Ručno programiranje CNC

L2.3 RUNO PROGRAMIRANJE MAINA ALATKI. PRVI DEO: LV_4_1.

L2.3L2.3.1 Zadatak

Runo programiranje maina alatki. Prvi deo: LV_4_1 Runo programiranje numeriki upravljanog struga POTISJE PH 42-CNC.

U Laboratoriji za maine alatke izvriti potrebne pripreme obadnog sistema sa numeriki upravljanim strugom POTISJE PH 42-CNC, pa obraditi deo po datom radionikom crteu. Koristiti obrasce za potrebnu tehnoloku dokumentaciju, a program za mainu sastaviti po ovom uputstvu i u propisnom formatu. U pripremi za ovu vebu valja koristiti jo i dopunski materijal, postavljen na adresi predmeta i prisustvovati prvom delu vebe, kada se daje uputstvo za izvoenje etvrte laboratorijske vebe: Upravljanje i programiranje maina alatki. Radno mesto za ovu vebu pokazano je na SC2.3.1.

a) Numeriki upravljani strug POTISJE PH 42-CNC

b) Radni prostor struga POTISJE PH 42-CNC

SC2.3.1 Resurs za prvi deo laboratorijske vebe L2.3

L2.3.2 VodiU pripremi za ovu laboratorijsku vebu valja raditi po sledeem rasporedu aktivnosti: RB Osnovne aktivnosti Dopunske aktivnosti, za bolje razumevanje i za studiranje teme1 2 3 4 5 6 7 Prouavanje Uputstva za rad. Priprema obrazaca za rad. Priprema programa. Provera i testiranje napisanog programa. Prenos gotovog programa u memoriju upravljake jedinice. Obrada na maini. Sastavljanje Izvetaja o obavljenoj laboratorijskoj vebi. Prouavanje uputstava sa predavanja, Uputstva za izvoenje etvrte laboratorijske vebe i dopunskog materijala sa sajta ovog predmeta. Prouavanje primera popunjenih obrazaca i pripremanje obrazaca za postavljene zadatke (plan alata, plan obrade i plan baziranja). Priprema programa na bazi pripremljenih planova obrade i geometrije dela definisane radionikim crteom. Provera programa, testiranje i verifikacija pomou ponuenih resursa. Zavrna provera programa vri se na maini za koju je program napisan. Upoznavanje sa procedurom za prenos programa u upravljaku jedinicu: snimanje programa na raunar pored maine i prenos programa na mainu. Postavljanje pripremka: baziranje i stezanje. Obrada na maini. Merenje i analiza obraenog dela. Sprovoenje eventualne dorade. Analiza rezultata ostvarene obrade. Dopuna planova alata, obrade i baziranja, arhiviranje konane verzije programa (G koda) i radionikog crtea u elaborat za ovu laboratorijku vebu.

Ostalo:Za ovu vebu rezervsan je i termin pripreme od etiri asa pod nazivom: Uputstvo za izvoenje etvrte laboratorijske veve: Upravljanje i programiranje maina alatki. Za rad na ovoj vebi koriste se ve formirani obrasci. Primeri popunjenih obrazaca su dati u odeljku L2.3.3 Uputstvo za programiranje struga PH 42-CNC. Za pripremu planova alata, baziranja i obrade valja koristiti sledee obrasce: Plan alata obrazac MA.L.2.03_1.1, Plan baziranja obrazac MA.L.2.03_1.2, Plan obrade obrazac MA.L.2.03_1.3. Za radioniki crte koristiti obrazac MA.L.2.03.0.

Rekapitulacija: 1) Na prvoj radnoj laboratorijskoj vebi (LV_1) praktikovano je: rukovanje runo upravljanim mainama alatkama i direktno 2) 3)merenje obratka korienjem radionikih merila. I na ovoj vebi treba meriti obraene delove radi provere tanosti ostvarenih mera. Na ovoj vebi treba posmatrati kako drugi rukuju numeriki upravljanim mainama alatkama koristei programe koji su rezultat samostalnog rada studenata. Valja uoiti znaaj paljivog praenja cele procedure za programiranje numeriki upravljanih maina alatki. Ove maine rade po zadatom programu pa programer i rukovaoc treba da se postaraju da svoju tehnologiju maini prepuste jednoznano.

1

MAINE ALATKE. C:PRAKTIKUM. C3. RADNE LABORATORIJSKE VEBE

L2.3.3 Uputstvo za programiranje numeriki upravljanog struga POTISJE PH 42-CNCStrug POTISJE PH 42-CNC je numeriki upravljani revolver strug tipa PH 42-CNC, koji je proizvela fabrika POTISJE iz Ade. Taj strug ima revolver glavu sa 13 pozicija. Ovo uputstvo se odnosi na objanjenje osnovnih pojmova i celina programa za mainu tipa POTISJE PH 42-CNC, u daljem tekstu: PH 42-CNC. Objanjene su sledee celine: koordinatni sistem; broj programa, poetak i kraj programa; reenica programa; struktura programa i programiranje putanje alata, ukljuujui i programiranje konture korienjem skraenog opisa i programiranje primenom fiksnih ciklusa. Dat je primer projektovanja tehnologije obrade za jedan karakteristian obradak, sa programom i primerima popunjenih obrazaca MA.L.2.03_1.1,2,3. Koordinatni sistem. U odeljku L2.3.5 dat je skraeni opis numeriki upravljanog ravolver struga PH 42-CNC i sa naznaenim smerovima servo osa. Oznake i smerovi osa su prema ISO 841. Ovaj strug je po koncepciji numeriki upravljani strug sa revolver glavom iza ose obratka (SC2.3.2). Za maine sa revolver glavom ispred ose obratka smer ose X je suprotan, a to povlai za sobom i razlike u smeru krune interpolacje u odnosu na ovde opisanu. Broj programa, poetak i kraj programa. Svaki tehnoloki program, ali i potprogram, predstavlja celinu koja na poetku ima takozvano zaglavlje, a na kraju odgovarajuu M-funkciju. Na SC2.3.3 pokazani su primeri zaglavlja glavnog programa, %MPF 123 i potprograma, %SPF 123. Na osnovu zaglavlja upravljaka jedinica prepoznaje tip datoteke u korisnikoj memoriji (%MPF - glavni program, %SPF potprogram, %TOA - datoteka korekcija alata,...). Ovde je 123 upotrebljeno u znaenju odabranog broja programa, ili broja potprograma. Za brojeve programa rezervisani su brojevi 1-999, a za potprograme 1-9999.

SC2.3.2 Koordinatni sistem PH 42-CNC

U komunikaciji upravljake jedinice sa raunarom (transfer u jednom ili u drugom smeru) svaki program ili potprogram predstavlja jednu ASCII datoteku.Poeljno je izbegavati numerisanje potprograma brojevima koji poinju sa 9 (obino je to rezervisano za fiksne cikluse obrade i zatiene programe). Korienje potprograma dozvoljava formiranje sloenijih programskih struktura za obradu odreenog dela (SC2.3.3). Pozivanje potprograma je mogue u koncentrinoj strukturi do dovoljno nivoa dubine za kolske potrebe. Pozivanje potprograma %SPF 123 iz glavnog programa, pri njegovom izvravanju, ili drugog potprograma, ostvaruje se reenicom L123 Pa (gde je a broj ponavljanja pozvanog potprograma, najvie 99 puta). Poziv programa i potprograma u manipulaciji (brisanje, kopiranje, komunikacija sa PC, ostvaruje se ovako: za program pomou % 123, a za potprogram pomou L123. Za kraj programa koristi se funkcija M30 ili M02, a za kraj potprograma M17. Pomou M30 program se zavrava i vraa na poetak, a sa pomonom funkcijom M02 glavni program se samo zavrava. Reenica programa. Opti oblik jedne reenice programa pokazan je na SC2.3.4. Ovo je format programa i programer za svoju mainu taj format mora znati u detaljima. Na razlikama tih formata programa za razne upravljake jedinice zasnovana je i potreba za postprocesorima za raunarsko formatizovanje programa, kada se maina programira pomou nekog raunarskog resursa. Struktura programa. U optem sluaju nulta taka obratka moe biti bilo gde na njemu, pa i van njega. Znaajna pojednostavljenja u programiranju postiu se ako se nulta taka obratka izabere tako da lei na njegovoj osi, a iz praktinih razloga u rukovanju mainom poeljno je da se nalazi na elu izratka. Uobiajeno je pisanje programa u apsolutnim koordinatama (u odnosu na koordinatni sistem vezan za nultu taku radnog predmeta). Po pravilu, koordinata X ima znaenje prenika. Izuzetak predstavlja inkrementno programiranje, u tekuem relativnom koordinatnom sistemu (uz poziv funkcije G91), kada X ima znaenje poluprenika. Model strukture programa pokazan je na SC2.3.5. Najvaniji elementi te strukture su: 2


%MPF 123 ... ... ... M30 ili M02 a)Poetak i zavretak programa %SPF 123 .... .... .... M17 b)Poetak i zavretak podprograma

Nivo 1 %MPF 301 .... .... .... L701 P1. . ... ... ... ... ... M30

Nivo 2

%SPF 701 .... ... L888 P1 ... ... M17

%SPF 888 .... ... ... M17

c) Primer programske strukture sa pozivom potprograma SC2.3.3 Primeri zaglavlja programa

N 4 G 2 G 2 G2 X 4.3 Z 4.3 I 4.3 K 4.3 F 4.1 S 4 M 2 T 2 D 2 Redni broj reenice Korak, ili brzina pomonog kretanja N4 F 4.1 Pripremna funkcija Broj obrta glavnog vretena, ili brzina rezanja G2 S4 Koordinata po osi X M2 Pomona funkcija X 4.3 Koordinata po osi Z Broj alata za izmenu Z 4.3 T2 Broj korekcije mera alata I 4.3 K 4.3 Parametri krune interpolacije D2 Primer: Slova N, G, ... su adrese. Njih prate brojni podaci u naznaenim %MPF 300 formatima. Na primer, 4.3 znai da se u adresu upisuje decimalni broj sa predznakom (), sa najvie 4 cifre na mestima celih i najvie N100 G56 tri cifre na decimalnim mestima. U jednoj reenici se ne smeju nai N105 G00 X160 Z100 dve G funkcije iz iste grupe (TC2.3.6), niti vie od jedne M funkcije. U N110 T2 D2 M3 S1500 F0.2 pregledu funkcija (TC2.3.6) treba uoiti da neke funkcije zahtevaju da N120 G0 X50 Z5 M08 N130 G42 G02 X100 Z-25 I0 J-25 budu programirane u posebnoj reenici. Veina funkcija ima modalno dejstvo: vae i u narednim reenicama, sve dok ne budu ponitene N140 G40 G01 X105 drugom funkcijom iz iste grupe. Potrebno je uoiti i da postoje N150 G00 X160 Z100 M09 funkcije koje imaju dejstva samo u reenici u kojoj su programirane. N160 M30 SC2.3.4 Opis osnovne strukture reenice u programu Element 1: G54 G55 Z: X: Z: z1 x2 z2 G56 G57 X: x3 Z: X: Z: z3 x4 z4 Konkretne vrednosti za x1, z1, unosi rukovaoc maine, pre putanja programa u rad, a na osnovu plana baziranja i stezanja pripremka. Dodatna translacija koordinatnog sistema obratka (programsko pomeranje nulte take) mogue je ostvariti u samom programu sa G58 i G59 (na primer: G59 X Z): X: x1 N10 G56 N20 G59 Z10 X20 N30 G00 X100 Z50 Blok N30 postavlja koordinatni sistem vezan za G56 (na primer: na osi obratka). Usled programiranog pomeranja nulte take (N20) blok N30 e dati pomeranje brzim hodom u taku na 110mm ispred G56 i na preniku 120mm.Primer:

Poziv pomeranja nulte take (funkcije G54,G55,G56 i G57) podrazumeva da se pri startovanju programa i nailasku na ovu funkciju vri iitavanje koordinata odgovarajue nulte take radnog predmeta iz datoteke nultih taaka. Sadraj ove datoteke je pokazan u TC2.3.1.

TC2.3.1 Sadraj datoteke pomeranja nultih taaka obratka

Poeljno je, pre prvog odmicanja u poziciju za izmenu alata, dati neku od korekcija alata, koja se koristi kasnije u programu. To znai da se elo revolver glave odmie od obratka (njegove nulte take) za zadato X i Z uveane za duine alata po X i Z pravcu (to je definisano pozivom odguvarajue korekcije alata). U protivnom, elo glave se odmie od nulte take obratka samo za zadato X i Z, to pri naknadnom iniciranju obrtanja revolver glave moe biti nedovoljno bezbedno udaljenje. 3


Poetak programa:

%MPF123 1Poziv nulte take radnog predmeta: G54,G55,G56,G57 Pomeranje revolver glave, brzim hodom, u poziciju koja je bezbedna za izmenu alata: (G00 X100 Z100)Postavljanje alata (t) u radnu poziciju (obrtanjem revolver glave) i poziv broja korekcije (d) tog alata:

7

Obrada alatom sa brojem t Ponavljanje koraka 2, 3, 4, 6 i 7 za obrade za koje su potrebni odgovarajui alati Iskljuenje hlaenja: M9 Pomeranje revolver glave, brzim hodom, u poziciju koja je bezbedna za izmenu alata: G00 X100 Z100

2

3

T(t) D(d)Definisanje broja obrta n i smera glavnog vretena (M03 ili M04), kao i koraka f, koji nadalje vae: M03 Sn Ff Ukljuenje hlaenja pomou funkcije M, ako je potrebno: M8 Pomeranje alata u brzom hodu u poziciju iz koje e poeti kretanje u radnom hodu sa korakom f: G0 Z10 X60

4

8

Kraj programa M30 ili M2

5

6

Podvueni brojevi su ovde dati kao primer

NAPOMENE: Pokazana struktura programa je minimalna mogua, a podrazumeva niz pretpostavki, kao to su: Niz M-funkcija, kojima se ostvaruje stezanje i eventualno dodatno oslanjanje, kao i otputanje obratka, ostvaruju se u JOG (runom) modu, pre startovanja programa, odnosno, posle njegovog zavretka. Nema promene baziranja i stezanja tokom izvoenja programa.

SC2.3.5 Struktura programa sa naznaenim osnovnim elementima Element 2: Pozivanje odreenog broja korekcije Dd podrazumeva postavljanje kao aktivnog sloga d u datoteci korekcija alata. Sadraj ovog sloga je dat u TC2.3.2. Broj korekcije d i broj alata u revolver glavi t moraju biti saglasni sa onima datim u planu alata. Korekcija duine po Z (L2) Poluprenik zaobljenja vrha alata Korekcija korekcije L1 (usled habanja) Korekcija korekcije L2 (usled habanja) Element 4: Smer obrtanja i broj obrta glavnog kretanja S : Smer glavnog vretena je odreen funkcijama M03 (desni smer), odnosno M04 (levi smer), kao to je pokazano na SC2.3.6. Prikazan je pogled iz pozitivnog smera ose Z. Zaustavljanje vretena ostvaruje se sa M05. Maina PH 42CNC, koja je u Laboratoriji za maine alatke, ne poseduje osu C. Zato ona ne omoguava glodanje i buenje van ose obratka, pa se funkcije M19, M63, M64 i M65 ovde ne razmatraju. Vrednost adrese S ima znaenje broja obrta glavnog vretena (n=const), osim ako nije aktivna pripremna funkcija G96, kada adresa S ima znaenje konstantne brzine rezanja (v=const). 4

TC2.3.2 Sadraj datoteke korekcija alata (sadraj za jednu korekciju)

Broj korekcije D ___ Red broj alata (u revolveru) ____ Tip alata (orijentacija vrha) 1-9 Korekcija duine po X (L1)

SC2.3.6 Smerovi obrtanja glavnog vretena


Ovaj reim rada je izuzetno poeljan pri zavrnoj obradi konture, koja podrazumeva znaajnu varijaciju prenika obrade. Ukoliko postoji rizik od prevelikog broja obrta glavnog vretena (na primer, v=const, a obrada je blizu ose obratka) poeljno je na poetku programa dati programsko ogranienje broja obrta (G92 S). Iz reima v=const u reim n=const prelazi se sa G97 S, pri emu vrednost za S ima znaenje broja obrta glavnog vretena u munutu. Za pravilno funkcionisanje G96 potrebno je da je nulta taka obratka na osi obrtanja. Po pravilu se desni noevi postavljaju sa grudnom povrinom okrenutom na dole i zahtevaju smer obrtanja glavog vretena M03. Levi noevi se postavljaju sa grudnom povrinom okrenutom navie i zahtevaju smer M04 glavnog veretena. Suprotno pravilo vai pri postavljanju noeva predvienih za obradu u smeru od glavnog vretena ka iljku. Adresa F. U osnovnom stanju podrazumeva se da adresa F ima znaenje koraka (mm/o ili in/o, zavisno od G70/G71). Po potrebi, pomou G94, F dobija znaenje brzine pomonog kretanja (mm/min odn col/min). Sva programirana kretanja u radnom hodu (programirana sa G1, G2 i G3) izvode se sa prethodno definisanim F Taj korak je vaei do nove specifikacije F Brzi hod G00 se izvodi uvek sa konstantnom brzinom pomonog kretanja. Navoenje F uz G00 nema efekta na brzine brzog hoda. U brzom hodu vri se samo pozicioniranje. Bez eksplicitnog navoenja G09, odnosno G60, prelaz iz jednog bloka, koji sadri programirano kretanje po dui ili luku, u naredni, ostvaruje se bez smanjenja brzine pomonog kretanja (SC2.3.7). G09 (u aktivnom bloku) i G60 (do ponitenja sa G64) prouzrokuju smanjenje brzine pomonog kretanja na nulu na kraju izvrenja kretanja opisanog u bloku. Brzi hod podrazumeva obaranje brzine pomonog kretanja na nulu, tako da za precizno pozicioniranje u brzom hodu ne treba navoditi G09, odnosno, G60. Pri korienju G63 (rezanje navoja ureznikom), kao i pri ciklusu rezanja navoja, ili navojnog lanca (L97 i L99), tokom rada SC2.3.7 Primer prelaska izmeu dva bloka programa u AUTOMATIC modu, FEED RATE OVERRIDE nema sa linearnom interpolacijom (G1) dejstva na promenu koraka. Element 6: Sigurnosna pozicija revolver glave, u kojoj e se njenom rotacijom dovesti novi alat u radnu poziciju (promena alata T) trebalo bi da bude dovoljno daleko od obratka. S druge strane, preveliko udaljavanje moe prouzrokovati prekoraenje raspoloivih granica pomeranja klizaa du X i/ili Z ose (aktiviranje graninih prekidaa i prekid izvrenja programa). Takoe je poeljno da se primicanja i odmicanja u brzom hodu ne izvode po dve ose odjednom Primicanje u brzom hodu je poeljno, u optem sluaju, izvesti najpre po osi Z, a zatim po X. Ovo je naroito vano kada je novopostavljeni alat znatno dui (u pravcu Z) od prethodnog. Umesto: N10 G00 X100 Z100 Bolje je: N10 G00 Z100 N20 X100

Element 7: U pokazanom blok dijagramu, pod obradom alatom t , podrazumeva se kretanje po definisanoj putanji (opisanoj sa G1, G2, G3, X, Z, B, A...), zadatim korakom f, brojem obrta n, koji se u pojedinim delovima putanje mogu menjati (Ff1 Sn1). U ovom koraku su takoe sadrana razliita primicanja i odmicanja u brzom hodu (G00). Ukoliko je kretanje alata definisano u relativnom (inkrementalnom) koordinatnom sistemu, ili ako je putanja definisana u inima, to je neophodno naglasiti odgovarajuim Gfunkcijama (G70, odnosno G91). Bez eksplicitnog navoenja G41, odnosno G42, alat e se kretati po opisanoj putanji ne uzimajui u obzir korekciju poluprenika vrha alata. Naime, pozivom korekcije mera alata Dd iz datoteke korekcija se iitavaju korekcije Lx i Lz (SC2.3.8). Funkcija G40, koja je aktivna u osnovnom stanju, podrazumeva da upravljaka jedinica uraunava ove mere kao ofsete i vri odgovarajue odmicanje, tako da se po programiranoj putanji vodi zamiljeni vrh alata V. Realne vrednosti poluprenika zaobljenja vrha alata, pritom, mogu biti uzrok netano obraene konture. To nema veeg znaaja pri istoj uzdunoj (po Z-osi) ili pri istoj poprenoj (po X-osi) obradi. Na SC2.3.9 pokazan je uticaj ignorisanja korekcije poluprenika vrha alata na odstupanja e obraene konture pri obradi konusa (a) i lunog segmenta (b) konture. Upravljaka jedinica vodi zamiljeni vrh alata kroz tanu konturu (1, 2, 3, ), ali se zapravo dobija pomerena kontura. Greka je utoliko vea, ukoliko je vektor normale blii simetralama kvadranata. Kompenzacija zaobljenja vrha alata se ostvaruje pozivom funkcije G41, odnosno G42. Znaenje je sledee (vidi SC2.3.10): G41 kontura je sa desne strane u odnosu na vektor brzine pomonog kretanja, (gledano iz pozitivnog smera Z-ose). 5


G42 kontura je sa leve strane u odnosu na vektor brzine pomonog kretanja (gledano iz pozitivnog smera Z-ose).

Upravljaka jedinica e uspeno ostvariti kompenzaciju zaobljenja vrha ukoliko je korektno zadato G41, ili G42 i ako su alati pripremljeni po planu alata, to znai da e za dati alat u datoteci korekcija postojojati pravilno uneeni: vrednost poluprenika vrha alata i tip alata (1-9), TC2.3.6, Tip alata kod D. Kodiranje tipa alata ne znai da upravljaka jedinica, pri korigovanju putanje, na bilo koji nain uvaava napadni i pomoni napadni ugao alata. U reimu G41, odnosno G42, upravljaka jedinica tretira alat kao krui poluprenika jednakog polupreniku zaobljenju vrha alata i stara se da ga pravilno vodi sa jedne ili druge strane konture, gledano niz konturu u smeru konturne brzine. Kodiranje tipa alata brojevima 1 do 9 slui upravljakoj jedinici da odredi poloaj centra tog kruia u odnosu na taku zamiljeni presek projekcija glavnog i pomonog seiva u osnovnoj ravni, a za koji se definiu korekcije duina po osama X i Z. Poziv G41 i G42 nema smisla kada se vri obrada zabuivaem, burgijom, proirivaem i razvrtaem.

SC2.3.8 Poluprenik vrha alata

SC2.3.9 Greke obraene konture usled ignorisanja zaobljenja vrha alata

SC2.3.10 Primeri poziva korekcija zaobljenja vrha alata

Programiranje putanje alata. Programiranje kretanja alata po eljenoj konturi mogue je ostvariti na nekoliko naina: Funkcijama G1, G2 i G3, sa eksplicitno zadatim koordinatama X i Z pojedinih znaajnih taaka (take koje predstavljaju krajeve pravolinijskih i lunih segmenata konture), kao i uz eksplicitno navoenje parametara krune interpiolacije (B, odnosno, I i K). Funkcijama G1, G2 i G3, uz korienje pojednostavljenog opisa delova konture, kojim se moe izbei eksplicitno definisanje koordinata pojedinih karakteristinih taaka na konturi. Korienjem fiksnih ciklusa obrade L93, L95, L96, Programiranje putanje alata pomou G01, G02, G03. Opis putanje alata se vri pomou funkcije G01 (linearna interpolacija), G02 (kruna interpolacija u smeru kazaljke sata, CW) i G03 (kruna interpolacija suprotno smeru kazaljke sata, CCW). Osnovni naini definisanja ovih funkcija su pokazani na SC2.3.11.

6


SC2.3.11 Osnovne definicije funkcija G01,G02 i G03 Na SC2.3.11 strelicom je naznaen smer kretanja alata po pravolinijskom segmentu, ili po krunom luku, od take PT do take KT. Za definisanje pripremnih funkcija G01, G02 i G03 vae pravila data u TC2.3.3. TC.2.3.3 Pravila za definisanje pripremnih funckija G01, G02 i G03 G02 ili G03 definiu se na jedan od dva naina G01 se definie na jedan od ova dva (na primeru G02)1) : naina1): G01 XxKT ZzKT , ili G02 XxKT ZzKT Br, ili G02 XxKT ZzKT Ii Kk, G01 A XxKT (ili ZzKT), gde je r polupenik krunog luka, a i i k koordinate vektora koji gde je ugao izmeu pozitivnog smera definie poloaj centra luka u X(i) i Z(k) pravcima u odnosu na ose Z i vektora brzine pomonog poetnu taku luka. kretanja. 1) Znak parametara i i k je pozitivan ukoliko se njihov smer Kosim slovima oznaeni su sadraji adresa. To su neke koordinate. poklapa sa pozitivnim smerom odgovarajue ose. ak i kada je neki od ovih parametara jednak nuli potrebno je to i pisati u programu: I0, odnosno K0. Napomena: Definisanje luka (G2/G3) pomou poluprenika (B) bi trebalo izbegavati kada je centralni ugao luka vei ili jednak 180. Tada je uputnije koristiti opis preko parametara I i K, ili rastaviti opis na dva kraa luka. Programiranje konture korienjem potpunog opisa. Na SC2.3.12 data je skica jedne spoljanje konture (sa nekoliko suvinih mera za lake raunanje koordinata taaka na toj konturi). Za ovu konturu dat je opis kretanja alata od nulte take G55 obratka do zavretka konture na poziciji (X62, Z-55) i to: (1) u apsolutnom koordinatnom sistemu G55(X,Z) i (2) u inkrementnom programiranju. Umesto G01, G02, i G03 dozvoljeno je pisati G1, G2 i G3, respektivno. Svaka od ovih funkcija je aktivna do ponitavanja drugom iz ove grupe, ili sa G00 (brzi hod), tako da u blokovima N84 i N86 nije bilo neophodno ponavljati G01. Vrednosti adresa X, Z, B, ili I i K, zadaju se u milimetrima (sa najvie tri decimalna mesta, odvojena decimalnom takom). (1) Glavni deo programa u (2) Glavni deo programa u apsolutnom koordinatnom inkrementnom sistemu: sistemu G55(X,Z) : N10 G55 N10 G55 ... N50 T__ D__ M__ S__ N50 T__ D__ M__ S__ F__ F__ ... N68 G01 X0 Z0 N76 G01 X0 Z0 N70 G91 N80 G03 X20 Z-10 B10 N82 G01 Z-20 N80 G03 X10 Z-10 B10 N84 G01 X42 Z-35 N82 G01 Z-10 N86 G01 Z-45 N84 G01 X11 Z-15 N88 G02 X62 Z-55 B10 N86 G01 Z-10 ... N88 G02 X10 Z-10 B10 SC2.3.12 Primer konture ...

7


Programiranje konture korienjem skraenog opisa. Eksplicitno definisanje koordinata odredine take svakog pojedinanog pravolinijskog i lunog segmenta, definisanog u pojedinanim blokovima, pri programiranju kretanja alata po konturi, moe biti zametan posao, naroito kada se radi o sloenijim konturama, sa brojnim tangentnim prelazima i sa nizom oborenih ili zaobljenih ivica. Pored eksplicitnog definisanja konture upravljaka jedinica doputa da se koristi i skraeni opis delova konture. Drugim reima, opis sadran u jednom bloku (reenici) pri izvrenju programa izaziva kretanje po nekoliko segmenata konture (bilo lunih bilo pravolinijskih). Pritom upravljaka jedinica izraunava koordinate karakteristinih taaka, potrebnih za potpuno definisanje kunture. U nastavku se daje nekoliko opisa (u daljem tekstu KONTUR), koje podrava UJ, SC2.3.13. Na svim skicama sa P je oznaena polazna taka dela konture. Reenica, kojom poinje opis konture, mora sadrati G0 ili G1. Naradne reenice mogu sadrati G02, odnosno G03. b) c) a)

N150 A1 A2 Xx2 Zz2d)

N130 G03 A Br Xx2 Zz2e)

N240 G03 Br A Xx2 Zz2f)

N150 Xx1 Zz1 Br N160 Xx2 Zz2g)

N120 A1 A2 Xx2 Zz2 B-ch)

N350 A1 A2 Xx2 Zz2 Bri)

N155 Xx1 Zz1 B-c N165 Xx2 Zz2

G02A) I i1 K k1 I i2 K k Xx2 Zz2

N40 A1 A2 Xx2 Zz2 ... ... B-c1 B-c2 N50 Xx3 Zz3

NAPOMENE: Kada u opisu konture, u istom bloku stoje i adrese A i B, potrebno je voditi rauna o njihovom redosledu. Kod zaobljenih ili oborenih ivica, potrebno je da vrednost adrese B bude po apsolutnoj vrednosti manja od kraeg pravolinijskog segmenta (pre zaobljavanja, odnosno obaranja ivice). Opis pod g) vai i za zaobljenu ivicu, samo je tada Bb, analogno sa e) i f). A) Programira se G02 ili G03 samo za prvi luk na putanji. Podrazumeva se da se lukovi tangentno nastavljaju i da su suprotnog smera.

SC2.3.13 Primeri programiranja korienjem skraenog opisa

8


Programiranje konture primenom fiksnih ciklusa. Fiksni ciklusi predstavljaju podprograme (rutine), koje omoguavaju pojednostavljeno programiranje kretanja alata. Njima se ostvaruju vrlo sloena kretanja, za ta bi inae bio potreban veliki broj blokova. Struktura fiksnog ciklusa je nepromenljiva, a njegov poziv se vri uz prethodno definisanje parametara (R__), koje on koristi u radu. Ovde su objanjeni fiksni ciklusi L95, L96, L97 i L98. Inae, samo parametarsko programiranje struga PH 42-CNC nije predmet ovih laboratorijskih vebi. Opisi tih fiksnih ciklusa su sledei: L95 i L96 (Fiksni ciklusi struganja) Lista ulaznih parametara data je u TC2.3.7 pod nazivom Fiksni ciklusi obrade. Zamisao je sledea: Neka se polazi od ipkastog polufabrikata. Poznata je konana kontura (opisana u potprogramu broj R20). Veliki deo materijala od pripremka do blizu konane konture se skida nizom ili uzdunih (Z) ili poprenih (X) prolaza, sa eljenom dubinom rezanja (definisanom preko R26) i pri odreenom koraku (korak je definisan sa R28). Pritom se vri (s leva, ili s desna), ili ne vri kompenzacija zaobljenja vrha alata (parametar R27). Navodi se i dodatak za finu obradu i to preko komponenata po X i Z pravcu (parametri R24 i R25). Parametrom R29 se definiu dve bitne stvari. Druga cifra oznaava da li se radi o unutranjoj ili spoljanjoj obradi, uzdunoj ili poprenoj. Prva cifra definie tip zahvata: da li se vri samo gruba obrada sa ostavljanjem stepenica (koje ostaju od osno-paralelnih prolaza), ili se nakon tih prolaza proiava kontura do dodatka za zavrnu obradu, ili se uz sve to vri i konani prolaz zavrne obrade po konturi, ili moda samo zahvat zavrne obrade. Razlika izmeu L95 i L96 je to L95 doputa da na konturi postoje i delovi sa ulegnuima. Tada nastaje poveanje dubine rezanja pa je poeljna redukcija koraka, faktorom koji je definisan preko R31. L98 (Fiksni ciklus dubokog buenja) Parametrom R22 zadaje se Z-koordinata ela rupe. Sa R26 definie se ukupna dubina rupe koja e se obraditi po delovima. Izmeu ovih delova burgija e se, ili izvlaiti do ispred ela rupe, u brzom hodu (R11=43), izvlaei strugotinu, ili e se vraati za po 1mm unazad (R11=3-3) lomei strugotinu. Prva dubina buenja (R25) je obino neto vea od ostalih (iznos degresije, R24). Parametrima R27 i R28 zadaje se vreme, u sekundma, zastajkivanja alata pri dostizanju svake konane parcijalne dubine i po odmicanju radi lomljenja, ili odvoenja strugotine. Nije potrebno propisivati iznos degresije takav da bi njen celobrojni umnoak predstavljao razliku izmeu konane dubine i prve dubine buenja. Napomena: Kada se programira kretanje burgije, zabuivaa i slino, poeljno je da se programira kretanje vrha alata, a ne njegovog cilindrinog dela. Razlog za ovo je injenica da se korekcije po Z osi za ove alate obino definiu za njegov vrh. L97 (Fiksni ciklusi obrade navoja struganjem) Parametri, koje je neophodno definisati pre aktiviranja ovog ciklusa su sledei: korak navoja (R20), dubina profila navoja (R24), poetna taka po Z-pravcu (R22) i krajnja taka po Z (R32). Sa R26 i R27 definisana je veliina hoda za ulaz i za izlaz alata (put zaletanja i put koenja). Ugao ulaska alata, u stepenima, definisan je sa R29. Ovim ciklusom je mogue ostvariti i obradu navoja na konusu. U tom sluaju e parametri R21 i R31 imati vrednosti prenika na poetku, odnosno, na kraju navoja. Ako se radi o cilindrinom navoju vrednosti ova dva parametra e biti iste. Sam tok obrade je definisan parametrima R23 (broj praznih prolaza, pre ulaska u materijal) i broj uzastopnih prolaza, kojima se ostvaruje predobrada (R28) do dodatka (R25) za obradu u zavrnom prolazu. Kod maine, koja se ovde opisuje, ciklus rezanja navoja u prolazima predobrade formira niz profila, koji su pomereni jedan u odnosu na drugog i po X (radijalno) i po Z(aksijalno).

SC2.3.14 Boni ulaz alata kod L97

Na SC2.3.14 pokazano je nekoliko uzastopnih prolaza alata pri radu u ciklusu L97. Preporuka za ugao ulaza alata (R29) je da bude jednak polovini ugla profila navoja, umanjen za mali ugao (=3-5). Na taj nain se smanjuje nepotrebno trenje izmeu seiva i boka proila. Profil navoja se svodi na eljeni u prolazu zavrne obrade. Ovako se, inae, navoj obrauje i na strugu sa runim upravljanjem, kada rukovaoac takve maine primenjuje takozvani tangentni metod obrade navoja. Drugi metod je takozvani radijalni, kada se alat postepeno primie u radijalnom pravcu. U tom sluaju se strugotina formira na oba seiva u podjednakim koliinama pa se takav metod koristi kada se za njega nae opravdanje. 9


Primer projektovanja tehnologije obrade na strugu PH 42-CNC Na SC2.3.15 pokazan je crte dela aura CN_002. Primer projektovanja tehnologije, koji se ovde navodi, odnosi se na operaciju obrade ovog dela na strugu PH 42-CNC u dva baziranja (operacija sa rednim brojem 30). Pripremak je svetlo vueni ipkasti polufabrikat od .3990, prethodno iseen na 50x 60 sa predobraenim rukavcem 34x18, kako se pri okretanju obratka ne bi zatevalo novo podeavanje apa stezne glave (prenik stezanja se podeava na 34). Ostali detalji koji se odnose na baziranja, pokazani su u skraenoj verziji plana baziranja (obrazac MA.L.2.03_1.2), u nastavku ovog teksta. Za kompletnu obradu ovog dela na strugu PH 42-CNC planirano je 8 alata. Skice ovih alata pokazane su na SC2.3.16. Svi alati su standardni, osim noa za usecanje ljeba na izlazu navoja, koji u planu alata zahteva drugaiji opis. Detaljnija specifikacija reznih modula, draa, poloaja postavljanja u revolver glavu, potrebnog smera obrtanja glavnog vretena, brojevi pozicija u glavi i rezervisana mesta u memoriji za definisanje korekcija, data je u planu alata iji je glavni deo pokazan u nastavku ovog teksta. Radi praenja programa za obradu ovog dela, u nastavku je dat plan obrade (obrazac MA.L.2.03_1.3) u detaljisanoj formi. Pretpostavke su sledee: Glavni program za ovu obradu (%700) podrazumeva obradu u dva baziranja, sa prekidom (M00) za promenu strane obratka. U prvom baziranju (koordinatni sistem G55) obrauje se prenik 34, izvode svi zahvati spoljanjeg struganja na strani sa navojem i vre obrada otvora 12 i unutranja obrada. U drugom baziranju (koordinatni sistem G56) vri se obrada preostalog dela spoljanje konture i strugaje upusta. Fiksni ciklusi struganja e biti iskorieni za spoljanju konturu u prvom baziranju, (L701), unutranje konture u prvom baziranju (L702) i spoljanje konture u drugom baziranju (L703). Za poprenu obradu i obradu spoljanjih kontura koristie se konstantna brzina rezanja. Za zavrnu obradu kontura koristie se reim tanog prelaska konture (G60). Za obradu otvora 12 bie iskorien ciklus buenja sa izvlaenjem strugotine. Projektovanje tehnologije obrade ovog dela na strugu PH 42-CNC podrazumeva pripremu tri pomenuta dokumenta za komplet tehnoloke dokumentacije i listinge: jednog glavnog programa i tri potprograma (4 ASCII datoteke).

SC2.3.15 aura CN_002 za koju je dat primer tehnolokog programa obrade na PH 42-CNC

SC2.3.16 Skup alata za obradu dela sa S2.3.15

Slede: Izvodi iz Plan baziranja i Plana alata, pa Plan obrade, a onda listing glavnog programa (u TC2.3.4, sa ostatkom u TC2.3.4(Nastavak)) i listinzi potprograma u TC2.3.5. 10


Plan baziranja obrazac MA.L.2.03_1.2 (skraeni prikaz) ... (Glavni deo sa skicama baziranja) Spoljanje stezanje Stezna glava Unutranje stezanje

Tvrde ape (GUB0) Meke ape (WB3)

Nulte take radnog predmeta 2) .... Poloaj tvrdih apa (A-H) 3) Prenik stezanja [mm] A 34

Pripremak

Izradak

Mera Df (min/max) Ili prema ctreu broj

Plan alata obrazac MA.L.2.03_1.1 (skraeni prikaz) ... (Glavni deo sa podacima za etiri alata) T 1 2 ... 5 6 .... 10 Alat Zavojna burgija sa MK drkom JUS K.D3.023 N Dra Dra MK4 IB 020 132 01 + Redukciona aura MK2/MK4 IB 020 132 06 D10 B HSSE 7 f 75 M03 30 0.2 M08 Ne Alat No za usecanje izlaznog ljeba za spoljanji navoj IB 010 122 02 Dra Radijalni dra M03, IB 020130 04 D5 S P30 0.5 90 3 a 30 M03 100 Alat No za spoljanju obradu PDJNL 2020 + ploica S________04 Dra Radijalni dra M03, IB 020130 05 D6 S HSSE 0.4 ___ ___ 3 a 30 M03 150 0.12 0.14 M08 Ne M08 Da D 2 Tip (S/B) 3 Materijal 4 r 5 6 1 7 S1 S2 (1-9) (af) 8 9 S2 Lz 10 S2 Lx 11 v Smer M08 Ref. s m/mi mm/o M09 alat M3/M4 n 12 13 14 15 16

Alat No za poprenu obradu PSKNL 2020 + ploica SNMM160008 Dra Radijalni dra M04 ,IB 020130 02 D2 S PGP135 0.8 75 15 3 a 30 M04

140

0.25

M08 Ne

11


PH 42-CNC PLAN OBRADEPlan obrade br. Pripremak Materijal Stanje Broj Zahv. 1 Br

Obrazac Br.tehnol.postupka Broj crtea dela Glavni program %700 (G_CN002_00.TXT)

MA.L.2.03_1.3 Br. operacije 30 1 Kom / oper.

50x60 /34x18.3990 SV_Odareno G90 G91 3 G90 T 4 T2 D 5 D2 G40 G41 G42 6 G40

Potprogrami L701,702,703 (P_CN002_0*.TXT) Plan alata br. Plan baziranja br. M08 M09 7 M08 G96 G97 8 G96 M03 M04 9 M04 S 10 140 F 11 0.25 G64 G60 12 G60 M31 M34 13

tk [min] tuk[min] Broj PP/P 16

2

Broj fiksnog ciklusa 15

10

G55

Popreno struganje eone povrine 50 sa dodatkom 0.2mm po duini T4 D4 G40 M08 G96 M04 120 0.25 G64 L95 L701

20

G55 Uzduno struganje na 45 (G40) i predobrada spoljanje konture, u ciklusu, sa dodacima x=0.4 i z=0.1 G90 T6 D6 G42 M08 G96 M03 150 0.14 G60 L701 G55

30

Zavrna obrada spoljanje konture (L701) i zavrna obrada ela 27 G90 T5 D5 G40 M08 G97 M03 1180 0.12 G64

40

G55

Usecanje ljeba do 25, za izlaz navoja G90 T8 D8 G40 M08 G97 M03 2830 0.06 G64

50

G55

Zabuivanje G90 T10 D10 G40 M08 G97 M03 800 0.2 G64 L98

60

G55

Buenje 25 na dubinu 63 (ciklus sa izvlaenjem strugotine) G90 T12 D12 G41 M08 G97 M04 1750 0.16 G60 L95 L702

70

G55 Obrada (predobrada i zavrni prolaz, u ciklusu) unitranje konture. Dubina rezanja 0.8 Dodaci x=0.2 i z=0.06 G90 T13 D13 G40 M08 G97 M03 1060 G64 L97 G55 Obrada spoljanjeg navoja M27x1.5 i STOP (M00)! Predobrada: 6 prolaza, dubina profila 0.92 , Boni ulaz 27 , Zavrni prolaz 0.05mm G90 T4 D4 G40 M08 G96 M04 120 0.25 G64 L95 L703 G56

80

90

Predobrada spoljanje konture, u ciklusu, sa dodacima x=0.4 i z=0.1 G90 T6 D6 G42 M08 G96 M03 150 0.14 G60 L703

100

G56

Zavrna obrada spoljanje konture (L703) G90 T12 D12 G41 M08 G97 M04 1750 0.16 G60

120

G56 Obrada (predobrada i zavrni prolaz,) upusta 14x7 Dubina rezanja 0.8 Dodaci x=0.2 i z=0.06

Legenda: 1-Broj zahvata, 2-Broj nulte take radnog predmeta, 3-Apsolutni/relativni kordinatni sistem, 4-Izmena alata, 5-Poziv korekcija mera alata, 6-Kompenzacija zaobljenja vrha, 7-Ukljuenje / iskljuenje SHP, 8-Vreteno v=const / n=const, 9-Glavno vreteno (L / D), 10-Brzina (n ili v) glavnog vretena, 11-Korak, 12-Normalan/taan prelaz konture, 13-Oslobaanje / Aktiviranje iljka, 14-Mehanika ruka napred /nazad, 15- L95 do L99, 16- IB potprograma. XX Aktivno u osnovnom stanju,

Prezime i ime Tehnolog Overio

Datum

Potpis

IB Teh.postupka

IB Operacije

List / od 1/1

12


TC2.3.4 Listing glavnog programa (ASCII file G_CN002_00.TXT) %MPF 700 (CAURA CN_002 U DVA BAZIRANJA) (PROGRAM FILE: G_CN002_00.TXT) (POTPROGRAMI :) (L701 / P_CN002_01.TXT) (L702 / P_CN002_02.TXT) (L703 / P_CN002_02.TXT) (PLAN OBRADE BR.___________) (TEHNOLOG:M.VASIC/21.12.2007) N1000 ( + + + 1.BAZIRANJE (G55) + + + ) N1002 ( ------- T2 D2 M4 -------) N1004 G55 G40 G95 G71 G90 G95 N1006 D2 N1008 G92 S3000 N1010 G0 X100 Z100 N1012 T2 D2 M4 S800 F0.25 N1014 (CEONO 1.PROLAZ) N1016 G0 Z0.5 N1018 X54 M08 N1020 G96 S140 N1022 G1 X-0.5 N1024 Z2 N1026 G0 X54 N1028 Z0 N1030 (CEONO 2.PROLAZ) N1032 F0.16 N1034 G1 X-0.5 N1036 Z1 M09 N1038 G0 X100 Z100 N1040 M5 N1100 ( ------- T4 D4 M4 -------) N1102 G55 G40 G71 G90 G95 N1104 D4 N1106 G0 X100 Z100 N1108 T4 D4 M4 S850 F0.25 N1110 (UZDUZNA NA FI45) N1112 G0 Z2. N1114 X45 N1116 M08 N1118 G1 Z-37 N1120 X52 N1122 (PREDOBRADA SPOLJ. KONTURE) N1124 G0 X60 Z10 N1126 G96 S120 N1128 R20=701 R21=23 R22=3 R23=1 N1130 R24=0.5 R25=0.1 R26=2.5 R27=40 N1132 R28=0.25 R29=31 L96 P1 N1134 M09 N1136 G0 X100 Z120 N1138 M5 N1200 ( ------- T6 D6 M3 -------) N1202 G55 G40 G71 G90 G95 N1204 D6 N1206 G0 X100 Z100 N1208 T6 D6 M3 S500 F0.14 N1210 (SPOLJ. KONTURA ZAVRSNO) N1212 G0 Z6 N1214 G96 S150 N1216 X23 M08 N1218 G42 N1220 L701 P1 N1222 G40 N1224 (CELO ZAVRSNO) N1226 G0 Z0 N1228 X30 N1230 G1 X13 N1232 M09 N1234 G0 X120 Z120 N1236 M5 N1300 ( ------- T5 D5 M3 -------) N1302 G55 G40 G71 G90 G95 N1304 D5 N1306 G0 X100 Z100 N1308 T5 D5 M3 S1180 F0.12 N1310 (USECANJE ZLJEBA) N1312 G0 Z6 N1314 X50 N1316 Z-16 N1318 X36 M08 N1320 G1 X25 N1322 G4 X0.5 N1324 G1 X28 N1326 Z-15 M09 N1328 G0 X100 Z100 N1330 M5 N1400 ( ------- T8 D8 M3 -------) N1402 G55 G40 G71 G90 G95 N1404 D8 N1406 G0 X120 Z60 N1408 T10 D10 M3 S2830 F0.06 N1410 (ZABUSIVANJE) N1412 G0 Z4 N1414 X0 M08 N1416 G1 Z-6 N1418 G0 Z10 N1420 M09 N1422 G0 X120 Z60 N1424 M5 (Ostatak je u TC2.3.4(Nastavak))

13


TC2.3.4 (Nastavak) Listing glavnog programa (ASCII file G_CN002_00.TXT). N1500 ( ------- T10 D10 M3 -------) N1502 G55 G40 G71 G90 G95 N1504 D10 N1506 G0 X120 Z60 N1508 T10 D10 M3 S800 F0.2 N1510 (BUSENJE FI12) N1512 G0 Z10 N1514 X0 M08 N1516 R11=4-3 R22=5 R24=14 R25=20 N1518 R26=-63 R27=0.5 R28=0.5 N1520 L98 P1 N1522 M09 N1524 G0 X120 Z60 N1526 M5 N1600 ( ------- T12 D12 M4 -------) N1602 G55 G40 G71 G90 G95 N1604 D12 N1606 G0 X150 Z80 N1608 T12 D12 M3 S1750 F0.18 N1610 (UNUTRASNJA KONTURA) N1612 G0 Z10 N1614 X8 M08 N1616 R20=702 R21=20.4 R22=3 R23=1 N1618 R24=0.35R25=0.1 R26=0.8 R27=41 N1620 R28=0.12 R29=41 L96 P1 N1622 G40 M09 N1624 G0 X150 Z80 N1626 M5 N1700 ( ------- T13 D13 M3 -------) N1702 G55 G40 G71 G90 G95 N1704 D13 N1706 G0 X100 Z100 N1708 T13 D13 M3 S1060 F0.3 N1710 (NAVOJ M27X1.5) N1712 G0 Z10 N1714 X32 M08 N1716 R20=1.5 R21=27 R22=0 N1718 R23=2 R24=-0.92 N1720 R25=0.06 R26=5 R27=0 N1722 R28=6 R29=27 N1724 R31=27 R32=-14 N1726 L97 P1 N1728 M09 N1730 G0 X100 Z100 N1732 M5 N1800 M00 N1802 ( + + + 2.BAZIRANJE (G56) + + + ) N2000 ( ------- T4 D4 M4 -------) N2002 G56 G40 G71 G90 G95 N2004 D4 N2006 G0 X100 Z100 N2008 T4 D4 M4 S850 F0.25 N2010 (PREDOBRADA SPOLJ. KONTURE) N2012 G0 X60 Z10 N2014 G96 S120 N2016 M08 N2018 R20=703 R21=11 R22=3 R23=1 N2020 R24=0.5 R25=0.1 R26=2.5 R27=40 N2022 R28=0.25 R29=31 L96 P1 N2024 M09 N2026 G0 X100 Z120 N2028 M5 N2100 ( ------- T6 D6 M3 -------) N2102 G56 G40 G71 G90 G95 N2104 D6 N2106 G0 X100 Z100 N2108 T6 D6 M3 S500 F0.14 N2110 (SPOLJ. KONTURA ZAVRSNO) N2112 G0 Z6 N2114 G96 S150 N2116 X23 M08 N2118 G42 N2120 L703 P1 N2122 G40 M09 N2124 G0 X120 Z120 N2126 M5 N2200 ( ------- T12 D12 M4 -------) N2202 G56 G40 G71 G90 G95 N2204 D12 N2206 G0 X150 Z80 N2208 T12 D12 M3 S1750 F0.18 N2210 (UNUTRASNJA KONTURA) N2212 G0 Z3 N2214 X13 M08 N2216 G1 Z-6.9 N2218 X12.8 N2220 G0 Z3 N2222 X13 N2224 G1 Z-7 N2226 X11 N2228 G0 Z5. N2230 M09 N2232 G0 X150 Z80 N2234 M5 (--------- K R A J ----------) M30

14


TC2.3.5 Listinzi potprograma %SPF 701 N10 G1 X23 Z1 N12 G1 X27 Z-1 N14 Z-16 N16 X31 N18 X34 Z-17.5 N20 Z-25 N22 X44 N24 X46 Z-26 M17 %SPF 702 N10 G1 X20.4 Z1 N20 X16 Z-10 N30 Z-20 N40 X11.8 M17 %SPF 703 N10 G1 X10 Z0 N12 X18 N14 G3 X23.967 Z-2.686 B3. N16 G1 X25.715 Z-11 N18 X27 N20 X28 Z-11.5 N22 Z-14 N24 G2 X40. Z-20. B6. N26 G1 Z-22 N28 X44 N30 X46 Z-23 M17ACCII datoteka P_CN002_03.TXT

ACCII datoteka P_CN002_01.TXT

ACCII datoteka P_CN002_02.TXT

Alternativni opis kontura u potprogramima, korienjem skraenog naina opisa konture, pokazan je na SC2.3.13.

Jo jedan nain opisa kontura u potprogramima %SPF 701 N10 G1 X23 Z1 N12 A90 A180 X27 Z-16 B-1 N14 A90 A180 X34 Z-25 B-1.5 N16 X44 N18 A135 X46 M17 %SPF 703 N10 G1 X10 Z0 N20 X18 N30 G3 X23.967 Z-2.686 B3. N40 G1 A174 Z-11 N50 A90 A180 X28 Z-14 B-0.5 N60G2 X40 Z-20 B6 N70 G1 Z-22 N80 X44 N90 A135 X46 M17

Komentar tehnologije projektovne u ovom primeru. U programiranju NU maina alatki svaki tehnolog gradi odreeni stil. Ovde je primenjen jedan, koji je primeren vebama. Komentarima na pogodnim mestima, ispisanim u zagradama, kako je ovde uinjeno, program je uinjen preglednijim. Ovi komentari su u praksi korisni za rukovaoca maine, a na vebi pomau studentima da se lake snau. Radi preglednosti, u jednu reenicu je stavljan manji broj funkcija. Ostavljena su i prazna mesta. Kompaktniji stil podrazumeva vie funkcija u jednoj reenici, s tim da se ne ugrozi opis putanje alata i osnovna pravila (samo po jedna G funkcija iz iste grupe, samo jedna M funkcija). Ovde je program pisan modularno. Deo programa za obradu jednim alatom pisan je kao nezavisna celina i kao takva moe biti izvrena u automatskom modu, uz minimalne izmene u programu (naredba za bezuslovni skok) kada za to ima potrebe i kada situacija to dozvoljava. U programu su dati i brojevi reenica u rastuem nizu. Maina e ovakav program izvriti podjednako dobro i kada taj niz nije rastui, pa i ako brojeva reenica uopte nema. Brojevi reenica u programu su korisni u situacijama kada upravljaka jedinica prijavljuje greku u programu. U poruci upozorenja daje i broj reenice, ako on u programu postoji. Cena ove modularnosti je po jedna suvina reenica kretanja u brzom hodu. U pokazanom programu to su reenice N**06. Takoe, kao posledica elje da se napravi modularnim, u programu se javlja, inae bespotrebno, ponavljanje reenice sa pozivom pomeranja nulte take (G55, odnosno G56). U elji da se program iz primera uini kraim, ode je, planski, napravljena jedna greka u programiranju obrade po kriterijumu proizvodnosti. Posledica takvog programa je nepotrebno produavanje vremena obrade. Zbog jednostavijeg programiranja predobrade konture u drugom baziranju u jednom delu programa maina e raditi ''reui vazduh'' u vie prolaza, zato to je rukavac na pripremku ve predobraen. Iskusniji programer e primeniti svoje znanje tako da obrada bude efikasna, ak i kada je ona pojedinana. 15


L2.3.5 Dodatak za numeriki upravljani revolver strug PH 42-CNCPH 42 CNC je dvoosni numeriki upravljani strug sa jednom revolver glavom. Ovde se koriste podaci o strugu koji je u Laboratoriji za maine alatke. Duine hodova revolver glave, sa alatom, su: 340mm, u uzdunom pravcu (Z-osa) i 120mm u poprenom pravcu (X-osa). Maksimalne brzine, u radnom hodu, za obe ose, su po 2000 mm/min, a brzine brzih hodova su po 6000 mm/min. Pogon glavnog kretanja je AC motor sa maksimalnom snagom od 16 kW. Prenosnik za glavno kretanje je planetarni nasadni, sa dva stupnja. Broj obrta glavnog vretena je u granicama 19 - 6000 min-1. Praenje pozicije glavnog vretena, radi sinhronizacije sa pomonim kretanjima pri obradi zavojnica, ostvareno je preko inkrementalnog enkodera. Provrt glavnog vretena doputa provlaenje ipke do 42mm. Stezanje obradaka se izvodi pomou hidraulikog steznog kola. Kao pribor za stezanje se koriste ili elastine stezne aure ili glava sa apama (prirubnica vretena prema DIN 55027 5x13). Revolver glava je, po uobiajenoj nomenklaturi, iza ose struganja. Ima 13 pozicija. Prihvat alata je preko cilindrinih drki draa alata (DIN 69880, veliina 30). Sistem draa alata je predvien za maksimalni presek drke noa 20x20 mm. Nosa zadnjeg iljka se runo pozicionira, pri pripremi maine, u uzdunom pravcu, na posebnim voicama. Hod pinole je 80 mm. Pored izvlaenja i uvlaenja pinole, pomou hidrocilindra, jednim hidrocilindrom se, po potrebi, ostvaruje rotacija nosaa pinole, radi odmicanja zadnjeg iljka, ili njegovog dovoenja u pravac ose glavnog vretena. Pomeranje pinole i obaranja nosaa pinole moe da se ostvaruje runo i automatski. Upravljaka jedinica (Siemens, SINUMERIK 810T) omoguava linearnu i krunu interpolaciju u ravni (X, Z). Na raspolaganju je vrlo bogata pomo rukovaocu, u vidu fiksnih ciklusa (struganje, usecanje profilisanih ljebova, duboko buenje i struganje navoja), pojednostavljenog programiranja konture i grafike simulacije putanje alata. Implementirani softver doputa programiranje makroa. Transfer programa od PC ka upravljakoj jedinici i obrnuto, ostvaruje se preko serijskog porta RS 232. Mogu je i unos programa sa raspoloivog itaa buene trake. Pored navedenog, redovnu opremu maine ine: hidroagregat, stezno kolo, sistem za hlaenje alata, sa rezervoarom, sistem za centralno impulsno podmazivanje, mehanika ruka za prihvat i odlaganje obraenih delova (pri odsecanju iz ipke), posebni popreni kliza, za odsecanje, sa hidraulinim pogonom i zatitna kabina. Gabaritne mere maine su 2.90 x 1.75 x 1.70m, a ukupna masa 5000 kg. Priprema za vebu: Opetarivni rad na samoj vebi, podrazumeva da se za taj termin pripremi sledee: Radioniki crte dela koji se obrauje na NU strugu (Na formatu A4, sa potrebnim brojem projekcija, pogleda i preseka, sa standardnim zaglavljem i okvirom), obrazac MA.L.2.03.0. Plan alata (Popunjen obrazac MA.L.2.03_1.1: PH_PLA.doc). Plan baziranja (Popunjen obrazac MA.L.2.03_1.2: PH_PLB.doc). Plan obrade (Popunjen obrazac MA.L.2.03_1.3: PH_PLO.doc). Tehnoloki program i potprogrami (ASCII datoteke, na nekom elektronskom medijumu). Napomena: Grupa studenata obrauje jedan deo na ovoj maini. Svaki student priprema sve delove tehnoloke dokumentacije za obradu tog dela i priprema deo programa koji se odnosi na naznaenu celinu ukupnog tehnolokog postupka. Podela zaduenja se obavlja u terminu auditorne vebe koja se zakazuje i izvodi radi pripreme za ovu laboratorijsku vebu. Izvetaj Izvetaj treba da sadri: Radioniki crte, popunjenu i korigovanu tehnoloku dokumentaciju, listinge programa uz dodatna objanjenja logikih celina u programu. Kompletan izvetaj overava asistent, u terminu vebe, nakon zavrenog operativnog rada na maini. Literatura Beleke sa predavanja i auditornih vebi iz predmeta Maine alatke. Pomoni materijal (PDF file) sa pregledom funkcija za strug POTISJE PH 42-CNC.

16


Detalji o obradi na strugu (1) Delovi koji se obrauju Data su tri primera za obradu (SC2.3.17), oznaeni sa C1, C2 i C3. Materijal obratka je AlMg3. Crtei delova se mogu kopirati sa sajta predmeta (C1.DXF, C2.DXF i C3.DXF). (2) Pripremak Pripremak je cilindrini, prenika 50mm, predhodno obraen na duinu izratka, sa dodacima za eonu obradu po 1.5mm (SC2.3.17). (3) Sistem alata TC2.3.6 Raspoloivi alati i pripadajui brojevi korekcija i potrebni smerovi obrtanja glavnog vretena. No za spoljanju obradu sa izmenljivom ploicom od TM T2 D2 M4 (r=91, 1r=36, r=0.4mm, levi) No za spoljanju obradu (koristimo ga za i za ljeb) sa izmenljivom ploicom T4 D4 M3 od TM (r=93, 1r=58, r=0.4mm, desni) No, desni, sa ploicom za obradu spoljanjeg navoja (ploica za korak T6 D6 M3 navoja do 1.5mm) T8 D8 M3 Zabuiva, 3.5mm, HSS T10 D10 M3 Zavojna burgija , 16mm, HSS No za unutranju obradu , sa izmenljivom ploicom od TM T12 D12 M3 Dmin=16mm, r=91, 1r=31, r=0.4mm, desni (4) Baziranje Obrada se izvodi u dva baziranja (u istom tehnolokom programu), sa uslovnim STOP-om (M00) za okretanje dela. Baziranje se vri pomou stezne glave sa mekim apama. Predobraeni rukavac na pripremku doputa jednu pripremu mekih apa za oba stezanja. (5) Obrada Za razliita baziranja koristiti dve nulte take obratke (G55 i G56). Broj obrta vretena ograniiti programski na 1200min-1. Obrada se izvodi bez hlaenja. Struganje: Dubine rezanja: max. 2mm (predobrada), Dodaci za zavrsnu obradu: po Z osi max. 0.15mm ; po X osi max 0.5mm. Brzina rezanja: 70m/min (predobrada) 85 m/min (zavrsni prolaz). Koraci: 0.25 mm/o za predobradu; Za zavrnu obradu prema polupreniku zaobljenja vrha alata i preporukama, za naznaeni kvalitet. Nekotirane otre ivice su oborene na 0.3/45, ili zaobljene sa r 0.3 . Brzina rezanja : 35 m/min. Koraci mm/o (0.1- zabuivanje, 0.22- buenje). Zabuivanje bez korienja ciklusa. Buenje u ciklusu L98. Koristiti fiksni ciklus L97. Dubina zavrnog prolaza 0.1mm. Predobrada u 8 prolaza, Praznih prolaza 2.

Buenje: Navoj:

Ostalo U TC2.3.7 dati su rezervisani brojevi glavnih i potprograma za sva tri dela koja su predviena za obradu u okviru ove laboratorijske vebe. TC2.3.7 Rezervisani brojevi programa i potprograma. Deo C1 C2 C3 Glavni program 100 200 300 Potprogrami 101, 102, 201, 202, 301, 302,

17


SC2.3.17 Crtei C1, C2, C3, pripremak za obardu na PH 42-CNC i primer obraenih delova

18

L2.3 RUNO PROGRAMIRANJE MAINA ALATKI. PRVI DEO: LV_4_1. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. Postolje Rezervoar SHP Motor glavnog kretanja (GK) Nasadni planetarni prenosnik Motor ventilatora za motor GK (3) Remeni par (glavno vreteno - enkoder) Kuite glavnog vretena Glavno vreteno Stezna glava (ili nosa elastinih aure)

10. Hidrocilindar steznog kola 11. Voice uzdunog (Z) klizaa 12. Uzduni kliza 13. Motor Z ose (AC servo) 14. Prenosnik (sinhroni remeni) Z ose 15. Enkoder na zavojnom vretenu Z ose 16. Voice poprenog (X) klizaa 17. Kliza X ose sa pogonom revolver glave 18. Revolver glava (13 pozicija) DIN69880 30 19. servo (AC) motor X ose 20. Prenosnik (sinhroni remeni par) X-ose 21. Enkoder X ose 22. Voice nosaa zadnjeg iljka 23. Mehanizam za obaranje zadnjeg iljka

SC2.3.18 PH42-CNC strug

24. Pinola zadnjeg iljka 25. Cilindar za obaranje pinole 26. Nosa zadnjeg iljka 27. Enkoder glavnog obrtnog kretanja (od znaaja pri obradi navoja)

19


TC2.3.8 Strug POTISJE PH 42-CNC sa SINUMERIK 810 -T ( Pregled pripremnih i pomonih funkcija) Funkcije za programiranje (pripremne funkcije)Grupa Funkcija OPIS ADRESE Funkcija M0 M1 M2, M30 M3 M4 M5 M8 M9 M10 M11 M12 M17 M19 M20 M21 M31 M32 M33 M34 M40 M50 M51 M52 M53 M63 M64 M65 M70 M71 M72 M80

Pomone funkcijeOPIS Bezuslovni stop Uslovni stop Kraj glavnog programa Start vretena CCW Start vretena CW Stop vretena Ukljuivanje pumpe za SHP Iskljuivanje pumpe za SHP Automatska promena opsega n I opseg brojeva obrta gl. vretena II opseg br. obrta gl. vretena Kraj potprograma Pozicioniranje gl. vret. S(ugao) Stezanje se posmatra Stezanje se ne posmatra Pinola nazad + konji gore Pinola se posmatra Pinola se ne posmatra Konji dole + pinola napred Suport za odsecanje dole Mehanika ruka napred Mehanika ruka nazad Zatitna vrata se posmatraju Zatitna vrata se ne posmatraju Start obrt. gonjenog alata CCW Start obrtanja alata CW Stop gonjenog alata Dotur ipkastog materijala Otputanje (sa dodavaem) Stezanje (sa dodavaem) Sinhron. odsecanje programski

G00 Brzi hod sa linearnom interpolacijom X,Z G01 X,Z,F Radni hod sa linearnom interpolacijom G02 Kruna interpolacija u smeru kazaljke sata X,Z,B (I,K ) 1 G03 Kruna interpolacija suprotno kazaljci sata X,Z,B (I, K ) G33 Rezanje navoja X,Z,I ( K ) G34 Rezanje navoja sa lin.rastuim korakom Z,K,F G35 Rez. navoja sa lin.opadajuim korakom Z,K,F 2 G04* Vreme ekanja u dostignutoj poziciji X (F) sec 3 G09 Taan prelaz konture F=0 G40* Bez kompenzacije RR (zaobljenja vrha alata) 4 G41 Kompenzacija RR sa leve strane konture G42 Kompenzacija RR sa desne strane konture 5 G53 Brisanje aktivnosti pomeraja nulte take G54* Poziv pomeranja nulte take radnog predm. 6 G55-G57* Poziv pomeranja nulte take radnog predm. 7 G58-G59 Programirano pomeranje nulte take X,Z G60 Taan prelaz konture F=0 8 G63 Korak F=100% ( urezivanje navoja ) G64 Grub prelaz konture, F se ne smanjuje G70 Colovni sistem mera 9 G71 Milimetarski sistem mera G90 Apsolutni sistem mera 10 G91 Relativni sistem mera 11 G92* Ogranienje max. broja obrtaja S G94 Korak F u mm/min ili in/min S o/min G95 Korak F u mm/o ili in/o S o/min 12 G96 Aktiviranje konstantne brzine rezanja G97 Konstantan broj obrtaja (iz G96 fiksira S) 13 G25 Progr. ogranienje radnog prostora min. 14 G26 Progr. ogranienje radnog prostora max. - Aktivno u osnovnom stanju - Ide u posebnu reenicu Iz iste grupe moe biti programirana samo jedna G-funkcija u istoj reenici.

Fiksni ciklusiL93 L95 L96 L97 L98 L99 Usecanje profilisanog ljeba Struganje sa ukopavanjem Struganje bez ukopavanja Rezanje navoja Duboko buenje Struganje navojnog lanca

Tip alata kod D

Adrese funkcijaX X Z I K B BB+ A F F S S T D P % L N R mm s mm mm mm mm mm mm () mm/o mm/min o/min m/min Prenik kod G90, poluprenik kod G91 Vreme ekanja kod G04 Duina Vektor (// X) kod G2 i G3 ; Korak navoja(+) Vektor (// Z) kod G2 i G3 Poluprenik kruga Veliina obaranja ivice Veliine zaobljenja ivice/ poluprenik luka Ugao konusa u odnosu na +Z Korak, kod G95 i G96 promena koraka Brzina pomonog kretanja kod G94 Broj obrtaja, max.broj obrtaja Brzina rezanja kod G96 Pozicija revolver glave 1-99 Broj korekcije alata 1-99 Broj ponavljanja podprograma 0-9999 Broj glavnog programa 0-999 Broj podprograma 1-9999 Broj reenice 1-99 Parametar

KOORDINATNI SISTEM ZA UGAO KONUSA

OBORENA/ ZAOBLJENA IVICA

Uvek: A > 0 ; A A-180

o

20


TC2.3.9 Strug POTISJE PH 42-CNC sa upravljakom jedinicom SINUMERIK 810-T: FIKSNI CIKLUSI OBRADE

L95 i L96 CIKLUSI STRUGANJAParam. R20 R21 R22 R23 R24 R25 R26 R27 R28 R29 R30R29=_1 R29=_2 R29=_3 R29=_4

ZNAENJE PARAMETRA Broj potprograma sa opisom konture Poetna taka ciklusa po X (apsolutno) Poetna taka ciklusa po Z (apsolutno) R23=1 (Parametar maine) Dodatak za zavrnu obradu po X (inkrementalno) Dodatak za zavrnu obradu po Z (inkrementalno) Dubina rezanja za jedan prolaz po X ili Z (inkrement.) Kompenzacija zaobljenja vrha alata (G40/G41/G42) Korak Vrsta obrade i pravac kretanja alata Redukcioni faktor koraka pri ukopavanju1) Kodiraje parametra R29spoljanja //Z spoljanja //X unutranja //Z unutranja //X R29=1_ R29=2_ R29=3_ R29=4_ predobrada stepenasto (a) zavrni prolaz po konturi (c) stepenastor + ienje stepenica (a+b) stepen.+ ienje + zavr. prolaz (a+b+c)

L95 Ciklus struganja sa elementima ukopavanja L96 Ciklus struganja bez elemenata ukopavanja 1) Vrednost od 0 do 1, samo kod L95

L97 CIKLUS ZA REZANJE NAVOJAParam. R20 R21 R22 R23 R24 R25 R26 R27 R28 R29 R31 R322)

ZNAENJE PARAMETRA Korak navoja Poetna taka navoja po X (apsolutno) Poetna taka navoja po Z (apsolutno) Broj praznih prolaza Dubina navoja (inkrementalno) 2) Dodatak za zavrnu obradu Veliina zaleta Put koenja Broj prolaza (predobrada) Ugao ulaza alata Krajnja taka navoja po X (apsolutno) Krajnja taka navoja po Z (apsolutno) Sa predznakom -, za spoljanji navoj Sa predznakom +, za unutranji navoj

L98 CIKLUS DUBOKOG BUENJAParam. R11 R22 R24 R25 R26 R27 R283)

ZNAENJE PARAMETRA Nain odvoenja strugotine3) Poetna taka ciklusa po Z (apsolutno) Iznos degresije (bez predznaka, inkrementalno) Prva dubina buenja (bez predznaka, inkrem.) Dubina buenja (apsolutno) Vreme ekanja u poetnoj taki Vreme ekanja u krajnjoj taki 3-3 Za kidanje strugotine 4-3 Za izvlaenje strugotine

21


Plan alata br.

PH 42-CNC PLAN ALATAT 17 1 2 3 D 18 MA.L.2.03_1.1 Tip Materijal (S/B) 19 20 Alat Dra Alat Dra Alat Dra Alat Dra Alat Dra Alat Dra Alat Dra Alat Dra Alat Dra Alat Dra Alat Dra Alat Dra Alat Dra r 21

Br.tehnol.postupka Broj crtea dela Glavni program Potprogrami Plan obrade br. S1 S2 1 (1-9) (af) 22 23 24 25

Br. operacije Kom / oper. Plan baziranja Smer M08 v s M3/M4 m/min mm/o M09 28 29 30 31

S2 Lz 26

S2 Lx 27

Ref. alat 32

4 5

6 7

8 9

10 11

12 13

1- Broj pozicije revolver glave, 2-Broj korekcije, 3-Strugarski/Buacki, 4-Materijal reznog dela, 5-poluprenik zaobljenja vrha, 6Napadni ugao, 7-Pomoni napadni ugao, 8-Definicija korekcije zaobljenja (skica a)), 9-Postavljanje u drzau, 10,11- Minimalni prepusti, 12-Smer glavnog vretena (skica b)), 13-Brzina reanja, 14-Korak, 15-Hlaenje, 16-Referentni alat.

a) Prezime i ime Tehnolog Overio Datum Potpis IB Teh.postupka

b) IB Operacije List / od

22


PH 42-CNC PLAN BAZIRANJAStezna aura Stezna glava Pinola iljka MA.L.2.03_1.2 Nazivni prenik stezne aure

Plan alata br. Br.tehnol.postupka Broj crtea dela Glavni program Potprogrami Plan obrade br. 20 22 25 Br. operacije Kom / oper. Plan alata 38 40 42

28

30

32

36

Spoljanje stezanje. Unutranje stezanje iljak Maksimalni prepust pinole [mm ]

Tvrde ape (GUB0) Meke ape (WB3) Pritisak u instalaciji pinole [bar]

Nulte take radnog predmeta 2) Tvrde ape

Pripremak Meke ape

Izradak

a)

b)

A E

Opsezi stezanja GUB0 (mm) 16 - 45 B 39 - 76 C 76 - 114 D 70 - 108 F 108 - 146 G 146 - 180 H Poloaj tvrdih apa (A-H) 3) Prenik stezanja [mm]

114 - 152 160 - 195

ape obraditi prema skici (P1-P4) ape obraditi na Dst[mm] Mera t (min/max) Mera Df (min/max) Ili prema ctreu broj

NAPOMENE: 1) Oznaka baze na apama (skice a) i b)), za granienje pripremka po Z-pravcu 2) Naznaiti i numerisati nulte take radnog predmeta 3) Poloaj apa na steznoj glavi (prema skici c)) Prezime i ime Datum Potpis IB Teh.postupka IB Operacije Tehnolog Overio

List / od

23

c)


PH 42-CNC PLAN OBRADEMA.L.2.03_1.3 Materijal Stanje Br Br.Z. 1 2

Plan obrade br. Br.tehnol.postupka Broj crtea dela Glavni program Potprogrami Plan alata br. Plan baziranja br. M08 M09 7 G96 G97 8 M03 M04 9 S 10 F 11 G64G M31 60 M34 12 13 Br. operacije Kom / oper. Pripremak tk [min] tuk[min] M50 M51 14 Broj fix. ciklusa 15 Br. PP/P 16

G90 G91 3

T 4

D 5

G40 G41 G42 6

Legenda: XX Aktivno u osnovnom stanju, 1-Broj zahvata, 2-Broj nulte take radnog predmeta, 3-Apsolutni/relativni kordinatni sistem, 4-Izmena alata, 5-Poziv korekcija mera alata, 6-Kompenzacija zaobljenja vrha, 7-Ukljuenje / iskljuenje SHP, 8-Vreteno v=const / n=const, 9-Glavno vreteno (L / D), 10-Brzina (n ili v) glavnog vretena, 11-Korak, 12-Normalan/taan prelaz konture, 13-Oslobaanje / Aktiviranje iljka, 14-Mehanika ruka napred/nazad, 15-L95 do L99, 16-IB potprograma. Prezime i ime Tehnolog Overio Datum Potpis IB Teh.postupka IB Operacije List / od

24

Documents

Ručno programiranje CNC