razvojni podsetnik

7/24/2019 razvojni podsetnik

1/35

DECA SA SMETNJAMA U RAZVOJU POTREBE I PODRKA

RAZVOJNI PODSETNIK

DETE OD ROENJA DO DVE GODINE IVOTA

Zdravstvene potrebe

Zdravstveno stanje deteta

Prevremeno roene bebe manje su po konstituciji, teini i mogu imati zdravstvenihproblema

kao to su utica, problemi sa disanjem, malokrvnost, nizak krvni pritisak, infekcije,otvoreni arterijski

kanali i prematurna retinopatija (neprirodan rast krvnih sudova oka koji dovodi dogubitka

vida) !ie od "#$ dece sa genetskim poreme%ajima moe imati problem sa vidom,pa su kontrole

neophodne minimum jednom godinje &od dece sa 'aunovim sindromom uznaajnoj meri (*+

#$) prisutna je disfunkcija titne lezde, pa je u cilju spreavanja negativnoguticaja na mentalni

razvoj neophodno da se u prve tri godine ivota obavi ispitivanje -a ranom uzrastu

kod sve decesu este respiratorne infekcije Prisustvo estih prehlada ima za posledicu slivanjesekreta u srednje

uvo to moe uticati na probleme sa sluhom, pa se preporuuje pregled ./0minimum jedanput

godinje Zanemarena, zlostavljana deca i ona sa niim kvalitetom emocionalne i1zike brige i nege

od strane odgajatelja, e%e se razbolevaju

2munizacija

3 'o kraja navrene godine ivota4

567 protiv tuberkuloze i 85 (akutnog hepatitisa 5) + po roenju

'9P (difterija, tetanus i veliki kaalj) + " doze

2P! ili .P! polio vakcina protiv deje paralize + " doze

8i5 (protiv bakterije 8aemophilus in:uenzae tipa 5) + " doze


2/35

3 'o kraja navrene godine ivota4

;;/ (male boginje, zauke i rubeola)

'9P (difterija, tetanus i veliki kaalj) + prvo revakcinisanje

2P! ili .P! polio vakcina protiv deje paralize + prvo revakcinisanje

3 -apomena4 socijalni razvoj i ponaanje

-avike ishrane

3 "+? meseca4 'ete jede *+@ obroka (#+A# ml)

3 @ meseci4 *+@ obroka ako se hrani samo mlekom Bko se daje vo%ni sok, kaica,barem mlena

obroka dnevno


3/35

3 meseci4 Epava #+ sati no%u i potreban mu je dreme jednom ili dva putapreko dana u

trajanju od pola do dva sata

3 +? meseca4 Potrebno je F+ sati no%nog spavanja -ekoj deci i dalje je

potreban kra%idnevni dreme

-avike isto%e

< pogledu navika isto%e, smatra se da u periodu do druge godine odgajateljiprevashodno preuzimaju

odgovornost za njihovo upranjavanje

5liskostGprivrenost prema odgajateljima i emocionalno reagovanje

3 mesec4 5eba prestaje da plae kada joj se neko priblii, ljudski glas je smiruje

3 " meseca4 Prisutna su elementarna ose%anja4 prijatno + neprijatno, zadovoljstvo +bol 5eba

uiva kad je grle, smei se na odrasle 'vadeset odsto beba od dve nedelje imagreve, koji mogu

da uzrokuju snaan pla (ukupno dnevno ne vie od tri sata)D sa " do ? mesecaivota oni se

gube Eisanje palcaGcucle je uobiajena navika, koja poinje u prvim mesecimaivota deteta,

radi ublaavanja ose%anja gladi i redukovanja napetosti ili postizanja zadovoljstva, adoivljava

vrhunac u drugoj godini

3 @+F meseci4 /azvija emocionalnu vezanost za majku (slua i odgovara drugaije naglas majke,

prua ruke kada joj ona prilazi) i reaguje anksiozno prilikom razdvajanja od nje 0jutoje kada

je sputano i pokazuje strah od stranaca /azlikuje poznate ljude od nepoznatihEmeje se liku u

ogledalu Privlai panju okoline razliitim aktivnostima &la%enje telom i glavom,roking (ukoliko

se dete ne povreuje i nije ekscesivno), moe da bude deo rituala pred zaspivanje

3 F+ meseci4 Bdekvatna i jaka vezanost postoji i sa drugim lanovima porodicePokazuje radoznalost,


4/35

istrauje okolinu 9ai rukama na poznate pesmice /azvija elemente socijalne igresa

odraslima4 igra skrivalica i slino .ponaa jednostavne radnje uku%ana (plazi se,mirka, kaljuca),

pokazuje interesovanje za decu i odrasle /eaguje na zabranu prekidom zapoeteaktivnosti

3 +A meseci4 'ete sa prohodavanjem ispoljava vie inicijative za samostalnimistraivanjem

okoline /azvija ose%aj za sebe i ta je njegovo /eaguje na svoje ime Etrah odnepoznatih osoba

dostie svoj vrhunac, kao i strah pri odvajanju od bliskih osoba Havljaju se znaciljubomore + negoduje

kada drugo dete privlai panju na sebe

3 ? meseca4 &od deteta se opaaju razliiti izrazi lica za ose%anje besa, tuge iliradosti Havlja se

prkos, izraena ljubomora /eaguje na emocionalni izraz odraslog (empatija) -apadibesa traju

do * minuta i mogu se deavati ak i svakodnevno 2gra se pored vrnjaka,povremeno daje

igrakuD poetak interesovanja za grupne aktivnosti

0ini i porodini identitet

3 #+ godine4 Bko su osnovne potrebe deteta zadovoljene (ljubav, emocionalnatoplina, hrana,

san) razvija se ose%aj poverenja i sigurnosti, to su kljuni elementi za razvojsamopotovanja

< periodu od A do "# meseci dete de1nie sebe po odreenim karakteristikama(godine, pol,

1zike karakteristike)

Psihomotorni i kognitivni razvoj

&rupna motorika3 + meseca4 5eba odie ramena i glavu od podloge, ake su poluotvorene, pokretiekstremiteta

simetrini, noge skupljene kada je pridravaju ispod pazuha

3 ? meseca4 2ma kontrolu nad pokretima glave, voljno pokre%e ruke, sisa palac


5/35

3 *+@ meseci4 Eedi uz lagani oslonac, stabilno dri glavu, sputeno na noge odupirese vrhovima

prstiju o podlogu

3 F meseci4 Eamo se dovodi u sede%i poloaj, sedi samostalno, stoji uz pridravanje,

poinje da puzi3 #+ meseci4 8oda uz pridravanje, sputa se uz pridravanje kako bi dohvatilopredmet,

pokre%e predmete napred>nazad

3 " meseci4 Etoji samo i moe da napravi # koraka

3 * meseci4 Eamostalno hoda i retko pada

3 #+ meseca4 9ri, silazi niz stepenice, otvara vrata, utira loptu

3 -apomena4 2ako se ne mogu lako utvrditi uzroci usporenosti u razvoju motorike,

vano je da

budu otkriveni to ranije da bi dete na vreme poelo sa rehabilitacijom iliuklanjanjem uzroka

'anas postoje brojne mogu%nosti za ranu motoriku rehabilitaciju

Iina motorika

3 + meseca4 Pogledom prati predmet koji se pomera levo>desno

3 "+? meseca4 8vata predmete celom akom, igra se rukama, posmatra ih, stavljadudu ili zveku

u usta

3 @ meseci4 8vata celim dlanom i opruenim palcem, postepeno prilagoava hvatveliini i obliku

predmeta, dohvata ciljano pruenu igraku obema rukama, prebacuje igraku izruke u ruku

3 A meseci4 0upka i trese predmet, udara predmete jedan o drugi, moe da zadridva predmeta,

sve baca na pod

3 F meseci4 8vata sitne predmete palcem i kaiprstom (pinceta hvat)

3 meseci4 8vata sitne predmete opozicijom palca i kaiprsta (kleta hvat),ubacuje dugmad u

posudu, oponaa aranje olovkom po papiru

3 ? meseci4 Precizno hvata i stavlja sitne predmete u :aicu, moe da stavi dvekocke jednu na


6/35

drugu

3 F+ meseca4 .kre%e stranice knjige, baca predmete bez odreenog pravca,uiva u igrama

bacanja i hvatanja, vrlja po papiru

/azvoj perceptivnih sposobnosti

3 + meseca4 .ima prati osobu koja se kre%e, reaguje na slabe zvuke, razlikujeskoro sve glasove,

a posebno je osetljivo na visoke frekvencije i majin glas 9rep%e na svetlo Privlaega svetli

predmeti Zaustavlja pogled na majinim oima .setljivo je na bol, najvie volislatke ukuse i

mirise i okre%e se prema mirisu majinog mleka 9eko razlikuje boje

3 "+? meseca4 Pogledom prati kruno kretanje predmeta Pokretom ili zadravanjempogleda

reaguje na zvuk !oli da gleda, oslukuje i dodiruje nove stvari

3 *+@ meseci4 /azgleda okolinu pogledom, okretanjem glave trai izvore zvuka.bra%a panju na

govor drugih 7leda za predmetom koji pada dole, vidi i dosee predmet

3 F meseci4 Pravilno lokalizuje izvor zvuka Posmatra i dodiruje svoj lik u ogledalu

3 * meseci4 Prepoznaje likove i predmete na slici (pas, maka)

3 A meseci4 5rzo lokalizuje izvor zvuka

3 ? meseca4 2spravlja sliku okrenutu naopake, samostalno razgleda slikovnicu,lokalizuje zvuk

iz druge prostorije

/azvoj govora i komunikacija

3 + meseca4 .glaava se samoglasnicima i gukanjem

3 "+? meseca4 Prvo udvajanje glasova, na govor majke odgovara gukanjem iklicanjem 7ukanje

predstavlja izraz dejih ose%anja i potrebe za komunikacijom i moe se prihvatiti kaosredstvo

komunikacije sa drugim ljudima

3 *+A meseci4 2zgovara prve suglasnike (m, n, g, b, d, p) ugraene u jednostavneslogove (pa, ba


7/35

i ma), i kratkotrajno vriti i podvriskuje ;odulira glas u jaini, visini i duini2zgovara zajedno

tri razliita vokala sa suglasnicima ili bez suglasnika na kraju, razmenjuje zvukove,izraze lica i

pokrete sa odgajateljima 5rbljanjem imitira govor i komunicira sa okolinom3 # meseci4 /azume nekoliko rei, na nalog okre%e glavu ka poznatoj osobi ilipredmetu, slua i

imitira zvuke iz okoline, reaguje na pominjanje svog imena

3 +" meseci4 !e%ina dece izgovara svoju prvu re .bino je to imenicasastavljena od dva ista

sloga (ma>ma, ba>ba, ta>ta i sl)

3 * meseci4 7lasom izraava svoje elje i skre%e panju, pravi reenice od jednerei ili rei i gesta,

bolje razume govor roditelja /azume da poznate stvari i osobe imaju svoja imena

3 A meseci4 &oristi #+*# rei i imenuje predmet i lica na zahtev (Jta je toK &o jeovoK) Ponavlja

rei za odraslima, spaja imenicu i glagol (mama daj)

3 +? meseca4 &oristi vie od *# rei 9rai reima da jede, spava i izvravajednostavne naloge

(pokai, donesi) 7radi reenicu od " rei, a zna znaenje za oko *#+"## rei&omentarie

dok crta, pria samo sa sobom ili sa igrakama

/eavanje problema + kognitivni razvoj

3 + meseca4 Ponaanje usmereno na jednostavne, bioloki determinisane re:eksekoje dete

uvebava

3 +" meseca4 2spituje predmete stavljanjem u usta /azlikuje celinu i delove

3 * meseci4 ;anipulie predmetima i razgleda ih -amerno pomo%u predmetaproizvodi zvukove

3 F meseci4 2gra se bacaju%i predmete na pod, trai neposredno sakriven predmet,razume komandu

-=

3 meseci4 Pronalazi skriveni predmet, trai predmet izvan vidnog polja, dajepredmet na zahtev,


8/35

privlai igraku vuenjem pelene na kojoj se nalazi

3 A meseci4 -a zahtev pokazuje predmet iz okoline, dohvata igraku koriste%i tap,kaiku ili

neto slino Zna da pokae tri dela tela (oko, glavu, nos) Poinju simbolike igre

(kao da)3 ? meseca4 Eavlauje jednostavne prepreke, na zahtev pokazuje pet delova tela iizdvaja jedan

predmet iz gomile, imenuje jednu boju Eposobno je da planira aktivnosti iznutra,probleme

reava mentalno Pamti prole dogaaje

DETE UZRASTA OD DVE DO EST GODINA

Zdravstvene potrebe

Zdravstveno stanje deteta

3 -apomena4 Preko "#$ dece sa genetskim poreme%ajima moe imati problem savidom pa su

kontrole neophodne minimum jednom godinje &od dece sa 'aunovim sindromomu znaajnoj

meri (*+#$) prisutna je disfunkcija titne lezde, pa je u cilju spreavanjanegativnog uticaja

na mentalni razvoj neophodno da se u prve tri godine ivota obavi ispitivanje -aranom uzrastu

kod sve dece su este respiratorne infekcije Prisustvo estih prehlada ima zaposledicu slivanje

sekreta u srednje uvo, to moe uticati na probleme sa sluhom, pa se preporuujepregled ./0

minimum jedanput godinje

2munizacija

3 -apomena4


9/35

zdravlja Potrebno je pra%enje rasta i poloaja zuba, kao i zdravstveno>vaspitni radsa roditeljima

3 "+C godina4 Preporuuje se pregled jedanput godinje &ontrolni stomatolokipregled i preduzimanje

odgovaraju%ih postupaka za spreavanje razvoja bolesti zuba i desni Pred polazak ukolu potreban je kompletan stomatoloki pregled i zdravstveno>vaspitni rad sadetetom

3 -apomena4 'eca sa teko%ama u psiho1zikom razvoju, prevremeno roena, kao ideca sa dijabetesom

sklona su estim zapaljenskim procesima na desnima, pojaanom stvaranju plaka i

zubnog kamenca, to stvara podlogu za razvoj karijesa i raznih oboljenja zuba Zanjih se preporuuje

odlazak kod zubara dva do tri puta godinje

=mocionalno>socijalni razvoj i ponaanje4 emocionalne potrebe

-avike ishrane

3 +" godine4 Zna ta voli, a ta ne, i trai omiljenu hranu Prestaje da jede kada jesito .setljivo

na temperaturu i strukturu hrane

3 ?+* godina4 !oli odvojenu hranu na tanjiru, kao i obojenu atraktivnu hranu .klevada proba

nova jela Bpetit varira3 @ godina4 2shrana po sastavu slina ishrani odrasle osobe !oli da pria tokom jela/adije isprobava

nova jela, ali naje%e bira omiljena Le%e su izbirljiva ona deca koju odgajateljinisu raznovrsno

hranili ili su ih prisiljavali da jedu

3 -apomena4 -aglasak u piramidi ishrane za dete iznad dve godine je na petglavnih grupa namirnica,

od kojih je svaka vana za odravanje dobrog zdravlja4 8leb, itarice, pirina,testeninaD

Povr%eD " !o%eD ? ;leko, jogurt, sirD * ;eso, riba, jaja, mahunarke

Ean

3 godine4 Potrebno je #+ sati sna no%u, a tokom dana otprilike dvosatnidreme < ovom


10/35

razdoblju deca se razlikuju -eka se odmaraju nekoliko puta ili spavaju vie satiodjednom, dok

drugima dnevni odmor skoro da i ne treba

3 " godine4 #+ sati no%u, + sata dremea preko dana

3 ? godine4 #+ sati no%u, do sat preko dana

3 *+@ godina4 !e%ina dece prestane da spava preko dana -o%u je potrebno #+,*sati sna

-avike isto%e

3 " godine4 -a vreme trai nou (ne mokri no%u), uz podse%anje pere ruke i zube

3 ? godine4


11/35

/azvoj polnog identiteta, autoerotske, autoagresivne radnje i erotizovano

ponaanje

3 +" godine4 Havlja se svest o postojanju vlastitih polnih organa PokazujMinteresovanje za obnaene

ljude, majine grudi Zadovoljstvo (rastere%enje tenzije) postie pranjenjem beike i

debelog creva i razvija interesovanje za predeo genitalija &rajem ovog periodapoinju prve

igre tipa mama i tata 2zolacija i nepovoljni uslovi podstiu samostimulaciju tj dejuonaniju

3 " godine4 /azvija se polni identitet i svesnost o tome kom polu pripada Zanimajuga venanja

Postavlja pitanje odakle dolazi beba, ali ne razume odgovor da ona raste u majciPovremeno

regredira sisaju%i prst, tepaju%i, akaju%i nos i dr Eposobno za ljubomoru,zaljubljuje se, seda u

krilo i trai nenost od odraslih u okolini !eoma je bitno da naui sa kim i kako serazmenjuje

dodir i panja, kako ne bi postalo rtva zloupotrebe

3 ? godine4 Pokazuje drugoj deci polni organ (igra pokai mi ta ima) Postavljapitanja kako

beba izae iz majke i esto samo dolazi do odgovora da je to kroz pupak 'ovoljno

odraslo da,

ukoliko eli, uje prva objanjenja o zae%u i raanju Pokazuje interesovanje za tuakupatila,

kao i da gleda druge dok uriniraju .tkriva psovke i rei na koje odrasli reaguju sanegodovanjem

&ada je pod stresom, regredira4 odbija da defecira u nou, sisa palac, itd

3 * godina4 .paa seksualne razlike meu odraslima, moe postavljati pitanja zatosestra nema

penis ili otac grudi 2gra se kao bajagi trudnice, simulira grudi stavljanjem krpica ubluzu, itd

2nteresuje se i dalje odakle dolaze bebe i zadovoljno je odgovorom iz stomakaZae%e, raanje,

smrt i ivot posle smrti postaju omiljene teme -a ovom uzrastu najbolje je postavitijasna pravila


12/35

za redukovanje tenzije

3 @ godina4 2ma mnogobrojna pitanja o seksualnim razlikama polova Zanima gadetaljnije kako

beba nastaje, period trudno%e i poroaja i da li to majku boli (ove teme ne treba

izbegavati, aliobjanjenja treba prilagoditi uzrastu deteta)

=mocionalno>socijalni razvoj i ponaanje4 .dnos sa uim i irim

socijalnim okruenjem i ponaanje

.dnosi (bliskostGprivrenost) prema odgajateljima i lanovima doma%instva

3 " godine4 'ete je emocionalno vezano za odgajatelje, ali je u stanju da ostanekra%e vreme sa

nepoznatom osobom /eaguje na emocionalni izraz odraslog .setljivo je na

pohvale

3 ? godine4 ;oe da tolerie privremenu razdvojenost od majke na malo due vremei sa manje

tuge Pokazuje brigu i empatiju za druge

3 * godina4


13/35

tretirana esto prenose agresivnost na drugu decu ili predmete

3 * godina4 ;oe da odloi zadovoljenje potrebe, poinje da ose%a krivicu i dasamoregulie svoje

ponaanje Pove%ava se tolerancija na frustraciju i smanjuju se 1ziki ispadi ljutnje

3 @ godina4 Ponaa se prema vaspitnim zahtevima, potuje pravila, rasuuje da jepravedno da

prilikom podele svi dobiju jednako 2ako jo uvek nema razvijen ose%aj zapravednost i teinu

prestupa (odreuje prema veliini tete, umesto prema nameri), pomaljaju se zaecimoralnog

rezonovanja Eposobno je da prikriva istinu 'rutvo vrnjaka znaajnije utie naponaanje

.dnosi sa drugom decom

3 godine4 Poetak paralelne igre (igra se pored vrnjaka), povremeno im daje ilipokazuje igra>

ku, uiva u igrama borbe i premetanja sa drugom decom

3 " godine4 2nteresuje se i pridruuje grupnoj igri ringeraja < stanju je da ustupi nakratko

igraku vrnjaku Havlja se ljubomora

3 ? godine4 Earauje sa vrnjacima i moe da funkcionie u strukturiranoj grupi sajednostavnim

pravilima, preferira kooperativne igre Havljaju se prva zaljubljivanja /ivalitet i svaesa bratom

ili sestrom su uobiajena pojava Prime%uje telesne razlike meu decom

3 * godina4 !ie voli igre sa istim polom, potuje pravila igre i poinje da igrasloenije, kompetitivne

igre (npr murke, uge, i sl) Leste su i simbolike igre (lekara, mame, tate, itd)&on:ikte

koji se pojavljuju u toku igre reava bez pomo%i odraslih

3 @+C godina4 Hednostavne drutvene igre 5ira omiljenog druga, drugaricuPostepeno se smanjuje

vezanost za roditelje i pove%ava vezanost za vrnjake Pokazuje zatitnikoponaanje prema

mlaoj deci Eposobno za saradnju i zajednike aktivnosti


14/35


3 +" godine4 &oristi linu zamenicu ja, a potom i vlastito ime Prve znake svesti osebi pokazuje

kroz sramotu ili ponos 5rani ono to je njegovo

3 "+* godina4 /azvijaju se lina interesovanja Eebe de1nie u karakteristikamauzrasta, pola,

1zikih karakteristika (visok + nizak), onoga to poseduje (imam novu slagalicu),svakodnevnih

akcija, ak i vrednosti (dobroGnevaljalo) Eamopotovanje stie obavljanjemzadataka, ali ima

uglavnom veoma pozitivnu sliku o sebi + smatra da moe imati velika postignu%a uraznim oblastima

< ovom periodu razvija ose%aj pripadnosti porodici koji predstavlja osnovu za daljirazvoj

identiteta, samopotovanja, izgradnju socijalnih odnosa van ku%e i kasnijepripadnost drugim

grupama (kola, sportski tim)

3 2zmeu tre%e i etvrte godine ivota najpovoljniji je period za poetak razgovora oporeklu deteta,

ukoliko je ono izmeteno iz bioloke porodice &oristiti bajke, slikovnice, 1lmove zadecu,

koji su prepuni junaka koji ne ive sa svojim biolokim roditeljima ;ala deca %epostavljati

jednostavna pitanja, a jednostavni treba da budu i odgovori 2 na predkolskomuzrastu sadraji

treba da budu to jednostavniji i razumljiviji Potrebno je iznova ponavljati priuEvaki razgovor

iskoristiti za ojaavanje veze sa detetom &oristiti izraz bioloka porodica, a neprirodna, jer hraniteljska

porodica nije neprirodna, niti udovina tvorevina 2sta%i da porodice nastaju narazli>

ite naine Posebno pripremiti i ojaati dete pred ukljuivanje u predkolskiprogram i polazak

u kolu, kako bi umelo da se snae sa pitanjima i provokacijama druge dece

Psihomotorni i kognitivni razvoj i obrazovanje


15/35

&rupna motorika

3 godine4 Etabilno hoda, tri

3 " godine4 ;oe da hoda na prstima i peti, kratko stoji na jednoj nozi, tri stabilno ibrzo

3 ? godine4 ;arira u ritmu muzike, silazi niz stepenice nogu pred nogu, vozi tricikl,preskae

prepreku irine # cm

3 * godina4 Ekaku%e na jednoj nozi, moe da stoji na prstima, tri menjaju%i pravac

3 @ godina4 !ozi bicikl (sanka se, kliza, vozi rolere), preskae konopac obemanogama zajedno,

visi # sekundi dre%i se rukama za preku, igra badminton, skae sa visine od ?#cm

Iina motorika

3 " godine4 Eee makazama za papir bez preciznosti, precrtava krug kada mu sepokae, koristi

:omastere i drvene bojice, pravi harmoniku od papira, gradi kulu od devet do desetkockica

3 ? godine4 Pokuava da nacrta oveka + glava i udovi (Lia 7lia), precrtavakvadrat, kopira nekoliko

tampanih slova, savija papir po dijagonali3 * godina4 6rta ku%icu, drvo, ljudsku 1guru + crte prepoznatljiv, precrtava trougao,razlikuje

teko+lako

3 @ godina4 8vata malu loptu obema rukama sa udaljenosti od " metra Hednomrukom pravi kuglicu

od papira, pogaa loptom cilj, namotava konac, palcem moe da dotakne svaki prst,pravi

lepezu od papira, koristi reza za olovke

/azvoj perceptivnih sposobnosti

3 " godine4 Prepoznaje 1ne detalje na slici, prepoznaje sebe na fotogra1ji, pronalaziodreenu

knjigu po izgledu, razlikuje toplo od hladnog


16/35

3 ? godine4 Prime%uje nedostatke na crteu, prepoznaje predmete opipavanjem bezvienja /azlikuje

i prepoznaje zvuke i glasove, osetljivost na visoke tonove dostie vrhunac

3 @ godina4 Prepoznaje izvor bolaD otrina vida i irina vidnog polja skoro kao kod

odraslih ;oeda izdvoji detalje na slici, prepoznaje celinu objekta na osnovu nekog dela !oli daslua muziku,

ima svoj ukus i zna omiljene pesme /azume signale na semaforu

3 -apomena4 -a ovom uzrastu, znaajno je dalje pra%enje razvoja ula kako bi se navreme uoila

potreba da dete pohaa odreene optike vebe ili ide na tretman sluha

/azvoj govora i komunikacija

3 godine4 2zgovara prostu reenicu ;oe da slua prie, pria o nekim svojimdogaajima

3 " godine4 &omentarie dok crta ili se igraD vodi razgovor sa samim sobom ili saigrakama Eaoptava

svoje elje, probleme i namere . sebi govori u tre%em licu Poinje da koristisloene

reenice i mnoinu Pravilno koristi imenice, zamenice i upotrebljava prisvojnezamenice Pokazuje

veliki interes za jezik i komunikaciju, voli puno da pria i govor mu je vaniji od

sluanja

3 ? godine4 /eenica potpunaGkompletna, govor razumljiv Zna da recituje kratkupesmu .dstupanja

kao to su zamena glasova (trougao + tlougao), izostavljanje poetnih fonema (kola

+ kola), premetanje unutar rei ili sloga (kvadrat + kradvat), asimilacija i disimilacija(nema +

mema) su esta pojava i smatraju se normalnim za ovaj period

3 * godina4 Poinje da govori teno < igru unosi usmene naredbe i uputstva ;oe

da prati redosleddogaanja, govori o nedavnim iskustvima, prepriava dogaaje ili bajke Prepoznajenekoliko

slova azbuke &oristi fraze utivosti

3 @ godina4 2zgovara glasove i slui se gramatikom uglavnom ispravno ;oe dauporedi glasove


17/35

po visini i intenzitetu Ho uvek moe biti prisutan nepravilan izgovor glasova4 , , ,%, d i , r

3 -apomena4 'eci, koja usled ote%enja sluha nemaju razvijen govor, trebaomogu%iti kori%enje

gesta i, kasnije, uenje jezika znakova koji i odgajatelji treba da naue/eavanje problema + kognitivni razvoj

3 " godine4


18/35

3 ? godine4 ;oe da se zakopa i samostalno spremi za spavanje Etavlja prljavi veu korpu

3 @ godina4 Eamo se oblai, ukljuuju%i i vezivanje pertli Listi svoje cipele


19/35

;;/ (male boginje, zauke i rubeola) + prvo revakcinisanje

3 godina ivota4

8i5 (protiv bakterije 8aemophilus in:uenzae tipa 5)

3 ? godina ivota4

2P! ili .P! polio vakcina protiv deje paralize + tre%e revakcinisanje

'9 (difterija, tetanus) prilikom upisa u osnovnu kolu + drugo revakcinisanjeD proadultis vakcinom

+ tre%e revakcinisanje

5riga o zdravlju zuba

3 2, 222, ! i !22 razred .J i 2 razred srednje kole4 Pregled jedanput u toku kolskegodine Prvi

razred osnovne kole znaajan je za otkrivanje nepravilnosti u poloaju zuba .smirazred

osnovne i prvi razred srednje kole (? godina), znaajni su za rano otkrivanjeoboljenja zuba i

desni Preporueni kontrolni pregledi jedanput do dva puta godinje

3 -apomena4 'eca sa teko%ama u psiho1zikom razvoju, prevremeno roena, kao ideca sa dijabetesom

sklona su estim zapaljenskim procesima na desnima, pojaanom stvaranju plaka i

zubnog kamenca, to stvara podlogu za razvoj karijesa i raznih parodontnihoboljenja Za njih se

preporuuje odlazak kod zubara bar dva do tri puta godinje

/eproduktivno zdravlje

3 Pubertet kod devojica poinje obino u osmoj godini ivota


20/35

je obratiti se lekaru 9akoe bi trebalo konsultovati lekara ako kod devojice nezapone

razvoj dojki do etrnaeste godine ivota

3 Pubertet kod deaka poinje oko devete godine i ogleda se u naglim telesnim

promenama4 naglirast, pojava malja (stidnih, pod pazuhom, dlaica iznad gornje usne), mutiranjeglasa i rast

monica i penisa


-avike ishrane

3 C+ godina4 2zgraene navike ishrane * puta dnevno (" glavna obroka i uine)koje uzima u

relativno pravilnim razmacima Eadraj obroka raznovrstan, slian kao kod odraslih

3 +? godina4 'evojicama je zbog pojave menstrualnog ciklusa potrebanpove%an unos gvo>

a, kao i redovan unos kalcijuma < ovom periodu poinju da vode rauna o ishranii paze ta

jedu ;ogu misliti da su debele i mnoge %e pokuati da redukuju ishranu

Ean

3 C+F godina4 Potrebno je F,*+,* sati sna, bez dnevnog spavanja

3 #+ godina4 .ko F sati sna je dovoljno

3 +? godina4 Ea pubertetomGadolescencijom pove%ava se potreba za snom (vieod F sati

sna) 2ma tendenciju da kasnije lee i ustaje, to je posledica hormonskih promenakoje se odra>

avaju na bioloki mehanizam regulacije budnosti i spavanja

-avike isto%e

3 A godina4 /egulisano pranjenje Eamostalno pere zube, samo se kupa

=mocionalno reagovanje

3 C godina4 < stanju je da verbalizuje negativna ose%anja, moe kriviti druge zasvoje greke

Bfektivnost plitka, ali vedra


21/35

3 A godina4 2zraena su ose%anja ponosa i krivice =mocije objanjava referiraju%i naunutranja

stanja, shvata da je mogu%e istovremeno doivljavati vie od jedne emocije/azume psiholoke

osobine drugih3 F godina4 Postaje introspektivno i usmereno na sebe, tei da bude samokritino-ema velikih

briga, a ako ima teka ose%anja lake mu je kada vidi da ona mue i druge ljudeEposobnost za

empatiju raste

3 # godina4 < ovom periodu nalazi se izmeu zavisnosti deteta i nezavisnostipreadolescenta,

postaje samosvesnije Havlja se samoregulacija, odnosno ose%aj da kontrolie svojeemocije

'eca kojoj to polazi za rukom su vedrog raspoloenja, empatinija i prosocijalnogponaanja,

dok su ona koja u tome ne uspevaju preplavljena negativnim emocijama, slabijeprihva%ena i

socijalno neprilagoenija

3 +? godina4 .setljivo, ima potrebu za privatno%u, anksiozno zbog socijalnih ikolskih pritisaka

< ponaanju je as detinjasto, as upadljivo zrelo

Bktivitet i panja

3 @+A godina4 Panja postaje selektivnija, prilagodljivija, u ve%oj meri planskaIleksibilno je prilagoava

trenutnim zahtevima razliitih situacija 2ma bolje strategije pam%enja 9raje *+#

minuta

3 F+ godina4 5olje kontroliu usmeravanje panje i sopstvene misli, primenjujeistovremeno

nekoliko strategija pam%enja (organizovanje, ponavljanje, elaboracija) Eposobnostza odravanje

panje postepeno se pribliava vremenskom okviru karakteristinom za adolescentei

odrasle (variraGblago opada na *, a znaajnije na "# minuta, kada je dobrodoaokratak petominutni


22/35

odmor)

/azvoj polnog identiteta, autoerotske, autoagresivne radnje i erotizovano ponaanje

3 C+A godina4 'ete je srameljivije i ima pove%anu potrebu za privatno%u (polakoulazi u fazu latencije)

9rebalo bi da zna da niko ne sme da ga dodiruje ako mu je to neugodno ;anje sezanima

za seksualnost Zadovoljno je odgovorom da beba nastaje iz dva semena4 oevog imajinog

Povezuje promene u trudno%i sa dolaskom bebe i razume da starije ene ne mogubiti trudne

3 A+F godina4 Prvi, blagi znaci telesnih promena 5ira prijatelje gotovo iskljuivoistog pola Prepoznaje

nelagodnost odraslih i sve manje postavlja pitanja o seksualnosti, ali traiinformacije

iz drugih izvora poput vrnjaka i medija


23/35

kao i za razne nivoe seksualnog odnosa (od maenja do samog ina) &od ve%ine sejavlja odlaganje

ili uzdravanje od ina i eksperimentisanje u seksu bez stupanja u odnos Prveuzajamne

masturbacije, a kod nekih i oralni seks (za koji ve%ina mladih veruje da nije praviseksualni in)

Eve je ve%a zainteresovanost za suprotni pol i esto ulaze u kratkotrajne veze kojesu pra%ene

snanim emocijama ljubavi i strasti

3 -apomena4 Zbog savremene ishrane prepune hormona i aditiva, kao i socijalnihuticaja, granice

puberteta su se pomerile na nie uzraste -e javlja se u isto vreme kod sve dece, aona kod

kojih se javi ranije mogu biti podlonija rizinom seksualnom ponaanju

=mocionalno>socijalni razvoj i ponaanje4 .dnos sa uim i irim

socijalnim okruenjem i ponaanje

.dnosi (bliskostGprivrenost) prema odgajateljima i lanovima doma%instva

3 C godina4 Provodi manje vremena sa odgajateljima, ali trai od njih dozvolu iodobravanje postupaka

Poinje da traga za uzorima


24/35

jer %e ta spona biti protektivni faktor za dete u suoavaju sa pove%anim socijalnimizazovima

koje donosi osamostaljivanje

Ponaanje

3 C godina4 /asuuje da je pravedna podela po zaslugama -ajizraenije su igre sapravilima

/azume koncept dobrog i loeg + poetak moralnog rezonovanja Epoljanja sankcijaje motiv

za moralnost

3 A godina4 0jutnju sve manje izraava agresivnim ponaanjem, svoje elje pokuavada ostvari

uz pomo% pregovaranja, a ne izlivima besa


25/35

njegovi drugariGdrugarice, ne voli nita to je razliito Poinje da iskljuivo sedi irazgovara sa

drugom decom &od devojica tajne intrige -ema interesa za suprotni pol, moda ufragmentima

Prijateljstva se zasnivaju na poverenju, obino raste rivalitet meu bra%om isestrama

3 # godina4 !ezano je za svoju vrnjaku grupu i potuje grupna pravila 0ako sepotinjava pritisku

vrnjaka Preokupirano suprotnim polom, poverava se najboljem drugu, drugarici

3 +? god4 9ei istim interesovanjima i ode%i koje imaju vrnjaci 9rai prijateljeistih vrednosti

i verovanja i postoji mogu%nost da zbog drutva proba alkohol, duvan, seks, poiniprestupe

'evojice interesuju stariji mladi%i, tajne simpatije !rnjake grupe postaju vrste

kao klike &onformiranje sa vrnjacima je izraeno Prijateljstva se temelje naintimnosti i

lojalnosti


3 .d C godine do puberteta4 Ea polaskom u kolu detetova slika o sebi zavisi od togakako se

ose%a i uklapa u ue okruenje < kolskom dobu deca razvijaju samopotovanje

vezano za etiri

oblasti4 kolski uspeh, uspeh u meuljudskim odnosima, sportska postignu%a itelesni izgled

Poinju da eksperimentiu (hobiji, garderoba, itd) kako bi upoznali sebe 'eca kojane ive sa

biolokim roditeljima, sa osam godina, u potpunosti mogu da razumeju prirodu svogporekla i

pomalo tuguju to se, u tom pogledu, razlikuju od svojih vrnjaka Havlja se izraenapotreba da

o tome govore 9ada treba biti potpuno otvoren za razgovor i pustiti dete da name%eteme

3 +? godina4 Eamoopisi postaju organizovaniji i dosledniji, kljune teme su line imoralne

osobine Eamopotovanje dobija nove dimenzije /azlikuju se u pogledusamopotovanja, kod


26/35

ve%ine obino raste, ali kod nekih je slabije (uglavnom devojice) Eamopoznavanje ibliskost

prema nekom drugom tesno su povezani ;ladi sa slabim samopoimanjem isamoose%anjem

retko se prime%uju jer su relativno %utljiviPsihomotorni i kognitivni razvoj i obrazovanje

&rupna i 1na motorika

3 C godina4 Enaga mii%a i koordinacija pokreta se uve%avajuD moe samostalno davozi bicikl,

preskae konopac !oli da crta i moe tano da prekopira veliki brojdvodimenzionalnih oblika

3 F godina4 5olja koordinacija malim mii%ima, pokreti su graciozniji /azvija raznevetine, pliva,

preferira aktivne i izazovne igre + sportove i tei da bude bolji u sportu 'evojice subolje u

gimnastici, deaci u sportovima poput rukometa Zna da upotrebljava jednostavnealate kao to

su eki% i rafciger ;oe da svira razne muzike instrumente

3 # godina4 'obija na brzini i koordinaciji, zale%e se u sprint pri tranju, brzopreskae vijau,

igra kolice, moe da udara loptu palicom uz dobru koordinaciju !eto balansira

hodaju%i po

uskoj gredi -a crteima se pojavljuje dubinaGperspektiva

3 +? godina4 -aglo se razvija &od devojica se motorika sposobnost postepenopove%ava,

a zatim stagniraD kod deaka se drastino poboljava i nastavlja razvoj tokom celogperioda

adolescencije

/azvoj govora

3 C godina4 2ma dobar izgovor i gramatiki se ispravno slui govorom /azvijena muje sposobnost

preciznog lociranja zvuka, ispravno uporeuje kvalitete zvuka, poboljava sesposobnost

ralanjivanja rei na glasove i spajanja glasova u rei ;ogu%e je blago kanjenje upravilnom


27/35

izgovoru4 s, z, c, , , , %, i d usled ispadanja prednjih zuba

3 A godina4 Iond rei varira + aktivniGekspresivni renik sadri "###+###, apasivniGreceptivni

####+?#### rei &oristi sve vrste rei, ali su najfrekventnije imenice i glagoli

%avanjem i neeljenom trudno%om tegodine trebalo

bi konsultovati lekara


-avike ishrane

3 * i vie godina4 Lesto se hrani van ku%e i samG>a donosi odluke o svojoj ishrani;ladi%ima je

zbog naglog rasta potreban pove%an unos hrane 'evojke pokazuju preokupiranosthranom i

telom ele da budu vitke i obra%aju panju na to ta jedu i koliko pojedu

Ean

3 *+# godina4 'nevno je potrebno neto vie od F sati spavanja 2spoljavatendenciju zamene

dana za no%, to je posledica promena u biolokim ritmovima budnosti i spavanja!ikendom

spava due (esto do podneva), da bi nadoknadioG>la san, jer preko nedelje, zbogkolskih obaveza

ne spava dovoljno


31/35

-avike isto%e

3 -apomena4 -euspostavljene navike isto%e (kontrola velike i male nude, pranjeruku, zuba,

kupanje) mogu biti u vezi sa razliitim teko%ama kod mlade osobe4 ometenostima,

ali i nepovoljnimuslovima razvoja i neadekvatnom brigom od strane odgajatelja, naroitozlostavljanjem

i grubim zanemarivanjem

=mocionalno reagovanje

3 *+C godina4 Hedan deo mladih je otvoren, eksperimentie i trai uzbuenja, doksu neki povueni

&od svih su pojaane emotivne reakcije, bilo euforine ili melanholine, traeprivatnost

i vreme da budu sami .setljivi su na neuspeh i sramo%enje Zabrinuti za svoj izgledi privla>

nost, mogu imati visoka oekivanja i nisko miljenje o sebi 'ublje se emocionalnoukljuuju u

veze Pokazuju anksioznost u odnosu na ocene, svesniji su svojih sklonosti, ali birajuzanimanja

uz veliku nesigurnost

3 A+# godina4 2maju bolji ose%aj za sebe, emocionalno su stabilniji, ponose se

svojim radom

Pokazuju ve%u brigu za druge Iormiraju stabilnija partnerstva

Bktivitet i panja

3 * i vie godina4 Eposobnost za odravanje panje slina odraslima (variraGblagoopada na

*+#, a znaajnije na "# minuta, kada je dobrodoao kratak petominutni odmor, amoe da

traje do ?* minuta)

/azvoj polnog identiteta, autoerotske, autoagresivne radnje i erotizovano

ponaanje

3 *+C godina4 2maju snaan poriv za intimno%u .dluke donose impulsivno iishitreno, pa je

verovatnije stupanje u prve seksualne odnose Lesto je eksperimentisanje u seksu,a naroito


32/35

se pove%ava kada vide da su njihovi vrnjaci seksualno aktivni Preispituju sliku osebi, 1ziki

izgled i seksualnost Epoznaju svoju seksualnu orijentaciju (vano za osobe koje teeistopolnim

partnerima ili sebe doivljavaju u suprotnosti sa 1zikim karakteristikama)


33/35

3 *+C godina4 Postaje svesno socijalnih veza i odnosa, vie se vezuje za prijatelje;ladi su

organizovani u manje grupe vrnjaka sa istim interesovanjima, stavovima ivrednostima + klike,

ali tee i irem povezivanju + klape (treberi, sportisti, minkeri i sl) Provodi vievremena sa

vrnjacima, a status u grupi mu je veoma vaan Priklanja se pritisku vrnjaka

3 A+# godina4 .slanja se sve vie na sebe Emanjuje se vanost vrnjakih klika iklapa, kao i

konformiranje pritiscima vrnjaka 9ei ozbiljnijim vezama i dubljim 1zikimodnosima < ovim

godinama je verovatno ve% stupioG>la u seksualne odnose


3 .d * godine4 < mladalatvu, u segmentu identiteta, sve vie postaje bitnozanimanje i karijera

to na kraju dovodi i do izbora zanimanja (posla, kolovanja) 9inejderi postajusvesniji

svojih linih osobina i stavova Eamopotovanje i samopouzdanje oblikuju poduticajem reakcija

okoline + osobe iz okruenja su ogledalo u postizanju stabilne slike o sebi Za mladekoji ne ive

u biolokim porodicama, ovo je period kada se njihova znatielja vezana za poreklonaroito

intenzivira


34/35

7ovor i komunikacija

3 < ovom periodu mladi%Gdevojka generalno gramatiki ispravno govori i pie/enik se dalje

bogati, mada broj rei veoma varira i zavisi od sposobnosti, interesovanja,

obrazovanja, itanjaliterature Za mlade je karakteristino kori%enje argona, rei i izraza koje suodraslima naje>

%e strani < komunikaciji su sposobni da prilagode renik u zavisnosti od toga da lipriaju sa

vrnjacima, poznatim osobama ili nepoznatima 2maju razvijene tehnikekomunikacije + prilagoavaju

sadraj razgovora sagovorniku, prate tok komunikacije, obra%aju panju nasagovornika,

potuju pravila neverbalne komunikacije (visina i jaina govora, rastojanje izmeusagovornika)

< ovom periodu sposobni su da adekvatno pismeno da komuniciraju

/eavanje problema + kognitivni razvoj

3 < ovom periodu razvoja mlada osoba moe da razmilja na formalno>operacionalnom nivou,

odnosno ima razvijeno logiko miljenje 9o znai da se misao proiruje izvanrealnog u domen

mogu%eg, apstraktnog i idealnog + osoba je sposobna da zamilja ta bi sve moglobiti i preciznije

uvia ono to jeste /azmilja o kompleksnim temama i pojavama koje suapstraktne Ehvata

ironiju, humor i poslovice ;oe da reava kompleksne zadatke, moe da ita iinterpretira literaturu

za odrasle, izvodi zakljuke i razume pouke, moe e1kasnije da uestvuje u diskusiji,

moe bolje da usmerava panju i svoje misli < ovom periodu dugorono pam%enje idalje se

unapreuje, oboga%uje se interesovanje i pove%ava se opte znanje Postaje boljiG>au svakodnevnom

planiranju i donoenju odluka

Jkolsko postignu%e


35/35

3 * godina4 Zavrava osnovnu kolu, potpuno vlada funkcionalnim vetinamaitanja, pisanja,

raunanja (sabiranje, oduzimanje, mnoenje, deljenje), ima osnovna znanja izoblasti biologije,

istorije, geogra1je, 1zike 'onosi odluku o nastavku kolovanja i izboru zanimanja3 *+F godina4 'oba srednje kole Etie naprednija znanja iz matematike, italiteraturu za

odrasle, stie razliita znanja i ovladava vetinama u zavisnosti od koleGobrazovnogpro1la za

koji se opredelioG>la /azmilja o alternativi za prekid ili nastavak kolovanja

3 F i vie godina4 2ma odreeno profesionalno zvanje, stie radnu sposobnost.dreeni deo

odluuje da nastavi kolovanje na fakultetu

Eamostalnost u brizi o sebi

3 *+ C godina4 ;oe samostalno da brine o sebi (oblai se, kupa, koristi toalet),koristi sve

aparate u doma%instvu, moe samostalno da spremi jelo, postavi sto i raskloni zasobom, moe

samostalno da odrava prostor u kome ivi, sposobno je da osigura ku%u odprovalnika ili tete,

izlazi samostalno, kre%e se po lokalnoj zajednici, koristi resurse zajednice

3 A+* godina4 ;oe samostalno da se brine o sebi i prostoru u kom ivi, kre%e sesamostalno

po lokalnoj zajednici i koristi resurse zajednice, samostalno putuje (letovanja,zimovanja, izleti)

;nogi odlaze od ku%e da ive samostalno

Documents

razvojni podsetnik