Romantizam

• U prvi plan ističe nacionalne osobine,

spontanost, imaginaciju i maštu kao osnovnu

sadržinu umetničkog stvaralaštva.

• Pošto izražavaju dramatične tokove ljudskog

bića, približavaju se baroku i njegovim

sredstvima izraza (dijagonalnoj usmerenosti

oblika, boje i kontrastima svetlo-tamno).

• Predstavnici su William Blake, John

Constable, William Turner, Teodor Žeriko,

Ežen Delakroa...

Romantizam: u ime prirode

• Dok neoklasicizam odbacuje izveštačenost baroka i rokokoa u

ime razuma, romantizam ih odbacuje u ime povratka prirodi;

• Priroda je divlja, beskrajna, promenljiva, uzvišena i

zastrašujuća, ona prevazilazi čoveka, malog, osuđenog na

propast;

• U ime prirode, romantičari će obožavati slobodu, emocije,

antičku Grčku, Gotiku, san, ludilo, nasilje... To je ustvari

potraga za novim, jakim osećanjima, emociji po sebi;

• Radi se o generalnom stavu bunta prema društvenom poretku i

prihvaćenim društvenim normama društva toga doba. U tom

smislu romantizam favorizuje povratak raznim ranijim stilovima,

prema ličnom nahođenju umetnika

FUSELI, John Henry, 1741-1825, Košmar, 1781

Kolevka romantizma je Engleska...

William BLAKE, Večni, 1794

William Blake (1757-1827)

realizuje nove iluminirane

rukopise po uzoru na

srednjevekovne,

kombinujući svoju poeziju

sa svojim crtežima…

Bog, arhitekta

univerzuma, kod Blejka

može biti i negativna slika

Razuma, koji uništava

intuiciju i nadahnuće…

John Constable

John Constable se nasuprot tome suprotstavlja mašti i zastupa

posmatranje prirode, u cilju « ostvarenja doživljaja prirodnih

dejstava », ali se slikajući prirodu, najviše interesuje za

neuhvative elemente prizora: nebo, oblaci, svetlost... « nebo

daje ton, ono je osnovni organ osećanja »

William Turner,

Brodolom, 1805

I William Turner slika pitoreskne pejzaže u kojima nebo i more

dominiraju, ali ti pejzaži su scene dramatičnih događaja, bilo

istorijskih (« Hanibal prelazi Alpe »), opisanih u literaturi (« Posle

potopa ») ili savremenih tragedija koje odgovaraju romantičnom

osećanju…

Turner, 1842, Peace - Burial at

Sea Turner, Jutro posle potopa

Njegov način slikanja opisuju kao «eterične vizije naslikane

bojenom parom » (boja, ponovo!).

FRIEDRICH, Caspar

David, The Wanderer

above the Mists, 1817-18

Ova Friedrihova slika

dobro dočarava taj novi

odnos prema prirodi,

uzvišenoj i zastrašujućoj,

kojoj se čovek divi, čije

granice pomera i

neistražene krajeve

osvaja, ali i ideju o

sudbini čoveka suočenog

sa tom prirodom...

Čovek je, iako moćan, mali spram uzvišene i zastrašujuće prirode,

osuđen na neuspeh i propast, ali njegova životna priča svejedno

poprima dimenzije mita…

GROS, Napoléon à Arcole, 1796

FRIEDRICH, The Wanderer above the Mists,

1818

Romantizam je razdoblje u evropskoj umetnosti prve polovine XIX veka.Teško ga je

definisati kao pravac jer se romantizam više odnosi na stanje duha nego na određeni

stil.

Razočarani etapama razvoja revolucije, uplašeni od društvenih i ekonomskih

promena života, umetnici beže od stvarnosti. Inspiraciju za svoja dela nalaze izvan

nje: u prošlosti, naročito u srednjem veku, orjentalnim ili egzotičnim zemljama,

nestvarnoj i nepostojećoj idili, u literaturi- po kojoj i dobija naziv (roman=vrsta

književnog dela).

Romantizam se nije formirao kao određeni stilski pravac ni zbog toga što umetnike

karakteriše izraziti individualizam. Ono što karakteriše svakog od njih je dominacija

mašte i osećanja nad racionalnim, izražavanje opšteg stanja nezadovoljstva i

nespokojstva, traženje lične slobode za umetnika i slobode umetničkog stvaranja,

sentimentalizam i jaka ljubav za sve što je prirodno, pa i prirodu samu.U ime prirode

romantičar je obožavao slobodu, ljubav, snagu,Grke, srednji vek...Zapravo, obožavao

je osećanje koje je samo sebi cilj.

Slikarstvo romantizma obogaćeno je bojom koja dominira nad crtežom. Snažna

boja dopunjena je igrom svetlosti i senke. Kompozicija je slobodna, u pokretu, a na

likovima su ponovo oživljene emocije zanemarene u neoklasicizmu. Novinu

predstavlja i ravnopravnost svih motiva i tema, a naročito se afirmisao pejzaž kao

samostalno delo, bez uklapanja figura u njega.

Teodor Žeriko Splav Meduza

• Slika je inspirisana stvarnim događajima

• Umetnik predstavlja jedan od

najdramatičnijih trenutaka: kad preživeli

vide u daljini brod

•Brod je mogućnost

spasa, novog života,

nade.

• Pre nego što je počeo da slika, Žeriko je razgovarao s

preživelima i napravio brojne studije mrtvih i umirućih u

bolnicama.

• Strašni prizor je prikazao bez imalo plemenitosti ili

dostojanstva.

• Nema jakih boja, samo bolećivo svetlo i mračno, pobesnelo

more.

• U prednjem planu otac oplakuje svoga mrtvog sina. I druga

mrtva tela vise sa ivica splava, dok u pozadini, desno, grupa

izluđenih brodolomnika s nadom gleda u pravcu udaljenog

broda.

• Sam splav je talasom blago podignut nagore, a jedro je

napeto snažnim vetrom.

• Posmatračevo oko je usmereno prema mrtvim telima, a

potom lagano prema gore završava se na crvenoj tkanini

kojom maše uspravljeni čovek.

Slika je inspirisana stvarnim događajem-brodolomom koji je zadesio brod „Meduza“ na

obalama severne Afrike. Sa broda se spasla jedna grupa ljudi koji su danima,

iznemogli od gladi i žeđi, plutali morem na inprovizovanom splavu. Žeriko dramatično

prikazuje brodolomce u času kada su na horizontu ugledali jedra nekoga broda,

očekujući spas posle dugih patnji. Ovoj veličanstvenoj slici prethodile su mnoge studije

i skice utopljenika i bolesnika. Pošto je za događaj saznao iz štampe, Žeriko je, istinski

dirnut pričom, razgovarao sa preživelima, proučavao leševe po mrtvačnicama, a da bi

slika bila još ubedljivija, on je u svom ateljeu čak i konstruisao jedan model splava.

Rezultat takvog rada je izuzetno dramatična kompozicija sa naglašenim dijagonalama i

mikelanđelovskim figurama raspoređenim piramidalno. Na vrhu te piramide je crnac

koji sa poslednjim atomima snage maše brodu na vidiku, dok su, kako se spuštamo ka

osnovi piramide, ličnosti sve iznemoglije, sa sve manje znakova života, da bi one,

sasvim na dnu, već padale sa splava. Kontrast između slabih ljudi i uzburkanog mora,

isprepletenost živih i mrtvih tela i snažne emocije na likovima brodolomnika čine ovo

delo monumentalnim. Slika Splav „Meduze“ je romantična po izrazito ličnom doživljaju

i prikazu stvarne situacije.

Sposobnost saživljavanja sa patnjama drugih ljudi ogleda se u seriji portreta duševno

obolelih ličnosti koje je radio nakon posete jednoj bolnici u kojoj se sprijateljio sa Dr

Žoržeom, psihijatrom. Prikazujući različite tipove poremećaja, Žeriko je uspeo da u

žrtvama duševnih poremećaja vidi sebi ravna ljudska bića. Time se svrstao u red

najhumanijih i najplemenitijih stvaralaca ne samo XIX veka, već i slikarstva uopšte.

Ežen Delakroa, velikan francuskog romantizma, rekao je da Žeriko ima sve ono što je

nedostajalo Žak Luj Davidu „onaj nerv i onu smelost koji su u slikarstvu ono što je vis

comica u pozorišnoj umetnosti, onu lepotu koju greške ne umanjuju“.

Sloboda predvodi narod •Inspirisan revolucijom 1830.god. •Žena sa frigijskom kapom, u jednoj ruci nosi francusku zastavu a u drugoj pušku, i predstavlja novog kolektivnog heroja- narod

Ežen Delakroa

U vreme Julske revolucije iz 1830.god. Delakroa je pokazao jak patriotski

zanos, karakterističan za romantičare, iako sam nije učestvovao u burnim

istorijskim događajima. Ipak, njegovo delo Sloboda predvodi narod

predstavlja odjek suštine tadašnjih zbivanja. Kompozicija je organizovana

dinamičnio, pokret u njoj je izrazito naglašen, svetle, tamne i površine koje

su u senci sugerišu dubinu i postižu potpunu iluziju prostora. Glavno

izražajno sredstvo je boja i njoj su podređeni i linija i forma. Figure su

alegorijske, svaka od njih predstavlja jedan društveni stalež, dok je u centru

ove priramide „majka Francuska“ -mlada devojka obnaženih grudi koja

odlučno maše francuskom zastavom.

Kolorit Delakroovih slika je bujan, naročito posle putovanja u Maroko i Alžir

(1832.god.) u kome je „pronašao svetlost i boje koje će zauvek zadržati u

očima“. Pisao je „Boja sanja, peva, priča: to je muzika slike“ i “Dajte mi blato

i od njega ću umeti da napravim blistavu žensku put“.

Sloboda predvodi narod

• Svoju ljubav prema Grčkoj, u kojoj je video kolevku evropske kulture, pokazao je prikazujući borbe Grka protiv Turaka

Grčka umire na

ruševinama

Misolungija

Pokolj na

Hiosu

Žak Luj David,

Zakletva Horacija

Ežen Delakroa,

Sloboda predvodi narod