Robertova pravila

7/29/2019 Robertova pravila

http://slidepdf.com/reader/full/robertova-pravila 1/69

HENRY M. ROBERT

PRAVILA PROCEDURE



CRKVA – KLUB – VLADA

– bilo koja organizovana grupa mora da sledi pravila koja svi članovi razumeju i prihvataju. Ovo

je osnovni priručnik za takva pravila, koji su koristile organizacije u celom svetu tokom mnogih godina.Bilo da ste službenik ili član bilo koje grupe, uz pomoć ovog dragocenog priručnika možete

voditi fer i efikasnu proceduru.



HENRY M. ROBERT

PRAVILA PROCEDURE

Prevela: Dr Fuada Stanković



UVOD

Floyd M. Riddick

Robertova Pravila su poznat vodič za parlamentarnu proceduru skoro ceo vek. Sada, pomalomodifikovana ali autoritativnija nego ikad, ova pravila su u širokoj upotrebi pri vođenju sastanaka irešavanju nesuglasica.

Robertova Pravila se zasnivaju na parlamentarnoj proceduri u britanskom Parlamentu. Te procedure su nakon toga rani kolonisti preneli u Novi svet gde su uvedene na prvim sastancima ugradovima Nove Engleske. Kada je Tomas Džeferson (Jefferson) postao predsednik Sjedinjenih Država,

publikovao je prvu američku knjigu o parlamentarnoj proceduri 1801. godine. Ona je postala jedan odglavnih izvora za pravila u Kongresu i ostala autoritet za parlamentarnu proceduru sve do pojaveKušingovog (Cushing) Priručnika, koji je objavljen 1844.

Henriju Martinu Robertu, inženjeru i brigadnom generalu u armiji SAD, ostalo je da modifikujeova pravila da bi zadovoljila potrebe „običnih društava”. Prva Robertova Pravila procedure objavljena su1876, da bi uskoro postala priručnik za organizacije, klubove i škole širom zemlje. Na konstruktivan način,

ona su pokazala beskorisnost prisustvovanja sastancima koji počnu sa zakašnjenjem i vuku se u nedogled.Pravila su ohrabrila i dala podršku frustriranim članovima koji su, zbog neznanja, vrlo lako postajali žrtvesvemoćnih predsedavajućih i bezobzirnih malih klika. To je osposobilo široko članstvo za borbu protivonih koji pokušavaju da proguraju kontroverzna rešenja bez suštinskog razmatranja.

Tako je došlo do široke upotrebe prvih Robertovih Pravila procedure a general Robert je objavio još tri knjige: Revidirana Pravila procedure (Robert,s Rules of Order Revised), 1915; Parlamentarna praksa, Uvod u parlamentarno pravo (Parliamentary Practice, An Introduction to Parliamentary Law),1921. i Parlamentarno pravo, knjiga uputstava (Parliamentary Law), 1923. Ubrzo nakon objavljivanja

poslednje knjige Robert je umro u 86. godini.

Robertova Pravila procedure predstavljaju vodič za grupnu demokratsku akciju. Ali ona namećui odgovornost pojedinca u ovladavanju i vođenju demokratske procedure, koja se inače tako teško postiže.Da bi ovo učinio još korisnijim (njujorški) izdavač je obezbedio ovo obogaćeno a pristupačno izdanje, prvi

put kao džepno, sa preglednim kartama i dijagramima i mnoštvom jednostavnih objašnjenja.Pažljivo čitanje i korišćenje ovog materijala može da pomogne uvođenju reda i fer pleja u

vođenju naših najrazličitijih svakodnevnih aktivnosti.

Floyd M. Riddick



TABELA PRAVILA KOJA SE ODNOSE NA PREDLOGE

Sadrži odgovore na dve stotine pitanja u parlamentarnoj praksi

O d e l j a k

u p r i r u č n i k u Objašnjenje tabele. Zvezdica pokazuje da se pravilo na vrhu stupca

primenjuje na taj predlog. Praznina znači da se pravilo ne primenjuje. Crta pokazujeda se pravilo samo delimično primenjuje, a broj koji upućuje na napomenu ukazuje naograničenja. Uzmimo, na primer, „Stavljanje na sto”. Tabela pokazuje da se § 19 bavi

ovim predlogom, da je on „nepodoban za raspravu”, da se na njega „ne može stavitiamandman” i da se afirmativno glasanje (kao što je pokazano u napomeni 5) „nemože ponovo razmatrati”. Četiri ostala stupca koja su prazna govore da ovaj predlogne „otvara raspravu o glavnom pitanju”, da se ne traži dvotrećinsko glasanje, da tražida bude podržan i da se ne može staviti u proceduru kada drugi član ima reč.

N e p o d o b a n z a

r a s p r a v u ( § 3 5 )

O t v a r a r a s p r a v u o g l a v n o m

p i t a n j u ( § 3 5 )

N e m o ž e s e n a n j e g a s t a v i t i a m

a n d m a n ( § 2 3 )

N e m o ž e s e p o n o v o r a z m a t r a t i ( § 2 7 )

T r a ž i 2 / 3 v e ć i n u ( § 3 9 ) – v i d i n a p o m e n u 1

N e t r e b a d

a b u d e p o d r ž a n

M o ž e b i t i u p r o c e d u r i i k a d n e k

o i m a r e č [ § 2 ]

NAPOMENE

(1) Svaki predlog u ovom stupcu imaza posledicu suspenziju istog pravilaili ustanovljenje prava skupština [vidinapomenu uz §39], i zato tražidvotrećinsku većinu, osim ako nijeusvojeno suprotno pravilo.

(2) Nepodobnost za raspravu ako seda kad je drugo pitanje predskupštinom.

(3) Amandman može da bude ili (1)„dodavanje” ili (2) „izbacivanje” reči i paragrafa; ili (3) „izbacivanje nekihreči i ubacivanje drugih” ili (4) „sups-tituisanje” različitih predloga o istojstvari, ili (5) „deljenje pitanja” u dvaili više pitanja kako je naveo predlagač, tako da se postigneodvojeno glasanje o svakoj tački ilitačkama.

(4) Prigovor nije podoban za raspravusamo kad se odnosi na indecorum, nakršenje pravila govora, prioritet posla,ili ako se dâ kada visi neko drugo pitanje.

Kad je podoban za raspravu,dozvoljeno je da svaki član govorisamo jednom. Pri tesnom glasanju,odluka predsedavajućeg se odbija.

(5) Afirmativno glasanje o ovom predlogu ne može se ponovorazmatrati.

(6) Prigovor se može staviti samokada se pitanje prvi put uvodi, prerasprave.

(7) Dozvoljena ograničena rasprava o

ispravnosti odlaganja.(8) Prethodno pitanje, ako se usvoji, prekida raspravu i dovodi skupštinudo glasanja samo o visećem pitanju,osim kada je viseće pitanje amandmanili predlog za izvršenje, kada setakođe primenjuje na pitanje na kojetreba da se stavi amandman ili kojetreba da se izvrši.

(9) Može da se pomeri i unese uzapisnik kada neko drugi ima reč, aline može da prekine predmet koji je pred skupštinom. Mora da se učiniistog ili sledećeg dana nakon glasanja,i to onaj član koji je glasao na stranikoja je bila u većini.

23 Amandman [3] – – – – – – –

23 Amandman na amandman – – * – – – –

45 Amandman na proceduru – – – – * – –

16 Čitanje materijala * – * – – – –

13 Dnevni red, predlog za – – – – * – –

44 Izdvajanje pitanja iz njegove ispravne procedure * – * – * – –

22 Izvršenje ili prenos nadležnosti – * – – – – –

11 Odlaganje * – * * – – –

10 Odlaganje, određivanje vremena 2 – – – – – –

24 Odlaganje na neodređeno vreme – * * – – – –

21 Odlaganje na određeno vreme 7 – – – – – –

10 Određivanje vremena odlaganja * – * – – – –

36 Oduzimanje reči nakon indecoruma * – – – * – –

37 Ograničavanje rasprave, predlog za 2 – – – – – –

25 Poništavanje – * – – – – –

27 Ponovno razmatranje pitanja nepodobnih za raspravu * – * * – – 9

27 Ponovno razmatranje pitanja podobnih za raspravu – * * * – – 9

13 Posebni postupak, uvesti – – – – * – –

17 Povlačenje pitanja * – * – – – –

14 Poziv na red * – * – – * *

20 Prethodno pitanje [8] * – * – * – –

14 Prigovor, koji se odnosi na indecorum [4] * – * – – – *

14 Prigovor, svi drugi slučajevi – – * – – – *

15 Prigovor na razmatranje pitanja [6] * – * – * * *

44 Prioritet posla * – – – – – –

12 Privilegija, pitanje da li – – – – – – –

34 Proširenje granica rasprave, predlog za * – – – * – –

19 Stavljanje na sto * – * 5 – – –

23 Supstitut (isto što i amandman) – – – – – – –

18 Suspendovanje pravila * – * * * – –

22 Upu}ivanje (isto što i izvršenje) * – * * – – –

11 Ustajanje (u odboru isto što i odlaganje) * – * * – – –



19 Uzimanje sa stola * – * 5 – – –

37 Zaključenje rasprave, predlog za * – – – * – –

Vidi sledeću stranu za Redosled predloga i način postavljanja pitanja



DODATNA PRAVILA UZ TABELU

Redosled pitanja

Obični predlozi imaju sledeći redosled i svaki od njih(osim amandmana) može se dati dok visi predlog nižeg ranga, aline može prethoditi predlogi višeg ranga; prethodno pitanje tražidvotrećinsku većinu, ostali običnu većinu.

Sporedna pitanja u odnosu na ona koja su predskupštinom imaju prednost i moraju se prva razmatrati.

Način postavljanja sporednih pitanja

Prethodno pitanje se postavlja na sledeći način:„Da li ćemo sada zaključiti raspravu i glasati o visećem

pitanju?” (ili „o rezoluciji” ili „amandmanu”).

Ako je podnet prigovor na odluku predsedavajućeg, pitanje se postavlja ovako: „Da li seodluka predsedavajućeg može smatrati odlukomskupštine [konvencije, udruženja i sl.]?”

Kada se prelazi na dnevni red , to se čini ovako:„Da li skupština želi da pređe na dnevni red?”

Kada, nakon uvođenja nekog pitanja, neko prigovori njegovom razmatranju, predsedavajući odmah postavlja sledeće pitanje: „Da li skupština želi to darazmatra [ili diskutuje]?”

Ako po pravilima treba da se glasa sa da i ne,

pitanje se postavlja na sledeći način: „Svi oni koji su za prihvatanje ovih rezolucija, kada njihovo ime bude prozvano, odgovoriće sa da, a oni koji su protiv sa ne.”

N e m o ž e s e

r a s p r a v l j a t i . Određivanje vremena za koje se odlaže

Odlaganje (kad nije kvalifikovano)

Dnevni red

Stavljanje na sto

Prethodno pitanje (2/3 glasova) M o g u ć a m a n d m a n .

M o ž e s e r a s p r a v l j a t i . Odlaganje na određeno vreme

Izvrđenje ili prenos nadležnosti

Stavljanje amandmana

Odlaganje na neodređeno vreme

N i j e m o g u ć a m a n d m a n .

Predlog za ponovno razmatranje se može dati kad je bilokoje drugo pitanje pred skupštinom, ali se ne može po njemu

postupiti pre nego što je stvar koja je pred skupštinom sklonjena[vidi napomenu 9]; ako se predloži, ima prednost nad svimostalim predlozima, osim odlaganja i odlaganja na neodređenovreme.



PREDGOVOR

Društveni život nije moguć bez postojanja „pravila igre” koja regulišu aktivnost pojedinaca i

društvenih subjekata. Postojanje tih pravila od izuzetne je važnosti u sferi politike jer se u njoj raspodeljuju„retki resursi”: moć, vlast, uticaj i prestiž. Važnost tog proceduralnog momenta bila je previđana urazdoblju „realnog socijalizma”, odnosno (u jugoslovenskoj verziji) „samoupravnog socijalizma”. Tu nijereč o slučajnom, nego o sistemskom previdu koji proizlazi iz principa na kojem je „realni socijalizam”zasnivao svoj legitimitet. Taj princip se može označiti kao ostvarenje „ostvarenje „istorijskih interesa”radničke klase i u odnosu na taj princip, pitanje načina (postupaka, procedura, metoda) smatrano jesekundarnim. Nije zato slučajno što su komunisti sve do sloma „realnog socijalizma” 1989/1990 ispoljavalineskriveni prezir prema predstavničkoj demokratiji na Zapadu, koja svižoju legitimnost nije temeljila nadostizanju jednog unapred fiksno definisanog cilja, nego na procedurama i „pravilima igre” koji regulišutok političkog procesa.

U skladu sa potcenjivanjem procedura i pravila kao nečeg potpuno nevažnog („formalnog”), ukomunističkim zemljama minimiziran je i značaj prava i zakonitosti u ime principa „revolucionarne

pravde”, što je u nekim zemljama rezultiralo u samovolji vladajuće partijske nomenklature.

Sklonost da se krše uspostavljena pravila i procedure nije, nažalost, bilo samo obeležje političkog režima „samoupravnog socijalizma”, nego je u izvesnom smislu postalo i deo kolektivne svesti.Time treba objasniti to što nepoštovanje „pravila igre” u političkom životu nije u našoj zemlji (ni u drugim

postkomunističkim zemljama) prestalo uspostavljanjem pluralističkog poretka 1990. Naprotiv, političkiakteri su u više navrata zarad svojih neposrednih interesa kršili „pravila igre” koja su sami uspostavili!Protagonisti kršenja procedure objašnjavali su to voljom većine, zaboravljajući pri tome da i većina morada poštuje „pravila igre” i ispostavljene procedure. Bez toga, vlast većine pretvara se neizbežno u tiranijuvećine. Kad se ima u vidu ta opasnost, može se zaključiti da pravila procedure imaju u demokratiji suštinskiznačaj.

Izuzetno važnim pitanjem „pravila igre” bavi se Robertova knjiga Pravila procedure. Kao što ćečitalac odmah uočiti, to nije načelna rasprava o značaju procedure u društvenom životu, nego skup

praktičnih uputstava (pravila, principa) o tome kako treba da teče proces donošenja kolektivnih odluka. U

mnogobrojnim izdanjima objavljenim u prošlom i ovom stoleću, ova knjiga je s razlogom postala važan priručnik ne samo za rad parlamenta, nego i za aktivnost guste mreže organizacija i udruženja koja postojeu zemljama stabilne demokratije. Prevod Robertove knjige na naš jezik predstavlja u političkom, i šire ukulturnom smislu važan poduhvat koji će doprineti razvoju demokratije i demokratske svesti.

Timing za objavljivanje Robertove knjige dobro je odabran; parlament u našoj zemlji jestenormativno postao najvažnija politička institucija, ali u stvarnosti to još nije slučaj. Za stvarno preuzimanjeključne uloge u političkom životu parlament mora, između ostalog, da ustanovi i standardizuje procedurevlastititog rada, kao i rada svojih odbora, komisija i komiteta. U tom pogledu od neprocenjive koristi može

biti kondenzovano iskustvo višestoletne prakse najstarijih parlamenata u svetu, koje je sadržano u ovojknjizi. Robertova knjiga može i bitno olakšati aktivnost organizacija i udruženja građana u našoj zemlji, čiji

broj i značaj stalno rastu. Bilo da je reč o parlamentu ili organizacijama i udruženjima građana, korišćenje pravila, principa i uputstava (naravno uz neophodne adaptacije) koje sadrži Robertova knjiga, možeznačajno smanjiti „unutrašnja trenja” u tim institucijama u postupku donošenja kolektivnih odluka. To su

razlozi zbog kojih verujemo da će ova knjiga brzo naići na prijem kod čitalačke publike.

Prof. dr Vladimir Goati



NAPOMENA

U dvadeset tri godine od prvog publikovanja ovog priručnika mnoga pitanja u vezi s

parlamentarnim pravom koja su se otvarala prilikom primene ovih pravila bila su prosleđivana ovom autoruna mišljenje. Najvažnija od ovih pravila koja nisu neposredno proizlazila iz prvobitnog teksta inkorporisanasu u kasnija izdanja najčešće u formi dodatnih napomena. [Videti posebno amandman § 23]. Nužnoobnavljanje elektrotipskih ploča korišćeno je za sitnije promene, a sve radi što većeg približavanja

potrebama Kongresa ili fundamentalnim principima parlamentarnog prava.

Promene su sledeće:

(a) Forma postavljanja pitanja u vezi s odbacivanjem predloga promenila se od stare izveštačene parlamentarne forme u prirodnu formu koju koristi Kongres i koja se primenjuje univerzalno u našojzemlji. [§ 23]

(b) Popunjavanju praznina sa najmanjim ciframa data je prednost u odnosu na najveće, radiusklađivanja s kasnijom revizijom pravila američkog Senata i praksom Predstavničkog doma.

(c) Produženo je vreme za davanje predloga za ponovno razmatranje na sledeći dan ukolikosednica traje, a da bi se to izjednačilo s praksom Predstavničkog doma.

(d) Dopušteno je da se istovremeno mogu predložiti ponovno razmatranje i stavljanje na storadi ponovnog razmatranja; izbačeno je kao nepotrebno narušavanje principa da se odjednom može datisamo jedan predlog.

(e) Proširenje granica debate uključeno je među predloge za koje se traži dvotrećinska većina, jer to predstavlja suspenziju pravila ili skupštinske procedure.



UVOD

Parlamentarno pravo

Parlamentarno pravo je izvorno obuhvatalo običaje i pravila vođenja poslova u engleskomParlamentu; ono se primenjuje na običaje i pravila naših vlastitih legislativnih skupština. U Engleskojkorišćenje parlamentarne forme čini nepisano pravo, a u našim zakonodavnim telima oni su autoritet usvim slučajevima gde nema konflikta sa postojećim pravilima ili precedentima.

Ali kao narod mi nismo poštovali ono što Englezi imaju za običaje i precedente, mi smo uvek spremni za inovacije koje smatramo poboljšanjima i zato se kod nas stalno menjaju pisana pravila koja suusvojila naša legislativna tela. Pošto svaki dom donosi vlastita pravila, dešava se da se dva doma o istojlegislativi ne slažu uvek u praksi; čak u Kongresu pravilo precedenta u vezi sa predlogom nije isto u obadoma, a prethodno pitanje se dopušta u Predstavničkom domu, ali ne i u Senatu. Posledica ovoga je da setačan metod za vođenje poslova u svakom legislativnom telu nalazi u legislativnom priručniku tog tela.

Brojna udruženja, politička, književna, naučna, dobrotvorna i religijska, formirana širom zemlje,mada nisu legislativna nego savetodavna po karakteru, moraju da imaju neki sistem u vođenju poslova,neka pravila za donošenje zaključka, i nužno primenjuju common law Parlamenta osim kad se to kosi snjihovim vlastitim pravilima. Ali kako njihovo poznavanje parlamentarnog prava potiče iz njegoveupotrebe u ovoj zemlji, a ne iz rada engleskog Parlamenta, desilo se da su ova udruženja sledila legislativunaših vlastitih zakonodavnih tela, tako da su se naši ljudi obrazovali u sistem parlamentarnog prava, koje jespecifično za ovu zemlju i dovoljno razvijeno da bi nadjačalo common law običnih savetodavnih skupština.

Praksa nacionalnog Predstavničkog doma ima istu snagu u SAD koju ima House of Commons uEngleskoj, u pogledu određivanja opštih principa parlamentarnog prava zemlje, ali to ne znači da se usvakom slučaju i u svakom detalju mogu primeniti pravila Kongresa kao što to može common law. Kada suu pitanju detalji, pravila svakog doma Kongresa se prilagođavaju specifičnim željama pojedinih skupština inemaju važnost u drugim skupštinama. Ali u svim velikim parlamentarnim pitanjima kao, na primer,

prvenstvo pojedinih predloga, o kojim se pitanjima može raspravljati, koje su njihove posledice itd.common law zemlje čini praksa Predstavničkog doma SAD, a ne engleskog Parlamenta, američkog Senataili bilo kojeg drugog tela.

Mada u ekstremnim slučajevima nije teško odlučiti da li praksa Kongresa determiniše parlamentarni common law, ipak između ova dva ekstrema sigurno mora da bude mnogo spornih slučajevao kojima će postojati velike razlike u mišljenjima. Da bi se izbegle ozbiljne teškoće koje nastaju uvek kada

pravo nije dovoljno precizno, svaka savetodavna skupština treba da imitira naša zakonodavna tela pri prihvatanju pravila procedure za vođenje svojih poslova.*

* U slučajevima kada se praksa Kongresa u vezi sa nekim materijalnim tačkama razlikuje od one u engleskomParlamentu, common law u ovoj zemlji treba da sledi praksu Kongresa. Tako u svakoj američkoj savetodavnojskupštini koja nema vlastita pravila za vođenje poslova, o predlogu za odlaganje treba odlučiti kao o pitanju za kojenije dozvoljena rasprava, kao što se to čini u Kongresu, a ne u skladu s engleskim parlamentarnim pravom. Takođe, akose prethodno pitanje ne izglasa, rasprava o tome predmetu se može nastaviti kao u Kongresu, umesto da se, kao uengleskom parlamentu, predmet odmah sasvim odbaci. Isto tako, prethodno pitanje se može predložiti kad se predskupštinom nalazi predlog amandmana, predlog za izvršenje ili odlaganje na određeno ili neodređeno vreme, kao što seto čini u Kongresu, bez obzira što se, prema engleskom parlamentarnom pravu, u takvim okolnostima ne može

predložiti prethodno pitanje.

Kada su pravila dva doma Kongresa u suprotnosti jedno s drugim, pravila Predstavničkog doma imaju veći autoritet uodnosu na pravila Senata u određivanju parlamentarnog prava zemlje, isto kao što je to u Engleskoj House of Commonsu odnosu na Dom lordova. Na primer, mada pravila Senata ne dozvoljavaju da se predloži prethodno pitanje i da se

predloži njegovo odlaganje na neodređeno vreme, i to ima prioritet u odnosu na svaki supsidijarni predlog [§ 7], osimstavljanja na sto, ipak parlamentarno pravo zemlje sledi praksu Predstavničkog doma u prihvatanju prethodnog pitanjakao legitimnog predloga i rangira vrlo nisko predlog za odlaganje na neodređeno vreme.



Plan rada

Ovaj priručnik je pripremljen s namerom da bar delimično zadovolji potrebe savetodavnihskupština koje po svom karakteru nisu zakonodavne. On je dovoljno kompletan da odgovori na pitanja

pravila rada skupštine do donošenja njenih detaljnih pravila kao što je redosled poslova [§ 44] itd. Čak i udetaljima može da se sledi praksa Kongresa, osim kad je očigledno da ona ne odgovaraju običnimskupštinama. Za takve slučajeve praksa Kongresa se navodi u prvom delu u fusnotama. Ovaj priručnik odražava praksu Predstavničkog doma u važnim stvarima u kojima Predstavnički dom uspostavlja

parlamentarni common law za celu zemlju.*

Priručnik je podeljen u tri dela, svaki je kompletan za sebe, a Tabela pravila [vidi stranu 15]sadrži veliki deo informacija, u tabelarnoj formi, radi lakšeg ulaženja u suštinu svake sednice.

Prvi deo sadrži skup sistematski sređenih pravila procedure, kao što se vidi iz sadržaja. Svakood 45 poglavlja je kompletno za sebe, i svako kome nije bliska ta vrsta posla može da se snađe u vezi sa

bilo kojim pitanjem. Unakrsne napomene se koriste da bi se uštedelo na ponavljanju nečega što je obrađenou nekom drugom poglavlju.

Za svaki predlog su date sledeće informacije:

(1) U odnosu na koje predloge ima prvenstvo (odnosno koje će pitanje da „visi” dok se ovo pitanje razmatra).

(2) Koje predloge propušta (koji sve predlozi mogu da se predlože i razmatraju dok ovaj predlogvisi).

(3) Da li se o predlogu može raspravljati ili ne (o svim pitanjima se može raspravljati, osim ako je suprotno navedeno).

(4) Da li se na predlog može staviti amandman ili ne.

Ali u detaljima, pravila Predstavničkog doma su prilagođena potrebama toga tela i nemaju važnosti za bilo koju druguskupštinu. Na primer, niko ne bi prihvatio da sledi sledeća pravila Predstavničkog doma kao zajednička pravila

parlamentarnog prava u Americi: da predsedavajući u slučaju nepropisnog ponašanja može da isprazni galeriju; da setajno glasanje ne koristi pri izboru službenika skupštine; da bilo kojih 15 članova mogu da zamene odsutne članove i dase odsutni obavežu da plate troškove obaveštavanja; da se svi odbori koje ne imenuje predsedavajući biraju tajnimglasanjem; a ako potreban broj članova odbora ne dobije većinu, da se ponovo tajno glasa i da se ovaj put prihvativećinski princip; da svaki član treba da se ograniči u diskusiji o bilo kojem pitanju na izlaganje od jednog sata; da pridonošenju novog zakona treba dati dnevno obaveštenje o tome i da se pre njegovog razmatranja pročita tri puta a da

bez posebne procedure u skupštini ne može da se pročita više od dva puta u toku jednog dana. Ovi izuzeci su dovoljnida pokažu apsurdnost ideje da pravila Kongresa u svim stvarima determinišu parlamentarni common law.

* S obzirom na partijske razlike koje su oštro povlačene u Kongresu, nije moguća harmonija u delovanju i smatralo seda je najbolje prostoj većini u Predstavničkom domu (ali ne i u Senatu) dati moć da preduzima konačne akcije u vezi sa

pojedinim pitanjima bez ikakve rasprave. U običnim udruženjima veća pažnja treba da se posveti pravima manjina,treba tražiti dvotrećinsku većinu, kao što je i u ovom priručniku, za odbacivanje predloga da se neko pitanje stavi nadnevni red, za usvajanje predloga za razmatranje prethodnog pitanja ili pitanje zaključivanja ili ograničavanja rasprave.[Vidi napomenu u § 39 o diskusiji o ovom o diskusiji o ovom pitanju.] Tako se procenilo da je džepni priručnik pravi

putokaz među različitim rešenjima u Predstavničkom domu i Senatu. Neka udruženja će smatrati da je za njih bolje daslede praksu Predstavničkog doma, a drugima će više odgovarati pravila Senata. Potrebna je većina, prema ovom

priručniku, da se regulišu pravila glasanja sa „da” i „ne” [§ 38], što je, bez sumnje, najbolji način glasanja za većinuskupština. Ali, u svim telima u kojima članovi odgovaraju svojim izbornim jedinicama, mnogo manji broj treba da imaovu moć. U Kongresu se traži samo jedna petina glasova a u nekim telima čak samo jedan član može da traži da seglasa sa „da” i „ne”.

Bilo koje udruženje koje usvoji ovaj priručnik treba da primenjuje njegova pravila u svim slučajevima kada su ona primenjiva i kada nisu nekonzistentna sa aktima i pravilima procedure udruženja. [Vidi § 49 u vezi sa formom primene pravila u ovom slučaju.] Vlastita pravila udruženja treba da obuhvate sve slučajeve kada je poželjno da se stvarirešavaju drugačije nego u priručniku, a to se posebno odnosi na kvorum [§ 43] i redosled poslova [§ 44], kao što je

predloženo u ovim pravilima.



(5) U slučaju da nema supsidijarnog predloga koji bi se mogao primeniti na određeni predlog, tose konstatuje [vidi prigovor, §11, kao primer: određeni predlog na koji se stavlja prigovor ne može da budeostavljen na sto, odložen, izvršen niti se na njega može staviti amandman].

(6) Posledica usvajanja predloga, kad je moguće da se ona ne razume ili pogrešno protumači.

(7) Forma davanja predloga, kada je posebna, i sve ostale informacije neophodne da se razume

pitanje.Drugi deo je parlamentarni bukvar, koji daje vrlo jednostavne ilustracije o načinima

organizovanja i vođenja različitih vrsta sednica, navodi reči koje treba da kažu predsedavajući i govornicikada predlažu i obrazlažu pojedina pitanja. On, takođe, kratko navodi dužnosti službenika, formu zapisnikai izveštaja blagajnika i odbora. Klasifikuje predloge u osam grupa prema predmetu a zatim ih pojedinačnoupoređuje, pokazujući pod kojim uslovima će se koristiti pojedina vrsta predloga.

Treći deo sadrži nekoliko stranica posvećenih raznim pitanjima koja treba da su razumljivačlanovima skupštine, kao što je važno i često pogrešno shvaćeno pitanje pravnog statusa savetodavnihskupština i crkvenih odbora.

Definicije i najčešće greške

Pored korišćenih izraza ( pitanje prioriteta, propuštanje i primena, vidi str. 30), postoje i drugitermini koji se mogu pogrešno shvatiti, i zato im treba posvetiti pažnju.

Sednica i zasedanje. Za razlikovanje ova dva izraza vidi prvu napomenu uz §42.

Prethodno pitanje. Posledica ovog, često pogrešno shvaćenog predloga je ukratko data u osmojnapomeni u Tabeli pravila, str. 15; opširnije je objašnjena u §20.

Da li će se o pitanju raspravljati? čest je oblik postavljanja pitanja u nekim udruženjima. Vrlo selako može steći pogrešan utisak da je posledica ako je negativno odgovoreno na ovo pitanje da se ono skinesa sednice, kao što je pokazano u §15.

Prihvatanje izveštaja, isto je što i usvajanje izveštaja, mnogi mešaju sa primanjem izveštaja.[Vidi napomenu uz §30 za opšte greške izveštaja.]

Termini kongres i predstavnički dom u ovom priručniku se odnose na američki Kongres i

Predstavnički dom.Reč skupština, kada se pojavljuje u formi predloga (kao u slučaju prigovora, §14), treba da se

zameni posebnim terminom koji se koristi kada se imenuje određena skupština – na primer, „udruženje” ili„konvencija” ili „upravni odbor”.





Prvi deo: PRAVILA PROCEDURE

Član I. Uvođenje u problem

[§ 1–5]

Ako je čitaočevo znanje elementarnih stvari parlamentarne prakse nedovoljno da razume ova pravila u prvom delu, treba, pre nego što krene dalje, da pročita drugi deo koji, u suštini, predstavlja parlamentarnu abecedu. [Videti prvu napomenu uz §46.]

1. Sva pitanja se pred skupštinu iznose tako što to predloži član usmeno ili pismeno. Međutim,nije uobičajeno da se u posebnoj formi predloga traži prihvatanje izveštaja odbora [§ 30] ili različitihdopisa skupštini; takođe u mnogim drugim slučajevima kada je reč o uobičajenim, rutinskim pitanjima, nije

potreban formalni predlog; ali ako bi bilo koji član protestovao, regularni predlog postaje neophodan.

2. Pre nego što član može da dâ predlog ili da se obrati skupštini o bilo kojem pitanju, nužno je

da dobije reč, a to znači da mora da ustane i obrati se predsedavajućem titulirajući ga, na primer „Gospodine predsedavajući”, koji će zatim najaviti ime člana.1 Kada se dva ili više članova obrateistovremeno, predsedavajući mora da odluči kome daje reč objavljujući ime člana skupštine. Priodlučivanju o tome treba da se rukovodi sledećim principima:

(a) Smatra se da član na čiji je predlog pitanje stavljeno na diskusiju (ili u slučaju izveštajaodbora, onaj ko prezentuje izveštaj) ima reč (ako je već nije imao tokom diskusije) pre nego što bilo kojidrugi član ustane i obrati se predsedavajućem. (b) Nijedan član koji je već jednom imao reč ne može dobitireč o istom pitanju; reč dobija prvo onaj ko još nije govorio o tom pitanju. 2 (c) Pošto se interesi skupštinenajbolje realizuju davanjem reči pristalicama i protivnicima određene mere, kada predsedavajući zna kojustranu zastupa svako ko traži reč, a njihov zahtev nije determinisan nekim od prethodna dva principa, daće

prednost onome ko oponira poslednjem govorniku.

Protiv ove odluke predsedavajućeg bilo koja dva člana mogu da podnesu žalbu [§ 14.]3 Kada

postoji sumnja o tome kome je data reč, predsedavajući može prvo da prepusti skupštini da odluči o tomeglasanjem – onaj ko dobije najviše glasova dobija reč.

Pošto je data reč članu, on se ne sme prekidati pitanjem4 niti zahtevom za odlaganje, niti iz bilokojeg drugog razloga bilo od strane predsedavajućeg ili drugih članova, osim (a) ako se u zapisnik unosi

predlog za ponovno razmatranje [§ 27]; (b) ako je reč o proceduralnom pitanju [§ 14]; (c) zbog prigovorana razmatranje pitanja [§ 15]; (d) zbog poziva na dnevni red [§ 13],5 ili (e) kada je reč o privilegovanom

pitanju koje traži trenutnu akciju, kao što je pokazano u §12.

U slučajevima kada član ustaje i obraća se predsedavajućem, mora odmah da kaže zbog čegaustaje, kao na primer da „ustaje da bi ukazao na proceduru”.

1 Ako predsedavajući ima neku drugu titulu, kao predsednik, moderator itd., on se oslovljava tom posebnom titulom:

„Gospodine predsedniče”. [vidi §34] Ako predsedavajući ustaje da govori pre nego što je bilo kome drugom dao reč,dućnost je člana koji je već ustao da sedne. [Vidi pravila ponašanja u debati, § 36.]

2 Vidi §26 za objašnjenje šta je neophodno da se tehnički promeni pitanje pred skupštinom.

3 U Senatu nema žalbe na odluku predsedavajućeg o davanju reči niti može da bude žalbe u takvim slučajevima navelikim zasedanjima, posebno na sastancima koji imaju veliki broj članova, pošto je u interesu skupštine da se natakvim zasedanjima predsedavajućem dâ veća moć.

4 To je prosto stvar kršenja procedure kad član ima reč a drugi postavlja pitanje ili se žali; predsedavajući treba dazaštiti govornikovo pravo da se obrati skupštini.

5 Videti prvu napomenu u §13.



Napomena u vezi sa dobijanjem reči: Predsedavajući ne treba da obrati pažnju na člana koji jeustao i ostao stojeći dok drugi član govori niti na bilo koga drugog pošto je govornik dobio reč.

Kada član dobije reč i dâ predlog predviđen procedurom, predsedavajući će videti da li je predlog trenutno podržan (što može da učini svaki član a da ne ustane ili se obrati predsedavajućem jednostavnim rečima: „Ja to podržavam”). Predlagaču će u tom slučaju biti oduzeta reč a svi ostali članoviće imati prednost. Nijedan predlog dat posle toga neće se prihvatiti pre no što predsedavajući dƒ dovoljno

vremena članovima da odgovore na poziv za podršku. Ako je predlog podržan, posle toga će predlagačimati pravo da traži reč. Predloge za odlaganje ili stavljanje na sto često iznose članovi koji nisu dobili reč,

pošto je već podnet neki predlog i dok je u toku izlaganje predlagača. Predsedavajući neće prihvatiti ovakve predloge.

Član koji prezentuje izveštaj odbora ili predlaže rezoluciju, ne gubi reč zahtevom izvestioca da pročita izveštaj ili rezoluciju, a izvestilac u tom slučaju ne dobija reč niti predsedavajući može da usvojinjegov predlog dokle god član ne iskoristi dobijenu reč. Kad se čitanje završi, nakon postavljanja pitanjaostalima u vezi sa tim, predsedavajući daje reč članu koji podnosi izveštaj i predlaže njegovo usvajanje.

Naravno da predlozi koji su vezani za proceduru mogu da prekinu izlaganje bilo kog člana u bilo kommomentu.

3. Pre nego što se otvori rasprava o bilo kojem pitanju [§ 34] prvo je neophodno da predlogiznese član koji dobije reč; drugo, da je predlog podržan (videti izuzetke); treće, da to konstatuje

predsedavajući.6

Kada je predlog u pismenoj formi, treba da se uruči predsedavajućem i pročita preotvaranja rasprave.

To ne sprečava predloge o alternativama pre no što pitanje postavi predsedavajući. Naprotiv,mnogo se vremena može uštedeti takvim neformalnim napomenama koje, međutim, nikada ne smeju

prerasti u raspravu. Član koji daje predlog, može da ga modifikuje ili da ga u potpunosti povuče dok predlog još nije utvrdio predsedavajući. Nakon utvrđivanja predloga, ovo se ne može učiniti bez saglasnostiskupštine [videti §5, 17]. Kada pokretač modifikuje svoj predlog, onaj ko ga je podržao, može da povučesvoju podršku.

Izuzeci: Poziv za dnevni redosled, pitanje procedure (mada ne i žalbe) ili bilo koji prigovor razmatranju pitanja [§ 13, 14, 15] ne moraju da budu podržani; mnoga rutinska pitanja ne moraju se

podržati niti čak postaviti; predsedavajući prosto to objavljuje, i ako nema prigovora, to će biti smatranoodlukom skupštine.

4. Svi glavni predlozi [§ 6], amandmani i uputstva odborima, treba da su u pisanom obliku, akoto zahteva predsedavajući. Ako je problem kompleksan i pogodan da se razdvoji u nekoliko delova, nijedančlan (osim ako postoji posebno pravilo koje to dopušta) ne može da insistira da se ona razdvoje; njegovo je

pravo samo da predloži da se problem podeli i kako da se to učini. Na ovakav predlog svako može da staviamandman i predloži da se podela izvrši na drugačiji način.

Ovakva podela je u suštini amandman [§ 23], i na njega se primenjuju ista pravila. Umesto da se predloži podela problematike, isti rezultat se može dobiti predlaganjem nekog drugog amandmana. Kad je pitanje podeljeno, svako odvojeno pitanje mora da bude formulisano na odgovarajući način da skupštinamože da odlučuje, čak i ako drugi delovi nisu prihvaćeni. Kako predlog da se „postupi po uputstvima” nijedeljiv, kad se prvobitni predlog podeli treba da otpadne predlog za izvršenje prvobitnog predloga kao iuputstvo odboru, jer nema odgovarajućeg odbora koji bi sproveo uputstvo.7 Takođe, predlog da se „izbaceneke reči i ubace druge” nije više odgovarajući pošto je to važilo za prvobitni jedinstveni predlog.

6 Primeri za različite oblike predloga dati su u §46, 54. Forme postavljanja pitanja se mogu naći u §65. Bilo koji članmože da podrži bilo koji predlog s mesta bez ustajanja ili obraćanja predsedavajućem. U Kongresu se ne traži da

predlozi budu podržani.

7 Pravilo 46 Senata traži da se pitanje podeli na zahtev člana, s tim da se obezbedi da „on sadrži predloge u suštinirazličite od onih koji su u drugom delu a da se konačna odluka prepusti Kongresu”. Ali ovo ne dozvoljava takvu podeluu pogledu glasanja o različitim stvarima ili imenima. Pravilo 121 izričito sadrži odredbu da se na zahtev jedne petinečlanova može glasati odvojeno o jednom delu a o drugima kolektivno, što se označava u zahtevu u slučaju internih

prilagođavanja. Ali pravo da se pitanje podeli ne proširuje se na drugi slučaj, osim strogo određenog. Parlamentarno pravo ne dozvoljava podelu, osim u slučaju kada skupština to naloži; u običnim skupštinama ovo će biti manji problemnego u Kongresu.



5. Pošto je pitanje formulisao predsedavajući, skupština ima pravo na debatu; pokretač više nemože povući ili modifikovati svoj predlog ako se bilo ko tome protivi, osim traženjem da napusti skupštinu[§ 17] ili predloži amandman.8

Član II. Opšta klasifikacija predloga

[§ 6–9]

U §54 se nalaze obični predlozi klasifikovani prema ciljevima.

6. Glavno pitanje ili predlog9 je pitanje izneseno na razmatranje skupštini i može se odnositi na bilo koji predmet. Glavni predlog se ne može izneti ukoliko je neki drugi predlog na razmatranju predskupštinom. Nema prednost nad privilegovanim, sporednim i supsidijarnim pitanjima [§ 7, 8, 9].

7. Supsidijarni ili sekundarni predlozi se primenjuju u svrhu odbacivanja prethodnih predloga.10 Imaju prioritet u odnosu na glavne predloge i o njima se mora odlučivati pre razmatranja

glavnog pitanja. Podređeni su glavnim i sporednim pitanjima, [§ 8, 9], a ovako su poređani po prioritetu:Stavljanje na dnevni red .........................................................vidi §19

Prethodno pitanje...................................................................vidi §20

Odlaganje do određenog dana...............................................vidi §21

Izvršenje ili prenos nadležnosti..............................................vidi §22

Amandman..............................................................................vidi §23

Odlaganje na neodređeno vreme...........................................vidi §24

Bilo koji predlog se može dati (osim amandmana) kada predlog nižeg ranga još nije rešen, alinijedan predlog ne može prekinuti razmatranje predloga višeg reda. Oni se ne mogu primeniti11 jedan nadrugi, osim u sledećim slučajevima: (a) prethodno pitanje se može postaviti da bi se odložila rasprava, alito ne sme uticati na glavno pitanje, izuzev ako se odredi da se primenjuje na amandman koji je u toku [§20]; (b) predlozi za odlaganje za neki drugi dan, za usvajanje ili amandman, mogu se dodati; (c) predlog zadopunu zapisnika može se staviti na dnevni red a da se ne raspravlja o zapisniku [§ 19].

8. Sporedni predlozi su oni koji se javljaju u toku rasprave o drugim predlozima, a o kojimatreba da se odluči po principu redosleda pre nego o pitanjima u toku čije rasprave su se ova pitanja otvorila.Oni pripadaju privilegovanim pitanjima [§ 9] i na njih se ne može staviti amandman. O ovim pitanjima,

8 Pravilo 40 Senata: „Nakon izlaganja predloga od strane govornika ili čitanja od strane službenika, predlog pripada parlamentu, ali može biti povučen bilo kada pre odluke ili amandmana”. U praksi se nije dozvoljavalo povlačenje prenego što je prethodno pitanje bilo podržano. Ovaj priručnik je prilagođen starim parlamentarnim principima, koji suverovatno bolje prilagođeni običnim društvima. U određenim organizacijama bi, bez sumnje, trebalo prihvatiti posebnokongresno pravilo kao ovo.9 Nisu dozvoljeni predlozi koji nisu u skladu sa Ustavom, zakonima ili trenutno važećim pravilima ili rezolucijama u

parlamentu i rezolucijama usvojenim za vreme zasedanja [§ 42], i ako se usvoje onda su ništavni i neprimenjivi. Da bise izneo ovakav predlog, potrebno je doneti amandman na Ustav ili zakone ili poništiti pravila iz rezolucije [§ 25].Ponovno razmatranje ne postaje glavni predlog.

10 Uzmimo, na primer, zahtev da se predlog uvrsti u dnevni red: stavljanje na dnevni red je supsidijarni predlog kojiomogućava parlamentu da na zakonit način odbaci zahtev; zahtev je slučajno pitanje koje proizlazi iz odluke

predsedavajućeg, na koju su neki članovi parlamenta stavili primedbu.

11 Vidi str. 30 za objašnjenje nekih od tehničkih termina.



osim u slučaju prigovora, ne raspravlja se; o prigovoru može a i ne mora da se raspravlja, zavisno odokolnosti, kao što je pokazano u §14. Ova pitanja su poređana na sledeći način:

Žalba (ili pitanja)...................................................................vidi §14

Prigovor na razmatranje pitanja............................................vidi §15

Čitanje materijala..................................................................vidi §16

Povlačenje predloga...............................................................vidi §17

Suspenzija pravila..................................................................vidi §18

9. Privilegovani predlozi su takva pitanja koja zbog svoje važnosti imaju prvenstvo u odnosu nasva ostala pitanja, i upravo zbog te privilegovanosti ne mogu da budu predmet rasprave [§ 35], osim kadase odnose na prava skupštine ili njenih članova. U svakom drugom slučaju bi se mogla zloupotrebiti u ciljuozbiljnog prekidanja rasprave. Privilegovana pitanja su poređana, po prioritetu, na sledeći način:

Određivanje vremena odlaganja zasedanja skupštine..................................vidi §10

Odlaganje......................................................................................................vidi §11

Pitanja koja se odnose na prava i privilegije skupštine ili nekog člana.......vidi §12

Poziv na dnevni red .......................................................................................vidi §13

Član III. Predlozi i njihov redosled12

[§ 10–27]

Privilegovani predlozi

[§ 10–13; vidi § 9]

10. Određivanje vremena na koji se odlaže zasedanje skupštine. Ovaj predlog ima prioritet uodnosu na sve ostale predloge i ostaje na dnevnom redu čak i ako je skupština izglasala odlaganje, poduslovom da predsedavajući nije objavio rezultate glasanja. Ako se predlog iznese kada je neko drugo

pitanje pred skupštinom, o njemu se ne raspravlja [§ 35]; na to se može staviti amandman u neko drugovreme. Ako je predlog iznesen kada nijedno drugo pitanje nije pred skupštinom, ima istu važnost kao iostali glavni predlozi i o njemu se može raspravljati.13 Forma u kojoj se iznosi ovaj predlog glasi: „Kada seova skupština raspusti, raspušta se da bi se okupila u određeno vreme.”

11. Odlaganje. Ovaj predlog (kada nije kvalifikovan) ima prednost u odnosu na sve ostale, osimna „određivanje perioda odlaganja”, kome je podređen. Nije podložan raspravi, ne može se korigovati i nanjega se ne može primeniti nijedan supsidijarni predlog [§ 7], niti se o njemu može glasati. Ako jeokarakterisan na bilo koji način, gubi privilegovani karakter i ima istu važnost kao i bilo koji drugi glavni

predlog. Predlog za odlaganje može da se ponavlja ako se u diskusiji istakne neka dodatna stvar ili to možeda unapredi raspravu [§ 26].14 Kada je odbor završio sva pitanja koja se odnose na predlog i kada je

12 Listu svih uobičajenih predloga, poređanih po pravu prvenstva, vidi u Tabeli pravila, str. 15. Svi privilegovani isupsidijarni predlozi u ovom poglavlju su na isti način poređani.

13 U udruženjima bolje je slediti uobičajeno parlamentarno pravo i dopustiti da se ovo pitanje uvrsti kao glavno pitanje itada se o njemu može raspravljati ili ga obustaviti [§ 58, 59] kao i ostala pitanja. U Kongresu se o njima nikad ne možeraspravljati, i uvek se odbacuju kao neprivilegovani ili inferiorni predlozi i „odloženi na neodređeno vreme”.

14 Vidi napomenu na kraju ovog poglavlja.



spreman da napravi izveštaj i nema potrebe za odlaganjem, daje se predlog „da se ustane” da bi se podneoizveštaj [§ 32].

Posledice na nedovršene stvari koje se odlažu su sledeće15 [vidi zasedanje, §42]:

(a) Kad se time ne zaključuje sednica, predmet koji je prekinut odlaganjem ima prvenstvorazmatranja nakon čitanja zapisnika na narednoj sednici i tretira se kao da nije bilo odlaganja; 16 odložena

sednica postaje pravno nastavak sednice na kojoj je došlo do odlaganja.(b) Kada se njome završava sednica skupštine koja ima više od jednog regularnog zasedanja

godišnje, tada se nedovršena stvar prebacuje na sledeću sednicu i raspravlja pre ostalih redovnih stvari itretira se kao da nije bilo odlaganja [vidi §44 radi mesta u redosledu poslova]. S obzirom na to, u telu

biranom na određeno vreme (kao što se odbor direktora bira na godinu dana), nedovršena stvar će propastiistekom roka na koji je telo ili njegov deo biran.

(c) Kada se rasprava o odlaganju zaključi u skupštini koja ne zaseda više od jednom godišnje ilikada je skupština izabrano telo, a ova sednica je poslednja u izbornom mandatu, odlaganje će značiti kraj zasve nerešene stvari prilikom zaključivanja sednice. Ista pitanja se mogu otvoriti na idućoj sednici, po

proceduri kao da nikada pre nisu bila na sednici skupštine.

Napomena u vezi sa odlaganjem: Predlog za odlaganje ne može biti podnet ako se u tomtrenutku razmatra neki drugi predlog, niti nakon što je pitanje izneseno pred skupštinu stavljeno na

glasanje, ali se može podneti nakon objavljenog glasanja, a pre objavljivanja rezultata. U ovom slučaju,nakon zaključivanja rasprave treba objaviti rezultate glasanja. U nekim društvima se troši puno vremena na brojanje glasova, i tada je preporučljivo napraviti kraću pauzu ili razmatrati druge predloge sve dok službenici skupštine ne objave rezultate. Može se podneti predlog „Ako se raziđemo, razilazimo se da

bismo se ponovo sastali na poziv predsedavajućeg”; kada se ovo prihvati skupština se raspušta, a predsedavajući poziva poslanike neposredno nakon prebrojavanja glasova. Ili, cilj može da se postigne akose izglasa pauza od, recimo, petnaest minuta, što odgovara vremenu potrebnom za razmatranje više od dva

predloga i saglasno je sa pravilima, osim ako se podudari s vremenom razmatranja nekog drugog predloga.Odmor je odlaganje zasedanja skupštine na određeno vreme.

Skupština ima pravo da odbije predlog za raspuštanje ako želi da sasluša nečiji govor ili da glasa.Prema tome, ovaj predlog ima prednost u odnosu na sve ostale kada se govor ili glasanje završe.Predsedavajući ne treba da dozvoli da se ova privilegija zloupotrebljava, ne treba da dozvoli raspravu o

predlogu za raspuštanje ako ga je parlament glasanjem odbacio i ako se ništa nije dogodilo od kada je

skupština izrazila želju za raspuštanjem.

Kada je zahtev za raspuštanje skupštine podnesen, ne bi trebalo razmatrati nijedan zahtev ili pitanje, osim ako skupština odbije svoje raspuštanje.

12. Pitanja privilegija17. Pitanja koja se odnose na prava i privilegije parlamenta ili bilo kognjegovog člana, imaju prednost nad svim ostalim pitanjima, osim dva prethodna. Ako je pitanje takvo dazahteva trenutnu akciju, onda ono može da prekine govor člana parlamenta. Kada se postavi takvo pitanje,

predsedavajući odlučuje da li se radi o privilegovanom pitanju ili ne, na šta bilo koja dva člana skupštinemogu da stave prigovor.

Nije neophodno da skupština preuzme konačnu akciju u vezi sa pitanjem privilegije onogtrenutka kada je postavljeno – može ga prepustiti odboru [§ 22], može ga staviti na sto [§ 14] ili na njega

15

„Šest dana nakon početka drugog ili sledećeg zasedanja bilo kojeg kongresa, svi računi, rezolucije, izveštaji doneti ukongresu, kao i zaostali nerešeni predmeti sa prethodne sednice, treba da budu rešeni i s njima treba postupati na istinačin kao da odlaganja nije ni bilo.” – Pravilo 136 Kongresa: „Nezavršeni predmeti ne idu od jednog do drugogkongresa. Svako obično društvo koje se sastaje jednom godišnje može da se sastaje u različitim sazivima u kongresima,a jedini problem će biti u nerešenim pitanjima koja se odlažu za naredni kongres u toj godini.

16 Naravno da skupština može da prihvati pravila koja modifikuju ovo opšte pravilo, kao što je to slučaj sa predlogomza razmatranje [§ 27].

17 Pitanja privilegije ne treba mešati sa privilegovanim pitanjima; ova poslednja uključuju prethodna i još nekolikodrugih kako je pokazano u §9. U slučaju nereda na galeriji, recimo, neki član parlamenta otvori prozor pa izazove

promaju, ugrožavajući time zdravlje ostalih, napad na prava člana i sl. primeri su pitanja privilegovanosti.



pridodati neki supsidijarni predlog koji se u tom slučaju iscrpljuje i bez uticaja je na pitanje prekinuto pitanjem privilegije. Pošto završi pitanje privilegije, skupština nastavlja da razmatra pitanje koje je prekinuto.

13. Dnevni red. Predlog za utvrđivanje dnevnog reda ima prednost nad svima drugim predlozima, osim nad predlogom za ponovno razmatranje [§ 27] i tri prethodna predloga koji se spominjumalo kasnije, o njemu se ne vodi debata i na njega se ne može podneti amandman. Nije potrebno da bude

podržan, i to je u skladu sa pravilima čak i ako neki drugi član parlamenta u tom trenutku ima reč.18

Kada je po rasporedu jedno ili više pitanja predviđeno za određeni dan ili sat, tada se ona uvrsteu dnevni red za taj dan ili sat i ne mogu se prethodno razmatrati, osim ako poslanici dvotrećinskomvećinom ne odluče drugačije [§ 39]. A kada nastupi taj dan, ukoliko se izlože, imaju prioritet u odnosu nasva ostala pitanja, osim tri prethodna pitanja [§ 10, 11, 12] i ponovno razmatranje [§ 27]. Skupština možeutvrditi neko drugo vreme za razmatranje ovih pitanja, umesto da ih odmah razmatra. Ukoliko se pitanje neuzme u razmatranje onog dana koji je utvrđen po rasporedu, prethodna procedura ne važi.

Dnevni red se može podeliti u dve kategorije, posebne tačke i opšte tačke, pri čemu prvakategorija uvek ima prednost u odnosu na drugu. O opštim tačkama se donose po većinskom principu,odlaganjem pitanja na određeno vreme ili usvajanjem programa ili redosleda poslova predviđenih za taj danili zasedanje; ove opšte tačke se ne mogu mešati sa utvrđenim pravilima skupštine. Posebna pravilasuspenduju sva pravila skupštine koja sprečavaju njihovo razmatranje u određeno vreme,19 iz čega proizlazi

da bilo koje pitanje može postati posebna tačka samo ako se izglasa dvotrećinskom većinom. Ovaj predlog je na dnevnom redu uvek kada je na dnevnom redu predlog o suspenziji pravila [§ 18]. Kada se utvrdi posebna tačka za određeno vreme, nije u skladu sa pravilima da se napravi druga posebna tačka koja bi prethodila prvoj ili je prekidala, ali posebna tačka može da se smenjuje sa opštom.

Kada je dnevni red usvojen, neophodno je da se prvo usvoje posebne tačke, ukoliko ih ima, azatim opšte tačke; u svakoj kategoriji odvojena pitanja moraju se razmatrati po tačnom redosledu – ono

pitanje za koje je prvo utvrđen dan ili sat ima prioritet u odnosu na ostala pitanja predviđena za isti dan ilisat. (Predlog za razmatranje određenog dela dnevnog reda ili određenog pitanja, nije privilegovani

predlog.)

Razmatranje predloženog pitanja može se pomeriti u neki drugi termin, većina u skupštini možeodložiti razmatranje čak i specijalne procedure.

Predsedavajući postavlja ovo pitanje na sledeći način: „Hoće li dnevni red biti iznesen?” ili

„Hoće li ovaj saziv parlamenta nastaviti dnevni red?”

Cilj afirmativnog glasanja prilikom iznošenja dnevnog reda je povlačenje pitanja koje serazmatra pred skupštinom, i ima iste posledice kao prekid rada usled raspuštanja skupštine [§ 11].

Cilj negativnog glasanja je odbijanje razmatranja predloga koji je u nesaglasnosti sa predlogomkoji se trenutno razmatra pred skupštinom.

Tipičan primer rada na dnevnom redu je kada skupština prihvati dnevni red za određeni danodređujući pri tom vreme u kome će se razmatrati određeno pitanje. Kada dođe vreme za razmatranje

predloga, predsedavajući treba to da najavi, i ako nema primedbi, odmah treba da predloži skupštiniglasanje o pitanjima koja su predviđena za dnevni red u tom terminu.

18 Pravilo 54 Senata omogućuje da se na zaključivanju prepodnevnog zasedanja (koje je posvećeno izveštajima odbora irezolucija) predloži „nastavak rada za stolom predsedavajućeg po dnevnom redu”; predlogom se utvrđuje redosled pokome će se razmatrati poslovi za stolom predsedavajućeg i u zaključku se navodi: „Predsedavajući nastavlja rad potačkama dnevnog reda reda, pošto je završio poruke, saopštenja i zakonske odredbe.” Članu parlamenta nije dozvoljenoda prekida izlaganje nekog drugog člana parlamenta pozivanjem na dnevni red, ali se praktikuje pravo poslanika da nazatvaranju prepodnevnog zasedanja predloži nastavljanje rada za stolom predsedavajućeg po tačkama dnevnog reda. Da

bi se navedeni princip mogao primeniti u običnoj skupštini, neophodno je da se dozvoli predlog dnevnog reda i da se prekine član koji ima reč ako je došlo vreme za razmatranje predloga.

19 Prema tome, kada skupština ima pravilo kao ono u §44 o redosledu poslova, svaki član bi mogao zahtevati da se neka posebna tačka stavi na dnevni red, čak i u slučaju da je u toku izveštaj odbora; međutim, opšte je pravilo da se pitanjednevnog reda ne može postaviti dok se ne završe izveštaji svih odbora ako su u toku.



Ako neki poslanik iznese primedbu, predsedavajući je dužan da parlamentu uputi pitanje usledećem obliku: „Da li poslanici žele na nastave razmatranje predmeta koji je predviđen za ovo vreme?”Mada prema programu nije predviđeno, sama forma u kojoj je izneseno sugeriše da je potrebno glasati osvim odloženim pitanjima. Međutim, iako se formalno glasa, osim u slučaju potpune saglasnosti, da senastavi prvobitni dnevni red, nužno je formalno glasanje ako bilo ko odbije da se pređe na sledeće pitanje izaključi rasprava o odloženom pitanju.

Sporedni predlozi

[§ 14–18; vidi §8]

14. Prigovor [Pitanja vezana za dnevni red].20 Pitanje dnevnog reda ima prednost nad pitanjemkoje je u razmatranju, i o njemu mora odlučiti predsedavajući bez debate. Ako se neki član ne složi sodlukom, on treba da kaže, „Imam prigovor na odluku predsedavajućeg”. Ako je prigovor podržao jošneko, predsedavajući odmah kaže: „Da li se odluka predsedavajućeg može smatrati odlukom skupštine?”21

Ako je tesno glasanje, odluka predsedavajućeg se suspenduje.

Ovaj prigovor spada u privilegovana pitanja [§ 9]. Na njega se ne može staviti amandman; nemože se o njemu raspravljati kada se odnosi na pravila ponašanja – indecorum [§ 36] ako prevazilazi pravogovora, ako se radi o prioritetu, ako odlaže prethodno pitanje [§ 20]. Ako se ipak o njemu raspravlja,nijedan član ne može da govori više od jednom, i bilo da se o njemu raspravlja ili ne, predsedavajući, nenapuštajući mesto može da iznese razloge zbog kojih je doneo takvu odluku. Predlog da se uvrsti u dnevnired22 [§ 19] i kao prethodno pitanje [§ 20] ako se o prigovoru može raspravljati, može se odnositi na

prigovor, a kada se prihvati ne može se odnositi ni na šta drugo osim na prigovor. Glasanje o prigovoru setakođe može razmotriti [§ 27]. Prigovor ne može da bude na dnevnom redu kad drugi prigovor visi.

Dužnost je predsedavajućeg da podrži red i pravila o radu skupštine bez debate ili odlaganja.Takođe, svaki član koji primeti kršenje procedure, ima pravo da insistira na njenom poštovanju. U takvomslučaju on će ustati i reći: „Gospodine predsedavajući, ja ukazujem na kršenje procedure.” Nakon toga ćesesti, a predsedavajući će zatražiti od člana da obrazloži svoju primedbu, što će ovaj učiniti i vratiti se namesto. Predsedavajući donosi odluku o tome, i ako više nema primedbi, daje reč prvom govorniku. Ako seispostavi da je primedba člana bila neumesna i bilo ko ospori njegovo pravo da nastavi da govori, takav

član ne može da nastavi dok skupština ne glasa o tome.Umesto prethodno objašnjenog metoda, uobičajeno je, kada se radi prosto o neodgovarajućem

jeziku u debati, da član kaže: „Opominjem gospodina da se drži pravila.” Predsedavajući će odlučiti o tomeda li se govornik drži ili ne drži pravila, i nastaviće se tamo gde je debata prekinuta. Predsedavajući možeda zatraži savet od članova kada treba da odluči o pitanjima reda, ali taj se savet mora dati sedeći, da bi seizbegla nepotrebna rasprava; kada nije u stanju sam da odluči, predsedavajući može da odlučivanje o tom

pitanju prepusti skupštini.

15. Prigovor na razmatranje pitanja. Prigovor se može staviti na razmatranje bilo kojegglavnog pitanja [§ 6], ali samo kad se prvi put stavlja na dnevni red, i to pre nego što je o njemuraspravljano. Tome je slično pitanje procedure [§ 14], koje se može postaviti u toku izlaganja bilo kogčlana, i zahteva da to neko podrži. Predsedavajući može da pozove člana da se drži procedure i može, akosmatra za potrebno, ovo pitanje rešiti samostalno, na vlastitu odgovornost. O njemu se ne može raspravljati

[§ 23] niti se može dati ijedan supsidijarni predlog [§ 7] koji bi se odnosio na njega. Kad je predlog dat i bilo koji član „prigovara da se o njemu raspravlja”, predsedavajući treba odmah da pita „Da li skupštinaželi da to razmatra?” ili „Da li će pitanje biti razmatrano [ili diskutovano]?” Ako se dvotrećinskom

20 Predlog se ne može skinuti s dnevnog reda pošto je u njega uvršćen i raspravljan bez prigovora. Prigovor se možeuputiti samo u vreme donošenja odluke predsedavajućeg.

21 Reč skupština se može zameniti rečima društvo, konvencija, odbor i sl., zavisno od naziva organizacije. Vidi § 65 za potpunije objašnjenje metoda postavljanja pitanja o prigovoru.

22 U Kongresu je uobičajena praksa da se prigovor stavi na dnevni red, pošto to praktično eliminiše i suspenduje predsedavajućeg.



većinom donese negativna odluka [§ 39], ceo predmet se skida sa te sednice [§ 42]. U suprotnom, raspravase nastavlja kao da to pitanje nije bilo ni postavljeno.

Cilj ovakvog predloga nije da se prekine rasprava (za šta postoje drugi načini, vidi § 37), nego dase omogući skupštini da izbegne bilo koje pitanje koje smatra irelevantnim, beskorisnim ili spornim.23

16. Čitanje materijala. [Za slučaj prvenstva vidi § 8.] Kada su materijali podneti skupštini,

svaki član ima pravo da ih bar jednom pročita pre nego što se od njega može tražiti da glasa. Kad god članzatraži da se pročita radi informacije bilo koji takav dokument a nije u pitanju samo odugovlačenje, predsedavajući treba da naloži da se to pročita, ako se niko tome ne usprotivi. Ali član nema pravo da tražida se bilo šta pročita (osim ovog prethodnog slučaja) bez dobijanja dozvole od skupštine. O davanju takvogodobrenja ne može se raspravljati niti se može staviti amandman.

17. Povlačenje predloga [Za pravo prvenstva vidi § 8.] Kad je pitanje pred skupštinom a predlagač želi da ga povuče, modifikuje ili zameni, ako nema prigovora, predsedavajući daje dozvolu. Akose bilo ko tome usprotivi, biće nužno da se dobije pravo na povlačenje24 predloga te vrste. O ovom predloguse ne može raspravljati niti se staviti amandman. Kad je predlog povučen, efekat je isti kao da nikada nije

bio ni dat.

18. Suspenzija pravila.25 [Za pravo prvenstva vidi § 8.] O ovom predlogu se ne raspravlja, nanjega se ne može staviti amandman, niti se može zameniti drugim pitanjem [§ 7] niti dolazi u obzir glasanjeo njemu [§ 27]. Na istoj sednici se može obnoviti predlog za suspenziju pravila [§ 26], mada se sledećasednica može održati u istom danu.26 Pravila skupštine se ne mogu suspendovati izuzev za preciznoodređenu svrhu, i to dvotrećinskom većinom. Nijedno pravilo kojim se daje neko pravo manjini odnajmanje trećine članstva ne može se suspendovati, osim konsenzusom.27

Forma ovog predloga je „da se suspenduje pravilo koje se kosi sa...” (navesti predmetsuspenzije).

Supsidijarni predlozi

[§ 19–24; vidi § 7]

19. Mirovanje.28 Ovaj predlog ima prednost nad svim ostalim supsidijarnim [§ 7] i privilegovanim [§ 9] ili sporednim pitanjima [§ 8]. O njemu se ne može raspravljati, ne može se staviti

23 U Kongresu, uvođenje ovakvih pitanja bi se moglo privremeno ograničiti glasanjem većine po osnovu 41. PravilaKongresa, koje glasi: „Kada se da bilo kakav predlog, ne treba postaviti pitanje ‘Da li to ovaj dom želi da razmotri?’osim ako se to traži od istog člana, ili izvestilac to smatra neophodnim.” [Vidi napomenu na kraju §39.] Englezi koriste„prethodno pitanje” za slične svrhe [vidi napomenu na kraju § 20].

Pitanje razmatranja može da postavi samo Kongres, ali na skupštinama sa kratkim zasedanjima na kojima se razmatraili bi trebalo razmatrati samo nekoliko pitanja, neophodno je da se dvotrećinskom većinom može odbaciti pitanje kojeskupština ne želi da razmatra. Uobičajena forma u običnim društvima stavljanja ovakvog pitanja na dnevni red je „Da lise želi debata o ovom pitanju?” Forma za davanje preferencije u spomenutom pravilu više odgovara Kongresu, i tamoono ređe može da bude pogrešno shvaćeno.

24 U Kongresu, predlog može da bude skinut s dnevnog reda na predlog predlagača, pre nego što je doneta odluka ili

amandman [Pravilo 40 Senata]. Ništa se ne može dobiti u običnim društvima odstupanjem od common law kao što jeveć istaknuto [vidi napomenu uz § 5].

25 Ovaj predlog se odnosi samo na pravila procedure ili važeća pravila [§ 49, napomena], pošto se Ustav i podzakonskaakta ne mogu suspendovati čak ni jednoglasnim konsenzusom, osim ako služe za njihovu vlastitu suspenziju, što nikadane treba činiti osim u slučaju određenog podzakonskog akta vezanog za transakciju u poslu, i tada to treba precizirati.

26 U Kongresu se to ne može obnoviti u istom danu.

27 Ovo se ne može koristiti kao pravilo koje bi dozvolilo jednoj petini prisutnih članova da upravljaju odlučivanjem sa„da” i „ne”, na primer, ako bi dve trećine prisutnih mogli da suspenduju pravilo [vidi poslednje napomene uz § 38, 39].

28 Vidi napomenu na kraju ovog odeljka.



amandman ili bilo koji supsidijarni predlog [§ 7] koji bi se mogao na to primeniti, niti se može pozitivnimglasanjem ponovo razmatrati sve dok skupština ne izglasa da ga povlači iz mirovanja.

Forma29 ovog predloga je, „ostavljam ovo pitanje da miruje” ili „neka ovo pitanje miruje”. Kadase želi da se pitanje raspravlja, može se predložiti ili da se „pitanje povuče iz mirovanja” 30 ili da se „sadarazmotri to i to pitanje”, što ne znači da je predlog privilegovan, ne može se izuzeti iz rasprave niti se nanjega može primeniti bilo koji supsidijarni predlog.

Cilj ovakvih predloga je da se odloži pitanje tako da se može izvući iz mirovanja u svakomtrenutku, bilo na istom ili nekom budućem zasedanju. Ono se ne može podvesti pod pitanja odložena bilona određeno ili neodređeno vreme. Ovo se takođe često koristi da bi se potisnulo pitanje [§ 59] sazasedanja, što se uz većinu glasova ne bi moglo postići povlačenjem iz mirovanja za vreme zasedanja [§42].

Efekat ovakvog predloga31 je uopšteno da se stavi na dnevni red za tu, određenu sednicu sve što je vezano za taj predmet [§ 42]; ako bi se amandman stavio na mirovanje, predmet na koji je taj amandmanstavljen takođe ide na mirovanje. Izuzeci postoje u sledećim slučajevima: (a) žalba [§ 14] koja se stavlja umirovanje, ima efekat odlaganja, najmanje za određeno vreme, odluka predsedavajućeg o tome povlači ioriginalni predmet u mirovanje; (b) kada se predlog za ponovno razmatranje [§ 27] pitanja stavi umirovanje, prvobitno pitanje se ostavlja tamo gde je bilo i pre nego što je bilo razmatranja; (c) amandmanna zapisnik koji miruje ne povlači i mirovanje samoga zapisnika.

Čak i posle postavljanja prethodnog pitanja, u momentu kada se o njemu glasa, mogu se jošstavljati u mirovanje pitanja koja su pred skupštinom.

Napomena uz mirovanje: Ovaj predlog ima visoki stepen privilegovanosti u odnosu na svako pitanje o kome se raspravlja, a pošto se o njemu samom ne može raspravljati i kako zahteva većinu zausvajanje, u najboljem je interesu skupštine da ima moć da stalno ostavlja po strani bilo koji posao i dâ

prednost nečemu što je urgentnije. Fundamentalni principi parlamentarnog prava zahtevaju da svaki predlog kojim se jedno pitanje skida s dnevnog reda treba da se dâ na diskusiju [napomena na kraju § 35]sve dok se debata ne ograniči ili ne zaključi najmanje dvotrećinskom većinom glasova u skupštinama kojeimaju kratka zasedanja, samo nekoliko sati. Običnom većinom se može staviti u mirovanje bilo koje sporno

pitanje i tako ga odložiti bez rasprave. Ovo služi za odbacivanje predloga koji se kose sa harmonijom udobrovoljnim organizacijama. Razlozi za takvu privilegovanost zasnivaju se na teoriji da se pitanje samo

privremeno ostavlja po strani. Ovakav predlog vredi mnogo ako se koristi za legitimnu svrhu, ali ako se

koristi za odlaganje pitanja, tada je potrebna dvotrećinska većina.Manjina nema sredstvo za nefer upotrebu ovakvog predloga, ali to bi se moglo malo ublažiti na

sledeći način: Osoba koja uvodi rezoluciju ponekad nema prava da govori kad je predloženo mirovanje čim je predsedavajući stavio pitanje, ili čak i pre. U takvim slučajevima uvodničar rezolucije će uvek tražiti reču stvari za koju je zadužen [napomena na kraju § 2] i govoriti. Pojedinci su obično u takvoj žurbi da dajuovakav predlog te odbijaju da se obrate predsedavajućem i dobiju reč. Tada se manjina može brzo obratiti

predsedavajućem, i ako ne dobije reč, postaviti pitanje procedure i istaći da se član prvi obratio predsedavajućem i da drugi član koji je dobio reč nije bio ovlašćen da dâ predlog.

Pošto su pitanja koja se stavljaju u mirovanje ostavljena po strani samo privremeno, većina trebada je svesna da manjina to može ostati sve do konačnog odlaganja i tada biti u većini i uzeti i usvojitirezolucije koje miruju. Sigurniji i više fer jeste metod prigovora na razmatranje pitanja [§ 15], ako je totako sporno da ne bi trebalo čak ni uvodničaru dozvoliti da govori. Ako je već počela rasprava pa se nemože prigovoriti, treba postaviti prethodno pitanje koje, ako se usvoji, odmah dovodi skupštinu doglasanja. Ovo su legitimni predlozi koji omogućuju da se sazna raspoloženje članova da li žele da se o

29 Predlog o mirovanju na određeno vreme ne može se dati van procedure ali bi predsedavajući mogao da predložiodlaganje na određeno vreme. Predlog o mirovanju ne može se ni na koji način ograničiti.

30 U organizacijama čija zasedanja ne traju duže od jednog dana i održavaju se jednom mesečno, može se dozvoliti dase stavi u mirovanje svako pitanje sa prethodne sednice [§ 42]. Za rezoluciju će obično biti bolje da se razmatra kaonovo pitanje.

31 Pitanje privilegije [§ 12] ne dodaje se predmetu ako bi to značilo njegovo prekidanje i, u skladu s tim, stavljanje umirovanje ne povlači sa sobom pitanje koje je visilo ( pending ) kad je pokrenuto.



pitanju raspravlja. Pošto je potrebna dvotrećinska većina za prihvatanje, niko nema pravo prigovora nastavljanje pitanja.

Ovaj predlog za mirovanje ne može se primeniti na pitanja koja nisu pred skupštinom, a možesamo na ono što je nužno povezano s tim pitanjima. Tako nije ispravno da se u mirovanju stave „izveštajiodbora” ili „nedovršena pitanja”, kada su stigli na dnevni red. Cilj takvih predloga mogao bi se postićisamo „suspenzijom pravila” [§ 18], što traži dvotrećinsku većinu ili stavljanje u mirovanje pojedinačno

svakog izveštaja kada dođe na red.20. Prethodno pitanje32 ima prvenstvo nad svim ostalim pitanjima u raspravi [§ 35], a ustupa

prvenstvo privilegovanim [§ 9] i sporednim pitanjima [§ 8] kao i predlogu za mirovanje [§ 19]; nakon postavljanja prethodnog pitanja, kada je pri kraju akcija na koju se ono odnosi, pravilo je da se predložiodlaganje ili da se glavno pitanje stavi u mirovanje. O njemu se ne može raspravljati i ne može se na njegastaviti amandman ili bilo koji drugi supsidijarni predlog koji se odnosi na njega [§ 7]. Ono se primenjuje na

pitanja privilegija [§ 12] kao i na bilo koje drugo pitanje za raspravu. Dozvoljeno je da član podneserezoluciju i istovremeno predloži raspravu o prethodnom pitanju. To se može razmotriti,33 ali ne ukoliko jeodluka već delimično izvršena. Za prihvatanje prethodnog pitanja potrebna je dvotrećinska većina.34

Kada član zatraži razmatranje prethodnog pitanja i to se podrži, predsedavajući mora odmah pitati „Da li se sada može staviti glavno pitanje?” Ako to ne uspe, rasprava se nastavlja kao da ovaj predlognije ni podnet.

Ako je prihvaćeno, efekti toga su sledeći: [Vidi ilustraciju na kraju knjige.]

(1) Efekat [sa izuzetkom kada vise amandman ili izvršenje] jeste da se trajno zaključi rasprava35 iskupština dovede do glasanja o pitanju koje visi. Pošto se ovo izglasa, efekat prethodnog pitanja je iscrpen,i pitanje koje se nalazi pred skupštinom ima takav status kao da se glasanje o predlogu odvijalo nauobičajen način, a nije bilo forsirano glasanjem o prethodnom pitanju; tako ako se glasanje ponovnorazmotrilo [§ 27], pitanje se ukida kao prethodno pitanje i ponovno se otvara rasprava o njemu.

(2) Njegov efekat kada postoji predlog amandmana [§ 23] ili da se predlog usvoji [§ 22] jeste dase prekida rasprava, forsira glasanje, i to ne samo o predlozima amandmana i predlozima za usvajanje negoi o pitanjima na koja se stavlja amandman ili traži njihovo usvajanje. 36 Predsedavajući stavlja na glasanjesve predlogu po redosledu prioriteta, počinjući onim koji je poslednji podnesen [vidi kasniju ilustraciju].Prethodno pitanje nije iscrpeno sve dok se nije glasalo o svim ovim pitanjima ili ako se glasalo da se

predmet prosledi odboru. Ako je jedno od ovih glasanja razmotreno pre no što je prethodno pitanje

iscrpeno, razmatranje prethodnog pitanja prethodi raspravi o predlozima u toku.

32 Prethodno pitanje je tehnički naziv za predlog, iako se moće steći pogrešan utisak da on nema nikakve veze sa predmetom koji je ranije razmatran. Da bi se zatražilo razmatranje prethodnog pitanja treba reći „da se rasprava sada prekida i skupština odmah prelazi na glasanje o nerešenom pitanju” [ili „pitanjima” u nekim slučajevima kao što je pokazano u efektima prethodnog pitanja]. Tako predsedavajući postavlja pitanje „Da li ćemo sada staviti nerešeno pitanje?” [ili „pitanja”, kao što je upravo rečeno]. Poreklo ovog pitanja i promene koje su se desile u odnosu na njegoveefekte opisani su u napomeni na kraju ovog poglavlja. Vidi §37 za predlog ograničenja rasprave.

33 Obično je dovoljan jedan glas pri razmatranju prethodnog pitanja, kao: „Da li skupština želi da razmatra predlog za prethodno pitanje?” Ako se odluči pozitivno, pitanje se skida kao prethodno pitanje. Ovo je razumljivo pošto se o prethodnom pitanju ne može raspravljati, ono prekida raspravu i zato niko kome nije u interesu da se ponovo otvaradebata ne bi glasao za njegovo razmatranje.

34

U senatu to treba da podrži većina [da bi se izbeglo izjašnjavanje sa „da” i „ne”], i tada ono može da se prihvativećinom glasova; u američkom Senatu ovo nije dozvoljeno. To se ponekad naziva „zakon začepljavanja usta”, kada semože usvojiti prostom vešinom. Pravo na raspravu se može razmotriti kao uobičajeno pravilo za svaki skup kojiraspravlja, što ne treba brkati sa glasanjem o suspenziji bilo kojeg pravila. [Vidi napomenu uz § 39.]

35 Pošto je zaključena rasprava o izveštaju odbora, izvestilac ima pravo da održi završni govor.

36 Ako ponovo razmotrimo predlog za amandman i izvršenje kao neodvojivo povezane sa pitanjem na koje se stavljaamandman ili traži izvršenje, tako da zajedno čine jedno pitanje, bilo bi ispravno reći da će jedini efekat prihvatanja

prethodnog pitanja biti prekidanje rasprave i forsiranje skupštine da glasa o pitanju koje visi. Za mnoge će ovo bitinajlakši put da sagledaju ovo pitanje. Najjednostavnije je da se prihvati postupak za zaključenje rasprave [§ 37 d], poštoza njega postoje iste privilegije a i iste komplikacije kao kod prethodnog pitanja.



Predlaganje prethodnog pitanja može da se zameni amandmanom koji visi, i ako se to usvoji,zaključuje se debata o samom amandmanu. Pošto je amandman izglasan, ponovo se otvara rasprava oglavnom pitanju i o amandmanu. [U ovom slučaju forma pitanja je otprilike: „Da li će se sada pitanjetretirati kao amandman?”37] Na isti način se može preći sa amandmana na amandman.

Cilj prethodnog pitanja je da se skupština dovede do glasanja o određenom pitanju bez prethodnerasprave.38

Prigovor [§ 14] na odluku predsedavajućeg nije za raspravu [§ 35] ako je iznet pošto je pokrenuto prethodno pitanje i o njemu doneta konačna odluka.

Da bi se ilustrovao efekat prethodnog pitanja u različitim okolnostima, uzmimo sledeće primere:

(a) Pretpostavimo da je neko pitanje pred skupštinom i na njega je ponuđen amandman, zatim je predloženo njegovo odlaganje [§ 21] za neko drugo vreme: prethodno pitanje koje se sada stavlja u proceduru zaustavlja raspravu i zahteva glasanje o odlaganju pitanja koje je pred skupštinom. Kad seglasanje obavi, efekat prethodnog pitanja je iscrpen. Ako skupština odbije da odloži predmet, završava sedebata o amandmanu koji je bio dat.

(b) Pretpostavimo da je predmet o kojem se raspravlja prekinut zbog pitanja privilegija [§ 12],dato je odboru da razmotri prethodno pitanje koje se sada postavlja, dovodi skupštinu do glasanja prvo o

predlogu za izvršenje, a ako taj predlog propadne, prelazi se na prethodno pitanje. Pošto se glasa o

privilegovanom pitanju, smatra se da je prethodno pitanje iscrpeno i zaključuje se razmatranje predmetakoji je bio prekinut.

(c) Pretpostavimo da je, dok se raspravlja o amandmanu na jedno pitanje, dat predlog da se predmet prenese odboru, a neko predloži amandman na ovaj poslednji predlog dajući instrukcije odboru.Kao dodatak glavnom pitanju sada imamo samo predloge za amandman i za izvršenje, i zato ako se

prethodno pitanje stavi u proceduru, primenjuje se na sve njih kao da je reč o jednom pitanju.Predsedavajući odmah postavlja pitanje (1) instrukcija odboru, (2) predloga za izvršenje, koji ako se usvoji,

predmet se prenosi odboru i iscrpen je efekat prethodnog pitanja, ako to propadne, sledeće je (3) amandmani, konačno, (4) glavno pitanje.

Napomena o prethodnom pitanju: Mnogo konfuzije u odnosu na prethodno pitanje nastaje zbogvelikih promena ovog predloga. Kako je originalno zamišljeno i trenutno korišćeno u engleskomParlamentu, prethodno pitanje ne povlači suzbijanje rasprave, nego odlaganje glavnog pitanja, i zato u

Engleskoj njega uvek postavljaju protivnici neke mere, koji tada glasaju negativno. Ovo je prvi putkorišćeno 1604, i bila mu je svrha da se primenjuje samo za delikatna pitanja, i to na sledeći način, „Da lise može staviti glavno pitanje?”, i ako je odgovor bio negativan, pitanje bi se skidalo sa te sednice. Kasnije

je to promenjeno u „Da li se glavno pitanje može sada staviti?”, i ako bi odgovor bio negativan, pitanje bi bilo skinuto, prvo samo dok se ne završi sledeća rasprava, a nakon toga bi bilo skinuto za taj dan. Predlogza prethodno pitanje bi mogao biti raspravljan; kad bi se jednom stavilo na glasanje i o njemu glasalo

pozitivno ili negativno, to je prekidalo raspravu o glavnom pitanju, odnosno, ako bi bilo pozitivno glasanjeodmah bi se prešlo na glavno pitanje. Ako bi bilo negativno (a to je da se glavno pitanje sada ne stavlja naraspravu), bilo je povučeno iz rasprave za taj dan.

Naš Kongres je postepeno menjao englesko prethodno pitanje u potpuno različit predlog, tako dadok u Engleskoj predlagač prethodnog pitanja glasa protiv, u ovoj zemlji on glasa za njega. U početku se o

prethodnom pitanju moglo raspravljati, i ako bi rezultat bio negativan, glavno pitanje bi se skinulo za tajdan, kao u Engleskoj. Kongres je 1805. godine odlučio da se o prethodnom pitanju više ne može

raspravljati, a 1860. da se razmatranje predmeta završi ako je negativno glasano o prethodnom pitanju, što je bilo potpuno različito od engleske prakse. U početku je efekat toga bio da se skinu svi predlozi osimglavnog pitanja, o kome bi se odmah glasalo. Ovo je promenjeno 1840. tako što je Kongres prvo glasao oamandmanima pa onda o glavnom pitanju. Sledeća promena je bila 1848. tako što se tražilo od Kongresa daglasa o predlogu o izvršenju ako je takav predlog postojao, zatim o amandmanima u izveštaju odbora, ako

je takvih bilo, zatim o visećim amandmanima i, konačno, o glavnim pitanjima. Godine 1860. Kongres jeodlučio da jedini efekat prethodnog pitanja, ako predlog za odlaganje visi, treba da bude direktno glasanje o

37 Ili ovako: „Da li je rasprava sada završena i može li se raspravljati o amandmanu?

38 O ostalim metodama za zaključivanje debate vidi § 37, 38.



odlaganju – i tako se predupredi da prethodno pitanje prekine bilo koji predmet koji je u toku a da seistovremeno omogući njegova postepena promena. U ovom slučaju, prethodno pitanje je jednostavno

predlog da se zaključi debata i prosledi na glasanje, kao što je već izloženo.

[Da bi se sprečilo uvođenje bilo kojeg neodgovarajućeg ili nekorisnog predmeta u redovnuskupštinu u ovoj zemlji, ispravan način bi bio da se stavi „prigovor na njegovo razmatranje” /§ 15/ kada se

prvi put predlaže, što je vrlo slično prethodnom pitanju u Engleskoj.]

21. Odlaganje za određeni dan. Ovaj predlog ima prednost u odnosu na predlog za izvršenje,amandman ili odlaganje na neodređeno vreme, a dolazi posle bilo kojeg privilegovanog pitanja [§ 9] ilisporednog pitanja [§ 8] i predloga za odlaganje na sto ili prethodnog pitanja. Na njega se može stavitiamandman za promenu vremena razmatranja, a prethodno pitanje se može primeniti a da ne utiče na bilokoji predmet koji visi. Dozvoljena je vrlo ograničena debata [§ 35], i ona se ne može voditi o meritumuosim u meri u kojoj je to neophodno da skupština prosudi ispravnost odlaganja.

Efekat ovog predloga je da se cela stvar odloži do određenog vremena kada se o tome ne bimoglo raspravljati osim ako bi se o tome odlučilo dvotrećinskom većinom [§ 13]. Kada dođe to vreme, ovo

pitanje ima prednost u odnosu na sva ostala, osim privilegovanih pitanja. Kada je nekoliko pitanja odloženoza različito vreme, redosled razmatranja će biti identičan redosledu odlaganja. Nije ispravno da se odlaže

posle tog zasedanja [§ 42], osim za dan sledećeg zasedanja zajedno s ostalim nezavršenim stvarima [§44.]39 Ako se želi odložena sednica da bi se razmotrilo neko posebno pitanje, vreme za koje skupština može

da odloži [§ 10] treba da se fiksira pre no što se predloži odlaganje određenog predmeta za taj dan.22. Izvršenje ili prenos nadležnosti [ili ponovno izvršenje ako je predmet već bio izvršen].

Ovaj predlog ima prednost nad predlozima za amandman ili odlaganje na neodređeno vreme, a dolazi posle bilo kojeg privilegovanog [§9] ili sporednog pitanja [§ 8] kao i predloga da se odloži na sto ili prethodnog pitanja ili pitanja odlaganja za određeni dan. Može se staviti amandman za promenu odbora ili davanjeminstrukcija postojećem odboru. Može se raspravljati o meritumu pitanja za koje se predlaže izvršenje [§35].

Forma ovog predloga je „preneti predmet odboru”. Kada su predloženi različiti odbori, o njimatreba glasati prema sledećem redosledu: (1) odbor u celini [§ 32], (2) važeći odbor ( standing ), (3) posebni(ili izabrani) odbor. O broju odbora se obično odlučuje bez formalnog predloga, kao pri popunjavanju

praznina [§ 23]: predsedavajući pita „Koliko će odbor imati članova?”, i tada se izjašnjava o svim predlozima, počevši od najmanjeg predloženog broja. O broju članova i vrsti odbora ne odlučuje se dok sene glasa da li da se pitanje dâ odboru na razmatranje.

Ako je odbor izborni a predlog ne sadrži predlog kako da se bira i ne postoji važeće pravilo otome, predsedavajući sam pronalazi rešenje i o tome se neformalno odlučuje. Ponekad predsedavajući„imenuje” odbor, i u tom slučaju on samo iznosi imena članova i o tome se ne glasa; ili odbor „nominuje”

predsedavajući ili članovi skupštine (nijedan član se ne može nominovati više od jednom, osim uz opštusaglasnost), i tada se o svima njima glasa zajedno, osim u slučaju da se obavlja nominacija više odbora.

Kada se formira odbor za samo jednu aktivnost (na primer, odbor za organizovanje određenog javnog skupa), on generalno treba da bude malobrojan i u njemu ne treba da bude niko ko nema pozitivanodnos prema toj aktivnosti; ako bi neko takav ipak bio nominovan, tada treba sam da traži svoje izuzeće.Ali kada se formira odbor za razmatranje i ispitivanje nekog problema, vrlo je važno da sve strane budu

predstavljene, tako da se u odboru može voditi najpotpunija rasprava i izbeći neprijatna debata u skupštini.

U običnim skupštinama, mudrim imenovanjem odbora debate o delikatnim i problematičnim pitanjima mogu da se najvećim delom obave u odborima u kojima su reprezentativno predstavljene sve

strane. [Vidi odbori, § 28.]23. Amandman. Ovaj predlog nema prednost u odnosu ni na jedno pitanje, osim ono na koje se

neposredno odnosi, i ustupa pred bilo kojim privilegovanim [§ 9], sporednim [§ 8] ili supsidijarnim pitanjem [§ 7], osim odlaganja na neodređeno vreme. Može da se primeni na sve predloge, osim onih kojisu nabrojani na kraju ovog odeljka, a na koje se ne može staviti amandman. Na sam amandman se možestaviti amandman, ali na ovaj „amandman na amandman” ne može se više staviti amandman.

39 U Kongresu se predlog ne može odložiti za narednu sednicu, dok je to uobičajeno u običnim društvima..



Amandman može da bude nekonzistentan sa nekim već usvojenim amandmanom ili može da bude u konfliktu sa duhom originalnog predloga, ali mora da ima direktnu vezu s predmetom predloga. Zailustraciju: na predlog da se glasa o zahvaljivanju može se staviti amandman da se umesto reči„zahvalnost” stavi reč „prekor”; ili ako neko osuđuje izvesne običaje, stavi se amandman pa da se dodaneki drugi običaj.

Amandman može da ima i jednu od sledećih formi: (a) da se „dodaju” ili „ubace” neke reči ili

paragrafi; (b) da se „izbace” izvesne reči ili paragrafi,40 i ako se ovo ne usvoji, to nije prepreka da se predloži bilo koji drugi amandman, osim onog koji je odbijen; (c) „da se izbace određene reči i na njihovomesto ubace druge”, što se smatra nedeljivim,41 a ako ne uspe, to ne sprečava da se predloži izbacivanje teiste reči i ubacivanje neke druge; (d) da se umesto jedne rezolucije ili paragrafa koji vise ubace drugi oistom predmetu; (e) da se „ podeli pitanje” u dva ili više pitanja prema specifikaciji predlagača, tako da se

posebno glasa o svakoj posebnoj tački ili tačkama [vidi § 4].

Ako se ubacuje paragraf, treba ga doterati pre no što se o njemu glasa, jer kad se jednom neštoubaci, ne može se više izbacivati ili stavljati amandman, jedino se nešto može dodati. Isto važi i za reči kojese ubacuju u rezoluciju, jer kad se jednom unesu ne mogu se izbacivati, osim predlogom da se izbaci ceo

paragraf ili sav deo koji je potpuno različit u odnosu na ubačene reči. Princip je sledeći: kada je skuštinaglasala da se izvesne reči ubace u rezoluciju, nije u skladu s pravilima da se dâ novi predlog koji sadrži istoono o čemu se već glasalo. Jedini način da se to uradi jeste da se prokrene postupak za ponovnorazmatranje glasanja o ubačenim rečima [§ 27].

Popunjavanje praznina42 se obično tretira drugačije od ostalih amandmana, tako da bilo koji brojčlanova može da predloži, bez formalne podrške, različite brojeve za popunjavanje praznina, i ovo se netretira kao amandmani, nego kao nezavisni predlozi o kojima se glasa sukcesivno, tako da se prvo glasa onajmanjim sumama i najdužem vremenu.

Nominovanje se tretira na sličan način, tako da se drugo nominovanje ne smatra amandmanomna prvo, nego kao nezavisan predlog o kome se glasa ako prethodno prvi predlog za nominovanje ne dobijevećinu glasova. Može se predložiti neograničen broj nominovanja, predsedavajući najavljuje svako imekoje čuje, i o njima se glasa po redosledu najave sve dok jedan ne dobije dovoljno glasova za izbor, štoznači većinu, osim ako podzakonski akt ne propisuje drugačije.

Brojevi kao prefiksi uz paragrafe samo su marginalne indikacije i može ih ispraviti, ako je potrebno, službeno lice bez predloga za amandman.

Amandmani na pravila procedure, podzakonska akta ili Ustav traže prethodnu najavu idvotrećinsku većinu da bi bili usvojeni [vidi § 45].

[Za stavljanje amandmana na izveštaje odbora i predloga koji sadrže više paragrafa, vidi §31; zaamandmane na zapisnik, vidi §41; za formu postavljanja pitanja o amandmanu, vidi § 65.]

Na sledeće predloge se ne može staviti amandman:

Odlaganje (kada nije kvalifikovano)......................................vidi §11

Na dnevni redosled ................................................................. vidi §13

Na sva sporedna pitanja......................................................... vidi § 8

Na stavljanje na sto................................................................ vidi §19

Na prethodna pitanja............................................................. vidi §20

40 Bilo je ranije uobičajeno da predlog za izbacivanje glasi: „Da li će ove reći ostati deo rezolucije?” U ovoj zemlji to sedanas tretira kao bilo koji drugi predlog.

41 U slučaju predloga da se „izbaci A i ubaci B”, a to je nedeljivo, smatra se da su to dva pitanja, s tim što prvi deoamandmana, deo koji se izbacuje, ima prvenstvo. [Pravilo 18 američkog Senata.]

42 U američkom Senatu popunjavanje praznina ciframa tretira se kao i ostali amandmani. Praksa Senata, kao iengleskog Parlamenta je kao što je navedeno. Senat je, sve do poslednje revizije svojih pravila, davao prednost najvećojsumi u odnosu na najmanju.



Na amandman na amandman................................................. vidi §23

Na odlaganje na neodređeno vreme....................................... vidi §24

Na ponovno razmatranje........................................................ vidi §27

Napomena uz amandmane: Na rezoluciju se može staviti amandman menjanjem reči u rezoluciji;

na amandman se može staviti amandman da se menjaju reči koje se ubacuju ili izbacuju. Na formu predloga se ne može staviti amandman; to znači da se na predlog za usvajanje rezolucije ne može stavitiamandman kojim bi se dao predlog da se rezolucija odbaci, pošto je reč o promeni forme a ne samih rečirezolucije; na predlog da se „izbaci A” ne može se staviti amandman da bi se dodalo „i ubaci B”, znači dase „izbaci A a ubaci B”, što je druga forma amandmana koji nije u alteraciji sa „A”; na predlog da se „ubaciB ispred C” u rezoluciji ne može se staviti amandman supstituiranjem viseće rezolucije nekom drugom

prostom promenom forme amandmana a ne menjanjem „B”; na predlog da se „ubaci B ispred reči C” nemože se staviti amandman dodavanjem i „D ispred reči E”, jer jedina stvar koja se može promeniti uvisećem amandmanu je „B”, ostale reči su nužne kao kontekst za ono što se predlaže sa „B”.

Ako viseći amandman glasi da se „ubace A B C D ispred F”, u skladu je s pravilima da se bilokoja forma amandmana može primeniti na „A B C D”, a nije u skladu s pravilima amandmana kojim se

prosto menjaju reči „A B C D”.

Kada član želi da predloži amandman koji u tom momentu nije na dnevnom redu ali utiče naviseće pitanje, može da izloži svoju nameru da ponudi amandman ako je viseći amandman pred glasanjem. Na ovaj način oni koji su za njegov amandman glasaće protiv, i ako uspeju da se odbije postojećiamandman, može se ponuditi nov amandman.

24. Odlaganje na neodređeno vreme. Ovaj predlog ima prioritet jedino u odnosu na glavno pitanje [§ 6], a ustupa pred bilo kojim privilegovanim [§ 9], sporednim [§ 8] ili supsidijarnim [§ 7] predlogom, osim amandmana. Ovo se može primeniti samo na glavno pitanje [§ 6] i pitanje privilegije [§12]. Na predlog za odlaganje na neodređeno vreme ne može se staviti amandman, pošto bi to otvorilodebatu o pitanju za koje se predlaže odlaganje. Njegov efekat43 je da se pitanje potpuno povuče sa tesednice skupštine [§ 42]. Prethodno pitanje [§ 20], ako je na dnevnom redu kada visi ovaj predlog,

primenjuje se samo na njega, bez uticaja na glavno pitanje.

Ostali predlozi

[§ 25-27]

25. Poništavanje. Kada skupština želi da anulira neku akciju koju je već preduzela i ako je prekasno da ponovno razmatra glasanje o njoj [§ 27], najispravnije je da se poništi rezolucija koja je u pitanju, procedura ili ostala akta. Ovaj predlog nije privilegovan i ostaje zajedno sa novom rezolucijom.Svaka akcija tela može se poništiti bez obzira na vreme njegovog isteka.44

26. Obnavljanje predloga. Kada je bilo koje glavno pitanje [§ 6] ili amandman bio već predskupštinom, ne može se ponovo staviti na istu sednicu [§ 42], osim ako se predloži ponovno razmatranje [§

27]. Kada je predlog za ponovno razmatranje bio podnesen, on se ne može ponoviti u odnosu na isto pitanje, osim kad je na njega stavljen amandman prilikom prethodnog razmatranja. Ispravka zapisnika [§

43 Afirmativno glasanje o ovom pitanju je identično po efektu negativnom glasanju o glavnom pitanju. Njegova jedinavrednost je kada opozicija sumnja u njegovu snagu, pa kada ne uspe s ovim predlogom, još postoji mogućnost dalje

borbe za pobedu, što nije slučaj kad se izgubi na glasanju o glavnom predlogu.

44 Kada se želi ne samo poništenje akcije nego i izražavanje vrlo otvorenog neslaganja, legislativna tela u retkimsituacijama mogu da glasaju o poništavanju određene rezolucije i o njenom izbacivanju iz zapisnika, tako što će se

precrtati određene reči ili ih zaokružiti i preko njih napisati reči „Izbrisano po nalogu skupštine” itd., s datumom brisanja.



41], međutim, može se učiniti i bez predloga za ponovno razmatranje, na istoj ili na bilo kojoj sledećojsesiji, kao i predlog za poništavanje [§ 25]. Predlog za odlaganje [§ 11] može se obnoviti ako je postignutnapredak u debati ili bilo kojem poslu u vezi s tim. Opšte pravilo je da uvod u bilo koji predlog koji menjastanje stvari čini taj predlog prihvatljivim za obnavljanje bilo kojeg privilegovanog ili slučajnog predloga(osim predloga za dnevni red ili suspenziju pravila iz članova § 13, 18) ili supsidijarnog predloga (osimamandmana), pošto je u tom slučaju realno pitanje pred skupštinom različito.

Za ilustraciju: ako je predlog da se pitanje stavi na sto propao i, recimo, da je upućen narazmatranje jednom od odbora, u skladu je s procedurom da se ponovo predloži da se taj predmet stavi nasto. Nije u skladu s pravilima ako predlog nije podnet pre nego što je propao predlog za izvršenje, pošto jetime zaključeno prethodno stanje. Ako je predmet skinut sa stola ili se izglasao prigovor na njegovorazmatranje, nije u skladu s procedurom da se predloži da se ono stavi na sto, pošto to znači stavljanje

pitanja o kojem je upravo suprotno odlučila skupština.

Kada se predmet preda odboru koji podnosi izveštaj na istoj sednici, predmet se tretira uskupštini kao da je prvi put na razmatranju. Predlog koji je bio povučen a o kojem nije preduzeta nikakvaakcija, treba da se obnovi.

27. Preispitivanje. U skladu je s procedurom da se uvek, čak i kad drugi član ima reč i dok skupština glasa o predlogu za odlaganje, u toku dana u kojem je predlog dat ili sledećeg dana 45 predloži„preispitivanje glasanja” ili dâ predlog „da se unese u zapisnik”, ali se ovo pitanje ne može razmatrati dok

je drugo pitanje pred skupštinom. To mora učiniti, osim kada se glasa tajno, član koji je glasao na pobedničkoj strani.46 Na primer, u slučaju da predlog propadne zbog nedostatka dve trećine glasova, ponovno razmatranje može predložiti onaj ko je glasao protiv predloga.

Predlog da se ponovo razmatra glasanje o sporednom pitanju [§ 7] ima prednost nad glavnim pitanjem. Ono ima prednost u odnosu na privilegovana pitanja [§ 9] (osim dnevnog reda) i sporedna pitanja[§ 8].

Ovaj predlog se može primeniti47 na glasanje o bilo kojem drugom pitanju, osim odlaganja isuspenzije, procedure i afirmativnog glasanja o stavljanju na sto ili skidanju sa stola [§ 19] i glasanja oizboru na funkciju nekoga ko je prisutan i to ne odbija. Nijedno se pitanje ne može dva puta ponovnorazmatrati,48 osim ako je stavljen amandman nakon njegovog prvog ponovnog razmatranja. Ako jeamandman na predlog bio usvojen ili odbačen i nakon toga se glasalo o amandmanu, nije u skladu s

procedurom da se ponovo razmatra glasanje o amandmanu sve dok nije razmotreno glasanje o originalnom

predlogu za ponovno razmatranje.Ako je prethodno pitanje [§ 20] već delimično raspravljano, ne može se ponovo razmatrati. Ako

je bilo šta učinjeno kao rezultat glasanja, što skupština ne može da opovrgne, to glasanje se ne može ponovo razmatrati. Na ovakav predlog se ne može staviti amandman, bilo da je podložan raspravi ili ne, bilo da je pitanje čije se ponovno razmatranje traži podložno raspravi ili ne [§ 35]. Kada jeste, otvara sediskusija o celom predmetu čije se ponovno razmatranje traži, a prethodno pitanje [§ 20], ako je porasporedu dok visi, utiče samo na pitanje za koje postoji predlog da se ponovo razmatra. Ono može da budeostavljeno na stolu [§ 19], u kojem slučaju ponovno razmatranje može da se uzme sa stola kao bilo koje

45 Ako se glasanje ponovo ne razmatra na dan kad je predloženo, i ako se sledećeg dana ne održava sednica, to se nemože ponovo razmatrati na sledećoj sednici. Pravilno je tada da se obnovi predlog ako je propao ili je ukinut [§ 25]

pošto je bio usvojen.

46 Svako može podržati predlog. U Kongresu svako može predložiti ponovno razmatranje, osim kada se glasalo sa „da”i „ne” [§ 38], kada se primenjuje prethodno pravilo.

47 Nije praksa da se ponovo razmatra glasanje o predlogu nakon pozitivnog glasanja da se ono stavi na sto, pošto se istirezultat može postići predlogom da se skine sa stola. Zbog sličnog razloga, afirmativno glasanje o predlogu da se skinesa stola ne može se ponovo razmatrati.

48 Zapisnik može da se ispravi u bilo koje vreme bez ponovnog razmatranja.



drugo pitanje, i nije privilegovano.49 Predlog za ponovno razmatranje koji je stavljen na sto ne podrazumeva da to pitanje visi.

Posledica ovog predloga je da suspenduje sve akcije koje je zahtevao originalni predlog sve dok je stvar u ponovnom razmatranju; ali ako se to ne traži, njegovi efekti traju dok traje sednica [§ 42],50 sobzirom da skupština koja se sastaje jednom mesečno i ne održava nekog drugog dana odloženu sednicu nakojoj se raspravlja o pitanju za koje je predloženo da se ponovo raspravlja, njegovi efekti neće prestati sve

do zatvaranja sledeće sukcesivne sednice [vidi napomenu na kraju ovog odeljka]. Ali ponovno razmatranje jednog sporednog [§ 8] ili supsidijarnog [§7] predloga (osim kad glasanje o ponovnom razmatranju imaefekat da otkloni ceo predmet sa skupštine) treba odmah da bude preduzeto pošto bi, u suprotnom, onomoglo da spreči akciju o glavnom pitanju.51

Iako je ovaj predlog tako privilegovan sve dok se odnosi na ono što se unosi u zapisnik, dotle sene može tražiti ponovno razmatranje nekog drugog pitanja koje bi poremetilo diskusiju o ranijem pitanjukoje je pred skupštinom. Međutim, čim se pristupi ponovnom razmatranju toga pitanja, njegovo

postavljanje52 ima prednost nad svim ostalim pitanjima, osim predloga za odlaganje i fiksiranja vremena nakoje se odlaže. Dokle god traju njegovi efekti (kao što je već pokazano) bilo ko može predložiti ponovnorazmatranje i dobiti ga, osim u slučaju kada njegove posledice prevazilaze samu tu sednicu na kojoj je

predlog dat, kada niko osim predlagača ne može to tražiti na toj sednici.

Efekat prihvatanja ovog predloga je da se pred skupštinu stavi originalno pitanje u istom obliku

u kojem je bilo kad se o njemu glasalo; u skladu s tim niko ne može raspravljati o ponovnom razmatranjutog pitanja ko je ranije iscrpeo svoje pravo da o tome raspravlja [§ 34]. Jedino preostaje da raspravlja o pitanju dok je predlog za ponovno razmatranje pred skupštinom. Kada se glasa o ponovnom razmatranju prethodnog pitanja, ono tada prestaje da bude prethodno pitanje i o njemu se raspravlja i mogu se stavljatiamandmani, s obzirom da je prethodno pitanje iscrpeno glasanjem o svim pitanjima na koja se odnosi [vidi§ 20], a pre nego što je podnet predlog za ponovno razmatranje.

Ponovno razmatranje zahteva većinsku odluku, nezavisno od glasova potrebnih za prihvatanje predloga čije se ponovno razmatranje traži [za ponovno razmatranje u odboru vidi § 28].

Napomena uz preispitivanje: U engleskom Parlamentu glasanje koje je obavljeno ne može se ponoviti, ali u našem Kongresu je dozvoljeno da se predloži ponovno glasanje istog ili sledećeg dana. Nakon zaključenja poslednjeg dana za predlaganje, bilo ko može tražiti ponovno razmatranje predloga,tako da ovaj predlog ne može da odloži akciju više od dva dana, a efekat predloga, ako se po njemu nije

postupilo, prestaje samom sednicom. Izgleda da nema razloga ili dobrog precedenta za dozvoljavanjenajviše dvema osobama da pomoću predlaganja ponovnog razmatranja suspenduju za bilo koje vreme sveakcije u vezi sa rezolucijom prihvaćenom u skupštini. Kada se odlaže na vrlo kratak rok, prednosti

ponovnog razmatranja su veće od štete.

Kada stalno društvo ima sednicu nedeljno ili mesečno, a obično prisustvuje manji broj članova,izgleda da je najbolje da se dozvoli ponovno razmatranje na idućoj sednici, kako bi članovi društva znalikoja se akcija planira. Da bi se sprečilo da se predlog iskoristi u svrhu sprečavanja neke mere i njenog

49 U Kongresu je uobičajeno da osoba odgovorna za neki važan zakon predloži njegovo ponovno razmatranje, predlažei da se to pitanje stavi na sto. Ako se prihvati, ovaj poslednji predlog se smatra definitivnim, pošto broj zakona u

jednom danu sprečava da se on uzme u razmatranje, osim ako se to izglasa dvotrećinskom većinom. Ali ovo ne treba da bude slučaj u običnim društvima. Ne postoji dovoljan razlog da se prekrši princip da se u jednom trenutku može datisamo jedan predlog.

50

U Kongresu efekat uvek prestaje završetkom sednice, i niko drugi ne može to tražiti osim predlagača sve do istekavremena koje po proceduri pripada predlogu za ponovno razmatranje.

51 Pretpostavimo da je na predlog za odlaganje na neodređeno vreme odgovoreno negativno, uz izraženu želju skupštineda razmatra taj predmet, ako je predloženo da se ponovno razmatra poslednje glasanje, u tom slučaju o ponovnomrazmatranju treba odmah odlučiti, jer se, u suprotnom, sav predmet skida sa skupštine kao što je pokazano. Ako je u

pitanju sprečavanje privremene većine da usvoji rezoluciju, ispravno će biti da se pričeka da se po rezoluciji konačno postupi, i tada predloži ponovno razmatranje. Ako se daje predlog za odlaganje na neodređeno vreme, predmet se skidasa skupštine i u skladu s tim nema ometanja posla tako što će se predložiti ponovno razmatranje drugog dana.

52 Kada se postavi pitanje ponovnog razmatranja, ono se tretira kao i ostali predlozi i prosleđuje se kao nedovršen posao.



odlaganja do iduće redovne sednice, koristi se mogućnost da se sednica zakaže različitog dana, pa ponovnog razmatranja neće biti mimo te sednice. Ovo omogućuje da se dâ dovoljno vremena za odlaganje,a ako je reč o pitanju koje zahteva trenutnu akciju, odlaganje se ne može produžiti van dana za koji sesednica odlaže. Pravilo je da se odložena sednica mora održati sledećeg dana, u nameri da se spreči da sav

predmet ponovnog razmatranja bude ugrožen iznenadnim predlogom da se sednica održi za nekolikominuta. Tamo gde se sednice održavaju samo kvartalno ili godišnje, društvo treba da bude reprezentativno

predstavljeno na svakoj sednici i njegovi interesi će biti najbolje ostvareni ako sledi praksu Kongresa idozvoli da efekat ponovnog razmatranja prestaje samom sednicom.

Član IV. Odbori i neformalne aktivnosti

[§ 28–33]

28. Odbori.53 Uobičajeno je da skupovi koji raspravljaju o nekom pitanju imaju prethodno pripremljene predloge od strane odbora (komiteta). Ovo mogu da budu „ standing odbori” (osnovani samoza određenu sednicu [§ 42] ili za neko određeno vreme, na primer za jednu godinu); ili „izabrani odbori” za

posebnu namenu; ili „sveobuhvatni odbori” [§ 32] koji uključuju celu skupštinu [vidi § 32; za ostale odborevidi § 22]. Prva osoba na listi odbora je predsedavajući (u njegovom odsustvu to je sledeći na spisku itd.), itu funkciju vrši sve dok odbor većinom glasova svojih članova ne izabere drugog predsedavajućeg, koji tu

funkciju vrši dok skupština ne imenuje predsedavajućeg. Sekretar ili neki drugi član odbora će ga upoznatisa odlukom o formiranju odbora, sa imenima članova, predmetima koji mu pripadaju i svim instrukcijamakoje je skupština dala odboru. Predsedavajući će sazvati odbor, i ako postoji kvorum (većine članovaodbora, vidi § 43), može da pročita rezoluciju u celini, koja se odnosi na odbor, a zatim čita član po član i

pita da li neko ima amandman. Kad se izglasa amandman na određeni član, prelazi se na sledeći, pri čemuse može glasati samo o amandmanima, a ne o usvajanju samog sadržaja, što čini skupština.

Ako odbor sam sastavlja rezolucije, tada se o njima glasa na isti način kao o amandmanima nasvaki član nacrta rezolucija (taj nacrt je unapred pripremio zaduženi član ili pododbor). Oni ne glasaju očlanovima odvojeno, nego kada završe s amandmanim, glasaju o prihvanju izveštaja u celini [vidi § 31].Kada postoji preambula, ona se razmatra na kraju. Ako se izveštaj sastavlja u odboru, svi amandmani trebada se inkorporiraju u izveštaj. Ako su rezolucije samo prenete odboru, odbor ne može da menja tekst, negooriginalni sadržaj mora da ostane isti a uz njega se dodaju amandmani odbora (koji mogu da budu u oblikusupstituta, § 23), napisani na posebnom papiru.

Odbor je skupština u malom i mora se sastati radi izvršenja posla, a jedan član se obično imenujeza sekretara. Sve o čemu nije odlučeno većinom članova prisutnih na sastanku (na kojem kvorum

predstavlja većina izabranih članova odbora) ne može činiti deo izveštaja. Manjini se može dozvoliti da prezentuje svoje mišljenje, takođe u pisanom obliku, bilo zajednički bilo svaki član posebno, ali o njihovimizveštajima se može glasati samo kao o supstitutima za delove izveštaja odbora [vidi § 30]. Pravila za radskupštine treba, što je moguće više, da se primenjuju i na odbore, 54 a ponovno razmatranje [§ 27] glasanjaće biti dopušteno bez obzira na isteklo vreme, samo kad je svaki član koji je glasao u skladu s većinom

prisutan kada se predlaže ponovno razmatranje.55 Odbor (osim u slučaju kada ga čine svi članovi, § 32)

53 Po službenoj dužnosti član komiteta ili odbora je onaj ko obavlja određenu funkciju. Ako tu funkciju kontrolišedruštvo, nema razlike između tog člana i ostalih članova odbora. Ali ako član koji je po službenoj dužnosti član odbora.Ali ako član koji je po službenoj dužnosti član odbora vrši funkciju koja nije u jurisdikciji društva, on ima svoja pravaali nema obaveze kao ostali članovi, kao što bi, na primer, imao guverner države koji bi po službenoj dužnosti bio član

saveta privatnog univerziteta. Ponekad, podzakonska akta regulišu da je predsednik društva po službenoj dužnosti člansvih odbora. U takvom slučaju evidentna je namera da se dozvoli a ne zahteva od predsednika da bude član svihodbora, i zato on ne ulazi u kvorum prisutnih članova odbora. Predsednik može postati član odbora ako o tome postoji

pravilo ili ga imenuje skupština.

54 Predsedavajući odbora obično ima najaktivniju ulogu u raspravi i radu odbora. Podrška nije neophodna za predlaganje niti se, osim u velikim odborima, traži da pojedinac ustane dok govori. U malim odborima predlozi semogu podeliti, ali se uvek mora tačno znati šta je odlučeno.

55 I englesko parlamentarno pravo i pravila Kongresa zabranjuju preispitivanje glasanja u odboru, ali striktno poštovanje ovog pravila u običnim društvima moglo bi da smeta umesto da olakšava prenošenje poslova. Ovo praviloizgleda pravednije i više u skladu sa praksom običnih odbora, koji najčešće nešto razmatraju na opšte zadovoljstvo. Ne



može da imenuje pododbor. Kada završi posao za koji je imenovan, predlaže se da odbor „ustane” i da predsedavajući ili član koji je najbolje upoznat s predmetom podnese izveštaj skupštini. Odbor prestaje da postoji čim skupština prihvati izveštaj [§ 30], osim ako je u pitanju stalni komitet.

Odbor nema ovlašćenje da kazni svoje članove za ponašanje koje nije u skladu s procedurom,nego o svemu treba da izvesti skupštinu. Ne treba praviti nikakve aluzije na ono što se događa na odboru,osim onoga što je sadržano u izveštaju odbora ili uz opštu saglasnost. Zadatak je odbora da se sastane na

poziv bilo koja dva svoja člana, ako je predsedavajući odsutan ili odbija da zakaže sastanak. Kada se odbor odloži bez zakazivanja narednog sastanka, sastaje se na isti način kao na njegovom prvom sastanku. Kad seodbor odlaže za neko drugo vreme, nije neophodno (mada je preporučljivo) da se odsutni članovi obavesteo odloženom sastanku.

29. Forma izveštaja odbora. Izveštaj obično izgleda ovako:

Stalni odbor izveštava: „Odbor za [ubaciti ime odbora] ima čast da izvesti” [ili „moli da izvesti”ili „moli da podnese sledeći izveštaj”] i sl., i zatim sledi izveštaj.

Izabrani ili posebni odbor izveštava ovako: „Odbor kojem je dato u nadležnost [ubaciti šta]nakon što je razmotrio to pitanje, ima čast da izvesti” itd. Ili „odbor”, ponekad se kaže i „vaš odbor” ili„potpisani odbor”.

Kada se podnosti izveštaj manjine, on treba da bude u sledećoj formi, kao i izveštaj većine:

„Potpisana, ova manjina odbora podnosi izveštaj” i sl. Izveštaj većine je izveštaj odbora, nikad ga ne trebaizlagati kao mišljenje većine.

Izveštaji se ponekad zaključuju ovako, „Sve ovo vam podnosimo s poštovanjem”, ali to nijenužno. Ponekad izveštaje potpisuje predsedavajući odbora, ali ako je stvar od velikog značaja, bolje je daga potpišu svi članovi. Izveštaji obično nemaju datum ili adresu, ali mogu imati zaglavlje, na primer,„Izveštaj Odbora za finansije o izdavanju sale”. Izveštaj odbora se obično zaključuje ili se paralelnorazmatra sa formalnim rezolucijama koje pokrivaju sve njegove preporuke, tako da prihvatanje njihovogizveštaja [§ 31] ima za posledicu prihvatanje svih rezolucija neophodnih za realizaciju njihovih

preporuka.56 Odbor može da bude u stanju da u tekstu rezolucije ugradi sve što mu je naloženo, i u tomslučaju je dovoljno da se u pisanoj formi prezentuje samo rezolucija.

30. Prijem izveštaja. Kada treba da se podnese izveštaj, predsedavajući (ili član određen da podnese izveštaj) informiše skupštinu da je odbor kojem je dat predmet ili papir, odredilo njega da podnese

izveštaj ili izveštava bez amandmana ili sa njima; on ili bilo koji drugi član može predložiti da on bude„primljen”57 tada ili u neko drugo, određeno vreme.

Obično je formalno glasanje o prijemu izveštaja odbora praćeno konsenzusom. Ako bi bilo ko prigovorio mora se to dati u obliku formalnog predloga. Kada dođe vreme da skupština prima izveštaj, predsedavajući odbora ga čita s mesta58 i zatim ga daje sekretaru koji ga stavlja na sto do momenta kadaskupštini odgovara da ga razmotri. Ako izveštaj sadrži i amandmane, predsedavajući čita i njih paralelno saizveštajem, objašnjavajući alternative i razloge odbora da stavi amandmane, dok ne stigne do kraja. Ako jeizveštaj vrlo dugačak, obično se ne čita pre no što skupština bude spremna da ga razmatra [vidi § 31].

bi se moglo smatrati da se koristi prednost kao privilegija, ako su prisutni svi članovi koji su predstavljali većinu priglasanju kada se predlaže preispitivanje.

56 Ako je u pitanju sledeća vrsta izveštaja: „Vaš odbor smatra da je ponašanje gospodina A na poslednjem sastanku bilo

do te mere neprimereno da se predlaže da se on isključi iz društva”, prihvatanje izveštaja nema za posledicu isključenječlana.

57 Vrlo je česta greška da se predloži da izveštaj bude primljen pošto je pročitan, mada sama činjenica da je pročitangovori da ga je skupština primila. Druga greška, manje česta ali opasna, jeste glasanje o prihvatanju izveštaja (što jeidentično njegovom usvajanju, vidi § 31), kada je namera da se izveštaj samo stavi na razmatranje i posle toga se

predloži njegovo prihvatanje. Treća greška je kada se dâ predlog da se „izveštaj usvoji i raspusti odbor” onda kad je podnesen potpun izveštaj, i kad je tako primljen deo izveštaja, tada po proceduri treba da se dâ predlog da se odbor oslobodi daljeg razmatranja predmeta.

58 Čim je pročitao izveštaj, dobro je da predloži njegovo prihvatanje [ili usvajanje], ili bilo šta drugo što je neophodnoda se sprovedu predlozi odbora.



Kada je izveštaj primljen, bilo da je pročitan ili ne, odbor se raspušta i ne može se ponovoaktivirati glasanjem o ponovnom izvršenju. Ako se izveštaj preinačuje, sve delove o kojima nije postignutasaglasnost u skupštini, odbor treba da ignoriše kao da ranijeg izveštaja nije ni bilo.

Ako bilo koji član ili članovi žele da podnesu izveštaj (ili izveštaje) manjine, uobičajeno je da seto primi odmah nakon prijema izveštaja odbora; ali po njemu se ne može postupati sve dok se ne predložida on zameni izveštaj odbora.

31. Prihvatanje izveštaja.59 Kada skupština razmatra izveštaj, treba dati predlog da se „usvoji”,„primi” ili „prihvati” izveštaj, koji kad je u celini iznet ima za posledicu da aktivnosti odbora postanuaktivnosti skupštine, kao da su to normalne aktivnosti skupštine u slučajevima kad se i ne formira odbor.Zato, ako izveštaj sadrži rezolucije, ona ih prihvata. Mada se ovi predlozi uobičajeno koristenediskriminatorski i svi imaju iste posledice, ipak bi možda bilo bolje da se prave razlike među predlozimau skladu sa karakterom izveštaja. Tako ako izveštaj sadrži uglavnom izlaganje mišljenja ili činjenica,najbolja forma predloga je da se „prihvati izveštaj”. Ako se završava rezolucijama ili procedurom,adekvatniji predlog bi bio „da se prihvate rezolucije” ili „da se prihvati procedura”. 60 Ako je bilo koji odova dva poslednja predloga iznet, posledica je prihvatanje izveštaja u celini.

Pošto je podnet bilo koji od prethodnih predloga, izveštaj je otvoren za amandmane61 i stvar stoji pred skupštinom u istom stanju kao da odbora nije ni bilo, a predmet bio uveden predlogom člana koji je podneo izveštaj.

Kada odbor vraća rezoluciju koja mu je bila data, treba postaviti jedno od sledećih pitanja: (a)Ako odbor predlaže njegovo usvajanje, ili nema nikakvu preporuku, ili predlaže da se to ne usvoji, u svimslučajevima postaviće se pitanje usvajanja rezolucije. U poslednjem slučaju bilo bi dobro da se kaže neštoslično ovome: „U pitanju je usvajanje rezolucije, za suprotno ne postoji predlog odbora”. (b) Ako odbor

predlaže da se donošenje rezolucije odloži na neodređeno vreme ili na određeno vreme, pitanje bi trebaloda se postavi tako da u njemu bude sadržano da li se odlaže na neodređeno ili na određeno vreme. (c) Akoodbor predlaže da se stavi neki amandman na rezolucije, tada pitanje treba da bude da li se usvaja

predloženi amandman na rezoluciju a zatim da li se usvaja rezolucija. U svim ovim slučajevima, nakončitanja izveštaja odbora, neko treba da podnese jedan od napred navedenih predloga, a ako odbor predlaže,odgovarajuća osoba je član odbora koji podnosi izveštaj. Ako nema predloga, predsedavajući može da pitada li neko želi da dâ predlog za usvajanje rezolucije ili može sam postaviti pitanje usvajanja [vidi § 65, prvanapomena].

Kada odbor podnosi izveštaj koji sadrži veći broj paragrafa ili delova, na primer set podzakonskih akata, ceo dokument treba da pročita bilo član koji podnosi izveštaj ili sekretar ili neko drugi,koji onda treba da predloži da se izveštaj usvoji ako to već ranije nije učinjeno. Predsedavajući, pošto je

postavio pitanje usvajanja izveštaja, može da kaže onome ko je pročitao izveštaj, da pročita prvi paragraf;kad je to pročitano dalje pita, „Da li ima amandmana na predloženi paragraf?” 62 Tada će napraviti pauzu

59 Kada se podnosi izveštaj odbora samo radi informacije skupštini, nije nužno da se preduzme bilo koja akcija sve dok se izveštaj ne pročita.

60 „Usvajanje” izveštaja je najčešći od ovih predloga u običnim društvima, i koristi se nezavisno od prirode izveštaja. Njegov efekat se obično razume, što nije slučaj sa predlogom da se prihvati, kao što je pokazano u napomeni uz § 30[gde se vide uobičajene greške izveštaja]. Poslednji deo § 29 pokazuje kako forma izveštaja utiče na njegovo usvajanje.

61 Kada je reč o godišnjem izveštaju izvršnog odbora ili upravnog odbora koji se objavljuje kao njihov izveštaj, treba pažljivo tretirati amandmane da bi se tačno znalo šta je odgovornost odbora a šta društva. Ovo se može učiniti pomoću prefiksa uz izveštaj u kojem će se reći da je „Izveštaj usvojen od strane društva nakon što je izbačeno sve ono što senalazi u zagradama a dodano sve što se nalazi u fusnotama”,62 Pod „paragrafima” se ovde podrazumevaju posebni delovi predloga a oni mogu da budu ~lanovi, odeljci, paragrafi iliodvojene rezolucije.

Ne treba da se glasa o usvajanju nekoliko paragrafa, glasa se na kraja o usvajanju celog materijala. Različiti paragrafise ne usvajaju zajedno, prema pravilima, ne može se vraćati ponovo pošto su na sve njih već bili pojedinačno stavljeniamandmani. U odboru slične papire treba tretirati na isti način [§ 28]. U § 48 b data je ilustracija praktične primeneovog odeljka.

Ako se svaki paragraf ili odeljak usvaja odvojeno, nije ispravno da se na kraju glasa o usvajanju celog izveštaja, jer bito značilo ponovno glasanje o nečemu što se već izglasalo. Takođe nije po pravilima da se vraća i stavlja amandman na



radi davanja bilo kakve napomene ili amandmana, uvek dajući članu koji je podneo izveštaj mogućnost da prvi uzme reč. Kada se uveri da više niko ne želi reč, on može da kaže, „Nema amandmana (ili nema daljihamandmana) na ovaj paragraf, prelazimo na čitanje sledećeg paragrafa”. Na ovaj način, svaki paragraf sečita i na njega se stavljaju amandmani, kada predsedavajući konstatuje da su ceo izveštaj ili sve rezolucije

pročitani i da su otvoreni za amandmane. U ovoj fazi novi paragrafi se mogu ubacivati, a oni koji su već uizveštaju mogu se dopunjavati, pošto još nisu usvojeni. Preambulu takođe treba pročitati i dopuniti nakon

što su rezolucije u celini doterane. Nakon toga se glasa o usvajanju celokupnog izveštaja sa amandmanima.Kada odbor vraća predmet sa amandmanima, član koji izveštava čita samo amandmane i tada se

prelazi na usvajanje. Predsedavajući, pošto je postavio pitanje usvajanja amandmana, poziva da se pročita prvi amandman, nakon čega otvara raspravu. Zatim se glasa o usvajanju ovog amandmana i čita se sledeći,i tako sve dok se svi amandmani ili usvoje ili odbace, uz prihvatanje samo amandmana na amandmaneodbora. Kada se završe amandmani odbora, predsedavajući daje mogućnost da bilo koji član skupštine stavi

još neki amandman, i kada se i o ovome glasa postavlja pitanje usvajanja celog predmeta s amandmanima,osim u slučaju kao što je revizija podzakonskih akata, gde su oni praktično već bili usvojeni.„Suspendovanjem pravila” [§ 18] ili konsenzusom, izveštaj može odjednom da se usvoji bez prethodne

procedure. [Vidi § 34 za privilegije u raspravi koje ima član koji podnosi izveštaj.]

32. Veliki odbor (koji čine svi članovi skupštine). Kada neka skupština treba da razmatra predmet koji ne želi da prepusti odboru i kada predmet nije dovoljno pripremljen niti ima propisanu formuda se može preduzeti konkretna akcija, ili kada je iz bilo kojeg razloga poželjno da skupština razmotriodređeni predmet sa svom slobodom koju ima običan komitet, praksa je tada da se cela skupština ponašakao odbor.63 Ako se pitanje želi raspraviti odjednom, predlaže se da „se sada skupština ponaša kao odbor ucelini da bi razmotrila određeno pitanje” itd., uz specifikaciju predmeta. Ovo je u suštini predlog za„izvršenje” [vidi § 22 radi redosleda i sl.]. Ako se to prihvati, predsedavajući odmah poziva drugog članada predsedava, a zauzima njegovo mesto kao člana odbora. Veliki odbor postupa po pravilima skupštine,osim u stvarima koje se navode u ovom odeljku.

Jedino predlozi prema proceduri mogu da budu amandmani i predlozi za usvajanje, i tada odbor „ustaje i izveštava”, pošto se ta pitanja sada ne mogu odložiti niti odlučivati sa „da” i „ne” [§ 38]. Jedininačin da se zaključi ili ograniči debata u ovom odboru je da skupština glasa da se debata u odboru prekidaza izvesno vreme ili da se nakon isteka određenog vremena debata više neće dozvoliti, izuzev novihamandmana, kada može da govori samo jedan govornik u prilog amandmanu i jedan protiv predlogaamandmana, ili recimo svaki po pet minuta, ili se na neki drugi način reguliše vreme rasprave.64

Ako nije propisan limit, svaki član može da govori kad god dobije reč i toliko dugo koliko jedozvoljeno u debati pred skupštinom sve dok ne traži reč neko ko još nije govorio o tom pitanju. Ako jedebata zaključena u određeno vreme prema pravilima skupštine, nije kompetencija Velikog odbora, čak niu slučaju jednoglasnosti, da produži vreme. Ovaj odbor ne može preneti predmet nekom drugom odboru.Kao i ostali odbori [§ 28], ni on ne može da promeni tekst bilo koje rezolucije koja mu je preneta; ali ako jerezolucija nastala u ovom odboru, tada su svi amandmani inkorporirani u nju.

Kada se završi razmatranje predmeta, kada se želi odlaganje ili kada skupština ograniči debatu, predlaže se da „odbor ustane i izvesti” i sl. i navedu rezultati razmatranja. Predlog „da se ustane” jednak je predlogu da se odloži pred skupštinom, i uvek je u skladu s procedurom (osim kada drugi član ima reč), i otome se ne može raspravljati. Kad se ovaj predlog usvoji, predsedavajući preuzima vođenje, a

predsedavajući Velikog odbora, preuzimajući svoje mesto u skupštini, ustaje i informiše ga „da je odbor

paragraf koji je usvojen, osim ako je nakon usvajanja ponovo razmatran.

63 U velikim skupštinama, kao što je američki Senat, gde član može da govori samo jednom o svakom pitanju, Odbor ucelini izgleda kao nužnost, pošto dozvoljava najslobodniju raspravu o predmetu, a istovremeno se u svakom trenutkumogu primeniti striktna pravila skupštine.

64 U Kongresu, predlog da se ograniči debata u Velikom odboru nije u skladu s procedurom, osim ako je predmet većrazmatrao Veliki odbor. Pošto nijedan predmet ne bi trebalo da više od jedanput bude razmatran na Velikom odboru, uobičnom društvu isticanje ovog pravila će praktično sprečiti da se ograničava debata o bilo kojem pitanju odboru. Ovo

pravilo omogućava društvu da kada se pretvara u Veliki odbor, stavi ista ograničenja na debatu u odboru koje postoje iza Kongres, ako je ta stvar već bila raspravljana u Velikom odboru



razmotrio pitanje koje mu je dato u nadležnost, i da je spreman da podnese izveštaj skupštini kad to onaželi”.

Sekretar ne beleži dopune odbora na zapisnik, ali bi mogao zadržati memorandum ovih dopunaza potrebe odbora. U velikim skupštinama sekretar napušta mesto, koje zauzima predsedavajući odbora, a

pomoćnik sekretara ima funkciju sekretara odbora. Ako odbor ne postupa po proceduri a predsedavajućinije u stanju da sačuva pravilnost procedure, predsedavajući može da preuzme predsedavanje i raspusti

odbor. Kvorum za odbor u celini je isti kao za skupštinu [§ 43]. Ako se odbor nađe bez kvoruma, predsedavajući može samo da ustane i izvesti skupštinu o tome, a sednica se odlaže.

33. Neformalno razmatranje pitanja (ili delovanje u funkciji Velikog odbora).

Postalo je uobičajeno u mnogim skupštinama da se umesto na Velikom odboru, pitanje razmotri„neformalno” a tek nakon toga se deluje „formalno”. U maloj skupštini s ovim ne bi bilo problema. 65 Dok neformalno raspravlja o rezolucijama, skupština može samo da stavi amandmane i da ih usvoji, a zatim beznovog predloga predsedavajući najavljuje da je „skupština neformalno [ili u Velikom odboru] razmatralaodređeno pitanje, stavila izvesne amandmane, o čemu će se podneti izveštaj”. Predmet dolazi predskupštinu kao da mu je prethodio izveštaj odbora. Dok deluje neformalno, predsedavajući ostaje na svommestu, pošto nije neophodno da se predloži da odbor ustane, ali u bilo kom trenutku usvajanjem predlogakao što su odlaganje, prethodno pitanje, izvršenje ili bilo koji drugi predlog, osim amandmana i usvajanja,

prestaje neformalno razmatranje. Na primer, predlog za izvršenje je ekvivalent za sledeće predloge u

Velikom odboru: (1) da odbor ustane; (2) da se Veliki odbor oslobodi daljeg razmatranja tog predmeta; (3)da se to prosledi odboru.

Dok deluje neformalno, svaki član može da govori onoliko puta koliko želi i onoliko dugo koliko je dozvoljeno u skupštini [§ 34]. Skupština može da odbije neformalnu aktivnost ili da je preinači. Sekretar vodi belešku o neformalnoj raspravi, ali to ne treba da bude zapisnik, pošto ima privremenu namenu.Izveštaj o neformalnoj aktivnosti koji predsedavajući podnosi skupštini treba da uđe u zapisnik, pošto jedeo skupštinskih materijala.

Član V. Debata i pravila ponašanja

[§ 34–37]

34. Debata.66

Kada se da predlog i on se podrži, to treba da objavi predsedavajući pre nego što počne debata [vidi § 3]. Kada bilo koji član želi da učestvuje u debati, treba da ustane i dostojanstveno se predstavi sa „Gospodine predsedavajući”. [„Gospodin predsednik” se koristi kada je to titula predsedavajućeg; „gospodin moderator”67 više odgovara religijskim sastancima. U svakom slučaju predsedavajući treba da bude oslovljen svojom službenom titulom.] Predsedavajući će nakon toga najavitinjegovo ime. Prema parlamentarnoj kurtoaziji68 član na čiji je predlog predmet stigao pred skupštinu prvi ćedobiti reč [vidi § 2] čak i ako je drugi član prvi ustao i obratio se predsedavajućem [u slučaju izveštajaodbora to je član koji podnosi izveštaj]. On je takođe ovlašćen da zaključi debatu, ali ne pre nego što jesvaki član koji je to želeo govorio. Kada predlaže meru u ime odbora, član ni na koji način ne može bitisprečen da ostvari svoje pravo da zaključi debatu. Ako je postavljeno prethodno pitanje [§ 20],

predsedavajući mu daje reč da zaključi debatu. Osim u ovom slučaju, nijedan član ne može da govori višeod dva puta o istom pitanju (samo jednom u pitanjima procedure, § 14), niti duže od deset minuta u

pojedinačnom izlaganju, bez prava da napusti skupštinu, a o pitanju da li može da napusti skupštinu treba

65 U američkom Senatu za sve zakone, zajedničke rezolucije i sporazume, nakon njihovog drugog čitanja se smatra „da je Senat delovao kao Veliki odbor”, što je isto kao da je razmatrano neformalno. [Pravila američkog Senata, 28 i 38.] Uvelikim skupštinama bolje je slediti praksu Kongresa i ići na Veliki odbor.

66 U vezi sa ovim odeljkom pročitati § 1–5.

67 „Brat moderator” se najčešće koristi u nekim delovima zemlje; ali striktno govoreći, to podrazumeva potpunu jednakost između govornika i predsedavajućeg, što ne postoji ili bi to, drugačije rečeno, podrazumevalo da su obojemoderatori. Ako žena predsedava, jedina razlika u obraćanju je promena „gospodine” u „gospođo”, „gospođice” ili„madam”. Isto tako „gospođo predsednice”.

68 Američki Predstavnički dom ima ovakvo pravilo.



da se odluči dvotrećinskom većinom [§ 39] bez debate. 69 Ako se želi veća sloboda, pravilno će biti da se predmet prenese na Veliki odbor [§ 32] ili da se to razmotri neformalno [§ 33]. [Za ograničavanje ilizaključivanje debate vidi § 37.]

Nijedan član ne može govoriti drugi put o jednom pitanju pre nego što je govorio bilo koji člankoji je to želeo. Ali amandman ili bilo koji drugi predlog koji se ponudi, menja stvar i stiče se pravo naraspravu pošto se to tretira kao novo pitanje. Samo postavljanje pitanja ili davanje predloga ne smatra se

kao govor. Predlagač, mada može glasati protiv toga, ne može da govori protiv vlastitog predloga.Kada amandman visi, debata se mora ograničiti na vrednost samog amandmana, osim ako je on

takve prirode da se odlučivanjem o njemu praktično odlučuje o glavnom pitanju.

Predsedavajući ne može da zaključi debatu sve dok ne govori i poslednji član koji to želi. Ako bičlan tražio reč nakon što je predsedavajući ustao da postavi pitanje ili čak nakon pozitivnog glasanja akonije bilo negativnog, ima pravo da se vrati na debatu ili da uputi predlog.

35. Pitanja o kojima se ne može raspravljati i ona kojima se otvara debata o glavnompitanju. O sledećim pitanjima će se odlučivati bez rasprave, a sva ostala su za raspravu [vidi napomenu nakraju ovog odeljka]:

• Fiksiranje vremena za koje se skupština odlaže (za privilegovano pitanje, § 10).

• Odlaganje [§ 11] (ili u odboru ustati, što je jednako zahtevu za odlaganje).

• Dnevni red [§ 13] i pitanja koja se odnose na prioritete poslova.

• Tužba [§ 14], kada se podnese dok visi prethodno pitanje ili kada se odnosi na pravila ponašanja u skupštini ili prekoračenje prava diskusije ili prioritet posla.

• Prigovor na razmatranje pitanja [§ 15].

• Stavljanje na sto ili uzimanje sa stola [§ 19].

• Prethodno pitanje [§ 20].

• Ponovno razmatranje [§ 27] pitanja koje samo po sebi nije predviđeno za debatu.

• Pitanja koja se odnose na čitanje materijala [§ 16] ili povlačenje predloga [§ 17] ili suspenziju pravila [§ 18] ili proširenje debate [§ 34] ili limitiranje ili zaključivanje rasprave [§ 37] ili oduzimanje reči

nekome ko je prekršio pravila ponašanja u debati [§ 36].O predlogu za odlaganje za izvesno vreme [§ 21] dozvoljena je ograničena rasprava koja mora

da bude u vezi sa odlaganjem. Kad je amandman pred skupštinom, o glavnom pitanju se ne možeraspravljati, osim ako je ono u vezi s amandmanom. Međutim, sledeći predlozi otvaraju diskusiju omeritumu glavnog pitanja:

• Izvršenje [§ 22].

• Odlaganje na neodređeno vreme [§ 24].

• Poništavanje [§ 25].

• Ponovno razmatranje pitanja o kojem je dozvoljena rasprava [§ 27].

Razlikovanje debate i davanja sugestija ili postavljanja pitanja treba stalno imati u vidu. Ovo je

dozvoljeno do određene mere samo ako može da pomogne skupštini da definiše problem čak i kad o pitanjukoje je pred skupštinom nije dozvoljena rasprava.

69 Vremensko ograničenje može da varira zavisno od slučaja, ali limit od dva govora po deset minuta je uobičajen uobičnim skupštinama, a kada je to poželjno, može se povećati dvotrećinskim izjašnjavanjem, kao što je već rečeno, ilise smanjiti kao što je pokazano u § 37. U američkom Kongresu nijedan član ne može da govori više od jedanput o

jednom pitanju niti duže od jednog sata. Četvrto pravilo Senata glasi: „Nijedan senator ne može da govori više od dva puta u jednoj debati, istoga dana, bez napuštanja Senata, o čemu se odlučuje bez rasprave.” Ako se ne usvoji ovakvo pravilo, svaki član može da govori samo jednom o istom pitanju.



Napomena uz pitanja o kojima nije dozvoljena rasprava: Prema engleskom parlamentarnom pravu o svim pitanjima je dozvoljena rasprava, osim ako postoji pravilo o ograničavanju debate, ali jesvaka skupština obavezna da ograniči debatu o pojedinim pitanjima. Restrikcije na raspravu iznete u ovomodeljku potvrđuju praksu Kongresa, gde je, međutim, vrlo česta praksa da se dozvole kratke primedbe navećinu pitanja za koja inače nije dozvoljena rasprava, ponekad ukupno pet ili šest članova može da govori.Ovo je, naravno, dozvoljeno samo ako se niko tome ne protivi.

Na osnovu gornje liste može se zaključiti da dok je dozvoljena rasprava u principu o svakom pitanju [§6], nije dozvoljena ili je zabranjena rasprava o pitanjima koja su u vezi sa sledećim principima:

(a) O krajnje privilegovanim pitanjima, po pravilu se ne može raspravljati jer bi se u tom slučajuona mogla koristiti da spreče skupštinu da glasa o glavnom pitanju (na primer, ako bi se o predlogu zaodlaganje moglo raspravljati, to bi moglo da se koristi [vidi § 11] na način koji bi ugrožavao posao).Visoka privilegovanost je, po pravilu, inkompatibilna sa pravom na raspravu o privilegovanom pitanju.

(b) O predlogu koji ide u pravcu ukidanja pitanja pred skupštinom tako da se ono ne može ponovo pojaviti na toj sednici [§ 42], dozvoljena je slobodna rasprava. O supsidijarnom predlogu [§ 7, osimizvršenja, vidi dole], dozvoljena je rasprava u meri u kojoj se to ne sukobljava s pravom supštine da

pokrene originalno pitanje.

Ilustracije: „Odlaganje na neodređeno vreme” [§ 24] neko pitanje izvlači ispod ingerencijeskupštine za tu sednicu i konsekventno ovaj predlog dozvoljava slobodnu raspravu, čak i ako uključuje svusuštinu originalnog pitanja.

„Odlaganje na određeno vreme” sprečava skupštinu da stavi to pitanje pre određenog vremena, izato je dozvoljena ograničena debata o potrebi odlaganja.

„Stavljanje na sto” ostavlja pitanje po strani da ga skupština u svakom trenutku može razmatrati,i zato se o ovome ne može i ne bi trebalo raspravljati.70

„Izvršenje” ne bi trebalo da bude podložno raspravi s obzirom na ovo pravilo, osim kao izuzetak, pošto je uvek važno da odbor zna stavove skupštine o pojedinom pitanju, i zato ne samo da se o njemumože raspravljati nego to otvara debatu o pitanju u celini koje je predloženo da se prenese odboru.

36. Pravila ponašanja u debati [vidi § 2]. U debati član se mora ograničiti na pitanje koje je pred skupštinom i izbeći lične stvari. Ne može nepovoljno uticati na bilo koji akt skupštine, osim akonamerava da zaključi svoje primedbe predlogom za poništavanje takve akcije ili nečeg drugog u toku

rasprave o tom predlogu. U obraćanju drugom članu, morao bi što je više moguće da izbegava korišćenjenjegovog imena i bolje bi bilo da o njemu govori kao o „poslednjem diskutantu” ili opisno, na neki druginačin. Funkcioneri skupštine treba uvek da se oslovljavaju svojim oficijelnim titulama. Nije dozvoljeno dase ulazi u motive člana, ali se priroda ili posledica neke mere mogu oštro osuditi. Nije čovek, nego mera

predmet debate. Ako u bilo kom trenutku predsedavajući ustane da postavi pitanje procedure ili da dƒinformaciju ili uopšte da govori u okviru svoga ovlašćenja [vidi § 40], član koji govori mora da sedne dok se ne odluči o proceduri. Ako se odluči da su njegove primedbe bile neosnovane, on ne može da produžiako se bilo ko protivi, bez napuštanja skupštine izraženog kroz glasanje, o čemu nema rasprave.

Neprimerene reči treba da budu navedene na predlog člana koji im se usprotivi ili sekretara, itada da se pročitaju članu; ako on to ospori, skupština će odlučiti glasanjem da li su to njegove reči ili nisu.Ako član ne može da opravda reči koje je upotrebio i neće da se izvini na adekvatan način, tada skupštinaima reč. Ako su nepodobne reči lične prirode, pre nego što se skupština upusti u slučaj sukoba obe stranetreba da napuste sednicu, pošto je opšte pravilo da nijedan član ne može da bude prisutan kada se raspravljao njemu lično. Međutim, član koji se usprotivio tim rečima ne treba da napusti sednicu, osim ako je ličnoumešan. Ako je bilo koji drugi posao započeo pošto je član govorio, suviše je kasno da se stavi primedba naneprimerenost reči koje je upotrebio.

Za vreme debate i dok predsedavajući govori ili je u toku glasanje skupštine, nijedan član nemože uznemiravati skupštinu zviždanjem ili šetanjem po prostoriji ili na bilo koji drugi način.

70 Videti napomenu na kraju § 19 za zloupotrebu ovog predloga.



37. Zaključivanje debate. Predsedavajući ne zaključuje debatu o jednom pitanju sve dok se neiznesu i „za” i „protiv”, a član uvek može tražiti da se debata ponovo otvori [vidi § 38]. Debata se možezaključiti sledećim predlozima71 o kojima se ne može raspravljati [§ 35] i svi osim predloga za stavljanje nasto zahtevaju dvotrećinsku većinu da bi se prihvatili [§ 39]:72

(a) Prigovor na razmatranje pitanja [§ 15] dozvoljen je samo kad se pitanje prvi put uvodi, i akose prihvati, ne samo da zaustavlja debatu nego i skida predmet sa te sednice skupštine [§42].

(b) Stavljanje na sto [§ 19], ako se prihvati, predmet se stavlja na sto i ne može se odatle uzetidok se većina ne izjasni za to.

(c) Prethodno pitanje [§ 20], ako se prihvati, prekida debatu i dovodi skupštinu do glasanja ovisećem pitanju samo ako je viseće pitanje amandman ili predlog za izvršenje, kada se to odnosi i na pitanjena koje se stavlja amandman ili koje treba da se izvrši. Kada se to smatra amandmanom ili amandmanomna amandman, debata se zaključuje i glasa se o amandmanu, iscrpeno je prethodno pitanje i može se prećina nove amandmane i debatu.

(d) Da skupština prihvati neko pravilo (1) o limitiranju rasprave o posebnom predmetu ili odužini govora, ili (2) o zaključivanju rasprave u određeno vreme, kada sva pitanja koja vise treba da sestave na glasanje bez dalje rasprave. Bilo koja od ove dve mere može da se primeni na viseći ili bilo kojiamandman, i kada se o tome glasa, originalno pitanje ostaje otvoreno za raspravu i amandmane.

Član VI. Glasanje

[§ 38, 39]

38. Glasanje. Kad god priroda predmeta ne dozvoljava modifikacije ili debatu, predsedavajućito odmah stavlja na glasanje. Ako je pitanje za raspravu, kad predsedavajući oceni da je rasprava pri kraju,

pitaće da li je skupština dovoljno saznala o njemu i ako se niko ne protivi, staviće predmet na glasanje.Postoje različite forme postavljanja pitanja u raznim delovima zemlje. Pravilo u Kongresu, Predstavničkomdomu, traži da se pitanje postavi na sledeći način: „Koliko ima onih koji su za predlog”, i pošto su izraženi

pozitivni glasovi, „Koliko ima onih koji su protiv”. Vrlo je uobičajeno da se kaže: „Bilo je predloženo i podržano [naziv predmeta], koliko vas je za, koliko protiv”. Ili, ako je reč o predlogu za usvajanje nekerezolucije, nakon čitanja, predsedavajući će da kaže: „Čuli ste rezoluciju; oni koji su za rezoluciju neka

podignu desnu ruku, koji su protiv, neka podignu levu ruku.” Ovi pričitanja, predsedavajući će da kaže:„Čuli ste rezoluciju; oni koji su za rezoluciju neka podignu desnu ruku, koji su protiv, neka podignu levuruku.” Ovi primeri73 su dovoljni da pokažu uobičajene metode za postavljanje pitanja pri glasanju – uvek se

prvo glasa o pozitivnom stavu.

Većina glasova znači većinu prisutnih, ignorisanje odsutnih, i ona je dovoljna za usvajanje bilokojeg predloga u proceduri, osim onih koji su navedeni u § 39, a koji zahtevaju dvotrećinsku većinu.Većinskim glasanjem nikada se ne usvaja nijedan predlog niti se bilo ko bira, osim ako se prethodno usvoji

posebno pravilo [§ 39, napomena 1].

Posle glasanja predsedavajući će uvek saopštiti rezultat na sledeći način: „Predlog je usvojen,rezolucija je prihvaćena” ili „Više je bilo za, rezolucija je prihvaćena”. Kada proglasi rezultat glasanja, ako

bilo koji član ustane i izrazi sumnju u rezultat i zatraži ponovno glasanje, predsedavajući će reći: „Ponovo pitam, ko je za predlog neka ustane.” Kad ih izbroji i objavi broj, on kaže: „Neka ustanu oni koji su protiv.”

Izbrojaće i ove, objaviti broj i proglasiti rezultat, da li je predlog usvojen ili nije. Umesto da sam broji71 Može se primetiti da prva dva od ovih predloga zaključuju debatu samim tim što idu na potiskivanje samog pitanja.Okolnosti pod kojima se mogu koristiti ovi predlozi mogu da potiskuju debatu ili celo pitanje objašnjene su u § 58, 59.

72 U američkom Predstavničkom domu, gde svaki govornik može da govori jedan sat, bilo koji od ovih predloga kojimase prekida rasprava moraju da dobiju ubedljivu većinu, ali obično se primenjuju tek nakon rasprave; Pravilo § 28 tač. 8P.D. izričito nalaže da se dozvoli po dvadeset minuta svakoj strani da izlaže povodom prethodnog pitanja kojim seodlaže debata ili kada se suspenduju pravila. U običnim udruženjima harmonija je toliko važna da treba tražitidvotrećinsku većinu da bi se prihvatio predlog o konačnom glasanju bez slobodne rasprave [vidi napomenu uz § 39].

73 Vidi § 65 i Tabelu pravila, s. 15, za forme postavljanja različitih pitanja.



glasove, predsedavajući može to zatražiti od sekretara ili imenovati one koji će brojati, i kad izbroje oni ćemu saopštiti rezultat. Kada se biraju brojitelji glasova, oni treba da budu i iz grupe pristalica i oponenata.Član ima pravo da promeni svoj glas (kada nije glasano tajno) pre nego što rezultat definitivno objavi

predsedavajući, posle toga ne.

Nakon negativnog rezultata, po proceduri je da bilo koji član, na isti način kao da glasanje nije niobavljeno, ustane i govori, daje predloge, amandmane ili nešto drugo, i tako obnovi raspravu, bez obzira da

li je bio u skupštinskoj sali ili ne kad je pitanje stavljeno i o njemu glasano. Pošto je predsedavajući objavioglasanje, ako se ustanovi da je član ustao i obratio se predsedavajućem pre no što je negativno izjašnjavanje

bilo postavljeno, član ima pravo da bude saslušan, isto kao da se još nije glasalo. U ovakvim slučajevimasmatra se kao da pitanje nije ni bilo stavljeno na glasanje.

Niko ne može da glasa o pitanju koje se odnosi na njega lično; ali ako je više od jednog imenauključeno u rezoluciju (mada bi osećaj delikatnosti trebalo da spreči da se ovo pravo iskoristi, osim ako bito promenilo rezultat), svi imaju pravo da glasaju. Kad ne bi bilo ovako, moglo bi se dogoditi da manjinakontroliše skupštinu ako se uključi dovoljan broj predloga da se, recimo, protiv članova pokrene postupak ili se oni suspenduju ili čak udalje iz skupštine.74

Kada je nerešen rezultat, predlog je propao, osim ako predsedavajući dâ svoj glas za predlog, našta ima pravo, i ima pravo da glasa kad god njegov glas suštinski utiče na rezultat. Kada nje gov negativanglas dovede do nerešenog rezultata, on ga može dati i tako sprečiti donošenje neke mere [§ 40]. U slučaju

tužbe [§ 14], mada je pitanje „Da li glas predsedavajućeg može da znači mišljenje skupštine?”, nerešenrezultat zadržava i glas predsedavajućeg u skladu s principom da odluka predsedavajućeg može da budenadjačana samo suprotnom većinom.

Drugi oblik glasanja je tajno glasanje. Ovaj metod se primenjuje samo kada je to propisanostatutom ili nekim drugim aktom skupštine, ili kada skupština naloži da se glasa tajno. Predsedavajući utakvim slučajevima imenuje najmanje dva brojitelja glasova, koji dele cedulje na kojima svaki član,uključujući i predsedavajućeg, upisuje svoj glas,75 s tim što članovi nisu obavezni da glasaju samo o onimakoji su nominovani. Zaključivanje nominovanja sprečava javno isticanje drugih kandidata, ali ne sprečavada se o njima glasa i da budu izabrani. Kada se skupe glasovi, njih broje imenovani brojitelji, rezultatsaopštavaju predsedavajućem, koji ih objavljuje skupštini. Predsedavajući najavljuje rezultat glasanja, uslučaju izbora na funkciju, nešto kao „Ukupan broj prisutnih je ..., neophodan broj glasova za izbor je...,Gospodin A dobio je..., Gospodin B..., Gospodin C... Gospodin B je izabran pošto je dobio potreban brojglasova.” U slučaju kada je samo jedan kandidat za funkciju, a ustav (statut) traži tajno glasanje, uobičajeno

je da se ovlasti sekretar da izbroji prisutne članove skupštine. Međutim, ako se neko usprotivi, neophodno je da se obavi tajno glasanje na uobičajen način.76 Tako kada se dâ predlog da se glasa javno, taj predlog propada ako se bilo ko usprotivi. U brojanju pri tajnom glasanju ignorišu se prazne cedulje.

Skupština može, većinskim izjašnjavanjem, odrediti da se glasa o bilo kojem pitanju samo sa„da” i „ne”.77 Ovim metodom predsedavajući postavlja obema stranama istovremeno pitanje, sekretar

74 Ali, pošto su optužbe pokrenute protiv člana i skupština mu je naložila da se pojavi na suđenju, on je teorijskiuhapšen i lišen svih prava članstva dok se njegov slučaj ne odluči.

75 Ako bi predsedavajući odbio da glasa dok se ne izbroje glasovi, onda ne bi mogao glasati bez odobrenja skupštine. Uobičnim skupštinama glasovi će se dati kandidatima kojima su bili namenjeni, kad god se tako odredi, bez obzira nanetačnost u ispisivanju glasova.

76 Treba zapamtiti da se ovo može uraditi samo jednoglasnom odlukom, i pitanje je da li bi to uopšte trebalo činiti.Izbor, kao i svako drugo glasanje skupštine, odmah proizvodi efekat, osim ako ne postoji suprotno pravilo.

77 Glasanje sa „da” i „ne”, koje ima za posledicu evidentiranje kako je glasao svaki član, važno je za ovu zemlju, i poštoto oduzima prilično vremena, retko kad je neophodno u običnim udruženjima. Pošto se nikada ne koristi da omete

posao, dokle god postoji ovo pravilo, ne bi ga trebalo koristiti na skupovima sa brojnim članovima ili na bilo kojojskupštini čiji članovi ne odgovaraju svojim biračima. Prema Ustavu, jedna petina prisutnih članova može u bilo kojemdomu Kongresa odlučiti da se glasa sa „da” i „ne”. Da bi se izbegle neugodnosti, Kongres je, na primer, tražio da

prethodno pitanje treba da podrži većina da bi se izbeglo odlučivanje sa „da” i „ne” kad je većina zato da se raspravlja oglavnom pitanju. U reprezentativnim telima ovaj metod glasanja je vrlo koristan, posebno kada se publikuju zaključci,

pošto to omogućuje narodu da zna kako su njegovi predstavnici glasali o važnim pitanjima. Ako ne postoji zakonska iliustavna mogućnost da manjina u predstavničkom telu odluči o glasanju sa „da” i „ne”, moglo bi se usvojiti pravilokojim se dozvoljava da jedna petina članova može da odluči o tome, kao u Kongresu, ili čak i znatno manji broj. U



proziva i svaki član čije ime se pročita ustaje i odgovara sa „da” i „ne”. Zatim sekretar čita ponovo imenaonih koji su odgovorili potvrdno i onih koji su odgovorili odrečno, da bi se mogle ispraviti eventualnegreške i zatim kaže predsedavajućem broj glasova na obe strane a predsedavajući objavljuje rezultat. Uzapisnik se unose imena svih koji su glasali „za” i koji su glasali „protiv”.

Forma postavljanja pitanja u slučaju glasanja sa „da” i „ne” može da bude sledeća: „Svi oni kojisu za to da se prihvati rezolucija, kada se pročita njihovo ime, reći će da; oni koji su protiv reći će ne.”

Predsedavajući će tada naložiti sekretaru da počne da proziva. Pošto se negativni glasovi daju istovremenos afirmativnim, kasno je, pošto je samo jedna osoba odgovorila na postavljeno pitanje, da se obnovirasprava. Nakon završetka prozivke kasno je da se traži izuzeće od glasanja. Glasanje sa „da” i „ne” nemože se koristiti u Velikom odboru [§ 32].

39. Predlozi za koje je potrebna kvalifikovana većina glasova.78 Sledeći predlozi zahtevajudvotrećinsku većinu da bi bili usvojeni; za sve ostale je dovoljna obična većina, kao što, na primer, za

pravo na diskusiju, pravo da se potvrde proceduralna pravila, nije potrebna kvalifikovana većina:

Amandman na pravila (potrebna jeprethodna najava).......... .vidi § 45

Suspendovanje pravila........................................................... vidi § 18

Uvođenje specijalnog postupka.............................................. vidi § 13

Izvlačenje pitanja iz uobičajene procedure............................ vidi § 13

Prigovor na razmatranje pitanja79......................................... vidi § 15

Proširivanje granica debate................................................... vidi § 34

Zaključivanje ili ograničavanje debate.................................. vidi § 37

Prethodno pitanje................................................................... vidi § 20

Napomena uz predloge za koje je potrebna kvalifikovana većina glasova: Svaki predlog na ovojlisti ima za posledicu suspendovanje ili promenu nekog pravila ili običaja određenog tela. Na prvi pogledizgleda da se to odnosi samo na prva dva slučaja. Međutim, dubljom analizom će se videti da i ostalislučajevi imaju sličnu posledicu.

Uvođenje specijalnog postupka suspenduje sva pravila koja regulišu razmatranje tog pitanja uodređeno vreme.

Izvlačenje pitanja iz uobičajene procedure je promena u proceduri za taj posao.

Prigovor na razmatranje pitanja, ako se podrži, suspenduje ili je u konfliktu sa pravom člana dauvede određenu meru na skupštini; pravo koje je izvesno bilo ustanovljeno običajem, ukoliko to nijesuprotno samom konceptu skupštinskog veća. [Mada pravilo 41 Predstavničkog doma dopušta običnojvećini da odluči o ovom pitanju, nije tako nepogodno jer se kasnije može iskoristiti prednost ovog pravila.]

Proširivanje granica debate znači suspendovanje pravila ili procedure u skupštini.

Prethodno pitanje kao i predlozi da se zaključi ili ograniči debata imaju za posledicu podsticanjeskupštine da preduzme konačnu akciju o nekom pitanju bez dozvoljavanja diskusije; drugim rečima, ovim

nekim malobrojnim telima glasanje o rezoluciji mora se obaviti sa „da” i „ne” na zahtev samo jednog člana.

78

Dve trećine ili većina glasova znači dve trećine ili većinu prisutnih, odsutni se nikada ne računaju. Ponekad podzakonska akta propisuju glasanje dve trećine prisutnih ili prosto dve trećine članova, što može da bude bitnodrugačije nego samo dve trećine. Tako ako dvanaest članova glasa o nekom pitanju na sastanku udruženja gde je

prisutno dvadeset od trideset članova, dve trećine glasova će biti osam; dve trećine prisutnih će biti četrnaest a dvetrećine glasova ukupnog broja članove će biti dvadeset. Obična većina bi bila jedanaest glasova.

Kaže se da pojedinac ima više glasova kada ima više glasova za izvesnu funkciju ili položaj nego bilo koji od njegovihrivala. U vladi, po pravilu, svi službenici koji se biraju glasanjem izabrani su ako imaju većinu. Ali u skupštinskimvećima, gde se glasanje može ponavljati sve do izbora, obična većina nikad nije dovoljna, osim ako se to posebno

propiše.

79 Negativno izjašnjavanje o razmatranju pitanja mora da bude dvotrećinsko da bi se pitanje skinulo sa tog sastanka.



se suspenduje fundamentalni princip veća, a to je da skupština neće biti terana da preduzme konačnu akciju pre no što svaki član ima mogućnost da raspravlja o meritumu tog pitanja. Suštinska ideja skuštinskog veća je da je to telo koje veća o pitanjima i zato njegovi članovi imaju pravo da predlažu pitanja i raspravljaju onjihovoj suštini pre no što izraze svoj definitivni stav. [Naravno, većina može da ostavi pitanje na stolu itako prekine raspravu, ali u ovom slučaju skupština ga u svakom trenutku može ponovo uzeti sa stola. Takou ovom slučaju većina može stalno da odlaže pitanje do momenta dok ne želi da ga razmatra.]

Ali ima situacija kada je pogodno da se suspenduju ova prava predlaganja i debate o pitanjimaisto kao što je pogodno suspendovanje skupštinskih pravila ili promena pravila posla. Ipak, ako prostavećina može u svakom trenutku da suspenduje ili promeni ova pravila i privilegije, to bi imalo maluvrednost. Iskustvo je pokazalo da bi dvotrećinsku većinu trebalo tražiti pri usvajanju bilo kojeg predlogakoji za posledicu ima suspenziju ili promenu pravila ili uspostavljanje procedure posla, i prethodno pravilozasniva se na ovom principu. [Stara parlamentarna praksa nije dozvoljavala suspenziju pravila ni na jedandrugi način osim jednoglasno.]

Kao što je upravo konstatovano, pravilom je dozvoljeno većini da istrpi prigovor na razmatranje pitanja, ali to znači da pravilo više ne važi. Isto tako prethodno pitanje i predlozi za zaključivanje iliograničavanje rasprave, iako se ne koriste u Senatu, mogu da se usvoje većinom u Predstavničkom domu.

Na račun brojnih slučajeva koji treba da se obrade za vreme svakog zasedanja nacionalnogPredstavničkog doma i velikog broja članova od kojih svaki ima pravo da govori jedan sat, izgleda

apsolutno neophodno da dozvole većini da ograniči ili prekine raspravu, i tako praktično suspenduje jednood fundamentalnih pravila skupštinskih veća. Ovo je još neophodnije u Kongresu, jer su linije međustrankama striktno povučene i manjina bi mogla skoro da zaustavi legislativu ako ne može da spreči

prekidanje debate.

U svim telima sličnim Kongresu, trebalo bi da se usvoji pravilo koje dopušta većini da prihvati prethodno pitanje i predloge za ograničavanje ili zaključivanje rasprave. [Vidi poslednju napomenu uz § 38u vezi sa glasanjem sa „da” i „ne” za koje je potrebna jedna petina glasova u Kongresu, a čak manjeglasova u nekim drugim telima. Dve napomene u uvodu, na str. 23–24, dobro je pročitati u vezi s ovomnapomenom.]

Član VII. Funkcioneri i zapisnici

[§ 40, 41]

40. Predsedavajući80 ili predsednik. Osoba koja predsedava, kada joj nije data nikakva posebnatitula, obično se zove predsedavajući (ili moderator, kako se često zove u religijskim skupštinama); čestostatut skupštine za njega propisuje titulu predsednik.

Njegove osnovne dužnosti su sledeće:

Da otvori sednicu u vreme kada skupština treba da zaseda, zauzimanjem mesta i pozivanjemčlanova da počne rad, najavljivanjem poslova koji se nalaze pred supštinom prema redosledu [§ 44],stavljanjem na glasanje [§ 38, 65] svih pitanja koja su regularno predložena ili se nužno javljaju u vezi sazaključcima, kao i da objavi rezultate glasanja.

Da drži raspravu u okviru predviđene procedure,81 da obezbedi u svim situacijama poštovanje pravila ponašanja [§ 36] među članovima, da odlučuje o svim pitanjima procedure (u slučaju prigovora bilo

koja dva člana skupštine, § 14) i informiše skupštinu kad je neophodno ili kada se to traži o pojedinimdelovima procedure i prakse.

Da overi svojim potpisom kada je to potrebno sva akta, postupke i zaključke skupštine, i uopšteda predstavlja skupštinu, deklarišući njenu volju i sve druge stvari u vezi sa poštovanjem njenih zahteva.

80 U vezi sa ovim odeljkom pročitati § 2, 24, 44, 65.

81 Ako je kršenje toliko da se posao ne može obaviti, a predsedavajući ne može da održi red, kao poslednje sredstvomože koristiti raspuštanje skupštine.



Predsedavajući će ustati82 kada stavlja pitanje glasanja, a može i ostati da sedi; takođe će ustati sa mestakada govori o pitanjima procedure, u čemu ima prednost u odnosu na ostale članove. Govoreći o sebi uvek će koristiti svoju oficijelnu titulu, tako će reći: „Predsedavajući odlučuje tako i tako”, a ne „Ja odlučujem” isl.; kada član ima reč, predsedavajući ga ne može prekidati sve dok ne prekrši neko pravilo skupštine, osimono iz § 2.

Ovlašćen je da glasa kada se glasa tajno83 i u svim drugim slučajevima kada bi jedan glas

promenio rezultat. Kad je potrebna dvotrećinska većina a njegov glas koji je bio uz manjinu sprečio biusvajanje određenog pitanja, on može dati svoj glas uz većinu. Takođe, može da glasa sa manjinom ako toomogućava tesan rezultat i tako sprečava usvajanje predloga. Kad god se predlog odnosi na

predsedavajućeg lično, sekretar, ili ako on to propusti, predlagač treba taj predlog da stavi na glasanje.

Predsedavajući može, ako je to nužno, da napusti svoje mesto i imenuje predsedavajućeg „ protem.”,84 ali prvo odlaganje stavlja tačku na imenovanje koje skupština može da ograniči tako što će pretoga, ako želi, izabrati novog predsedavajućeg. Ali redovni predsedavajući, znajući da će biti odsutan sa

buduće sednice, ne može da ovlasti drugog člana da predsedava umesto njega na toj sednici.Administrativno lice [§ 41] ili, u njegovom odsustvu, bilo koji član će u tom slučaju sazvati sednicu i

predložiti predsedavajućeg „ pro tem.” koji će, pošto je izabran predsedavati toj sednici [§ 42], osim ako jeto ograničeno do dolaska regularnog predsedavajućeg. Ako postoje potpredsednici, prvi na listi koji je

prisutan preuzima predsedavanje za vreme odsustva predsednika.

Predsedavajući ponekad poziva člana da predsedava da bi on učestvovao u debati, ali ovo trebada bude retkost, i ničim se ne bi dalo opravdati kada je situacija emotivna i kad je teško održavati red. Akose predsedavajući stavi na jednu stranu, gubi sposobnost da kontroliše one koji imaju suprotan stav.85

Predsedavajući ne treba samo da bude upoznat sa ovlašćenjima parlamenta i da u tom pravcuuspostavi striktnu proceduru,86 nego treba da bude efikasan, u stanju da kontroliše ljude. Ne treba nikada

82 Nije uobičajeno da predsedavajući ustane dok iznosi pitanje pred vrlo malim telom, kao što je odbor, upravni odbor isl.

83 Ali ovo se pravo gubi ako ga ne iskoristi pre nego što su brojitelji počeli da broje glasove. Skupština može daoslobodi predsedavajućeg da glasa u ovim okolnostima.

84 Kada postoje potpredsednici, tada prvi na listi koji je prisutan, po službenoj dužnosti, predsedava, i može se uvek pozvati da predsedava kada predsednik privremeno napušta to mesto.

85

Vidi § 28 o dužnostima predsedavajućeg odbora.Mnogi predsedavajući nažalost imaju loš običaj da govore o svim pitanjima i čak prekidaju člana koji ima reč, što nijeu skladu ni sa običajnim parlamentarnim pravom niti sa praksom Kongresa. Neko ko želi da stalno aktivno učestvuje uraspravi ne treba da se prihvati da predsedava.

„Opšte je pravilo da u svim sređenim skupštinama, predsedavajući ne učestvuje u debati ni na koji drugi način osim usvojstvu predsedavajućeg. Njemu je jedino dozvoljeno da se obrati skupštini u vezi sa činjeničnim stanjem koje iznosi

prema vlastitom znanju, da informiše skupštinu o pitanjima procedure ili načinu zaključivanja, kada je pozvan da toučini ili kada to oceni sam, kao i da obavesti o prigovorima na odluke o pitanjima procedure” [Kušingov Priručnik , §202.]

„Mada spiker [predsedavajući] ima pravo da govori o pitanjima procedure i da bude prvi saslušan, treba da se uzdrži dagovori o bilo kojem pitanju osim kada skupština traži činjenično stanje a on ga poznaje. Tada može, s njenimdopuštenjem, izložiti stanje stvari.” [Džefersonov priručnik, odeljak XVII, Barklijev (Barclay) Kratak podsetnik na

pravila i praksu Predstavničkog doma SAD, str. 195.]

86 Nema pravila koja bi se odnosila na pitanja takta i razuma predsedavajućeg. On obično ne treba da čeka na predlogeo onome što je rutina niti da predlozi budu formalno podržani kada zna da to žele i drugi [vidi prvu napomenu uz § 65],a ako ima i suprotnih mišljenja, sigurnije je da stalno insistira na formi parlamentarnog prava. Opštom saglasnošću semože postići mnogo, što će uštedeti vreme, ali kad je skupština velika ili je podeljena i stalno neki članovi postavljaju

pitanje procedure, najekspeditivnije i najsigurnije je da se primenjuju striktno sva pravila i forme parlamentarnog prava.

Kad god se dâ neodgovarajući predlog, umesto da se izbaci iz procedure, bolje je za predsedavajućeg da predloži nekodrugo rešenje u cilju ostvarenja željenog cilja. Tako, ako se predloži da se „odloži pitanje”, on može da predloži, akovreme nije određeno, da se „stvar ostavi na stolu do određenog vremena”. Ako je predloženo da se „pitanje stavi na stodo određenog vremena”, on može da predloži bolje rešenje, „da se pitanje odloži do tog vremena”. Ili ako je predloženo



zaboraviti da u cilju kontrolisanja ostalih, treba pre svega kontrolisati sebe. Uzbuđeni predsedavajući skorouvek izaziva probleme na sednici.

Predsedavajući ne sme da dozvoli da glavnu temu sednice ugrozi grupica koja očigledno želi daiskoristi parlamentarnu proceduru da bi opstruisala redovan rad. U takvom slučaju on treba da odbije da serazmatra predlog kojim se stvari odugovlače. Ako se na ovo uloži prigovor, treba da dozvoli da se pitanjeiznese, i ako pitanje podrži velika većina, može nakon toga odbiti da se stvar iznese pošto se prigovorom

želi opstrukcija redovnog rada. Ali predsedavajući ne treba nikad da insistira na ekspeditivnijem radu akose tome suprotstavlja veći broj članova. To je opravdano samo onda kada je očigledno da opozicija želi daopstruiše redovan rad.

Predsedavajući će često zapasti u teškoće obavljajući svoj posao i zato treba da potraži savet odcenjenog pravnika i da ima u vidu da

„Prava svrha svih pravila i forme je da služe ciljevima skupštine umesto da ih sputavaju; da bi se omogućilo a ne opstruisalo izražavanje njihovog suštinskog cilja.”

41. Službenik ili sekretar i zapisnici. Službeno lice koje vodi zapisnik obično se zove„zapisničar” ili „sekretar”87 a zapisivanje zaključaka „zapisnik”. Njegov sto treba da je blizu

predsedavajućeg, a u odsustvu predsedavajućeg (ako nije prisutan potpredsednik), kada dođe vreme za početak otvaranja sednice, zadatak je sekretara da otvori sastanak i predsedava dok se ne izabere predsedavajući „ pro tem.”, što treba odmah da se uradi. On vodi zapisnik koji treba da ima otprilike sledećuformu.88 „Na redovnom tromesečnom zasedanju [staviti naziv udruženja], održanom 31. marta 1875. u[upisati mesto sastanka], predsedavajući je naložio da zapisničar pročita zaključke, i oni su usvojeni”. Ako

je zapisničar odsutan, ubaciti sledeće: „Pošto je zapisničar odsutan, N. N. je imenovan za zapisničara protem. Nakon toga je zapisnik pročitan i usvojen.” Ako zapisnik nije bio pročitan, treba reći „Zapisnik je

podeljen”. Forma zapisnika treba da pokaže bitne detalje, a to su: (a) vrsta sednice, „redovna” ili „posebna”ili „odložena redovna” ili „odložena posebna”; (b) naziv skupštine; (c) datum i mesto sednice (osim ako jemesto uvek isto); (d) prisustvo redovnog predsedavajućeg ili zapisničara ili, u njihovom odsustvu, imenanjihovih zamenika; (e) da li je zapisnik sa prethodne sednice usvojen.

Zapisnik treba da je uredno napisan mastilom u odgovarajuću knjigu, sa marginom za ispravke, idonet na sednicu da bi se mogao pročitati radi ispravki i usvajanja.89 Posle usvajanja, međutim, bez

ponovnog razmatranja, u skladu je s procedurom da se u bilo kom trenutku u budućnosti zapisnik dodatnokoriguje nezavisno od vremena koje je proteklo i od broja amandmana koji su na njega bili stavljeni.

Zapisnik treba da potpiše lice koje ima funkciju zapisničara za tu sednicu; u nekim udruženjimatreba da ga potpiše i predsedavajući. Kad se odštampa, treba da ga potpišu obojica.

Čuvanje zapisnika zavisi od vrste sastanka i od toga da li se planira njegovo štampanje. Ni u komslučaju zapisničar nema pravo da kritikuje u zapisniku bilo šta što je rečeno ili zaključeno na sednici. Akotreba da se štampa, interesantnije je da se navede šta su rekli vodeći govornici nego da se navode rutinski

poslovi i, naravno, koje su rezolucije usvojene. U takvim slučajevima dužnost zapisničara nije laka i zatomu je potreban pomoćnik.

da se odbije rezolucija, može da kaže „reč je o neodređenom odlaganju rezolucije”, što je parlamentarna forma pitanja.

Za „Savete neiskusnom predsedavajućem”, vidi § 50.

87

Kad postoje dva sekretara, on će se nazvati „zapisničar” a drugi „odgovarajući sekretar”. U mnogim udruženjima, pored toga što vodi zapisnik, sekretar prikuplja članarinu i tako postaje neka vrsta finansijskog lica. U većini slučajeva blagajnik vrši i uplate za račun udruženja, što potpisuje sam sekretar ili i predsednik i sekretar. U takvim slučajevima,sekretar, u stvari, postaje blagajnik udruženja i podnosi izveštaje udruženju o stanju fondova, koji su izvori sredstava zafondove i za koje se svrhe troše. Vidi § 52 za njegove dužnosti kao blagajnika.

88 Vidi zapisničar i zapisnik, II deo, § 51.

89 U mnogim organizacijama bolje je za sekretara da vodi vlastite beleške olovkom u svesku koju redovno nosi nasednice, i ove originalne beleške, ispravljene, usvajaju se i zatim kopiraju u obliku konačnog zapisnika. Na taj način sedobija uredniji zapisnik, ali originalne beleške treba da se čuvaju sve dok se pažljivo ne uporede s konačnimzapisnikom.



U običnom udruženju na svim sednicama, uključujući i sednice upravnih odbora, nema obavezeda se zapisuje rasprava; dužnost zapisničara je da zabeleži šta je „urađeno” na skupštini, a ne šta su rekličlanovi. Ako ne postoji suprotno pravilo, on treba da unese sve glavne predloge [§ 6] koji su predskupštinom, bilo da su usvojeni ili odbijeni; u slučaju podele [vidi glasanje, § 38] ili kada se glasa tajno,treba da unese broj glasova na svakoj strani. Kada se glasa sa „da” i „ne” [§ 38], sekretar treba da napišelistu imena svih koji su glasali na obe strane. Na izveštajima odbora treba da upiše datum njihovog

prihvatanja, šta se dalje radilo, postupalo po njima, i da ih sačuva za evidenciju, što je sve njegovaodgovornost. On treba u zapisniku da napravi kratak rezime izveštaja90 koji je prihvaćen, osim dela kojisadrži rezolucije koje se prilažu u celini kako ih je usvojila skupština, a ne kako je bilo predloženo uizveštaju. Zasedanje Velikog odbora [§ 32] ili neformalno zasedanje [§ 33] ne treba da bude u zapisniku.Pre odlaganja sednice, uobičajeno je da se pročita zapisnik radi usvajanja, ako se iduća sednica neće održatiu dužem periodu. Kada između dve sednice nije suviše veliki razmak, zapisnik se čita na narednoj sednici iusvaja se nakon ispravki. Ako se primete greške posle njegovog usvajanja, one moraju da se isprave bezobzira na proteklo vreme i broj ranijih ispravki i bez predloga za ponovno razmatranje, da se glasa oamandmanu na zapisnik.

Zapisnike kao i sve ostale službene dokumente koji su stigli pred skupštinu čuva sekretar. Njihmože tražiti da pogleda svaki član, a predsedavajući može da uputi da se neki od njih vrate odboru da ihima za bolje ispunjavanje svojih obaveza.

Administrativno lice treba da pre svakog sastanka predsedavajućem sačini spisak poslova [§ 44]i njihov redosled pred skupštinom; treba da za svaku sednicu napravi listu odbora koji postoje u tomtrenutku. Kad se odbor imenuje, spisak sa imenima članova odbora i sve papire u vezi s tim, treba da uruči

predsedavajućem odbora ili nekom drugom od njegovih članova.

Član VIII. Razno

[§ 42–45]

42. Zasedanje skupštine je sastanak 91 koji može da traje danima, kao što je konvencija; ilimesecima, kao što je sednica Kongresa; prestaje „odlaganjem za neodređeno vreme”. Odlaganje iz dana udan u međuvremenu, ili pauze u toku dana, ne narušavaju kontinuitet zasedanja – to je jedno zasedanje.Bilo koja sednica koja nije nastavak odložene ranije sednice predstavlja novo zasedanje. U slučaju stalnogudruženja, koje se sastaje redovno jednom nedeljno, mesečno ili godišnje, svaka sednica predstavlja

posebno zasedanje udruženja, mada se podrazumeva da se svako zasedanje može produžiti i na sledeći dan.

Ako je glavni predlog [§ 6] odložen ili odbačen na jednom zasedanju, ne može da se obnovi naistom zasedanju [vidi obnavljanje predloga, § 26]; može na sledećem, osim ako je to zabranjeno pravilima

90 Ako je izveštaj veoma važan, skupština može da zaključi „da se on unese u zapisnik”, i u tom slučaju zapisničar ga ucelini unosi u zapisnik.

91 U ovom priručniku termin sednica se koristi da označi sakupljanje članova određene skupštine u bilo kojem trajanjuza koje vreme članovi ne mogu da napuštaju sednicu zbog odlaganja. Odlaganje da bi se ponovo sastalo u neko drugovreme, čak i istog dana, završava sednicu ali ne i zasedanje, koje kasnije uključuje sve odložene sednice. Sledeća

sednica, u ovom slučaju, bila bi „odložena sednica” u okviru istog zasedanja.„Sednica” jedne skupštine se završava privremenim odlaganjem; „zasedanje” skupštine završava se odlaganjem bezodređivanja datuma, i može da se sastoji od više sastanaka. Ponekad se dâ odmor od nekoliko minuta, i to ne značizavršavanje sednice.

U praksi, sednica se zaključuje predlaganjem „odlaganja”. Udruženje se ponovo sastaje u vreme određeno pravilima ilirezolucijom skupštine. Ako se ne sastanu pre vremena sledeće regularne sednice, kako je određeno aktom udruženja,tada se odlaganjem zaključuje postojeća sednica bez odre|ivanja datuma sledeće sednice. Međutim, ako je unapredfiksirano vreme za sledeću sednicu bilo direktnim glasanjem ili prihvatanjem programa koji pokriva nekoliko sednicaili čak dana, to znači odlaganje sednice za naredni dan i ne zaključuje zasedanje. Kada jedna skupština ima sednicenekoliko dana uzastopno, one zajednički konstituišu zasedanje.



skupštine. Tako jedno pitanje koje je ležalo na stolu može da se uvede kao novi predlog na bilo kojemsledećem zasedanju, ali ne na tom istom. Jedini način da se to učini na istom zasedanju je da se predloži„da se uzme sa stola” [§ 19].

Nijedno zasedanje skupštine ne može da se sukobi sa pravima skupštine na nekom budućemzasedanju,92 osim ako je to izričito određeno u statutu, ostalim aktima ili pravilima procedure, što

podrazumeva (traženje amandmana i najmanje dvotrećinska većina za usvajanje) da se pravila ne mogu

iznenada menjati, nego jedino ako su izraz određenih pogleda na udruženje u celini, a ne rezultat mišljenjaili želje sa određene sednice. Tako ako bi se predsedavajući razboleo, ne bi bilo u kompetenciji jednogzasedanja skupštine da izabere predsedavajućeg za tu funkciju duže od te sesije, pošto to ne sme da budekontrola ili diktat sledećem zasedanju skupštine.

Vođenjem procedure za popunjavanje upražnjenih mesta, treba dati sve napomene koje se tražeda bi se legalno izabrao predsedavajući da obavlja tu funkciju dokle god je to mesto nepopunjeno. Ne bi

bilo ispravno da skupština odloži razmatranje pitanja za neki drugi dan, osim sledećeg zasedanja, i takospreči da se na sledećem zasedanju razmatra neko pitanje. S druge strane, nije dozvoljeno da se predloži

ponovno razmatranje [§ 27] glasanja obavljenog na prethodnom zasedanju [mada se može predložiti ponovno razmatranje ako je to urađeno na poslednjoj sednici prethodnog zasedanja]. Odborima se moženaložiti da podnesu izveštaje na nekom budućem zasedanju.

Napomena o zasedanju: U Kongresu i svim drugim zakonodavnim telima, granice zasedanja su

vrlo precizno definisane; ali u običnim udruženjima koja su trajna, sa više ili manje učestalim sednicama,može biti velike konfuzije u vezi s ovim. Svako udruženje ima kompetenciju da odlučuje šta će razmatratina bilo kojoj svojoj sednici, ali kad ne postoje pravila o tome, uobičajeno parlamentarno pravo regulišestvari tako da se svaka redovna ili vanredna sednica može učiniti posebnim zasedanjem, kako se predlaže uovom priručniku.

Ima puno mana kada se reguliše da zasedanje uključuje sve sednice jednog običnog udruženjakoje se održavaju kroz duži period kao, na primer, jedna godina. [Proveri odlaganje na neodređeno vreme,§ 24 i obnavljanje predloga, § 26.] Ako članovi bilo kojeg udruženja zloupotrebe slobodu da mogu svakusednicu da smatraju posebnim zasedanjem, i više puta ponove predloge koji su zlonamerni i nepotrebni,udruženje može da usvoji pravilo koje zabranjuje uvođenje bilo kojeg glavnog predloga drugi put u perioduod, recimo, šest meseci pošto je odbijeno njegovo razmatranje ili odlaganje na neodređeno vreme. Ali,generalno, bolje je sprečiti ovakve predloge odbijanjem da se razmatraju [§ 15].

43. Kvorum skupštine je onaj broj prisutnih koji je potreban da bi se obavio posao. Osim ako postoji posebno pravilo, kvorum svake skupštine čini većina svih članova skupštine. Ali kad god je reč otrajnom udruženju, obično se prihvata mnogo manji broj za kvorum. Kvorum je često manji od jednedvadesetine njegovih članova; ovo je postalo nužnost u mnogim velikim udruženjima gde samo mali deočlanova prisustvuje sednici.93

Predsedavajući ne bi trebalo da zauzme mesto dok nema kvoruma, osim u slučajevima kadanema nade da će biti kvoruma, i jedino što može da se uradi jeste odlaganje sednice. Kad god se za vremesednice primeti da nema kvoruma, jedino se može odložiti sednica, mada ako se o tome ne postavi pitanje,rasprava se može nastaviti, ali se ne može doneti neka odluka, osim odluke o odlaganju sednice.

Za velike odbore kvorum je isti kao i za skupštinu. U svim drugim odborima većina čini kvorum,osim ako skupština naloži drugačije, i mora se sačekati kvorum pre no što se krene na posao. Ako se brojčlanova kasnije smanji ispod kvote potrebne za kvorum, posao se ne prekida, osim ako neki član ne

92 Na bilo kojem zasedanju može da se usvoji pravilo ili revolucija permanentne prirode, i da to važi dok se ne poništi.Ali ovakva važeća pravila [§ 49] ne mogu da dođu u sukob sa tokom budućih zasedanja, jer u svakom trenutku većinamože da ih suspenduje ili poništi [§ 25] ili usvoji nova.

93 Iako je kvorum nužan za bilo koji posao, obično nije dovoljno ekspeditivno da se za važnu stvar mora čekati dovoljan broj prisutnih članova, ali onda bar treba da bude prisutan pristojan broj i da se unapred nagovesti takva mogućnost.Jednoglasnog usvajanja ne može biti kada ne postoji kvorum.

U engleskom Parlamentu, Domu lordova, koji se sastoji od 450 članova, neki poslovi se mogu obaviti i kad su prisutnasamo tri člana. U House of Commons, koji ima oko 670 članova, potrebno je samo 40 članova za kvorum. AmeričkiUstav [čl. I, od. 5] kaže da većina svakog doma Kongresa čini kvorum za obavljanje poslova.



pokrene pitanje kvoruma, i opet se ni o jednom pitanju ne može odlučiti bez kvoruma. Za upravne odbore,odbore menadžera, direktora i sl. važe ista pravila u pogledu kvoruma kao i za ostale odbore. Njima jedelegirana moć kao telu, i koliko će članova morati da bude prisutno za donošenje odluke pravo je daodluči udruženje koje imenuje odbor ili komitet. Ako nije posebno preciziran kvorum, onda je to većina.94

44. Redosled poslova. Uobičajeno je za svako udruženje koje trajno postoji da usvoji redosled poslova na svojim sednicama. Kada nema posebnog pravila, redosled treba da bude sledeći:

(1) Čitanje zapisnika95 sa prethodnog sastanka (i njegovo usvajanje).

(2) Izveštaji stalnih odbora.

(3) Izveštaji posebno izabranih odbora.

(4) Poslovi u toku.

(5) Novi poslovi.

Odbori menadžera, sponzora i sl. spadaju u tačku o stalnim odborima. Ako je predmet predviđenza „posebnu proceduru” [§ 13] za taj dan, on ima prednost nad svim ostalim poslovima, osim čitanjazapisnika. „Dnevni red” [§ 13] koji uključuje i odložene poslove sa prošlih sednica, dolazi pod tačku„poslovi u toku”.

Ako se želi ubaciti posao van dnevnog reda, treba suspendovati pravila [§ 18], što se možeučiniti samo dvotrećinskom većinom glasova, ali tek kad pojedina rezolucija ili izveštaj dođu na dnevnired. Većina ga odmah može staviti na sto [§ 19] i tako raspravljati o pitanju o kojem žele pre svih ostalih

pitanja.96

45. Amandmani na proceduru. Na ova pravila može da se stavi amandman na bilo kojojredovnoj sednici skupštine, dvotrećinskom većinom, ukoliko je amandman podnet u pisanoj formi naranijoj redovnoj sednici. Nijedan amandman na statut ili podzakonska akta ne bi trebalo da se dozvoli bezobaveštenja svih i dvotrećinske većine.97

94 Treba biti oprezan sa amandmanom na pravilo o kvorumu. Ako se pravilo donosi prvi put, kvorum treba da budevećina svih članova, tako da u većini udruženja postaje skoro nemoguće da se usvoji novo pravilo. U takvimslučajevima bi bilo ispravno da se predloži amandman da se neke reči [ili celo pravilo] izbace a neke druge reči ubace[ili novo pravilo], o čemu se glasa kao o jednom pitanju

95 Nije uobičajeno niti nužno, kada se nekoliko sednica drži u istom danu, da se zapisnik čita više od jednom u tokuistog dana, nego obično na prvoj sednici.

96 Nije dobro da se stavi na sto ili odloži cela grupa pitanja, kao što su izveštaji odbora ili bilo šta drugo, osim pitanjakoje je neposredno pred skupštinom [vidi § 19].

97 Za statut, podzakonska akta i pravila postupka trebalo bi zabraniti stavljanje amandmana bez saglasnosti dve trećinečlanova i bez prethodne najave da će se staviti amandman. Cilj ove najave je da se udruženje informiše da će pitanjeamandmana biti razmatrano i preduzeta aktivnost u vezi sa tim u određeno vreme. To ne znači da treba nagovestiti iamandman na ovaj amandman: ako je to u pitanju, biće skoro nemoguće da se pravilno stavi amandman na

podzakonska akta i sl. Ali ovaj poslednji amandman mora da bude srodan originalnom amandmanu; nijedan drugiamandman ne može da odloži akciju na originalnom amandmanu. U mnogim slučajevima podzakonska aktaobezbeđuju da amandman mora da se pročita na nekoliko redovnih sednica pre nego što se povodom njega preduzimajuaktivnosti. Kad je amandman prvi put predložen, čita ga sekretar a nakon poslednjeg čitanja otpočinju aktivnosti. Tako,ako amandman treba da se čita tri puta, a sednice se održavaju jednom nedeljno, to znači da će se razmatranjeamandmana odložiti za dve nedelje od momenta kad je prvi put predložen.



Drugi deo: ORGANIZACIJA I VOĐENJE POSLOVA

Član IX. Organizacija i sednice

[§ 46–49]

46. Povremeni sastanak ili sastanak koji ima velik broj članova.

(a) Organizacija. Kada se drži sastanak koji nije redovni sastanak organizovanog udruženja, čim je prošlo vreme za koje je sastanak zakazan, neko od članova treba da ustane i kaže 98: „Sastanak skupštine počinje, predlažem gospodina A da bude predsedavajući sastanka.” Zatim još neko kaže: „Podržavam ovaj predlog.” Tada prvi član stavi pitanje na glasanje, rekavši, „Predloženo je i podržano da gospodin A predsedava ovom sastanku; oni koji su za predlog treba da kažu da.” Kad se obavi pozitivno glasanje, onkaže „oni koji su protiv treba da kažu ne”. Ako je većina glasova pozitivna, on kaže „Predlog je podržan;Gospodine A, molim vas zauzmite mesto”. Ako je predlog propao, on to objavljuje, poziva da se nominujeneko drugi za predsedavajućeg i nastavlja novu nominaciju na isti način kao u prethodnom slučaju.99

Kada gospodin A zauzme mesto, on nastavlja: „Prva tačka dnevnog reda je izbor sekretara.”Tada neko daje predlog kao što je već opisano, ili kada predsedavajući pita, kaže, „Nominujem gospodinaB”. Ponekad bude više imena predloženo i tada predsedavajući, redosledom kako ih čuje, objavljuje,„Gospodin B je nominovan”, „Gospodin C je nominovan” itd. Zatim poziva na glasanje o prvom predlogu,

pitajući: „Ko je za to da gospodin B bude sekretar ovog sastanka neka kažu da; oni koji su protiv neka kažune.” Ako je predlog propao, postavlja se pitanje za gospodina C itd., sve dok neko ne bude izabran.Sekretar će zauzeti svoje mesto pored predsedavajućeg i beležiti zaključke, kao što je opisano u § 51.

(b) Usvajanje rezolucija. Ova dva službena lica su obično dovoljna za jedan sastanak; kad seizabere sekretar, predsedavajući pita, „Šta sledeće treba da se uradi na sastanku?” Ako se radi o javnojskupštini sazvanoj da se razmotri neko posebno pitanje, uobičajeno je da se prvo predloži niz rezolucijakoje su ranije pripremljene, ili da se predloži odbor koji će pripremiti rezolucije. U prvom slučaju članzadužen za rezolucije će ustati i zatražiti reč sa „Gospodine predsedavajući”, a ovaj će odgovoriti,

„Gospodin C ima reč”. Pošto je dobio reč, gospodin C kaže, „Predlažem usvajanje sledećih rezolucija”,koje zatim čita i uručuje ih predsedavajućem. 100 Tada neko drugi kaže, „Podržavam ovaj predlog”.Predsedavajući ponekad daje sekretaru da ponovo pročita rezolucije, posle čega kaže, „Sada je na reduusvajanje pročitanih rezolucija”, i ako neko odmah ne reaguje ustajući, on dodaje, „Da li ste spremni zato?” Ako niko ne ustaje, on kaže „Ko je za rezoluciju koja je upravo pročitana neka kaže za”. Pošto seglasalo „za”, on kaže, „Svi koji imaju suprotno mišljenje molim da kažu protiv”, i zatim objavljuje rezultatglasanja: „Predlog je prošao – rezolucije su prihvaćene” ili „Bilo je više za – rezolucije su prihvaćene”.

98 Direktne reči koje izgovara predsedavajući ili član u mnogim slučajevima su pod navodnicima. To ne znači da je ovo jedini način koji je dopušten, nego da je takav način ispravan i uobičajen. Te reči su uključene zbog onih koji nisunavikli na parlamentarnu formu a brojni su na redovnim sastancima.

99 Ponekad član može da nominuje predsedavajućeg a da se ne glasa, pošto skupština to aklamacijom odobri. Član kojiotvara sastanak, umesto da sam dâ predlog, može da se ponaša kao privremeni predsedavajući i da kaže: „Molim da

počnemo sastanak; da li neko želi da predloži predsedavajućeg?” Stavlja pitanje na glasanje kao što je opisano ranije. Uvelikim skupštinama član koji nominuje, uz još jednog člana, često dovodi predsedavajućeg do stola, i ovaj održi kraćigovor u kojem zahvali skupštini na časti što je izabran.

100 Praksa je u zakonodavnim telima da se na sto sekretara dostave rezolucije, računi i sl., sa imenom člana i svrhomuplate. U takvim telima, međutim, postoji nekoliko službenika i samo jedan predsedavajući. U mnogim skupštinama

postoji samo jedan sekretar, i pošto on piše zaključke, nema potrebe da se prekida tako što će se od njega tražiti da čitarezolucije. U svakoj skupštini, osim ako ne postoji suprotno pravilo, dozvoljeno je i najčešće to je mnogo bolje, da sesvi materijali dostavljaju predsedavajućem. Ako je to pročitao član koji ga je predložio i niko ne zahteva ponovočitanje, predsedavajući može da preskoči ponovno čitanje ako smatra da je to sasvim razumljivo za članove. Za načinčitanja i postavljanja pitanja kada rezolucija sadrži nekoliko paragrafa, vidi § 44.



(c) Formiranje odbora za rezolucije. Ako se procenjuje da je bolje da se formira odbor koji će pripremiti nacrt rezolucija, član koji se obratio predsedavajućem i bio primećen, kaže: „Predlažem da seformira odbor za pripremu nacrta rezolucije u skladu s onim što je rečeno na sastanku” itd., dodajući naziv

predmeta zbog kojeg je sazvana skupština. Pošto je ovaj predlog podržan, predsedavajući formuliše pitanje[§ 65]: „Da li ste spremni za razmatranje ovog pitanja?” Ako niko ne ustane, on postavlja pitanje,objavljuje rezultat i zatim pita: „Koliko članova treba da ima odbor?” Ako samo jedan član ima predlog, on

će objaviti da se odbor sastoji od toliko članova koliko je predloženo. Ako ima nekoliko predloga, stavlja ihredom na glasanje, počinjući od najvećeg broja članova, sve dok se jedan od predloga ne izglasa.

Zatim pita: „Kako ćemo da biramo odbor?” O ovome se obično odlučuje bez formalnogglasanja. Odbor može da „imenuje” predsedavajući, u kom slučaju predsedavajući imenuje odbor i o tomese ne glasa; ili član može da dâ predlog (svaki član može da predloži najviše jednog člana odbora, osim akose jednoglasno ne prihvati suprotno) i tada skupština glasa o njihovom imenovanju. Kada predsedavajućinominuje članove i nakon predlaganja imena, stavlja celokupan sastav odbor na glasanje: „Ko je za to da

predložena gospoda budu članovi odbora neka kaže za.” Ako nominaciju vrše članovi skupštine i predloženo je više imena nego što odbor ima članova, glasa se posebno o svakom imenu. [Na sednicamakoje imaju veliki broj članova zgodnije je da sve odbore imenuje predsedavajući.]

Kada je imenovan, odbor se odmah povlači i usvaja izveštaj, koji treba da bude napisan kao što je objašnjeno u § 53. Za njihovog odsustva može se preći na druge stvari ili se vreme može iskoristiti da sečuju predlozi. Pošto se vrate,101 predsedavajući odbora (koji je prvi na listi odbora, i koji je obično, mada neobavezno, onaj ko je predložio da se formira odbor), koristi svoje pravo da prvi govori [vidi § 2], i kaže:„Odbor imenovan da napravi nacrt rezolucije pripremio je izveštaj.” Predsedavajući kaže da će skupštinasada saslušati izveštaj, koji tada čita predsedavajući odbora i zatim ga uručuje predsedavajućem, čime seautomatski raspušta odbor bez ikakve posebne akcije skupštine.

Jedan od članova tada predlaže „usvajanje” ili „prihvatanje” izveštaja ili „da je rezolucijausaglašena”, i cilj ovog predloga je da se to smatra rezolucijom skupštine kao da ona i nije bila unadležnosti odbora.102 Kada je jedan od ovih predloga dat, predsedavajući postupa isto kao u prethodnomslučaju, kada je rezolucije predložio član, a ne odbor. Ako ne postoji raspoloženje da se rezolucije odmahusvoje, o njima se može raspravljati, mogu se modifikovati, odložiti njihovo usvajanje itd., kao što jeobjašnjeno u §55–63.

Kad se ovaj posao završi ili kad se iz bilo kojeg drugog razloga želi da se zaključi rad skupštine,neko treba da predloži „odlaganje”; ako se predlog usvoji a nije određen datum iduće sednice,

predsedavajući kaže: „Prihvaćen je predlog da se skupština odloži do neodređenog datuma.” [Drugačijinačin na koji se može voditi sastanak pokazan je u § 48.]

(d) Dodatna imenovanja. Ako je potrebno još službenika osim predsedavajućeg i sekretara, onise mogu imenovati pre predlaganja rezolucija, na način kako je opisano za predsedavajućeg i sekretara, iliskupština može prvo da formira privremenu organizaciju na već opisani način, i doda „ pro tem.” Uz tituluslužbenika, kao „predsedavajući pro tem.” U ovom poslednjem slučaju, čim se izabere sekretar „ pro tem.”imenuje se odbor za nominovanje stalnog funkcionera kao u slučaju konvencije [§ 47]. Često se

predsedavajući zove predsednik a ponekad ima veći broj potpredsednika imenovanih u znak počasti. Navelikim formalnim sednicama potpredsednici sede na platformi pored predsednika, a u njegovoj odsutnostiili kad on napusti predsedavanje, prvi potpredsednik na listi zauzima njegovo mesto.

47. Konvencija ili skupština delegata. Ako su članovi skupštine izabrani ili imenovani kaočlanovi, neophodno je da se ustanovi ko tačno čini članstvo skupštine i ko ima pravo glasa pre no što se

osnuje stalna organizacija. U ovom slučaju stvara se privremena organizacija103 kao što je već opisano,izborom predsedavajućeg i sekretara „ pro tem.” Zatim predsedavajući objavljuje, „Sada je na dnevnomredu imenovanje odbora za verifikaciju članova”, i može da kaže: „Predlažem da tročlani odbor za

101 Ako predsedavajući vidi da se odbor vratio u sobu, on treba, čim član koji govori završi, da najavi skupštini da će sesada čuti izveštaj odbora o rezolucijama; ili može pre nego što ovo najavi da pita da li je odbor spreman da podneseizveštaj.

102 Vidi napomenu uz § 30 za neke opšte greške u postupanju po izveštajima.

103 Treba paziti da se ne izabere na funkciju neko čije je članstvo sporno.



verifikaciju imenuje predsedavajući i da odbor što pre podnese izveštaj” ili se može predložiti samo„Predlažem da se imenuje odbor za verifikaciju članova”. U oba slučaja predsedavajući nastavlja na načinkako je objašnjeno u vezi sa rezolucijom u odborima [§ 46 c].

O predlogu da se usvoji izveštaj odbora mogu da glasaju samo oni članovi koje je verifikovaoodbor. Odbor, osim što podnosi listu verifikovanih članova može da izloži sporne slučajeve, sa

preporukama koje skupština može da usvoji, odbije ili odloži. Samo članovi čije je članstvo nesporno mogu

da glasaju.Predsedavajući, nakon što je obavljena verifikacija članova, najavljuje da je „Sledeća tačka

dnevnog reda izbor stalnih funkcionera skupštine”. Zatim neko predlaže imenovanje odbora za nominacijuna sledeći način: „Predlažem da se imenuje tročlani odbor za nominaciju stalnih funkcionera konvencije.”Ovaj predlog se tretira na način kako je već objašnjeno. Kada odbor podnese izveštaj, neko predlaže „da se

prihvati izveštaj odbora, a da nominovani funkcioneri budu funkcioneri konvencije”.104 Predsedavajući proglašava izabrane službenike i poziva novog predsedavajućeg da zauzme mesto a privremeni sekretar setakođe zamenjuje stalnim. Sada je konvencija organizovana da može da radi.

48. Stalno udruženje. (a) Prva sednica. Kada se želi da se formira stalno udruženje,zainteresovani moraju da obezbede da se pozovu odgovarajuće osobe u određeno vreme i na određenommestu. Nije uobičajeno na masovnim sastancima ili sednicama sa velikim brojem članova koje se sazivajuradi organizovanja udruženja da se počne pre no što prođe deset do petnaest minuta nakon zakazanog

vremena. Tada neko ustane i kaže: „Molim vas da počnemo sastanak; predlažem da gospodin A bude predsedavajući ove sednice.” Neko će da „podrži predlog”, kada ga onaj koji ga je predložio stavi naglasanje kao što je opisano kod „povremene sednice” [§ 46 a]. Kad se predsedavajući izabere, on objavljujekao prvu sledeću tačku, izbor sekretara.

Pošto je izabran sekretar, predsedavajući poziva člana koji je zainteresovan da predloži sadržajsednice. Kada član ustane i kaže, „Gospodine predsedavajući”, predsedavajući najavi njegovo ime, a ovajiznosi predlog za predmet koji će se razmatrati na sednici. Pošto završi, predsedavajući može pozvati idruge članova da daju svoje mišljenje o toj stvari. Nekada članovi prozovu nekog čije bi mišljenje o tom

pitanju želeli da čuju. Predsedavajući će udovoljiti toj želji i dati reč, ali mora da vodi računa da ne dozvolinikome da bude suviše opširan.

Kada je potrošeno dovoljno vremena u neformalnom razgovoru, neko treba da predložirezoluciju, da bi se mogla preduzeti konačna aktivnost. Oni koji su zainteresovani, ako je reč o velikom

sastanku, treba da se prethodno dogovore šta treba da se uradi i da budu spremni u datom trenutku da ponude odgovarajuću rezoluciju, koja može da se predloži ovako: „Smatrajući da iz duha ove sednice proizlazi da postoji želja da se formira udruženje za ...[navesti cilj udruženja] predlažem da se ono osnuje uovom mestu.” Ova rezolucija, kada je podrži i izloži predsedavajući, otvorena je za raspravu i tretira se kaošto je već opisano [§ 46 b]. Ovaj preliminarni predlog može se ponuditi na početku sednice, a ako je reč ovelikom skupu, bolje je da se to uradi na ovaj način umesto da se vodi neformalna rasprava.

Nakon glasanja o ovom preliminarnom predlogu ili čak bez čekanja na takav predlog, može se ponuditi: „Predlažem da predsedavajući imenuje petočlani odbor da pripremi nacrt statuta i ostalih akataudruženja za ... [napisati cilj udruženja] i da nas izveste na odloženoj sednici skupštine.” Na ovaj predlog semože staviti amandman [§ 56] da se izbace ili ubace neke reči itd., i onda se o njemu raspravlja.

Kad se imenuje ovaj odbor, predsedavajući može da pita: „Da li ima još neki predlog?” ili „Štaskupština želi da razmotra na sledećoj sednici?” Kad se sve završi, može se dati predlog da se sednicanastavi na određenom mestu i u određeno vreme, i kad je to podržao i formulisao predsedavajući, o tome seraspravlja i stavljaju se amandmani. Obično je bolje da se fiksira vreme sledeće sednice [vidi § 63] na

početku, tako kad se odluči da se sednica prekine i odloži, vreme je već poznato i o njemu se ponovo neraspravlja. Nakon toga predsedavajući kaže: „Ovaj sastanak se odlaže za...” i odredi mesto i vreme sledećesednice.

104 Kada postoji konkurencija za položaje, bolje je da se izbor obavi tajno. Kad u ovakvom slučaju komitet zanominaciju podnese izveštaj, daje se sledeći predlog: „Predlažem da konvencija sada pređe na tajno glasanje o stalnimfunkcionerima” ili „Predlažem da sada pređemo na izbor, tajnim glasanjem, za stalne funkcije konvencije”. [Vidi § 38za tajno glasanje i druge metode glasanja.] Statuti stalnih udruženja obično regulišu da se stalni funkcioneri birajutajnim glasanjem.



(b) Druga sednica.105 Na sledećoj sednici funkcioneri s prethodnog sastanka, ako su prisutni,obavljaju funkcije dok se ne izaberu stalni. Kada dođe vreme za sastanak, predsedavajući ustaje i kaže,„Molim vas da počnemo sastanak”. Kad su članovi skupštine seli, on dodaje, „Sekretar će pročitati zapisnik sa prošlog sastanka”. Ako bilo ko primeti grešku u zapisniku može to da kaže odmah čim sekretar završičitanje. Ako nema primedbi na to, bez čekanja da se posebno predloži, predsedavajući upućuje sekretara dato ispravi. Tada predsedavajući kaže, „Ako nema prigovora, zaključci su usvojeni u tekstu kako su

pročitani” [ili „ispravljeni”, ako su bilo kakve greške ispravljene].Kao sledeću tačku najavljuje „slušanje izveštaja odbora za statut i druga akta”. Predsedavajući

odbora nakon oslovljavanja sa „Gospodine predsedavajući” i kad mu se da reč, čita izveštaj odbora i zatimga uručuje predsedavajućem.106 Ako nema predloga, predsedavajući kaže, „Čuli ste izveštaj – šta da seuradi dalje?” ili prosto pita „Šta da uradimo sa izveštajem?” Neko tada predloži njegovo usvajanje ili, još

bolje, predlaže „usvajanje statuta prema izveštaju odbora”, i kada se to podrži, predsedavajući kaže, „Naredu je usvajanje statuta prema izveštaju odbora”. Tada čita član statuta i pita, „Da li ima amandmana na

predloženi član?” Ako niko nema, nakon pauze, čita sledeći član, pita isto i nastavlja čitanje sve do poslednjeg člana, kada kaže: „Pročitan je statut u celini, da li neko ima amandman.” Sada bilo ko možestaviti amandman na bilo koji deo statuta.

Kada predsedavajući misli da su promene učinjene u skladu sa željama skupštine, on pita: „Da liste spremni za usvajanje?” Ako niko ne želi da govori, on postavlja pitanje: „Ko je za usvajanje statuta saamandmanima neka kaže za”, a zatim, „Ko je protiv?” Precizno objavljuje rezultat glasanja, što se uvek mora učiniti. Ako su članovi statuta podeljeni u sekcije ili paragrafe, tada se amandmani stavljaju na

paragrafe ili sekcije umesto na članove.

Predsedavajući sada konstatuje da je statut usvojen, a svi koji žele da postanu članovi udruženjatreba da ga potpišu (i plate upisninu, ako je to propisano statutom). Ako je u pitanju velika skupština,

predsedavajući predlaže odmor dok se ovo obavi. Daje se predlog da se napravi pauza od deset minuta ilidok se ne obavi potpisivanje. Kad se potpisivanje statuta završi niko ko nije potpisao nema pravo glasa.

Kad je isteklo vreme za pauzu, predsedavajući poziva članove da počne rad i kaže: „Sledećatačka dnevnog reda je usvajanje drugih akata.” Neko predloži usvajanje akata koje je predložio odbor, i onise tretiraju isto kao statut. Predsedavajući tada pita: „Šta je sledeća stvar za raspravu?” ili konstatuje da jesledeća tačka dnevnog reda izbor stalnih funkcionera udruženja. U oba slučaja neko predlaže imenovanjeodbora za nominaciju stalnih funkcionera udruženja, što se tretira na isti način kako je opisano u § 47. Čimse jedan funkcioner izabere, odmah zamenjuje privremeno izabranog, i kada su svi funkcioneri izabrani

organizacija je kompletirana.

Ako je reč o udruženju koje treba da ima nepokretnosti, to treba uskladiti sa konkretnim propisima određene države. Zbog toga je dobro da neko iz odbora za statut konsultuje pravnike pre drugesednice, tako da statut bude u skladu sa zakonom. U ovakvim slučajevima zastupnicima se obično dajuinstrukcije da preduzmu odgovarajuće mere da se udruženje ozakoni.

49. Statuti, druga akta, pravila procedure i važeća pravila. Pri formulisanju statuta i drugihakata uvek je najbolje u odboru obezbediti primerke statuta sličnih udruženja, i nakon upoređivanja izabrationaj koji može da bude osnova za statut koji se želi doneti, tako što će se praviti amandmani na svaki člankao što se prave na izveštaj odbora. Kada se to kompletira, odbor usvaja statut. Druga akta se tretiraju naisti način, i zatim, kad se posao koji im je dat završi, neko predlaže „da odbor ustane i da predsedavajući (ilineki drugi član) izvesti skupštinu o statutu i drugim aktima”. Ako se ovo usvoji, podnosi se kratak izveštaj:„Odbor koji ste imenovali da predloži nacrt statuta i drugih akata to je učinio i predlaže da se oni usvoje

kao statut i druga akta udruženja.” Svi članovi odbora su se potpisali na nacrt. Ponekad izveštaj potpisujesamo predsedavajući odbora.

105 U velikim i formalnim telima predsedavajući, pre nego što pita šta da se uradi sa izveštajem, obično upućujesekretara da ga ponovo pročita. Vidi napomenu uz § 30 za nekoliko uobičajenih grešaka u vezi sa izveštajem odbora[vidi takođe napomenu uz § 46 b].

106 U velikim i formalnim telima predsedavajući, pre nego što pita šta da se uradi sa izveštajem, obično upućujesekretara da ga ponovo pročita. Vidi napomenu uz § 30 za nekoliko uobičajenih grešaka u vezi sa izveštajem odbora[vidi takođe napomenu uz § 46 b].



Na ovakav način pretpostavlja se da su i statut i druga akta usvojeni. Neka udruženja donosesamo statute, a neka samo druga akta. Kada se donosi oboje, statut obično sadrži sledeće:

(1) Ime i cilj udruženja.

(2) Kvalifikaciju članstva.

(3) Funkcionere, njihov izbor i dužnosti.

(4) Sednice udruženja (uključujući samo najbitnije, a ostavljajući detalje ostalim aktima).

(5) Kako da se stavljaju amandmani na statut.

Ovo može da se podeli u pet članova, a svaki član da se podeli. Na statut koji sadrži samofundamentalne stvari, treba otežati stavljanje amandmana. Obično je potrebno da se unapred obavestečlanovi da se želi staviti amandman, a potrebno je dve trećine ili tri četvrtine glasova za njegovo usvajanje[§ 45]. Bolje je da se ne traži više od dve trećine, a kad su sastanci česti, amandmani bi trebalo da sestavljaju samo na tromesečnim ili godišnjim skupštinama, pošto su bili predloženi na prethodnomtromesečnom sastanku.

Ostala akta sadrže sve važeće propise udruženja koji su takve važnosti da se ne mogu menjatisamo na jednom sastanku. Takođe na sednicama ne treba da se krše ni pravila o vođenju poslova koja su

sadržana u pravilima procedure udruženja. Svako udruženje u svojim aktima treba da ima sledeće: „Pravila

sadržana u [specifikovati parlamentarnu praksu] treba da budu vodič udruženja u svim slučajevima na kojese mogu primeniti, a ako nisu u suprotnosti s pravilima procedure (ili drugih akata) udruženja.” Bezovakvog pravila, svako bi mogao praviti probleme na sednici.

Pored statuta, drugih akata i pravila procedure u skoro svakom udruženju povremeno se usvajajurezolucije trajne važnosti kojih se udruženje pridržava sve dok se ne promene. Ovo se zovu važeća pravila imogu da se usvoje većinom glasova na sednici. Pošto su usvojeni, ne mogu se menjati na istoj sednici, osim

putem predloga za ponovno razmatranje [§ 60]. Na bilo kojoj budućoj sednici oni se mogu suspendovati,modifikovati ili ukinuti većinom glasova. Važeća pravila tako sadrže ona pravila udruženja koja se moguusvajati kao obične rezolucije bez najavljivanja itd., što se traži za akta udruženja. U skladu s tim, budućesednice udruženja imaju slobodu da ih ukinu kad god žele. Nijedno važeće pravilo (ni rezolucija) ne moguse usvojiti ako su u suprotnosti sa statutom, drugim aktima ili pravilima procedure.107

Član X. Funkcioneri i odbori

50. Predsedavajući ili predsednik. Dužnost je predsedavajućeg da otvori sastanak u zakazanovreme, da predsedava svim sednicama, da najavljuje poslove pred skupštinom prema dnevnom redu, dačuva red i pristojno ponašanje i da odlučuje o svim pitanjima procedure (koja su predmet prigovora). Kada„stavi pitanje” na glasanje i kada govori nakon prigovora, treba da ustane, 108 a u svim ostalim slučajevimamože da sedi. U svim slučajevima kada njegov glas bitno utiče na rezultat ili kada se glasa tajno, on možeda glasa. Kada neki član ustane da govori, treba da kaže „Gospodine predsedavajući” a predsedavajući ćeodgovoriti „Gospodine A”. Predsedavajući ne sme da prekida govornika sve dok se ovaj drži procedure, alitreba da sluša šta on govori u svom obraćanju njemu a ne skupštini. Predsedavajući treba da se uzdrži da nevodi glavnu reč, ali ima pravo da pozove nekog drugog da predsedava dok se on obraća skupštini oodređenom pitanju. Kada vodi sednicu i govori o proceduri, ne napušta mesto predsedavajućeg.

107 U praksi se ove različite vrste pravila često brkaju. Važeća pravila nekih udruženja su u rangu zakona, pošto ne

mogu da se suspenduju niti može na njih da se stavi amandman a da se to ne najavi. Ovo izaziva konfuziju bez velike potrebe.

Važeća pravila treba da sadrže samo ona pravila koja želi većina na jednoj sednici i koja se mogu u svakom trenutkumenjati bez najave. Pravila procedure treba da sadrže samo ona pravila koja se odnose na redovno vođenje poslova nasednicama udruženja. Ostala akta treba da sadrže sva druga pravila udruženja koja su suviše velike važnosti da bi semogla menjati bez prethodne najave, s tim što najvažnija pravila iz ove grupe treba da uđu u statut udruženja. Statutomtreba da se reguliše pitanje amandmana, pravilima procedure suspenzija a drugim aktima način suspenzije pojedinihčlanova [vidi napomenu uz § 18].

108 Na sednicama upravnog odbora direktora, odbora i drugih manjih tela, predsedavajući obično ostaje da sedi, a ničlanovi ne ustaju kada govore.



Saveti neiskusnom predsedavajućem. Dok predsedavate, imajte pored sebe statut, ostala akta i pravila procedure, koje treba da ste prostudirali i da vam je sasvim dobro poznata njihova sadržina. Nikadse ne zna kad vam može trebati nešto iz ovih propisa. Ako neki član pita kako treba da predloži nešto da bi

postigao željeni cilj, trebalo bi da mu to odmah odgovorite [vidi § 55]. Treba da zapamtite listu uobičajenih predloga prema redosledu prvenstva [vidi stranu 17] i treba da budete u stanju da se snađete brzo u Tabeli pravila da bez pauze možete odlučiti o svim pitanjima koja su u njoj sadržana.

Treba pre sednice da se upoznate sa svim predmetima koji su na dnevnom redu. Imajte pri ruci ispisak članova svih odbora, što će vam pomoći pri nominovanju novih odbora.

Čim je neki predlog dat i podržan, jasno ga formulišite pred skupštinom, a kad se glasa objaviterezultat kao i eventualno pitanje koje ostaje da visi [vidi § 54 za odgovarajuću formu]. Nikad ne tražite dase rutinski predlozi podrže kada znate da im se niko neće protiviti [vidi § 65].

Ako član ignorantski predlaže nešto što nije u redu, učtivo mu sugerišite da to ispravi. Ako se predloži da se „pitanje stavi na sto do određenog vremena” a predlog nije ispravan, pitajte da li postoji„namera da se pitanje odloži do tog vremena”. Ako je odgovor „da”, onda formulišite da je reč o odlaganjudo određenog vremena. Ako se samo predloži „odlaganje pitanja” bez navođenja roka, nemojte to proglasitikao narušavanje procedure, nego pitajte predlagača da li to znači da želi „da odloži stvar za neodređenovreme” (što znači potpuno skidanje s dnevnog reda) ili „da se stavi na sto” (što omogućava da se pitanje

pokrene u neko drugo vreme). Posle toga formulišite pitanje u skladu s namerom predlagača. Ako je, na

primer, izveštaj bio prezentovan i pročitan a član predlaže da se on „prihvati”, pitajte ga da li misli da dƒ predlog „za njegovo usvajanje” pošto je izveštaj već primljen. [Ne glasa se o primanju izveštaja, što značistavljanje pred skupštinu i dozvolu za njegovo čitanje, dok se neko tome ne usprotivi. Vidi napomenu uz §30.]

Predsedavajući odbora obično ima najviše da kaže u odnosu na pitanja kojima se bavi odbor. Aliu običnoj skupštini, posebno velikoj, svi članovi imaju jednako pravo da govore o pitanju koje je nadnevnom redu.

Nikada nemojte prekidati članove dok govore zato što mislite da znate bolje da objasnite negooni. Nemojte se nikada uzbuđivati, biti nepravedni prema članu koji pravi probleme niti koristiti činjenicušto on ne poznaje parlamentarno pravo čak i ako bi to bilo dobro za skupštinu.

Budite dobar poznavalac parlamentarnog prava ali ne pokušavajte da to pokazujete. Nemojte bitiformalista niti previše strogi ako to nije neophodno za dobrobit sastanka. Prosuđujte sami, skupština je

možda takve vrste da ne poznaje parlamentarnu praksu i nije pomirljive naravi, pa bi striktna primena pravila umesto blage podrške, mogla da se negativno odrazi na sav posao. Mada u velikim skupštinama,kad treba da se uradi puno poslova i gde postoji opasnost od rasplinjavanja, jedini siguran kurs je striktno

poštovanje pravila.

51. Službenik, sekretar ili zapisničar, kako se obično zove, treba da vodi zapisnik ozaključcima, čiji karakter zavisi od toga o kakvoj je vrsti sednice reč. Na povremenim sednicama ilisednicama sa velikim brojem članova treba uvek evidentirati svaku rezoluciju ili predlog koji je usvojen.

Na konvencijama je obično poželjno da se vodi potpun zapisnik radi objavljivanja, a kada totraje nekoliko dana, uobičajeno je i dobro da se imenuju jedan ili dva pomoćnika zapisničara. Najčešće jena sekretaru da proceni šta će uneti u „zapisnik”, kako se to obično zove. Ponekad treba uneti akcente izsvake diskusije a nekad samo da su afirmativne napomene o određenom pitanju dala gospoda A, B i C, anegativne gospoda D, E i F. Svaku odluku treba uneti, i to u sledećoj formi: „Na predlog gospodina D

odlučeno je to i to...”Ponekad konvencija tako radi da se odmah na početku za neke tačke odrede govornici koji se

formalno obraćaju i imaju izlaganja, a nakon toga se otvara rasprava u vidu kratkih govora od, na primer, pet minuta. U takvim slučajevima zapisnici su vrlo kratki, osim ako se ne publikuju, sadrže ili sva izlaganjaili pažljivo pripremljene izvode iz svakog, i treba da odslikaju redosled diskusije. U stalnim udruženjima,gde se zapisnici ne publikuju, oni predstavljaju dokument o onome šta je urađeno a ne šta je rečeno, i trebada se čuvaju u knjizi. Sekretar nikad ne sme da u zaključcima stavi svoje kritičke opaske, ni pozitivne ninegativne, o onome što je rečeno ili urađeno na sednici.



Forma zapisnika bi mogla da bude sledeća:

Na redovnoj sednici udruženja za..., održanom u njihovim prostorijama, u četvrtak uveče, 16.marta 1875, pod predsedništvom gospodina A i gospodina B kao zapisničarem, zapisnik sa prethodnogsastanka je pročitan i usvojen. Odbor za nove članove je izvestio da su se gospoda C i D prijavila začlanstvo, i na predlog gospodina F oni su prihvaćeni da budu članovi. U ime odbora za ... gospodin G je

podneo izveštaj o nekoliko odluka o kojima je vođena široka rasprava i stavljeni amandmani, nakon čega su

one prihvaćene kako sledi: Zaključujući o ..., na predlog gospodina L udruženje je odluku o ovome odložilo.

L ...... B.......

Sekretar ,

Ako zaključci treba da se publikuju, zapisničar će se uvek upoznati sa publikovanim zaključcimasličnih skupova da bi se uskladili sa običajima, osim ako je očigledno da to ne bi odgovaralo tomeudruženju.

Statut, ostala akta, pravilnici i važeća pravila treba da su upisani u jednu svesku, ostavljajućisvaku drugu stranu praznu i kad god bi se usvojio amandman na njih, treba ga odmah upisati na stranusuprotnu članu na koji se odnosi amandman, sa datumom i stranom zapisnika gde se to nalazi kao zaključak udruženja.

Sekretar treba da čuva sve dokumente udruženja, a ne bilo ko drugi. Ponekad je njegova dužnostda piše finansijske izveštaje, o čemu će biti reči u narednom poglavlju.

52. Blagajnik . Njegove dužnosti su različite u različitim društvima. U verovatno najvećem brojuslučajeva on deluje kao neka vrsta bankara, držeći novac deponovan kod sebe i plaćajući račune udruženja

prema nalogu i potpisu sekretara. Njegov godišnji izveštaj, koji se uvek mora podneti, sastoji se odkonstatovanja sume kojom se raspolaže na kraju godine, sume primljene u toku godine (sa izvorima izkojih ta sredstva potiču), ukupne sume plaćene po nalogu udruženja i trenutni bilans. Kad se ovaj izveštaj

podnese, daje se „revizorskom odboru”, koji se sastoji od dve osobe, koji pregleda blagajničke knjige ivaučere i potvrđuje na samom izveštaju da su „pregledali račune i vaučere i konstatovali njihovukorektnost, tekući bilans” itd. i konstatovali tačan iznos. Prihvaćen revizorski izveštaj je ekvivalent poefektima za odluku skupštine, odnosno da je izveštaj blagajnika tačan.

U ovakvim slučajevima se pretpostavlja da je stvarno finansijsko stanje konstatovao ili upravniodbor, sekretar ili neki drugi funkcioner, prema statutu udruženja. Važeći principi su da svaka novčanasuma koju primi bilo koji funkcioner treba da bude evidentirana u izveštaju udruženja i da svaki

pojedinačno izvesti kako je potrošio tu sumu. Ako je sekretar, kakav je slučaj u mnogim udruženjima,stvarno odgovoran za troškove a blagajnik postupa po njegovim nalozima, tada sekretar podnosi izveštaj osvim troškovima, napravljen tako da se jasno vide sume potrošene za različite namene.

Treba uvek imati u vidu da se finansijski izveštaj pravi radi informisanja članova. Detalji sadatumima i svakoj pojedinačnoj uplati za istu svrhu mogu da otežaju razumevanje celine i nisu neophodni uizveštaju, a zadatak je revizorskog odbora da prodre u detalje i vidi da li je izveštaj korektan.

Svaki pojedinac pri svakom plaćanju treba da sačuva račun i ovi treba da se čuvaju zajedno svaučerima i da budu stavljeni na uvid revizorskom odboru. Osobe koje vrše isplate mogu da pogreše uvođenju računovodstva, i zato treba da insistiraju da se, kad god podnose izveštaj, napravi revizija i tako se

svaka eventualna greška brzo ispravi. Kad udruženje prihvati izveštaj revizorskog odbora da je finansijskiizveštaj korektan, blagajnik je oslobođen odgovornosti za ono što je prošlo i neće biti problema ako sevaučeri posle toga izgube. Najbolja forma za ove finansijske izveštaje će se dobiti uvidom u slične izveštajesličnih udruženja.

Sledeća forma, uz varijacije, verovatno bi odgovarala većini udruženja [kad je spisak računa itroškova vrlo dugačak, obično je poželjno da se svi prihodi dobijeni iz jednog ili dva izvora specifikujuodmah posle ukupnih prihoda, i da se to isto učini i sa rashodima]:

Blagajnički izveštaj



Potpisani blagajnik M. L. udruženja, podnosi sledeći godišnji izveštaj:

Tekući bilans na kraju godine je bio ___ dolara i ___ centi. Iz svih izvora je u toku godine primljeno ___ dolara i ___ centi. U isto vreme ukupni troškovi su bili ___ dolara i ___ centi.

U prilogu se nalazi spisak prihoda i rashoda iz kojeg se detaljno mogu videti izvori prihoda itroškovi po nameni.

S___ M___ Blagajnik M. L. udruženja

„Stanje prihoda i rashoda” se može jednostavno dati sa listom uplata i listom troškova i, na kraju,tekućim bilansom. Potvrda revizorskog odbora o ispravnosti obračuna treba da bude zapisana na stanju.Često se stanje daje u formi računa kao:M. L. udruženje S. M., blagajnik 1875. 1876.31. dec. Iznajmljivanje 1. jan. Preneto iz sale $500.00 prošle godine

$21.13

Gas 80.00 31. Dec. Početne uplate 95.00

Kanc. materijal 26.50 Članarine 860.00

Portir (čuvar) 360.00 Kazne 15.00

Tekuće stanje 24.63

$991.13 $991.13

Mi, potpisani, potvrđujemo da smo proverili račune i vaučere blagajne i konstatovali da su oni uskladu s pravilima. Trenutni bilans je dvadeset četiri dolara i šezdeset tri centa.

Odbor za reviziju:

R. V.,

J. L.

53. Odbori. U malim skupštinama, posebno onima u kojima nema puno poslova, nema potrebeda se formiraju odbori. Ali u velikim skupštinama ili onima u kojima se odvija puno aktivnosti, odboriimaju vrlo značajnu ulogu. Kada se izabere adekvatan odbor, u devet od deset slučajeva njegove odluke

prihvata skupština. Odbor za pojedine akcije treba da bude malobrojan i sastavljen samo od onih koji suiskreno za predloženu aktivnost. Odbor za ispitivanje nekih okolnosti ili činjenica, naprotiv, treba da budeveći i predstavlja sve strane u skupštini, tako da njegovo mišljenje ima što veću težinu. Pokazaće se

beskorisnost odbora ako bilo koja važna frakcija u skupštini ne bude predstavljena u odboru. Imenovanjeodbora je potpuno objašnjeno u § 46 c.

Prvi član imenovan u odbor je ujedno predsedavajući i njegov je zadatak da sazove odbor i predsedava njegovim sednicama, osim ako odbor većinom glasova izabere drugog predsedavajućeg, na šta

ima pravo ukoliko skupština nije imenovala predsedavajućeg. Ako je on odsutan ili iz bilo kojeg razloga propusti da sazove sednicu, zadatak je odbora da se sastane na poziv jednog ili dva svoja člana. Odbor jeskupština u malom i može da zaseda samo ako ima kvorum. Ako im je dostavljen dokument, treba dadopisuju amandmane na posebnom papiru. Ako oni prave dokument, obično jedan član unapred napravinacrt koji se pročita, a zatim se čita paragraf po paragraf. Posle svakog pročitanog paragrafa predsedavajući

pita: „Ima li neko amandman na ovaj paragraf?” Ne glasa se o usvajanju posebnih paragrafa. Pošto se pročita ceo dokument mogu se stavljati amandmani i izbacivati ili ubacivati paragrafi, pa i sasvim izmeniti prvobitni predlog. Kada je odbor zadovoljan izmenama, treba da usvoji dokument kao svoj izveštajskupštini. Obično se piše sledećim stilom: „Odbor kome je stavljeno u nadležnost [napisati šta] podnosisledeći izveštaj” ili „Vaš odbor imenovan radi [specifikovati predmet] vas izveštava” itd. On se obično



završava na sledeći način: „Ovo vam sa uvažavanjem podnosimo” i slede potpisi članova odbora, ili nekadsamo predsedavajućeg.

Ako manjina podnosi izveštaj, on se završava ovako: „Potpisana, manjina odbora imenovanog”itd. podnosi izveštaj. Pošto se pročita izveštaj odbora, obično se dozvoli i manjini da pročita svoj izveštaj,ali o njemu se ne može raspravljati osim ako se podnese predlog da izveštaj manjine zameni izveštajvećine. Kad je pročitan izveštaj odbora, odbor se prećutno raspušta bez posebnog predloga. Predlogom da

se vrati istom odboru dokument ponovo oživljava.

Član XI. Uvođenje u posao

54. Bilo koji član koji želi da iznese predlog pred skupštinom, osim ako je vrlo jednostavan,treba da to napiše u formi predloga onoga što bi želeo da skupština usvoji. Na primer:

Zaključuje se da ova konvencija zahvali građanima ove zajednice na njihovoj srdačnojdobrodošlici i velikodušnom gostoprimstvu.

Kada skupština završi sve poslove, član ustaje i obraća se predsedavajućem sa „Gospodine predsedavajući”, koji ga odmah prepoznaje i najavljuje njegovo ime.109 On zatim kaže, „Predlažemusvajanje sledeće rezolucije”, koju čita i urui uručuje predsedavajućem.110

Neko drugi podržava predlog, a predsedavajući kaže, „Predloženo je i podržano da se sledećarezolucija usvoji”, i zatim čita rezoluciju. Nakon čitanja kaže: „Na dnevnom redu je usvajanje upravo

pročitane rezolucije.” Zatim se otvara rasprava o suštini rezolucije. Pre nego što bilo ko može da učestvujeu raspravi ili nešto predloži treba da zatraži reč kao što je upravo opisano. Pošto predsedavajući stavi

pitanje na raspravu a niko se ne javi da govori ili kada misli da je rasprava zaključena, on kaže: „Da li stespremni za usvajanje ovog pitanja?”111 Ako niko ne ustane, on postavlja pitanje: „Stavljam na usvajanjerezoluciju koja je upravo pročitana, ko je za?” Kad su oni glasali, pita: „Oni koji su protiv neka kažu ne.”Zatim objavljuje rezultat, iznoseći da je predlog usvojen ili odbijen: „Predlog je prošao – rezolucija jeusvojena.” Ili „Više je bilo za – rezolucija je usvojena”. Većina prisutnih je dovoljna za usvajanje bilo kog

predloga, osim onih spomenutih u § 39. [Za ostale forme postavljanja i formulisanja pitanja vidi § 65. Zadruge ilustracije zajedničke prakse u uvođenju poslova i davanju različitih predloga vidi § 46–48.]

Član XII. Predlozi

55. Klasifikacija predloga. Umesto da se odmah usvoji ili odbaci rezolucija kako je izvorno podneta, možda je pogodnije da se ona izrazi na drugačiji način, i zbog toga dolaze u obzir različiti predlozi. Oni se mogu davati u toku rasprave o rezoluciji i za izvesno vreme je i potisnuti. Niko ne može predložiti nešto dok drugi član govori, osim u slučaju koji je pokazan u Tabeli pravila: okolnosti podkojima se može dati neki predlog pokazane su u Redosledu predloga, str. 17.

Kad je prihvatio da predlog visi, ako se ne odbaci, predsedavajući ga mora pomeriti glasanjem oodlaganju sednice na kojoj visi. Može da bude prekinut zbog davanja predloga koji imaju prvenstvo, aličim se po njima postupi, nastavlja se pitanjem a da se ne dâ nov predlog.

Sledeća lista sadrži većinu ovih predloga, poređanih u osam grupa, prema cilju ka kojem jeodređeni predlog usmeren:

PREDLOZI KLASIFIKOVANI PREMA CILJU

109 Ako predsedavajući ima neku posebnu titulu (na primer, predsednik), on će mu se obratiti sa „Gospodine predsedniče”. Ponekad predsedavajući prepoznaje govornika tako što mu prosto klimne gla vom, ali bolje je da najavinjegovo ime.

110 Ili, kad ga primeti predsedavajući, član može da kaže da želi da predloži sledeću rezoluciju, koju čita i predlaženjeno usvajanje. U velikim telima ime predlagača treba da bude upisano na pisanoj rezoluciji, ako ona zahteva većuaktivnost.

111 Vidi drugu napomenu uz § 65.



[Cilj koji se želi postići napisan je, na primer, ovako: „(2) Za diferenciranje akcija”: predlozi kojise daju radi postizanja ovog cilja su štampani italikom pod ciljem i označeni sa (a), (b) itd.; razlika uupotrebi ovih predloga je pokazana u odeljku koji je naveden uz to.]

(1) Modifikacija ili amandman...............................................[§ 56]

(a) Amandman(b) Usvajanje ili prenos nadležnosti

(2) Redosled...........................................................................[§ 57]

(a) Odlaganje za izvesno vreme

(b) Stavljanje na sto

(3) Prekidanje rasprave...........................................................[§ 58]

(a) Prethodno pitanje

(b) Postupak ograničavanja ilizaključivanja debate

(4) Potiskivanje pitanja...........................................................[§ 59]

(a) Prigovor na razmatranje

(b) Odlaganje na neodređeno vreme

(c) Stavljanje na sto

(5) Razmatranje pitanja drugi put...........................................[§ 60]

(a) Ponovno razmatranje

(6) Postupak i pravila.............................................................[§ 61]

(a) Dnevni red

(b) Posebni postupci

(c) Suspenzija pravila

(d) Pitanja procedure

(e) Prigovor

(7) Razno................................................................................[§ 62]

(a) Čitanje dokumenata

(b) Povlačenje predloga

(c) Pitanja privilegije

(8) Zaključivanje sednice.......................................................[§ 63]

(a) Fiksiranje vremena odlaganja

(b) Odlaganje56. Modifikacija ili amandman. (a) Amandman. Ako se želi modifikovati pitanje na bilo koji

način, ispravno je predložiti „amandman” ili „dodavanjem” reči, ili „izbacivanjem” reči ili „izbacivanjemnekih reči i ubacivanjem drugih reči” ili „zamenom” jednog predloga o istom predmetu drugim predskupštinom, ili „deljenjem pitanja” u dva ili više pitanja, prema specifikaciji predlagača, da bi se posebnoglasalo o pojedinoj tački ili tačkama. Ponekad protivnici neke mere teže da stave amandman na takav načinda međusobno posvađaju njegove zagovornike i tako ga sruše.

Kada je amandman predložen i podržan, predsedavajući će uvek precizno formulisati pitanje,tako da svako može tačno da zna o čemu je reč, čitajući prvo paragraf na koji se predlaže amandman, zatim



reči koje treba da se izbace (ako ih ima), zatim reči koje treba da se ubace (ako ih ima). Napokon, čita paragraf kako treba da izgleda ako bi se amandman usvojio, zatim postavlja pitanje o usvajanjuamandmana, koji se stavlja na raspravu, a primedbe treba da se odnose na suštinu amandmana i idu u

pravcu glavnog pitanja s ciljem da se stigne do usvajanja amandmana.

Na ovaj amandman se može staviti amandman, ali ne može se staviti amandman na „amandmanamandmana”. Ni na jedan od predloga o kojima se ne može raspravljati a koji su spomenuti u § 35, ne

može se staviti amandman, osim da se odredi vreme odlaganja, prošire granice rasprave i zaključi iliograniči debata. Takođe se ne može staviti amandman na predlog o odlaganju na neodređeno vreme.

(b) Usvajanje ili prenos nadležnosti. Ako originalno pitanje nije dobro primljeno ili zahteva višeamandmana nego što se može podneti u skupštini, uobičajeno je da se ono „prenese na odbor”. Ovaj

predlog se može dati dok neki amandman visi, i on otvara mogućnost da se raspravi o suštini pitanja. Naovaj predlog se može staviti amandman specifikovanjem broja odbora, kako će se imenovati, kada ćeizvestiti ili davanjem bilo kakvih drugih instrukcija. [Vidi § 53 o odborima i § 46 c o njihovomimenovanju.]

57. Redosled. (a) Odlaganje za izvesno vreme. Ako se želi da se akcije razdvoje do određenogvremena, ispravno bi bilo da se predloži „da se pitanje odloži do tog vremena”. Ovaj predlog omogućujeograničenu raspravu, koja se mora odnositi samo na pitanje da li odgovara da se pitanje odloži do togavremena. Može se na njega staviti amandman u kome se predlaže alternativno vreme, i o ovome se takođe

može raspravljati. Vreme koje se određuje ne može da bude van tog zasedanja skupštine [§ 42], osim ako bito bilo sledeće zasedanje, u kom slučaju će to biti pod tačkom nedovršeni poslovi sa prethodnog zasedanja.Ovaj se predlog može dati kada vise predlog za amandman, izvršenje ili odlaganje na neodređeno vreme.

(b) Stavljanje na sto. Umesto odlaganja pitanja do određenog vremena, može se želeti da se pitanje odloži na određeno vreme, može se želeti da se privremeno stavi na stranu dok se neko drugo pitanje ne raspravi, uz zadržavanje privilegije da se ono razmatra u bilo koje vreme.112 Jedini način da seovo uradi je da se „pitanje stavi na sto”. Pošto je podnet ovaj predlog koji ne dozvoljava ni raspravu niamandman, predsedavajući odmah postavlja pitanje, a ako se prihvati, cela stvar se stavlja po strani dok skupština ne izglasa da se ono „uzme sa stola” (ovaj poslednji predlog nije privilegovan i o njemu se nemože raspravljati). Ponekad se ovaj predlog koristi da se potisne neka mera, kao što je pokazano u § 59 c.

58. Prekidanje rasprave.113 (a) Prethodno pitanje. Dok je, kao opšte pravilo, dozvoljenaslobodna rasprava o svakom predlogu114 koji, ako se usvoji, ima za posledicu prihvatanje originalnog

pitanja ili njegovo sklanjanje sa te sesije skupštine, dotle je nužno, radi sprečavanja manjine da zloupotrebiovu privilegiju, da se upotrebe metodi pomoću kojih se debata može zaključiti i odmah preduzeti konačnaakcija o tom pitanju.

Da bi se ovo postiglo kada je bilo pitanje o kojem se može raspravljati pred skupštinom, potrebno je jedino da neko traži reč i „predloži prethodno pitanje”. Kad se ovo podrži, predsedavajući, pošto to ne dozvoljava raspravu, postavlja pitanje: „Da li se sada može staviti glavno pitanje?” Ako se ovo prihvati dvotrećinskom većinom [§ 39] sva rasprava odmah prestaje, osim u slučaju kada član izvesti da jeviseću meru preporučio odbor, kao i u svim drugim slučajevima kada se zaključuje debata. Nakon toga

predsedavajući odmah pita skupštinu, prvo o izvršenju predloga ako on visi, nakon toga predmet ideodboru. Ako, međutim, to ne uspe, glasa se o amandmanima i konačno o rezoluciji na koju su stavljeniamandmani.

112 U Kongresu se ovaj predlog obi;no koristi da bi se suprotstavilo nekoj meri, što ne sprečava većinu da ga ponovo

otvori u bilo koje drugo vreme. Neka udruženja zabranjuju da se pitanje uzme sa stola, osim ako se za to izjasni dvetrećine članova. Ovo pravilo otklanja prednosti koje udruženje može da ima od predloga „da se nešto stavi na sto”, jer toga neće biti ako se pitanje ostavi privremeno na stranu, a jedna trećina koja je bila od početka protiv te mere može daspreči da se to bilo kad uzme sa stola. Obična većina ne bi smela da ima tu moć da u običnim udruženjima odlučuje ousvajanju, odbacivanju nekog pitanja ili sprečavanju njegovog razmatranja, bez rasprave. [Vidi napomenu na kraju §35, o principima da se neko pitanje smatra nepodobnim za raspravu.]

113 Ovi predlozi striktno služe za zaključivanje ili ograničavanje rasprave. Protivnici ove mere mogu da zaključe debatui tako što će potisnuti samo pitanje, kako je pokazano u § 59 a, c.

114 Osim „prigovora na razmatranje pitanja” [§ 59 a]. Vidi napomenu uz § 35 za potpunu diskusiju o ovom predmeturasprave.



Ako predlog treba da se odloži ili definitivno ili na neodređeno vreme, da se predlog ponovorazmotri ili ako visi prigovor, prethodno pitanje se iscrpljuje glasanjem o odlaganju, ponovnom razmatranjuili o prigovoru, i to ne prekida raspravu o bilo kojem predlogu koji visi. Ako poziv na prethodno pitanje

propadne, rasprava nije prekinuta, ona se nastavlja kao da predlog nije bio ni dat. Prethodno pitanje semože tražiti jednostavno kao amandman, i tada se takođe otvara rasprava o glavnom pitanju.115

(b) Postupak ograničavanja ili zaključivanja rasprave. Ponekad, umesto da se prekine rasprava,

preko postavljanja prethodnog pitanja poželjno je da se dozvoli vrlo ograničena rasprava. U tom slučajudaje se predlog za ograničavanje vremena diskusije svakog govornika, broja govornika sa svake strane iliodređivanje vremena kada će se rasprava završiti i pitanje staviti na glasanje. Može se dati predlog da seograniči rasprava u obliku amandmana, i u tom slučaju glavno pitanje se otvara za raspravu i stavljanjeamandmana ili se prosto može staviti amandman na amandman.

U običnim udruženjima, gde je vrlo važno da se sačuva harmonija, treba tražiti dvotrećinskuvećinu za prihvatanje bilo kojeg od ovih predloga za prekidanje ili ograničavanje rasprave.116

59. Potiskivanje pitanja. (a) Prigovor na razmatranje. Ponekad se može predložiti rezolucijakojom se zaključuje da skupština uopšte ne želi da razmatra neko pitanje jer ga smatra beskorisnim,irelevantnim sa stanovišta ciljeva skupštine ili iz drugih razloga. Ispravan način da se ovo predloži jeste„prigovor na razmatranje pitanja”. Nakon ovog prigovora za koji nije potrebna podrška, predsedavajućiodmah pita: „Da li skupština želi da razmatra ovo pitanje?” Ako se odluči negativno sa dve trećine glasova,

pitanje se odmah skida s dnevnog reda i ne može se ponovo uvesti na tom zasedanju. Ovaj se prigovor mora dati čim je pitanje prvi put uvedeno, pre no što je počela debata o njemu a može se dati čak i kaddrugi član ima reč.

(b) Odlaganje na neodređeno vreme. Pošto se završi rasprava o pitanju, jedini ispravan način dase ono potisne sa te sednice je da se glasa negativno ili da se odloži na neodređeno vreme. Posledica je istau oba slučaja. Ako ne prođe predlog da se odloži na neodređeno vreme, još postoji mogućnost da se oborirezolucija. To se ne može učiniti sve dok bilo koji predlog osim originalnog ili glavnog pitanja visi, ali semože dati pošto je glasano o amandmanu, i glavno pitanje na koje je stavljen taj amandman je predskupštinom. To otvara suštinsku raspravu o glavnom pitanju kao da je glavno pitanje već bilo predskupštinom, i zato je neophodno da se predloži prethodno pitanje u nameri da se prekine rasprava iskupština momentalno dovede do glasanja, isto kao da je bilo u pitanju usvajanje rezolucije.

(c) Stavljanje na sto.117 Ukoliko ne postoji mogućnost da se u preostalom delu zasedanja dobije

većina glasova za neko pitanje, najbrži način njegovog potiskivanja je da se predloži „da se pitanje stavi nasto”, što, bez rasprave, omogućava većini da stalno stavlja pitanje na sto, sa koga ne može da bude uzeto bez njihove saglasnosti.

Zbog svog visokog ranga [vidi str. 17] i što spada u pitanja o kojima se ne može raspravljati,ovaj se predlog vrlo često koristi da se pitanje potisne, ali kako je pokazano u § 57 b, posledica toga je dase pitanje stavi na stranu sve dok skupština ne odluči da ga razmatra, i to potiskuje pitanje toliko dugodokle god se većina protivi njegovom ponovnom razmatranju.

60. Razmatranje pitanja drugi put. Ponovno razmatranje. Pošto je nešto jednom bilousvojeno, odbijeno ili suzbijeno, ono se više na tom zasedanju ne može razmatrati [§ 42], osim predlogomda se „ponovo razmotri glasanje” o tom pitanju. Ovaj predlog može da dâ samo neko ko je učestvovao uglasanju prethodni put118 na strani koja je preovladala. Taj predlog, takođe, može da se dâ istog dana kada

je bilo glasanje o pitanju čije se ponovno razmatranje traži ili sledećeg dana. To se pitanje može pokrenuti iuneti u zapisnik u sredini rasprave čak i kad neki drugi član ima reč, ali se ne može razmatrati dok se ne

115 Pošto se prethodno pitanje vrlo često pogrešno razume, dobro je da se pročita šta o ovome piše u § 20.

116 U Predstavničkom domu ovi predlozi traže većinu glasova da bi bili usvojeni. U Senatu, suprotno, ni dve trećinečlanova ne mogu da prekinu pitanje bez debate, tako da pravila Senata i ne poznaju navedene predloge.

117 Korišćenje ovog predloga da bi se potisnulo pitanje je uobičajeno, ali kao što je pokazano u napomeni na kraju § 39,neko pitanje ne može da se potisne i spreći rasprava a da se za to izjasni manje od dve trećine članova. Vidi napomenuna kraju § 19.

118 U Kongresu, ako se nije glasalo „za” i „protiv”, bilo ko može tražiti ponovno razmatranje. Ali glasanje sa „za” i„protiv” je obavezno za sva važna pitanja u Kongresu, što nije slučaj u običnim udruženjima.



stavi pred skupštinu da se izjasni. Kad se to dogodi ono ima prvenstvo nad svakim drugim predlogom, osim predloga za odlaganje i određivanje vremena na koje će se odložiti.

Predlogom za ponovno razmatranje glasanja o pitanju koje je inače podobno za raspravu, otvarase rasprava o suštini originalnog predloga. Ako pitanje ponovnog razmatranja nije podobno za raspravu,tada se to odnosi i na ponovno razmatranje.

Ako se predlog za ponovno razmatranje prihvati, predsedavajući najavljuje da to znači vraćanjena usvajanje pitanja za koje se upravo tražilo da se ponovo razmotri glasanje o njemu. Originalno pitanje jesada u istom stanju u kojem je bilo pre nego što se prvi put glasalo o njegovom usvajanju, i mora serazrešiti glasanjem.

Kada je predlog za ponovno razmatranje unet u zapisnik, nije potrebno da ga predlagač iznosi pre sledećeg dana.119 Ako on tada propusti da to uradi, to može da uradi bilo ko drugi. Ali ako za mesecdana nema naredne sednice, bilo odložene bilo redovne, tada dejstvo predloga za ponovno razmatranje

prestaje odlaganjem sednice na kojoj je dat i svako ga može postaviti na toj sednici.

Generalno, ne može se dati predlog (osim za odlaganje) o kome se već jednom odlučivalo da se ponovo razmatra na istoj sednici, osim predloga za ponovno razmatranje. [Predlog za odlaganje može da seobnovi ako je bilo promena u poslu ili debati, i to više nije podobno za raspravu.] Ali ovo pravilo nesprečava obnavljanje bilo kojeg predloga spomenutog u § 7, ako je nastala bilo kakva promena u vezi s

pitanjem koje je pred skupštinom, jer je u ovom slučaju reč o predlozima koji su nominalno isti, ali usuštini različiti.120

61. Postupak i pravila. (a) Dnevni red. Ponekad skupština odluči da će neka pitanja razmotriti uodređeno vreme, i kada to vreme dođe ta pitanja ulaze u ono što se zove „dnevni red”. Ako se bilo koji član

pozove na „dnevni red”, pošto to ne traži podršku, predsedavajući mora odmah da postavi sledeće pitanje:„Da li skupština želi da se sada pređe na dnevni red?” Ako se to usvoji, pitanje o kojem se u tom trenutkuraspravljalo ostavlja se po strani i prelazi se na raspravu o pitanjima koja su određena za to vreme poredosledu kako su data. Kad dođe vreme, predsedavajući može, i bez čekanja na predlog, sam da stavi to

pitanje ili da najavi dnevni red bez glasanja, ako se tome niko ne usprotivi. Ako predlog propadne, poziv nadnevni red se može obnoviti pre nego što se iscrpi pitanje koje je upravo pred skupštinom.121

(b) Posebni postupak . Ako je reč o stvari takve važnosti koja želi da se razmotri u određenomtrenutku, pre dnevnog reda i ustanovljenog redosleda poslova, tada treba dati predlog za „posebni

postupak” za tu stvar. Ovaj predlog mora da dobije dvotrećinsku većinu da bi bio usvojen, jer se radi o

suspenziji pravila, i to je u skladu s pravilima kad god je predlog za suspenziju pravila u proceduri. Ako jetaj predmet u posebnoj proceduri određenog dana, tada on ima prednost u odnosu na sve ostale stvari, osimčitanja zapisnika. Posebni postupak se može odložiti većinom glasova. Ako su dva posebna postupka

predviđena u istom danu, prednost ima prvi predloženi.

(c) Suspenzija pravila. Nužno je za svaku skupštinu, ako je diskusija dozvoljena, da ima pravilakoja sprečavaju gubljenje vremena i koja omogućuju da se ostvari cilj zbog kojeg je skupština sazvana, i utakvim slučajevima pravila se privremeno suspenduju. Da bi se ovo uradilo neko daje predlog „da sesuspenduju pravila koja su u suprotnosti s ovim” itd., navodeći predmet suspenzije. Ako ovaj predlogdobije dvotrećinsku većinu, onda određena stvar zbog koje su pravila bila suspendovana može da se uradi.„Opštom saglasnošću”, što znači da se niko ne protivi, pravila koja se odnose na prenošenje posla mogu u

bilo koje vreme da se ignorišu bez formalnog predloga.

(d) Pitanja procedure. Dužnost je predsedavajućeg da vodi računa o pravilima i pridržavanju

procedure, i kada bilo koji član primeti narušavanje procedure može da zatraži da se pravila poštuju. U119 Ako skupština nije prihvatila ovo ili neko slično pravilo, ovaj paragraf se ne primenjuje, ali predlog za ponovnorazmatranje bi trebalo, kao bilo koji predlog koji spada na teren onoga po čemu nije postupano pre zatvaranja zasedanjana kojem je obavljeno prvobitno glasanje.

120 Predlog za odlaganje rezolucije je različito od predloga za njegovo odlaganje pošto je stavljen amandman na njega.Predlog za suspenziju pravila za izvesne svrhe ne može se obnoviti na istoj sednici, ali može na odloženoj. Poziv nadnevni red koji nije prihvaćen, ne može se obnoviti dok je pitanje koje se nalazi pred skupštinom u razmatranju. [Vidi §27 za mnoge važne stvari u vezi sa ovim predlogom i § 25 za predlog za poništenje.]

121 Vidi § 13 za potpunije objašnjenje.



takvim slučajevima on ustaje i obično kaže: „Gospodine predsedavajući, ustajem da ukažem na proceduru.”Tada predsedavajući upućuje govornika da sedne, i pošto je dobio upozorenje odlučuje o pitanju idozvoljava prvom govorniku da rezimira ono što je rekao i nastoji da se uzdrži od svega onoga za šta jeocenjeno da je bila povreda procedure. Kada je govornik prekršio pravila lepog ponašanja, ne moženastaviti da govori ako se bilo ko usprotivi, sve dok ne dobije saglasnost skupštine koja o tome glasa.Umesto prethodnog metoda, kada član upotrebi neprimereni rečnik, neko kaže: „Pozivam gospodina da se

pridržava pravila”, nakon čega predsedavajući odlučuje da li je jezik bio neadekvatan.(e) Prigovor . U svim pitanjima procedure, tumačenja pravila, prioriteta poslova, predsedavajući

ima pravo da prvo odluči o tom pitanju, ali svaki član ima pravo da „stavi prigovor na odluku”. Ako se prigovor podrži, predsedavajući saopštava svoju odluku i da je na nju stavljen prigovor, a zatim postavlja pitanje: „Da li odluka predsedavajućeg može da se smatra mišljenjem skupštine [ili udruženja, konvencijeitd.]?”

Predsedavajući zatim bez napuštanja stola, izlaže razloge za svoju odluku i otvara diskusiju otome (nijedan član ne može da govori više od jednom), prihvatajući u sledećim slučajevima kada to nije zadebatu: (1) Kad se pitanje odnosi na kršenje pravila govora, na neku vrstu nepristojnog ponašanja ili

prioritet posla, (2) kada u momentu pokretanja pitanja procedure visi prethodno pitanje. Pošto se glasa, predsedavajući konstatuje da je odluka predsedavajućeg odbijena, ili obrnuto, zavisno od slučaja.

62. Razno. (a) Čitanje dokumenata i (b) Povlačenje predloga. Ako govornik želi da čita

dokument ili član želi da povuče svoj predlog pošto ga je formulisao predsedavajući, ako se bilo kousprotivi, mora se dati predlog da se to dozvoli.

(c) Pitanja privilegije. Ako za vreme sednice bilo šta ugrožava prava skupštine ili bilo kojegčlana, svako može „postaviti pitanje privilegije”, a na predsedavajućem je da odluči da li je u pitanju

privilegija ili ne.122 (Na odluku predsedavajućeg se, naravno, može staviti prigovor.) Ako je reč o privilegovanom pitanju, ono istiskuje, za izvesno vreme, posao koji je pred skupštinom. To se možerazmatrati u neko drugo vreme, može se postaviti prethodno pitanje koje zaustavlja raspravu, može sestaviti na sto ili preneti odboru da prouči pitanje i podnese izveštaj. Čim je pitanje privilegije prevaziđeno,

prekinuta rasprava se nastavlja.

63. Zaključivanje sednice. (a) Određivanje vremena odlaganja. Ako se želi odlaganje sedniceskupštine, najbolje je da se pre njenog zaključivanja dâ predlog „Pošto se ova skupština odlaže, odlaže seda bi se sastala u to vreme” i odredi se vreme. Na ovaj predlog se može staviti amandman kojim se menja

vreme. Ali ako se taj amandman dâ kada je drugo pitanja pred skupštinom, ni o predlogu ni o amandmanuse ne može raspravljati. Ako se predloži kad nema nekog drugog pitanja pred skupštinom, ono postaje kao isvako drugo glavno pitanje i o njemu se može raspravljati. Ovaj se predlog može dati čak i kad skupštinaglasa o odlaganju, ali ne u vreme kada drugi član ima reč.

(b) Odlaganje. Da bi se sprečilo da skupština zaseda suviše dugo neophodno je da se donese pravilo o limitiranju vremena za pojedinačno izlaganje.123 Kad se želi da se zaključi sednica, treba sačekatida član koji ima reč završi, da mu istekne vreme, i onda član koji dobije reč može da predloži „odlaganje”.Kad se predlog podrži, predsedavajući ga odmah stavlja na glasanje, a na to nije dozvoljen amandman nitidebata. Ako je rezultat glasanja afirmativan, predsedavajući kaže „Predlog je usvojen, ova skupština seodlaže”. Ako skupština više nema planiranih sednica, umesto „odlaganja” on kaže „odlaže se bez datuma”ili „ sine die”. Ako je ranije bilo odlučeno da se odloži za određeno vreme, on tada kaže da se skupštinaodlaže do tog vremena. Ako predlog za odlaganje sadrži posebno označeno vreme, kao na primer „odlažese za sutra uveče”, to se ne može uraditi dok je bilo koje drugo vreme pred skupštinom. Kao i svaki drugi

predlog, na njega se može staviti amandman i o njemu se može raspravljati.124

Član XIII. Razno

122 Lično objašnjenje nije pitanje privilegije. Ali to se može dati jedino sa izričitom ili prećutnom dozvolom skupštine.

123 Deset minuta je dozvoljeno pravilima.

124 Vidi § 11 za posledice odlaganja nedovršenog posla.



64. Debata. Sve napomene se moraju uputiti predsedavajućem i završiti se kao pitanja predskupštinom, izbegavanjem svih ličnih stvari i napomena o bilo čijim motivima. Uobičajeno je za stalneskupštine da prihvate pravila koja ograničavaju koliko puta neko može da govori o istom pitanju i dužinugovora,125 pošto bi član koji ima pravo da govori samo jednom mogao da to zloupotrebi tako što će

produžiti svoj govor. Reč se drugi put može dobiti samo kada se predlaže odlaganje. U običnimskupštinama svakom članu se može dopustiti da govori dva puta (osim o prigovoru), i ovim pravilima se

takođe ograničava vreme svakog govora na deset minuta. Članu se može dvotrećinskom većinom dozvolitida govori češće i duže kad god se to želi, a o predlogu kojim se traži dozvola za to ne može se raspravljati.Međutim, ako se želi veća sloboda, neophodno je samo da se pitanje neformalno razmotri ili, ako je reč ovelikoj skupštini, da se ide na Veliki odbor.126 Ako se, s druge strane, želi da se još više ograniči rasprava ilida se zaključi, to se može učiniti dvotrećinskom većinom glasova, kao što je pokazano u § 58 b.

65. Forma postavljanja i formulisanja pitanja. Kad god se predlog podrži, dužnost je predsedavajućeg, ako je predlog u skladu s procedurom, da formuliše pitanje, tako da skupština može dazna koje je pitanje pred njom. Podržavanje pitanja se traži da se spreči usvajanje pitanja kada je samo jedančlan zainteresovan za to. Tome se ne pridaje značaj kad je reč o rutinskim stvarima ili kada je očigledno da

je većina za taj predlog. U ova dva slučaja predsedavajući pretpostavlja kao da je podrška data.

Često u rutinskom radu predsedavajući postavlja pitanje a da ne čeka predlog,127 pošto samo nekivole da daju ovakve formalne predloge, i mnogo bi se vremena potrošilo čekajući na te predloge (ali

predsedavajući može da se ponaša ovako samo ako se niko tome ne protivi). Sledeći predlozi ne treba da budu podržani: (a) poziv na dnevni red; (b) poziv na proceduru ili postavljanje bilo kojeg pitanja u vezi s procedurom; (c) prigovor na razmatranje pitanja.

Jedan od najčešćih oblika postavljanja pitanja je da se kaže, „Predloženo je i podržano da” i tadase daje predlog; ili, u slučaju rezolucije, moglo bi se postaviti na ovaj način (pošto su rezolucije pročitane):„U pitanju je usvajanje rezolucija koje su upravo pročitane.”

U nekim slučajevima, u nameri da se jasno formuliše pitanje, predsedavajući može da učini višeno samo da ponovi predlog i postavi pitanje njegovog usvajanja. U slučaju prigovora, predsedavajući bitrebalo da formuliše svoju odluku (i ako misli da je potrebno, razloge za to) i da je na odluku stavljen

prigovor. Zatim kaže, „Pitanje je da li odluka predsedavajućeg može da postane odluka skupštine?”128 Uformulisanju pitanja amandmana, predsedavajući će pročitati (1) deo na koji se stavlja amandman; (2) rečikoje treba da se izbace, ako ih ima; (3) reči koje treba da se ubace, ako ih ima; (4) kako bi izgledao ceoodlomak ako se amandman prihvati. Zatim, on formuliše pitanje u ovakvoj formi: „Treba da se izjasnite o

tome da li će reč kritika biti zamenjena rečju pohvala?” Čim se glasa, on odmah stavlja pitanje koje je tadana dnevnom redu (ako ga ima). Tako, ako se glasalo o amandmanu, predsedavajući objavljuje rezultat ikaže: „Sada se vraćamo na pitanje rezolucije” ili „na rezoluciju sa amandmanom”, zavisno o kojem jeslučaju reč. Ako se ponovo razmatra jedan amandman, predsedavajući treba da najavi rezultat glasanja iformuliše pitanje pred skupštinu slično ovom: „Predlog je prihvaćen – glasanje o amandmanu je ponovorazmotreno, vraćamo se na pitanje usvajanja amandmana.”129

Nakon formulisanja pitanja povodom predloga koji je podoban za raspravu i na koji se mogustavljati amandmani, ako niko ne ustane, predsedavajući pita: „Da li ste spremni za ovo pitanje?”130 Kada

125 U Kongresu, Predstavnički dom dozvoljava da svaki član govori samo jednom i najviše jedan sat; Senat dopušta dvagovora bez ograničenja dužine.

126 Vidi § 32, 33.

127 Predsedavajući može da ubrza posao tako što neće čekati na predlog ili čak tražiti glasanje o rutinskom pitanju. Utom slučaju on najavljuje da ako nema prigovora, to će se smatrati odlukom skupštine. Na primer, kada se pročitaizveštaj blagajnika, on može da kaže, „Ako nema prigovora, izveštaj se dostavlja odboru za reviziju, koji čine gospodaA i B”, i nakon minuta pauze, to je usvojeno.

128 U formulisanju pitanja za glasanje on će dodati, „Ko je za to da se odbije odluka predsedavajućeg, neka kaže da, ako je protiv neka kaže ne”. Ako je više „ za”, on će reći, „Više je za i to znači da odluka predsedavajućeg postaje odlukaskupštine” ili suprotno, „odluka predsedavajućeg nije prihvaćena”.

129 Vidi § 31 za metod postupanja za izveštaje odbora i materijala koji imaju više od nekoliko paragrafa.

130 U mnogim udruženjima češće je pitanje: „Ima li primedbi?” ili „Ima li nekih dodatnih napomena?”



predsedavajući misli da je rasprava završena, on ponovo pita: „Da li ste spremni da glasate o ovom pitanju?” Ako niko ne ustaje, on ponovo formuliše pitanje kao što je već opisano, i stavlja ga na glasanje.

Jedan od najčešćih oblika formulisanja pitanja (pošto je postavljeno) jeste: „Svi koji su za predlog neka kažu da, oni koji su protiv neka kažu ne.” Drugi način je: „Oni koji su za predlog neka podignu desnu ruku; koji su protiv neka urade to isto.”131

131 Vidi § 38, 46–48, 54 za primere različitih načina formulisanja i postavljanja pitanja.



III deo: RAZNO

66. Pravo skupštine da kazni svoje članove.

Skupštini je inherentno pravo da donosi i primenjuje vlastite zakone i kažnjava prekršioce – donajekstremnije kazne, da isključi svog člana. Kada ga isključi, ako je skupština stalno telo, ima pravo, radivlastite zaštite, da javno objavi da je određeno lice prestalo da bude član skupštine.

Ali skupština nema pravo da ide izvan onog što je neophodno radi vlastite zaštite i javno publikuje optužbe protiv člana. U slučaju kad je član udruženja bio isključen a funkcioner udruženja publikuje, prema pravilima, stav sa teškim optužbama za krivicu člana, isključeni član može zatražitiodštetu od funkcionera tužbom sudu, a sud će odlučiti da objavljivanje optužbi nije imalo veze saisključivanjem člana.

67. Pravo skupštine da udalji pojedinca sa sednice.

Svaka skupština ima pravo da odluči ko može da prisustvuje za vreme zasedanja, i kadaskupština, ili prema pravilima ili na osnovu glasanja, odlučuje da neko lice ne može da ostane u prostoriji,

dužnost je predsedavajućeg da se pridržava pravila ili postupka koristeći sva sredstva da se neko izbaci.Predsedavajući može da zamoli članove da odstrane lice a da se ne zove policija. Međutim, ako

se pri odstranjivanju lica primeni suroviji postupak nego što je nužno, taj ko to učini podložan je istom postupku kao i policajac koji prekorači svoja ovlašćenja. Međutim, ma koliko neko mogao da bude povređen zbog izbacivanja iz prostorija, ni predsedavajući ni udruženje nisu odgovorni za štetu ako priodlučivanju o odstranjivanju nisu prekoračili prava.

68. Prava crkvenih odbora.

Mnoge naše skupštine su eklezijalna tela i zato je važno da znamo koliko pažnje će građanskisudovi poklanjati njihovim odlukama.

Primer: Crkva se podelila, svaka strana tvrdi da je ona crkva i da ima pravo na crkvenu imovinu.Slučaj je stigao u građansku parnicu i konačno, kao tužba Vrhovnom sudu SAD. Ovaj sud je slučaj

razmatrao godinu dana i vratio ga sudu države, jer je bio u konfliktu sa odlukom najvišeg eklezijalnog sudakoji je odlučivao o slučaju. Vrhovni sud je pri vraćanju predmeta izložio opšti princip da kada je lokalnacrkva deo velike i opštije organizacije ili denominacije, sud će prihvatiti odluku najvišeg eklezijalnogodbora kojem je slučaj dat na konačnu odluku unutar crkvene organizacije i neće ispitivati da li jeste ili nijeta odluka pravedna. Sud će priznati funkcionere, sveštenike, članove ili crkveno telo koje priznaje vrhovnotelo denominacije. Koga to telo izbaci ili odbaci, sud će tretirati kao da više nije član te crkve.

69. Suđenje članovima udruženja.

Svaka skupština ima pravo da teži čistoti vlastitih organa, i zato mora da ima pravo da istražuje ponašanje svojih članova. Ona može da traži od svakog od njih da svedoči u nekom slučaju uz pretnjuisključenja ako to odbije.

Optužba protiv ponašanja člana obično se ustupa disciplinskom odboru ili nekom stalnomodboru da o tome izvesti skupštinu. Neka udruženja imaju stalne odbore, čija je dužnost da izveštavaju o

disciplinskim merama kad god imaju saznanje o takvim slučajevima.U drugim slučajevima odbor istražuje stvar i izveštava udruženje. Ovaj izveštaj ne mora da bude

detaljan, ali treba da sadrži njihove preporuke o tome kakvu akciju treba da preduzme udruženje i obično sezaključuje rezolucijom o tom slučaju, pa nema potrebe da bilo ko drugi donosi rezoluciju o tome.Uobičajene rezolucije kojima se isključuje član sadrže (1) fiksno vreme za koje se odlaže sednica i (2)instrukciju sekretaru da obezbedi da se član pojavi pred udruženjem na toj odloženoj sednici da bi izneoargumente protiv svog isključenja pošto sasluša optužbe.

Pošto su iznete optužbe protiv člana i skupština mu je naložila da se pojavi na suđenju, on jeteorijski pritvoren i oduzeta su mu sva prava člana dokle god se njegov slučaj ne reši. Bez njegove



saglasnosti nijedan drugi član ne može biti optužen na istoj sednici, osim ako se optužbe odnose na neštourađeno na samom tom sastanku.

Sekretar treba da optuženom pošalje pisani poziv da se pojavi pred udruženjem u zakazanovreme i istovremeno će ga snabdeti kopijom optužbi. Neodazivanje pozivu je uobičajeno dovoljan razlog zaisključenje.

Na zakazanom sastanku se održava suđenje. Često je izveštaj odbora jedini dokaz koji se traži.Kad se on pročita i ponude eventualni dodatni dokazi odbora, optuženom treba dopustiti da dƒ objašnjenja idovede svedoke ako to želi. Obema stranama treba dozvoliti da unakrsno ispituju svedoke druge strane i daizvode dokaze. Kada su sve činjenice i dokazi izneti, optuženi napušta prostoriju a udruženje veća o slučajui na kraju glasa o isključenju ili drugoj predloženoj kazni. Nijedan član se ne može isključiti bez odlukemanje od dve trećine glasova.132

Pri razmatranju ovih slučajeva treba imati u vidu da postoji velika razlika između dokaza nužnihza presudu u građanskoj parnici i onih potrebnih za osudu u običnom udruženju ili eklezijalnom telu.

Notorni džeparoš ne bi mogao biti pritvoren, a još manje osuđen od civilnog suda samo na osnovu činjeniceda je opšte poznat kao džeparoš, a to bi bilo dovoljno da bude osuđen i isključen iz običnog udruženja.

Moralna dimenzija istine u optužnici je dovoljna u eklezijalnom ili drugom sličnom telu da seoptuženi proglasi krivim.

Ako se očekuje da suđenje bude dugo i problematično ili vrlo delikatno, član se obično poziva pred odbor umesto pred celo udruženje. U takvom slučaju odbor obaveštava udruženje o rezultatu suđenja iodlukama koje sadrže kaznu koju odbor predlaže udruženju da usvoji. Kad se pročita izveštaj odbora,optuženom treba dozvoliti da odgovori. Optuženi nakon toga napušta prostoriju a udruženje odlučuje orezolucijama koje je predložio odbor. Članovi odbora glasaju o slučaju ravnopravno s ostalim članovima.

Ako optuženi želi savetnika u postupku obično mu se to dozvoljava, s tim da savetnik može da bude član udruženja koji uživa ugled. Ako je savetnik kriv za loše ponašanje za vreme procesa, udruženjemože da odbije da ga sasluša a može i da ga kazni.

70. Prozivanje članova.

Cilj saziva celokupnog članstva je da se nateraju svi članovi da prisustvuju i dozvoljeno je samou skupštinama koje imaju moć da nateraju odsutne članove da se pojave. Uobičajeno je da se to čini kadanema kvoruma. Manji broj članova [jedna petina izabranih članova Kongresa] 133 može tražiti sazivanje

celokupnog članstva. Da bi se sprečilo da se ova privilegija zloupotrebi, dobro je da se kada se pozovu svičlanovi ne može odložiti ili nastaviti drugi zaključci dok se ne obezbedi kvorum. Sledeće pravilo biodgovaralo gradskim većima i sličnim telim koja imaju moć da nateraju članove na prisustvo:

Pravilo. Kada nema kvoruma, članovi mogu da traže saziv celokupnog članstva i prisustvoodsutnih članova. Pošto je poziv naložen, predlog za odlaganje ili nastavljanje s daljim zaključcima nemogu se obaviti dok ne bude kvoruma ili dok funkcioner ne iznese mišljenje da se kvorum ne možeobezbediti tog dana.

Ako nema kvoruma, saziv svih članova ima prednost nad svim ostalim, čak i nad čitanjemzapisnika, osim predloga za odlaganje. Za podršku tome potreban je broj članova sadržan u pravilima. Ako

postoji kvorum, poziv će imati isti rang kao pitanja privilegija [§ 12] i podrazumeva se većina glasova zanjegovo usvajanje. Ako se odbaci, ne može se obnoviti iako postoji kvorum na tom sastanku [vidi prvu

132 Američki Ustav [čl. 1, od. 5] propisuje da svaki dom Kongresa može „dvotrećinskom većinom da isključi svogčlana”.

133 U ranijoj istoriji našeg Kongresa saziv celog doma je zahtevao najavu jedan dan unapred a u engleskom Parlamentu je uobičajeno da se odredi jedan dan za koji se vrši saziv celokupnog parlamenta, obično ne više od deset dana unapred,mada se dešavalo da bude i po šest nedelja. Cilj ovoga je da se na vreme najavi tako da svi članovi zaista mogu da

prisustvuju toga dana, kada će se pred domom Parlamenta naći vrlo važne stvari. U Kongresu, ovaj saziv se koristisamo kada nema kvoruma; čim se kvorum pojavi obično se nastavlja daljim zaključcima, i to je u skladu s pravilima nasvakom stepenu odlučivanja. U nekim našim zakonodavnim telima odluke u sazivu ne mogu se donositi, osim akovećina članova izabere da glasa tome u prilog. U Kongresu je uobičajeno da se posle oproste kazne određene za

pozivanje člana koji ne dolazi.



napomenu uz § 42]. Pošto je naložen opšti saziv i zastalo se u daljim odlukama, nijedan predlog nije po proceduri, osim odlaganja i predloga koji se donose na taj saziv tako da se ne može ići na odmor ni jednoglasnom odlukom. Odlaganje stavlja tačku na sve odluke u sazivu, osim ako skupština pre odlaganja,ako postoji kvorum, naredi članovima koji su već bili pritvoreni da svoje opravdanje izlože na odloženomsastanku.

Zaključci pri sazivu celokupnog članstva. Kad je saziv naložen, sekretar proziva članove

abecednim redom, zapisujući odsutne. Zatim ponovo proziva imena odsutnih i tada se još mogu iznositiopravdanja.134 Nakon toga, vrata se zaključavaju i nikome nije dozvoljeno da napusti sednicu. Tada seusvaja procedura slična ovoj: „Da sekretar privede u Dom one članove koji su odsutni a nisu dobili otpustod skupštine.” Poternice koje je potpisao predsedavajući i overio sekretar, sa listom odsutnih, daju sesekretaru135 koji odmah kreće da privede odsutne. Kad se pojavi sa članovima koji su privedeni, on prilazistolu predsedavajućeg (pošto ga je u velikim telima najavio vratar), ispred privedenih članova i zatim sesklanja. Predsedavajući poziva svakog od njih pojedinačno i traži da kažu zašto su odsutni sa zasedanjaskupštine bez odobrenja. Član iznosi svoje opravdanje i daje se predlog da se on pusti iz pritvora i da sednena svoje mesto a da ne plati kaznu ili da prvo plati kaznu. Dok član plaća kaznu, ne može da glasa niti ga

predsedavajući može pozvati da radi bilo šta drugo.

134 Uobičajeno je u Kongresu da se oprosti izostanak onim članovima koji su se „uparili”, a to je kad se dva člana nasuprotnim stranama kod visećeg pitanja dogovore da nijedan neće prisustvovati sednici. U tom „uparivanju” odsustvooba člana ne bi smelo da utiče na rezultat, što se retko dešava u telima kao što su ova o kojima raspravljamo.



Crtež na sledećoj strani je dijagram parlamentarnih predloga koji daje redosled procedure.Predsedavajući treba da ovo ima ispred sebe kao vodič pri razmatranju predloga, tako da lakše zna šta dauradi s bilo kojom vrstom predloga koji se mogu pojaviti.

Prostudirajte ovo pažljivo, pošto praktično na prvi pogled možete videti koji predlozi imaju prednost nad drugima.

Primetićete da su glavni predlozi na dnu. Ostali predlozi se mogu davati dok glavno pitanje visi imoraju se raspraviti pre glavnog pitanja. Oni su poređani s obzirom na rang, najviši na vrhu liste. Sporedni

predlozi, međutim, nemaju rang među sobom, mada imaju prednost nad supsidijarnim predlozima. Kad bilokoji predlog odmah visi, predlozi iznad njega na listi dolaze na red a oni ispod su van procedure. Pažljivo

proučavanje će omogućiti pojedincu da zna koji su predlozi podobni za raspravu, a koji nisu.



Beli prostor – pitanja podobna za raspravu

zasenčeni prostor – pitanja o kojima se ne raspravlja



POGOVOR

Već više od jednog veka, kada je objavljeno prvo izdanje Robertovih Pravila procedure 1876.

godine, ova knjižica predstavlja dragoceni vodič kroz pravila procedure donošenja odluka. Nastala natradiciji i iskustvima parlamentarizma u Engleskoj ova osnovna pravila procedure danas su našla široko područje primene, ne samo u zakonodavnim telima već i u brojnim upravljačkim telima privrednih preduzeća, banaka, korporacija, njihovih udruženja; u organima koji upravljaju ustanovama; u savetima istručnim većima škola, zdravstvenih, naučnih, kulturnih i obrazovnih ustanova; u upravama sportskih idrugih klubova; u političkim strankama i njihovoj organizaciji; u organima sindikalnih organizacija; uraznovrsnim udruženjima, profesionalnim, interesnim i drugim asocijacijama civilnog društva i sl. Tokomvremena, uz određeno inoviranje i upotpunjavanje Robertova Pravila procedure postala su svojevrstan

bukvar osnovnih proceduralnih pravila koji se koristi u najraznovrsnijim oblicima asocijacija, uvek kada jeu određenoj zajednici, u međusobnoj komunikaciji sa drugima, potrebno doneti neku odluku, a da pri tomodlučivanje bude demokratsko, racionalno i efikasno, a odluka najoptimalnije izrazi opšteprihvaćenostanovište.

Postavljena kao opšta (uz nužna i retka odstupanja za posebne oblike asocijacija), formulisana

precizno, ali i dovoljno fleksibilno, upotpunjena u svakom narednom izdanju novim iskustvima, ova pravilasu danas, kako u predgovoru ističe senator u Kongresu SAD Floyd M. Riddick, „postala vodič za grupnudemokratsku akciju”.

Naročita pažnja poklonjena je tehničkim pravilima koja uređuju komunikaciju između učesnikau procesu donošenja odluka (redosled govornika, način obraćanja, forma iskaza, tehnika glasanja i sl.).Samo naizgled to su tehnička pravila i mogu nam se činiti kao puka formalnost. Njihov smisao i uticaj nasuštinu i sadržinu procesa odlučivanja često može biti presudan. Da li će neko pitanje ili tema biti uvršćenou dnevni red i koji će redosled imati unutar dnevnog reda, može biti presudno za pobedu ili opstrukcijuodređene odluke, programa ili političkog poteza. Redosled govornika takođe može biti od značaja zakonačni ishod odlučivanja, jer iskazi saopšteni određenim redosledom mogu dobiti ili izgubiti na značajuzavisno od redosleda saopštavanja. Pojavljivanje određenog govornika u određenoj fazi rasprave može biti

presudno za njen dalji tok i, eventualni, ishod. Često je, zavisno od sadržaja intervencije, kasnija diskusija bespredmetna i nepotrebna. Način glasanja i strategija glasanja, vreme u kome se glasa u toku sednice,mogu takođe uticati na ishod odluke. Propuštanje da se iznese određeni predlog u određenoj fazi debate,može imati za posledicu nemogućnost njegovog iznošenja... Ovih nekoliko primera ilustrativno ukazuju naznačaj i važnost pravila postupka po kojima se odvija odlučivanje.

Robertova Pravila procedure, sistematizovana su u tri tematske celine. Prva obuhvata skupsistemskih pravila procedure; drugi organizaciju i vođenje sednica, dok treći obuhvata razne dopunskeodredbe. Pisana jednostavno, razumljivim jezikom, kratko i precizno opisuju demokratski postupak donošenja odluka.

Knjiga će na našem prostoru nesumnjivo upotpuniti oskudnu literaturu, koja se bavi ovom problematikom. Robertova Pravila procedure namenjena su širokom krugu čitalaca. Ponajpre studentima pravnih fakulteta, koji u novim uslovima stiču pravničko obrazovanje, posebno na fakultetima u čijim jenastavnim planovima zastupljeno izučavanje nomotehnike i zakonodavnog postupka. Poslanicima iodbornicima u zakonodavnim telima i skupštinama lokalnih zajednica koji stiču prva iskustva

višestranačkog parlamentarnog života. Stručnjacima zaposlenim u upravi, koji su radno i profesionalnosvakodnevno u prilici da pripremaju sednice, rade na nacrtima i predlozima različitih propisa i odluka.Preduzetnicima, menadžerima, akcionarima, bankarima, jednom rečju privrednicima koji svakodnevnoodlučuju o brojnim tekućim i dugoročnim privrednim pitanjima. Stranačkim prvacima i rukovodstvima

političkih stranaka u organizovanju, pripremanju i vođenju njihovih sastanaka, konvencija i skupština.Članovima školskih i univerzitetskih saveta i stručnih veća u ustanovama kulture, direktorima iupravnicima ovih ustanova. Članovima upravnih odbora i upravnicima zdravstvenih i drugih ustanova.Rukovodstvima u upravama različitih profesionalnih, strukovnih, sportskih i drugih društava i udruženja.



Prevodeći ovu knjigu Global Book nastavlja svoju plodnu izdavačku delatnost i obogaćuje danasveoma skromne izvore strane literature na našem prostoru.

Prof. dr Marijana Pajvančić



BIBLIOGRAFIJA

The Clubmember’s handbook , Lucy R. and Harold V. Milligan, New Home Library, New York,

1942.Cushing’s Manual of Parliamentary Practice, Luther S. Cushing, ed. Albert S. Bolles, Holt,

Rinehart & Winston

Davidson’s Handbook of Parliamentary Procedure, Henry A. Davidson, ronald Press Company, New York, 1955.

Demeter’s Manual of Parliamentary law and Procedure, George Demeter, Bostonia Press,Boston, 1953.

Parliamentary Journal , a quarterly publication of the American Institute of parliamentarians,Chicago.

Robert’s Rules of Order , General Henry, M. Robert, Scott, Foresman & Company, Chicago,1904.

Robert’s Rules of Order Revised , General Henry M. Robert, Scott, Foresman & Company, NewYork, 1915.

Parliamentary Practice, General Henry M. Robert, The Century Company, New York, 1921.

Robert’s Parliamentary Law, General Henry M. Robert, Appleton Century Crofts, Inc., NewYork, 1951.

Documents

Robertova pravila