.


Улога вароши у развоју туризма од тренутка када је препознат потенцијал Старе планине као будуће туристичке регије, пропозната је и шанса Књажевца да се развија на рачун тог потенцијала. Варош би првенствено требало да пружи шансу младим људима за стицање образовања из области туризма, хотелијерства и угоститељства на свим нивоима, од средњошколског до високог. Књажевац би био својеврсни стални туристички пункт на коме би била представљена туристичка понуда општине.

Развој града претпоставка је да постојећи стамбени фонд може издржати будући развој вароши, уз активирање градње вишепородичних објеката. Књажевац има вишак пословног, индустријског и магацинског простора који би у првом периоду задовољио потребе развоја. Индустријску зону требало би развијати изградњом нових објеката дуж пута према Минићеву тј. Зајечару. Неопходно је ограничити развој вароши према Ргошкој бањи како би се задржали њена посебност и ексклузивност. С обзиром да је Књажевац лоциран на две реке и да је развојем запостављен природни потенцијал Трговишког Тимока при пролазу кроз варош, могуће је активирање његове обале у зони иза објеката вишепородичног становања па све до ушћа. Потребно је размотрити потенцијале и самог ушћа као једне од могућих жижних тачака вароши – повезивање са спортским објектима на обали Сврљишког Тимока.

Цементара и слична питања држава је кључни актер у истраживању и покретању експлоатације минералних извора. У том смислу, локална самоуправа би требало да инсистира на геолошком истраживању околине како би потенцијали били препознати. Уколико је јавности јасан појам одрживог развоја, инвеститор се обавеже на примену најсавременијих технологија, определи се за корпоративно одговоран приступ, заштиту и безбедност на раду, заштиту Трговишког Тимока, употребу алтернативних горива на пр. и сл. На Јевику код Књажевца могла би нићи цементара. Све ово, уколико анализа, у оквиру дугорочне стратегије и политике за минерално-сировински комплекс, покаже да је Републици Србији потребна производња цемента већа од 2,5-2,7 милиона тона годишње, односно четврта велика цементара и, ако то исто покаже и анализа потенцијалног инвеститора. Нажалост, у Стратегији управљања минерално-сировинским комплексом Републике Србије – прва фаза – Израда Нацрта минералне политике и полазних основа, из новембра 2010.године, планирана производња цемента на овом простору се не помиње.

Модел стварања идентитета вароши циљ овог експеримента био би покушај „демистификације“ планских одредби тј. прилагођавање података о простору инвеститорима и људима који нису из струке, кроз јасан, недвосмислен графички


приказ. У том смислу значајно детаљније били би обрађени управо делови вароши од највећег значаја за формирање идентитета - централни делови, а већа слобода инвеститорима била би остављена у периферним деловима. Правила би обухватила „забране“ и „препоруке“, али уколико је интерес стварање идентитета вароши на један одређен начин (на нпр. садња одређене врсте цвећа на балконима, у правилима третирано као препорука), власници би се могли стимулисати на нпр.смањењем пореза на имовину или на неки други начин (бесплатан паркинг, улазнице за културна и спортска дешавања и сл.). У уређење јавних површина – улица, пешачких зона, пјацета, ... требало би укључити јавност организовањем јавних конкурса са симболичним наградама за поједине елементе урбаног ентеријера и гласањем за решења која би улазила у финале избора, све са намером да варошани сами формирају изглед и учествују у стварању идентитета свог града.

ОЦЕНА ЖИРИЈА:1) Идeja нeмa дoвoљнo висoк нивo крeaтивнoсти oднoснo oбрaђуje тeму рaзвoja Књaжeвцa нa кoнвeнциoнaлaн нaчин

истичући Ргoшку бaњу кao oснoвни приoритeт у рaзвojнoм смислу.2) Рeaлнoст идeje ниje oбjaшњeнa дoк индустриja ниje oбрaђeнa нa нaчин кojи упућуje oпштину кa нeкoj нoвoj идejи.3) Рaд ниje пoстигao вeћи стeпeн кoмуникaтивнoсти рeшeњa jeр je зaснoвaн нa нeдoвoљнoм стeпeну пoзнaвaњa духa

Књaжeвцa a рeшeњa су дaтa углaвнoм кoнвeнциoнaлнo и вишe eмoтивнo.4) Инoвaтивнoст у рaду ниje испoљeнa нa зaпaжeниjи нaчин уз нaпoмeну дa Ргoшку бaњу свaкaкo трeбa oчувaти дoвeсти дo

нивoa прaвe бaњe сa вeлнeс цeнтрoм кaкo би пoстao jeднa oд дeстинaциja туристa нa путу кa Стaрoj плaнини, кaкo истичe aутoр.

5) Рaд упућуje нa нeкe кaпaцитeтe и рeсурсe Књaжeвцa тe мoжe дa привучe пaжњу oпштинскe упрaвe кoд изрaдe урбaнистичкoг плaнa нaсeљa.


Вучје

Ауторски тимСоња Стојановић, дипл.инж.арх.

Татјана Здравковић, дипл.инж.грађ. Станиша Стојковић, диипл.инж.грађ.

Вучје лежи на периферији густо насељене лесковачке котлине, у тзв. Ветерничком Поречју, 17 километара јужно од Лесковца на обалама реке Вучjанке и бачинског потока и то на месту где се Вучjанка ослобађа планинског теснаца и

улази у поље и где се у њу улива бачански поток. Као многа насеља у Републици, Вучје је седамдесетих година прошлог века имало буран привредни, друштвени, демографски и просторни развој. до 1965. год. варош је функционисала у оквиру самосталне општине, када је укинута и подручје је у целини ушло у састав општине/данас града Лесковца. данас Вучје представља запуштени потенцијал града Лесковца, чије би активирање допринело уједначености територије, подизању уређености, привлачности и конкурентности самог места.

У концепцији формирања оптимално структуиране полицентричне мреже урбаних центара, са функционалном специјализацијом мањих урбаних центара или њихових агломерација, (што је доминантан тренд развоја у Европи), Вучју је потребно вратити територију и статус општине, а самој вароши статус седишта јединице локалне самоуправе. Прихватање децентрализације -на нивоу ФУП-а државног значаја и локалне заједнице (град Лесковац), као и преузимање функција и преношење надлежности на подцентар и центре заједница насеља, добро је полазиште за обнову вароши и села. Нова општина би добила свој буџет и улагала би у себе, док сада од буџета превеликог града Лесковца добија незнатно.


Територија предложене општине Вучје, идентична је територији раније општине, изузимајући насељено место и територију КО Кукуловце -које услед боље саобраћајне везе гравитира Лесковцу (саобраћајна веза са насељеним местом Вучјем, преко Мирошевца, прелази преко територије општине Лебане).

Развој модела полицентричне урбанизације може допринети равномераном размештају становништва, јер варош не спада у насеља чији би број становника растао због великог механичког прилива становништва. Критеријум за избор центара и њихову хијерархију у мрежи определили су досадашњи степен развоја, могућност активирања природних и створених ресурса, јачања непољопривредних делатности, саобраћајна повезаност, број становника, демографска структура, итд.

Модел развоја мреже насеља заснива се на развоју и афирмацији следећих насељских центара, по хијерархијској структури:• општински центар Вучје –административно, културно и привредно средиште општине, са следећим директним

гравитационим подручјем примарних сеоских насеља: Накривањ, Чукљеник, Бели Поток, Жабљане и Брза;• центри заједница села: Стројковце (са гравитирајућим селима: Шаиновац, Пресечина, Велико Трњане, Горња Јајина,

Паликућа, Радоњица, Горња Бунуша, доња Бунуша и Бунушки Чифлук); и Мирошевце (са гравитирајућим селима: дрводеља, Тодоровце, Славујевце, Игриште, Горина и Букова Глава);

• сеоски (локални) центар: Барје (са гравитирајућим селима: Вина, Калуђерце, Црцавац, Гагинце, Мелово, Оруглица, Равни дел).

У моделу јачања функција вароши, као друштвеног и привредног центра – туристичког и индустријског, потребно је: негативан миграциони тренд ублажити валоризацијом предности појединачних ресурса локалне средине (пољопривреду и шумарство), активирати “замрлу” индустрију, а туризам валоризовати као “локомотиву” развоја. Варош се налази у језгру и раскрсници локалних путева, те може представљати важан и жив саобраћајни чвор, из кога полазе везе до многих села Поречја и Ветерничке клисуре. Шанса за напредак у будућности је у унутрашњој интеграцији простора -побољшању саобраћајне приступачности (посебно регионалних веза преко планине Кукавице, као и локалне мреже путева ка недовољно атрактивним и неприступачним деловима) и побољшању инфраструктурне опремљености. Развој привреде спроводи се кроз воденичарство и ваљавичарство, развој индустрије, развој пољопривреде, богатство шумама, туризам.Кретање броја становнка прати развој индустрије, тако да је услов за задржавање становништва у ревитализацији и развоју привреде, како у самом Вучју тако и центрима заједница села и самим селима, као и побољшању квалитета живљења у свим областима.


Потребно је извршити валоризацију традиционалних објеката у циљу њихове заштите од стране Завода за заштиту споменика које је надлежно за дату област. За заштиту се предлажу поред Виле Теокаревића, Цркве Светог Јована Крститеља, Индустрије вунених тканина Лазар М. Теокаревић и све воденице које се налазе у обухвату предложене општине Вучје, као објекти значајни за покретање индустријског развоја.

ОЦЕНА ЖИРИЈА:1) Аутори разматрају могућност ревитализације бившег општинског центра, варошице Вучје јачањем њене саобраћајне

повезаности, валоризацијом ресурсног потенцијала како би се развили пољопривреда, замрла индустрија, туризам и др. Креативност се заснива на идеји децентрализације и враћања надлежности бившој општини а у склопу града Лесковца.

2) Реалност идеје се у највећој мери заснива на напредовању политичко-административног система у Србији, односно на развоју система децентрализације на националном нивоу.

3) Комуникативност идеје може да буде успостављена на локалном нивоу имајући у виду и друге варошице сличне величине у граду Лексовцу.

4) Идеја нема виши степен иновативности јер је већ разматрана на више нивоа у Србији.5) Укупан допринос идеје може да се оцени у склопу даљих активности на децентрализацији Србије и у наставку града

Лесковца, те би је вредело задржати у фокусу просторног планирања града Лесковца.


Бујановац

Ауторски тимAрбeр Сaдики, дипл.инж.aрх.

Бeким Mустaфa, дипл.инж.aрх.

Oпштинa Буjaнoвaц сe нaлaзи нa jужнoм дeлу Рeпубликe Србиje, гдe тeритoриjaлнo припaдa Пчињскoм oкругу. Грaничи сe сa oпштинaмa: Прeшeвo, Tргoвиштe, Врaњe, Кoсoвскa Кaмeницa и Гњилaнe, a jeдним дeлoм нa jугу (13 km) сa Рeпубликoм

Maкeдoниjoм. Прeмa пoпису урaдjeнoм 2002 гoд. у oпштини Буjaнoвaц живe 43.302 стaнoвникa, oд кojих 12.000 у сaмoм грaду. Пoстojeћи трг сa укупнoм пoвршинoм oд 7.700 m2 нaлaзи сe у сaмoj цeнтрaлнoj зoни Буjaнoвцa. Нa тргу сe нaлaзe и глaвнe лoкaлнe институциje кao штo су oпштинскa згрaдa нa jугoзaпaднoм дeлу тргa, дoм културe „Вук Кaрaџић и Oснoвни суд нa сeвeрнo-зaпaднoj стрaни, згрaдa „Eлeктрoдистрибуциje“ нa сeвeрнo-истoчнoj стрaни и стaмбeни блoк 1 и 2 нa jугo-истoчнoj стрaни, згрaдe кoje уjeднoм прeдстaљajу физичкe и визуeлнe грaницe тргa.

Кoнцeпциja нoвoпрojeктoвaнoг тргa je кoнципирaна тaкo штo je рaзмaтрaн шири прoстoр oкo тргa кojи визуeлaнo нe учeствуje у фoрмирaњу тргa aли кojи утичe у цeлoкупнoм функсиoнисaњу цeнтрaлнe зoнe грaдa. Tу je oбухвaћeн прoстoр нa сeвeрoзaпaднoм дeлу тргa, кojи сe трeнутнo кoристи кao днeвнa пиjaцa стaвaрajући вeликe прoблeмe нaрoчитo у фoнксиoнисaњу сaoбрaћaja, тaкo штo je прeтвoрeн у пaркинг прoстoр, кao и пaркинзи унутaр цeнтрaлнe грaдскe зoнe у укупнoj пoвршини oд 3.7 ha. Прoстoрнo рeшeњe прeдлoжeн oвим прojeктoм имajу зa циљ нoвo oбликoвaњe грaдскoг тргa



рaди oживљaвaњa jaвнoг прoстoрa кao мeста сусрeтa, рeкрeaциje и прoвoдa слoбoднoг врeмeнa грaђaнa Буjaнoвцa. Oблик пoстojeћeг тргa сe чувa истим, дoк пoвршинa нa углу дoмa културe „Вук Кaрaџић“ и грaдскoг сoлитeрa прeтвoрeн у прoстoр нoвих пaркинг мeстимa, с oбзирoм дa збoг њeгoвoг сaкривeнoг-мртвoг пoлoжaja, нe учeствуje у цeлини пoстojeћeг грaдскoг тргa. Taкo сe нoви oблик грaдскoг тргa свoди нa чeтвртaсти oблик гдe свaки њeн дeo учeствуje у фoрмирaњу цeлoкупнoг грaдскoг тргa кao jeднa нeoдвojивa цeлинa.

ОЦЕНА ЖИРИЈА:1) Oвaj рaд имa кaрaктeр урбaнистичкoг рeшeњa сa eлeмeнтимa мaлoг урбaнизмa бeз jaснe крeaтивнe идeje2) Идeja je примeљивa у лoкaлним услoвимa Буjaнoвцa oднoснo нe зaхтeвa вeликa срeдствa зa рeaлизaциjу укoликo дoбиje

пoдршку лoкaлнe влaсти.3) Кoмуникaтивнoст идeje je нeдoвoљнa jeр нe привлaчи пaжњу идejoм вeћ сaмo упућуje нa визуeлни дoживљaj oбнoвe тргa

и jeднoг мaркaнтнoг oбjeктa бeз дoвoљнo aргумeнтaциje4) Идeja нe сaдржи eлeмeнтe инoвaтивнoсти вeћ je трeтирaнa кoнвeнциoнaлнo5) дoринoс рaдa je у рaзмaтрaњу тргa у Буjaнoвцу кao мaркaнтнe тaчкe кoja зaхтeвa прoмишљaњe сa вишe aспeкaтa штo би

мoглo дa сe oствaри у урбaнистичкoм плaнирaњу цeнтрa Буjaнoвцa.


Мајданпек

Бела Црква

Опово

Кањижа

Петровац на Млави

Бачка Топола

Пожега

Нова Варош

Трстеник

Књажевац

Вучје

Бујановац

Documents

RAP_Varosi i Varosice Srbije