Revizija-seminarsk

М е ђ у н а р о д н а ф и н а н с и ј с к а р е в и з и ј а - стандардни модел процеса ревизијеМ е ђ у н а р о д н а ф и н а н с и ј с к а р е в и з и ј а - стандардни модел процеса ревизијеDecember 2, 2009

С А Д Р Ж А Ј :

Увод 2

Увођење у процес ревизије и прихватање клијента; 2

Изјаве управе; 3

Ризик и значајност; 4

Упознавање са пословањем клијента; 5

Основни услови ангажовања ревизора и прихватање од стране клијента; 6

Планирање процеса ревизије; 8

Стицање сазнања о предузећу и привредној грани; 9

Прелиминарни аналитички поступци; 9

Сазнања о рачуноводственим системима и системима интерне контроле; 10

Планирање значајности; 11

Процене ревизорског ризика и анализа инхерентних контрола и ризика детекције; 11

Меморандум о плану ревизије; 12

Закључак 14

Литература 15

У В О Д

~ 1 ~


Сама реч ревизија потиче од латинске речи ,, revidere ,, у буквалном преводу значи ,,поново видети, прегледати,, или ,, revisum ,, уназад и накнадно прегледан, ради испитивања и оцењивања.

Сам предмет ревизије је финансијски извештај, ревизија усклађености и ревизија пословања. Пре самог процеса ревизије, потребно је разграничити појмове ревизије и контроле. Ревизија и контрола представљају две методе испитивања економике предузећа. Заједничко им је : објекат испитивања ( предузеће ) и циљ испитивања, а разликују се по органима који обављају испитивање, времену када се испитивање врши и интензитету којим се испитивање врши.

1. УВОЂЕЊЕ У ПРОЦЕС РЕВИЗИЈЕ И ПРИХВАТАЊЕ КЛИЈЕНТА

Општим циљем ревизије може се прогласити омогућавање ревизору да изрази мишљење о томе да ли су финансијски извештаји у свим битним елементима сачињени у складу са утврђеним оквиром финансијског извештавања.

Прва фаза модела ревизије је фаза прихватања клијента, и подразумева одлучивање о томе, да ли прихватити новог клијента или наставити посао са постојећим клијентом. Поступци, који су саставни део овог процеса обухватају процену биографије клијента и разлоге за дату ревизију, успостављање контакта са претходним ревизором, добијање писма о ангажовању и ревизији. Процес прихватања неког новог клијента често укључује и давање предлога ревизије или понуде. Компоненте прихватања клијента су: стицање сазнања о предузећу клијента, комуникација са претходним ревизором, односно ревизором који је пре био ревизор предузећа (пословне јединице) и који је замењен новим ревизором, могуће коришћење других професионалаца (укључујући спољњог стручњака) у ревизији, коришћење рада другог ревизора, услови ангажовања, односно запошљавања друге ревизорске фирме од стране клијента ради пружања специфичне улоге у одређеном временском периоду, писмо о ангажовању на ревизији, односно уговор између рачуноводствене фирме и клијента за обављање ревизије и других, за њу везаних услуга, одређивање радног особља које ће обављати ревизију.

У другој фази планирање ревизије, ревизор добија више детаљних подататка о пословању компаније, односно околностима у којима она обавља пословну делатност у датој привредној грани, него у фази прихватања клијента. Фаза планирања има за циљ утврђивање обима и врсте доказа потребних да ревизор стекне уверење да не постоје значајно погрешни искази у финансијским извештајима. На крају процеса планирања, ревизор формулише конкретне циљеве ревизије за сваки салдо рачуна/врсту трансакције у финансијским извештајима, процењује и одређује инхерентни, контролни и ризик неоткривања грешке према циљу ревизије/салду рачуна и развија свеобухватни меморандум плана ревизије, као и детаљне поступке у оквиру програма ревизије.

У току треће фазе, ревизор изводи текстове и анализе у складу са степеном поузданости који захтева меморандум плана ревизије: тестове контрола, доказне тестове трансакција, аналитичке поступке и тестове детаља салда. Ревизор такође прибавља правна акта и писма управа са изјавама о тачности, поузданости и усклађености финансијских извештаја. Затим се врши коначно прикупљање доказа и траже се неевидентиране обавезе. Укратко, циљ фазеиспитивања и прикупљања доказа је да се пронађу докази који потврђују истинитост и поузданост финансијских извештаја.

Четврта фаза-процена и извештавање, је фаза када ревизор завршава ревизију и издаје извештај о ревизији на основу резултата ревизије. Ова последња фаза модела процеса ревизије, захтева опште испитивање потенцијалних обавеза, накнадних догађаја и других коначних доказа. Добијени резултати се процењују и припрема се извештај о ревизији. На крају поступка ревизије ревизори изводе одређени број поступака: поступци утврђивања накнадних догађаја, поступак закључивања, подношење извештаја управном одбору, припрема битних питања за партнере. Ревизори издају стандардни позитиван извештај када су испитивања и резултати задовољавајући.

~ 2 ~


1.1 ИЗЈАВЕ УПРАВЕ

Изјаве управе су назначене или изражене изјаве управе о класама трансакција и њиховим рачунима у финансијским извештајима. Када ревизори сакупе довољно доказа за подршку свакој изјави управе, они имају довољно доказа који служе као основ за ревизорско мишљење.Изјаве управе о финансијским извештајима, према ИСА 500 могу се категоризовати на следећи начин:

Постојање (неко средство или обавеза постоје на одређени датум),нпр, управа изављује да залихе у датом износу постоје, спремне за продају, на датум биланса стања;

Права и обавезе – rights and obligations (неко средство или обавеза припадају правном лицу тј. предузећу), нпр. управа твди да компанија има законска права на власништво над опремом коју користи и да има обавезу да плати менице које финансирају ту опрему;

Појава (трансакција или догађај су се десили током периода, а везани су за предузеће), ова изјава тврди да су се трансакције или догађаји везани за средства, обавезе и сопствени капитал, приказани у финансијским извештајима десили током датог периода;

Комплетност (не постоје неевидентирана средства, обавезе, трансакције или догађаји, или необјављене ставке), нпр. управа изављује да су све трансакције које се односе наприход евидентиране и укључене у финансијске извештаје, да није било продаје изван пословних књига;

Процена (средство или обавеза води се по одговарајућој књиговодственој вредности); Вредновање (трансакција или догађај су евидентирани у одговарајућем износу, а приход или

расход су расподељени у одговарајући период); Презентација и објављивање (нека ставка је објављена, класификована и описана у складу са

прихватљивим оквирним захтевима извештавања у погледу примењеног рачуноводственог метода), нпр., управа изјављује да све дугорочне обавезе наведене у билансу стања доспевају након једног оперативног циклуса или једне године и да су било какви посебни услови који се односе на те обавезе објављени према прихваћеним рачуноводственим стандардима.

Почетни интервјуи са управом клијента су кључни поступци у новом ангажману. Најважнији интервјуи су они који се обављају са вишим руководством компаније клијента. Путем тих разговора ревизор може доћи до сазнања о плановима и политикама који би могли утицати на финансијске извештаје, проблематици везаној за предузеће и индустријску грану у којој оно послује, као и о важним правним и регулаторним питањима. Важно је обавити разговоре са управом клијента и ради упознавања са њеним циљевима и очекивањима, као и плановима за остваривање зацртаних циљева.

1.2 РИЗИК И ЗНАЧАЈНОСТ

Две врсте ризика постоје у обављању ревизије. Једна врста је ризик да ће ревизор или ревизорска фирма бити оштећени због односа са клијентом иако је извештај о ревизији урађен за тог клијента био коректан. Тај ризик се назива ризик фирме. Други тип ризика је ревозорски ризик, ризик да ревизор може дати нетачан извештај, односно мишљење о ревизији финансијских извештаја, на пример позитивно ревизорско мишљење о финансијским извештајима који су значајно погрешно исказани. Други важан концепт у ревизији је значајност (materiality), која је везана за толеранцију у погледу грешака, или речено на други начин, за тачност коју ревизор прихвата у својој ревизији. Ризик у ревизији значи да ревизор прихвата одређени ниво несигурности у обављању ревизијске функције, несигурнот у погледу компетентности и доказа, ефикасности интерне контроле клијента као и несигурност у погледу тачности и објективности финансијских извештаја.

Модел ревизијског ризика се може приказати као:PRN=PRR/ (IRxKR)

~ 3 ~


Овај модел илуструје на који начин обим доказних текстова, које ревизор мора обавити, (који је функција планираног ризика неоткривања значајне грешке, PRN) зависи од :PRR (прихватљивог ревизорског ризика) који је комплементаран нивоу поузданости који ревизорска фирма очекује у својим ревизијама; РR (инхерентног ризига) који представља вероватноћу да неки салдо или класа трансакције садрже значајну грешку, под претпоставком да не постоји потребна интерна контрола;KR (контролног ризика) који представља вероватноћу да салда рачуна или класа трансакција садрже значајне грешке, које систем интерне контроле организације није спречио или открио.

Утврђивањем ових ризика за сваки салдо рачуна или врсту трансакције, ревизор ће моћи да одреди степен ослањања на систем интерне контроле и обим доказног испитивања, који су неопходни да би се дошло до планираног ризика неоткривања значајне грешке.

1.3 УПОЗНАВАЊЕ СА ПОСЛОВАЊЕМ КЛИЈЕНТА

За утврђивање општег плана ревизије важно је познавање пословања клијента, које помаже ревизору да одреди подручја од посебног значаја за ревизију, процени реалност рачуноводствених процена и изјава управе, као и да донесе суд о томе да ли су рачуноводствене политике и објављивања урађена на адекватан начин. Према Међународном стандарду ревизије (ИСА) 310, при обављању ревизије финансијских извештаја, ревизор треба да има или стекне сазнања о предузећу која су довољна да би могао да идентификује и разуме догађаје, трансакције и активности које, по његовом суду, могу имати значајан утицај на финансијске извештаје или на извештаје ревизије.

Ревизори стичу сазнања о предузећу пре прихватања ангажовања, пре прихватања клијента, а затим након што су прихватили ангажман они обавњају шира истраживањ ради упознавања са специфичностима предузећа и привредне гране у којој предузеће обавља делатност. Чак и пре прихватања ангажовања ребизор ће добити прелиминарна сазнања о датој делатности и власништву, урави и пословању предузећа чију ревизију треба извршити, а размотриће да ли је могуће постићи онај ниво сазнања о предузећу који је довољан да би се могла извршити његова ревизија.

Посета и обилазак радних просторија компаније ће помоћи ревизору да се боље упозна са предузећем и условима пословања клијента. Обилазак пословних објеката може помоћи да се утврде неке мере заштите интерне контроле. Увид у производни процес ће помоћи ревизору да процени кретање залиха и коришћење основних средстава. Запажања ревизора након обиласка предузећа у погледу поштовања реда и дисциплине, чистоће и физичког распореда објеката, као и обављања свакодневних радних задатака запослених и навика на послу, често ревизору могу рећи више о клијенту од онога што може закључити на основу анализе рачуноводствених евиденција. Познавање организационе шеме објекта и физичког распореда погона, може омогућити ревизору да у фази планирања постави права питања или да добије праве одговоре у каснијој фази ревизије. Познавање организационе шеме ће бити од помоћи при планирању броја радног особља неопходног ради учешћа у инспекцији утврђивања стања залиха на крају периода. У посети на лицу места ревизор може да уочи знакове потенцијалних проблема.

У фази прихватања клијента, а немајући увида у интерну документацију клијента, ревизор може да стекне сазнања о датој делатности и предузећу на основу већег броја извора:

претходног искуства са тим предузећима или делатносшћу, разговором с људима који су повезани с предузећем (директори, виши службеници), разговор с особљем из интерне контроле и прегледом извештаја интерне ревизије, разговором с угледним људима ван предузећа (економистима који су стручњаци за дату делатност), публикације везане за дату делатност (државне статистике, финансијски часописи), законодавство и прописи који битно утичу на предузеће.

~ 4 ~


Добар извор информација су разговори са управом и службеницима клијента. Ти разговори могу да обухвате теме као што су:

промене у управи, организационој структури и активностима клијента, постојећи државни прописи који се тичу клијента, текуће пословање предузећа које утиче на клијента, текуће или потенцијалне финансијске тешкоће или рачуноводствени проблеми, постојање повезаних страна, нове или затворене пословне просторије или постројења, недавне или предстојеће промене технологије, врсте производа или услуга и производних или

дистрибутивних метода, промене рачуноводственог система и система интерне контроле.Ревизор мора да буде пажљив када одлучује о томе који су клијенти прихватљиви. Ревизор ће поред

јавно доступних информација прегледати предходне финансијске извештаје компаније, извештаје акционара и јавно расположиве државне финансијске извештаје. У данашњем окружењу, законске и професионалне одговорности, рачуноводствене фирме су такве да клијенти којима недостаје интегритет могу изазвати озбиљне проблеме који могу скупо коштати. Неке ревизорске фирме једноставно одбијају да прихвате клијента који послују у високо-ризичним делатностима, као што су финансијске институције и осигуравајућа друштва у сектору здравственог и инвалидског осигурања.

1.4 ОСНОВНИ УСЛОВИ АНГАЖОВАЊА РЕВИЗОРА И ПРИХВАТАЊЕ ОД СТРАНЕ КЛИЈЕНТА

Према ИСА 210 ревизор и клијент треба да се договоре о условима ангажовања. Услови ангажовања обухватају договор о ономе што треба да буде урађено (циљ, обим и извештај ревизије), ко то треба да уради (ревизорски тим) и колико то кошта (накнада). Договорени услови се морају навести у ревизорском писму о ангажовању, или некој другој, подесној форми уговора. ИСА 210 даје смернице у вези са припремом писма о ревизорском ангажовању.Писмо треба да садржи:

циљ ревизије финансијских извештаја, одговорност управе за финансијске извештаје, обим ревизије укључујући навођење важећих закона, прописа и правила професионалних тела

према којима ревизор поступа при обављању ревизије, облик било каквих извештаја или другог начина преношења резултата ревизије, чињеницу да због природе и других инхерентних ограничења ревизије, поред инхерентних

ограничења било којег система интерне контроле, постоји неизбежан ризик неоткривања чак и неких значајно погрешних изјава и

неограничен приступ свим евиденцијама, документацији и другим информацијама које су неопходне за ревизију.

Ревизор такође мора да уврсти у писмо и следеће: поступке и начине везане за планирање ревизије; очекивање пријема писане потврде од стране управе која се односи на изјаве у вези са ревизијом; захтев клијенту да потврди услове ангажовања путем потврде пријема писма о ангажовању; опис било којих других писама или извештаја које ревизор намерава да изда клијенту; основицу на коју је обрачуната накнада за професионалне услуге и било које аранжмане у погледу

испостављања фактуре.Важно питање код израде плана ревизије је одређивање лица које ће обавити ревизију. Контрола

квалитета рада ревизора треба да буде додељена лицима која имају потребан ниво техничке обучености и способности у датим околностима. Мора се обезбедити задовољавајуће вожење, надгледање и анализа рада на свим нивоима како би се осигурало разумно уверење да обављени посао испуава тражене

~ 5 ~


стандарде квалитета. За ревизију требају да буду именована лица која имају довољно стручног знања и способности да обаве поверене задатке односно испуни своје обавезе са дужном пажњом. Они морају да имају онај степен обучености и способности које захтевају дате околности. У току обављања посла неопходно је постојање адекватне супер визије и задаовољавајућих инструкција на свим нивоима да би посао који обави ревизорска фирма испунио одговарајуће стандарде квалитета.

Међународни стандард контроле квалитета ИСО (9001) даје савете о ономе што би предлог ангажовања за клијента требало да садржи, а они су:

треба да пружи јасне и коначне техничке податке у вези са трошковима ревизије, комуникацијом са ревизорском фирмом, обављањем ревизије и верификације ревизорских поступака према спецификацијама,

управа треба да установи програме ревизије по фазама, са контролним тачкама које одговарају природи система компаније,

поред навођења потреба клијента, предлог треба да садржи осврт на прописе везане за трговину хартијама од вредности, прописе везане за заштиту животне средине, државне и друге прописе, као и детаље о политикама комапаније који нису обухваћени постојећим законским прописима,

аспекти предлога који се односе на квалитет ревизије треба да буду јасни и треба да адекватно дефинишу карактеристике битне за ревизију, као што су критерији сагласности или несагласности,

треба да буду наведене методе вредновања и испитивања, као и критерији прихватања који се примењују при процени финансијског информационог система компаније, како у фази планирања, тако и у фази тестирања. Параметри треба да обухвате следеће: циљне вредности успешности пословања, значајност, критерије усклађености и неусклађености, методе испитивања и вредновања, као и питања везана за компјутерски софтвер.

Предлог ревизије за постијећег клијента ће бити различит за различите фирме, али углавном садржи следеће:

преглед начина на који ревизорска фирма може допринети положају клијента; планове за даљње побољшање позиције клијента укључујући разматрање постојећих регулаторних

трендова, обима ревизије и било каквих промена у компанији које би могле утицати на ревизију; опис ревизорског тима и евентуалних промена до којих је дошло у односу на предходну годину; детаљан предлог накнаде за професионалне услуге.Предлог ревизије за новог клијента обухвата више подручја. Предлог великом и јаком клијенту може

бити врло сложен и „продајно оријентисан“, захтевајући много часова канцеларијског рада на припреми, посебно ако је конкуренција јака.

Предлог новом клијенту може да обухвати следећа питања: скраћени садржај предлога; пословање клијента и очекивање ревизије; предности ревизорске фирме; ревизорски тим; приступ ревизији; интерни ревизори клијента; промена ревизора и менаџмент; услуге која ревизорска фирма може пружити клијенту; активности након завршене ревизије и прилог.Шема плана ревизије обично дефинише време потребно за теренски рад, даје потврду контрола, као и

потврду ваљаности салда и трансакција. Овај део може такође да обухвати ревизију пословања финансијског одељења, нематеријалних средстава, ризик извештавања као и поступке завршетке ревизије. Шема плана ревизије према ИСО 9001 треба да обухвати следеће тачке:

Конкретне активности и подручја чију ревизију је потребно извршити;

~ 6 ~


Квалификавије особља које обавља ревизију; Основу за обављање ревизије (на пример, рутинске поступке, организационе промене, објављене

недостатке и прегледе); Поступке за навођење налаза ревизије у извештају, закључке и препоруке.Детаљан опис предложене накнаде представља посебан део предлога и подноси се као одвојен

документ. Предлог накнада може да буде опширан или врло кратак у зависности од врсте и структуре ревизије. Сама закључена ревизја захтева највише времена и детаљних података. Она ће показати трошкове ревизије пословања, укључујући можда и ревизије зависних предузећа као и ревизије извештаја по кварталима. Мање детаља ће бити потребно код законских ревизија и могућих будућих догађаја.

ПЛАНИРАЊЕ ПРОЦЕСА РЕВИЗИЈЕ

Током првог састанка са ревизорском комисијом која се састоји од одабраних чланова управног одбора компаније који активно учествују у надгледању и праћењу рачуноводствених политика и политика финансијског извештавања и праксе компаније, ревизор мора да објасни и размени мишљење о предвиђеном обиму ревизије и да стекне сазнања о очекивањима или специјалним потребама комисије.

Поступци планирања ревизије су следећи: Прибављање информација о условима пословања компаније, као и привредној грани у којој

компанија послује; Спровођење почетних аналитичких поступака; Спровођење поступака ради стицања сазнања о интерној контроли; Утврђивање значајности (планирању); Процена ризика; Израда програма ревизије.

2.1 СТИЦАЊЕ САЗНАЊА О ПРЕДУЗЕЋУ И ПРИВРЕДНОЈ ГРАНИ

Детаљне анализе услова пословаља клијента као и општих околности у којима предузеће послује, тј, дате привредне делатности обављају се када почне фаза планирања. Важно је познавати делатност клијента будући да многе привредне гране имају јединствене рачуноводствене захтеве које ревизор мора разумети да би могао оценити финансијски извештај клијента. Информације о привредној делатности се могу добити путем разговора са ревизорима из претходних година, ревизорима који реде на сличним ревизијама, као и у разговору са особљем клијента.

Према захтевима стандарда међународног стандарда ревизије ИСА 310 када се ради о стицању сазнања о компанији клијента треба прегледати и материјале који су послати акционарима или поднесени регулаторним телима, промотивне материјале, годишње извештаје из предходних година, упутства о зправљачкој политици, упутства о рачуноводственим и системима интерне контроле, контни план, описе послова по радним местима као и планове маркетинга и продаје. Стицање неопходног сазнања о предузећу и делатностије сталан и кумулативан процес прикупљање и процене информација у свим фазама ревизије.

Почетни интервјуи са управом клијента су кључни поступци у новом ангажману. Најважнији интервјуи су они који се обављају са вишим руководством компаније клијента. Путем тих разговора ревизор може доћи до сазнања о плановима и политикама који би могли утицати на финансијске извештаје, проблематици везаној за предузеће и индустријску грану у којој оно послује, као и о важним правним и регулаторним питањима. Важно је обавити разговоре са управом клијента и ради упознавања са њеним

~ 7 ~


циљевима и очекивањима, као и плановима за остваривање зацртаних циљева. Увид у производни процес ће помоћи ревизору да процени кретање залиха и коришћење основних средстава. Познавање организационе шеме објекта и физичког распореда погона, може омогућити ревизору да у фази планирања постави права питања или да добије праве одговоре у каснијој фази ревизије, као и да уочи знакове потенцијалних проблема.

2.2 ПРЕЛИМИНАРНИ АНАЛИТИЧКИ ПОСТУПЦИ

Најмање два пута у току ревизије се спроводе аналитички поступци. Међународни стандард ревизије (ИСА) 520 индицира да ,,ревизор треба да примени аналитичке поступке у фазама планирања и свеукупног општег испитивања ревизије,,. Ревизор треба да примени аналитичке поступке у фази планирања како би лакше могао разумети пословање и утврдити подручја потенцијалног ризика. Примена аналитичких поступака може указати на неке аспекте пословања којих ревизор можда није био свестан. При аналитичким поступцима у фази планирања ревизије користе се и финансијске и нефинансијске информације.

Да би боље схватио пословање клијента и опште услове пословања у склопу дате привредне делатности, ревизор ће израчунати типичне показатеље и упоредити показатеље компаније са истим таквим показатељима те привредне гране. Када на основу аналитичких поступака открије значајне флуктуације или релације које нису у складу са другим релевантним информацијама, или одступају од предвиђених износа, ревизор треба да прилагоди поступке планирања како би добио адекватна објашњења и одговарајуће поткрепљујуће доказе.

2.3 СТИЦАЊЕ САЗНАЊА О РАЧУНОВОДСТВЕНИМ СИСТЕМИМА И СИСТЕМИМА ИНТЕНЕ КОНТРОЛЕ

Према захтевима Међународног стандарда ревизије (ИСА) 400 ,,ревизор треба да стекне задовољавајућа сазнања и да се упозна са рачуноводственим системима интерне контроле, како би могао направити план ревизије и разрадити ефикасан метод ревизије. Потпуно је јасно зашто су рачуноводствени и систем интерне контроле битни за ревизора. Ако ревизор може да процени квалитет тих система и да провери да ли су они правилно примењени у току године која је предмет ревизије, онда се у ревизији, у великој мери, може ослонити на те системе. У терминологији модела ревизорског уверења правилно функционисање ових система може смањити ревизијски ризик.

Рачуноводствени систем значи скуп задатака и евиденција предузеће помоћу којих се трансакције обрађују као средство вођења финансијских евиденција предузећа. Помоћу таквих система трансакције и други догађаји се идентификују, сакупљају, анализирају, израчунавају, класификују, евидентирају, синтетизују и објављују.

Интерна контрола је процес, установљен и спровођен од стране управног одбора предузећа, управе и другог особља, а циљ му је да обезбеди разумно уверење везано за постизање циљева у следећим категоријама: ефикасност и успешност пословања, поузданост финансијског извештавања, усклађеност сапостојећим законима и прописима и заштита имовине.

Према ИСА 400 систем интерне контроле подразумева све политике и поступке (интерне контроле) усвојене од стране управе предузећа ради постизања циља управе везаног за осигурање, у највећој могућој мери, редовног и успешног вођења предузећа, укључујући поштовање усвојених политика менаџмента, заштиту средстава, спречавање крађе или грешке, тачност и комплетност рачуноводствених евиденција и

~ 8 ~


благовремену примену поузданих финансијских података. Према ИСА 400 систем интерне контроле садржи следеће:

1. услови обављања интерне контроле - контролно окружење: целокупно понашање, схватање и поступци управе који се односе на систем интерне контроле и њен значај у предузећу;

2. контролне поступке: оне политике и поступке, поред контролног окружења које је установила управа ради постизања специфичних циљева предузећа.

Значајан елемент разумевања рачуноводственог система и система интерне контроле је процена ослањања клијента на компјутерске информационе системе (КИС). ИСА 401 указује да ,,ревизор треба да размотри како компјутеризовани информациони системи (КИС) утичу на ревизију,,. Ревизор треба да има довољно сазнања о КИС-у, како би могао да планира, усмерава, надгледа и испита обављени посао. Ревизор треба да размотри да ли су потребне специјализоване стручне способности из те области у ревизији.

2.4 ПЛАНИРАЊЕ ЗНАЧАЈНОСТИ

У оквиру за припрему и презентацију финансијских извештаја Комитета за међународне рачуноводствене стандарде, значајност се дефинише на следећи начин: Информација је значајна ако њено изостављање или погрешно исказивање може утицати на економске одлуке њених корисника донете на основу финансијских извештаја. Значајност зависи од величине ставке или грешке, процењене у конкретним околностима њеног изостављања или погрешног навођења. Дакле, значајност представља праг или тачку пресека, а не квантитативну карактеристику коју информација мора имати ако претендује да буде корисна.

При доношењу почетног суда о значајности, ревизор мора размотрити неколико фактора. Прво, значајност је релативно, пре него апсолутно начело. Други фактор разматрања је да судови о значајности морају везати за ,,базу,, финансијског извештаја која има критично значење за корисника тих извештаја. Уобичајене основе су нето добит пре опорезивања, текућа средства, текуће обавезе, укупна продаја, укупна средства и властити капитал. Коначно, при доношењу почетних судова, ревизор мора размотрити квалитативне факторе (да ли је погрешан исказ намерна или ненамерна грешка, да ли он утиче на уговорни споразум и да ли тај погрешан исказ утиче на тренд добити). Са квалитативне тачке гледишта, намерне грешке су важније од ненамерних грешака, јер се свесно учињене грешке одражавају на поштење и поузданост управе и осталих службеника.

Разликују се рачуноводствена и ревизорска значајност. Рачуноводствена значајност је ex post значајност (то значи дилему, да ли је неку ставку требало објавити или не). Ревизорска значајност је ex ante. (концепт ревизије који се користи ради пројектовања ревизије на начин да она открије значајне ставке).

2.5 ПРОЦЕНА РЕВИЗОРСКОГ РИЗИКА И АНАЛИЗА ИНХЕРЕНТНИХ, КОНТРОЛНИХ И РИЗИКА ДЕТЕКЦИЈЕ

Међународни стандард за процену ризика, ИСА 400 дефинише да ,,ревизор треба да употреби професионални суд да би проценио ревизијски ризик и пројектовао поступке ревизије, како би осигурао да тај ризик буде ограничен на прихватљиво низак ниво,,. Ревизијски ризик је ризик да ће ревизор дати неодговарајуће ревизорско мишљење када је финансијски извештај значајно погрешно приказан. Што ревизор претпоставља да компанија има већи ризик, то мора планирати сакупљање већег броја доказа како би ограничио ризик неоткривања грешке. Ревизорски ризик има три компоненте:

1. инхерентни ризик (подложност неког салда рачуна или врсте трансакција на погрешне исказе – грешке које би могле бити значајне, појединачно или када се сабету са грешкама у другим салдима или врстама, под предпоставком да није било потребних интерних контрола);

~ 9 ~


2. контролни ризик (погрешан исказ – грешка која би се могла појавити у неком салду рачуна или врсти трансакција и која би могла бити појединачно значајна, или када се сабере са погрешним исказима у другим салдима или врстама трансакција, неће бити благовремено спречена или откривена и исправљена применом рачуноводственог и система интерне контроле);

3. дртекциони ризик (ризик да доказни поступци ревизора неће открити грешку која постоји у салду рачуна или врсти трансакција а која би могла бити значајна појединачно или када се сабере са грешкама у осталим салдима или врстама трансакција).

Инхерентни ризик и контролни ризик се разликују од детекционог ризика у томе што они постоје независно од ревизије, док је детекциони ризик повезан са ефикасношћу поступака ревизора.

МЕМОРАНДУМ О ПЛАНУ РЕВИЗИЈЕ

Меморандум о плану ревизије је писано обавештење о детаљима планираног метода ревизије и финансијском плану ревизије. Меморандум о плану ревизије углавном садржи:податке и информације (background) у којој су описани структура компаније клијента, његова делатност и организација;

циљеви ревизије, при чему се наводи да ли се ради о ревизији за акционаре, државне органе или се ревизија обавља у посебне сврхе;

процену ризика ангажовања и потенцијалне накнадне поступке с обзиром на утврђене повећане ризике ангажмана, који су идентификовани у фази прихватања клијента;

навођење других ревизора или експерата на које ће се ревизија ослањати, као и рекапитулација упустава обезбеђених за коришћење од стране тих ревизора и стручњака;

процену значајности; инхерентне ризике, утврђене на основу увида у пословање клијента,односно податке о предузећу

клијента и привредној грани у којој оно обавља делатност, а специфицирани за сваку битну комбинацију рачуна финансијског извештаја и циља ревизије.

закључке везане за контролно окружење, укључујући могуће ослањање на интерне ревизоре; класификацију окружења клијента и ниво ослањања на КИС системе клијента; оцену квалитета рачуноводственог система и система интерних контрола, а посебно

идентификацију поступака интерне контроле који ублажавају утврђене инхерентне ризике;кратак укупан приказ ревизорског приступа за обраду сваког салда рачуна и односног циља ревизије за који је утврђен инхерентни ризик;временски распоред и термински план рада ревизора, уз навођење поступака који се могу обавити пре датума биланса стања;финансијски план ревизије, с детаљним навођењем сваког нивоа експертизе с којим ревизорски тим располаже. Меморандум о плану ревизије се израђује пре почетка рада у пословном простору клијента. План ревизије одобрава и шеф ревизије – менаџер и партнер пре почетка рада на терену. Овај план се током ангажмана може модификовати уколико се наиђе на проблем или ако ревизор анализом интерне контроле утврди да је у неким областима посебно више или мање рада на ревизији.

Према захтевима ИСА 300 ревизор треба да изради и документује програм ревизије, наводећи природу, трмински распоред и обим планираних поступака ревизије неопходних за реализацију укупног плана ревизије. Програм ревизије служи као скуп инструкција помоћницима укљученим у обављање ревизије и као средство контроле и правилног извршења посла.

~ 10 ~


ЗАКЉУЧАК

Да би формирао и дао мишљење, ревизор проводи ревизорске поступке са циљем добијања довољно доказа који ће подржати дато мишљење. Другим речима докази добијени у поступку ревизије, ревизору пружају основу на бази које он треба да формира своје мишљење. Може доћи до ситуације када ревизори морају да демонстрирају да је њихова ревизија била адекватна, на пример, ако догађаји који се десе након издавања позитивног мишљења ревизора укажу на могућност да финансијски извештаји нису били фер и објективно исказани. Да би то учинили, они морају показати да су имали адекватан план ревизије, да је план правилно спроведен према професионалним стандардима, да је сакупљен довољан број компетентних доказа и да су сви упитни налази били проверени.

~ 11 ~


ЛИТЕРАТУРА

,, Ревизија компетентности кредибилитета и поверења ,, Аутор : Проф. Др. Слободан В. Видаковић

~ 12 ~

Documents

Revizija-seminarsk