Rat u Hrvatskoj91-95

8/6/2019 Rat u Hrvatskoj91-95

1/56

1

ISTRAIVAKI TIM 7

Mile Bjelajac, Voa timaOzren unec, Voa tima

Mieczyslaw Boduszynski Igor Graovac Srdja PavloviRaphael Draschtak Sally Kent Jason Vui

Rdiger Malli

Rat u Hrvatskoj, 1991-1995

Mile Bjelajac i Ozren unec

UVODNE NAPOMENE

Metodologija i izvori

Vojne organizacije proizvode velike koliine dokumenata kojiobuhvataju sve aspekte njihove delatnosti, od stratekog planiranja i

odluivanja do izvetaja o upotrbi lakog naoruanja. Kada se arhiviovore i dokumenti postanu pristupani, onda je relativno lako za vojneistoriare da rekonstruiu dogaaje u kojima je vojska uestvovala. Kadadoe do vojnih dejstava jedinica na ratitu, obilna dokumentacijaobezbeuje veoma detaljn prikaz koji ak ponekad vodi i ka preteranomdetaljisanju. Ali takoe postoje vojne organizacije, ratovi i pojedinanidogaaji koje je teko rekonstruisati. Pouzdani podaci ponekad nedostaju


2/56

2

ili su nedostupni, ili mogu biti sporni u odnosu na sutinu dogaaja takoda ga ni jedan dokument ne moe rasvetliti. Komplikovani politikifaktori i jednostavni, ali osnovni nedostaci ljudske prirode, takoe

predstavljaju izazov za bilo kakvu preciznu rekonstrukciju.

Oruani sukob u bivoj Jugoslaviji postao je tema mnogobrojnihliteralnih dela. Meu njima se nalazi i nekoliko memoara ilidokumentarnog materijala kojeg su napisale kljune figure ali i manje

bitni uesnici u sukobu, poevi od meunarodnih posrednika i lokalnih politiara do vojnika, civila i novinara koji su bili svedoci dogaaja. Nauna istraivanja su takoe sve zastupljenija. Ipak, mnoge knjige ilanci odraavaju subjektivne prikaze njihovih autora. U memoarimauesnika koji su bili podreeni bilo politikim ili vojnim organima,obino postoji snaan opravdavajui stav da bi se odbranile vlastite

procene i dela. Izdavanje takvih radova obino izaziva diskusije u kojimabivi suparnici ili protivnici autora nastoje da iznesu svoje poglede. Naovaj nain se retko dolazi do povoljnog rezultata; mnogo ee dolazi doobnavljanja starih polemika bez mogunosti za otvaranje novih

perspektiva.

Rat u Hrvatskoj 1990-1995 ne predstavlja nikakav izuzetak. Poredoiglednih razloga zbog kojih je teko oekivati da nauni, ne-militantni,objektivni i uravnoteen istorijski prikaz bude napisan samo decenijunakon zavretka sukoba, postoji takoe i mnogo specifinih prepreka ismetnji koje oteavaju postizanje takvog rezultata. Ove preprekenastavljaju veoma da utiu na trenutne stavove javnosti i akademskezajednice.

Prvo, neki od najvanijih dogaaja u ratu nisu bili u opte nikadani dokumentovani; mnoge dalekosene i odluujue akcije bile surezultat dogovora kojeg su sainili donosioci odluka i o kojima seraspravljalo u uskim krugovima, bez ikakvog pisanog zapisa. Data

priroda ovih odluka i injenica da mnogi vani centri moi u sutini nisu

bili podravani od strane drave, bez odgovarajue administrativneinfrastrukture i podrke, predstavlja veoma ozbiljan problem za istorijskurekonstrukciju. Osnovni temeljni podaci, kao na primer taan broj, vrsta istruktura stradalih, naroito na srpskoj strani, u opte ne postoji. Ovootvara mogunost razliitim manipulacijama.


3/56

3

Drugo, mnogi dokumenti su jednostavno izgubljeni ili namernouniteni zbog ratnih okolnosti ili zato to su vlasi ili pojedinci eleli daunite dokaze o svojim aktivnostima i namerama.1 Neki akteri, kao to suratne vojne i civilne vlasti i organizacije hrvatskih Srba, potpuno sunestale tokom rata i njihova dokumentacija je samo delimino sauvana.

Tree, arhivi nekadanjih neprijatelja jo uvek su u velikoj merizatvoreni za naune radnike, a znaajni dokumenti su i daljenepristupani. S druge strane, mnogi pojedinci su iz razliitih razloga

prisvojili dokumente koji bi u normalnim okolnostima bili deo zvaniniharhiva (arhivistiki eksperti u Hrvatskoj su ustanovili da je brojoriginalnih dokumenata koji se nalaze u privatnom vlasnitvu najmanje

jednak broju onih koji su u dravnim arhivima). Pristup arhivima jouvek zavisi od nahoernja vlasti koje paljivo odmeravaju kome to da

odobre; podobnost nije zvanino ustanovljena ve se odreuje naindividualnoj osnovi. Nauni radnici, bez mogunosti da sistematski radeu arhivima, nee biti u mogunosti da steknu taan uvid u ono ta sedeavalo i zato.

etvrto, rat je ostavio neke nereene probleme. Pre svega, ovde se postavlja pitanje odugovlaenja krivinog postupka za ratne zloine.Meunarodni Krivini Sud za Bivu Jugoslaviju (ICTY), kojeg su UNosnovale 1993, jo uvek vodi sudski postupak zbog krenjameunarodnih odredbi ljudskih prava. Izruivanje glavnih optuenika iznjihovih zemalja Meunarodnom Tribunalu trajalo je predugo i bilo jeizvreno pod pritiskom. Politike elite su strahovale da bi njihovi reimi

bili destabilizovani zbog optunica ili izruenja osoba koje su smatranenarodnim herojima u nacionalistikim krugovima, i zbog uzavrelih

politikih rasprava koje su potom usledile u svim etnikim zajednicama.S druge strane, mnogi uesnici u ratu su nevoljno pisali ili priali o

1 Deplasirani ili izgubljeni dokumenti u vezi sa ratom igraju znaajnu ulogu ukrivinom postupku protiv ratnih kriminalaca ak i deceniju nakon kraja rata.Meunarodni Krivini Sud za bivu Jugoslaviju (ICTY) traio je od vlada daobezbede hiljade dokumenata. One se obino obaveu, mada ponekad ak ni sudski pozivi nisu ispotovani. Poslednji primer takvog delovanja vezan je za medicinskudokumentaciju generala Ratka Mladia.U nameri da locira optuenog, ICTY je izdaonareen je da se ovi dokumenti, koji obuhvataju priod nakon 1995, predaju tuiocu.Vojna Medicinska Akademija (VMA centralna vojna bolnica) u Beogradu, gde jeMladi leen nakon rata, izjavila je da ne poseduje te dokumente. (Danas, 12. januar2005.)


4/56

4

svojim ratnim iskustvima, strahujui da bi i oni takoe mogli zavriti uHagu. Sve ove okolnosti stvorile su nepovoljne uslove za slobodno,nepristrasno i nezavisno istraivanje. Svaka izdata knjiga ili rad mogli su

biti vieni kao dodatni dokazi u rukama tuioca. Istraiva bi stoga biouvuen ne samo u pravni postupak pred Meunarodnim Tribunalom, vei u domau politiku raspravu koja bi se rasplamsala skoro svaki putnakon objavljivanja rezultata istraivanja. Povrh svega, politiki razvojili ak identiteti naroda koji su uestvovali u ratu, veoma zavise odinterpretacije skoranje istorije. Postoji sklonost da se dogaaji i linosti

prikazuju crno - belo. Svaka nacija razvila je svoje obrazce istina kojese jednostavno ne mogu dovoditi u pitanje i koje imaju status svetinje unacionalnoj ideologiji i politici. Onog drugog je uvek trebalo okriviti.Iz toga razloga neposredne rtve rata ili ak i itava populacija

jednostavno nije mogla prihvatiti da njihova sudbina nije samo posledica

zlonamernosti i kriminalnog ina neprijatelja, ve takoe pogrenih procena i zabluda svojih sopstvenih voa. Sami istraivai oseajuobavezu prema svom narodu i ne ele da posipaju so po ranama; oniispoljavaju pristrasnost ak i ne znajui za to.

Peto, rukovoenje ratom u Hrvatskoj imalo je mnoge osobenostikoje se ne mogu objasniti uobiajenom logikom istorijske i drutvenenauke. U ovome ratu je bilo mnogo vojnih operacija koje jednostavnonemaju nikakvog smisla u uobiajenoj vojnoj doktrini; postojei motivi,objektivne okolnosti i oekivane posledice izvesnih akcija ponekad se

jednostavno ne uklapaju i ne prikazuju koherentnu priu. Zbunjeni zbognemogunosti racionalnog objanjenja, sveopat javnost i istraivaiotuda su nastojali da prue objanjenja zasnovana na raznim oblicimateorije zavere ili na uproenim istorijskim objanjenjima. Stvari suizgubile pravi smisao ak i kada se nita ne nalazi iza njih. Stoga je biloteko dobiti jednostavna objanjenja, a dogaaji koji su sami po sebi bilikomplikovani objanjavani su jo komplikovanijom interpretacijom.Razlozi za to bili su oigledni. Svi ratovi voeni su iz politikih pobudaa vojne akcije obino samo sprovode politike ciljeve u praktine vojne

zadatke. Ponekad se vojne akcije mogu jasno shvatiti kao oiglednosredstvo za postizanje javno proklamovanih ideolokih vrednosti i

politikih ciljeva (npr. nacistika rasistika teorija i potraga zaLebensraum i napad na Sovjetski Savez 1941); ali u drugim sluajevima,kada zbog razliitih razloga politiki ciljevi nisu jasno artikulisani, vojneakcije postaju neshvatljive i teko razumljive. Politiki ciljevi kodmnogih uesnika u ratu u Hrvatskoj bili su esto ne samo loe definisani,


5/56

5

konfuzni i zasnovani na loim pretpostavkama, ve su se takoe iradikalno menjali kako je vreme odmicalo. To znai da se o vojnimoperacijama ne moe suditi iz pojedinane perspektive, valjane za za svesituacije i sva vremena. Takoe postoji i opta sklonost ka odloenimobjanjenjima koja ne mogu biti plodonosna u sloenoj istorijskojsituaciji.

esto, postoji opti problem u vezi sa izvorima za nedavnuistoriju. Rad sa podacima dostupnim u optim izvorima krije u sebimnoge opasnosti. Medijski izvetaji i memoarska literatura estoodraavaju sklonost politikim ubeenjima, pripadnosti i programu radasvojih autora i urednika. Dosta je teko otkriti ta se zaista dogodilo; alimnogi autori koji su svoj zadatak shvatili odgovorno i koji su svesniznaaja svoji postupaka, ponekad izaberu da prikriju svoje prave namere

i saznanja. Istraivanje se zbog ovoga esto svodi samo na upranjavanjesmiljenog rukovanja dogaajima.

Na kraju svega, preputen je sopstvenim zamislima i bezmogunosti da uini neto vie sem, da na osnovu dostupnihdokumentima i hronoloke rekonstrukcije, pokua da proceni kojeinterpretacije mogu biti istinitije. Naravno, postoje neki estiti i pouzdani

prikazi i zbirke, kao to je Yugoslavia: Death of a Nation od Laura Silveri Allan Little, svakako najcitiraniji rad vezan za jugoslovensku dramu,kao i radovi Tim Judah i Marcus Tanner.2 Mediji kao istorijski izvornedavnih sukoba predstavljaju problem na koji su ukazali mnogi ugledninauni radnici posveeni balkanskoj i jugoslovenskoj istorij. Nekinaunici su sve pokuaje da se medijski izvetaji iskoriste kao izvoriokarakterisali poput Instant istorije (Stokes et alia, 1996). Ipak, bezmedijskih izvetaja veina istraivanja bila bi nemogua.

2 Laura Silber and Allan Little Yugoslavia: Death of a Nation. (London, 1996); TimJudah, The Serbs. History, Myth and the Destruction of Yugoslavia. (2.izd. NewHaven and London,2000) i Marcus Tanner, Croatia: a Nation Forged in War (NewHaven & London, 1997). Poluzvanian CIA izvetaj o ratu u bivoj Jugoslaviji, Balkan Battlegrounds: A Military History of Yugoslav Conflict, 1990 1995(Washington D.C, 2002), takoe se veoma mnogo oslanja na rad Silber i Little, alinije nadmaio preciznost svog izvora.


6/56

6

Meu - i unutaretiki sporovi

Sve ove i druge prepreke ine istraivanje rata u Hrvatskoj tekimi komplikovanim. ak i ako su injenice proverene, i obe strane se slauo njima, njihovo znaenje se i dalje moe interpretirati na kontradiktornenaine u razliitim zajednicama. Sve zavisi od toga ko ih iznosi, tako da iakademski rad moe postati odlian primer kako kolektivno oblikovanjestvarnosti zaista deluje.3

Lista spornih tema u vezi rata u Hrvatskoj je obimna. Ona seogleda u podeli koja postoji izmeu glavnih struja hrvatskih i srpskihinterpretacija a koje se obino meusobno iskljuuju. Takoe postoje ineke interpretacije stranih istraivaa, u manjoj meri domaih, a ponekad

ak i od strane vladinih slubenika koje se razlikuju od opte prihvaenihnarodnih pogleda. S obzirom na prirodu rata i razliitih stavova o njemukod raznih slojeva i grupa, rat u Hrvatskoj ima najmanje tri glavne vrstesporova: hrvatsko-hrvatski, srpsko-hrvatski i srpsko-srpski.4 Ova

3 Meu mnogim primerima o tome kako neka injenica moe biti razliitointerpretirana, pomenuemo samo jedan koji verno doarava kako kolektivna svestdobija prednost u odnosu na svako drugo znaenje. Dobro je poznato da jeJugoslovenska Narodna Armija (JNA) imala veliki broj vojnih postrojenja uHrvatskoj - kasrne, skladita, strelita, itd. Hrvati su prigovarali da su ova postrojenjasmetena u predele naseljene srpskim stanovnitvom i da je na taj nain JNA pokazala svoj srpski karakter i nepoverenje prema Hrvatima. Mile Daki, jedan odideologa i hroniara srpske pobune u Hrvatskoj, potvrdio je da se bez i jednogizuzetka postrojenja zaista nalaze u srpskim oblastima, ali je izneo i miljenje da jeto deo genocida nad Srbima u Jugoslaviji. Srbi su, objasnio je, bili primorani danapuste svoja imanja zbog vojnih postrojenja (bili su i obeteeni) ali ni jedan Hrvatnije morao da napusti svoje zemljite i tako su Srbi onemogueni da ive na svojojzemlji predaka, Mile Daki, Srpska Krajina: Istorijski temelji i nastanak (Knin,1994), 43-44.4 Uoavanja i komentari J.B. Allcocka veoma su korisni za razradu ideje koja je ovde predstavljena. On je primetio da postoji ekstremno snano neslaganje u odnosimaizmeu veine, ako ne i svih, oblasti sporova kojima se bavimo. Autori bi eleli danaglase da njihova namera nije da arbitriraju izmeu ovde definisanih razliitihinterpretacija, niti da sude ko je odgovoran za izbijanje rata ili kome pripadajuodreena istorijska prava. Na cilj je skromniji - pre svega da ukae na postojeesporove i njihove zastupnike u javnosti, literaturi i nauci; a potom da doprinese boljem razumevanju o tome kako su ta gledita utemeljena. Takoe bi eleli da ponudimo nae zakljuke i uvide u vezi sa namerama, dogaajima, vojnimoperacijama i posledicama rata u Hrvatskoj, zasnovane na temeljnom istraivanjukoje na ovome mestu nije mogue detaljno izloiti. Na doprinos se zasniva na


7/56

7

klasifikacija pomae nam da razumemo i procenimo razliite pristupe unaunoj literaturi. Ponekad se ova tri spora preklapaju. Potrebno jenaglasiti da se neka specifina pitanja poput etnikog ienja, ueameunarodne zajednice ili uloge JNA, pojavljuju u sva tri tipa ovihsporova. Suprotna gledita, kao hrvatski i srpski, mogu se razmatrati kaoslika prolosti koja je odjednom nastala i nikada nije prestala da postoji.Istoriar ili analitiar trebao bi ovo prepoznati kao deo mozaika prolosti.

Niko ne moe porei da je veina Hrvata doivela JNA kao agresora protiv hrvatske domovine ili drave. Sa druge strane, lokalni Srbiinsistirali su na tome da je njihov otpor bio oblik legitimne samoodbrane

protiv naruavanja njihovih konstitucionih prava sa ciljem odbranesvojih ivota. U nekom smislu, ni Hrvati ni Srbi ne mogu se meusobnosloiti.

Ovde se glavna tema odnosi na pitanje nacionalnog porekla iidentiteta.5 Uprkos toga, sporove je esto odlikovala izvesna slinostikod obe strane. Vojni generali meusobno su se raspravljali o zaslugamaili neuspesima, ukazivali na tana predvianja ili pogreke, i stavljaliakcenat na uvaavanje realnosti. 'Sporovi' su takoe izbijali unutar svakeetnike ili druge socijalno definisane grupe, kada bi se neko usudio daobelodani neprijatne injenice, ukljuujui i one koje su preispitivaleutemeljene 'istine'.

Razmatrajui meuetike razmirice, potrebno je naglasiti da susrpski i hrvatski stavovi sastavni deo kompleksne istorijske predstave

prolosti (rat u ovom sluaju), i tako ih treba i sagledati. Ako bi seoslobodili oiglednog preterivanja, manipulacija i mitova, ovi stavovi biimali izvesni legitimitet i trebalo bi ih ozbiljno shvatiti. Jednostavnikompromisi meu naunim radnicima ne mogu odrediti osnovnemetodoloke principe u dostizanju 'konane istine' u vezi dogaaja kojise preispituju. Buduim itaocima nee biti pruen neosporni prikazdatih dogaaja, jer e uvek morati da se sreu sa barem izvesnimoprenostima u materijalu, nakon ega bi trebati da formiraju svoje

sopstvene zakljuke. Preispitivanje sporova koji postoje i koji e senajverovatnije pojaviti u budunosti, i itav niz argumenata koji su sa

nedavno dostupnim izvorima, literaturi i linom uvidu u memoare i dnevnike kakoznaajnih uesnika tako i obinih ljudi.5 U vezisrpsko-srpskih sporova vano je podsetiti se da su Srbi u (iz) Hrvatskoj imalidrugaije poglede od Srba iz Srbije, od samog poetka Jugoslovenske krize, tokomrata i posle njega.


8/56

8

njima povezani, ne bi trebali da zamagle sliku ve samo da pomognunaunicima da pronau njihovo bolje tumaenje.

Robert Hayden je razmatrao problem intelektualne zaslepljenosti uvezi tretiranja sukoba u koji su ukljuene aktivne politike zajednice. Onupozorava:

Dugotrajni meunarodni konflikti obino iznedre vie partizananego naunika; ako je istina prva novinarska rtva rata,objektivnost je prva nauna rtva. Akademske rasprave o bivojJugoslaviji su polarizovane upravo kao i one koje se bavenastankom Izraela ili podelom Kipra, uz dozu kriticizma kojaesto vie zavisi od toga da li rad odraava autorove ve u napredodreene stavove, umesto koherentnosti n jegove teorije ili

pouzdanosti i koliine argumenata kojim raspolae. Kada jedna od

zaraenih strana u takvom konfliktu pobedi na politikom planuona obino dobije i akademsku bitku, i zato analize ukazuju da

politiku koja je dobila, u stvari, stremi ka pogrenim procenama.Politika hegemonije stvara intelektualnu zaslepljenost.6

Izvesno je da politika reenja ne mogu sluiti kao nacrt za naunoistraivanje. Nauni radnici koji se bave nedavnom istorijom ilidrutvenim razvojem nisu potpuno bespomoni u obavljanju svogzadatka. Ipak, kao to je i ranije pomenuto, oni se susreu sa izvesnimogranienjima.

PREGLED: NEKI SPORNI DOGAAJI I TEME

Uzroci rata

Jedan od najveih sporova itavog sukoba odnosi se na razlogesrpske pobune. U hrvatsko objanjenje za uzroke rata uljkueno je iuverenje da su Srbi razradili plan za uspostavljanje Velike Srbije. Poovoj interpretaciji, Miloevi je hrvatske Srbe ohrabrio da podignuustanak kako bi zauzeo pojedine delove Hrvatske i stvorio Veliku Srbiju,

6 Robert Hayden,Blueprints for House Divided(Ann Arbor, 1999), 18-19.


9/56

9

uz napomenu da Srbi nikada nisu imali valjani razlog za opuanu pobunu. Po ovoj idejnoj frakciji, taj plan je utemeljen u raznimpolitikim teorijama i programima XIX (Garaanin) i XX veka koje su potom usvojili srpski intelektualci (Memorandum Srpske akademijenauka i umetnosti, delimino objavljen 1987) i Miloevi. Glavni uzrokrata bila je tenje da se nastavi sa teritorijalnim proirenjem Srbije. Meudokazima ove tvrdnje nalaze se i nekie neosporne injenice: (a) uz

pomo vie iznenadnih politikih poteza Miloevi je ponitioautonomije Kosova i Vojvodine i time ukinuo Ustav Jugoslavije iz 1974;(b) Miloevi je objavio da 'svi Srbi moraju da ive u jednoj dravi' ime

je zanemarena injenicu da su republike bile drave, i time otvoriajui put 'prekrajanju granica'; (c) hrvatski Srbi otpoeli su sademonstracijama i drugim aktivnostima tokom 1989, tvrdei da 'Ovo jeSrbija'. Ovo se desilo pre nego to je u Hrvatskoj dolo do bilo kakvog

politikog razvoja koji je mogao predstavljati opasnost za opstanakistatus Srba u Hrvatskoj.

Srpska strana je rutinski ukazivala da se proglaavanje novogaUstava republike Hrvatske u decembru 1990, meu Srbima stvorio strahda bi se sada mogle ponoviti patnje kojima su bili podvrgnuti tokomustakog reima 1941-1945. Oni su se protivili formulaciji Ustava pokojoj se hrvatski Srbi liavaju statusa 'konstutacionog naroda' i 'svode' nastatus 'manjine', i izrazili brigu zbog ekstremne nacionalistike politikenove vladajue partije Hrvatske Demokratske Zajednice (HDZ).Izvesno je da HDZ nije pokazala mnogo oseajnosti prema Srbima uHrvatskoj, i nije uinila gotovo nita da Srbe ubedi u svoje dobrenamere. Hrvati su nameravali da se odvoje od Jugoslavije to je i biosastavni deo njihovog politikog i nacionalnog osloboenja, ali je ovajlegitimni cilj bio ponekad zamagljen sa drugim politikim pobudamakoje su zastraivale hrvatske Srbe. Tano je da su neki ekstremnodesniarski politiki krugovi gajili nostalgiju i elju za obnavljanjem

Nezavisne Drave Hrvatske (NDH), faistike marionete iz Drugogsvetskog rata.7 Svakako treba imati na umu da se u socijalistikoj

7 Hrvatski istoriar Ivan Goldtajn predstavio je spisak profaistikih stavova sa poetka perioda demokratizacije ranih 1990-ih: Velika veina Hrvata burno jepozdravila pad komunizma i uspostavljanje nove vlade sa nacionalnim predznakom.Masovni skupovi i razne proslave bile su organizovane u Zagrebu i irom Hrvatske.Veliki broj partizanskih spomenika koje su postavile komunistike vlasti bili suuniteni a hrvatski nacionalni simboli dobili su drugi znaaj. Ulicama koje su nosil enazive poznatih Srba ili gradovima sa srpskim imenima ubrzo su data nova imena sa


10/56

10

Jugoslaviji svako pominjanje nacionalnih prava, bez obzira koliko su tizahtevi bili demokratski, karakterisalo kao 'nacionalistiko' ili'ekstremistiko'. Zbog toga su Hrvati esto okarakterisani kao ustae odstrane Srba, kao to je vano i naglasiti da je tokom 1990-1991 postojalaizvesna doza ustakog preporodau Hrvatskoj.8 Ovo nije izazivalo samostrah kod Srba, ve je ilo i na ruku Miloevievom nacionalistikom

programu. Neki Srbi su se poeli pribojavali ponavljanja 1941, isocijalistiku Jugoslaviju smatrati za garant svoje line i nacionalne

bezbednosti. Pojedini hrvatski istoriari pripremili su dostadokumentovanih detalja koji su potkrepili tezu da su neki hrvatski potezimorali isprovocirati Srbe.9

Srbi su se oseali nelagodno u vezi sa razvojem dogaaja u emusu uvideli slinost sa situacijom koja ih je zadesila 1941-1945 kada su

Srbi bili rtve progona pa ak i genocida. U svakom sluaju, njihova

hrvatskom simbolikom. Trg rtava faizma u Zagrebu postao je Trg hrvatskihvelikana. Brojni politiki prognanici momentalno su se vratili iz dijaspore uHrvatsku, ukljuujui i neke pro-ustaki nastrojene, donevi sa sobom neke svojestare ekstremistike poglede koje se nisu plaili da javno iskau. Tuman je proglasio politiki izmirenja svih Hrvata, to je podrazumevalo i toleranciju premaekstremnom nacionalizmu. Mnogi lanovi nove vlasti bili su opijeni uspehom iponaali se kao da su zaboravili, ili moda samo podcenili, injenicu da se Hrvatskajo uvek nalazila u sastavu Jugoslavije sa preko vie od pola miliona srpskih graanakoji su bili skloni Jugoslaviji i sve vie manipulisani iz Srbije (Goldtajn, Croatia: AHistory (London, 2000), 211-212). On je naglasio da je u tim okolnostima slobodnatampa poela da se bavi nekadanjim tabu temama i ukazao na pokuaje da se NDHrehabilituje, ili barem njena istorijska slika ulepa.8 Tumanov prvi ministar odbrane, general Martin pegelj, objavio je kasnije da suprimedbe JNA o ponovnom obnavljanju ustatva u Hrvatskoj bile veoma utemeljene:Propaganda vojnog vrha bila je toliko besramna kao i srpsko isticanje opasnosti odustatva u Hrvatskoj, nalik na 1941, Naalost, ovo je bilo samo delimino tano.Ustatvo je doneto spolja, povratkom ekstremne emigracije u Hrvatsku. To nisu bilivisoki oficiri bive NDH, ve jednostavno oni koji su mislili da bi ustako naslee bio dobar temelj za formiranje novih snaga u Hrvatskoj i za ostvarivanje linog profita. Tanije, oni su ostvarili svoj uticaj i profit, i usvakom sluaju, njihovoprisustvo u politikom ivotu stvorilo je velike probleme koji su prisutni i danas. Ovainjenica, uz napade na srpska domainstva tokom prolea 1991, uinilo je vie tetehrvatskoj odbrani nego itava agresija JNA. Od tada smo trpeli posledice i bilisvedoci pojave razliitih vrsta neo-faizma. Martin pegelj, Sjeanje vojnika (drugoizdanje, Zagreb, 2001), 55-56.9 Pogledati na primerDuan Bilandi (1998)Hrvatska moderna povijest(Zagreb,1998), i Ivo Goldstein, Croatia.


11/56

11

situacija nije bila u potpunosti ista sa onim to se Srbima dogodilo uDrugom svetskom ratu. Pre svega, nije postojao plan da se prognaju ilikvidiraju pripadnici srpske manjine u Hrvatskoj. ta vie, meunarodnazajednica je paljivo pratila razvoj situacije u Jugoslaviji, tako da ak iako su Hrvati eleli da obnove NDH, bili bi onemogueni da sprovedu

politiku terora, progona i genocida nad Srbima. Mada su neki predstavnici srpskog naroda u Hrvatskoj ukljuujui pravoslavneepiskope upozoravali da je mala verovatnoa ponavljanja 1941-1945, ustvari da je to nemogue10, srpska propaganda je zasipala auditorijum uHrvatskoj sa stravinim slikama iz prolosti, naglaavajui da su Hrvati'genocidne ubice' po prirodi i da se tu nita ne moe promeniti. Razni

propagandni trikovi korieni su da bi ubedili hrvatske (i bosanske) Srbekako se istorija ponavlja, ukljuujui ponovno bavljenje rtvamaustakog progona iz Drugog svetskog rata uz pomo manipulacija.

Neko bi iz ovoga mogao zakljuiti da su Srbi u hrvatskoj biliizloeni raznim oblicima diskriminacije,11 ali da je ova diskriminacija

bila daleko od progona koji su se dogodili za vreme Drugog svetskograta. Takoe je vano zapamtiti da su ubistva ili bilo koji drugi oblicinasilnog progona Srba u Hrvatskoj u mestima poput Gospi, PakrakaPoljana, Sisak, Osjek, Paulin Dvor, poeli tek nakon izbijanja potpunogoruanog konflikta tokom leta 1991. Otuda ovi zloini Hrvata ne moguda slue kao opravdanje za izbijanje pobune jer su se oni dogodili nakonustanka i dok je rat bio u punom zamahu.

10 Gornjokarlovaki episkop Simeon je u junu 1990 ukazao na istorijsku razliku uove dve situacije: Na granicama Jugoslavije danas nisu ni Hitler ni Musolini, veEvropa (...) Tuman i njegovi sledbenici, ak i najekstremniji meu njima, trebali bito da znaju. Radmila Radi, Crkva i 'srpsko pitanje' iz Neboja Popov, urednikThe Road to War in Serbia, Trauma and Catharsis (Budapest, 2002), 1: 320.Militantni srpski nacionalisti Vojin S. Dabi i Ksenija M. Luki u svojoj knjizi osrpskim rtvama u istonoj Slavoniji zakljuuju da uprkos pozivanja na ustakuideologiju, HDZ nije mogao obnoviti ustaku politiku: Vostvo HDZa nije mogloponoviti ustaku praksu masovne likvidacije Srba. Meunarodna zajednica to ne bidozvolila. Vojin S. Dabi, and Ksenija M. Luki, Zloini bez kazne: Zloinihrvatskih oruanih snaga poinjeni nad Srbima u istonoj Slavoniji i zapadnomSremu tokom 1991 (Vukovar: 1997), 14.7.11 Pogledati Momilo Mitrovi, Etniko ienje Srba iz Zagreba 1992-1994Tokovi istorije, 3-4 (2003); Tanner, Croatia; Silber i Little, Yugoslavia; SvetozarLivada,Etniko ienjezloin stoljea (Zagreb, 1997); Jovan Miri,Demokracijai ekskomunikacija, Zagreb 1999.


12/56


13/56

13

Neki istaknuti i uticajni strani naunici podravaju teoriju da sepravi i dublji uzroci rata mogu pronai u uruavanju autoriteta vlasti i poremeaju politikog i graanskog poretka. Na primer, SusanWoodward istie da: konflikt nije rezultat istorijskog animoziteta i

posledica pre-komunistike prolosti; on je rezultat politiketransformacije socijalistikog drutva u trinu ekonomiju idemokratiju.14 Situaciju je pogoralo opadanje drutvenih standarda ine povoljna meunarodna situacija u kojoj biva Jugoslavija vie nijeimala velokog znaaja.

Svako reenje za razmimoilaenja ovde trebalo bi da se naeuzimanjem u obzir svih injenica na kojima su ove interpretacije

bazirane i odbacivanjem svih zakljuaka koji iz njih ne proizilaze. Povrh

ovoga, neophodno je uzeti u obzir dinamiki aspekt ratne politike ipromene kursa glavnih uesnika.

Priroda rata i njegov politikantsko-legalni karakter

Naredni spor koji direktno proizilazi iz prethodnog u vezi je sapolitikim i legalnim karakterom rata.

Etniki Srbi iz obe zemlje tvrdili su da je sukob bio klasini primerne-meunarodnog ili graanskog (unutranjeg) rata. Srbi su tvrdili da su

branili svoj goli ivot od genocidne politike novog hrvatskog reima. Izovoga ugla, uzevi u obzir da se Hrvatska izdvojila iz Jugoslavije, sukob

je bio oigledan primer dva graanska rata, u kojima ni na jednoj straninije uestvovala zvanina drava (ne-dravni Hrvati protiv Jugoslavije ine-dravni lokalni Srbi protiv Hrvatske). Glavni argument za ovu tvrdnju

je da su pobunjeni Srbi bili graani Hrvatske koji su se podigli protivhrvatske centralne vlasti.

Sa druge strane Hrvati su tvrdili, i u tome bili podrani od veegdela meunarodne zajednice, da se (a) Jugoslavija jednostavno nalazi u'stanju raspada', da je (b) Hrvatska proglasila svoj suverenitet (25. juna i

14 Balkan Tragedy. Chaos and Dissolution after the Cold War(Washington D.C.,1995).


14/56

14

8. oktobra 1991) to je propisno priznato od strane mnotva drava(januar 1992), i da je (c) Miloevi uzurpirao jugoslovenske federalneinstitucije kao to su JNA i ostatak Predsednitva, ime je praktinoukinuo jugoslovensku federalnu deavu. Prema ovom prikazu situacije,Jugoslavija i Hrvatska su bile dve zasebne drave, s tim da je Jugoslavijaimala svoje trupe (JNA) na hrvatskoj teritoriji. Hrvatska je uporno tvrdilada je oruani sukob u Hrvatskoj meunarodni rat, sa Jugoslavijom(Srbija i Crna Gora) i JNA kao agresorom na nain koji je definisan i umeunarodnom zakonu.

Oigledno je da su obe tvrdnje stvorene u nameri da se ostvaripovoljniji status 'rtve' za pojedine zahteve (Hrvatska kao rtva spoljneagresije, hrvatski Srbi kao rtve hrvatskih vlasti). Time bi mogli

poboljati svoj opti status i izazvati naklonost.

Obe ove tvrdnje, mada izgledaju nespojive, zasnovane su nainjenicama i u zakonu. Nema dileme da otpor lokalnih Srba protivhrvatske centralne vlasti nije bio meunarodni oruani sukob, ali jetakoe oigledno da je ostatak Jugoslavije vodio meunarodni oruanisukob i da je bio agresor barem izmeu oktobra 1991, i povlaenja

jugoslovenskih trupa iz Hrvatske tokom juna-oktobra 1992. Tvrdnjalokalnih Srba da oni ne mogu biti agresori i okupatori svoje vlastitezemlje je tana, oni su podstakli stranu agresiju koju su poinile ostatakJugoslavije i njene institucije. U nameri da obezbede legalne okviresukoba, ICTY je odabrao da rat u Hrvatskoj nakon 8. oktobra 1991smatra meunarodnim sukobom.15

Osnivanje hrvatskih oruanih snaga

Kao to je ve pomenuto, hrvatski Srbi su se oseali ugroenimzbog poteza hrvatskih vlasti. U drugoj polovini 1990 bilo je primera

15 Vidi na primer Dopunjenu tubu protiv Pavla Strugara et alii: ova druga dopunatube odnosi se na stanje meunarodnog sukoba i delimine okupacije koja je postojala u Hrvatskoj. Dana 25. juna 1991, Hrvatska je proglasila otcepljenje odSocijalistike Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ) i postala nezavisna 8.oktobra 1991. Sve do 7. oktobra 1991, ovj sukob je bio unutranji po prirodi. Od 8.oktobra 1991 u Hrvatskoj je postojao meunarodni sukob i delimina teritorijalnaokupacija (ICYT: taka 8).


15/56


16/56

16

Tekoe sa kojima su Hrvati suoeni bilie su fokusirane nanastojanja da se izmeni veliina i sastav republikih policijskihsnaga formiranjem dodatnih policijskih stanica sa hrvatskomveinom i redukovanjem broja etnikih Srba u postojeem sastavu.Regrutovanjem dodatnih etnikih Hrvata u regularne snage,hrvatska vlada se oigledno nadala da e uveati sveukupno i

procentualno uee, kao i da e dovesti hrvatski personal u policijske stanice na srpskoj teritoriji. Ali hrvatska snananastojanja da ostvare dominaciju nad policijskim snagama dodatnosu iritirala i rasrdila sve etnike Srbe. (CIA 2002:83)

Hrvatska policija je u stvari obezbedila jedini legalni nain zaosnivanje vojnih snaga u Hrvatskoj. Po generalu Antonu Tusu, hrvatskevlasti su upotrbile obrazac Ministarstva Unutranjih Poslova nakon 30.

maja 1990, pre nego obrazac TO (kao to je to bio sluaj u Slavoniji), dabi stvorila novu Hrvatsku armiju.19 Kupujui oruije za policiju, Hrvatisu izigrali zabranu formiranja republikih 'paravojski' koju je odredilofederalno Predsednitvo i uspeli da nadoknade svoje gubitke kada jevojska preuzela arsenala TO u maju 1990.

Poveanje hrvatskih policijskih snaga ilo je uporedo sa porastomnereda. Militantni Srbi iz Krajine su 17. avgusta 1990 onemoguili svekomunikacije u severnoj Dalmaciji; policija u Kninu, voena MilanomMaretiem, buduim predsednikom Republike Srpske Krajine (RSK),objavila je da srpska policija vie nee ispunjavati nareenja iz Zagreba.Do januara 1991, broj hrvatskih policajaca se od uobiajenih 10.000,gotovo udvostruio. MUP-ov pokuaj da formira vojne snage, uglavnom

je bio fokusiran na proirenje svoje specijalne antiteroristike jedinice u'specijalne policijske' bataljone organizovane po vojnom principu. Ovaj

program je do januara 1991 stvorio nekoliko bataljonskih vojnih jedinicasa 3.000 lanova.

Kao podrku ovim regularnim snagama, MUP je takoe otpoeo

sa proirivanjem svojih regionalnih rezervnih formacija, iji je broj bioprocenjen na 10.000 osoba organizovanih u 16 bataljona. U maju 1991,MUP-ove specijalne policijske snage i rezervne formacije transformisane

19 Anton Tus, Rat u Sloveniji i Hrvatskoj do Sarajevskog primirja u Branka Magaand Ivo ani,Rat u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini 1991-1995 (Sarajevo & Zagreb,1999), 72-77


17/56

17

su u Hrvatski Zbor Nacionalne Garde (ZNG) i podreene Ministarstvuodbrane. Strani posmatrai su zakljuili da je Hrvatska:

trebala da krene u rat bez vrste komande i kontrolnestrukture koja je neophodna za upravljanje borbenimoperacijama na terenu. Pogotovo, nedostaju vrsteregionalne komande za kontrolu zagrebakih estonedisciplinovanih i neadekvatno istreniranih trupa,

povezanih slabom koordinacijom izmeu MUP-a i ZNG-a.20

Hrvatski napori da se formiraju vlastite oruane snage, zajedno sapolitikim potezima za odvajanje od Jugoslavije, pomno su posmatrani

od strane JNA, koja je sebe smatrala za jedinu federalnu instituciju jouvek sposobnu i voljnu da osujeti hrvatske secesionistike namere.Reivi se potencionalne hrvatske vojne pretnjom, JNA je usmerila svoju

panju ka politikoj pretnji, pravei planove za uklanjanje hrvatskih (kaoi slovenakih) vlasti. Vostvo JNA je nameravalo da dozvoli Hrvatskoj iSloveniji da nastavi sa svojim koracima ka objavljivanju nezavisnostitako da bi planirana vojna intervencija JNA bila potpuno opravdana.Mada je JNA uspeno konfiskovala naoruanje hrvatske Teritorijalneodbrane u maju 1990, nije uspela da osujeti hrvatski program nabavkenaoruanja od kraja 1990 do poetka 1991. U jesen 1990, JNA jerazotkrila te aktivnosti ali nije mogla da obezbedi odgovarajuu podrkurazjedinjenog Predsednitva za operaciju 'tit', iji je cilj bio da razoruahrvatsku vojnu organizaciju i njene lidere izvede pred sud. U januaru1991, Predsednitvo je naredilo Hrvatima da predaju svoje naoruanje ali

je itava operacija doivela neuspeh. Ni pokuaj JNA da sredinom marta1991 proglasi vanredno stanje nije dobio podrku Predsednitva. Mada jeMiloeviev saveznik Borislav Jovi nastojao da stvori politiki vakum

podnoenjem ostavke na mesto predsednika Predsednitva, JNA nije bilau mogunosti da iskoristi priliku.

Prvi incidenti i izbijanje rata

20 CIA,Balkan Battlegrounds:A Military History of Yugoslav Conflict, 1990 1995(Washington D.C, 2002), 86.


18/56

18

Nesposobnost vodeih politiara da pronau reenje krize ioklevanje JNA da deluje, omoguilo je da rastue tenzije u Hrvatskojkonano dovedu do otvorenog sukoba izmeu naoruanih hrvatskih Srbai snaga hrvatskih vlasti. Kratki sukobi koji su zapoeli u gradu Pakracu(3. mart 1991), na Plitvikim Jezerima (31. mart) i u Borovom Selu (2.maja kada je poginulo najmanje 12 policajaca) bili su prvi hici u ratu kojie besneti Hrvatskom itave 1991. Srbi i Hrvati su uvideli da je totalnirat bio izvestan i emocije su dostigle vrhunac. Njihovi sukobi i pretnje

postavili su hrvatske garnizone JNA u poloaj mirovnih snaga, ulogukoja u potpunosti nije zadovoljila ni hrvatske Srbe, koji su eleli da ihJNA titi, ni Hrvate, koji su verovali da JNA nedvosmisleno ilistrategijski podrava pobunjene Srbe.

Posle incidenta u Borovu Selu, meusobni sukobi su se proirilipoput epidemije. Pokazalo se da su mnogi nasilni ispadi bili neplanirani,spontani i nepovezani. Zapoeto nasilje posluilo bi za prikrivanjestratekih vojnih akcija vostva hrvatskih Srba, koje je nameravalo da

proiri svoju kontrolu nad srpskim oblastima u Hrvatskoj. PredsednikTuman odupreo se pritisku glaveina koji su od njega zahtevali daodgovori na pobede hrvatskuh Srba tako to bi napao JNA, koju susmatrali prosrpski orjentisanom. Tuman je od meunarodne zajednicenastavio traiti da dejstvuje kako bi zaustavila borbe. Njegov poetni cilj

bio je da internacionalizujr sukob u Hrvatskoj, pre nego da se bori savojnim snagama, nadajui se da e EU i SAD priznati hrvatskunezavisnost i prisiliti Beograd da zaustavi svoje operacije protivHrvatske. U meuvremenu, do sredine leta JNA je pokuala da ouvamir razdvajajui zaraene strane, ali potpuno bezuspeno.

Tokom leta, glavne borbe su se vodile u banijskom regionu junood Zagreba, gde su srpska TO i policijske jedinice pokuale da preuzmukontrolu nad gradovima Glina i Kostajnica zauzimajui hrvatske

policijske stanice u regiji. Ipak, Hrvati su zadrali vlast u Kostajnici do

sredine septembra. Najvea srpska operacija u istonoj Slavoniji bila jeuspena kampanja preuzimanja kontrole nad Baranjom tokom krajaavgusta. Borbe su se vodile oko predgraa Vukovara, Vinkovaca iOsjeka, gde je svaka strana nastojala da proiri svoju vlast. Tokom leta,mnoge borbe su se sastojale od intezivne dnevne razmene vatre izmeuhrvatih i srpskih sela, bez bilo kakvih pokuaja neke strane da zauzmeteritoriju. Dalje prema jugu u severnoj Dalmaciji (Knin), za razliku od


19/56

19

drugih regiona, presudnu ulogu imala je JNA. Mada je u poetku imalamirovnu ulogu po nalogu vrhovne komande JNA, Deveti korpus JNA(Knin) je tokom avgusta postao sve skloniji zapoinjanju sukoba sahrvatskim snagama ili odbrani teritorije koje su drali Srbi. Ovo jekulminiralo zauzimanju u saradnji sa trupama SAO Krajine kljunogsela Kijeva (26. avgust) kojeg su drali Hrvati, i osvajanju stratekogmaslenikog mosta koji je povezivao dalmatinsku obalu sa severnomHrvatskom (11. septembar). Donekle, ove operacije oko Kijeva modasu bile preduzete jer je JNA procenila da je bila napadnuta, blokirana iliugroena od strane hrvatskih trupa.

Usled pritiska Evropske zajednice, sve uesnice jugoslovenskogsukoba prihvatile su 7. jula tromeseni moratorijum na bilo kakvoizjanjavanje o odcepljenju Slovenije i Hrvatske, sa ciljem da se

omogue miroljubivi pregovori o budunosti Jugoslavije. Meutim, sada je jasno da su sve strane imale drugaije planove. Hrvatski predsednikTuman je odluio da krene u rat sa JNA sredinom septembra,zapoinjui strateku ofanzivu 14. septembra, sa namerom da neutralie izauzme njene objekte u Hrvatskoj. Ovo je dalo novu dimenziju vojnojodbrambenoj strategiji kojoj je Hrvatska teila za vreme njenog sukobasa lokalnim srpskim snagama tokom leta. Zagreb je nameravao danastavi sa defanzivom na bojnom polju, istovremeno napadajui JNA u

pozadini. Napad na kasarne JNA bio je kljuni faktor u hrvatskomnastojanju da ojaa ZNG. Oruje koje su Hrvati osvojili u kasarnamaiskorieno je da se naoruaju desetine novih brigade aktivnog sastava irezervista. Ovo oruje je zamenilo, ili ak bilo isto ono koje je JNAoduzela od republike TO tokom maja 1990.

Ameriki ambasador u Jugoslaviji Warren Zimmerman, ukazao jeda je u napred bio upoznat sa ovim planovima:

Krajem avgusta Tuman mi je rekao o svojim planovima dazapone 'ratnu opciju' optu ofanzivu protiv JNA i 'etnikih

separatista'. Sloio sam se sa njim da JNA nije delovala uneutralnom maniru ali sam ga pitao kako se u opte moe nadatiuspehu sa svojom novostvorenom armijom. 'Oh' ree on neusiljeno'tvoja zemlja e me izbaviti sa svojom vojnom silom'. Rekao sammu da nije postojala ni trunka verovatnoi u njegovim izjavama iupozorio ga da ne pravi nikakve vojne kalkulacije na osnovuamerike intervencije. Nisam uspeo da naruim njegovo


20/56

20

spokojstvo. 'Moda ja znam vie o vaoj zemlji nego vi gospodineambasadore', rekao je sa osmehom. Odmahujui glavom na ovenjegove informacije o amerikoj politici, pokuao sam na drugaijinain. 'Zato ne pokuate da okonate srpski otpor nudei imautonomiji u okviru Hrvatske? Zatieni od strane JNA oni to

praktino i imaju. Velikoduni gest sa vae strane mogao bipomoi da se prevazie nedostatak poverenja, i bio bi popularanna zapadu.' Tuman je bio nezainteresovan za ovu ideju. Niti jeeleo da diskutuje o predlogu kojim su njegovi ministri bavili 'konfederaciji jugoslovenskih drava'. Predlogu za koji je i vladaSAD bila zainteresovana, ograniavajuem za centralnu vladu da

preuzme vlast; odbrana i spoljni poslovi bili bi u nadlenostiindividualnih drava. Takva bi 'konfederacija' vie nalikovala nadvanaest drava Evropske Zajednice nego vajcarskoj drugim

reima, neveliki ustupak koji bi Hrvatska morala da uini.Tumanov jedini osvrt na to bio je oprotajni hitac: 'Ako se ovajrat nastavi, nemojte mi pominjati nikakvo jugoslovenskoudruenje.21

Ove namere se takoe nisu mogle sakriti od armije i ostatkaPredsednitva Jugoslavije, i na taj nain su izazvale sumnje i kontrameresuprotne strane. General Kadijevi je 14. avgusta 1991 u svome kabinetusakupio ljude od poverenja (general Adi, S. Miloevi, M. Bulatovi,B. Kosti, i B. Jovi) da ih informie:

Prema informacija iz raznih izvora a grki su zasigurno pouzdani Hrvati su odluili da rasplamsaju sukob sa JNA oekujui da jaa borbrna dejstva izazovu vojnu intervenciju iz inostranstva.

21 Warren Zimmerman (1996) Origins of a Catastrophe: Yugoslavia and ItsDestroyer: Americas Last Ambassador Tells What Happened and Why (New York& Toronto, 1996), 154-155. Objanjenje se moda nalazi u Tumanovom govoru naJelaievom trgu u Zagrebu povodom prve godinjice hrvatskog referenduma onezavisnosti, maja 1992, kada je izjavio da rata ne bi bilo da Hrvatska to nije elela.Po njegovim reima Hrvatska je rat shvatila kao jedino sredstvo za postizanjenezavisnosti. Mihailo Vuini, Gradjanski rat u Hrvatskoj 1991 1995 (Beograd,2004), 6; D. Vili i B. Todorovi, Razbijanje Jugoslavije 1990 1992 (Beograd,1995), 25, po hrvatskim dnevnicima.


21/56

21

Trenutna situacija im nita ne pomae. Imaju podrku Vatikana iFederalne Republike Nemake kao i dobru volju Amerikanaca.22

Meutim, hrvatska 'odluka' da vodi rat moe se posmatrati kaoakcija da se sauva obraz u doba kada su JNA i srpski ustanici vezapoeli svoju ofanzivu i kontrolisali veliki deo nacionalne teritorije.

Nije bilo mnogo izbora: hrvatska vlada je mogla ili da se pokoriMiloeviu, JNA i srpskim ustanicima ili da pokua odbraniti ono to jeostalo. U leto 1991 njene krhke snage nisu mogle da uine mnogo vieod pokuaja da odbrane svoje poloaje, povremeno napadajui blokiranegarnizone JNA u gradovima. Tuman je kasnije javno izjavio da jeHrvatska 'izabrala' rat, ali je to bilo samo njegovo uobiajenohvalisanje.23

Ostalo je nejasno zato je ostatak Predsednitva, sa BrankomKostiem kao predednikom, uinilo poteze koji su umanjili sposobnostotpora kod JNA. Na primer, 1. septembra, Predsednitvo je izdalonaredbu da se raspusti iz aktivne slube itava 'septembarska 1990' klasaregruta, koja je bila najbrojniji i najuvebaniji kontigent u JNA. Zatim,26. avgusta, direktiva JNA je praktino dozvolila oficirima da odu naletnji odmor.24

22 Borisav Jovi,Poslednji dani SFRJ, izvodi iz dnevnika (Beograd, 1995), 371.

23 Maja 1992, govorei na Jelaievom trgu u Zagrebu povodom prve godinjicehrvatskog referenduma o nezavisnosti, Tuman je iz javio da rata ne bi bilo daHrvatska to nije elela. Po njegovim reima Hrvatska je rat shvatila kao jedinosredstvo za postizanje nezavisnosti. Mihailo Vuini, Gradjanski rat u Hrvatskoj1991 1995 (Beograd, 2004), 6; D. Vili i B. Todorovi, Razbijanje Jugoslavije1990 1992 (Beograd, 1995), 25.24 Naredba o rasputanju septembarske klase izdata je nakon to je Hrvatskaobjavila mobilizaciju. ak je i komandantu 32. Korpusa Armije (Varadin)omogueno da ode na odmor 7. septembra, ali je od njega zatraeno da ostane uuredu. Umesto njega, na odmor je otiao zamenik, (pogledati Sluaj generalaTrifunovia, Beograd, 1995, 9); Dr. Branko Kosti, pokuavajui da objasni ovuodluku, izjavljuje da je verovao kako bi se rasputena klasa mogla lako zamenitirezervistima. Nikola ubra, Vojska i razbijanje Jugoslavije (Beograd, 1997), 215;Branko Kosti, 1991: Da se ne zaboravi (Beograd, 1996); Filip Vinji, (Beograd,1996).


22/56

22

Dana 14. septembra, hrvatski ZNG i snage MUP-a opkolile su iblokirale sve objekte JNA (kasarne i skladita) na teritoriji koju su Hrvatikontrolisali i prekinuli sva njihova snabdevanja (ukljuujui i u vojnim

bolnicama). Neke manje, izolovane postaje ili skladita bila su brzozauzeta, a neka tek posle borbi. Tokom ove brze serije stratekih akcija,Hrvati su doli u posed velikog broja tekog naoruanja i veine onogakojeg je JNA oduzela od TO tokom maja 1990. itavo naoruanje 32.Korpusa dolo je u ruke Hrvata, samo delimino oteeno.25

Karakteristike JNA i njena 'Srbizacija'

JNA je u oktoru zapoela optu strateku ofanzivu da bi pobedilahrvatsku vojsku i naterala je da kapitulira. Strateki plan napadaGeneraltaba verovatno sinjen tokom prolee 1991 a zapravo

sproveden u septembru predviao je rasparavanje Hrvatske iostvarivanje vojne pobede da bi se hrvatsko politiko vostvo prisililo na

predaju i obnovili pregovori o jugoslovenskoj konfederaciji. Kljini ciljkoji je pridodat u septembru bio je oslobaanje kasarni JNA od hrvatske

blokade. Ovaj plan je bio u suprotnosti sa Miloevievim ratnim ciljem,za srpsku dominacijiu nad ostatkom Jugoslavije.

Plan JNA se sastojao od pet faza personalne organizacije, pri emu bi se mobilizacija i pripreme sprovodile u dve faze: pripremna

mobilizacija i rasporeivanje (to je sprovedeno tokom jula) i nastavakmobilizacije (nareena u septembru). Poetna mobilizacija trbala je da povea pritisak na Hrvate bez otpoinjanja pravih napada. Takoe jeodobreno JNA da predloi kljune formacje u svojim podrujimadelovanja, u sluaju da rat zaista zapone. Potpuna mobilizacija je bilaneophodna da bi se omoguilo da JNA u potpunosti sprovede plan koji jegeneral Kadijevi razmotrio:

Sprovesti potpunu vazdunu i pomorsku blokadu Hrvatske. Bezodlaganja povezati smerove napada glavnih snaga JNA sa ciljem

da se oslobode srpske regije u Hrvatskoj i kasarne koje su dubokou hrvatskoj teritoriji. U tom cilju, presei Hrvatsku du linijeGradika Virovitica, Biha - Karlovac Zagreb, Knin Zadar i

25 Tus, Rat u Sloveniji i Hrvatskoj, 78, daje detalje o arsenalu koji je doao u rukeHrvata: 250 tenkova, 150 oklopnih vozila, 400 komada teke artiljerije, oko 180.000komada lakog naoruanja i 18 brodova razliitih tipova.


23/56

23

Mostar Split. Osloboditi istonu Slavoniju korienjem najjaih jedinica oklopno-mehanizovanih snaga, i potom hitro nastavitioperacije ka zapadu, prikljuiti se snagama u zapadnoj Slavoniji inastaviti napredovanje prema Zagrebu i Varadinu. Istovremenosprovesti kopnenu blokadu Dubrovnika sa najjaim snagama izregiona Herceg-Novi Trebinje i prodreti u dolinu Neretve, da bise tako delovalo zajedno sa snagama koje se kreu na potezuMostar Split. Nakon postizanja zadatih ciljeva, obezbediti iuvati granice Srpske Krajine u Hrvatskoj, povui preostale deloveJNA iz Slovenije, a potom povui JNA iz Hrvatske.26

JNA je na neki nain odvratila Hrvatsku ili barem predsednikaTumana - od udruivanja sa Slovenijom tokom kraja juna i jula.

Meutim, JNA nije uspela da zaplai Hrvate sa svojim stavom, i morala je da odreaguje na njihove napade na kasarne, i to sa deliminommobilizacijom sprovedenom 15. septembra. Pa ipak, sveprisutnoodbijanje mnogobrojnih rezervista da se odazovu, dezertiranje velikog

broja ljudi, i oigledan nedostatak entuzijazma kod Srba koji su seodazvali, ostavili su mnoge formacije namenjene za napad znaajnooslabljene. Neuspeh mobilizacije je toliko ozbiljno poremetio operativne

planove da su neke operacije morale biti otkazane. ak i u vitalnomsektoru istone Slavonije, gde je JNA planirala svoja glavna dejstva,iatava ofaniziva ugroena jer se ni izbliza dovoljan broj peadije nije

pojavio. Haos koji je bio izazvan raspadom drave, potpomognut saogromnim neuspehom njihovih planova, konano je doveo do padasamopuzdanja JNA i njene Vrhovne komande. To je navelo JNA da odsjedinjenog ostatka Federalnog i srpskog Predednitva zatrai da raspieoptu mobilizaciju, ali od njih nije bilo odgovora. Prema Joviu,Kadijevi je krajem septembra napustio svoj pro-jugoslovenski stav i

26 Veljko Kadijevi, Moje vienje raspada (Beograd, 1993), 135. Neke analize (npr.CIA, Balkan Battlegrounds, 112. fn. 45.) izrazile su sumnju da je Kadijeviverovatno prilagodio svoje memoare sa ciljem da vie predstavi pro-srpsku pre negopro- jugoslovensku opciju koju je zastupao 1991. Druga mogunost je da plan prvobitno nije predviao povlaenje iz Hrvatske, ali posle evakuacije iz Slovenije,dalje povlaenje JNA iz Hrvatske moglo je biti pridodato bez modifikovanja bilokoje planirane operacije.


24/56

24

zagovarao 'odbranu srpskih zemalja', na taj nain prihvatajuiMiloevievu politiku 'Svi Srbi u jednoj dravi'27

Operacije u istonoj Slavoniji zapoele su 20. septembra. JNA je14-og pokrenula operaciju slabog inteziteta da bi oslobodila vukovarskukasarnu, ali neplanirano i verovatno nenamerno od strane JNA, ova'operacija slabog intenziteta' postala je njeno glavno dejstvo koje e jezaokupirati naredna dva meseca. Armija je poremetila svoj raspored iizgubila sredstva, ali najupeatljiviji gubitak bio je njen borbeni moral ikredibilitet u oima osoblja i javnosti. Peti Korpus iz Banja Luke preao

je reku Savu i ukljuio se u operacije u zapadnoj Slavoniji. Dalje premazapadu, podrao je snage srpske TO na Baniji i Kordunu, pomaui imda konsoliduju svoju kontrolu teritorije u okolini Karlovca i izbavitamonjiu kasarnu iz blokade. Druge vane operacije bile su kod

Kostajnice, Petrinje i Slunja. Deveti (Knin) Korpus zapoeo je operacijeu okolini Zadra 16. septembra, dva dana nakon to je kasarna napadnuta.Zbog problema oko mobilizacije i potekoa u Hercegovini, operacijaMostar Split nije nikada realizovana. Dubrovaka pod-operacija poela

je 1. oktobra, nakon mobilizacije crnogorskih snaga JNA i crnogorskeTO.

Novoformirani hrvatski Generaltab je uz pomo osvojenognaoruanja organizovao proirenje ZNG tokom oktobra. Poevi odseptembra, snage ZNG i MUP-a dokazale su da su u stanju zaustavitinapredovanje JNA, a komandanti sa bojita poeli su ubeivatiGeneraltab da odobri kontranapad. Nove ofanzive ipak su bile

promenjivog uspeha. Poevi krajem oktobra, hrvatske snage u zapadnojSlavoniji zapoinju napad, produivi sa relativno uspenim operacijamasve do kra ja sukoba u januaru. Hrvati su takoe pokuali sa dveneuspene operacije za oslobaanje Vukovara u oktobru i novembru.

Napadi na banijskom ratitu, u okolini Siska i Petrinje bili su samodelimino uspeni. Veliki uspesi postignuti su u zapadnoj Slavoniji, gdesu Hrvati preuzeli kontrolu nad velikim delovima teritorije koju su do

tada drali Srbi. Na ostalim mestima ostali su u defanzivi, odravajuiblokade kasarni. U stvari, kasarne su ostale opkoljene sve do sporazuma

27 Jovi, Poslednji dani SFRJ, 387-388, stav koji je podran i u CIA, BalkanBattlegrounds, 92.


25/56

25

sa JNA o povlaenju garnizona u decembru 1991, koji je bio sastavnideo pregovora koji su doveli do 'Vensovog plana'.28

Vojno dejstvo JNA u poetnim fazama rata uglavnom je ocenjenokao veoma loe. Ovo je dokazano na primerima ogromnog neuspehu uSloveniji (Jun 1991), i u nesposobnosti JNA da sprovede uspenumobilizaciju u samoj Srbiji i na drugim lokacijama. Ovi nedostaci imalisu presudne operativne posledice pri sprovoenju sporednih operacijakoje su bile ili neuspene (mada su za protivnike imali mnogo slabijesnage), ili zaustavljene pre postizanja ciljeva koji su ve bili na dohvatruke. JNA je sprovodila operacije koje su u suprotnosti sa vojnomlogikom (npr. nepotrebna okupacija Vukovara), i to je jo vanije, nije

bila sposobna da ispuni svoj zadatak i zatite naroda od nasilja, ili dapomogne u mirnom reavanju Jugoslovenske krize tokom 1990 1991.

Neki pojedinci su prosudili da se JNA ve 1985 pripremila zaunutranji oruani sukob i za gubitak Slovenije i onih delova Hrvatske ukojima Srbi nisu bili veina. Te godina ona je stvorila novi organizacioniformat zasnovan na tri Vojne oblasti, umesto pet ili est Armijskihoblasti koje su manje ili vie bile identine sa republikim granicama.Oigledno da je 1991 JNA pokuala ucrtati nove granice primenom sile,tako da je reorganizacija iz kasnih 1980-ih mogla biti deo plana oteritorijalnom proirenju Srbije; sa druge strane, velika privrenost JNAJugoslaviji pre debakla u Sloveniji dovodi do drugaijeg zakljuka. Utom kontekstu, plan RAM ('Rampart' plan) trebalo biti temeljno ispitan.

Priznavanje Hrvatske kao uesnice u ratu

Priznavanje Hrvatske tokom decembra 1991 januara 1992 odstrane meunarodne zajednice, naroito EU, ponekada je okarakterisano

28 Vensov plan, koji je obelodanjen tokom poslednjih nedelja 1991, predviao jeformiranje etiri sektora poznatijih kao Zatiene Zone Ujedinjenih Nacija ili UNPA(Istok, Zapad, Sever i Jug). One su se grubo poklapale sa tri komada teritorije koju sudrali Srbi ili snage JNA. Vie od 10.000 vojnika UN bilo bi rasporeeno po UNPA,da bi tamo zatitile narod. Zauzvrat, JNA bi se potpuno povukla iz Hrvatske, a srpske paramilitarne snage bile bi rasputene i razoruane, predajui svoje naoruanje iliJNA pre nego se povue, ili ako bi to ve odgovaralo, snagama UN koje bi gauskladitilo, nedirnuto, na lokacijama unutar UNPA. UN bi formirale plavu linijurazgranienja.


26/56

26

kao snaan podstreh ratu i njegovom moguem proirenju na Bosnu iHercegovinu. Ovaj pogled su naroito zastupali Srbi, ali takoe i raznimeunarodni naunici i politiari.29

Najvii nemaki i francuski zvaninici tog doba imali su potpunosuprotne stavove o nemakoj ulozi u forsiranju priznavanja nezavisnostiSlovenije i Hrvatske. Francuzi su smatrali da je Nemaka bila odluno za

priznavanje zbog domaih politikih razloga i da to nije moglo pomoizaustavljanju sukoba. Miteranov ef kabineta, i budui francuski ministarSpoljnih poslova Hubert Vedrine napisao je da je Pariz bio u potpunostisvestan nemakog delovanja i nije ga osudio.30 S druge strane, MichaelLibal, bivi ef Departmenta za Jugoistonu Evropu pri nemakomministarstvu Spoljnih poslova (1991 1995), odbacio je svaku nemakuodgovornost za nastavak i irenje rata. Prema Libalu, Nemaka je svoju

politiku definisala mnogo drugaije od ostatka EU i SAD. On je zastupaostav da EU nije uspela na odgovarajui nain da prepozna osnovnu

pretnju jedinstvu i stabilnosti Jugoslavije koju je Miloevieva politikapredstavljala.31 Kao i Warren Zimmermann, poslednji ambasador SAD u predratnoj Jugoslaviji, Libal veruje da su problemi zapoeli 1987, ugodini kada je Miloevi doao na vlast u Srbiji.

Dogaaj u Borovu Selu

Postoje mnogi zasebni dogaaji i epizode u ratu u Hrvatskojtokom 1990 1991 koji ili nisu potpuno dokumentovani ili koji sadreoprene prikaze. Pominjanjem samo nekolicine, mi ne nameravamo da

pruimo kompletnu listu takvih dogaaja ili da prikaemo neke od

29 Noam Comski, Novi militaristicki humanizam (Beograd, Plato 2000), 36 (prevod Noam Chomsky, The New Military Humanism, Lessons from Kosovo [London1999]).

30 Hubert Vedrine, Les Mondes de Franois Mitterrand(Paris, 1996), 641-43. Ovajstav vrhunskih francuskih politiara izraen nakon to se sukob na Balkanu pretvoriou rat sumiran je u izjavi Franccois Mitterand datoj 23. februara 1993: Sve je to bioniz greaka: nemaka akcija, amerika neupuenost, neodlunost Italije zbogintervencije Vatikana koja ih je paralisala. U stvari, Nemaka sebe smatra zalegitimnog naslednika bive Austroijske Imperije, i zato na sebe preuzima sav tajstari austrijski osvetniki duh protiv Srba. Isto, 625.31 Libal,Njemaka politika .


27/56

27

najvanijih. Tumaenjem ovakvih ili slinih dogaaja ne moe se promeniti opti smisao rata, ali nam moe pomoi u naem shvatanjuistog.

Jedan od sporednih dogaaja koji je otvorio put eskalaciji sukobabio je kontraverzni incident u Borovu Selu. Na dan 1. maja, nakon dvesedmice incidenata i porasta tenzije, stanovnici preteno srpskoga mestaBorovo Selo istakli su jugoslovenske zastave, na kojima se nalazilakomunistika petokraka, verovatno zbog proslave tradicionalnog Danarada. Saznavi za to, etiri hrvatska policajca iz Osjeka dovezla su se uselo reena da jednu od zastava koja se nalazila u centru Borova Selazamene hrvatskom zastavom, na kojoj se nalaze crvena i bela ahovska

polja, ili ahovnica, koja je bila omraena kod Srba. Policajci su uleteli ukiu metaka. Mada su dva policajca pobegla, druga dvojica su bila

zarobljena.32

Narednog dana konvoj hrvatske policije uao je u selo sanamerom da oslobode zarobljenike. Umesto toga, uleteli su u zasedukoju je organizovala srpska milicija i pritom ubila dvanaest policajaca iranila vie od dvadeset. JNA je intervenisala dolaskom oklopne jedinice ispaavanjem hrvatskog policijskog odreda prikljetenog u centru sela,odvodei ih na sigurno van sela.33 Srbi su tvrdili da je pravi razlognapada hrvatske policije bio podsticanje borbe i eventualno izazivanjeizbijanje rata. Neki od srpskih uesnika u ovome dogaaju izjavili su da

je ubijeno vie od 100 hrvatskih policajaca,34 to je apsurdno i verovatnoje trebalo da poslui kao argument da su Hrvati eleli da 'pokore' selo izaponu opti rat.

Direktno povezana sa ovim dogaajem jeste i pria koja se pojavljuje samo u knjizi kod Silber i Little. Tokom obilaska istoneSlavonije sa uakom, veoma cenjenim 'sokolom' HDZ-a i ministromOdbrane, zamenik ministra Unutranjih poslova Vukojevi i neki njihovi

partijski saradnici ispalili su iz runog bacaa tri rakete Ambrust na

32 L. Silber, Yugoslavia, 141-42.33 Davor Marjan,Bitka za Vukovar(Zagreb & Slavonski Brod, 2004), 52-54. Marjan je pokazao da je HINA (Hrvatska Informativna i Novinska Agencija) nekorektnoinformisala javnost kako je JNA ovom prilikom preduzela akciju protiv policijskihsnaga.34 Pogledaj Jelena Guskova,Istorija jugoslovenske krize 1990 2000, 1-2 (Beograd,2003). Guskova je 1994 intervjuisala neke od uesnika na srpskoj strani (MilanMilanovi, aslav Niki, Milan Milanovi i Slavko Dokmanovi) i neke Hrvate izOsjeka. Dokmanovi je pomenuo nekih 150 stradalih, od kojih trinaest u centru sela.


28/56

28

Borovo Selo. Naelnik Osjeke policije Josip Reihl-Kir, uakov partijski kolega, kasnije je izrazio gnuanje prema ovoj oiglednoj provokaciji koju su izvrili visoki hrvatski zvaninici i koja je rezultatpogoranja meuetnikih odnosa.35 Pria je sluila kao ilustracija da suHDZ ekstrmisti eleli rat i pokuali ga izazvati. Pria se ne moe

potvrditi drugim izvorima36 i pokazala se veoma sumnjivom jer vrhovni politiari imaju druga sredstva za izazivanje sukoba i ne moraju dahodaju okolo i ispaljuju rakete kako bi to postigli. Svejedno, bila jeveoma koritena, verovatno zbog svoje prilino senzacionalistike

prirode. Znaajno je da je Reihl-Kir, naelnik Osjeke policije, koji jebio posveen mirnom reenju, ubrzo nakon toga ubijen od stranehrvatskih ekstremista. Oigledno je da su neki krugovi eleli eskalacijusukoba.

Opsada Vukovara

Avgusta 1991, JNA, lokalna srpska TO i paravojne jedinice izSrbije napali su istoni hrvatski grad smeten neto junije od BorovaSela. Nakon tromesene opsade, uli su u razoreni grad krajemnovembra utrevi put najstranijim zloinima itavog rata. Zato jeVukovar bio izloen produenoj opsadi kada vojna logika nalae da segrad trebao izolovati i produiti sa napadima na gradove i druge ciljeve

dalje prema zapadu? Tokom opsade JNA je koristila oklopne jedinice i peadiju u odvojenim napadima, suprotno svim principima vetineratovanja i pretrpela hiljade rtava i gubitak od preko 400 komadaoklopnih vozila. Norman Cigar je ukazao da je Vukovar postao simbolreenosti Srbije da pomogne ostvarivanju ciljeva hrvatskih Srba.Vukovar je za Hrvate postao simbol odbrane svoje nezavisnosti iteritorijalnog integriteta. Najvanije od svega, bitka za Vukovar jeveoma doprinela promeni meunarodnog stava u korist Hrvata.37

Prema hrvatskom popisu iz 1991, etniki sastav optine Vukovar

bio je meovit i gotovo izjednaen kod dve glavne grupe: 31.445

35 Yugoslavia, 140-41.36 Marjan,Bitka za Vukovar, 50, pie da on nije bio u stanju da dokae priu oraketama i uee uaka.37 Norman Cigar, The Serbo-Croatian War, 1991: Politically and MilitaryDimensions, The Journal of Strategic Studies, 16 (1993), 297-338.


29/56

29

(37,35%) Srba i 36.910 (43,8%) Hrvata. U centralnim delovima gradaodnos je bio 47% Hrvata i 32,3% Srba. Vredno je spomenuti da je prema

popisu 35% brakova bilo meovito.38 Pre nego su glavne operacijezapoele u septembru 1991, nekih 8.000 Hrvata, ukljuujui i 6.000dece, evakuisano je ka jadranskoj obali, dok je oko 14.000 Srbaevakuisano prema teritoriji koju su drali Srbi.39 Kada su JNA i srpske

paramilitarne formacije konano zauzeli grad, itavo stanovnitvo je biloevakuisano. Narod je mogao da bira hoe li ii u Srbiju ili u Hrvatsku.Prema jednom izvoru, u jesen 1994, oko 29.000 srpskih izbeglica izzapadne Slavonije i teritorija koje su drali Hrvati, nalo je utoite uvukovarskoj optini.40

General Anton Tus, tadanji naelnik hrvatskog Generaltaba,ustanovio je da je Hrvatska armija ispunila svoj zadatak. Dovela je u

nepriliku JNA koja je nameravala da slomi Hrvatsku tokomdvadesetodnevne operacije irokih razmera. 12 (Novi Sad) i 17 (Tuzla)Korpusi JNA, zajedno sa Gardijskom brigadom iz Beograda, pretrpeli sutoliko gubitaka da je ofanziva morala biti prekinuta. To je Hrvatimaomoguilo da preduzmu uspenu kontraofanzivu protiv Srba u zapadnojSlavoniji. Tus je procenio da su samo u opsadi Vukovara, JNA i srpske

paravojne jedinice imali gubitke od 5.000 ubijenih, 600 tenkova,oklopnih transportera i bojnih vozila i 20 aviona, naprema 4.000 ubijenihHrvata.41 U svojim memoarima, Tusov suparnik general Kadijevi, hvalise da je borba za Vukovar bila pobeda nad glavnim snagama Hrvatskearmije, sumirajui najmanje 6-8.000 stradalih vojnika, mada je grad

branilo manje od 2.000 ljudi.42

Srpska (Jugoslovenska) strana priznala je da su na farmi Ovarlokalne TO snage pogubile oko 200 ranjenih i bolesnih ratnihzarobljenika dovedenih iz gradske bolnce nakon to je grad opustoen. U

38 Guskova, Istorija jugoslovenske krize, 1:266. 1931 optina je imala 46,100 itelja,19,300 (41.9%) Srba, 12,200 (26.5%) Hrvata i 7,500 (16.3%) Nemaca. 1981 bilo je31% Srba, 37.14% Hrvata, 22% Jugoslovena.39 D. Marjan, Vukovar, 96; J. Guskova, 1:269.40 J. Guskova, Istorija jugoslovenske krize, 1:259. Intervju sa Borisavom Mikeliem,Premijerom RSK, 26 September 1994.41 Tus, Rat u Sloveniji i Hrvatskoj, 85. Goldstein, Croatia, 235, daje sline podatkeogubicima: 5-8.000 ubijenih u JNA i 600 tenkova i drugih oklopnih vozila, naspram2.500 ubijenih Hrvata.42 J. Guskova,Istorija jugoslovenske krize, 1:270.


30/56

30

optunici protiv Miloevia, Hadia i drugih, ICTY je nabrojao 260rtava ubistva na Ovaru. Sedam uvara koji su zapravo i izvrili ubistvaoptueni su i osueni za ratne zloine na Specijalnom sudu za ratnezloine u Beogradu. Taan broj svih ubijenih nakon to je grad paoverovatno nikada nee biti poznat.

Napad na Dubrovnik

Dubrovnik je opkoljen i napadnut od strane JNA u oktobru 1991bez vajanog vojnog opravdanja. Tamo nije bilo vojnih objekata ili srpske populacije koju je trebalo braniti, dok su hrvatske snage u gradu bilesuvie slabe da zaponu bilo kakav znaajniji napad protiv njih.Posledice ovih napada bile su katastrofa u odnosima sa javnou i

gubitak itavog kredibiliteta kojeg je JNA moda jo uvek imala. Kao toje ranije pomenuto, Kadijeviev ratni plan iz 1991 sadrao je i deo kojise odnosio na Dubrovnik, gde je trebalo sprovesti kopnenu blokaduDubrovnika sa najjaim snagama iz regiona Herceg-Novi Trebinje i

prodreti u dolinu Neretve, i na taj nain delovati zajedno sa snagamakoje se kreu na potezu Mostar Split.43 On se odluno protivio da JNAzauzima sam grad i izabrao je blokadu sa distance, daleko izvandomaaja hrvatske artiljerije. JNA je bila zainteresovana zaobezbeivanje stratekog puta Dubrovnik Trebinje koji je vodio ka

istonoj Hercegovini. Ali da li je Kadijevi rekao itavu istinu?Vie od osamdeset civila je ubijenom tokom granatiranja grada,

koji nije zauzet, mada je okupirana okolina bila izloena sveoptojpljaki i bahatom razaranju. JNA komandanti general Strugar i admiralJoki, u to doba zadueni za operacije na junom krilu, kasnije su bilioptueni i osueni za ratne zloine u ICTY-u. Tribunal je zakljuio daoni nose komandnu odgovornost i da nisu spreili krenje ratnih obiaja izakona. Operacija Dubrovnik je jo uvek veoma sporna tema. Nahrvatskoj strani, pojedini politiari i akademici optuili su hrvatsku vladu

da je Dubrovnik i njegovo stanovnitvo ostavilo da se samo stara osebi.44

43 Kadijevi, Moje vienje raspada, 135.44 Videti Petar Kriste,Iznevjereni grad:Dubrovnik 1991 (Zagreb, 2000).


31/56

31

Na Zapadu, JNA opsada Dubrovnika bio je jedna od najuoljivijihi najneobjanjivijih ratnih dogaaja. Pre svega bilo je teko odgonetnutizato je JNA preduzela ovu operaciju, a unitavnje arhitekture iumetnosti istorijskog grada bilo je nemogue pravdati. Od dva pitanjakoja se odnose na razloge zato je JNA napala i zato je dubrovakaoblast bila izloena pljakanju i razaranju, lake je odgovoriti na prvo.Strateki plan JNA da zaokrui Hrvatsku zahtevao je jednu operaciju zaodvajanje Dalmaciju od ostatka zemlje, dok bi blokada dubrovake luke

bila njen svretak. Nema zadovoljavajueg odgovora zato su se TO idobrovoljake jedinice, kao i sama JNA, odali tako velikom pljakanju igranatiranju oblasti bez vojnih ciljeva. Kao i u ranim fazama ratovanja,kada su takva dela bila uobiajenija, moe se okriviti regrutovanjedobrovoljaca koji su dolazili iz niih slojeva drutva, i pohlepa i zavistosvajaa koji su ostavljeni bez kontrole discipline. Kakvi god da su

razlozi, usled meunarodne reakcije na vojne operacije i pratee pljakanje i razaranje, znaajno je ukaljana reputacija srpske nacije iprodubljena politik izolacija beogradske vlade.

Sra Pavlovi pie da sluaj Dubrovnik jo uvek izaziva podugake i strastvene rasprave meu istoriarima i politiarima,ostavljajui mnoga pitanja neodgovorenim, dok su obini Crnogorci iSrbi ostavljeni da se na sopstveni nain nose sa svojim oseanjimanespokojstva u vezi nedavne prolosti. Oni se bore sa mnogim pitanjimakao to su ko je sve zapoeo i koga treba okriviti za katastrofalnerezultate? Pavlovi je to ustanovio, tokom rane jeseni 1991, crnogorski

politiki lideri i komandanti JNA shvatili su napad na Dubrovnik kaoneophodan potez ne samo da bi zaustavili takozvanu neustavnootcepljenje Hrvatske, ve da zatite teritorijalni integritet Crne Gore iJugoslavije, i da spree mogui etniki sukob.45 Crnogorski PremijerMilo ukanovi probudio je nadu mnogih crnogorskih nacionalista kada

je izjavio da:

Hrvatske vlasti ele rat i dobie ga. Ako se Hrvati ele otcepiti

onda meunarodne granice moraju biti revidirane.46

45 Sra Pavlovi, Reckoning: The 1991 Siege of Dubrovnik and the Consequencesof the 'War for Peace', Spaces of Identity, 1, 5 (April 2005), 1-47.46Pobjeda, Podgorica, 9253, September 5, 1991, 1.


32/56

32

Pojedini srpski analitiari naglasili su da je Dubrovnik biodemilitarizovana zona due od dve decenije, ali da su ga Hrvati ponovomilitarizovali 1991. Ipak, mali hrvatski garnizon u Dubrovniku i njegovogranieni kapaciteti za vojno dejstvo, teko opravdavaju napad. GeneralKadijevi je pozvao predsednika Tumana da demilitarizuje grad podkontrolom EU, istovremeno nudei mogunost stranim vojnim ataeimada posete tu oblast. JNA je bila ubeena da e takve posete promenitiuglavnom negativan stav koji je Zapad imao prema JNA. Poseta je dolakrajem oktobra, ali nije imala svrhe. Dubrovaka operacije je postalanajvea katasrofa u odnosima sa javnou za JNA, Miloevia i itavsrpski blok.

Operacije Munja i Oluja

Kraj 1994 doneo je neke izglede za mogue postizanje mirnogsporazuma. U decembru, predstavnici hrvatske vlade i pobunjenih Srbasloili su se oko donoenja izvesnih mera za izgradnju poverenja, koje suukljuivale i otvaranje autoputa BeogradZagreb, naftovoda, elektrinihi vodovodnih instalacija. Krajem januara 1995, Zapadni pregovarai

pokuali su da podstaknu sveobuhvatni mirovni sporazum izmeuhrvatskih i krajiko-srpskih vlasti. Takozvani Plan Z-4 razmatrao je

povratak svih izbeglica i sutinsku autonomiju za oblast u kojoj se nalazi

jedanaest malih i ekonomski nerazvijenih optina u okolini Gline iKnina, koje su po grubim procenama obuhvatale treinu teritorijekontrolisane od strane Republike Srpske Krajine.47 Zagreb je oprezno

prihvatio Z-4, ali su krajiki Srbi odbili da raspravljaju o njemu sve dokse hrvatski reim ne odrekne svojih namera da blokira obnovuUNPROFOR mandata u Hrvatskoj. Pregovori su nastavljeni tokomnaredna dva meseca. Zagreb se pod pritiskom konano sloio da UNostanu, samo pod novim imenom, UNCRO. Tokom ovih meseci,naelnik Komande HV general Bobetko, nekoliko puta je izjavljivao da

bi svako zatvaranje autoputa Beograd Zagreb izazvalo hrvatsku vojnu

intervenciju da ponovo otvori saobraajnicu.48

47 Slobodan Jarevi, Sutina plana Z-4, u:Republika Srpska krajina deset godinaposle (Beograd, 2005), 177-84. Jarevi je bio ministar Soljnih poslova RSK.48 Janko Bobetko, Sve moje bitke (Zagreb, 1996)


33/56

33

Hrvatska strana je obavila sistematske pripreme za konaa dejstvau sluaju da pregovori propadnu. U novembru 1994, HV je zauzelaKupres, otvorivi put du dinarskog lanca. Tokom zime, inenjerske

jedinice HV napravile su puteve kroz tu oblast, tako da je u prolee1995, HV preuzela taktiku kontrolu nad kljunim prolazom Knin Grahovo i ostalim pozicijama podesnim za otvaranje vatre na artiljerijske

poloaje krajikih Srba. U meuvremenu, u Zapadnom UNPA sektoru,ili zapadnoj Slavoniji, promet du autoputa Zagreb Beograd tekao je

bez problema sve do aprila kada je predsednik RSK Marti, naredio jednodnevno zatvaranje saobraajnice u znak protesta protiv procedurehrvatskih carina. Krajem meseca bilo je nasilnih incidenata u kojima su

bili ukljueni i civili, to je dovelo do nekoliko smrtnih sluajeva na obestrane i zatvaranju sao braajnice. Tuman je 30. aprila naredio da seautoput otvori 1. maja u 05.00 asova. Komanda HV je, u stvari, zavrila

svoje operativne planove za oslobaanje zapadne Slavonije tokomdecembra 1994, u kojima je predvien i prodor do reke Save. Zamisao je

bila da dva ravasta napada iz Nove Gradike i Novske, napreduju duautoputa, sastanu se kod Okuana i tako odseku srpske snage. Hrvati sumogli da raunaju na oko 15.000 trupa u ijem sastavu su bile oklopne

jedinice, artiljerija, peadija i avijacija. 18. Korpus krajikih Srbaraspolagao je sa tri nepotpune brigade od ukupno 2.000 vojnika aktivnogsastava i 4-5.000 rezervista.

Hrvatski napad, borbenog naziva OperacijaBljesak, zapoela je 1.maja 1995 gotovo bez upozorenja, ostavljajui Srbima minimumvremena da mobiliu rezerviste ili ak i da rasporede formacije na

pogodne odbrambene poloaje. Napad HV udario je na 18. korpus sanapadima iz artiljerijskog oruja i iz vazduha, stvarajui paniku i haos u

pozadini Vojske Srpske Krajine (SVK). Put za povlaenje u Bosnu ostao je otvoren preko mosta kod Bosanske Gradike. Tokom ranog popodneva 2. maja, HV je zauzela Okuane i nastavila sa ienjemdepova otpora na obroncima planine Psunj. Artiljerijska i raketna vatra

bila je korien da istera trupe SVK iz svojih sklonita i usmeri ka

kordonu jedinica HV i MUP-a koje su okruile itavo podruje. Ovataktika je urodila plodom i, do kraja 4. maja, oko 1.500 se predalo.49

18. Korpus SVK pretrpeo je jedan od najbrih i najponiavajuijih poraza tokom itavog rata. Komandant Korpusa napustio je svoje

49 CIA,Balkan Battlegrounds, 297-98


34/56

34

komandno mesto odmah nakon poetka hrvatskog napada, ostavivisvoje trupe bez vostva. Srpski otpor bio je dezorganizovan, slab ikratkotrajan. Vojne jedinice, zajedno sa civilima, pobegle su u Bosnuak i pre nego su hrvatski vojnici i policajci pristigli. Procenjeno je da jenajmanje polovina srpskog stanovnitva zapadne Slavonije napustilasvoje domove. Na njihovom putu ka savskom mostu, meovite kolonevojske i civila nale su se pod vatrom, prilikom ega je bilo i rtava.

Nemogavi da zaustavi hrvatsku ofanzivu, predsednik Marti je zaodmazdu naredio raketni napad na Zagreb, 2-3 maja, koji je usmrtio pet aranio nekoliko hiljada ljudi. Mada su UN prvobitno optuile HV za ratnezloine, pokazalo se da hrvatske snage nisu poinile mnogo krenjahunmanitarnih zakona tokom Operacije Bljesak. UN su potom odbacileoptube.50

Nagli kolaps odbrane SVK u zapadnoj Slavoniji iazavao je vatrenerasprave kod politike elite pobunjenih Srba. Politiari i vojnici suokrivljavali jedni druge. Raketni napad na Zagreb koji je bio deo srpskestrategije odvraanje je propao, dok je Marti odmah optuen u ICIT-utokom julu 1995. Mada je sve ukazivalo da je itava pobuna doseglamrtvu taku, nita nije uinjeno da se situacija pobolja, sem to jeMiloevi poslao generala Mrkia iz Beograda da postane novikomandant SVK. Ni vostvo RSK nije uinilo nita da ponudi netonovo hrvatskom reimu da bi se pronalo mirno, politiko reenjekonflikta.

Operacija Oluja: kontekst

50 ta se zaista dogodilo srpskim civilima i zarobjenim vojnicima? Neki autori, poputGuskove, tvrde da, po podacima UNCRO, hrvatske vlasti nisu dozvolile njima nitibilo kojim drugim stranim posmatraima da obiu oblast oko Okuana i Pakraca, svedo 5. maja. ak ni Yasushi Akashi, specijalnom izaslaniku UN nije dozvoljen pristupDaruvaru da bi se postarala za izbeglice. Eksperti UNCRO su sumnjali da je bezbednost bio jedini razlog zabrane i da je HV sakrivala ili uklanjala dokaze obrojnim civilnim rtvama. Neki funkcioneri UN, Kao to je vedski policajac HansAnders Jarvestam, bili su svedoci ovoga ina i uasnih scena. Hrvatski ambasador jeOrganizaciji UN ponovio zvanini stav da nisu poinjeni zloini nad civilima tokom,kako je on okarakterisao, policijske operacije manjih razmera koja je za cilj imalaotvaranje autoputa. Guskova,Istorija jugoslovenske krize, 2: 233-39. Dr. Guskova jeu to doba bila u UNPROFOR-ovom zagrebakom tabu i esto u okolini spornih podruja. Njen proraun o proceni broja izbeglica (12.000) gotovo se poklapa saonima do kojih su naunici kasnije doli.


35/56

35

Nakon uspeha Operacije Bljesaki bez mirovne inicijative na stolu,hrvatske vlasti su nastavile sa pripremama da slome pobunu. Reakcija

bosanskih i hrvatskih Srba na napredovanje HV du Dinare bila je slaba jer je bosansko-srpska Vojska Republike Srpske (VRS) gubila jedan poloaj za drugim. Istovremeno, VRS je zapoela snane napade naostalim bosanskim ratitima, sa dvostrukom namerom, da ostvariteritorijalnu prednost pre postizanja konanog sporazuma i da nakon togaobezbedi trupe koje bi se suoile sa predstojeom ofanzivom HV.Tokom prve polovine jula, VRS je zauzela muslimansku enklavu i UNzatienu zonu u Srebrenici, ubivi na hiljade zarobljenika; dve nedelje

posle, VRS je ula u epu, je jednu zatienu zonu u istonoj Bosni, proteravi itavo stanovntvo iz grada (pogledati esto poglavlje:Zatiene zone). Istovremeno, VRS i SVK zapoele su jo jedan napad

na bihaku enklavu u severozapadnoj Bosni. Meunarodna zajednica,ve poniena svojom nemoi da sprei srebreniki masakr, sada jestrahovala da bi se pad i pustoenje Bihaa mogao zavriti jo veimkrvoproliem. UN, NATO i pojedinane drave upozoravali su bosanskeSrbe da u Bihau ne ponove horor iz Srebrenice, i traile da se napadmomentalno zaustavi. Ipak, posleednjih dana jula, napad na Srebrenicu

je jo uvek bio u toku.

Zato su se hrvatski Srbi prikljuili napadu na Biha tokom leta1995, jo uvek je nerazumljivo. S jedne strane, postojali su ozbiljni vojnirazlozi da se ne uestvuje u napadu VRS na severozapadnu Bosnu. SVK

je bila okrnjena i sa slabim moralom; napredovanje HV du Dinare idoline Livna, trebalo bi da odbrani prilaza Kninu daju glavni prioritet.Umesto odbrane kljunih gradova Grahovo i Glamo, SVK je veinusvojih trupa razmestila oko Bihaa. S druge strane, interes meunarodnezajednice trebao je da prui ozbiljne politike razloge da se ne uestvujeu bihakoj operaciji. Bilo je oigledno da projekat ujedinjenja svih'srpskih zemalja', vie nije bio izvodljiv i da su Miloevi i srpski blokve radikalno ograniili svoje ratne planove. ta vie, ako HV zapone

napad nisu nita mogli oekivati od VRS jer bosanski Srbi nisu doli daspasu 18. Korpus SVK tokom Operacije Bljesak. Tokom jula stigla jeICYT optunica protiv Karadia i Mladia zbog genocida u Bosni, i dvameseca ranije protiv Martia zbog raketiranja Zagreba. Bilo je oiglednoda meunarodna zajednica ove ljude nije prihvatila kao politike voe,ve pre kao kriminalce sa kojima nee pregovarati.


36/56

36

tavie, 22. jula 1995 u Splitu, Tuman i Izetbegovi su sedogovorili oko sporazuma o zajednikoj odbrani, omoguavajuihrvatskim trupama da deluju u Bosni i hercegovini. URezoluciji 43/49 Situacija na okupiranim teritorijama u Hrvatskoj, Generalna skuptinaUN izrazila je stav da su teritorije koje kontroliu Srbi nalaze 'podokupacijom', jasno pokazujii da pobunjene Srbe ne smatra pravim

borcima za slobodu i nacionalno osloboenje. Svi ovi znaci trebali su pomoi hrvatskim Srbima da radikalno promene svoju dosadanjunepomirljivu politiku o otcepljenju od Hrvatske i ujedinjavanju 'svihsrpskih zemalja'. Oigledan i jedini razuman pravac delovanja hrvatskihSrba trebao je da bude momentalno povlaenje iz napada bosanskih Srbana Biha i da pregovaraju o politikom reenju sa Zagrebom. Ali u tomsmeru nije uinjen ni jedan napor i, kada su Grahovo i Glamo palikrajem jula, mnogi stanovnici RSK, ukljuujui i vladine zvaninike sa

svojim porodicama, poeli su da se spremaju za put u Srbiju.

Ne uzimajui u obzir Srebrenicu i epu, letnje srpska ofanziva uBosni bila je neuspena. Dana 5. maja 1995, VRS je zapoela Operaciju

Plamen-95 da bi oistila hrvatski orajevaki dep juno od reke Save usevernoj Bosni, ali akcija je prekinuta 10. juna. Ubrzo potom, energinigeneral Mrki koji je tek pristigao iz Beograda, preuzeo je komandu nadSVK. Napravljeni su planovi za operacije protiv HV/HVO u planinamaiznad Dinare i dolinama oko Livna, koji su trenutno predstavljali nejveu

pretnju za RSK. Ipak, po savetu Beograda, plan je promenjen i prioritet je dat napadu na 5. Korpus Bosanske Armije kod Bihaa. Plan jeoptimistiki predviao brzi slom bosanskih snaga, koje nisu bile samodobro voene, ve su imale i oko 17.000 ljudi. U stvari, u finalnomnapadu (Operacija Ma-95) 17. jula, rasporeene su tek neto malosnanije formacije od 5.000 jurinih trupa, 9.000 garnizonskih jedinica i4.000 ljudi koje je obezbedio odmetnuti muslimanski voa Fikret Abdi.

Napad ne samo da nije uspeo u eliminaciji 5. Korpusa, nego je iprepustio inicijativu HV, koja nije propustila ansu da pobolja sopstvenipoloaj porazivi slabu srpsku odbranu 28-29 jula i uavi u Grahovo i

Glamo.51 Mada su VRS i SVK sada prekinule svoj napad na Biha, jednostavno je bilo prekasno za pregrupisavanje da bi se suoile sanadolazeim napadom HV.

51 Milisav Sekuli,Knin je pao u Beogradu (Bad Vilbel, 2000), 158 -66.


37/56

37

Pripreme HV za Operaciju Oluja bile su zavrene u julu. Plan jepredviao napade na UN sektore Sever i Jug, koji su bili sve to je ostalood RSK, izuzev sektora Istok (istona Slavonija). Zauzimanje Knina sanovoosvojenih poloaja nekoliko kilometara iznad grada, bio je vrhunski

prioritet HV, dajui gradu simbolian i politiki znaaj kao seditu pobune. Osnovna ideja bila je da se preduzme munjevita operacija,napadajui prvo komandne poloaje i komunikacije, a potom i trupe na

bojitu. Kao to je i pokazano u transkriptu sa sastanka kojeg je Tumanimao sa svojim vojnim vrhom, odranog na Brionima 31. jula,

predvieno je da e se srpsko stanovnitvo povui ubrzo nakon poetkanapada HV, kao to je ve primeeno tokom Operacije Bljesak. To sesmatralo presudnim faktorom za slabljenje morala trupa VSK, i veomakorisnim za brzo sprovoenje operacije.

Od najvee vanosti bilo je da se operacija sprovede i zavriveoma hitro. Prilikom svedoenja na suenju Miloeviu pred ICYT,tadanji ambasador SAD u Hrvatskoj Peter Galbraith, potvrdio je

beznadenost meunarodne zajednice. Ne uspevi da zaustavi srpskinapad na Biha bila je puna predoseanja o ishodu napada. Tuman jeve ubedio Galbraith da su njegove snage spremne i voljne da priteknu u

pomo Bihau, dok istovremeno slamaju i srpsku pobunu. Premasvedoenju Galbraith i Tumanovim reima generalima, to je biloobostrano korisno, shvatajui da bi Tuman spasao Biha ameunarodna zajednica bi mu prepustila da obnovi vlast na svojojkrajikoj teritoriji. Jedini uslovi bili su da se operacija obavi munjevito ida se ne poine zloini nad civilima.52 Kada je specijalni izaslanik UNAkashi postigla sporazum sa Martiem i ostalim voama pobunjenika da

povuku SVK iz Bihaa (30. jul), Galbraith je pokrenuo jo jednumirovnu inicijativu sa ciljem da sprei hrvatski napad. On se sastao saBabiem koji se nakon oklevanja sloio da na osnovu plana Z-4

pregovara sa Hrvatima, ali je Marti to odbio, dok je Miloevi izbegaoda primi pregovarae. Tuman je najkasnije 31 jula doneo svoju konanuodluku i sloio se da pregovara sa predstavnicima RSK u enevi 3.

avgusta, samo da bi prikrio svoje prave namere. Pregovori su propali i, u05.00 asova 2. avgusta 1995, zapoela je Operaciju Oluja.

Napad je uspeo svuda da slomi srpsku odbranu i za dan ili dva,HV je ostvarila sve svoje glavne ciljeve. Napredak Hrvata i slom srpskih

52 RH-UP 1995, ICTY 2003a.


38/56

38

redova olakala je Martieva sporna odluka za evakuaciju civilnogstanovnitva, izdata navee 4. avgusta, neposredno pre nego to je iMarti napustio Knin. Osim u okolini Petrinje, gde je loe voenjeoperacije HV prouzrokovalo jednodnevno zakanjenje, situacija na svimratitima bila je slina: SVK se povukla u haosu, ba kao to je uunilo igotovo itavo civilno stanovnitvo, ostavljajui za sobom samonepokretne. Knin je pao oko podneva 5. avgusta, nakon artiljerijskog

baraa i bez ikakvog otpora peadijskih i oklopnih jedinica SVK koje sutrebale da brane grad. Srpske vojne i politike institucije raspale su setako brzo da su ak i Hrvati bili iznenaeni svojim uspehom i slabimotporom sa kojim su se suoili nakon prodora na teritorije koje su draliSrbi. Srbi su se svuda povlaili nosei sa sobom svu imovinu koju sumogli poneti. Na Kordunu, gde su svi pravci za povlaenje bili zatvoreni,21. Korpus SVK i veliki broj civila nisu bili u mogunosti da se probiju.

Da bi se izbegle nove rtve, HV i lokalni srpski komandanti, dogovorilisu se o predaji 21. Korpusa. Vojno osoblje i civili bili su slobodni da idugde ela, to se podrazumevalo u Bosnu i Srbiju. Nakon pet godina

postojanja, vojska je pobunu uguila za samo pet dana. Srpsaka vojska jedoivela jedan od najteih i poniavajuih poraza u svojoj istoriji.

Konani ishod: hrvatsko hrvatski sporovi

Nakon operacijaBljesak, i naroito Oluje, u Hrvatskoj je uslediloopte slavlje, svrstavajui ih meu najvanije dogaaje u nacionalnojistoriji. Dan kada je Knin pao postao je dravni praznik, Dandomovinske zahvalnosti (5. avgust). Vladajui HDZ pokuao je da ojaasvoj poloaj praktino stvarajui mit oko ovih dostignua. Vojnikomandanti koji su predvodili trupe tokom napada, takoe su eleli svojudeo. Zajedno, HDZ i vojska podsticali su javnost da obelei dogaajekoji su od HV stvorili 'regionalnu silu'.

Hrvatski naelnik vojne Obavetajne slube iz vremena Operacije

Oluja admiral Domazet, podsticao je stav da se HV dokazala kaoregionalna sila nakon ovih operacija protiv pobunjenika, i da seOperacije Oluja po svom obimu i vojnim dostignuima moe porediti

jedino saPustinjskom Olujom iz 1991. U stvari, Operacije Oluja bila jeprimer kopneno-vazdune taktike koju je razvila vojska SAD za potrebeborbe sa Varavskim paktom i koja je uspeno sprovedena u arabijskojpustinji. Ovi stavovi nisu imali nikakvog smisla, i treba ih posmatrati u


39/56

39

pravom svetlu: preterivanje u politike ili propagandne svrhe.53 Takoe,hrvatski uspeh moe se proceniti samo uz pomo sagledavanja politiko-vojne situacije pobunjenih Srba. Njihove trupe bile su demoralisane kaoto je bilo i civilno stanovnitvo: itava srpska zamisao bila je osuenana propast i nije imala nikakvu perspektivu, bilo politiku ili vojnu. Ovo

je hrvatskim trupama omoguilo da ostvare veliku i vanu pobedu ak ikada su neke njene trupe naroito rezervnog sasatava bile loeopremljene i uvebane. Protivnik je jednostavno iilio pred njima.

Nije bilo ni nekakve javne procene o ulozi 5. Korpusa VojskeBosne i Hercegovine (ARBiH) tokom Operacije Oluja. ta vie, semnekoliko tekstova, Hrvati nisu nita rekli o velikoj neoekivanoj pomoi

NATO avijacije protiv srpske protiv-vazdune odbrane. Nakon to suuoili srpski radar, avioni koji su bili u rutinskoj patroli otvorili su vatru

na neke utvrene poloaje protiv-vazdune odbrane SVK. Oni su se posle dejstva brzo povukli. Mada ovo nije uticalo na ishod itaveoperacije, podstaklo je utisak da NATO pomae Hrvatima. U estimintervjuima hrvatskol nedeljnoj i dnevnoj tampi tokom 1997-1998,Galbraith je podvlaio presudnu ulogu koju je SAD odigrao ureintegraciji Hrvatske i pobedama 1995. SAD nisu osudile Operaciju

Bljesak, a za Oluju su dali barem preutni pristanak.54 Hrvatska bi sesuoila sa veim problemima tokom slamanja pobune da Srbiji nisunametnute ekonomske sankcije i da nije postojala NATO SAD pretnja,

53 Pogledati detaljne analize i poreenja ovih operacija i njihovog koncepta u Ozrenunec, Operacije Bljesak i Oluja kod Maga i ani,Rat u Hrvatskoj, 93-110.

54 Za intervju od 11. maja 1995, kada su posledice vojne operacije u zapadnojSlavoniji ve bile poznate, Galbraith je rekao da ni on ni administracija SAD nisudali zeleno svetlo za ovu operaciju: Mi smo ukazali hrvatskoj vladi da smo protivbilo kakve vojne operacije u zapadnoj Slavoniji. Upozorili smo da bi imala posledicekoje je u stvari i imala, ukljuujui i one napade na Zagreb. Oseali smo da to nijerazumna odluka i da bi bila u suprotnosti sa Kopenhagenskim sporazumom i to smojasno naglasili. Sasvim je sigurno da nismo dali nikakvo zeleno svetlo za tako neto.U stvari, eleli smo to spreiti. Mi smo se veoma zabrinuli da bi Srbi mogli napustitizapadnu Slavoniju. Nismo zainteresovani za podrku procesa reintegracije Hrvatskeako je krajnji rezultat tog procesa etniki ista zemlja. Zato mi verujemo da treba preduzeti sve korake kako bi srpska zajednica u zapadnoj Slavoniji pokuala daprihvati Hrvatsku kao svoj dom, i nadalje, da se za povratak u svoje domove ohrabreSrbi koji su je 1995 napustili, kao i oni koji su to uinili 1991. To je razlog zbogkojeg mi verujemo da je neprekidno prisustvo UNCRO-a sutinski bitno. (...) Naravno, sloboda kretanja je osnovno ljudsko pravo ako Srbi ele da je napuste, ionda je to njihova slobodna volja. Mi bi ih savetovali da ostanu.


40/56

40

na ta je Dravni sekretar Albright jednom podsetila predsednikaTumana. Sem toga, SAD su se pretvarale da ne primeuju trgovinuorujem koja se odigravala u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.Ambasador Galbraight je izjavio da je dve nedelje pre poetka bioupoznat sa planovima o sprovoenju Operacije Oluja i da je svoju vladu

posavetovao da ne ini nita u vezi sa njom.55

Pre Galbraithovih intervjua i svedoenja, ameriki zvaninici sunerado priznavali uplitanje SAD. Svakako, analize su pokazale da:

Zvaninici SAD nisu okretali glavu, oni su pomagali Hrvatskuarmiju tokom Operacije Oluja. Penzionisani savetnici vojske SADsprovodili su taktiku obuku i operativno planiranje pod maskom'demokratske obuke' sa blagoslovom Klintonove administracije.

U stvari, postoji dokaz da se u pomo SAD... mogu uraunativazduni napadi i operacije

Documents

Rat u Hrvatskoj91-95