Rimsko Drustvo II v. Pre Hr

8/15/2019 Rimsko Drustvo II v. Pre Hr.

1/5

Промене у структури римског друштва

након великих освајања у II веку

После Другог пунског рата (218-202) наступа период великих и далекосених

промена у римској привреди и у римском друштву! " периоду кра#ем од једног

столе#а $им је постао светска сила са којом се ниједна медитеранска драва нијемогла мерити! $имска војска уништила је две старе и мо#не драве% &акедонију у

'ре#ем македонском рату (11-18) и *артагину у 'ре#ем пунском рату (1+,-1+)% и

ослаила .елеукидску кра/евину! својене ем/е инкорпориране су у римску

драву (imperium Romanum) као провиније!

Последие римске експаније у &едитеран

громна ем/ишна пространстава са равијеном по/опривредом оеедила су

прилив аграрних проивода у 3талију% наро4ито ита! $им је агосподарио

неисрпним иворима сировина (нпр! руднии срера у 5панији)% и је6тине радне

снаге (ратни аро/ении који су претворени у роове и провинијско

становништво које није имало никакавих права)! тварају се неограни4енемогу#ности а инвестиије% предуетништво и 6инансијске послове! Драва

доив/ава економски проват! .ве то довело је до наглих промена у структури

римског друштва% неки друштвени слојеви или су оја4ани% други осла/ени а нови

створени! 7ормирају се два горња сталежа са посеним статусним

квали6икаијама и привилегијама!

.труктура римског друштва у II веку пре р! (в! рте)

$имски гра9ани% савении у 3талији% слоодни становнии

провинија% роови и ослоо9ении!

:орњи слојеви римског гра9анства

.енаторски стале

:р4ки истори4ар Полиије видео је у римском дравном уре9ењу идеалан спој три

елемента власти; монархијски (оли4ен у конулату)% аристократски (оли4ен у

сенату) и демократски (оли4ен у народним скупштинама)% који су у својим

6ункијама или тако ме9уависни да ниједан не мое превладати над осталима

(Полиије% 3сторије%


2/5

3једна4авање патриија и плеејаа у индивидуалним полити4ким правима (право на

оав/ање магистратура) имало је а последиу интегрисање воде#их плеејских

породиа у владају#и слој римске репулике% сенаторск" аристократиј"! @ени 4ланови

или су магистрати% они су 4инили сенат% саивали и управ/али скупштинама! .амо они

су или толико огати да су могли оав/ати магистратуре (#onores)% које не само да су

иле есплатне% него су подраумевале и одре9ене 6ин=нсијске оавее! >а основуискуства које су стекли кро вршење магистратура (cursus #onorum)% они су као 4ланови

сената представ/али компетентно тело у доношењу полити4ких одлука! .тога су

уивали велики углед и имали одлу4ују#и утиај на 6ормирање јавног мнења!

3 "стројство народни$ ск"%&тина ило је такво да је оее9ивало власт

аристократије! .купштине су могли саивати само магистрати% дакле сенатори% и само

они су могли предлагати аконе! *ако су у састав скупштина улаили сви римски

гра9ани% оне су углавном иле слао посе#иване ато што су они гра9ани који су ивели

у уда/еним крајевима ретко долаили у $им% поготову у време по/ских радова! 'о су

4инили углавном а пија4них дана% али тада је% у интересу аристократије% ило

арањено саивање скупштина! :ласало се по групама% ентуријама и триама% а какооне нису иле уједна4ене ни у погледу ројног стања ни по саставу% то је давало простора

манипулаијама приликом гласања! .ем тога% само један од десеторие плеејских

триуна A који су сада или 4ланови сената и припадали аристократији (после иора на

полоај плеејског триуна% плееја је постајао 4лан сената) A могао је својом

интересијом локирати рад скупшине кад и то ило у интересу аристократије! 3

кона4но% пресудан утиај аристократије на ира4ко тело вршио се преко древне

друштвене инстит"'ије %атроната; многи римски гра9ани или су у клијентском

односу према појединим аристократским породиама (не само њихови ослоо9ении

него 4итаве аједние у 3талији)% што их је оавеивало да гласају сходно интересима

својих патрона!

Bкономска основа која је сенаторској аристократији оее9ивала воде#и полоај у

римском друштву ио је крупан ем/ишни посед% лати("ндија! .а римском

експанијом у ападни &едитеран после Првог пунског рата% сенаторском сталеу се

отворила нова могу#ност а постиање доити од нов4ане привреде која од тада доија

амах са равојем трговине% предуетништва и анкарства! &е9утим% једним аконом и

220! г! пре р! (le) *lau+!a) сенаторима и њиховим потомима арањено је да имају

тргова4ке родове које могу превоити више од C00 ам6ора% што је ило дово/но а

транспорт њихових по/опривредних проивода! Доит од рононов4ане привреде

сматрала се недостојним сенатора! $алог доношења оваквог акона ио је у томе што је

њиме аристократији ио агарантован статус владају#ег слоја! Dграрна привреда ила је

мање рии4на% на њој су по4ивале друштвене вее име9у владају#ег слоја и сеоскогстановништва% које је 4инило ве#ину римског друштва! но је ило раш4лањено на

крупне и средње ем/опоседнике у околини римских градова у 3талији и од клијената и

ем/орадника ависних од аристократије! .редњи и крупнији ем/опоседнии

представ/али су упориште аристократском систему; они су оее9ивали римску власт у

освојеним оластима и они су имали одлу4ују#у улогу у римској војси! Да и

оеедила њихову лојалност% аристократија им је у4инила неке полити4ке и привредне

уступке! Eа4ању ем/опоседни4ког слоја допринело је аконодавство плеејског триуна

,аја -ла.инија 2C2! године% када је% упркос против/ењу конервативног дела

аристократије% поде/ена ем/а освојена од :ала у северној 3талији и основана колонија

Sena Gallica! Полити4ки уступак овом слоју ила је ре(ор.а 'ент"ријатске

ск"%&тине; коминовањем система гласања по триама и ентуријама постигло се дагласови огатијег сеоског становништва доију на теини! $им је ахва/ују#и том слоју

2


3/5

доио прва два пунска рата% али гуии који су погодили управо се/аштво током тих

ратова имали су далекосене последие!

Dристократски карактер римског друштва% који се одрао не само после окон4ања

сталешке оре него током 4итаве његове историје% о4итује се у томе што је владају#и

сенаторски слој оухватао један рој4ано мали слој римског гра9анства! Fрој 4ланова

сената иносио је око C00! Dли и унутар њега постојао је један још мањи горњи слој%

но/илитет (nobilitas)! Припадност ноилитету по4ивала је на сенаторском пореклу% тј! на

пореклу од сенатора који су вршили највише магистратуре! >оили (nobiles) су или они

4ије су о4еве и претке сви нали (nosco)% јер су се њихови поретрети A воштане маске

(imagines) A могли видети по улиама $има приликом погрених проесија (в! Полиије%

3сторије


4/5

друштву проилаио је и страхопоштвовања које је народ осе#ао према славним

породиама које успешно водиле драву кро ратове III и II века!

.алустије% Eугуртин рат% C% ; Lи4ан свет је могао оав/ати остале магистратуре%

али конулат је прелаио и руке у руку ноилитета! >иједан скоројеви# ( #omo no2us)%

колико год да се прослави и оствари велика дела% није сматран достојним такве 4асти A

као да је ио ока/ан (својим пореклом)!M

.алустије% Eугуртин рат +1% % и д!; L свим дравним пословима% и у рату и у миру%

одлу4ивало је по свом нахо9ењу само неколико /уди! Дравне 6инансије% провиније%

слуе% по4асти и тријум6и или су у њиховим рукама! D народ је ио притиснут

сиромаштвом и војном слуом! Док су војсково9е и њима лиски кругови приграили

сав ратни плен% дотле су родите/и и деа римских војника протеривани и својих

домова од стране мо#них суседа!M

Eедна од последиа Другог пунског рата ила је у томе што су створили ривалитети

име9у појединих доминантних породиа у оквиру самог ноилитета! д раније% и пре

Другог пунског рата% поједине породие римског ноилитета уајамно су се повеивале%

углавном раковима% и 6ормирале полити4ке савее (amicitiae)% 4ији је један од основнихи/ева ио подршка аједни4ком кандидату на иорима! 'о нису иле полити4ке

партије у модерном смислу% иако су од II века пре р! могле имати и одре9ени полити4ки

програм (нпр! у питањима спо/не политике)% нити су иле трајног карактера! $авнотеа

име9у породиа римског ноилитета представ/ала је теме/ олигархијског система и

она је доведена у питање после Другог пунског рата када су се припаднии појединих

породиа кро уастопне конулате и проконулате идигли инад аристократије и

достигли готово монархијски полоај у драви (dominatio)!

'оком Другог пунског рата% *винт 7аије &аксим ио је најпре диктатор 21% а

атим три пута конул (21G% 21+ и 20,)% а &арко *лудије &арел ио је пет пута

конул (222% 21G% 21+% 210 и 208)! " то% на4ај проконулата је стално растао%

тако да је :неј *орнелије .ипион имао врховно аповедништво непрекидно од

218! до 211 (прво као конул а атим као проконул у 5панији)% док је његов син%

:неј *орнелије .ипион (D6рикана) десет година (од 210! до 201) ио у

ивесном смислу врховни командант $има!

Nињениа је% ме9утим% да је аристократија у условима ратне крие сама допринела

удиању појединаа и својих редова! 3илијев закон (OPQ ови огаташиM% друштвени слој пословних /уди% којима су најпре ратови у уда/еним

крајевима а атим равој трговине% предуетништва и 6инансијских послова отворили до

тада неслу#ене могу#ности а ога#ење! Fили су углавном ниског порекла% али и они су

своје огатство инвестирали у ем/у! Bкономску мо# стекли су ахва/ују#и томе што је

драва њима препустила одре9ене административне послове а које нису постојале

одговарају#е ивилне слуе; снадевање војске приликом ратних походаK иво9ење

јавних градите/ских подухвата као што су путеви% гра9евине% мостовиK акуп

експлоатаије рудникаK акуп раних дравних такси! Sа таква крупна 6инансијска

пословања витеови су се органиовали у удруења?компаније; %"/ликани! ни су у тим

пословима или е6икасни% али су вршили и ране лоупотрее које драва није успевала

да суије% јер није имала инструменте контроле! Приватно% витеови су се авили

+


5/5

анкарством% еленаштвом% трговином% а многи од њих су или и ем/опоседнии%

наро4ито у градовима у 3талији!

*ао стале витеови су конституисани када су сенатори% који су раније једини улаили у

првих 18 ентурија у ентуријатској скупштини% одлу4или да се одвоје од

новопридошлих огаташа! По акону и 12,! године% сенатори су се повукли и витешких

ентурија T препустили су их новим огаташима са одговарају#им имовинским еном

(око 100!000 денарија)% и тако је настао вите&ки сталеж (ordo equester )! Hитеове је

енор уписивао у ентурије пошто и претходно проверио њихово 6инансијско и

6ии4ко стање и моралне квалитете! @ихов статусни симол ио је коњ кога су доијали

од драве (equus publicus) и сваког 1G! јула они су у4ествовали у све4аној паради до

*апитола! >осили су латан прстен% тунику са уском пурпурном траком (angustus

clavus)% а ралику од сенатора 4ија је туника имала широку пурпурну траку (latus

clavus)% и имали су% као и сенатори% по4асна седишта у пооришту!

Постепено% још од I< в! пре р!% коњи'" " ри.ској војс'и не 4ине само припаднии 18

витешких ентурија (equites)% него јој се додају савени4ке јединие! После C00! г! пре р!% у

римској војси коњиу дају само савении (auxilia; помо#ни одреди)% а и 18 витешкихентурија% које су адрале висок друштвени статус% ира се средњи о(и'ирски кадар; војни

триуни!

G

Documents

Rimsko Drustvo II v. Pre Hr