DR.RUDOLF STEINER

" PRAKTICNO

OBRAZOVANJE " MISLJENJA .

PREVEO DR.J.KARAMATA

DR. RUDOLF STEINER

27

L�

•� PRAKTICNO OBR£ZOVANJE MISLJENJA- -_. - _.- ------- -- .._...... - . _......"._- _._­

•�

29

II

, PRAKTICNO OBRAZOVANJE

HISLJENJA

Maze nekom izgletati cucnavata, da bas antroposofija srnatra

sebe pozvanom de. govc~i 0 prakticnom obrazov~nju misljenja. Jer oni,

koji su van nje, misle vrlo cesto, da je glavna osobina antraposofije

neprakticnost, da ana nema nikakve veze sa zivotom. Tekvo shvatanje

rlOze imati sar.J.o onaj, ka povrsno i spolja posmatra stvar. Ta sto cemo

seca izlCJziti trebc. zapravo da bude uputstvo 2e najsvakodnevniji.zi­

vot; ono treba oe. ima snagu rla nas svakog casa prazme i oa nas u zi­

votu ucini cvrscim i sigurnijim.

Ljudi koji sebe nezivaju prakticnima, uobrazavaju da rade po

DAjprnkticnijim nacelima. Aka stvar posmatrate poblize, vidocete da

tRkozvano "prakticno mislj enj e" veamC'. c esto u opste nije niknkvo nis­

Ijenje, nega zivatarenje duse u stecenim navikama i precrasudama.

Ako sasvim objektivna posmatrate kako misle prakticni ljudi i ispi­

tate sta je to §to se obieno naziva pre.kticniro mi~ljenjem, videcete,

02 se obicno iZ2 taga krije vrlo malo prave prakse, nego da se sva

praksa sastoji iz onage. sto su nas naucili: misljenjP, nasegA ucite­

Ije, nlisljcnjn nekoge ko je pre nas stvoric· neku stYer upucujvci

nas, ke.ko premn njoj C~2 so upr':\vljama. A ko drukcije misli, taj se

smC'tra z·? neprakticnoge. coveka, j er se nj egovo mislj enj e ne slaze

S8. oniLl f:to se na

nckac,a....ucilo.

A kac se nesto znista prakticno pronaslo, to cesto nisu pro­

naGli t2kozvC'.ni prakticni ljuc:i. Lep primer su nase danasnj e pos­

tanske DQrko. Covek bi po~islio da ih jo pronasao neki po6tanski ci­

novnik, ali to nijo bilo t~ko. Pocetkom prosloge veke predati jedno

pis~o, biD je citav posao. Ako je neko hten da pasaljo pismo, marao

je i6i na o~r~deno ~esto gdo su se pisrna precDvalQ; tu su se preli­

stDvalc razne knjige i ceo posaa je bio skopcan sa rnnogim formalno­

stima. Tck sezeeset godina postoji avaj nas jocnostavni nacin upo­

trebljavnnja pOEtanskih m2rm{a. Njih nije pronasao neki postanski

cinavnik J nego jedan covok k0ji nije imao S2 postorn nikakve veze.

To je bio Englez Hill. A kad su m~rkc bile pronaaenc, onda je rekaa

tadasnji ministar u engleskorn Parlamentu: "Prvo no maze se pretpo­

staviti de ce so ovim upro8cavanjem toliko uvecati promet, kao eta

30

to zamislja ov,~j nO]Jr::'kticni Hill, a drugo, kFlC' bi tah:o i bilo, onda

b1: postanska zgraCa u Lonc'onu biln suvise male>, Z<:" taka veli~romet."

Tome strucnjalm nijc uopste palo na pr.met, do. so postclnske, •

zgrhda morQ upr2vljati premo prometu, a nc promct prema postanskoj

zgradi. Me&utim za srazmerno vrlo kratko vreme ostvcrilo se ono, ZD

sta se boria i!nepraldican covek", a protiv cega je bic jcc'on struc­

njak. Dancs nam jo sasvim prirodno ca se zo otpravljanje pis2ma upo­

treblj 2.vaju pos t::nske 1112crke.

Sli~no jc biln i prilikcm pronalaske ~eljeznice. Karta S8 u Ne­

mackoj, godino 1837. trcbalo da sagreci prva ~e1jeznica od Nirnbergn

do Firta, bavGrski lekarski ko1egijum, upitan za strucno misljenje,

nesao je c'e. nije preporucljiv0 gra<'!iti; a ako se zeljeznice ipnk buc'c;

grac1ila, tado l:.::~ se b:;,r podignc visoki zi,; oe' c;.a,sak2 lova i cesno oe'

pruge, do prolaznici nc bi cobi1i nervno-mozdani potres.

Kac' se tre balo grD ('i ti prugu Po tsc'o.m - Berlin, rolL?o j 8 gena­. ,. kt v t at 1 I1D SA- b' . ,. vra l rrl c'lre ~ or pes Et rene: er: nevno pU:T,alil u sr',o r2.caJ eve Ja pos­

tansk2. kole Z8 Potsc:Etm i onE'. su Dt'.pel,," :'!rrtznn; aka svot c'.oista hoee

dEl. be.ci kroz prozor sve j novae, onc'a TIok"]. to ro.c1.i 0 c:ffi[',h, neposredno. 11

Cinjenice zivota no obaziru S6 nC\. misljenj3 takczvanih prnk­

ticnih Ijuci, prevazilazeei one, koji se sBo.traju to.kvim. .. OJ Potrcbno je razllbkavt,ti pr"'vo stv~.rn() misljenjo 0(1 tekozvanog

prClkticnog misljonjo, koje je stvt::'.ranjo zcd\:ljucDkEt po n3vik2li1a mi­

sljenja. , v.

Ispricacu VOJ;1 jC(:::::l1 c~ozivljoj koji moz,e ceo posluzi co.nasnJem

nasern rasmatranju. Za vrome mojih studija, d06e mi jednom neki mladi

kolega, say ocu§evljen, k~o ljudi koji imaju neku narocito zgodnu

ideju i rece mi: !lSo. b?cs se.c'a treh::. c'.o. idem koc' profesorE'. N. (koji

je taco. predavo.o no. masinskom odseku) da ~u pokazem svoj veli!instve­

ni prorro.lazek: pronasao sam kako se pomocu sasvim malo parne snege,

jocnom pretvorene urad, moze obo.viti jec'nom masinom ogromna kolici ­

nr'\ rada. ll Bise mi nije mogao ke.zDti, jer se. zurio t'la ide koc' pro fe­

sora. Ali kakc nije naseo doticnog profesora, vratio S0 i razloiio

;ni j e colu stvar. Cela ta pripovetka mirise,la tni j e oc~mah ne. "perpe­

tuum mobile ll - ali, na posletku, ze,sto i to jec.:'nom no bi bilo mogu­

ceo Ipek, kee' IIi je on sve objasnio, morao sam mu reci: iiDobro, vi ­

dis, stvo.r je (:oc.use vrlo ostroumn8" ali u praksi to bi so maglo 7,

'J,porediti sa jednim cQvekom koji se n2.18.zi u vagonu, i svom silom

r;ura te.j vagon iznutra mis1e6i da ce v·!)gon poeL Na takvom principu

31

n:iSlj,:;nja b2zir,t se tvoj pronalRzak." On jenuvideo do. ;je taka i nije

vise i88.0 kod profesora.

, Tal\:(, noze covck de. n,S'. neki nacin zacauri svojo misli; da ih

poveze medusobno ne vezujuci ih z~ stvarnost. Retkisu oni sl*cajevi

u kojirop se llioio videti to zacauravanje; ali u ~ivotu to biva ~esto

i a1,::0 se to uvek no rncJz,e t.:.d-;:o jo.sno vidoti kao u ovom nasen primeru.

Ali covek koji je u stanju dR u stvar dubljc pr~dre, zna, de je to. ­

kay, veliki C~GO Ijuc'skih mislenih procesr:i.: on cesto vidi kako ljuc.i

nR neki naein stoje u kolimr, euraju ih iznutra i misle de oni po­

krecu 1,010..

Mnoge stvari koje se doeaveju u zivotu uze10 bi 0rugi tok,

k~da lju~i no bi lieili ne one koji [uraju kola iznutra.

Da bi cosIo do pravilnoga misljenja t treba steei taean pajam

o Barnom misljenju. !Cako mo?,e covek 0.2< dode do toga pre.vilnogG'. oc~mosa

premo. misljenju?Niko ne maze imati pr3vilno shvatanje misljenja, a~o

je uvoren da j<) misljenje nesto sto se c'.es2va sarno u coveku, u njc­

govoj glavi, iIi u njegovoj dusi. Ko t?ko misli, tome ce to pogresno

shvatanje stalno smetati da nade pravilan n?~in mi61jcnja, a aka on

'* hoce (lB. ,lode 00 pr2vilnog a (1nosa .prema misli, on morc. sebi reei: .ills..o

ja mogu de sticam misli 0 stvarima, ,~o mogu pomocu misli nesto sa­• __W" .•• ~_.••__·_--_·-----~-

• znetio stvarimn, teda mora da misli vee postoje u s~mim stvarima.---- .------..:-,----_.. '-........-..-._--------~-.-----_....-----.. '_.. '--. ~---- -~-- -------Stvari moraju biti sagr2.c1ene preme, mislir.la, da bi ih moeao na neki---- -- _.--.---~ ,~~. --........,~ . ..........---.....---......... ~_.-_ ..-........----- .- ­necin izvuci iz stvari. ____ . . ___... c..-............ ...-...-...-........ .._______

tovek mora dn uporefi stv~ri u spolja~njem svetu sa mGhaniz~om

jec'nog sata. Coveciji orgr:nizam CGsto ~se uporeduje S2. satom; ali se

kod toga obicno zDboravlja ne najvBznije, a to jo, da postoji i so.j ­

diija. Treba biti na ~isto 8 tim, do se to~kovi nisu sami ad sebe

slozili i time ucinili da sat ice; vee do. je pre toga postojao saj­*t fZije, koji je sC'.t sa.stavio. Na. sajdziju ne enema ze.borc.vtti.~ *postao pomocu misli, misli au se trutO reei izlile u sat. Sva prirodna-- ~----....--......------ --........... _.. ----,.-...•---------. - ,,_.. '- ­

zbivanja ' sve rirorlne po ave moraju se tako prec~staviti. To se lako .-.. -.....-.._~ "~.---.~....------,._,-------......--._~._- ~

moze uociti koc stvari koje je covek §..tvcrio. Koc' prirodnih po.javn..,..------- - ~ .-..--- ­ .--....-........------------...---_.~-------

to se ne maze tako lako primetiti, a ipak su i to duhovna de1ovanja, ~.------.......--- --.......----------~.,------.~ ---....-....."~------.----- ..------------------.. i iza njih takode stoje duhovna biea._.---------------_._---------------­

I kar covek misli a stvarima, onGa on misli sarno 0 onomsto je"*** prvobitno u njih stavlj €no.Tek uvcrcnje, ('a je misao s. tV0rila svet.---------------_.. ~~

~ ~a ga ~ispo stalno odriava, ja ana uveronje koje omogutujc ,plo(nost

pravilnoga misljenje.

Neverovanje u Guhovno je cek i u oblasti nauke proizvoc.ilo

32

najgore zabluc'e misljenj2. KG'J' ncko nn pro k9.ze: "Nas planetarni si ­

stem je postoo taka, (:n je n2jpre biLe' pramagln; anD pocinje dEl se

vrti, skupljt=\ se u kuglu, a oc1 nje se oc'vajaju krugovi i kugle, i • t~ko je mehanickim putem postaa ceo planetarni sistem ",on cini je­

cnu veliku pOGresku misljenjP. Dan~s se to dok2zuje na vrlo lep i

spretan nacin jccnim eksperimentom, koji se u svim skolama pokazuje:

U casu vode se motne kap masne supstance, i kroz tu masnu kap provuca

se igla pomo6u kojo se s~e to stavi u kretanje. Tacta se ad velika ka~i

o(lvaJaju male kppljice, i taka Be c'obij.q planetarni sistem u malom.

Ucenicima, taka so misli, ocigledno se pok2.zalo, kako se sve to mo­

rIa stvoriti cisto mehDnickim putem. Sarno neprakticno misljenje moze

izvesti, ne. tet;J.01ju bkvog eksperimen ta, takve z2.kljucke, j er ona j

~oji to prenosi na veliki svetski sistem zaboravlja n2 ana, ne stn

ju inace mazda spsvim dobro zaboraviti, zabor~vlj2 na samoga scbe, Zn­

·hornvlja (:D. jo on smn sve to stavio u krete.nje. Dc:c nije on tu bio i

D nije sve ta ucinio, nikad se ne bi ta kap mnsti dalje (alila u ka­

~ljice. Kada bi i to uocio, i prenoa na planetarni sistem, tek tadc:c

hi misljenje ~ toj stvari bilo potpuno.

Tekvo pogreske". mislj enj 8 igr2,ju neizmerno veliku ulogu naroci­

to u onom §to se danas naziva naukom.

To stv2ri mnogo su ve~nije nege ~to se to obi~no misli.

Aka hocemo da govor-imo 0 pre,vilnom misljenju, maramo znati, ~* do. S8 misli mogu izvociti sarno iz sveta u kame su one vee sadrzane.

~------------------------------._""'-~--_---._­lsta, kro eta so voce. mozo crpoti sarno iz ~as~ u kojoj zaista ima ~---.-.......- ~._- .,-, .._..__.~, .--....--, .. ~.---.,~,~-- - ............~_.~,,..- '-~.------. , ......._­!.o(~e, tako se i~,~::~~.-~-~-crI2eJ:.i-.s.~<? iz onih~~V''':E~ll_~j~mo.

se one. vee ~~zi. Svot j c i~raden p~emG m~to ~ one mog~, ---_._--..~.--.-~.~ '.----.-_.----.---. ..,------" --... ,..,.' -. "'~~"""""-'-"--'- .. _- ,.~_co. se izvuku iz sveta. Knee. no bi bilo taka, ne bi S8 mogla . rodi­"'----.- --...-.----- -_.._- .~ _.-~----." .. _,-....... "-' ­-'-'-'-"~--.,~. ~

ti-ni IjueBk~ misao. A keda ~ovek ~o kraja oscti ono sto je ovde re­

ceno, onea ce 12ka mo6i ~ov~zi6~ svcko apstr8ktno misljenje. Aka jo

covek uveren u to, d~ so iZ3 stvari nalaze nisli, ca se ~injenice ~i­

Yota nesavaju premp mislima, tara ce lako ste6i jeran na~in misljenja

koji se osniv~ prema stvarnosti.

SaGa como govoriti 0 onome na~inu misljenja, koji je narocito

*vazan za one, koji stoje ns stanovistu antraposofije. ?n~,~oii j§ • _pr~~ 0,a se svet ,'cinjenic.~~2~:,l'~

uvic1e:: kol~ ..~.__~_~_n~.~~~~.~~~~~~~ja.

Pretpostavimo da noko sebi kaz,e: IIJe. h96u svoju mis20 taka do.

33

oplodim, ~a se ona u zivotu mozG uvek pravilno snaci", tada se on

~ora ~rzati onog ~to cerna reci u sle~G6em. - A avo §to ce se nave­

sii, mora so ,sme.trRti ZR stvD.rno prakticna nacela. P.... ko se n<9 to stal­, no obrp.cC' p8~;nj,'l, e.ko covek ste.lno svoje misljenjc po tome upravlj2,

tada ana razvij2je~nu snagu, koja cini ~a nacin misljenja postaje

z~istt\ prpJ""tice.n, mt ['''1 mozc' a ispocctka tF.lko i ne izglec~a. Aka ra

~imo u tome srrislu, nabrzo ~olezimo do sasvim novih iskust~va.

Uzrnimo d2 nekc poku§a slefece: danas posmatra pezljivo

jc~o.n CO[Roaj u svetu, koji mu je prist~pecan, kojeg moze tReno uoci­

ti, recimo npr. vrems. Navece, on posmatra sliku oblaka, suncevog

zo.laska itc. i t0cno zapamti sliku onaga ato je posmatrao. Zatim na­

stoji jec"no izvesna vreme d8 za('rz i tu pre(~stavu, tu sliku u svima

njenim pojefinostima; on zadrzava ato je moguce vernije tu sliku i

POkUSQV2 sacuvo.ti je co sutraren. SutradDn ce ponovo posmatrati vrc­

menske promene u isto iIi drugo deba i poku8~vace ponovo do. dobijo

tacnu sliku 0 blaka. KaC'e on sebi oV2,ko stvar2 te,cne slike 0 uzastop­

nim stanjima vremena, tara ce mu postati savreeno jesno, kako on

svoje misljenje postepeno obogacuje i Ojac8Va~Jer ana, ato eini mi... --~.-" ,,­

eljenje neprnkticnim, to je to, ato je covek obieno nr~lonjen co. u ~ .' .--------"----------­nizu dogadnj~ u svetu izostavi ojecinosti a z2crzi samo opste res­~ ---..... ...--­plinute prGest2ve. ana bitno, o~ vrecnosti, eto oplod2va mi~ljenje, .----.--.;:--~ .,..~" ¥..-._ __.,---~------~-­

!3~!?jise upr8.VO u tone, (1::; covek i~:.-!'-...~--2:.-~~~'":.­~topnim c~ogadnjimC', a zD.tim ko.z,e: It juc (; j e bile onr>.ko, C1. c\?nas j e

-_._-_.---------...........-...-.....--- --:-----.. --....-.._­OVAAO" i pri tom treb? (]a nastoji c.a obe slike,koje su u stvarnosti ...,. '-.,.- -_...---~_. -----... _-.,-""'--~ ~...__..._-~~~____ '.'--'---~-- '---'-c--- -­

or1voj ene, eta j e moguce slikovi tije prec1st.avi. --.......... ~'----------------.-----~-- .. ---------.. .

Pre SV8go., to nije nista ~rueo, vee specijcl~n izraz naeega

pouzeonja u misli realnosti. Covek nR trebo. odmah cC' izvlaci izvesne

zakljucke iz onaga eto je ('anas posmatrao, c1a bi nC'; primer, iz oneca

etc je danas posmatrao zakljucio kakvo co sutrasnjc vreme biti. To

bi njegovo misljenje iskvarilo: naprotiv, on treba en ima poverenjr

u to, r.a eu stvari spoljasnj ega sveta u medusa bno j vczi i (1a j e su­

trasnje sa danasnjim ne ncki nacin vezano. On ne treba 0 tome en

proizvoljno spekulira, nego ono Gto je u vremenu je~no za drugim, cn

zamisli najpre, u eta je moguce te,cnijim sli.kama, i C~t: anc,a te slike

stavi je0nu do cruge i da ih pusti ra se stope. Tog princip~ misljG­

nja more. se ccvek c1rz.::\ti, a1\o hace ('2 rc-zvije mi£11jenje, koje CO za­

lsta or:govF1r",ti stvEtrnostL Dobro j e taj princip primcnjivati bas ko,'

stvari koje ne razumemo i u ciju unutraanju vezu JOE nismo procrli.

Zato treba, bas koc takvih zbivanja koja jo~ nerazumevnmo (kao

34

sto su npr. vremenske promene), biti ubedcn, d8 onD zbivenja koja su

U v0zi u spolj2~nj8rn svetu stvaraju vezu i u na§em unutra~njem ~ivotu.

To sve treba ,'2 se izvrsi u slik2lf18j misno ne trobc:' u tome c'a uc 8stVU­

. *"je. Covek mora sebi reei: ;lJ2 jos ne zn~m tu vezu, ""Ii je eu 0f?ts..Y.i.=.c. .------~---....-.----,-_--...,._'-~._~._ '--- " - ' ­

ti te stvari ~2 ~ive u meni i one ee u meni nestc stvoriti, bas oncD----"'"'---",,-- .-- ~-~---------...---.~ ----. -,""",,--- .. ,.,_..--..........---...--_..-.._- .~.- ---'--"- -""- ,,~ - ...... , .._.-. '--.. ~

.R-ko nr',stojir.' "::'. se uzr'rzim 0" spekulirC'.nje." Vi 12ko moz,ete rEJzu:meti, , ,.:".. ...-....-..------------...----------... . ..-... ,,------............-. .. _--­f~ kaca se covek uzdr~Dva od razmislj2nja (spekuliranja) i zamislja

sto t-?cnijo slike c~ogaciaj8. koji se c,es2vs,ju jec:an za c'rue;im, da je mo­

guee ~~ se t2C3 zbivD no§tou nevidljivim ~olovim2 njegovoga biea. ti\i\lst-l)~ - HE!l..\~ ~ ht..'~1\ t-Io~ - M"WtUlO

Pro(~tave pri~ad8ju cov3kovom astralnom telu. To astralno tole

jo rob covekovog "JaH, c~ogoc: covek proizvoljno spekulira. Ali se ono

ne iscrpljuje u toj svesnoj delatnosti, vee one ~ivi u ocredenim oc­

nosima sa celim kosmosom.+)

U koliko se UZ(~.rz2Vo.mo 0(: proizvoljnih spckulccij<-:.. i u koliko

iRkljucivo zamisljnmo s 1 ike c;.ogpdajp koji se (:esav2ju jecc\D. Z8

r:rugim, u toliko, ;:: (~a i ne zn."'mo, c"'.le,ju u n;,ma unu tre.snj 0 misli svo­

ta i ostavljaju 0ti~ke u na~em astrnlnom telu. U kolil;r se posmatra­

njem (cogadaj2 u svotu) spajamo S2 s2mim tokom SVOt2 i slike, u kotti ­

~o je eoc mocuee nepromenjene, prinamo u svoje misli i pustamo ih ea

u nama deluju, u toliko postajemo p2metniji u onin svojim delovil1l8. It

koji su oslobodeni o( nese svesti.

Ka( jec'norn bU~6mou stanju ca kof onih pojavr koje stoje u me­

c1usobnoj unutr':lsnjoj vezi~ puste,mo ('0. se j,,:;c'no. slik? prE:tv:o.r~ u c'ruGu,

kao stc to bivC\ i u sCJmojpriroc'i, onc'e cemo, pasle izv8snog VremC112,

vieeti c~ je nasG misljenje (o~ilo kao neku vrstu gipkosti. a prema stvar;J-ma'':o j e razumemo

Tctk.o treba r1;-:- po,stup?mo kor' stvC'ri kcje JOG ne r2zur'c;:·1Oj\ik?o

npr. premC', (og2.c12jimo. naseg svakoc1nevnog z,ivota, treb0. ,'c. se oc1nosimo

malo clru.gac1-jil.

2retpostavimo npr. ca je neko, mo~(a n~s suser', uEinio, ova

iIi ono. Mi ri:\zmislj?mo zasto je on to ucinio? Mi z['.misljD..mo c'p jo

on to mo~rla cC'nas ucinio kao pripremu Z2 nesto ste sutra hofe c? ur~­

~i; ali nemoj0o nistn govoriti, nego prec'stnvimo sebi tacna ono, sto

je on ucinio i potrudimc se d2<. z2,mislimo sto.i.,ee on su tr3. rrr'!i ti. Mi

z2misljaffiD ~~ ee on sutra uciniti to i to i cekamo st3 co on u istini

+) Po ucenju cuhovne n~uke koju jo osnov~o dr. R. ~te.jner, ca­veclJe biee s2stoji se u glavnomo iz cetiti osnovna principa, ito: fiziCkeg telD, eterskoG tela, C'stralnog toln i covecijcg· ilJa;'. Dotc:.lj ­nije 0 ovomp nD,lazi so n. pro u knjizi c1r R. Stajnera: IIToosofija".

L

35

I

me C~ ur~ci. Maze dase desi da pritimo sutra en on zaista radi ana sto

smo bili zamislili. Maze i da se dosi, fa on raei nesto crugo. Vide­

cemo st3. Sr::: c'oeClVt:l i n.:u,tojimo c'A preme tome popravimo Evoje misli.

t?ko, mi uzin8ma iz snc'aenjasti cinjcnico, pa ih u ~islima

pr?ti~o u bUCucnost i cekAmo ~t2 6e f8 se ?ssi. Mimozomo to ciniti

i sn onim eta Iju'~i r.?c'.e, :>, i s1(~rugim stVnrima. Tamo b(~e nesto rOlZU­

memo nClstojimo CR z~mislimo ono, sto ce se po na~em misljenju desiti.

Daf,odi Ii se ana Gte sma ocekivali, ond~ je bile nese misljenje pra­

vilno. Aka se ('oGoe'.i nesto, sto ni8mo ocekivali, ta(~a pokus2jmo (la

pron?aemo [;(10 SElO pocresili i pokusCljmo c'~a hlnc1i.1okrvnim posmptranjem

i ispitivanjem ispravimo nase pogresne misli, ~a pronademo gr8fku, fa

pronademo stet je prou~rokovalo to pogresno misljenje.

Ako SIDO pogol',ili istinu, on(la se nemojmo hvaliti svojim pro­

roc :"nstvom.

Iz uverenja ca u stverima i (ogadajim2 postoji unutr~snja za­

konitost proizlnzi princip: ~a u s~lim stvarima postoji nesto sta ih

pokrece. Ono sto u njim~ uela tokom vremena jesu snage misli. Zadubimc

se u stvnri, pa cerna postnti svesni tih snage, misli. Ovakvim vezbama

mi postajemo svesni tih snagn misli i mi SillO u skla~~ s njima kef se

desi ono sto smo prorvidali - tafa m1 stupemo u unutrasnju vezu sa

realnom delatnoEcu misli u stvarima.

Time se n2vikav~mo da ne mislimo proizvoljno, vee prema samoj

unutrasnjoj (neizbeznoj) prmrori stvari.

Ali i u (~rUbOrn prsvcu rnoze~o vezb2ti n2su sposobnost misljenjG.

Je~an dogadaj kaji se rRnas fesava, stoji u vezi s onim sto se

ju~e ~esilo, npr. neki mla~ic bioje ncu~tiv. Koji jo uzrok tume? Mi

sleCimo doga~aje unaza( od d~nas na Juca, mi zRmisljamo uzrok koji

ne znamo, i k~zemo sebi: ja mislim, ~a se ovo dOgO~ilQ da~as zrto,

'sto je juce, ili prekjuce, bilo pripremljeno ovim ili anim •••

Zato se izveEt~vamo 0 onome sto se stvDrno cesilo i time co-ZDA.j erno da li sme· pravilno mislili. Ako smo n281i pr.:>vi razlog on(J a

je ~obro, ~o smo zamislili pogresno, tafe pokusajmo dn nademo gresku

i da t8cDO p"!'e(~stavimo ke.k.o se proces mislj onj[-' zapr?,vo razvijao, a

k3ko se clesl10 u stvarnosti.

Od nRro~ite je va~nosti sprovcsti oVP nacela; treba neci vro­

mena ~n stvari teko posmatramo keG da smo sa svojim mislima u s8mim

stvarima, fa uroni~o u stvari, u unutrasnju felatnost misli u stvarim8.

Kaca to recimo; tada primeeujemo postepeno kako srascujemo sa

36

stvGrima, kako skoro vise i ne osecamo ea su stv0ri van nas, a mi u

sebi, i da 0 njim2rnzmi~ljamo, n0go osccamo kno ea se nasG mi~ljo-

nje krece u samim stvarima. Keea to eovek postigno u j00nom visokom •

stepenu, taen mu mo~e mnogo §ta da postana jesno. tovek koji je u

visokom stepenu postigi:'.o one sto se tiEl putem poetize - tako.v mislilcc

koji je sa SVOjii:1 mislima biC' unutra 11 stvarima biC' je Gote. Psiho­

log Heinroth reke.o je 1826. u sVOJOJ knjizi IIAntropologija" (~a jo

Geteov2 misao stvnrno objektivna misoo. Sarnom Getou se taj izraz ve­

ama dopao. Njegov smisGo je u tome, CB se taKva misa0 ne razevaja

of stv2ri, ana ostaje u stvcrime i krece so m s~moj zakonitosti stva­

rio Geteova misRo bila je opazanje, a op~~anje misao.

Gete jc dQsao vrlo c:p.lel~o u tome ne.cinu miE~ljenj2~. Ce8t01.~Se

eesavnlo, kaf js on imao ne~to en rafi, ea je pri§co prozaru i rekeo

onim~ k:ji su slue;;jno tu bili: "Za tri snta pac'ace kisa ll i take jo i

biYalo. Proma malomc celu neba koji se magna kroz prozor viccti, bic

je on u· stenju c.a kRze k,~J~ve co co promcne vrGmcnp. ('esiti tokom slo­

(e6ih sati. Njogovo verno misljonjo, kojo 8e nalazilo u stvarim~,

omoguctwelo mu je (~C', prec'oseti c10cniji (logAdnj koji se sprema iz

prctho(lnogr.

Doist~" mnogo se vise maze posti6i prJktienirn misljenjem nege

§to 88 to abieno misli. K2C eoveku ono, ~to sme gore opisali, postnne

princip misljenja, tofp 6c pri~otiti do mu mi§ljenje pastajo z:iste

prp:k tic no , C'.D nu ,so Vir'okru~-;siri i c'a stvari u sve tu sasvim c:'rukeijo

shvatn ncgo rc,nijc. Postepeno co eovGk s'lsvim r~rulccijc stanovi§te za­

uzeti prema 8tv~rim~) hao i prom2 Iju~ima. Unjemu se dc~pva PFO­

ces, koji monjn ccla njegovo dr~anjo.O~ ogromnc jc vazncsti fa covek

stvarno nastoji, fr~ tcko prck~ svoga misljenja srcste sa stvarim2.

T?yve vezbe iJ!JPju prvokl::~snu prRktienu vre,'nost zoo eovokCl..

Postoji jecn~ druga vczbc, koja j6 naroeito potrebnp onim lju­

~ima, kojimn abieno nc pndn np pamet u prnvomc momcntu one sto treba.

Ti Ijudi troba nnrocito ~a nastoje da ne mislc sarno ono §to

i~ conosi tok zbivanja u mornentu; ana sto im stvari seme donose. Obi­

eno kac'. eovck im,", pola sat::, vre~en{sl.~oc'nog zn or:'mor, pustc.', c12. mu

nioli slobodno blufs. Tada se isprodaju bezbrojno misli i bez iknkve

V8ze. A ako imp'. neku brigu u zivotu, ant' mu se oc'mc,h uvueo u svest •

i potpuno ge.. obuzme. Ako so covek taka prepuE:ti SVOjir.i mislLla, nece

nikaf doci fo toga, da mu u prav0m casu pa0nc n9 pRmet ana sto trebc.

nace Ii to de, posticne, mora ove.lco Oft rac~i. K2(' ima pol::: s2,ta vremo­

~,e treba sobi <lC'. k8zo:lIKac~ goe' imam vremena, hocu ('n mislim 0 necemu

5/

eta sam sam iz~bbao, eta sam je~ina svojom voljom uvea u svest. Hoeu

sad.'} npr. de.. rezmisljo.m 0 necoT1lu eta sam r.anije c1o~hveo, pri je(~noj

setnji pre elve godine. J Q.. hoj.!l__Il.'?:ftl,~P.l!Q cla' mislim 0 tom 0.ozivlje,ju

bar pet minuta. Sve ostalc misli hoeu de odstranim z~ tih pet minu­

t,"l. JEt..§£ill! biram ono 0 comu eu r2zmialjatH"Keo sto sam vee rek80

izbor ne mor2 biti taka tezek. N01r'J.c1i so 0 tome da se pomocu teskih

vezbi ~olujG np proces mi81jonj(~, voe ea se cavek iscupa iz onaga u

str ga uVlaci sV2ko~n8vni zivat; glavno je do.. bucc nceto razlicita

oe onoge u etp jo covek upleten obicnim dnevnim zbiv&njimp. Aka ne

m078 nic6g.~ ('e, Geseti i [lJw mu bt,.s nisto.. ne pefne ne. pamet; tee:,: Se

moze pomoei time, ~n uzme neku knjigu,da je atvori i da razci~ljp 0

onome nn etc:' mn jo bas pno pogler'. Hoze ,covek i sebi~'a kaze: iiJ2 eu

·'on['.S rD.z.ilislj2ti 0 onome, sto sam vi(~ea, ka(~ SC'lffi e:o pC'dno u o:'redono

vrcme i,~t·o svojim pC'slorn, n ne. eta int'\ce ne bi obr·.tio p.~~,nju. it Gl:::tV­

10 je c',c:' bu(~e nee to ato ne spadE' u obieni sv.D.kof'novni toll: misli, no­

sto 0 eernu scin8.cG no bi mislilo.

iko se sir::teme tski i stalno ovako vez,bamo, e~(:,ci cen):) (10 togC1,

~~ n?M U previ ~as pnctn~ na pamet ba§ one ~to nom treba. No tnj nn~in

'.isljenYo postaje gipko, e, to je oc~ cgromnc v3znosti z:- crweka u

nrakticnome zivotu.

DruG·? joc'ntt vezb.~·. n2Tocito je poc'CGl1:1 c1:;. (eluj\:J 11a .R.smee_n..i£.

• fovck n~jprc pokue~va, k~o ~to abicho biva, dn se u grubim

crtqmo seti bilo k~jeg ~ogndajc, recimo ad juce. Tn sccanja covekava

cb:itcnc 61'1 vrln l11utn,'J.; i skora uvek, on je vee zec'ovoljan, p.ko S8 setia

SOj1(1 i,'cn,,:, once'" ccvok,J. kojoc;,:\ jc juce susreo. Ali; mi se time ne

8~emr z~~ovoljiti pko haccmr fa rnzvijemG svoje pamconje. To treba ~a

n:::.f1 bur't) j"'Gno. Hi ;"lwrC'.inC: sler'eeo sistom;:;-,tski rr,I"'iti i sebireci: "Ja

hecu sasvi~ t~cno, u svima pojo~inostima da se setin covckn kojega

G'"'1"l. jUQe vic'co, po c::Jr i prof' kojor:1 s?m g2 kueom vic'eo i st.", je sve

jo~ oka nj~S2 bila. Hoeu d2 u Gvojoj svosti ozivim tncnu njogovu sli ­

1m; p.'" c.'?-k i njr;gov k,,:,put, njegov prBlulc hoeu tacno sebi dC'pr8c'sta­

vim. ii I t~(l? ee veein."'\ Ijuc1i primotiti, ('a ani to nik2ko ne mogu,c;et

jc to njim~ savr§cno nemoguea. Oni co primetiti koloko su ~Aleko od

tCg2, CA ju~orn~nji susret iIi Co~ivljaj tAcna ~ slikovito zpmisle.

Najpre morumo poti o( onih 81u~Ajova, u kojima covek nijo u

8t~nju ~a so seti onaGa ato je ju~o~szivco. Covekov0 opGz~nje Z~ist2

jR u nejv€coj meri nepotpuno. (Pokueaj jecnog profooora Univerzitetu

S2 svojim slu~nocima pokaz~o je ~a 8U od tridcset prisutnih same CVo­

jica t~~no, r ost81ih dvacGset i osam pogre~no opa~~li.) Bez ta~noc

38

i

Z:lp:::d:enjp nOElC'. ,~obrog pamcenje. Dekle, potrcbno je tacna z2paznti,

en bi se D~mcenje razvilo; a k~r covek cobro zapaza, to z~pazanje iz­

vGsnim (~usevnim proccGoliJ, r202 verno pc.mccnje. A stn de se rC'(~i, 8.ko • so DC mozemo ba8 tacno sotiti on0g:' sto sma juca cozivcli?

Najpro poku~aj0o ~~ 80 88ti~~ ~to jo moguce t~cnije - u slu~a-

ju (:~ se ne Gctimo, t:'c'n pckusC'-jmo J11.,<',kcr izmi8ljcnc pr80st,"',ve ('a Ulil0t­

noma, sarno C2 bi cobili colinu. Uzmim6 npr. de. ato sasvim zabornvili

1'::\ lijgeko, kc,g::, ste susroli, imc.o smed iIi crn k2PUt; tnc'::; zrlT:'!islite

nnr. c'e' je on irn-::,'\ smed lee'put i sroede pantnlono; (lo:;~ je im'2o takv.'1

takva dugmet~ nC' prsluku, i (n mu je kravata bi18 zuta; okolina takvC'

i te:'kva, zic' zut, (lo.. je sIeve str:mo pr::JsPo jer'.?,n VL30k covek, as:".

"oene j ec'an mali covek, i t(~.

Ono caga so secamo, to stavljamo u tu Rliku, a ono ~eg2 ne mo­

. crna dEl se setima, to c'o)Junjujemo izmisljenim, kt'ko bi (obili potpUl1U

sliku. Istinn, ~a je slikEl pogresnn, eli time sm~~(; potrucili ~El (0­

remo ('0 pc.1 tpune slike, te smo ujcc'no potstrcknuti (:2 u bUr'uCG t2cni­

jo posm2treno. A zGtim ne,stavite e & se vezb::-:te. I ka(,:), to ponovito'

'~c:~'o8et puta, tnr'r:: cote pcreset i prvi put ZDP,ti s"'svi:J t:J.cno kako

jo izgler'2o o:rJ:1j covek kojeg2 ste juce sreli, kako je bio obucen;

::;vcGr> cote se tncno s~titi, e0k i ('ugmeta njegovog prsluko. Tp,c'n. nc­

ceteniGtr pre_yic'eti, i zppamticete svaku poj er'inost.

I tek r_, ste prvo vezbDmn izo.strili svoju sposobnost zElpazanja,

n pos18~ie2 tOGc je pobolj~anje vernosti vasege pam6enja.

N,~r()cito jc vnz,no no Vllntiti sarno imcna i S.'lJ110 pojec'ino karak­

te~istiino erto nno[~ §to hceema ~a zppamtimo, nego nastojati da ste­

kncmo ~to je mogucG iivopisnije prcCstavG, koje snCrie u sebi sve po­

jcc'inoE',ti; ~ k,~,(' ne m()~,()mo neeaga e'F se setimo, ta(~[' n2.stojmo c\:~

prvo sliku copunimo, ~r bi iz[raCili celinu. - Taen cerna nnskoro pri­

, f.wti ti ('a, nckim izvosnim c'usGvni::1 procusom, pamcenj e postaje sve

vernijo.

I t~ko smo vi~eli k?ko se konkretno, k2D pokrotom ruke, mo~o

ca c~ ono, eime covek svojc ~isljenje stvar~ sve praktienijim.

Jo~ je naro~ito va~no i ova: kn( hoce ~ovok no~to ~G postigne,

on 08e6:1 izvcsnu te~nju dn ~to pre ~n~c fa rczult2ta. To jc sasvirn

prirocl,:~,n nC'gchn. Ali to nas neee ('1ov8sti ('0 praldicnog,,:, mic;ljE'nja.

SVako :erena51 j ivan j t,; _u mis 1 i.~....i£.,n G vo (li J1Q..E?~nc.prs0 e G.l. __nc. tX.5!b.

U tim stvnrim~ ccvek mora (a imn strpljenja.

"

•

•

Npr. trebe. nest,) ('2_ izvo,'es; ti to f1107GG (',0. ucinis n,,, nekoliko

39

r3znih n2cinG. Ali~ imaj strpljenja i prvo pokus~j cG pre~8tavis ata

bi bila knda bi to izveo n~ je~an n2cin~ a eta bi bila kef bi izveo ne

.. r 1rugi nacin. - - -

Uvek ce covek umoti dp Opr2VGa~ zaato pre Ga ucini jedno ili

crugo. Ali se treba uZ0rzati i no Gonositi oGmph o(luku~ nego se po­

truc"i ti i slikovi to zmnisli ti (~ve mo[ucnosti ~ i za tim reci: IITako, 2­

pq<a e:ostp., jp nccu vitse c1a mislim 0 toj stvari."

Ime Ijufi koji ce t2(~ postatineetrpljivi; a te~ko je tpda so­

v18reti nestrpljonje. Medutim, or ogromne jo koristi, ca nestrpljenje

snvlr:camo i sebi e'2. kt'.zemo: "Haze c",e. bue~o OVMO, a moz,e i C'[\ bu('e c:ru­

f'?cije, neko vreme necu 0 tome c1n rezmii§ljam." Aka roo7,orno CC'. oe11ozimo

~tv2r (posan) co sutrasnjeg dana, a onc"a prefstavimo 8ebi panovo obe

r~Gucno8ti, ta~a cemo naci da su se stvari u meduvremenu izmenile,

~ se mi iduceg dana odlucujemo crugacije, svrsi shocnije, mega ~to bi

G8 odlucili proslog dana. Stvari sacrze u sobi izvesnu unutrasnju ne­

oYJhodnost, pi; oJr;:(' ne rae,imo proizvoljno, nestrpljivo, nego ['ko pustimn

,~~ ta unutrasnjE'. neophoc"nost e:ejstvuje u npmn - none ce u nama c:ej­

'tv')vcti - t2(,3 ce onaclo ic1uceg (I.ana obogatiti nctsu misDo i taka nnm

,:,lOguciti pravilnu oc~luku.· - A to je od ogromne koristi.

No. primer, pitaju nas Z8 savet, povodom neko stvari i treba ~a

_ so ~onese neka odluka. Imajmo taea strpljonja 1 no ~Qnosimo ofmah 0(1­

luku, nego prc(8t~vimo sobi razne mogucnosti i ne donoseci ocluku ni

u mislime:, pustimci mirno c:a same te mogucno8ti u n::>.ma zive. Pa i naroe'

kpze, da trebp stvar prespnvati, pre nega sto se za nju odluci.

Ali s::,m r: spe.vanje nije c:ovoljno. Potrebno je zamisliti c:ve i11

bolje vise raznih nogucnosti, koje ne prestaju u nama ea zive ni onen,

kqc\?. nas8 svosno IlJo.;: taka reci nij e tu, a tck docnij e se vrati t1 na

samu stvar. ViCecemo en nn ovaj nacin ozivljujemo unutraanje snage mi­

sli i da misljenje time postaje prakticnije i konkretnije.

~tosof covok trc~i, mOZE u svetu dn nade, pn bila de. stoji za

stolr:rskim stolom iIi za nlugom, bila d9. pript'da takozvanim povlqsce­

nim klnsnJlJa. Ako vrsi ove vezbe stoci co prnkticnost misljenja u naj­

svakir:'asnjijirJ stvarima i vrseci ih pocece ~n na s,q~viITl c'rugi nflcin re­

zumeva stvari u svetu. Ma ~a ispocetka to ve~be iz~le~aju cisto unu­

trasnje, anp ~u np~c~jenp bas spoljasnjom svetu i u tome jc njihova

najveca 'vaznost. Posle~ice tih vezbi su vrlo vazne.

Hocu da Yam po:kC',ze'1'1 no. j 8r'nom primeru koliko j G potrebno (:2

nRse mialjcmj e buc.e istinsl·d prp',kticno. Neko se v'peo ne. c:rvo i rae'e­

ci na erv:stu pao je na zemlju i oStD.O mrtav. Covek bi ne.jpro :lpomi­

i

40

slio en je pod s~ drvct& uzrok njcgove smrti. Reci co se, d2 je p~c

uzrok, a smrt posle?ica. U tome izgloda vozn uzroka i posle{ice. Ali

u tame mocu en bufu velike z2blu~e. Mo~ca ga je nn ~rvetu pcgocila • src~np kap, p2 je zato pao na zemlju. Ista bi to tAka izglefalo l~ao

('a je pa/rco ~iv i c':, je p,~Jl prouzrokovao njogovu smrt. Eto, t,lko se

mogu potpuno z~GGniti uzrok i poslo{ica.

U OV~D nri~6ru tG S0 lako ~a uociti, ali casto nasa pogre~kr

nij e t?kc oci['lcc'nCl. ~-'cckve crcske mislj enj2 vrlo su c este. Morarno CM

reci Cp se u (2na~njoj nauci sveko(nevno izricu ovakvi sucovi, g~e se

zaist2 zamenjuje uzrok 62 pDsle~icom. To Ijuci no magu ea vice same

z~to, eta nisu sncuvali svoju sposobnost misljenja.

Zaustavicemo se ja~ na jecnom primeru, koji naM mo~e sasvim

acigle(~no pokazBti keko n2.steju tE',kve posroske miE'ljcnje. i kako se to

vise ne maze c8siti onome, koji vrsi avakve vezbe, kakve smo canas

i~lozili. Uzmimo npr. slefece: ncki naucnik misli ea canasnji covek

voci Gvoje poreklo od m?jmun2; dakle, ono sto upoznajemo u m~jmunu,

snago u majmunu, one se usavrsovaju i iz toga postajo covek. Da bi

naw znAcenjc tc tvrunje bil') jasna precetavicemo sler068: zamisli~o

c:a je cr;vek, kaji hoce taj zoJdjucek c:~'. izve('e~ nokim slucajem S2~

ne zemlji. Osir1 njoga, (1,'0, postoje np. zemlji JOB S:U!l'~ ani lTIc;jlYruni iz

kojih po njq;ovoj teoriji mOtU (\1. pOEt2nu Iju(~i. On proucc:'va sasvim

tacna majmuna i pre(stavlja g2 sebi u svim njegovim pojefinostima. I

sare nekp po](usa fa iz toga poj~a 0 m~jmunu stvori pojccm 0 coveku,

premda coveka JOB nikafa nije vifeo. Vifece, da to nikada ne maze

ostv"'.riti: njegov pojem tlm"'.jmun" nik':c' (' so nece pretvoriti u pojE'lTI

"covek tl •

Kaf~ bi on pravilno mislio, tada bi on morao svako misliti:

pesta poj"q m"jmunrc nc maz,:: u rwni r'2 se protvari u poj8m cove!--,."

zn~ci d~ se i one ste ja vidim u ffi?jmunu ne moze prctvoriti u covek~,

jar bi inE'.ce i 'l1oj p('.jClnLmO£(L}l.._-.i-Q_fl,.sQ....P.r.~.t.y_oJ'J. Pojmu m2jmuno

mnr~ se fod2ti jos nesta, sto je ne mogu da vi~im ••• Tnj covek lTICr00

bi Videti iZ:1 cUlnog mr:,jmunet nesto P2C'Cll1l!Q sto ne moze (~(' zop,<>zi,

r iz cogo zapravo postaje covek.

U nemogucnost to stveri nacemo ul~ziti, noga cemo pokaz2ti po­

gre~ku mitljenja, na kojoj se psnivD ovp teorija. K8d~ bi covek prn­

vilno mislio, dos~o bi do tOgD c~ lTIOr2 prctp8stnviti nesto nAcculno.

Aka 0 toj stvr".ri rnzmislji'te, uvic'eceto (~e su tu ogromnu po­

gresku miE:lj enjo. ucinili mnogi I.juc'i. Vise nece 6ini ti tD.kVG greske

on~j, koji svoje rni~ljcnje v~8pit~v2 no. n~zna~ent na~in ••• Veliki

r~eo n8se c1['nasnjc lib]r8ture (na.ro~ito u priroc.nim nClukc,mc,) so?, svojim

iskrivljenim i nnopakim mislimn, celuje n~ ~oveka koji ume pravilno

•

•

..

ckt rnisli, tako, ct? mu prouzrokuje cqk i fiziCki b6l kar'? je primoran

dp je eitet ••• Time nikako necemr. c:-; negirnmo bezmerno veli1d broj ze­

p2Zo.nje:, [10 lwjih se d08lo objektivnim metodamrt prirodnih naukc:..

Sac~ colC1.zimo nr nesta sto je u vezi BE:. kr~tkovico~cu mislje­

njb. Zaista, covek obieno i ne zn2, U kolDroj meri njegnvo misljonje

ne ocgov?ra stve:rnosti, vee c? je n~jve6im celom sarno pcsle~icD. navi­

k8 rnisljenja. R~sudivc:nj8 onoga koji prozire svet i zivot, nobijaju

s?svi1"1 c'rugi oblik, nego onogE', koji ih prozire Sal'10 m.~lo iIi nik?ko,

kao npr. j8 r an meterijnlisticki misliiac ••• Nije taka 1~k0 ube~iti

nekogn r~zlozima, pa bili oni ne znam kako snazni i savrseni. Hteti

E~y"e.rj.ti X-":l.Z+.9_~j.Jl).'ln~k.0JlcJiQjj.~+-§Ibo ..]..o~n€J~e~j.j..v..9J~J__.~.e_§_t_o_t() ..._u.z..'~.].J:lC'P9,

jer on i rl.~L~.£:.i.E;JJl~19~_!t-' kojij'1A~~.~~__C~l?I).:i._Y£.J.fJ~Jp.~. Ako je npr.

ncko nr'cUcirj c;a u svcmu vici samo n1eteriju, On('2 je on prikov[",n ZC' tu

n~viku misljenjaa

U cannsnje vreme, u vecini 81uc~j8v3, Ijuci ne sti~u uverenj~

na temelju razloge, neco su on~ uslovljena ste~enirn n~vi~am~ mi~lje­

nj.3 i uticu n~ sva njq;ov:, osecr-mja i osecaje. Kac'.::t neko iznosi rE\Z­

lo[,:e, onc'r~ jc to S8,rr,0 E];:'.sk,'1 DC1viknutog misljonjr', kojn skriv.,,- r.jego­

v~ osecanj~ i oS8caje •••

I tP..~o, CCE::tc ne r;:r~:' so misao So..;:,10 j.z zelje, nGgo ia sviju

osecanja i navika Qi~ljonjA. Onpj ko poznrje ~ivo~, zna koliko je

tesko u ~ivotu ube~iti nekoga locickim r".zlozima.U dusi oflucuje ne­

stD umof,o {ub1j 0, 0\' logickih r8.zlog:o.

No primer cinjcnica ca p0stoji ovaj nas antroposofski pokrct,

i ca ~ela u raznim pravcimc, svak2~o de im2 Bvoga osnova. Ko je neko

vreme saradiv20 u pokrotu, GP?~2, Cp je stckao vise spos~bnosti mi~­

Ijenja, osecanja i prijemljivosti; jar radom nn polju Antroposofije,

b?vimo se ne sarno nalazenjem logickih razloga ZO neku stvnr, DeGo

razvijamo svoju sposobnost osecanj~ i z~p~zD.njn.

Kako se pr2 nekoliko gor~ina neki. covek, koji je prvi put cuo

rec',sv.snj e iz C:uhovne nnuke, rugae tome - 2.. koliko (~rcn2.G ima stvari

~0je su fiU s~sviw jasne i prozirne, a koje je on mozn~ pre izvcsnoc

:~8rnona smatrao Z2 nesto sa~rieno apsurdno. Time sto saredujemo u o.n­

sroposofskom pokretu mi ne sarno de preobro.zavruno nase misli, nogo

oEvaramo dalje perspektive celoj svojoj Gusi. Name mora biti jasno

~? n2cin neseg misljenja proizlazi iz mnogo vecih dUbino., nego eto

42

se to obicno misli. Izvesni oseceji i izvesna asecanja namecu coveku

1!.ek..9.)l.1.n..iG)~.io.• I:.Qi.s.i.(k.i.. X.0Z.1.o.z.i....c.e.s.:t.o. §u .spno .c:.el~:::'}:f\.c.i..ie, .s.a.1.1.9. m_?I?~_e,

!g'j.~..t.r.eb,'} .(2.....s.a...k.:.r.iY.C'..Ju.. o.s.e_c.E'~p-i.E'" ..O.9.f:-C.s"J:p. .i.A::.yj.J:~. mi};.lJ.<-;:)].j§. • Da bi za c0veka logi~ki r?zlozi ne~to z~ncilj, treba da on na­

vci voloti sar.m lc,giku. Telr kc:e' on ne.uci voleti objektivnost, [:.r'e­

kv['tnost, tek onc1.[' CO logicki rnzlozi biti or~luCujuci. Postepeno, ne­

zpvisno 0(1 sllcnosti ZC ovu iIi. onu mjsp.o, uci covek c\') nisli objek­

tivno i tr:(~C' se pogle(~ pro~iruje i covek postr'jG prakticnn; ali ne r

pr::'.ktic2n u tonG smislu, d<:1. pasuduje sam:) pC) utrtin: putevima., vec

t['ko, ea nauci en misao izvlaci iz samih stvari.

Prctk ticncw t miclj enj 11 j e plo( onog mislj enj:> , ko j? proizlr'zi

iz sc?mih stvari. Tek kp.c'.~ vr~imo oV.'lt>ve vG?be, Hi uciliJ() (~3. puste.mo

S9.me stvrri f.~;:. n·~s poc~sticu. Tr::kve vezlbo trebn (~.r' vr8iiHo nc? priro r' ... ,

nim poj~vnma, jar je na njima Iju~sk2 kulturn imnlD najmnnj3 moguci

ucea, jer su one npjp2nje izopacene.

Vezbanjn np pajavam~ priro('e, kojn sma mi danas opisali, stvP.­

raju odistn prakticne mislioce. Mi cemo biti prakticni i u najsvaki­

c'r:.c·njijim paslovim<?, ako skoluj ema ana 8tO j e asnovno: m.=h';.lj~J:1,j o. ­

Time Gto Ijur'sku C~UGU VeZ,bElIDO tctko kpo Gte SinO to izlo~ili~ stvRrp. se

pr2.kticr-:.n 1').<:'cin micljcnjo. -

PloG 0uhovno-naucnog pokret p trebp d2 buce u tome, do fnje zi­

vatu Ijude koji BU z2isti? prokticni. Nije bas tolike vnzno eEl je covek

ubeden u ova iIi ono, nogo fn dod do tate, da stvari tacnc uOCElva.

Antroposofij~ treb2 0a pro~rc u nnsu eUGu, G2 je utini pktivnom i da

Oj2C~ np~u sp08obnost z3pazanja, 2 ne da same, prelaze6i prekn culnih

stvari, teoretizira 0 fuhovnom svetu. U tome bas i jestc prakticnost

Antraposofije.

.�

..�

..�