Religija Drevnog Egipta

8/19/2019 Religija Drevnog Egipta

1/11

Gimnazija u Pirotu

Seminarski rad izistorije

Tema:

Religija Drevnog

Egipta

Profesor:Stevica Veljković

Uč enik: Milan Manić I 4


2/11

Religija Drevnog Egipta

Oziris U Egiptu je religija bila ispod i iznad svega. Nalazimo je u svakoj

fazi i formi od totemizma do teologije , vidimo njen uticaj na teologiju, vidimo njen uticaj u književnosti, vlasti, umetnosti i u svemu osim umoralu. A ona nije samo raznovrsna, već i tropski obilna, samo ćemo uRimu i ndiji naći tako bogat panteon. Ne možemo razumetiEgipćanina ! ili "oveka ! sve dok ne prou"imo njegove bogove.

U po"etku be#e nebo, rekao je Egipćanin, i do kraja su nebo iNil bili njegova glavna božanstva. $va ta "udesna nebeska tela nisubila samo tela, već spoljni oblaci moćni% du%ova, bogova, "ije su volje! ne uvek uskla&ene ! odredile nji%ova složena i raznovrsna kretanja.$amo nebo je bilo svod na "ijem je ogromnom prostoru stajala velikakrava, a to je bila boginja 'ator, zemlja je ležala pod njenim nogama, atrbu% je bio prekriven lepotom dest %iljada zvezda. li je ( jer su sebogovi i mitovi razlikovali od regiona do regiona) nebo bilo bog $ibuko je brižljvo ležao nad zemljom, a to je bila boginja Nuit, iz nji%ovoggigantskog spajanja je ro&eno sve. $azvež&a i zvezde su mogle bitibogovi* na primer, $a%u i $opid (+rion i $irius) bili su užasnabožanstva, $a%u je jeo bogove redovno tri puta dnevno, ovremeno bito "udovi#te pojelo mesec, ali samo za trenutak, ubrzo bi molitve ljudii gnev drugi% bogova naterali proždrljivu krma"u da i% ispovrati. Naovaj na"in su neuke mase Egipćana obja#njavale pomra"enje meseca.

-esec je bi bog, možda najstariji od svi% koji su u Egiptupo#tovani, ali u zvani"noj teologiji najveći bog je bilo $unce. onekad je obožavano kao vr%ovno božanstvo Ra ili Re, svetli otac koji jeoplodio majku emlju zracima prirodne toplote i svetlosti, ponekad je

to bilo božansko tle, koje se iznova ra&alo svakog jutra, plovi po nebuu nebeskom "amcu, i spu#ta se na zapad uve"e. li je $unce bilo bog'orus, koji je uzimao otmeni oblik sokola, koji veli"anstveno leti prekoneba iz dana u dan kao da nadgelda svoje carstvo i koji je postao jedanod "esti% simbola Egipatske religije i kraljevstva. Uvek je Ra, ili$unce, bio /vorac* kada je prvi put iza#ao i video emlju pustu ineplodnu, preplavio ju je zracima #to daju snagu, i sva su živastvorenja! biljke, životinje i ljudi ! isko"ili u %aosu iz njegovo% o"iju i

2


3/11


ra#trkali se po svetu. rvi mu#karci i žene su kao direktni potomciRaa, bili savr#eni i srećni, postepeno su nji%ovi potomci krenuliopakim putevima, pa su izgubili to savr#enstvo i sreću, na to je Ra,nezadovoljan svojom decom uni#tio pola ljudskog roda. U"eni Egipćanisu osporavali ovo popularno verovanje i tvrdili suprotno, to jest da su

prvi ljudi bili kao životinje, nesposobni za razgovetni govor i bilo kakvaživotna umeća. $ve u svemu, bila je to jedna inteligentna mitologijakojom se pobožno izražavala "ovekova za%valnost emlji i $uncu.

Mumije Egipatskih Faraona Statue Egipatskih bogova/ako je obilna bila ta pobožnost, da su 0gipćani obožavali ne

samo izvor života, već i svaki oblik života. -noge su biljke bile sveteza nji%* palma koja im je pružala senku usred pustinje, izvor koji im jedavao vodu u oazi, #umarak u kome su mogli da se sastanu i odmore,smokva koja je "udesno uspevala u pesku1 to su bila sasvim

razumljivo, sveta bića i Egipćanin im je do kraja svoje civilizacijeprinosio žrtve u obliku krastavca, grož&a i smokava. 2ak je i prostopovrće imalo svoje privrženike.

opularnija su bila životinjska božanstva, ona su bila tako brojnada su ispunjavala Egipatski %ram. U jednoj ili drugoj provinciji, u jednom ili drugom periodu, Egipćani su obožavali bika, krokodila, jastreba, kravu, g sku, kozu, ovna, ma"ku, psa, koko#, lastu, #akala izmiju, pa su pu#tali da neka od ti% storenja da se po %ramovima krećusa istom slobodom koja se dopu#ta svetoj kravi u ndiji danas. 3ad subogovi postali ljudi oni su i dalje zadržavali životinjske dvojnike i

simbole* Amon je bio prikazan kao bik ili ovan, $ebek kao krokodil,'orus kao jastreb ili soko, 'ator kao krava i /ot, bog mudrosti kaopavijan.

Napokon bogovi su postali ljudi ! ili bolje reći, ljudi su postalibogovi. 3ao božanstvo u 4r"koj ljudi ! bogovi Egipta su bili jednostavno superiorni mu#karci i žene napravljene po %erojskommodelu, ali sastavljeno od krvi i mesa, oni su bili gladni i jeli, bili žedni

3


4/11


i pili, voleli i parili se, mrzeli i ubijali, starili i umirali. Na primer, bio jetu +ziris bog blagodatnog Nila "ija se smrt i vaskresenje slavili svakegodine, #to je simbolizovalo opadanje i rast reke, a možda propadanjei procvat zemlje. $vaki Egipćanin iz doba kasniji% dinastija mogao jeda ispri"a pri"u o tome kako se $et ili $it, zli bog su#e koji je uni#tio

letine užarenim da%om, razgnevio na +zirisa (Nil) zato #to #iri svojimplavljenjem plodnost zemlje. Ubio ga je i vlado u stra#noj su#i nad+zirisovim kraljevstvom. $ve dok 'orus, odvažni zidin sin, nije zbacio$eta i proterao ga, od tada je +ziris, kome je toplina zidine ljubavi vratila život, blagonaklono vladao Egiptom, zasnovao civilizaciju, aonda se uzdigao na nebo da tamo vlada beskona"no kao bog.

Detalj sa zida grobnice hijerogli!5uboko je tako&e bio i mit o zidi, velikoj majci. +na nije bila

odana sestra i žena +zirisova u izvesnom smislu bila je veća od njega jer je kao žena uop#te uz pomoć ljubavi pobedila smrt. Niti je ona bilasamo zemlja crnica delte oplo&ena dodirom +zirisa ! Nila, koja svojomplodno#ću "ini Egipat bogatim . +na je iznad svega bila simbol onetajanstve kreativne moći koja je stvorila zemlju i sva živa bića i onematerinske nežnosti kojom se mladi život %rani do zrelosti bez obzirakoliko to ko#ta majku. +na je u Egiptu predstavljala prvobitnuprednost i nezavisnost ženskog prinsipa u stvaranju i nasle&ivnaju istvarala"kom vo&stvu žene u obra&ivanju zemlje, jer zida je (kažemit) bila ta koja je otkrila p#enicu i je"am koji su rasli divlje u Egiptu ipokazala ga +zirisu ("oveku). Egipćani su po#tovali sa posebnomljubavlju i pijetetom i podizali joj kipove kao majci božjoj, njenizare&eni sve#tenici %valili su je na milozvu"nim jutarnjim i ve"ernjimmolitvama, a sredinom zime svake godine, istodobno sa godi#njimponovnim ra&anjem sunca kraj na#eg decembra %ramovi njenogbožanskog deteta 'orusa (boga $unca) prikazivali su je nasvetoj slicikako u #tali doji odoj"e koje je na "udesan na"in za"ela. +ve poetsko6lozofske legende i ti simboli su izvr#ili dubok uticaj na %ri#ćanskiobred i teologiju. Rani %ri#ćani su ponekad vr#ili bogosluženje predkipovima zide koja doji malog 'orusa videći u njima jo# jedan oblik

4


5/11


drevnog i plemenitog mita po kom žena svara sve stvari, na krajupostaje majka božja.

Slike na zidovima u unutra"njosti piramidaRa ( ili Amon kako su ga zvali na jugu), +ziris, zida i 'orus

spadali su u veće bogove Egipta. U kasnim vremenima, Ra, Amon i jo# jedan bog, ta%, bili su spajani kao tri otelovljenja ili aspekta jednog

vr%ovnog i trojnog božanstva* #akal Anubis, 7u, /efnut, Neftis, 3et,Nut... "ak je i faraon bio bog, uvek sin Amon!Ra i vladao je ne samo pobožanskom pravilu već i po božanskom ro&enju, kao božanstvo kojeprivremeno podnosi zemlju kao svoj dom. Na glavi mu je soko, simbol'orusa i totem, na "elu mu je zmija ili uraeus, simbol mudrosti i životakao i prino#enje magijski% vrlina na krunu. 3ralj je bio glavnisve#tenik vere i prodvodio je sjajne procesije i ceremonije kojima su seslavile svetkovine boga. Upravo kroz to prisvajanje božanskog poreklai moći, on je bio u stanju da vlada tako dugo sa tako malo napora.

bog toga su Egipatski sve#tenici bili oslonci trona i tajna

policija dru#tvenog poretka. 8udući da je vera bila tako komplikovana,morala je da se pojavi klasa vi"na magiji i obredima "ija ve#tina će jeu"initi neop%odnom u pristupu bogovima. -ada ne po zakonu,funkcija sve#tenika je zapravo prelazila sa oca na sina, pa je izraslaklasa koja je vremenom, za%valjujući pobožnosti naroda i politi"koj velikou#nosti kraljeva postala bogatija i ja"a od feudalne aristokaratijei same kraljevske pordice. 9rtve prino#ene bogovima obezbe&ivale susve#tenicima %ranu u piće, zgrade %ramova su im pružale prostranedomove, prinose sa zemljoradni"ki% poseda %ramova obezbe&ivale suim bogate pri%ode, a nji%ovo osloba&anje od prinudnog rada, vojneslužbe i obi"ni% poreza omogućivalo im je zavidan položaj prestiža i

moći. +ni su zasluživali ne malo od te moći, jer su skupljali i "uvaliznanje Egipta, obrazovali su mladež, a sebe disciplinovali sa strogo#ćui revno#ću.

U Egiptu je verovano da "ovekova du#a i telo idu na nebo takoda trebaju biti celi. rilikom toga le# bi stavljali u rastvor soli i u telo"oveka stavljali posebnu vrstu smole. /aj balsamovan le# nazivao se

5


6/11


mumija. /aj luksuz samo bi faraoni mogli da priu#te sebi ili sve#teniciili imućniji trgovci, robovlasnici.

Mumija #amzesa II 5rugi uslov koji bi naj"e#će faraoni primenjivali bila je nji%ova

zagrobna kuća koja se zvala iramida. iramide su gra&ene kaogrobnice faraona. Do sada je pronađeno ukupno 46 piramida, a pretpostavlja seda ima i jo neotkrivenih pod nepreglednim peskom pustinja. U 27. veku pre nove#ere izgrađena je prva piramida i od tada su one postale osnovni na in sahranjivanja"vladara. Jedan od razloga to su piramide toliko as!inantne je taj, to su to "ile prve# #građevine ikada sagrađene samo slaganjem pre!izno ise enih ogromnih kamenih""lokova jednih na druge. U razvoju građevinarstva #gipat je tako "ioneprikosnoveno !arstvo vi e od 2$$$ godina.# #gip ani su verovali da jećpreminulom i dalje potre"no njegovo telo i razne stvari koje su sahranjivane uz telokako "i pre iveo u zagro"nom ivotu.ž ž

Unutra njost piramide #

6


7/11


Oni su znali da se u suvim pustinjama stvari veoma do"ro uvaju i "irali su"pose"na mesta za sahranjivanje koja su i danas izuzetno do"ro o uvana. Uva eni" žstanovni!i #gipta tog do"a "ili su dovoljno "ogati da izgrade velelepne gro"ni!e i"ogato ih opreme zlatom, dragim kamenjem, zapisima na papirusu, slikovnim

prikazima i statuama.

Jedna od najpoznatijih piramida je %elika piramida araona &uua 'sagrađena je od 2 miliona i ($$ hiljada kamenih "lokova, a svaki "lok te i oko 2,)žtone. Najveće piramide su gra&ene za vreme :. dinastije,u dobanajveće moći $tare države. iramide u 4ize%u, 3eopsova, 3efrenova,-ikerinova (od koji% je najveća 3eopsova) smatrane su jo# u antici za jedno od sedam svetski% "uda. ored svake piramide obavezno senalazio i %ram namenjen vr#enju pogrebnog kulta za pokojnogfaraona. U podnožju piramida postoje manje piramide (faraonovi%žena, sve#tenika). ;eli kompleks piramida i grobnica zove se 4radpiramida.

$iramide u %izi

+no #to je iznad svega odlikovalo ovu religiju bio je njen

naglasak na besmrtnost. Ako su +ziris, Nil i sve biljke mogli da seponovo ra&aju, tako je mogao i "ovek. apanjujuća o"uvanost mrtvi%tela u suvoj zemlji Egipta dodatno je podstakla ovo verovanje, koje ćedominirati egipatskom verom %iljadama godina, pa će iz nje poći,sopstvenim uskrsnućem u %ri#ćanstvo. U Egiptu se verovalo da telonastanjuje mala kopija njega samog koja se zove ka, a tako&e i du#akoja prebiva u telu kao ptica koja lepr#a me&u drvećem. $ve to!telo,kao i du#a nadživljavalo je pojavu smrti. +ni su mogli da izbegnu

7


8/11


smrtnost na neko vreme u srazmeri u kojoj je telo bilo sa"uvano odkvarenja, ali ako pred +zirisa do&u o"i#ćeni od gre%a, njima će bitidopu#teno da žive ve"no na remena,/i #to obitava# u svim tajnama života,/i "uvaru svake re"i koju izustim !4le, /i se stidi# mene, sina svoga1$rce /i je puno jada i stida,ato #to su moji gresi bili nu"ni u svetu, o%ola zloba moja i moj prestup.

8


9/11


+, budi u miru sa mnom, budi u miru, skr#i prepreke koje se izme&u nas pletu? nek se speru svi moji gresi i padnuU zaborav desno i levo od tebe?5a, ukloni svu opakost moju,

izbaci stid koji ti srce puni,5a ti i ja odsad budemo u miru.

li je du#a morala da izjavi da je nevina u pogledu svi% veći%gre%ova, u negativnoj ispovesti, koja za nas predstavlja jedan odnajraniji% i najplemenitiji% izraza moralnog osećaja kod "oveka*

< ozdravljam /e >eliki 8ože, 4ospodaru stine i ravde? 5o#aosam pre /ebe, moj 4ospodaru1 doveden sam da vidim tvoje lepote ...5onosim ti istinu ... Nisam po"inio nikakvu nepravdu prema ljudima.Nisam ugnjetavao siroma%e... Nisam nametao nikakav rad ni jednom

slobodnom "oveku pored onog koji je sam obavljao ... Nisam gre#io,nisam po"inio ni#ta "ime bi se 8ogovi gnu#ali. Nisam nare&ivaonadzorniku da zlostavlja roba. Nisam mu"io gla&u nijednog "oveka,nikog nisam naterao da pla"e, nikad nisam ubio nijednog "oveka ...Nikog nisam izdao. Ni nakoji na"in umanjivao zali%e %rama1 Nisamplja"kao žrtveni %leb bogova ... Nisam po"inio nikakav blud u svetomkrugu %rama. Nisam %ulio na bogove... Nisam varao na vagi. Nisamoduzimao mleko od odoj"adi. Nisam mrežama lovio price božje ... =asam "ist. =a sam "ist. =a sam "ist.<

-e&utim, najvećim delom Egipatska religija je imala malo #ta da

kažeu vezi morala1 $ve#tenici su bili vi#e zauzeti prodajom vradžbina,mumlavim bajalicama i obavljanja magi"ni% obreda, nego usa&ivanjemeti"ki% pravila. 2ak i knjiga mrtvi% u"i vrenike da će vradžbine kojeblagoslove sve#tenici prevazići sve prepreke na koje upokojena du#amože da nai&e u svom putu spasenja, a naglasak je vi#e nadeklemovanju molitvi, nego na življenju dobrog života. Na jednomsvitku pi#e


10/11


Mumije prona(ene u piramidama

< 8eži napolje, ti koji dolazi# u tami, koji ulazi# kriomice ...5olazi# li da poljubi# ovo dete@ Neću ti dati da ga poljubi# ... 5olazi# lida ga odvede#@ Neću ti dati da ga odvede#. rotiv tebe sam spravilaEufet ! travu koja stvara bol od luka koji ti #kodi, od meda koji jesladak za žive, a gorak za mrtve, od zli% delova ribe ebdu, od ki"megrge"a.<

sami bogovi su jedni protiv drugi% koristili magiju i vradžbine.

3njiževnost Egipta je puna vradžbina! "arobnjaka koji ispu#taju jezerapomoću jedne jedine re"i ili vraćaju odse"ene udove nazad na mesto,ili oživljavaju mrtve. 3ralj je imao vra"eve koji su mu pomagali ilidavali uputstvo, a za njega samog se verovalo da ima "arobnu moć daizazove ki#u, ili porast re"nog vodostaja. 9ivot je bio pun talismana,"ini, gatanja1 svaka vrata su morala da imaju nekog boga koji će teratizle du%ove ili nenadane udarce nesreće. 5eca ro&ena na dvadesettrećidan u mesecu /ota bi sigurno ubrzo umrla1 ako su ro&ena na dvadesetidan meseca "ojak, ta deca bi oslepela. < $vaki dan i mesec, < kaže'erodot < dodeljen je nekom odre&enom bogu1 i prema danu na koji jesvaka osoba ro&ena, ono odre&uju #ta će je zadesiti, kako će umreti i

kakva vrsta osobe će biti.

Na kraju veza izme&u morala i religije pokazivla je tendenciju dabude zaboravljena, put do blaženstva vodio je ne kroz ispravan život, već kroz magiju, obred i darežljivost prema sve#tenicima.

LITERATURA

10


11/11


1. Kirk, G.S. 1970. Myth: Its Meaning and Funtions in !nient and "ther #u$tures, %ondon: #a&'ridge Uni(ersityPress

). A

urić , Mihai$o. 19*9. Mit, nauka, ideo$ogi+a i re$igi+a,IG-

. Sre+o(ić /ragos$a(, !$eksandrina #er&ano(ić . 19*9.

e" nik gi2atske, ri&ske i gr )ke &ito$ogi+e i re$igi+e, SK-,eograd.

3. 4i$$ /urant 5 19)7. 5 19). 6he stor of i(i$iation

8. .o$di(i$iation.o&

11

Documents

Religija Drevnog Egipta