S-OAS-4+1 fznr

У Н И В Е Р З И Т Е Т У Н И Ш У

ФАКУЛТЕТ ЗАШТИТЕ НА РАДУ У НИШУ

ОСНОВНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ СТУДИЈСКИ ПРОГРАМИ

ЗАШТИТА НА РАДУ &

ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Ниш, 2014.

Студијски програми су акредитовани 2014. године

3

САДРЖАЈ:

ОСНОВНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ

СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ ЗАШТИТА НА РАДУ

Уводна табела ......................................................................................................8 Структура студијског програма...........................................................................9 Сврха студијског програма................................................................................10 Циљеви студијског програма............................................................................11 Компетенције дипломираних студената .........................................................12 Курикулум ..........................................................................................................13 Квалитет, савременост и међународна усаглашеност студијског програма14 Упис студената ...................................................................................................15 Оцењивање и напредовање студената ...........................................................16 Наставно особље ...............................................................................................18 Организациона и материјална средства .........................................................18 Контрола квалитета ...........................................................................................19 Листа обавезних предмета ‐ ОАС ‐ Студијски програм ‐ Заштита на раду ...20 Листа изборних предмета ‐ ОАС ‐ Студијски програм ‐ Заштита на раду ....21

Предмети студијског програма: Математика 1.....................................................................................29 Хемија.................................................................................................30 Рачунарска техника ...........................................................................31 Основи система заштите...................................................................32 Социологија .......................................................................................33 Физика ................................................................................................34 Инжењерска графика ........................................................................35 Технички материјали ........................................................................36 Енглески језик ....................................................................................37 Економика заштите ...........................................................................38 Технолошки системи и заштита .......................................................39 Техничка механика............................................................................40 Електротехника..................................................................................41 Хемијски параметри радне и животне средине ..................................... 42 Теорија и организација образовања за заштиту ............................43 Теорија система и ризика .................................................................44 Математичка статистика у заштити .................................................45 Термодинамика са термотехником.................................................46 Ризик од опасних материја...............................................................47 Пожари и експлози............................................................................48 Бука и вибрације ...............................................................................49 Електромагнетна зрачења ...............................................................50 Токсикологија ....................................................................................51 Заштита на машинама и уређајима ................................................52 Заштита од опасног дејства електричне енергије ..........................53

4

Методе процене ризика ...................................................................54 Средства и опрема за гашење пожара ............................................55 Комфор радне средине ....................................................................56 Ергономија .........................................................................................57 Професионални ризик ......................................................................58 Организација рада и заштите на раду .............................................59 Правни основи заштите ...................................................................60 Математика 2.....................................................................................61 Постројења и инсталације под притиском .....................................62 Примењена механика флуида .........................................................63 Основи информационих технологија ..............................................64 Електрична постројења и инсталације ............................................65 Одржавање техничких система .......................................................66 Поузданост и безбедност система...................................................67 Индустријски објекти ........................................................................68 Алармни системи ..............................................................................69 Пречишћавање индустријских отпадних материја ........................70 Индикатори квалитета радне и животне средине .........................71 Заштита на раду и осигурање...........................................................72 Интегрисани системи менаџмента ..................................................73 Заштита у транспорту и логистика ...................................................74 Електротехнички системи у заштити ...............................................75 Медицина рада .................................................................................76 Психофизиологија рада ....................................................................77


СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Уводна табела ....................................................................................................80 Структура студијског програма.........................................................................81 Сврха студијског програма................................................................................82 Циљеви студијског програма............................................................................83 Компетенције дипломираних студената .........................................................84 Курикулум ..........................................................................................................85 Квалитет, савременост и међународна усаглашеност студијског програма87 Упис студената ...................................................................................................88 Оцењивање и напредовање студената ...........................................................89 Наставно особље ...............................................................................................90 Организациона и материјална средства .........................................................91 Контрола квалитета ...........................................................................................92 Листа обавезних предмета ‐ ОАС ‐ Студијски програм ‐ Заштита животне средине...............................................................................................................93 Листа изборних предмета ‐ ОАС ‐ Студијски програм ‐ Заштита животне средине...............................................................................................................94

5

Предмети студијског програма: Математика 1 .........................................................................................101 Хемија ....................................................................................................102 Рачунарска техника................................................................................103 Основи система заштите .......................................................................104 Социологија ............................................................................................105 Физика.....................................................................................................106 Инжењерска графика ............................................................................107 Технички материјали .............................................................................108 Енглески језик ........................................................................................109 Економика заштите................................................................................110 Технолошки системи и заштита............................................................111 Техничка механика ................................................................................112 Електротехника ......................................................................................113 Хемијски параметри радне и животне средине ..........................................114 Теорија и организација образовања за заштиту.................................115 Теорија система и ризика......................................................................116 Математичка статистика у заштити ......................................................117 Термодинамика са термотехником .....................................................118 Ризик од опасних материја ...................................................................119 Енергетски процеси и окружење..........................................................120 Електромагнетна зрачења у животној средини ..................................121 Управљање отпадом .............................................................................122 Заштита ваздуха .....................................................................................123 Заштита вода ..........................................................................................124 Заштита земљишта ................................................................................125 Методе процене ризика........................................................................126 Индустријска екологија .........................................................................127 Бука у животној средини.......................................................................128 Просторно планирање и заштита животне средине ..........................129 Еколошки ризик .....................................................................................130 Одрживи развој......................................................................................131 Правни основи заштите ........................................................................132 Математика 2 .........................................................................................133 Екологија.................................................................................................134 Хемија животне средине.......................................................................135 Пожари и експлозије .............................................................................136 Информационе технологије у заштити ................................................137 Ванредне ситуације ...............................................................................138 Комунални системи и животна средина..............................................139 Енергетска ефикасност ..........................................................................140 Животна средина и здравље ................................................................141 Пречишћавање индустријских отпадних материја.............................142 Индикатори квалитета радне и животне средине..............................143 Заштита животне средине и осигурање ..............................................144 Интегрисани системи менаџмента.......................................................145 Инструменталне методе контроле загађења......................................146 Интегрисана превенција и контрола загађења...................................147 Менаџмент природним ресурсима......................................................148 Процена утицаја на животну средину..................................................149

ОСНОВНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ

ЗАШТИТА НА РАДУ

8

Назив студијског програма

ЗАШТИТА НА РАДУ

Самостална високошколска установа у којој се изводи студијски програм

Универзитет у Нишу

Високошколска установа у којој се изводи студијски програм Факултет заштите на раду у Нишу

Образовно‐научно/образовно‐уметничко поље

Техничко‐технолошке науке

Научна, стручна или уметничка област

Инжењерство заштите животне средине и заштите на раду

Врста студија Основне академске студије

Обим студија изражен ЕСПБ бодовима 240 ЕСПБ бодова

Назив дипломе Дипломирани инжењер

заштите на раду

Дужина студија 4 године

Година у којој је започела реализација студијског програма

Година када ће започети реализација студијског програма

2014.

Број студената који студира по овом студијском програму

Планирани број студената који ће се уписати на овај студијски програм

180

Датум када је програм прихваћен од стране одговарајућег тела

25.11.2013. Сенат Универзитета у Нишу

Језик на коме се изводи студијски програм Српски

Година када је програм акредитован

2014.

Web адреса на којиј се налазе подаци о студијском програму

http://www.znrfak.ni.ac.rs

9

СТРУКТУРА СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА

Факултет заштите на раду у Нишу је у поступку акредитације два студијска програма основних академских студија: Заштита на раду и Заштита животне средине. Назив овог студијског програма основних академских студија (ОАС) је Заштита на раду. Студијски програм ОАС Заштите на раду садржи елементе утврђене Законом о високом образовању: назив и циљеве студијског програма; врсту студија и исход процеса учења; стручни назив; услове за упис; листу обавезних и изборних предмета са оквирним садржајем; начин и потребно време за извођење студија; бодовну вредност предмета и дипломског рада исказану у ЕСПБ бодовима; предуслове за упис предмета; начин избора предмета из других студијских програма; услове за прелазак са других студијских програма у оквиру истих или сродних области студија.

Структура студијског програма усклађена је са Стандардима за акредитацију студијских програма првог и другог нивоа високог образовања.

Студијски програм траје 4 године (8 семестара) и обима је 240 ЕСПБ бодова.

Студијски програм се реализује кроз:

обавезне предмете, који обухватају основна знања која студент треба да савлада;

изборне предмете, којима студент ближе профилише своје образовање;

стручну праксу, коју студент обавља у осмом семестру; дипломски рад, који студент реализује у осмом семестру.

Студијски програм обухвата 31 обавезни, 9 изборних предмета, од понуђених 18, стручну праксу и дипломски рад. Студент се опредељује за 9 изборних предмета које бира из 9 група од по 2 два изборна предмета. Сваки предмет се вреднује одређеним бројем ЕСПБ бодова. Фактор изборности који обезбеђује институција је 23,75 %.

У структури студијског програма процентуална заступљеност различитих типова предмета је следећа:

академско‐општеобразовни 15,71 %; теоријско‐методолошки 19,29 %; нучно‐стручи 34,64 %; стручно‐апликативни 30,36 %.

Укупно ангажовање студената састоји се од активне наставе (предавања, вежби, лабораторијских вежби, семинара и других облика активне наставе), самосталног рада, колоквијума, испита, израде дипломског рада и других видова ангажовања. Просечан број часова активне наставе износи 21,25 часа недељно. Укупан број часова предавања на студијском програму је 55, часова вежби 138 и других

10

облика наставе 9. Преостало време до 40‐часовне радне недеље представља време за друге видове самосталног ангажовања студената.

Стручна пракса је саставни део студијског програма. Обавља се у изабраном предузећу или институцији са циљем оспособљавања студената за практичну примену стечених знања на решавање присутних проблема заштите радне и животне средине. Вреднује се са 3 ЕСПБ бода.

Студијски програм се завршава израдом и одбраном дипломског рада. Кроз дипломски рад студент показује способност синтезе и примене стечених теоријских и практичних знања на решавање проблема заштите нараду у организацијама као и на нивоу локалне заједнице. Вреднује се са 7 ЕСПБ бодова.

Завршетком студија студент стиче академски назив:

ДИПЛОМИРАНИ ИНЖЕЊЕР ЗАШТИТЕ НА РАДУ

СВРХА СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА

Сврха студијског програма основних академских студија Заштите на раду је образовање студената за професију дипломираног инжењера заштите на раду и у складу је са потребама и развојном концепцијом привреде и друштва ради решавања комплексних проблема у радној средини.

Факултет заштите на раду у Нишу дефинисао је као основне задатке и циљеве образовање високо компетентних кадрова из области заштите на раду у складу са визијом, мисијом, политиком и стратегијом квалитета, а садржај студијског програма основних академских студија Заштите на раду у потпуности корелира са основним задацима и циљевима Факултета.

Садржај студијског програма основних академских студија Заштите на раду, омогућава студентима стицање и усвајање знања из поља природних, техничко‐технолошких, друштвено‐хуманистичких и медицин‐ских наука; вештина и компетенција које ће им омогућити да раде на сложеним, мултидисциплинарним пословима заштите на раду. У том смислу, програм је конципиран тако да пружа довољно знања из основних научних дисциплина (математике, физике, хемије, механике, термодина‐мике и др.), класичних инжењерских дисциплина (машинства, енергетике, процесних система и др.), као и знања из области управљања, медицине рада, образовања и омогућава: системску анализу проблема присутних у радној средини; разумевање процеса и проблема у радној средини; евидентирање, анализу и саопштавање података о стању радне средине; разумевање захтева система безбедности и здравља на раду; система менаџмента заштитом радне средине; обезбеђује разумевање социјално‐

11

економских принципа заштите на раду и образовних потреба у области безбедности и здравља на раду, као и оспособљавање за тимски рад.

У условима брзог технолошког развоја који доноси бољитак, али и нове потенцијалне опасности и ризике (технолошке, професионалне, еколош‐ке), овако конципираним студијским програмом школују се кадрови који поседују знања, компетенције и вештине у европским и светским оквири‐ма, дипломирани инжењери који могу да препознају и предложе начине решавања потенцијалних опасности и ризика у радној средини и обезбеде квалитетније услове живота и рада, што чини овај програм друштвено оправданим.

ЦИЉЕВИ СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА

Циљеви студијског програма основних академских студија Заштите на раду проистичу из основних задатака и циљева Факултета заштите на раду у Нишу као научно‐образовне институције и сврхе студијског програма.

Основни циљ студијског програма је постизање компетенција и академских знања и вештина из области инжењерства заштите на раду и примена научних и стручних достигнућа из области инжењерства и управљања заштитом на раду.

Посебни циљеви програма су стицања општих и посебних теоријских знања и практичних вештина за:

идентификацију опасности и ризика у радној средини; примену метода за претходну анализу ризика; организовање активности за процену ризика; управљање активностима одржавања објеката, уређаја и

опреме; разумевање захтева и допринос реализацији и интеграцији

система менаџмента; образовање и обучавање запослених из области заштите на раду

и организовање и руковођење системом заштите у организацијама

и локалним заједницама.

Дефинисани општи и посебни циљеви указују на две основне интенције студијског програма. Прво, оспособљавање за непосредно укључивање у рад на пословима заштите на раду, и друго, укључивање на мастер академске студије Факултета заштите на раду у Нишу и друге високошколске установе из истих или сродних области студија.

12

КОМПЕТЕНЦИЈЕ ДИПЛОМИРАНИХ СТУДЕНАТА

Опис општих и предметно‐специфичних компетенција студената:

Савладавање студијског програма основних академских студија студијског програма Заштите на радну обезбеђује опште способности:

анализе проблема у радној средини; предвиђања решења и последица; овладавања методима, поступцима и процесима идентифика‐

ције ризика; развоја критичког мишљења и приступа; примене знања у пракси; развоја способности и вештина комуникације са непосредним и

ширим окружењем; развоја професионалне етике.

Опис исхода учења: Савладавањем студијског програма студент стиче професионалну компетенцију за:

примену метода и поступака претходне анализе ризика у радној средини;

организовање и спровођење активности оцењивања ризика у радној средини;

мерење и контролу стања радне средине; одржавање квалитета радне средине; евидентирање, анализу и интерпретацију података о повре‐

дама, болестима, штетама на имовини, ефектима на радну средину и ризицима;

организовање и извештавање о активностима одржавања безбедности објеката, уређаја и опреме;

имплементирање, документовање и контролу захтева система безбедности и заштите здравља и система менаџмента заштитом радне средине;

организовање и спровођење интеграције система менаџмента; образовање, обучавање и развој културе безбедности и

здравља на раду; разумевање и примену парадигме одрживог развоја и

економских принципа заштите радне средине; разумевање етичких питања заштите радне средине; управљање системом заштите радне средине у организацијама

и локалним заједницама; употребу информационих и комуникационих технологија у

праћењу новина у струци, у овладавању знањем и у решавању проблема заштите на раду.

Дипломирани инжењери заштите на раду су оспособљени за укључивање у мастер студијске програме из истих или сродних области студија.

13

КУРИКУЛУМ

Курикилум студијског програма основних академских студија, студијског програма Заштите на радну садржи листу и структуру обавезних и изборних предмета и њихов опис. У структури предмета: обавезни предмети укључујући и стручну праксу су заступљени са 183 ЕСПБ бода (76,25%) а изборни предмети, укључујући и дипломски рад, са 57 ЕСПБ бода (23,75%). Укупан број ЕСПБ бодова је 240.

На првој години студија сви предмети су обавезни (10 предмета).

На другој години студија студент слуша и полаже 9 обавезних и 1 изборни предмет (1 предмет студент бира из групе од 2 изборна предмета).

На трећој години студија студент слуша и полаже 6 обавезних и 4 изборна предмета (сваки изборни предмет налази се у одговарајућој групи од два изборна предмета).

На четвртој години студија студент слуша и полаже 6 обавезних и 4 изборна предмета (сваки изборни предмет налази се у одговарајућој групи од два изборна предмета). У четвртој години, у осмом семестру предвиђена је стручна пракса и израда дипломског рада.

Предмети су једносеместрални, а њихов обим исказан је одгова‐рајућим бројем ЕСПБ бодова. У оквиру семестра постоји 15 наставних недеља и 6 недеља за консултације, припрему испита и испите. Укупно ангажовање студената током једног семестра износи 30 ЕСПБ бодова.

Курикулум студијског програма садржи академско‐опште образовне (15,71%), теоријско‐методолошке (19,29%), научно‐стручне (34,64%) и стручно‐апликативне предмете (30,35%).

Описи предмета, формализовани кроз Књигу предмета, садрже:

назив предмета; годину и семестар студија; број ЕСПБ бодова; име наставника; предуслове за похађање предмета; циљ предмета, садржај и очекиване исходе; препоручену литературу; методе извођења наставе; начин провере знања и оцењивања.

Саставни део курикулума студијског програма је и стручна пракса коју студент обавља у научноистраживачким организацијама, привредним друштвима или јавним установама, у трајању од 45 часова. Вреднује се са 3 ЕСПБ бода.

Студије се завршавају израдом дипломског рада. Вреднује се са 7 ЕСПБ бодова

14

КВАЛИТЕТ, САВРЕМЕНОСТ И МЕЂУНАРОДНА УСАГЛАШЕНОСТ СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА

Студијски програм основних академских студија: Заштита на раду, у првом реду је резултат вишедеценијског бављења феноменом радне средине и заштите на раду, а затим и резултат уважавања савремених научних и стручних програма из ове области на високошколским институцијама у Европи и свету.

Такође студијски програм представља резултате актуелних научних пројеката и наставних програма институција са којима Факултет има успостављене различите облике сарадње и закључене уговоре о научно‐образовној и научноистраживачкој сарадњи, реализованих пројеката у привредним друштвима у земљи, као и мишљења и препорука својих дипломираних инжењера.

Студијски програм истиче мултидисциплинарни приступ изучавању феномена радне средине и заштите на раду, који у средиште ставља радног човека у интеракцији са опремом за рад и радном околином првенствено кроз техничко технолошки аспект, односно инжењерски приступ.

Област заштите на раду се проучава кроз поља природних, техничко‐технолошких, друштвено‐хуманистичких и медицинских наука.

Предложени студијски програм, уз уважавање специфичности образовног простора и потреба за универзитетским образовањем у Републици Србији. усаглашен је са европским стандардима у погледу услова уписа, трајања студија, услова преласка у наредну годину, стицања дипломе и начина студирања.

Студијски програм основних академских студија на Факултету заштите на раду упоредив је и усклађен са студијским програмима следећих научно‐образовних институција:

1. Technical university of Ostrava, Faculty of Safety Enginneering, Bachelor's degrees, Study Programme: Fire Protection and Industrial Safety,

2. Lodz University of Technology, Faculty of Material Technologies and Textile Design nad Faculty of Electronical Engineering, Electronics, Computer Science and Automation, Bachelor's degrees, Study Programme: Occupatioanal Safety Engineering,

3. National University of Ireland, Galway, Bachelor's degrees, Study Programme: Health and Safety Systems,

4. Institut of Tchnology, Sligo, Ireland, Bachelor's degrees, Study Programme: Occupatioanal Safety & Health,

5. Oakland University, Bachelor's degrees, Study Programme: Occupatioanal Safety & Health.

15

Студијски програм основних академских студија Заштита на раду пружа студентима адекватан основ за наставак образовања на специја‐листичким и докторским студијским програмима на Факултету или на другим високошколским институцијама из истих или сродних области студија

УПИС СТУДЕНАТА

У прву годину основних академских студија, студијскох програма Заштита на раду, Факултет уписује 180 студената. Број студената је одређен у складу са друштвеним потребама за образовањем стручњака за заштиту запослених, материјалних и природних добара, као и у складу са ресурсима Факултета и интересовањем кандидата.

Поступак уписа регулисан је Законом о високом образовању, Статутом Универзитета у Нишу, Статутом Факултета, Правилником о упису студената на студијске програме Факултета заштите на раду у Нишу и Конкурсом за упис студената на прву годину основних студија на факултетима чији је оснивач Република. Конкурс садржи: број студената (укупно и по начину финансирања); услове за упис; мерила за утврђивање редоследа кандидата; поступак спровођења конкурса; начин и рокове за подношење жалбе на утврђени редослед; висину школарине коју плаћају самофинансирајући студенти.

На студијски програм основних академских студија може се уписати лице које има средње образовање у четворогодишњем трајању.

Кандидат који конкурише за упис у прву годину студија полаже пријемни испит из два предмета која бира из групе од пет предмета: Математика, Физика, Хемија, Информатика и Екологија и заштита животне средине. Наведени предмети се полажу по програмима за средње стручне школе.

Кандидат који је, као ученик трећег или четвртог разреда средње школе, освојио једно од прва три места на републичком такмичењу које организује Министарство просвете, науке и технолошког развоја, односно на међународном такмичењу, не полаже пријемни испит из одговарајућег наставног предмета. Кандидату се вреднује пријемни испит из тог предмета максималним бројем поена.

Редослед кандидата за упис у прву годину основних студија утврђује се на основу општег успеха постигнутог у средњем образовању и резултата постигнутог на пријемном испиту, према мерилима утврђеним Конкурсом и Правилником. Кандидат може освојити максимално 100 поена, од тога максимално 40 на основу успеха у средњој школи и максимално 60 на пријемном испиту.

16

Кандидат је положио пријемни испит (и тиме стекао право на рангирање ради уписа) уколико на пријемном испиту освоји најмање 14 бодова.

По истеку рокова за подношење приговора (жалби) на утврђени редослед кандидата на јединственој ранг листи, Комисија за пријем студената утврђује и објављује коначну ранг листу. Право на упис стиче кандидат који је на ранг листи рангиран у оквиру одобреног броја студената.

Кандидат се може уписати у статусу буџетског или самофинан‐сирајућег студента у зависности од укупног броја остварених бодова, места на ранг листи и броја кандидата утврђеног за упис.

Факултет благовремено информише будуће студенте о програму за полагање пријемног испита, припремној настави и консултацијама путем информатора и интернет странице Факултета.

Правилником о упису студената на студијске програме Факултета заштите на раду у Нишу детаљно се регулишу услови и поступак уписа на студијски програм основних академских студија и за студенте I, II и III степена другог факултета или друге самосталне високошколске установе, за лица која имају стечено високо образовање, као и за лица којима је престао статус студента.

ОЦЕЊИВАЊЕ И НАПРЕДОВАЊЕ СТУДЕНАТА

Рад студента у савлађивању појединог предмета континуирано се прати током наставе и изражава се у поенима. Испуњавањем предиспитних обавеза и полагањем испита студент може остварити највише 100 поена, при чему предиспитне обавезе учествују са најмање 30, а највише 70 поена.

Студијским програмом је дефинисано да за активности и провере знања у току семестра (предиспитне обавезе) студент може остварити највише 60 поена, а полагањем испита највише 40 поена.

Предиспитне обавезе могу бити: редовно присуство и активност на предавањима и вежбама, домаћи задаци, тестови, колоквијуми, графички радови, семинарски радови, презентације, есеји. Силабусом предмета се прецизирају конкретне предиспитне обавезе и начин стицања поена за сваку предиспитну активност. Структура и укупан број поена које је студент остварио испуњавањем предиспитних обавеза оглашава се на огласној табли Факултета, по окончању наставе.

17

На испит може изаћи студент који је задовољио све предиспитне обавезе утврђене силабусом предмета (Табела 5.2. Спецификацији предмета – део: Оцена знања у Књизи предмета) и остварио најмање 30 поена.

Испит се полаже само у писаној форми, само усмено, или у писаној форми и усмено. Успех студента на испиту изражава се оценама од 5 до 10. Оцена се формира на основу укупног броја поена које је студент остварио испуњавањем предиспитних обавеза и полагањем испита:

оцена 10 (изузетан) за остварених 91‐100 поена оцена 9 (одличан) за остварених 81‐90 поена оцена 8 (врло добар) за остварених 71‐80 поена оцена 7 (добар) за остварених 61‐70 поена оцена 6 (довољан) за остварених 51‐60 поена оцена 5 (није положио) за остварених 0‐50 поена.

Оцене које студенти стичу одговарају следећем квалитету знања и вештина студента:

оцена 10 – усвајање, репродукција и креативна примена целокупног градива

оцена 9 – усвајање, репродукција и примена целокупног градива

оцена 8 – репродукција и примена дела градива оцена 7 – репродукција целокупног градива оцена 6 – репродукција дела градива Оцену 5 (није положио) стиче студент који: покаже недовољно знање на испиту за прелазну оцену; напусти просторију у којој се одржава писани део испита

односно одустане од већ започетог писаног/усменог испита; након писаног дела испита не приступи усменом (код испита

који се полаже у писаној форми и усмено); због недоличног понашања, ометања других студената или због

коришћења недопуштених средстава на испиту буде удаљен са испита.

Оцена на испиту и број поена уписују се у записник о полагању испита и у индекс, које по завршеном испиту својим потписом оверава наставник, а оцена 5 (није положио) не уписује се у индекс.

Однос оцена и броја поена дефинисан је Правилником о полагању испита и оцењивању на испиту. Њиме се ближе уређују услови и начин полагања испита на Универзитету у Нишу и факултетима у саставу Универзитета, затим организација и поступак полагања испита, начин утврђивања оцене на испиту, заштита права студената, као и друга питања од значаја за полагање испита и оцењивање на испиту.

18

НАСТАВНО ОСОБЉЕ

За извођење наставе на студијском програму основних академских студија: Заштита на раду ангажовано је 38 наставника и 21 сарадник. Наставно особље има потребне научне и стручне квалификације за квалитетну реализацију студијског програма.

Квалитет наставника и сарадника обезбеђује се поштовањем Закона о високом образовању, Статута Универзитета у Нишу, Статута Факултета, Правилника о поступку стицања и заснивања радног односа наставника Универзитета у Нишу и Ближих критеријума за избор у звање наставника Универзитета у Нишу. Приликом избора наставника посебно се вреднују: резултати научноистраживачког рада кандидата, ангажовање кандидата у унапређивању наставе и других делатности Факултета, резултати педагошког рада кандидата, резултати постигнути у обезбеђи‐вању научно‐наставног подмладка, као и увођење резултата научно‐истраживачког рада у програмске садржаје предмета, тј. њихово стално усаглашавање са научним и стручним достигнућима у одређеној области.

У структури наставника, 35 наставника је запослено на Факултету са пуним радним временом, а 3 наставника су, уз сагласност високошколских институција на којима раде са пуним радним временом, ангажована по уговору о ангажовању.

Од 21 сарадника, 19 је у звању асистент и 2 у звању сарадник у настави.

Проценат часова предавања који изводе наставници са пуним радним временом је 92,11 %.

Укупно оптерећеност наставника на свим студијским програмима је у просеку 5,97, а на студијском програму основних академских студија "Заштита на раду" је у просеку 2,22 часа недељно, а сарадника је укупно на свим студијским програмима у просеку 10,05 часова недељно, а на студијском програму основним академских студија "Заштита на раду" је 4,21 часа у просеку недељно.

ОРГАНИЗАЦИОНА И МАТЕРИЈАЛНА СРЕДСТВА Факултет заштите на раду за обављање своје делатности располаже простором од 4375,24 m2, што за планираних 1630 студената износи 2,68 m2 по студенту. Ова површина је у складу са критеријумима за акредитацију за рад у две смене. Настава се одвија у 1887,14 m2

19

учионичког и лабораторијског простора. У учионицама постоји 1052 места за студенте, а у 14 лабораторија које су у функцији – 160 места. Учионице су опремљене неопходним аудио‐визуелним средствима, а лабораторије мерним инструментима и уређајима неопходним за квалитетно одвијање наставног процеса. На Факултету постоје 3 рачунарске учионице са 48 рачунара. Студентима је на располагању још преко 100 интернет прикључака у рачунарским кабинетима и кабинетима наставника и сарадника. Обезбеђено је 197,76 m2 простора за библиотеку и читаоницу. Читаоница располаже са 20 места и 4 рачунара за студенте. Библиотека располаже са 10526 библиотечких јединица релевантних за студијске програме које се изводе на установи и обезбеђује покривеност свих предмета одговарајућом уџбеничком и другом литературом. За рад студентског парламента обезбеђено је 140,72 m2 простора.

КОНТРОЛА КВАЛИТЕТА Факултет, у складу са усвојеном Стратегијом обезбеђења квали‐тета, Политиком квалитета и Стадардима и поступцима за обезбеђење квалитета, врши редовно спровођење постојећих процедура за обезбе‐ђивање, проверу и оцену квалитета свих области обухваћених Станардима и поступцима за обезбеђење квалитета. За припрему стандарда и поступка обезбеђења квалитета, њихово доследно спровођење и периодично анализирање квалитета студијских програма, наставног процеса, научно‐истраживачког рада, литературе, ресурса и других важних, показатеља за‐дужене су Комисија за обезбеђење квалитета, Комисија за самовред‐новање и Комисија за наставу на Факултету. Поред свега наведеног, оне имају и задатак да саставе писмени извештај о самовредновању и да у складу са оствареним резултатима предлажу мере унапређења квалитета, које се реализују у сарадњи са Наставно‐научним већем и деканом Факултета. На тај начин се ради на реализацији утврђене Мисије и Визије Факултета

20

ЛИСТА ОБАВЕЗНИХ ПРЕДМЕТА ОСНОВНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ


1. Математика 1 2. Хемија 3. Рачунарска техника 4. Основи система заштите 5. Социологија 6. Физика 7. Инжењерска графика 8. Технички материјали 9. Енглески језик 10. Економика заштите 11. Технолошки системи и заштита 12. Техничка механика 13. Електротехника 14. Хемијски параметри радне и животне средине 15. Теорија и организација образовања за заштиту 16. Теорија система и ризика 17. Математичка статистика у заштити 18. Термодинамика са термотехником 19. Ризик од опасних материја 20. Пожари и експлози 21. Бука и вибрације 22. Електромагнетна зрачења 23. Токсикологија 24. Заштита на машинама и уређајима 25. Заштита од опасног дејства електричне енергије 26. Методе процене ризика 27. Средства и опрема за гашење пожара 28. Комфор радне средине 29. Ергономија 30. Професионални ризик 31. Организација рада и заштите на раду

21

ЛИСТА ИЗБОРНИХ ПРЕДМЕТА ОСНОВНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ


1. Правни основи заштите 2. Математика 2 3. Постројења и инсталације под притиском 4. Примењена механика флуида 5. Основи информационих технологија 6. Електрична постројења и инсталације 7. Одржавање техничких система 8. Поузданост и безбедност система 9. Индустријски објекти 10. Алармни системи 11. Пречишћавање индустријских отпадних материја 12. Индикатори квалитета радне и животне средине 13. Заштита на раду и осигурање 14. Интегрисани системи менаџмента 15. Заштита у транспорту и логистика 16. Електротехнички системи у заштити 17. Медицина рада 18. Психофизиологија рада

22

Часови

активн

е наставе

Р.бр.

Назив пред

мета

С

Статус

пред

мета

П

В

ДОН

Остал

и

часови

ЕС

ПБ

ПРВА ГОДИНА

1.

Матем

атика 1

1

О

3

3

7

2.

Хемија

1

О

3

2

1

7

3.

Рачун

арска техника

1

О

2

2

2

6

4.

Основи

систем

а заштите

1

О

2

2

5

5.

Социологија

1

О

2

2

5

6.

Физика

2

О

3

2

1

7

7.

Инжењ

ерска граф

ика

2

О

3

2

1

6

8.

Технички матер

ијали

2

О

2

2

6

9.

Енглески језик

2

О

2

2

6

10.

Економика заш

тите

2

О

2

2

5

Укупно часова

наставе

недељно на години = 50 (26 часова

у 1. семестру и 24 часа у 2. семестру)

и бодови

на години

24

21

5

60


активн

е наставе

на години

750

С ‐ Сем

естар; Статус пред

мета: О‐Обавезан, И

‐изборни; П

‐Пред

авањ

а, В‐Веж

бе, ДОН‐Додатни облици наставе.

23

Часови

активн

е наставе

Р.бр.

Назив пред

мета

С

Статус

пред

мета

П

В

ДОН

Остал

и

часови

ЕС

ПБ

ДРУГА

ГОДИНА

11.

Технолошки

систем

и и заш

тита

3

О

2

2

6

12.

Техничка механ

ика

3

О

2

2

6

13.

Електротехника

3

О

2

2

6

14.

Хемијски парам

етри

радне и животне сред

ине

3

О

2

2

6

15.

Теорија и организација образовања за заш

титу

3

О

2

2

6

16.

Теорија систем

а и ризика

4

О

2

2

6

17.

Матем

атичка статистика у заш

тити

4

О

2

2

6

18.

Термодинам

ика са термотехнико

м

4

О

2

2

6

19.

Ризик од опасних матер

ија

4

О

2

2

6

Правни основи

заш

тите

20.

Матем

атика 2

4

И

2

2

6


наставе

недељно на години = 40 (20 часова

у 3. семестру и 20 часова

у 4.

семестру) и бодови

на години

20

20

60


активн

е наставе

на години

600

С ‐ Сем




‐Пред

авањ

а, В‐Веж


24

Часови

активн

е наставе

Р.бр.

Назив пред

мета

С

Статус

пред

мета

П

В

ДОН

Остал

и

часови

ЕС

ПБ

ТР

ЕЋА ГОДИНА

21.

Пожар

и и експлозије

5

О

2

2

6

22.

Бука и вибрац

ије

5

О

2

2

6

23.

Електромагнетна зрачењ

а

5

О

2

2

6

Постројења и инстал

ације под притиском

24.

Примењ

ена механика флуи

да

5

И

2

2

6

Основи

информац

ионих технологија

25.

Електричн

а постројења и инстал

ације

5

И

2

2

6

26.

Токсико

логија

6

О

2

2

6

27.

Заштита на маш

инам

а и уређ

ајима

6

О

2

2

6

28.

Заштита од опасног дејства електричн

е ен

ергије

6

О

2

2

6

Одржавањ

е техничких систем

а 29.

Поуздан

ост и безбед

ност систем

а 6

И

2

2

6

Индустријски

објекти

30.

Алар

мни системи

6

И

2

2

6


наставе

недељно на години студија = 40 (20 часова

у 5. семестру и 20 часова

у 6.


на години студија

20

20

60


активн

е наставе

на години

600

С ‐ Сем




‐Пред

авањ

а, В‐Веж


25

Часови

активн

е наставе

Остал

и

часови

ЕС

ПБ

Р.бр.

Назив пред

мета

С

Статус

пред

мета

П

В

ДОН

ЧЕТ

ВРТА

ГОДИНА

31.

Методе процен

е ризика

7

О

2

2

5

32.

Сред

ства и опрема за гаш

ење пожар

а 7

О

2

2

5

33.

Комфор рад

не сред

ине

7

О

2

2

5

34.

Ергономија

7

О

2

2

5

Пречишћавањ

е индустријски

х отпад

них матер

ија

35.

Индикатори квалитета рад

не и живо

тне сред

ине

7

И

2

2

5

Заштита на рад

у и осигурањ

е 36.

Интегрисани систем

и мен

аџмен

та

7

И

2

2

5

37.

Професионал

ни ризик

8

О

2

2

5

38.

Организација рад

а и заш

тите на рад

у 8

О

2

2

5

Заштита у тран

спорту и логистика

39.

Електротехнички систем

и у заш

тити

8

И

2

2

5

Мед

ицина рад

а 40.

Психофизиологија рад

а

8

И

2

2

5

41.

Стручна пракса

8

О

3

3

42.

Дипломски рад

8

И

5

7


наставе

недељно на години студија = 40 (20 часа у 7. семестру и 20 часа у 8.


на години студија

20

20

8

60


активн

е наставе

на години

600


активн

е наставе, о

стал

и часови

и бодови

за све године студија

2550

120

240

С ‐ Сем




‐Пред

авањ

а, В‐Веж


Предмети студијског програма

29

МАТЕМАТИКА 1 Статус предмета: обавезан

Број ЕСПБ: 7

Циљ предмета: Усвајање знања из математике, неопходних за савладавање садржаја стручних предмета на вишим годинама студија.

Исход предмета: Савладавањем програмског садржаја студенти стичу вештину коришћења знања из математичке логике и теорије скупова, алгебре, аналитичке геометрије, анализе реалних функција, интегралног рачуна и програмског пакета Mathematica.

Садржај предмета: Елементи математичке логике и теорије скупова (искази, исказна алгебра, исказни рачун, релације, пресликавања, функције, графови). Елементи алгебре (детерминанте и матрице, системи једначина, алгебра вектора). Елементи аналитичке геометрије (раван и права у простору). Увод у анализу реалних функција (реалне функције једне променљиве, граничне вредности реалних низова и функција, непрекидност функције, извод и диференцијал, испитивање функција помоћу диференцијалног рачуна, реалне функције више реалних променљивих, парцијални изводи, тотални диференцијал, екстремне вредности функција више независно променљивих). Интегрални рачун (неодређени интеграл, одређени интеграл и његове примене). Упознавање са програмским пакетом Mathematica.

30

ХЕМИЈА Статус предмета: обавезан


Циљ предмета: Стицање примењених знања из хемије неопходних за разумевање стања и процеса који се одигравају у радној и животнојсредини.

Исход предмета: Оспособљавање студената за примену основних хемијских знања у примењеним и специјалним хемијским дисциплинама из области заштите радне и животне средине, области заштите од пожара и експлозија и областима управљања комуналним системима и ванредним ситуацијама.

Садржај предмета:

Теоријска настава: Основни појмови и закони хемије. Атомско‐молекулска теорија. Периодни систем. Хемијска кинетика и равнотежа. Термохемија. Дисперзни системи. Електролити. Карактеристике хемијских елемената и молекула значајних за радну и животну средину. Молекулске карактеристике органских једињења. Органске реакције. Класификација органских једињења према функционалним групама. Значајна органска једињења радне и животне средине. Процеси штетних деловања органских молекула и основне мере сузбијања дејства.

Практична настава: Основни појмови и закони у хемији. Израчунавања из хемијских једначина (масени и запремински удео). Хемијска термодинамика и кинетика. Оксидо‐редукционе једначине. Гасни закони. Дисперзиони системи. Израчунавања из области раствора, рН вредности. Електролитичка дисоцијација. Аналитичке методе у органској хемији.

Методе извођења наставе: Предавања (интерактивна настава), рачунске и лабораторијске вежбе.

31

РАЧУНАРСКА ТЕХНИКА Статус предмета: обавезан


Циљ предмета: Усвајање основних знања из аритметичких, логичких и алгебарских основа рачунара. Оспособљавање за самостални рад на рачунару и коришћење апликативних програмских пакета опште намене и програмских пакета из области заштите.

Исход предмета: Оспособљеност студената за примену рачунарске технике и информационе технологије за самостално решавање проблема заштите на раду и заштите животне средине применом рачунара.


Теоријска настава: Теоријско упознавање студената са аритметичким, логичким и алгебарским основама цифарских рачунара. Решавање проблема из области заштите коришћењем рачунара. Усвајање знања се проверава кроз примере на вежбама.

Практична настава: Самостално решавање проблема заштите на раду помоћу рачунара

Методе извођења наставе: Предавањe се изводи аудитивно ‐ у учионици, и у комбинацији аудитивно ‐ практично коришћењем рачунара кроз паралелни рад студената током предавања и самостални рад током вежби.

32

ОСНОВИ СИСТЕМА ЗАШТИТЕ Статус предмета: обавезан


Циљ предмета

Усвајање знања о основним елементима, карактеристикама и процесима система радне и животне средине, принци‐пима заштите и системима заштите на раду, заштите од пожара, заштите животне средине и заштите у ванредним ситуацијама.

Исход предмета

Знања о организовању и међусобним интеракцијама и интеракцијским ефектима организационих и природних система и о системима заштите у области радне и животне средине.

Садржај предмета

Теоријска настава: Системски приступ у проучавању радне и животне средине. Карактеристике система ‐ структура, стање, процеси, понашање. Интерне и екстерне везе система – анализа применом закона о одржању масе, енергије, информације. Систем животне средине, пословни систем, технолошки систем, систем радне средине (елементи, карактеристике, процеси, интеракције). Човек у систему радне и животне средине. Деградација система. Основни принципи заштите. Систем заштите на раду. Систем заштите од пожара. Систем заштите животне средине. Систем заштите у ванредним ситуацијама.

Практична настава: Семинарски: израда и презентација семинарског рада према изабраној теми

Методе извођења наставе: Аудитивно рачунске

33

СОЦИОЛОГИЈА Статус предмета: обавезан


Циљ предмета: Прихватање холистичког погледа на свет у циљу правилног сагледавања односа међузависности и међуповезаности различитих друштвених појава у савременој цивилизацији, хармонизације односа у систему друштво‐природа и остваривања одрживог развоја.

Исход предмета: Стицање знања о целини друштвених појава и интеракцијској повезаности појава и промена у друштву и природи, као и о основним особеностима живота и рада људи у условима глобализације и транзиције у нашем друштву и.оспособљеност студената за укључивање у креирање развојних политика.


Теоријска настава: Појам науке и предмет изучавања социологије. Методе социолошког истраживања. Теоријска схватања у социологији ‐ стара и нова. Друштво и друштвене појаве. Структура друштва. Рад као друштвена појава. Друштвене групе: класа, стратификација и неједнакост; брак и породица; политичке партије и друштвени покрети; држава. Друштвене норме. Култура и друштво. Свет који се мења (глобализација). Развој друштва (одрживи развој). Сиромаштво, социјална заштита и друштвена изопштеност. Савремено друштво и еколошки проблеми.

Практична настава: Вежбе: Обрада актуелних друштвених тема кроз одбрану семинарских радова и анализу текстова.

Методе извођења наставе: Предавања (усмено излагање), вежбе (индивидуални и групни рад), семинарски радови, консултације.

34

ФИЗИКА Статус предмета: обавезан


Циљ предмета: Усвајање знања из општег курса физике неопходних за савладавање садржаја стручних предмета на вишим годинама студија. Циљ предмета је да се студенти упознају са основним физичким принципима и законима који су неопходни за анализу процеса и појава у области инжењерства заштите животне средине и зашттие на раду.

Исход предмета: Оспособљеност студената за стицање вештина:

решавање конкретних експерименталних и рачунских проблема из области физике;

повезивање основних знања из различитих области класичне физике и њихове примене;

разумевање физичких законитости за њихову примену у области инжењерства заштите животне средине и зашттие на раду.

Садржај предмета: Теоријска настава: Увод. Кинематика. Динамика. Рад, снага и енергија. Динамика крутог тела. Статика. Гравитација. Осцилаторно и таласно кретање. Еластичност. Статика флуида. Динамика флуида. Топлота и температура. Термодинамика. Електростатика. Електрична струја у чврстим, течним и гасовитим телима. Магнетно поље у вакууму. Магнетне особине материје. Електромагнетна индукција. Оптика. Геометријска оптика. Оптички инструменти.

Практична настава: Рачунске и лабораторијске вежбе: Лабораторијске вежбе прате области које се обрађују на теоријској настави, на којима се студенти у пракси оспособљавају за основна мерења, прорачуне и анализе добијених експерименталних резултата. Рачунска вежбања такође прате теоријску наставу и на тај начин доприносе бољем разумевању градива и употпуњују стечена знања.

Методе извођења наставе: Предавања (3 часа недељно у току семестра), рачунске вежбе (2 часа недељно у току семестра) и експерименталне вежбе (1 час недељно у току семестра) уз мултимедијалну презентацију и интерактиван рад са студентима.

35

ИНЖЕЊЕРСКА ГРАФИКА Статус предмета: обавезан


Циљ предмета: Развијање перцепције простора, усвајање принципа пројектовања, стицање способности за графичку комуникацију и примену графичких и рачунарских метода у решавању инжењерских проблема.

Исход предмета: Савладавањем програмског садржаја студенти овладавају вештинама пројектовања уз помоћ савремених софтверских алата и стичу способност за употребу, израду и допуну техничке документације у класичним и модерним форматима.


Теоријска настава: Увод у теоријске основе пројектовања. Основни елементи инжењерске графике, нацртне геометрије и техничког цртања. Системи пројектовања у различитим техничким дисциплинама. Основе пројектовања применом рачунара. Овладавање вештинама пројектовања савременим софтверским алатима (Rhinoceros, AutoCAD, Solid Works).

Методе извођења наставе: Предавања, вежбе, консултације.

36

ТЕХНИЧКИ МАТЕРИЈАЛИ Статус предмета: обавезан


Циљ предмета: Стицање знања о техничким материјалима, њиховом месту и улози у систему човек‐окружење‐материјални производи и оњиховим функцијама заштите.

Исход предмета: Усвојен потребан ниво инжењерског знања о техничким материјалима и о њиховој поузданости када се користе у функцији заштите човека, технологија, машина и уређаја.


Теоријска настава: Технички материјали‐појам, стање потреба и резерви у природи, могућности рециклаже, затворен циклус употребе. Карактеристике материјала ‐ физичка својства, чвростоћа, корозивна и антикорозивна својства. Материјали које треба штитити као ресурсе за одржавање људске популације: вода, ваздух, енергенти, минерали (својства, показатељи, енергетски потенцијал). Технички материјали у функцији заштите људи и постројења ‐ термоизолациони материјали, електроизолациони материјали, ватрогасни материјали, изолациони материјали са становишта виброакустике и буке, материјали у заштити од радијације, материјали будућности. Метали‐особине метала и њихових легура, својства битна за примену у заштити; примена алуминијума, бакра, олова, цинка и њихових легура у заштити. Примена грађевинске и ватросталне керамике у заштити. Технички материјали у триболошкој заштити машина и уређаја. Системи заштите техничких материјала. Еколошки материјали ‐ природни материјали за градњу еколошких објеката

Практична настава: Проширивање знања са предавања, тестови провере, показне вежбе

Методе извођења наставе: Вербално текстуални метод (излагања, разговори, писани материјали), илустративно демонстрациони (power point презентације, анимације, симулације), лабораторијско‐ експерименталне самосталне и показне вежбе.

37

ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК Статус предмета: обавезан


Циљ предмета: Развијање рецептивних и продуктивних језичких вештина (како у писаној тако и у усменој форми).

Исход предмета: Просечно владање синтаксичким и лексичким јединицама енглеског језика неопходним за писану и усмену комуникацију у струци.


Теоријска настава: Енглески језик у заштити радне и животне средине представља дисциплину енглеског језика струке која, с обзиром на то, обрађује екстралингвистичке садржаје везане за академске и професионалне потребе и интересовања студената овог факултета. Програмски садржај Енглеског језика је зато везан за програмске садржаје свих осталих предмета који се изучавају у оквиру овог студијског програма. Тематске целине повезане су са језичким категоријама. Лингвистички израз ових садржаја подразумева како специјализовани тако и општи вокабулар и синтаксу.

Практична настава: Вежбе. Вежбе прате садржаје који се раде на предавањима.

Методе извођења наставе: Предавања и вежбе (интерактивна настава), тестирање, консултације

38

ЕКОНОМИКА ЗАШТИТЕ Статус предмета: обавезан


Услов:

Циљ предмета: Стицање неопходних знања о пословном систему, трошковима пословања, трошковима заштите и релацијама између трошкова заштите и квалитета пословања.


Оспособљеност студената за процену економских последица у радној и животној средини, за сагледавање економских ефеката улагања у заштиту и за вођење пројеката унапређивања заштите радне и животне средине на основу трошкова заштите.


Теоријска настава: Делатности. Производња. Пословање. Средства. Фондови. Трошкови. Економски принципи. Резултати. Финансијски план. Интерни ефекти. Екстерни ефекти. Дисекономија. Заштита и трошкови: Директни и индиректни трошкови заштите. Праћење и извештавање. Прикупљање података. Системи за управљање трошковима. Анализа трошкова заштите. Заштита као економска категорија. Непосредне последице неповољних услова рада‐ повреде на раду, повреде на раду са смртним исходом, професионалне болести, болести рада и инвалидност. Економске последице неповољних услова рада ‐ губици и издаци. Непосре‐дне последице пожара и експлозија ‐ повреде, смртне повреде и инвалидност. Економске последице пожара и експлозија ‐ директна и индиректна штета. Непосредне последице загађивања животне средине ‐ обољења и смртни исходи. Економске последице загађивања животне средине – непосредна и посредна штета. Инвестиције у заштиту. Економски ефекти улагања у заштиту и њихов утицај на квалитет пословања. Примери добре праксе.

Практична настава: Решавање одређених задатака, упознавање и рад са статистичким публикацијама, обрада економских показатеља, коришћење рачунарске подршке и анализа економских последица на примерима из праксе. Обрада семинарског рада.

Методе извођења наставе: Теоријска и практична настава уз индивидуално ангажовање студената. Израда и одбрана семинарског рада.

39

ТЕХНОЛОШКИ СИСТЕМИ И ЗАШТИТА Статус предмета: обавезан


Циљ предмета: Стицање основних знања о технолошким системима у циљу смањења ризика утицаја на радну и животну средину, одређивањем критичних места с обзиром на минимизацију отпадних материја и ослобођене енергије, односно спречавања деградације и угрожавања радне и животне средине.

Исход предмета: Стицање знања за разумевање, контролу и праћење функционисања технолошких система са аспекта заштите радне и животне средине.


Теоријска настава: Системи и технолошки системи. Појам, карактеристике и класификација система. Појам технологије и технолошких система. Подела и структуирање технолошких система (технолошки процеси, средства за рад, предмети рада, енергија, информације и људски рад као улазни елемент технолошких система). Масени биланс технолошких система. Енергетски биланс технолошких система. Ексергетски биланс технолошких система. Механичке операције. Појам и физичка својства флуида. Једначина континуитета. Бернулијева једначина. Мешање. Уситњавање. Просејавање. Пресовање. Таложење. Филтрација. Центрифугирање. Транспорт чврсте материје. Топлотне операције. Основни параметри помоћу којих се описује механизам преноса топлоте. Механизми преноса топлоте ‐ кондукција, конвекција, зрачење. Размењивачи топлоте. Укувачи. Дифузионе операције. Пренос масе ‐ појам и начини. Дестилација. Ректификација. Апсорпција. Адсорпција. Екстракција. Сушење. Избор улазних и излазних елемената технолошког процеса од значаја за заштиту радне и животне средине. Избор шеме технолошког процеса. Избор технолошке опреме. Избор сировина и помоћних материјала. Избор енергије. Избор локације на којој се одвија технолошки процес. Избор хемијских реакција у производним технолошким системима ‐ оксидација и редукција, горење, неутрализација, хидролиза, електролиза, естерификација, нитровање, халогеновање, сулфоновање, хидрогенизација, алкиловање, полимеризација, ферментација и др. Технолошки системи као извори загађења животне средине. Безбедност и здравље на раду у технолошким системима. Заштита од пожара у технолошким системима. Интегрисани систем заштите у технолошким системима.

Практична настава: Практична настава се реализује у окиру вежби, које сукцесивно прате наставу, на којима се анализирају практични примери интегрисаног система заштите у технолошким системима. У оквиру вежби врши се израда семинарских радова на задату тему из области интегрисаног система заштите у технолошким системима, њихова презентација и одбрана. Подстиче се студијски истраживачки рад реализован у Лабораторији за ризик технолошких система и индустријској пракси.


40

ТЕХНИЧКА МЕХАНИКА Статус предмета: обавезан


Циљ предмета: Стицање основних знања из Статике и Отпорности материјала.

Исход предмета: Оспособљеност студената за разумевање механичких појава и законитости мировања, напонског и деформационог стања тела.


Теоријска настава: СТАТИКА‐Основни појмови. Аксиоми статике. (2); Систем сучељних сила у равни и у простору. Свођење система сучељних сила на једноставнији. Јeдначине равнотеже.(2); Систем сучељних сила у равни и у простору. Свођење система сучељних сила на једноставнији. Јeдначине равнотеже.(2); Систем паралелних сила.Тежиште тела. Тежиште хомогене материјалнс површине и запремине.(2); Графостатика:основни елементи (план сила и верижни полигон).(2); Равна решетка. Статичка одређеност. Методе за одређивање унутрашњих сила.(2): Равни пуни носачи: проста греда, конзола, греда са препустима, рам. Дефиниција сила у пресеку и конвенција о знаку.(2); ОТПОРНОСТ МАТЕРИЈАЛА ‐ Основни појмови и претпоставке.(2); Геометријске карактристике равних пресека.(2); Основне врсте напрезања. Аксијално напрезање.(2); Равно напрезање. Смицање.(2); Увијање вратила кружног и кружно‐прстенастог попречног пресека.(2); Савијање, чисто и попречно. Еластична линија.(2); Извијање.(2); Преглед наставног садржаја. Упутства за припрему завршног испита.(2).

Вежбе:СТАТИКА‐Основни појмови. Аксиоми статике‐ израда задатака (2); Систем сучељних сила у равни и у простору. Свођење система сучељних сила на једноставнији. Јeдначине равнотеже‐ израда задатака.(2); Систем сучељних сила у равни и у простору. Свођење система сучељних сила на једноставнији. Јeдначине равнотеже‐ израда задатака.(2); Систем паралелних сила.Тежиште тела. Тежиште хомогене материјалнс површине и запремине‐ израда задатака.(2); Графостатика:основни елементи (план сила и верижни полигон)‐ израда задатака.(2); Равна решетка. Статичка одређеност. Методе за одређивање унутрашњих сила‐ израда задатака.(2): Равни пуни носачи: проста греда, конзола, греда са препустима, рам. Дефиниција сила у пресеку и конвенција о знаку‐ израда задатака.(2);

ОТПОРНОСТ МАТЕРИЈАЛА ‐ Основни појмови и претпоставке– израда задатака.(2); Геометријске карактристике равних пресека.(2); Основне врсте напрезања. Аксијално напрезање‐ израда задатака.(2); Равно напрезање. Смицање‐ израда задатака.(2); Увијање вратила кружног и кружно‐прстенастог попречног пресека‐ израда задатака.(2); Савијање, чисто и попречно. Еластична линија‐ израда задатака.(2); Извијање‐ израда задатака.(2); Преглед наставног садржаја. Упутства за припрему завршног испита.(2).

Практична настава:Други облици наставе: Консултације

Методе извођења наставе: Aудитивне

41

ЕЛЕКТРОТЕХНИКА Статус предмета: обавезан


Циљ предмета: Стицање знања о основним појмовима и законима у електротехници.

Исход предмета: Оспособљеност студената за разумевање појава, принципа и законитости у електротехници.

Студенти који успешно савладају градиво на предмету биће оспособљени за даље праћење наставе из ужестручних предмета на студијама.

Садржај предмета: Теоријска настава: Електростатика: Наелектрисавање. Кулонов закон, електрично поље. Гаусов закон. Рад, електрични скалар потенцијал. Лапласова и Пуасонова једеначина. Капацитивност и кондензатори. Дипол и мултиполи. Теорема ликова. Проводници и диелектрици. Vектор електричне индукције, гранични услови. Поларизација диелектрика. Везана наелектрисанја. Енергија електростатичког поља. Принцип елиминације статичког наелектрисања.

Стационарно електрично поље и једносмерна струја: Носиоци наелектрисања,. Јачина и густина струје. Једначина континуитета наелектрисања и први Кирхофов закон. Отпорност и отпорници. Омов, Џулов и други Кирхофов закон. Кондензатор у колу једносмерне струје. Генератори. Пренос максималне снаге. Теореме и методи за решавање електричних кола. Дуалност електростатичког и стационарног електричног поља. Отпор распростирања и принцип уземљивача.

Електромагнетизам: Лоренцова сила. Магнетна индукција. Холов ефекат. Магнетно полје стационарних струја. Кретанје честице у електромагнетном пољу. Амперов закон. Магнетни вектор потенцијал. Кружна струјна контура, соленоид, торус. Магнећење материје. Гранични услови. Подела материјала и хистерезис. Појам магнетних псеудо маса и магнетни полови. Генералисани Амперов закон. Електромагнетна индукција и Фарадејев закон. Енергија магнетног поља. Индуктивност и коефицијенти индукције. Међусобна индуктивност и појам спрегнутих кола. Електричне осцилације. Појам генератора једносмерне и наизменичне струје. Трансформатор. Променљиво електромагнетно поље. Површински ефекат

Временски променљиве струје: Простопериодичне струје, комплексни домен и импеданса. Резонантна и антирезонатна кола. Решавање једноставних електричних кола у временском и коплексном домену.

Методе извођења наставе: Настава се изводи у виду предавања и аудитивних вежби. Осим рада на табли приказују се мултимедијалне презентације, фотографије и видео клипови. Поједине наставне јединице се налазе у облику презентација. Обавезне консултације такође помажу успешнијем савлађивању градива.

42

ХЕМИЈСКИ ПАРАМЕТРИ РАДНЕ И ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Статус предмета: обавезан


Циљ предмета: Стицање знања о хемијским параметрима радне и животне средине, о нјиховом смислу и функcијама, као и вештина за компаративну анализу хемијских параметара и резултатата хемијске

анализе и за заклјучиванје о степену хемијске загађености радне или животне средине.

Исход предмета: Оспособлјеност студената за утврђиванје степена загађености радне и животне средине на основу

упоређиванја резултата хемијских анализа и стандардних вредности хемијских параметара.


Теоријска настава: Међународни систем јединица и величина – хемијске величине и јединице, физичкохемијске величине и јединице, биохемијске величине и јединице. Појам хемијских параметара радне и животне средине. Класификација хемијских параметара на основу врсте штетности – токсични параметри, параметри у области пожара и експлозија (параметри запаљивости, паљења, горења, самопаљења, тињања, експлозија), оксидоредукциони, радиоактивни и остали параметри. Извори хемијског загађења у радној и животној средини. Хемијски параметри радне средине. Хемијски параметри животне средине (параметри вода, ваздуха, земљишта, хране). Стандарди и препоруке дозвољених вредности хемијских параметара. Дијагностика стања радне и животне средине.

Практична настава: Рачунске вежбе: Методе мерења; Рачунање са величинама и јединицама; Квантитативни састав смеша; квантитативни однос хемијских параметара.

Лабораторијске вежбе: одређивање концентрација супстанци у ваздуху, води и земњишту као и хемијских параметара.

Семинарски радови: Утврђивање потенцијално загађених сфера животне средине

Методе извођења наставе: Предавања и презентације наставника; Рачунске вежбе; Семинари; Консултације.

43

ТЕОРИЈА И ОРГАНИЗАЦИЈА ОБРАЗОВАЊА ЗА ЗАШТИТУ



Циљ предмета: Упознавање и разумевање основних теоријских питања и проблема образовања и организације образовног рада за заштиту радне и животне средине који чине претпоставку за бављење процесима образовања, обуке, оспособљавања и усавршавања у овој области.

Исход предмета: Оспособљеност за организацију образовно‐информативног рада за заштиту радне и животне средине. Знања и способности за креирање програма, реализацију и евалуацију образовних активности. Компетенције за развој планова, стратегија и облика образовања за заштиту радне и животне средине у контексту концепције доживотног образовања и стратегије одрживог развоја.


Теоријска настава: Појмовне и теоријске основе образовања и васпитања; Образовање и/за одрживи развој; Образовање, васпитање и информисање за заштиту радне и животне средине; Педагошко‐андрагошке и психолошке основе процеса образовања и учења за заштиту; Принципи наставно‐образовног рада, Планирање и програмирање образовања за заштиту; Организација образовања за заштиту; Методика образовања за заштиту; Наставна технологија у образовању за заштиту; Основи докимологије у образовању за заштиту; Квалитет у образовању за заштиту; Наставно‐инструктивни кадар у образовању за заштиту.

Практична настава:Вежбе, Други облици наставе, Студијски истраживачки рад

Разматрање актуелних питања и проблема образовања и обуке за заштиту у радној и животној средини.

Практични радови: израда аналитичко‐снимачке листе, креирање и израда планова и програма образовања и оспособљавања за заштиту, израда припреме за извођење образовне теме (јединице). Посете организацијама – ''образовни дан''‐ сусрет теорије и праксе

Методе извођења наставе: Метода предавања, презентације, практичних радова, разговора и дискусије, консултације.

44

ТЕОРИЈА СИСТЕМА И РИЗИКА Статус предмета: обавезан


Циљ предмета: Стицање знања о основним принципима и законитостима теорије система и теорије ризика и о њиховој примени у управљању ризиком.

Исход предмета: Поседовање знања о принципима и законитостима понашања система и о значају, елементима и процесима управљања ризиком система; развијена вештина примене системског прилаза у анализи и решавању мултидисциплинарних проблема управљања ризиком радне и животне средине.


Теоријска настав а: Увод у системско мишљење – развој системских идеја, аналитичко и системско мишљење, системски прилаз, системске науке. Општа теорија система – настанак и развој, принципи и законитости. Систем – перформансе, квалитет, мерење квалитета. Модели система – значај и принципи моделирања; врсте модела; генерисање и карактеристике системског модела. Управљање – појам, елементи и принципи управљања; систем управљања; основни елементи у систему регулисања; основни динамички елементи система управљања. Теорија ризика ‐ појам, објективна и субјективна основа ризика; показатељи, квантификација и подела ризика; системско схватање ризика. Управљање ризиком – појам, приступи, карактеристике, елементи и процеси управљања ризиком; елементи и специфичности функционисања система за управљање ризиком.

Практична настава: Аудио‐визуелне и рачунске вежбе које прате теоријску наставу; презентација и одбрана семинарских радова из области обухваћених теоријским садржајем предмета.

Методе извођења наставе: Предавања, вежбе, консултације

45

МАТЕМАТИЧКА СТАТИСТИКА У ЗАШТИТИ Статус предмета: обавезан


Циљ предмета: Усвајање елементарних знања из Теорије вероватноће. Усвајање знања из Математичке статистике, неопходних за савладавање садржаја стручних предмета на вишим годинама студија.

Исход предмета: Оспособљеност студената за примену статистичких метода у пракси, како би самостално решавали неке конкретне проблеме, специјално у вези заштите радне и животне средине.

Садржај предмета: Основни елементи Теорије вероватноће (алгебра догађаја, вероватноћа, независност, формула тоталне вероватноће и Бајесова формула). Случајна променљива. Вишедимензионална случајна променљива. Независне случајне променљиве. Нумеричке карактеристике случајних променљивих. Важније расподеле случајних променљивих (биномна расподела, Пуасонова расподела, униформна расподела, нормална расподела, Студентова расподела и χ2 расподела). Елементи математичке статистике (популација, обележје и расподела обележја). Центри груписања и параметри варијабилитета. Узорак. Тачкасте и интервалне оцене параметара обележја. Тестирање статистичких хипотеза. Регресија и корелација.

Методе и облици извођења наставе : Предавања и рачунске/аудитивне вежбе

46

ТЕРМОДИНАМИКА СА ТЕРМОТЕХНИКОМ Статус предмета: обавезан


Циљ предмета: Циљ предмета је да студенти овладају основним појмовима и принципима термодинамике и термотехнике, упознају са могућностима и ограничењима при трансформацији топлотне енргије. У делу термотехнике студенти треба да овладају знањима из области преноса топлоте и оспособе за основне прорачуне апарата и уређаја.

Исход предмета: Студенти стичу знања на основу којих могу постављати масене и енергетске билансе за топлотне апарате и процесе који се одвијају у њима. Студенти су оспособљени да одреде термодинамичке величине стања идеалног гаса и реалних флуида и да користе прорачуне везане за простирање топлоте.


Теоријска настава: Увод. Термодинамички систем и околина. Радно телао. Величине стања. Равнотежа, промена стања, процес.Нулти принцип термодинамике. Основна једначина стања за идеалан гас. Корекције за реалан гас. Закон конзервације енергије. Појам енергије. Унутрашња енергија. Енталпија. Топлотни капацитет. Мајерова једначина. Први принцип термодинамике за затворени и отворени термодинамички систем. Радни (p, v) дијаграм и промене стања у њему. Други принцип термодинамике. Дефиниције. Појам ентропије. Повратни, неповратни и немогући процеси. Математички израз другог принципа термодинамике. Топлотни (Т, s) дијаграм и промене стања у њему. Промена eнтропија идеалних гасова. Ентропија и генерација ентропије при размени топлоте, материје и рада. Деснокретни и левокретни кружни циклуси. Први и други принцип термодинамике за кружни циклус. Идеалан Карноов циклус. Термодинамички циклуси. Термодинамички степен искоришћења. ‐ Максималан рад. Енергија, ексергија и анергија. Примена концепта ексергије: ексергетски губици и ексергетска ефикасност. Сенкијев дијаграм. Грасманов дијаграм. Трећи принцип термодинамике. Реални гасови и паре. Термодинамички циклуси са реалним гасовима. Ранкин‐Клаузијусов циклус. Простирање топлоте. Простирање топлоте провођењем. Конвективно простирање топлоте. Слободна и принудна конвекција. Коефицијент прелаза топлоте. Термички критеријуми сличности. Пролаз топлоте. Простирање топлоте зрачењем. Основни закони зрачења топлоте. Размењивачи топлоте са паралелним, супротним и унакрсним током, прорачун крајњих температура, прорачун грејне површине размењивача. Основе сагоревања.

Практична настава: Рачунске вежбе које су у потпуности прилагођене предавањима.

Методе извођења наставе: Предавања, вежбе, консултације, израда домаћих задатака и пројектног задатка, писмени и усмени испит.

47

РИЗИК ОД ОПАСНИХ МАТЕРИЈА Статус предмета: обавезан


Циљ предмета

Стицање знања о опасним материјама и мерама безбедности и заштите при њиховој производњи, превозу, складиштењу и коришћењу.


Стицање знања о основним својствима опасних материја и њиховом могућем штетном дејству на човека и животну средину као и о мерама заштите при њиховој производњи, транспорту, складиштењу и употреби.


Теоријска настава: Појам опасних материја. Нормативно уређење. Особине опасних материја: експлозивност, запаљивост, самозапаљивост, токсичност, радиоактивност, оксидирајуће и нагризујуће деловање. Ризик од опасних материја. Дејство опасних материја на човека и животну средину. Удеси изазвани опасним материјама. Превенција и санација удеса. Унификација, класификација, подела. Идентификација и означавање опасних материја. Класе опасних материја (експлозивне материје, компримовани и течни гасови, запаљиве течности, запаљиве чврсте материје, оксидирајуће, отровне, радиоак‐тивне, корозивне...). Производња, паковање, складиштење, руковање опасним материјама. Превоз и испуњеност услова за превоз. Мере заштите у случају удеса.

Практична настава: Аудио‐визуелне и рачунске вежбе које прате теоријску наставу, презентација и одбрана семинарских радова из области обухваћених теоријским садржајем предмета.

Методе извођења наставе: Предавања, вежбе, консултације. Предавања се заснивају на смисленом вербалном рецептивном учењу: представљање полазног оквира, излагање новог градива, довођење у везу са већ стеченим сазнањима, увођење одговарајућих примера, извођење закључака и довођење у везу са полазним оквиром. Вежбе се заснивају на интерактивном учењу и раду на изради семинарских радова.

48

ПОЖАРИ И ЕКСПЛОЗИЈЕ Статус предмета: обавезан


Циљ предмета: Стицање теоријских знања о пожарима и експлозијама као физичко‐хемијским појавама преношења масе и топлоте у одређеним условима њиховог развоја.

Исход предмета: Оспособљеност студената за идентификацију и процену ризика од пожара и експлозија и предузимање одговарајућих превентивних, репресивних и санационих мера заштите од пожара.


Теоријска настава: Основни појмови и дефиниције процеса неконтролисаног сагоревања. Услови настајања пожара и експлозија. Сагоревање гасова, течности и чврстих запаљивих материја. Самозапаљивост. Класификација пожара (према месту настајања, према природи постојаности материјала при сагоревању, према фази развоја, према брзини ослобађања топлоте, према обиму и величини…). Основни параметри пожара који карактеришу његово штетно дејство на човека и материјална добра: пламен (димензије, емисиона својства, температуре итд.), топлотни ефекат од кога непосредно зависи температурни режим пожара, температуре (локална, у конвективној струји, средња просторна, ...) продукти сагоревања (продукција, особине, смањење видљивости, контрола итд.)

Експлозивно сагоревање. Врсте експлозија: физичке, нуклеарне, хемијске експлозије. Параметри експлозије (топлота, температура, притисак експлозије, запремина гасовитих продуката експлозије). Подела експлозивних материја (према агрегатном стању, према намени, према хемијском саставу...). Заштита од пожара и експлозија (процеси и средства за гашење пожара, уређаји и апарати за гашење пожара, системи за гашење пожара, противексплозијска заштита...).

Практична настава: Решавање рачунских задатака експлозивног сагоревања запаљивих гасова, пара и прашина у смеши са ваздухом. Температура експлозије. Притисак експлозије.

Методе извођења наставе: Предавања и презентације наставника; Рачунске вежбе; Семинари; Консултације

49

БУКА И ВИБРАЦИЈЕ Статус предмета: обавезан


Циљ предмета: Стицање теоријских знања у области механичких и звучних осцилација. Оспособљавање студената за препознавање феномена буке и вибрација у радној средини, идентификацију и карактеризацију извора буке и вибрација као и оцену буке и вибрација које делују на радника и примену стечених знања у области инжењерства заштите на раду.

Исход предмета: Оспособљеност студената и стицање вештина за: разумевање физичких законитости настајања и простирања механичких звучних таласа; прорачун нивоа буке на отвореном и затвореном простору; прорачун енергетских физиолошких величина; мерење, анализу и оцену стања нивоа буке; мерење, анализу и оцену вибрација које делују на човека; примену актуелних стандарда и правилника.


Теоријска настава: Вибрације: Основни појмови и величине за описивање вибрација. Кинематика и динамика вибрација. Основни принципи настајања и преношења вибрација. Основни принципи антивибрационог фундирања. Ефекти вибрација на човека. Вибрације система шака ‐ рука. Вибрације које се преносе на човека. Таласна једначина. Типови таласа. Типови звучног поља. Основни типови буке. Подела према временском и фреквенцијском карактеру буке. Основни појмови и физичке величине за описивање буке. Настајање и простирање буке на отвореном простору. Тачкасти извори буке. Звучни притисак, интензитет звука и звучна снага. Појам, сабирање и одузимање нивоа буке. Субјективна оцена јачине буке. Енергетске физиолошке величине. Настајање и простирање буке у затвореном простору. Ниво буке у дифузном звучном пољу. Време реверберације. Ниво буке у просторијама са великим коефицијентом апсорпције. Звучна изолација. Механизми органа слуха и перцепције звука. Ефекти буке на човека. Мерење буке и вибрација. Мерни ланац и основни параметри мерења. Избор мерних места. Индикатори буке и вибрација које делују на човека. Дозвољене вредности. Оцена буке и вибрација. Стандарди и правилници.

Практична настава: Решавање рачунских задатака из области буке и вибрација. Рачунска вежбања прате теоријску наставу и на тај начин доприносе бољем разумевању градива и употпуњују стечена знања. Теренским мерењима студенти се у пракси оспособљавају за основна мерења, прорачуне и анализе добијених експерименталних резултата.

Методе извођења наставе: Теоријска предавања, рачунске и лабораторијске вежбе уз мултимедијалну презентацију и интерактиван рад са студентима.

50

ЕЛЕКТРОМАГНЕТНА ЗРАЧЕЊА Статус предмета: обавезан


Циљ предмета: Стицање знања из теорије макроскопских електромагнетних поља у линеарним изотропним и непокретним срединама и теорије квантних зрачења. Пружа неопходна знања за праћење предмета Заштита од електромагнетних зрачења.

Исход предмета: Поседовање теоријског знања о електромагнетним пољима и електромагнетном зрачењу као и вештина за процене њиховог утицаја на човека.


Теоријска настава: Увод: Електростатичко поље, вектор електричне индукције, трeћа Максвелова једначина. Магнетно поље, флукс магнетне индукције, четврта Максвелова једначина. Магнено поље у материји, генерализација Амперовог закона, струја диелектричног помераја, прва Максвелова једначина. Електромагнетна индукција, генерализација Фарадејевог закона, друга Максвелова јеначина. Стационарно електрично поље, једначина континуитета наелектрисања. Носиоци наелектрисања, Омов закон у локалном облику. Потпун систем једначина макроскопског електромагнетног поља у непокретним срединама.

Таласна једначина: Таласна једначина за потенцијале и брзина преношења електромагнетног поремећаја. Решавање таласне једначине, анализа решења, равански, цилиндрични и сферни таласи. Просто периодични електромагнетни таласи и Хелмхолцова једначина. Решавање Хелмхолтцове једначине. Особине електромагнетних таласа у диелектрицима, полупроводној, проводној и јонизованој средини. Рефлексија, трансмисија и апсорпција електромагнетних таласа.

Електромагнетно зрачење: Електрични дипол и електрична компонента електромагнетног таласа. Струјни елемент и магнетна компонента електромагнетног таласа. Хертцов дипол и дипол као хармонијски осцилатор. Зоне зрачења, и карактеристика зрачења дипола.

Електромагнетни спектар и Квантно корпускуларна зрачења: НФ зрачење, РФ зрачење, ИЦ зрачење, Оптичко зрачење, УВ зрачење, јонизујућа зрачења. Таласно квантни закони зрачења, Квантно корпускуларна кретања у атому топлоно зрачење, Оптичка зрачења, Закони топлотног зрачења, Енергија јонизације. Извори електромагнетног зрачења у радној средини, РФ зрачење, Ласерско зрачење, Закон радиоактивног распада, Радиоактивно зрачење, Дозиметрија јонизујућег зрачења.

Методе извођења наставе: Предавања и презентације наставника. Рачунске вежбе. Консултације

51

ТОКСИКОЛОГИЈА Статус предмета: обавезан


Циљ предмета: Стицање знања о токсичним супстанцама и њиховим токсичним ефектима која ће се примењивати приликом процене утицаја на радну и животну средину.

Исход предмета: Оспособљавање студената за разумевање и примену токсиколошких знања у области заштите радне и животне средине, заштите од пожара и експлозија управљанја комуналним системима и ванредним ситуацијама.


Теоријска настава: Предмет и задаци токсикологије и њене научне дисциплине; токсичне супстанце; класификација токсичних супстанци; особине токсичних супстанци; путеви уношења и путеви експозиције; токсикокинетика; токсикодинамика; неорганске и органске токсичне супстанце.

Практична настава: методе узимања узорака, методе хемијске анализе, квантитативни сатав смеша, рачунске вежбе (прерачунаванје токсичних и хемијских параметара); лабораторијске вежбе (квантитативно одређиванје токсичних супстанци у радној и животној средине).


52

ЗАШТИТА НА МАШИНАМА И УРЕЂАЈИМА Статус предмета: обавезан


Циљ предмета: Усвајање знања о процесима, развоју, конструисању и коришћењу система заштите на различитим машинама и уређајима.

Исход предмета: Студенти стичу теоретска и практична знања о примени техничких решења за безбедност машина, захтевима за уградњу система заштите , принципима пројектовања и процене ризика коју машина ствара по опслужиоце.


Теоријска настава: Развој система заштите на машинама и уређајима. Карактеристике опасности на машинама (анализа опасних зона на машинама и уређајима). Начини заштите и захтеви за уградњу система заштите на машинама и уређајима (заштитне направе, блокаде и оклопи). Конструктивна решења система заштите на машинама где се улагање и вађење предмета обраде обавља ручно. Битни захтеви који се односе на пројектовање и израду машина (безбедност управљачких система, заштита од механичких опасности). Процена ризика од различитих опасности које машина може проузроковати радом и елиминисање ризика погодном конструкцијом. Машинска директива и стандарди за безбедност машина. Системи заштите на машинама за обраду материјала резањем: стругови, рендисаљке, бушилице, глодалице брусилице. Анализа степена ризика на машинама, пример брусилице. Системи заштите на машинама за обраду дрвета: тракасте тестере, кружне тестере, рендисаљке, глодалице, брусилице. Системи заштите на машинама за примарну и секундарну прераду и обраду дрвета. Системи заштите на машинама за обраду материјала деформисањем: механичке и хидрауличне пресе. Системи заштитних уређаја на различитим машинама. Захтеви безбедности за конструкцују машина (конструкција затвореног алата, систем блокаде кретања извршног механизма машине и слично). Систем заштите на машинама помоћу дворучних команди: захтеви за уградњу, приципи активирања, место уградње, услови безбедности. Системи заштите на машинама помоћу светлосне заштитне завесе: врсте, уградња, принцип функционисања, конструкција. Систем заштите остварен погодном конструкцијом уређаја за управљање, команде, направе, блокаде, контролни инструменти и сигнални уређаји. Декларација о усаглашености машине. Техничка документација за машину, означавање знаком CE. Поступак за оцењивање усаглашености.

Практична настава: Упознавање са принципима конструктивних решења система заштите на машинама и начином контролисања и испитивања безбедносних функција машина и уређаја. Преглед и испитивање опреме за рад и давање стручног мишљења у погледу безбедности. Упутства за употребу, одржавање и безбедан рад.

Методе извођења наставе: Предавања се изводе аудитивно у учионици, а вежбе у комбинацији аудитивно и практично показивањем конструктивних система заштите на различитим машинама и уређајима одласком на терен у посету привредним организацијама.

53

ЗАШТИТА ОД ОПАСНОГ ДЕЈСТВА ЕЛЕКТРИЧНЕ ЕНЕРГИЈЕ

Статус предмета: обавезни


Циљ предмета: Стицање знања o: опасностима, индентификацији опасности, и анализи опасног деловања електричне енергије на човека; врстама и мерама заштите људи од опасног дејства електричне енергије; контроли примењених мера заштите људских живота од опасног дејства електричне енергије.

Исход предмета: Савладавањем програмског садржаја студенти су оспособљени да: идентификују опасности по људе од електричне енергије; анализирају мере заштите, утврђују безбедност електричних инсталација, уређаја и опреме, оцењују ефективност примењених мера заштите; и процењују професионални ризик од електричне енергије.


Теоријска настава: Човек као електробиолошки проводник. Деловање електричне струје на човека. Фактори опасног дејства електричне струје. Подела мера заштите. Техничке мере заштите од опасног дејства електричне енергије. Заштита људи при раду у електричним постројењима, на инсталацијама и при коришћењу електричних пријемника високог и ниског напона. Опрема за рад и средства личне заштите од опасног дејства електричне енергије. Техничке норме и захтеви за безбедност при коришћењу електричне енергије. Опасност и мере заштите од статичког електрицитета. Опасност и мере заштите од атмосферског електрицитета.

Практична настава: Израда рачунских задатака (струја кратког споја, струја земљоспоја, напон и струја квара, напон корака и додира, прегревање проводника) Израчунавање напона додира и струје квара у случајевима директног и индеиректног додира делова под напоном. Израчунавање параметара у колима заштите од опасног дејства електричне енергије. Упознавање студената са практичном применом мерења параметара електричних кола и мера заштите од опасног дејства електричне енергије.

Методе извођења наставе: Предавања и презентације наставника, рачунске и показне вежбе

54

МЕТОДЕ ПРОЦЕНЕ РИЗИКА Статус предмета: обавезан


Циљ предмета: Стицање знања o карактеристикама, предностима и недостацима метода којe се користе у процесу оцењивања ризика.

Исход предмета: Студент који успешно савлада предвиђен програмски садржај оспособљен је за правилан избор и практичну примену метода за процену ризка.


Теоријска настава: Основне терминолошке одреднице у вези са ризиком. Управљање ризиком – приступи и одреднице. Основне фазе управљања ризиком. Подела метода за процену ризика. Методе за процену ризика техничких система: анализа енергије, анализа опасности и операбилности, анализа начина, ефеката (и критичности/детекције) отказа, анализа стабла отказа, анализа стабла догађаја. Методе за процену људске поузданости: анализа људских грешака, приказ метода за процену људске поузданости. Методе за анализу акцидената: анализа промена, анализа функције безбедности, анализа одступања, анализа безбедности рада, комплексна метода за процену нивоа укупне опасности од акцидента. Методе за процену ризика управљачке делатности (менаџмента): аудит, пропуст менаџмента и стабло ризика, систем управљања безбедношћу, здрављем и заштитом животне средине. Методе за анализу еколошких ризика: анализа животног циклуса, ексергетска анализа животног циклуса. Синергија метода. Студије случаја – практична примена метода.

Практична настава:Аудио‐визуелне и рачунске вежбе које прате теоријску наставу, презентација и одбрана семинарских радова из области обухваћених теоријским садржајем предмета.

Методе извођења наставе: Предавања, вежбе, консултације. Мултимедијална предавања и вежбе. На предавањима се дају основне поставке и примери везани за садржај предмета. На вежбама студенти раде рачунске задатке који прате теоријску наставу и семинарске радове користећи информационе технологије.

55

СРЕДСТВА И ОПРЕМА ЗА ГАШЕЊЕ ПОЖАРА Статус предмета: обавезан


Циљ предмета: Стицање знања о врстама и својствима средстава за гашење пожара, процесима гашења пожара и оптеми за гашење пожара са основама инжењерских прорачуна.

Исход предмета: Поседовање знања за правилан избор и употребу средстава и опреме за гашење пожара у зависности од врсте гориве материје, врсте пожара и места где се она налази; поседовање вештина за израчунавање потребне количине средстава за гашење пожара.


Теоријска настава: Физичко‐хемијске основе процеса гашења. Дефиниција и услови потребни за гашење пожара. Средства за гашење. Подела средстава за гашење пожара: према агрегатном стању, механизму гашења, намени ‐ класи пожара, начину добијања. Гашење пожара хлађењем, загушивањем, хомогеном и хетерогеном инхибицијом. Вода као средство за гашење пожара: физичко‐хемијска својства, предности и недостаци, адитиви. Опрема. Пена као средство за гашење пожара: дефиниција, начини добијања, пенила, физичко‐хемијска својства, могућности примене... Прах као средство за гашење пожара: физичко‐хемијска својства, врсте, механизам деловања, могућности примене... Угљен‐диоксид као средство за гашење пожара: физичко‐хемијска својства, механизам деловања, могућности примене... Халони као средства за гашење пожара: физичко‐хемијска својства, механизам деловања, забрана примене халона и заштита озонског омотача. Нова хемијска средства за гашење пожара: физичко‐хемијска својства, механизам деловања, могућности и начини примене... Инертна средства за гашење пожара: врсте, физичко‐хемијска својства, начини примене.

Практична настава: Вежбе су делом рачунске и изводе се у учионици и делом показне, изводе се у Одељењу за заштиту и спасавање у Нишу.

Методе извођења наставе: Предавања, вежбе, консултације. Предавања се заснивају на смисленом вербалном рецептивном учењу: представљање полазног оквира, излагање новог градива, довођење у везу са већ стеченим сазнањима, увођење одговарајућих примера, извођење закључака и довођење у везу са полазним оквиром. Вежбе се заснивају на интерактивном учењу.

56

КОМФОР РАДНЕ СРЕДИНЕ Статус предмета: обавезан


Циљ предмета: Стицање знања за решавање конкретних проблема микрокомфора радне средине.

Исход предмета: Оспособљеност студената за анализу, синтезу, предвиђање решења и свих последица нерешених проблема у области комфора радне средине. Подизање критичког мишљења за сагледавање стања комфора радне средине; вештина решавања конкретних проблема комфора радне средине.


Теоријска настава: Елементи комфора радне средине. Ефективна температура. Основе преноса топлоте. Грејање, подела система грејања, измењивачи топлоте, централно грејање, водено, парно и ваздушно грејање, грејна тела, цевна мрежа и арматура, котлови за централно грејање, прорачун система централног грејања, опасности и мере заштите. Принципи струјања ваздуха. Општа и локална вентилација. Вентилација у циљу остварења комфора радне средине. Вентилација за потребе технолошких процеса. Вентилација за потребе смањивања опасности од пожара и експлозија. Прорачун вентилационих система. Локална вентилација специфичних операција. Елементи вентилационог система. Вентилатори. Испитивање вентилационих система. Влажан ваздух (термодинамичка својства) и процеси обраде ваздуха за потребе климатизације. I‐x дијаграм за влажан ваздух. Услови комфора радне средине. Губици и добици топлоте у климатизованим просторијама. Врсте система климатизације. Елементи климатизационог система. Зимски и летњи режим обраде ваздуха. Прорачун клима инсталација. Расхладни флуиди, компресорска расхладна машина, топлотна пумпа.

Практична настава: Вежбе: Решавање рачунских задатака. Практичан рад на терену. Израда пројектног задатка.


57

ЕРГОНОМИЈА Статус предмета: обавезан


Циљ предмета: Упознавање са проблемима когнитивне, физичке и организационе ергономије. Стицање знања о основним ергономским информацијама потребним за анализу и редизајнирање услова рада, кроз сазнања о људским могућностима и ограничењима и о широком спектру информација (анатомске, физиолошке, антропометријске, биомеханичке, когнитивне) неопходних за ергономску процену производа и система.

Исход предмета: Студент који успешно савлада програмски садржај оспособљен је да разуме и примењује основне ергономске принципе пројектовања система, да примењује критичке вештине и знања за процену и побољшање ергономског дизајна производа или система.


Теоријска настава: Настанак и развој ергономије. Корективна и системска ергономија. Веза ергономије и других наука. Циљеви и задаци ергономије. Физичка, когнитивна, организациона и ергономија окружења. Систем човек‐машина. Антропометрија. Основне димензије, антропометријска мерења, обрада података, људска разноликост. Дохват, радни положаји, радни простори, дизајн радног места (седење и стајање). Биомеханика, основни биомеханички принципи. Сензорни системи. Анализатор вида, анализатор звука, анализатор додира. Видно поље, видни углови. Кодирање визуелних информација. Индикатори, дисплеји. Пријем и обрада информација. Пропусне способности оператора. Памћење. Одлучивање. Системи за контролу и управљање. Компатибилност индикатор‐команда. Популацијски стереотипи. Биолошки ритмови, радно време, сменски рад, паузе, замор. Професионални стрес оператора. Психолошке, физиолошке, математичке и имитационе методе у ергономији. Ергономски ризик. Фактори ергономског ризика и њихов утицај на развој мишићно‐скелетних поремећаја.

Практична настава: Антропометријска мерења студентске популације, статистичка обрада добијених података, израда графичког или семинарског рада

Методе извођења наставе: Мултимедијална предавања и вежбе, израда графичког/семинарског рада, консултације

58

ПРОФЕСИОНАЛНИ РИЗИК Статус предмета: обавезан


Циљ предмета: Стицање знања о процедурама и организацији процеса оцењивања професионалног ризика

Исход предмета: Способност разумевања, организовања и спровођења поступка процене професионалног ризика


Теоријска настава: ПРОФЕСИОНАЛНИ РИЗИК ‐ ПОЈАМ, ПРЕДМЕТ И ЦИЉ: Појам професионалног ризика; Ризик система; Поузданост и безбедност система, Незгода; Повреда на раду; Теорије о незгодама и повредама на раду; Узроци незгода и повреда; Професионална болест. ЗАКОНОДАВНА И СТАНДАРДИЗАЦИОНА РЕГУЛАТИВА У ОБЛАСТИ ПРОФЕСИОНАЛНОГ РИЗИКА: Међународна законодавна регулатива; Европска законодавна регулатива; Национална законодавна регулатива. МЕТОДОЛОГИЈЕ И МЕТОДE ПРОЦЕНЕ ПРОФЕСИОНАЛНОГ РИЗИКА: Квалитативне и квантитативне карактеристике појмова и показатеља за процену ризика, Методологије процене професионалног ризика; Примена индексних показатеља за процену ризика. ПРОЦЕНА ПРОФЕСИОНАЛНОГ РИЗИКА: Математичка формулација професионалног ризика, Методолошки поступак процене професионалног ризика, Општи подаци о послодавцу, Правни основ за процену ризика, Методе процене професионалног ризика; Опис технолошког процеса; Анализа обољевања и повреда на раду; Снимање организације рада; Препознавање и утврђивање опасности и/или штетности; Процена ризика, Kinney метода процене и нормирања ризика; Модификована AUVA метода; Утврђивање мера за смањење нивоа ризика; Закључак акта о процени ризикан, Измене и допуне акта о процени ризика. УПРАВЉАЊЕ ПРОФЕСИОНАЛНИМ РИЗИКОМ: Општи захтеви; OH&S политика, Планирање; Припрема и спровођење; Проверавање и корективна акција; Преиспитивање од стране менаџмента

Практична настава: Практична настава се реализује у окиру вежби, које сукцесивно прате наставу, на којима се анализирају практични примери процене професионалног ризика на радном месту и у радној околини. У оквиру вежби врши се израда семинарских радова на задату тему из области процене професионалног ризика, њихова презентација и одбрана. Подстиче се студијски истраживачки рад реализован у Лабораторији за ризик технолошких система и индустријској пракси.


59

ОРГАНИЗАЦИЈА РАДА И ЗАШТИТЕ НА РАДУ Статус предмета: обавезан


Циљ предмета: Стицање знања о организационој структури и функцијама организација, односно привредних друштава и о значају, организацији рада и заштити на раду у пословном систему.

Исход предмета: Оспособљеност за организовање рада и организацију заштите на раду у пословном систему.


Теоријска настава: Организација као производно‐пословни систем. Организација као процес. Самоорганизација: синергетски приступ. Организација као социјум. Организационе теорије. Основни модели организација. Организационе структуре. Организационо‐правни облици међуорганизационе интеграције. Перспективе развоја организационих структура. Организационе промене. Организациона култура.

Заштита у производном и пословном систему. Кадрови у производно‐пословном систему. Управљање ‐ функције, структуре, нивои. Мотивација, комуникација и вођење. Организација система заштите безбедности и здравља на раду. Улога и значај лица за безбедност и здравље на раду.

Практична настава: Вежбе, Други облици наставе, Студијски истраживачки рад.

Методе извођења наставе: Усмено излагање (предавања), израда семинарских радова на вежбама, дискусије, консултације.

60

ПРАВНИ ОСНОВИ ЗАШТИТЕ Наставник (Презиме, средње слово, име): Илић С. Миле

Статус предмета: изборни


Циљ предмета: Овладавање елементарним теоријским знањима из области правних основа и права заштите, као и позитивно‐правним решењима из ове области. Истовремено, упознавање са концептом уређивања ове материје на новим теоријским и формално‐правним основама.

Исход предмета: Оспособљавање студената за разумевање функционисања заштите на правним основама и овладавање знањима из правне регулативе која регулише ову област ради примене у пракси после завршеног факултета, при чему се акценат ставља на разумевање усвојених знања и њихову примену у пракси и свакодневном животу.


Теоријска настава: Предмет се састоји из три целине које су међусобно повезане и проистичу, тј. настављају се једна на другу. Први део обухвата општа питања правних основа заштите на раду, заштите животне средине, заштите од пожара, заштите у ванредним ситуацијама и управљања комуналним системом, основне категорије и институте који су од значаја за ове области. Други део обухвата међународне и националне правне изворе из области заштите, а трећи део односи се на безбедност и здравље на раду и правне акте који регулишу ову материју. У сваком делу се изучавају теоријски и позитивно‐правни аспекти ових питања.

Практична настава: Дубља разрада материје која се изучава на предавањима кроз презентације, анализу прописа, посете релевантним институцијама, одбрану семинарских радова

Методе извођења наставе: презентација, разговор и дискусија, групни и самостални рад студената, одбрана семинарских радова

61

МАТЕМАТИКА 2 Статус предмета: изборни


Услов: положен испит из предмета Математика 1


Исход предмета: Савладавањем програмског садржаја студенти стичу вештину примене знања из математичке анализе, теорије поља и теорије диференцијалних једначина.

Садржај предмета: Диференцијалне једначине првог и другог реда. Криволинијски интеграл. Вишеструки интеграли. Гринова формула. Теорија поља.


62

ПОСТРОЈЕЊА ПОД ПРИТИСКОМ Статус предмета: изборни


Циљ предмета: Стицање знања о опасностима и штетностима при руковању постројењима и нсталацијама под притиском и мерама заштите.

Исход предмета: Оспособљеност студената за препознавање и класификацију постројења и инсталација под притиском, анализу опасности при руковању постројењима и инсталацијама под притиском, разумевање и примену мера заштите, коришћење стандрда у овој области


Теоријска настава: Појам и дефиниција постројења, судова и инсталација под притиском. Подела према различитим критеријумима упоређивања. Стандарди у овој области. Грејани и негрејани судови под притиском. Парни котлови, прегрејачи паре и загрејачи воде. Негрејани судови, надземни и подземни резервоари. Покретни судови под притиском (ауто цистерне, вагонцистерне, бродске цистерне). Преносни резервоари (контејнери, бачве, бурад и боце). Мере заштите при раду са постројењима и инсталацијама под притиском. Означавање судова под притиском, материјал за израду судова под притиском, врсте конструкција судова под притиском. Прорачун судова и инсталација под притиском. Арматура судова и инсталација под притиском. Радна, мерна и сигурносна арматура. Пробна испитивања арматуре, судова и инсталација под притиском. Енергофлуиди и технички гасови. Арматура, инсталација и судови за гас (земни, пропан‐бутан, ТНГ)

Практична настава: Вежбе: Решавање рачунских задатака. Практичан рад на терену. Израда пројектног задатка.


63

ПРИМЕЊЕНА МЕХАНИКА ФЛУИДА Статус предмета: изборни


Циљ предмета: Стицање основних знања која се односе на физичка својства флуида, основне једначине које описују равнотежу флуида у стању мировања и при кретању и као и упознавање са реалним проблемима везаним за струјања флуида.

Исход предмета: Студенти стичу знања на основу којих могу решавати проблеме који су везани за мировање и кретање флуида (ламинарно и турбулентно). Студенти су оспособљени да користе прорачуне везане за одређивање протока, притиска и губитака струјне енергије при кретању флуида.


Теоријска настава: Физичка својства и карактеристике флуида: Основни појмови и дефиниције. Особине течности. Статика флуида: Основне једначине и закони статике флуида. Притисак (основна својства, основне једначине). Паскалов закон. Спојени судови. Сила притиска на равне и криве површине, зидове, цевии резервоаре. Кинематика флуида: Једначина континуитета. Струјна слика. Динамика флуида: Динамика идеалног флуида (Ојлерова и Бернулијева једначина). Динамика реалног флуида: (Навије–Стоксове и Рејнолдсове једначине). Ламинарно и турбулентно струјање. Теорија сличности и димензиона анализа. Хидраулика: Средње вредности хидромеханичких величина, Основне једначине хидраулике. Проширење Бернулијеве једначине на струјање реалне течности. Праволинијски и локални губици струјне енергије. Истицање кроз отворе и наглавке. Прост и сложени цевовод. Цевоводи са пумпом. Хидраулички удар. Нестационарно истицање.


64

ОСНОВИ ИНФОРМАЦИОНИХ ТЕХНОЛОГИЈА Статус предмета: изборни


Циљ предмета: Стицање знања о примени информационих технологија у заштити на раду.

Исход предмета: Вештина примене информационих технологија у решавању специфичних проблема управљања системом заштите; вештина употребе информационих и комуникационих технологија у праћењу новина у струци, овладавању знањем, тимском раду и колаборативном одлучивању.

Садржај предмета: Аквизиција, чување и процесирање информација из животног и радног окружења у реалном времену. Алати и методе мерења. Методе обраде података. Моделирање и симулација. Информациони системи. Коришћење информационих мрежа и WEB технологија у инжењерству заштите. Примена информационих технологија у управљању заштитом радне средине. Практично коришћење апликативних програма опште намене, Интернета, као и специјализованих апликативних програма за решавање проблема из области радне и животне средине. Усвајање знања се проверава кроз практичан рад на рачунару у рачунарском центру Факултета заштите на раду у Нишу.

Методе извођења наставе: Предавања и рачунске/аудитивне вежбе

65

ЕЛЕКТРИЧНА ПОСТРОЈЕЊА И ИНСТАЛАЦИЈЕ Статус предмета: изборни


Циљ предмета: Стицање знања о електроенетском систему, типовима, врстама, начинима извођења и саставним елементима електричних постројења и инсталација.

Исход предмета: Савладавањем програмског садржаја студенти поседују знања о: о електроенетском систему, типовима електричних постројења, о елементима електричних постројења, њиховим карактеристикама, извођењу и начинима функционисања електричних постројења, као и о врстама електричних инсталација и њиховим саставним елементима, каракеристикама, избору и постављању.


Теоријска настава: Електроенергетски систем. Производња електричне енергије: наизменичне струје‐трофазни системи, генератори, преносни системи, дистрибутивни системи. Елементи електричних постројења: сабирнице, прекидачи, растављачи, одводници пренапона, трансформатори, пригушнице, кондензатори. Високонапонска електрична постројења: подела, типови, начини извођења.

Опште карактеристике и класификација електричних инсталација. Елементи електричних инсталација. Означавање проводника и каблова. Трајно дозвољене струје у електричним инталацијама. Технички услови за извођење електричних инсталација. Општи захтеви за електричне инсталације ниског напона. Електричне инсталације на градилиштима. Специјалне електричне инсталације ниског напона. Одржавање електричних инсталација. Прегледи и испитивања електричних инсталација.

Практична настава: Израда рачунских задатака (електрична кола наизменичне струје, оптерећење проводника, избор проводника и каблова, напрезање елемената електричних постројења струјама кратких спојева, избор елемената електричнх постројења.) Практично упознавање студената са елементима и начинима извођења појединих типова електричних постројења и инсталација.


66

ОДРЖАВАЊЕ ТЕХНИЧКИХ СИСТЕМА Статус предмета: изборни


Циљ предмета: Стицање знања о процесима одржавања техничких система у функцији безбедности опреме, спречавање хаварија у технолошком процесу.

Исход предмета: Савладавањем програмског садржаја стичу се теоретска и практична знања о одржавању опреме, техничких система, методама одржавања и безбедности.


Теоријска настава: Општа разматрања одржавања техничких система. Развој одржавања. Значај одржавања. Циљеви и принципи одржавања техничких система. Структура система одржавања. Методе и стратегије одржавања. Планирање одржавања (одржавање као функција пословног система). Одржавање и трошкови животног циклуса. Организација одржавања. Логистика одржавања. Откази техничких система (класификација и врсте отказа). Начини дијагностике отказа. Показатељи погодности одржавања (фактори погодности одржавања). Анализа предвиђања погодности одржавања. Одржавање у функцији безбедности. Управљање системом одржавања. Стратегије одржавања. Методологије одржавања (одржавање према поузданости, тотално продуктивно одржавање, одржавање према рада. Основне концепције система одржавања. (корективно и превентивно). Савремене концепције одржавања (превентивно одржавање према стању, превентивно одржавање по времену, експретни системи за одржавање, тотално продуктивно одржавање, самоодржавање) Трошкови превентивног одржавања. Квалитет одржавања. Оптимизација система одржавања. Административни поступци процеса одржавања. Информациони системи у управљању одржавањем.

Практична настава: Анализа процеса одржавања различитих техничких система у привредним организацијама (како се то остварује у пракси).

Методе извођења наставе: Предавања се изводи аудитивно у учионици, и практично кроз посету предузећима која се баве одржаваем техничких система, кроз интерактиван рад студената током предавања и вежби.

67

ПОУЗДАНОСТ И БЕЗБЕДНОСТ СИСТЕМА Статус предмета: изборни


Циљ предмета: Стицање знања о показатељима, квалитативним и квантитативним методима за анализу поузданости и безбедности система, као и о технолошким решењима за повећање поузданости и безбедности система заштите.

Исход предмета: Студент који успешно савлада предвиђен програмски садржај оспособљен је да квантификује и тумачи показатеље поузданости и безбедности, да примењује методе за идентификацију, процену и вредновање опасности и да оцењује техничке мере заштите.


Теоријска настава: Основни појмови и показатељи поузданости непоправљивих и поправљивих система. Функције расподеле времена до/између отказа. Континуалне и дискретне расподеле. Модели поузданости система. Методe за анализу поузданости система. Поузданост оператера. Поузданост система човек‐машина. Однос поузданости и безбедности система. Основни појмови и показатељи безбедности. Еквиваленција показатеља поузданости и безбедности. Захтеви за безбедност система и функционална безбедност. Методе идентификације функција безбедности. Ризик и нивои безбедности. Методе квантификације нивоа безбедности. Раст поузданости и безбедности система. Оптимизација трошкова. Повећање поузданости и безбедности система: редунданса, одржавање. Оптимална резерва. Технолошка решења за повећање поузданости и безбедности система.


Методе извођења наставе: Предавања, вежбе, консултације. Мултимедијална предавања и вежбе. На предавањима се дају теоријске основе и примери везани за садржај предмета. На вежбама студенти раде рачунске задатке који прате теоријску наставу и бране семинарске радове.

68

ИНДУСТРИЈСКИ ОБЈЕКТИ Статус предмета: изборни


Циљ предмета: Стицање основних знања о индустријским објектима, њиховим архитектонским формама, димензијама, конструктивним елементим, материјалима и другим елементима који су у вези са њиховом изградњом и функционисањем.

Исход предмета: Оспособљеност за разумевање процеса пројектовања индустријских објеката, упознавање и учење основних принципа у обликовању функционалног простора индустријских објеката у циљу предузимања адекватних мера за њихову реконструкцију и санацију.


Теоријска настава: Положај индустрије у односу на насеља; индустријски комплекс и његови елементи; основне архитектонско урбанистичке форме индустријских комплекса. Архитектонске форме и димензије индустријских објеката; конструктивни системи индустријских објеката; материјали за изградњу индустријских објеката, конструкције зидова, кровова, подова и међуспратних конструкција. Подела радионица у зависности од њихових архитектонских карактеристика (ниске, високе и спратне хале; слепе хале). Анализа радног места; комуникације у радионицама; складиштење сировина и готових производа, осветљење и проветравање радионичких простора (природно и вештачко). Евакуација радионица, унутрашњи теретни транспорт (хоризонтални, вертикални и коси транспорт терета). Техничке инсталације, гардеробни и санитарни блок у оквиру индустријског објекта, озелењавање радионица индустријских објеката.

Практична настава: Вежбе: Разрада актуелних тема везаних за проблеме који се односе на пројектовање, изградњу, адаптацију, реконструкцију и организацију простора индустријских објеката, кроз израду и одбрану семинарских радова.

Методе извођења наставе: Усмено излагање (предавања), израда и одбрана семинарских радова (вежбе), дискусије, консултације.

69

АЛАРМНИ СИСТЕМИ Статус предмета: изборни


Циљ предмета: Изучавање компоненти и система за откривање, мерење, праћење и регистровање материјалних и енергетских продуката и појава који настају приликом процеса сагоревања. Изучавање компоненти и система за контролу приступа и заштиту од неовлашћеног приступа у објекат и околни простор који се штити.

Исход предмета: Оспособљеност студената за примену алармних система чија је сврха сигнализација и алармирање настанка акцидентних ситуација везаних за пожар и неовлашћени приступ. Познавање организације и структуре електронских система за заштиту објеката и простора и оспособљавање за формирање пројектног задатка.


Теоријска настава: Могућности за детекцију појединих параметара сагоревања. Основни типови јављача пожара ‐ конструктивна решења и начин рада, критеријуми за избор и постављање у оквиру објекта, савремени типови јављача и даље тенденције развоја у тој области. Организација и структура система за откривање и дојаву пожара. Централа за дојаву пожара ‐ основни захтеви, функције, извршни органи које систем треба да поседује. Компоненте и системи за заштиту периметра. Компоненте и системи за контролу приступа и детекцију неовлашћеног приступа. Типови јављача провале, конструктивна решења, начин рада. Организација и структура система за заштиту од провале и контролу приступа. Начини алармирања и прослеђивање алармних информација на даљину. Могућности надградње система употребом рачунара, повезивање система за заштиту од провале и за дојаву пожара у јединствени ‐ интегрисани систем заштите. Коришћење Интранета и Интернета за размену и прослеђивање алармних информација.

Практична настава: Упознавање са средствима и уређајима система за дојаву пожара и провале.

Методе извођења наставе: Предавања и вежбе се изводе аудитивно ‐ у учионици, и у комбинацији аудитивно ‐ практично коришћењем рачунарске опреме, средстава, уређаја и компоненти система за дојаву пожара и провале, кроз паралелни рад студената током предавања и самостални рад током вежби.

70

ПРЕЧИШЋАВАЊЕ ИНДУСТРИЈСКИХ ОТПАДНИХ МАТЕРИЈА



Циљ предмета: Стицање знања о настајању отпада у индустријским системима, методама управљања отпадом, карактеристикама и примени система и уређаја за третман отпада.

Исход предмета: Оспособљеност за решавање проблема отпада на месту настајања избором метода, система и уређаја за пречишћавање, праћењем њиховог рада и контролом ефикасности рада.


Теоријска настава: Појам и класификација отпада. Процеси производње као генератор отпада: отворени и затворени циклуси производње. Категоризација и карактеризација отпада из процеса производње. Нормативи, стандарди. Опасности за радну и животну средину. Еколошке димензије управљања отпадом из индустрије; појам, дефиниција, класификација. Минимизација гасовитог и течног отпада пречишћавањем: раздвајање фаза, трансформација фаза. Уређаји за пречишћавање отпадних гасова. Системи и уређаји за пречишћавање отпадних вода. Методе третмана чврстог отпада: одлагање на сметлишта и депоније; физичко‐механичке методе рециклаже; термичке методе, биотермичке методе компостирање. Уређаји за рециклажу, депоновање, компостирање, спаљивање, гасификацију и пиролизу отпада.

Практична настава: Обилазак индустријских погона и упознавање са фазама настанка индустријског отпада, врстама и карактеристикама.

Вежбе‐Одређивање ефикасности рада, избор уређаја. Пројектни задатак: Регистар отпада на нивоу предузећа. План управљања отпадом у конкретном предузећу.

Методе извођења наставе: Усмено излагање (предавања), израда пројектног задатка, одбрана пројектног задатка на вежбама, дискусија.

71

ИНДИКАТОРИ КВАЛИТЕТА РАДНЕ И ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Статус предмета: Изборни


Циљ предмета: Упознавање студената са досадашњим сазнањима и искуствима о врстама, типовима и расположивости података о стању радне и животне средине на различитим нивоима.

Исход предмета: Оспособљеност студента за практичну примену индикатора стања радне и животне средине на различитим нивоима њихове употребе, у извештајима или као основе за израду планова у овим областима.


Теоријска настава: Појам индикатора. Класификација индикатора. Друштвени индикатори. Економски индикатори. Социјални индикатори. Институциони индикатори. Индикатори стања радне средине: Појам и класификација. Број повреда на раду на 1000 запослених. Број повреда на раду на 10000 запослених. Индекс фреквенције повреда на раду. Индекс тежине повреда на раду. Индекс онеспособљавања. Индикатори стања пожара и експлозија: Појам и класификација. Број пожара на 10000 становника. Број повређених по једном пожара. Број настрадалих по једном пожару. Индикатори стања животне средине: Појам и класификација. Објективни, субјективни и комбиновани индикатори. Циљани и систематизовани индикатори. Национални и наднационални индикатори. Јединствени индикатори. Узрочно‐последични индикатори. Индикатори извора загађивања. Индикатори последица. Кључни индикатори. Индика‐тори квалитета елемената животне средине. Поступак избора индикатора. Рангирање индикатора. Индикатори одрживог развоја: Појам и класификација. Нето економско богатство. Нето национални производ. Индекс људске патње. Индекс одрживог економског благостања. Индекс људског развоја. Нето примарна продуктивност. Еколошки отисак.

Практична настава:Вежбе прате теоријску наставу. Презентација и одбрана семинарских радова.


72

ЗАШТИТА НА РАДУ И ОСИГУРАЊЕ Статус предмета: изборни


Циљ предмета: Стицање општих теоретских знања из области осигурања и његовог значаја у заштити имовине, природе и личне сигурности.

Исход предмета: Поседовање знања о елементима и врстама осигурања и о економским принципима осигурања у области заштите на раду.


Теоријска настава: Основна обележја осигурања: појам, историјат, улога и значај, циљ и задаци. Елементи осигурања: ризик, премија осигурања, осигурани случај. Извори прaва осигурања: закон, аутономно право, облигационо‐правни извори. Лица у праву осигурања: осигуравач, осигураник, уговарач, корисник, осигурано лице, носилац стварних права, прибавилац осигуране ствари, треће оштећено лице, агенти осигурања. Документи у осигурању: полиса осигурања, лист покрића, цертификат осигурања, потврда о закљученом осигурању. Врсте осигурања: према природи ризика, према начину изазивања ризика, према предмету осигурања, према начину настанка, према начину осигурања, према броју осигураника. Социјално осигурање: појам, врсте, начела, осигурана лица, осигуран случај, здравствено осигурање, пензионо и инвалидско осигурање, функција ризика као елемент осигурања. Осигура‐ње имовине: осигурање индустрије, осигурање пољопривреде, осигурање моторних возила, осигура‐ње транспорта, осигурање од пожара и других опасности, осигурање кредита. Осигурана лица: осигу‐рање лица од последица несрећог случаја, осигурање живота, процена и ликвидација штете, саосигу‐рање, реосигурање. Економски принципи у осигурању. Осигурање и заштита на раду. Обавезе посло‐давца. Финансирање осигурања. Сарадња са осигуравајућим друштвом.

Практична настава: Вежбе: Разрада актуелних тема везаних за примену прописа из области заштите на раду и осигурања, обрада и анализа примера из праксе.

Методе извођења наставе: Предавање, предавање и разговор, разговор и дискусија, презентација, консултације

73

ИНТЕГРИСАНИ СИСТЕМИ МЕНАЏМЕНТА Статус предмета: изборни


Циљ предмета: Стицање знања и вештина о системима менаџмента квалитетом, заштитом животне средине, безбедношћу и здрављем на раду и другим системима менаџмента у организацији. Оспособљавање за развој и примену принципа и модела интеграције система менаџмента и интегрисање квалитета животне средине, безбедности и здравља на раду... у менаџмент пословним системом организације.

Исход предмета: Оспособљеност студената за разумевање и тумачење различитих система менаџмента и њихову интеграцију у циљу подизања ефикасности и ефективности организације у реализацији њених активности, производа и услуга.


Теоријска настава: Системи менаџмента пословним системом организације – основне карактеристике. Стандарди и стандардизација у системима менаѕмента. Историјски развој система менаѕмента. Појмови и дефиниције у систему менаџмента квалитетом. Процесни модел система менаџмента. Принципи менаџмента. PDCA циклус. Кораци у развоју и примени система менаџмента квалитетом. Захтеви за системе менаџмента квалитетом. Менаџмент квалитетом и системи менаџмента животном средином. Принципи система менаџмента животном средином. Појмови и дефиниције у систему менаџмента животном средином. Захтеви стандарда ѕа системе менаџмента квалитетом. Аспекти животне средине. Општи и посебни циљеви заштите животне средине. Захтеви система менаџмента безбедношћу и здрављем на раду према стандарду ISO 18.001. Анализа и управљање ризиком у систему менаџмента безбедношћу и здрављем на раду према. Стандарди за акредитацију лабораторија. Стандарди ѕа безбедност информација. Производња ѕдравствено безбедне хране – стандард HACCP. Принципи и правила интеграције система менаџмента према PAS 99.

Практична настава: Пројекат увођења интегрисаног система менаџмента. Примери и израда документације за системе менаџмента. Интерне провере система менаџмента.

Методе извођења наставе: Рад у групама, предавања, практичне вежбе, посета сертификованим организацијама...

74

ЗАШТИТА У ТРАНСПОРТУ И ЛОГИСТИКА Статус предмета: изборни


Циљ предмета: Стицање теоријских знања о транспортним средствима, опасностима које потичу од њих, системима заштите на транспортним средствима и оптимално коришћење са посебним освртом на логистику транспорта.

Исход предмета: Поседовање знања о транспортним средствима, опасностима које потичу од њих, системима заштите на транспортним средствима и оптимално коришћење са посебним освртом на логистику транспорта. Способност самосталног организовања система заштите и логистике на транспосртним средствима и оптимално коришћење транспорта.


Теоријска настава: Транспорт. Видови транспорта. Подела транспортних средстава. Логистика и транспорт опасних материја. Оптимизација и логистика унутрашњег транспорта. Дизалице. Индустријска транспортна средства. Средства непрекидног и прекидног транспорта.


75

ЕЛЕКТРОТЕХНИЧКИ СИСТЕМИ У ЗАШТИТИ Статус предмета: обавезaн


Услов: семинарски рад

Циљ предмета: Стицање теоријских и практичних знања која су потребна инжењеру у производно ‐техничим системима у радној средини а односе се на заштиту живота људи и заштиту система и постројења од физичких појава везаних за нагомилавање, кретање наелектрисања и пренос електричне енергије.

Исход предмета: Знања која омогућавају проналажење оптималних начина заштите у радној средини применом електротехничких система.


Теоријска настава: Електромагнетни термостати, прекидачи и кочницe. Сензори и дектори, оптичке завесе, програмибилни логички контролери, интелигентни агенти. Електрично осветљење, методи прорачуна, пројектовања и мерења. Управљање елеклтричним осветљењем и системима КГХ . Електростатички таложници. Интегрисани системи за заштиту (пожар, провала, приступ, мониторинг у радној и животној средини). Заштита електротехничких уређаја од статичког електрицитета (ЕСД). Електромагетна компатибилност, ЦЕ означавање. Интеграција и колаборација електротехничких система у заштити на раду и у заштити животне средине. Електротехнички системи и загађење радне и животне средине.

Практична настава: Вежбе, Други облици наставе, Студијски истраживачки рад


76

МЕДИЦИНА РАДА Статус предмета: изборни


Циљ предмета: Стицање знања о утицају професионаланих штетности и радних оптерећења на здравље запослених и њихову радну способност.

Исход предмета: Поседовање знања за процену здравственог ризика и упознавање са мерама превенције које ће спречити или смањити настанак професионалних болести и повреда на раду.


Теоријска настава : Процена ризика од професионалних штетности и опасности по здравље запослених; утврђивање посебних захтева и оптерећења на раду; мониторинг хемијских, биолошких и физичких штетности и њихов утицај на здравље запослених ;професионалне болести, болести у вези са радом и повреде на раду. Мере заштите на радним местима са повећаним ризиком (контрола оптерећења и и штетности); Претходни прегледи особа које се запошљавају на радна места са повећаним ризиком и периодични прегледи свих запослених на тим радним местима. Професионална рехабилитација усмерена на враћање радника на раније радно место или на друго према његовој преосталој радној способности.

Практична настава: Вежбе

Методе извођења наставе: Предавања, вежбе (аудитивне и теренске), консултације, провера знања (колоквијум)

77

ПСИХОФИЗИОЛОГИЈА РАДА Статус предмета: изборни


Циљ предмета: Стицање знања из психофизиологије рада, њеном значају и улози, посебно у области заштите и унапређења здравља односно радне успешности.

Исход предмета: Поседовање знања о стању човека у процесу рада као и о могућностима заштите и очувања телесног и менталног здравља.

Садржај предмета: Теоријска настава: Утицај рада на психофизиолошке процесе; последице које у човечијем организму настају под утицајем рада (радна оптерећења) у одређеној радној средини .Основни физиолошки процеси и прилагођавање у току рада (биоенергетика при раду). Кардиоваскуларни и респиратторни систем и њихово прилагођавање у току рада. Неуролошке и психичке функције и њихова улога у току рада (осећај, опажања, пажња,представе, памћење, мишљење и осећања). Личност (карактеристике, особине,способности и типови). Деловање мотивације на понашање личности (психолошке реакцијеи одбрамбени механизми) Појам прилагођавања. Методе упознавања људи, мерења њихових особина, знања и способности (психометријске методе, тестови знања и способности, као и одређивање успешности радника на послу). Замор (врсте, физиолошка основа умора, објективни и субјективни знаци). Стрес и рад, повређивање на раду (алкохолизам и професионални трауматизам).


Методе извођења наставе: Предавања, вежбе (аудитивне и теренске), консултације, провера знања (колоквијум)

ОСНОВНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ


80

НАЗИВ СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА


Самостална високошколска установа у којој се изводи студијски програм

Универзитет у Нишу

Високошколска установа у којој се изводи студијски програм Факултет заштите на раду у Нишу

Образовно‐научно/образовно‐уметничко поље

Техничко‐технолошке науке

Научна, стручна или уметничка област

Инжењерство заштите животне средине и заштите на раду

Врста студија Основне академске студије

Обим студија изражен ЕСПБ бодовима 240 ЕСПБ бодова

Назив дипломе Дипломирани инжењер заштите

животне средине

Дужина студија 4 године

Година у којој је започела реализација студијског програма

Година када ће започети реализација студијског програма (ако је програм нов)

2014.

Број студената који студира по овом студијском програму

Планирани број студената који ће се уписати на овај студијски програм 180

Датум када је програм прихваћен од стране одговарајућег тела (навести ког)

25.11.2013. Сенат Универзитета у Нишу

Језик на коме се изводи студијски програм Српски

Година када је програм акредитован 2014.

Web адреса на којиј се налазе подаци о студијском програму http://www.znrfak.ni.ac.rs

81

СТРУКТУРА СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА

Факултет заштите на раду у Нишу је у поступку акредитације два студијска програма основних аксдемских студија: Заштита на раду и Заштита животне средине.

Назив овог студијског програма основних академских студија (ОАС) је Заштита животне средине. Студијски програм ОАС Заштите животне средине садржи елементе утврђене Законом о високом образовању: назив и циљеве студијског програма; врсту студија и исход процеса учења; стручни назив; услове за упис; листу обавезних и изборних предмета са оквирним садржајем; начин и потребно време за извођење студија; бодовну вредност предмета и дипломског рада исказану у ЕСПБ бодовима; предуслове за упис предмета; начин избора предмета из других студијских програма; услове за прелазак са других студијских програма у оквиру истих или сродних области студија.

Структура студијског програма усклађена је са Стандардима за акредитацију студијских програма првог и другог нивоа високог образовања.

Студијски програм траје 4 године (8 семестара) и обима је 240 ЕСПБ бодова.

Студијски програм се реализује кроз:

обавезне предмете, који обухватају основна знања која студент треба да савлада;

изборне предмете, којима студент ближе профилише своје образовање;

стручну праксу, коју студент обавља у осмом семестру; дипломски рад, који студент реализује у осмом семестру.

Студијски програм обухвата 31 обавезна и 9 изборних предмета, стручну праксу и дипломски рад. Студент се опредељује за 9 изборних предмета које бира из 9 група од по 2 два изборна предмета. Сваки предмет се вреднује одређеним бројем ЕСПБ бодова.

У структури предмета обавезни предмети су заступљени са 180 ЕСПБ бодова, изборни предмети, укључујући и дипломски рад са 57 ЕСПБ бодова, a стручна пракса са 3 ЕСПБ бода. Фактор изборности на овом студијском програму је 23.75%.

У структури студијског програма процентуална заступљеност различитих типова предмета је следећа:

академско‐општеобразовни 15,71 %; теоријско‐методолошки 18,93 %; нучно‐стручни 34,64 %; стручно‐апликативни 30,71 %.

Укупно ангажовање студената састоји се од активне наставе

82

(предавања, вежбе, лабораторијске вежбе, семинари и други облици активне наставе), самосталног рада, колоквијума, испита, израде дипломског рада и других видова ангажовања. Број часова активне наставе износи 21,25 часова недељно (односно, од 20 до 26 зависно од семестра). Број часова предавања је у просеку 10,5 недељно (односно, од 8 до 12 зависно од семестра). Преостало време до 40‐часовне радне недеље (просечно 18,75 сати) представља време за друге видове самосталног ангажовања студената.

Стручна пракса је саставни део студијског програма. Обавља се у изабраном предузећу или институцији са циљем оспособљавања студената за практичну примену стечених знања на решавање присутних проблема заштите радне и животне средине. Вреднује се са 3 ЕСПБ бода.

Студијски програм се завршава израдом и одбраном дипломског рада. Кроз дипломски рад студент показује способност синтезе и примене стечених теоријских и практичних знања на решавање проблема заштите животне средине у организацијама као и на нивоу локалне заједнице. Вреднује се са 7 ЕСПБ бодова.

Завршетком студија студент стиче стручни назив:

Дипломирани инжењер заштите животне средине.

СВРХА СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА

Сврха студијског програма основних академских студија Заштита животне средине је образовање студената за професију дипломираног инжењера заштите животне средине у условима све израженије еколошке кризе, а у складу са потребама привреде и развоја друштва у оквиру прихваћене стратегије развоја и остваривања одрживог развоја.

Факултет заштите на раду у Нишу дефинисао је као основне задатке и циљеве образовање високо компетентних кадрова из области заштите животне средине у складу са визијом, мисијом, политиком и стратегијом квалитета, а садржај студијског програма Заштита животне средине у потпуности корелира са основним задацима и циљевима Факултета, и обезбеђује водећу позицију у области заштите и унапређења животне средине. Студијски програм је тако конципиран да у потпуности подржава наведене циљеве и обезбеђује стицање компетенција, знања и вештина за разумевање процеса и проблема у животној средини.

Садржај студијског програма Заштите животне средине, омогућава студентима стицање и усвајање знања из поља природних, техничко‐технолошких, друштвено‐хуманистичких и медицинских наука; вештина и компетенција које ће им омогућити да раде на сложеним пословима

83

заштите животне средине. У том смислу, програм је конципиран тако да пружа довољно знања из основних научних дисциплина (математике, физике, хемије, механике и др.), класичних инжењерских дисциплина (машинства, енергетике и др.), специфичних инжењерских знања из области заштите животне средине, као и специфичних знања из области друштвених и медицинских наука која су неопходна за препознавање, разумевање и превазилажење негативног антропогеног утицаја на животну средину. Садржај студијског програма омогућава: системску анализу проблема присутних у животној средини; разумевање процеса и проблема у животној средини; евидентирање, анализу и саопштавање података о стању животне средине; разумевање система управљања заштитом животне средине; разумевање социјално‐економских принципа заштите животне средине и образовних потреба у области заштите животне средине.

У условима све већег антропогеног утицаја на животну средину, реализацијом овако конципираног студијског програма школују се дипломирани инжењери који ће знати да препознају глобалне ефекте и кумулативне ризике загађивања животне средине, и моћи да укажу на начине њиховог решавања, инжењери који поседују компетентност у европским и светским оквирима, што чини овај студијски програм друштвено оправданим и корисним.

ЦИЉЕВИ СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА

Циљеви студијског програма Заштите животне средине проистичу из основних задатака и циљева Факултета заштите на раду у Нишу као научно‐образовне институције и сврхе студијског програма.

Основни циљ студијског програма је оспособљавање студената за примену научних и стручних достигнућа из области инжењерства и менаџмента у управљању заштитом животне средине. Осим стицања компетенција, знања и вештина из области заштите животне средине, циљ је развој креативних инжењерских способности разматрања еколошких проблема, способност аналитичког и критичког мишљења, развијање особина за тимски рад.

Посебни циљеви програма су стицања општих и посебних теоријских знања и практичних вештина за:

идентификацију опасности и ризика у животној средини, развој и примену одрживих решења у области заштите животне

средине, развој и примену политика и стратегија одрживог развоја и

заштите животне средине,

84

успостављање и реализовање принципа интегрисане превенције и контроле загађења животне средине,

мониторинг загађивања и деградације животне средине, мониторинг квалитета животне средине, надзор у области заштите животне средине, образовање и обучавање запослених из области заштите

животне средине и организовање и руковођење системом заштите животне

средине у организацијама и локалним заједницама.

Дефинисани општи и посебни циљеви указују на две основне интенције студијског програма: оспособљавање за непосредно укључивање у рад на пословима заштите животне средине, и укључивање на мастер академске студије Факултета заштите на раду у Нишу и друге високошколске установе из истих или сродних области студија.

КОМПЕТЕНЦИЈЕ ДИПЛОМИРАНИХ СТУДЕНАТА

Савладавање студијског програма Заштита животне средине

обезбеђује опште способности:

анализе проблема у радној и животној средини; предвиђања решења и последица; овладавања методима, поступцима и процесима

идентификације ризика; развоја критичког мишљења и приступа; примене знања у пракси; развоја способности и вештина комуникације са непосредним и

ширим окружењем; развоја професионалне етике.

Осим тога, програм обезбеђује и предметно‐специфичне способности, односно професионалну компетенцију за:

примену метода и поступака претходне анализе еколошког ризика;

организовање и спровођење активности оцењивања еколошког ризика;

мерење и контролу стања животне средине; одржавање квалитета животне средине; евидентирање, анализу и интерпретацију података о

повредама, болестима, штетама на имовини, ефектима на животну средину;

примену метода и поступака за оцену енергетске ефикасности; израду локалних стратегија одрживог развоја и заштите

животне средине;

85

спровођење процедуре процене утицаја на животну средину и израду студија о процени утицаја и стратешкој процени утицаја;

израду студија о процени утицаја од опасних материја; израду планова и програма превенције удеса од опасних

материја; спровођење процедуре интегрисане превенције и контроле

загађења, израду документације о интегрисаној дозволи; пројектовање система, израду и реализовање планова и

програма мониторинга заштите животне средине; израду и ажурирање катастра стања и загађивача животне

средине; реализовање процедуре менаџмента отпадом и опасним

материјама; успостављање интегрисаног система менаџмента; надзор у области заштите животне средине; образовање и управљање знањем за заштиту животне средине; управљање пројектима и иновацијама у систему заштите

животне средине; примену информационих технологија у инжењерству заштите

животне средине.

Дипломирани инжењери заштите животне средине су оспособљени за укључивање у мастер студијске програме из истих или сродних области студија.

КУРИКУЛУМ

Курикилум студијског програма основних академских студија Заштите животне средине конципиран је у складу са циљевима студијског програма и Стандардима за акредитацију студијских програма првог и другог нивоа високог образовања.

Курикилум садржи листу и структуру обавезних и изборних предмета и њихов опис. У структури предмета обавезни предмети су заступљени са 180 ЕСПБ бодова, изборни предмети, укључујући и дипломски рад са 57 ЕСПБ бодова, a стручна пракса са 3 ЕСПБ бода. Фактор изборности на овом студијском програму је 23.75%.

На првој години студија сви предмети су обавезни (10 предмета).

На другој години студија студент слуша и полаже 9 обавезних и 1 изборни предмет (1 предмет студент бира из групе од 2 изборна предмета).

86

На трећој години студија студент слуша и полаже 6 обавезних и 4 изборна предмета (сваки изборни предмет налази се у одговарајућој групи од два изборна предмета).

На четвртој години студија студент слуша и полаже 6 обавезних и 4 изборна предмета (сваки изборни предмет налази се у одговарајућој групи од два изборна предмета). У четвртој години, у осмом семестру предвиђена је стручна пракса и израда дипломског рада.

Предмети су једносеместрални, а њихов обим исказан је одговарајућим бројем ЕСПБ бодова. У оквиру семестра постоји 15 наставних недеља и 6 недеља за консултације, припрему испита и испите. Укупно ангажовање студената током једног семестра износи 30 ЕСПБ бодова. Вредност ЕСПБ бода одговара 28‐часовном радном ангажовању студента ((15+6)x40/30).

Курикулум студијског програма садржи академско‐опште образо‐вне (15,71%), теоријско‐методолошке (18,93%), научно‐стручне (34,64%) и стручно‐апликативне предмете (30,71%).

Описи предмета, формализовани кроз Књигу предмета, садрже:

назив предмета; годину и семестар студија; број ЕСПБ бодова; име наставника; предуслове за похађање предмета; циљ предмета, садржај и очекиване исходе; препоручену литературу; методе извођења наставе; начин провере знања и оцењивања.

Саставни део курикулума студијског програма је и стручна пракса коју студент обавља у научноистраживачким организацијама, привредним друштвима или јавним установама, у трајању од 45 часова. Вреднује се са 3 ЕСПБ бода.

Студије се завршавају израдом дипломског рада. Дипломски рад се састоји од теоријско‐методолошке припреме из одговарајуће области, израде и одбране дипломског рада. Вреднује се са 7 ЕСПБ бодова.

87

КВАЛИТЕТ, САВРЕМЕНОСТ И МЕЂУНАРОДНА УСАГЛАШЕНОСТ СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА

Имајући у виду значај заштите животне средине као суштинске одреднице развоја друштва у будућности, студијски програм основних академских студија: Заштита животне средине конципиран је уз уважавање сопствених искустава и савремених научних и стручних програма из ове области на високошколским институцијама у Европи и свету.

Студијски програм обезбеђује стицање академских знања и вештина из области заштите животне средине кроз мултидисциплинарни приступ у овиру програмских садржаја предмета из поља природних, техничко‐технолошких, друштвено‐хуманистичких и медицинских наука.

Такав садржај студијског програма омогућава: системску анализу проблема присутних у животној средини; разумевање процеса и проблема у животној средини; евидентирање, анализу и саопштавање података о стању животне средине; разумевање система управљања заштитом животне средине; разумевање социјално‐економских принципа заштите животне средине и образовних потреба у области заштите животне средине.

Предложени студијски програм заснива се на међународно усвојеним препорукама за високо образовање за заштиту животне средине и одрживи развој, као и на искуствима стеченим током Декаде за одрживи развој Уједињених нација 2005 – 2015 и одговарајућих препорука за усклађивање програма истраживања образовања у високошколским институцијама са циљевима заштите животне средине и одрживог развоја (Прилог 6.4).

Предложени студијски програм је усаглашен са европским стандардима у погледу услова уписа, трајања студија, услова преласка у наредну годину, стицања дипломе и начина студирања. Такође, усклађен је са већином студијских програма из области заштите животне средине у Европској Унији и шире, уз уважавање специфичности образовног простора и потреба за универзитетским образовањем у Републици Србији. Значајан степен усклађености постигнут је са следећим студијским програмима првог степена (детаљи у прилогу 6.1. – 6.3):

1. ETH – Швајцарски федерални институт за технологију Цирих, Департман за грађевинско инжењерство и геоматику, Студијски програм „Инжењерство заштите животне средине“ – бечелор

2. Универзитет у Нотингему, УК, Студијски програм “Инжењерство заштите животне средине

3. Универзитет примењених наука у Хамбургу, Немачка, Студијски програм “Инжењерство заштите животне средине (Bachelor)

88

УПИС СТУДЕНАТА

У прву годину основних академских студија, студијског програма Заштита животне средине, Факултет уписује 180 студената. Број студената је одређен у складу са друштвеним потребама за образовањем стручњака за заштиту запослених, материјалних и природних добара, као и у складу са ресурсима Факултета и интересовањем кандидата.

Поступак уписа регулисан је Законом о високом образовању, Статутом Универзитета у Нишу, Статутом Факултета, Правилником о упису студената на студијске програме Факултета заштите на раду у Нишу и Конкурсом за упис студената на прву годину основних студија на факултетима чији је оснивач Република. Конкурс садржи: број студената (укупно и по начину финансирања); услове за упис; мерила за утврђивање редоследа кандидата; поступак спровођења конкурса; начин и рокове за подношење жалбе на утврђени редослед; висину школарине коју плаћају самофинансирајући студенти.

На студијски програм основних академских студија може се уписати лице које има средње образовање у четворогодишњем трајању.

Кандидат који конкурише за упис у прву годину студија полаже пријемни испит из два предмета која бира из групе од пет предмета: Математика, Физика, Хемија, Информатика и Екологија и заштита животне средине. Наведени предмети се полажу по програмима за средње стручне школе.

Кандидат који је, као ученик трећег или четвртог разреда средње школе, освојио једно од прва три места на републичком такмичењу које организује Министарство просвете, науке и технолошког развоја, односно на међународном такмичењу, не полаже пријемни испит из одговарајућег наставног предмета. Кандидату се вреднује пријемни испит из тог предмета максималним бројем поена.

Редослед кандидата за упис у прву годину основних студија утврђује се на основу општег успеха постигнутог у средњем образовању и резултата постигнутог на пријемном испиту, према мерилима утврђеним Конкурсом и Правилником. Кандидат може освојити максимално 100 поена, од тога максимално 40 на основу успеха у средњој школи и максимално 60 на пријемном испиту. Кандидат је положио пријемни испит (и тиме стекао право на рангирање ради уписа) уколико на пријемном испиту освоји најмање 14 бодова.

По истеку рокова за подношење приговора (жалби) на утврђени редослед кандидата на јединственој ранг листи, Комисија за пријем студената утврђује и објављује коначну ранг листу. Право на упис стиче кандидат који је на ранг листи рангиран у оквиру одобреног броја студената.

89

Кандидат се може уписати у статусу буџетског или самофинанси‐рајућег студента у зависности од укупног броја остварених бодова, места на ранг листи и броја кандидата утврђеног за упис.

Факултет благовремено информише будуће студенте о програму за полагање пријемног испита, припремној настави и консултацијама путем информатора и интернет странице Факултета.

Правилником о упису студената на студијске програме Факултета заштите на раду у Нишу детаљно се регулишу услови и поступак уписа на студијски програм основних академских студија и за студенте I, II и III степена другог факултета или друге самосталне високошколске установе, за лица која имају стечено високо образовање, као и за лица којима је престао статус студента.

ОЦЕЊИВАЊЕ И НАПРЕДОВАЊЕ СТУДЕНАТА

Рад студента у савлађивању појединог предмета континуирано се прати током наставе и изражава се у поенима. Испуњавањем предиспитних обавеза и полагањем испита студент може остварити највише 100 поена, при чему предиспитне обавезе учествују са најмање 30, а највише 70 поена.

Студијским програмом је дефинисано да за активности и провере знања у току семестра (предиспитне обавезе) студент може остварити највише 60 поена, а полагањем испита највише 40 поена.

Предиспитне обавезе могу бити: редовно присуство и активност на предавањима и вежбама, домаћи задаци, тестови, колоквијуми, графички радови, семинарски радови, презентације, есеји. Силабусом предмета се прецизирају конкретне предиспитне обавезе и начин стицања поена за сваку предиспитну активност. Структура и укупан број поена које је студент остварио испуњавањем предиспитних обавеза оглашава се на огласној табли Факултета, по окончању наставе.

На испит може изаћи студент који је задовољио све предиспитне обавезе утврђене силабусом предмета (Табела 5.2. Спецификација предмета – део: Оцена знања у Књизи предмета) и остварио најмање 30 поена.

Испит се полаже само у писаној форми, само усмено, или у писаној форми и усмено. Успех студента на испиту изражава се оценама од 5 до 10. Оцена се формира на основу укупног броја поена које је студент остварио испуњавањем предиспитних обавеза и полагањем испита:

90

оцена 10 (изузетан) за остварених 91‐100 поена оцена 9 (одличан) за остварених 81‐90 поена оцена 8 (врло добар) за остварених 71‐80 поена оцена 7 (добар) за остварених 61‐70 поена оцена 6 (довољан) за остварених 51‐60 поена оцена 5 (није положио) за остварених 0‐50 поена.

Оцене које студенти стичу одговарају следећем квалитету знања и вештина студента:

оцена 10 – усвајање, репродукција и креативна примена целокупног градива

оцена 9 – усвајање, репродукција и примена целокупног градива

оцена 8 – репродукција и примена дела градива оцена 7 – репродукција целокупног градива оцена 6 – репродукција дела градива

Оцену 5 (није положио) стиче студент који:

покаже недовољно знање на испиту за прелазну оцену; напусти просторију у којој се одржава писани део испита

односно одустане од већ започетог писаног/усменог испита; након писаног дела испита не приступи усменом (код испита

који се полаже у писаној форми и усмено); због недоличног понашања, ометања других студената или због

коришћења недопуштених средстава на испиту буде удаљен са испита.

Оцена на испиту и број поена уписују се у записник о полагању испита и у индекс, које по завршеном испиту својим потписом оверава наставник, а оцена 5 (није положио) не уписује се у индекс.

Однос оцена и броја поена дефинисан је Правилником о полагању испита и оцењивању на испиту. Њиме се ближе уређују услови и начин полагања испита на Универзитету у Нишу и факултетима у саставу Универзитета, затим организација и поступак полагања испита, начин утврђивања оцене на испиту, заштита права студената, као и друга питања од значаја за полагање испита и оцењивање на испиту.

НАСТАВНО ОСОБЉЕ

За извођење наставе на студијском програму основних академских студија: Заштита животне средине ангажовано је 36 наставника и 20 сарадникa. Наставно особље има потребне научне и стручне квалификације за квалитетну реализацију студијског програма.

91

Квалитет наставника и сарадника обезбеђује се поштовањем Закона о високом образовању, Статута Универзитета у Нишу, Статута Факултета, Правилника о поступку стицања и заснивања радног односа наставника Универзитета у Нишу, Ближих критеријума за избор у звање наставника Универзитета у Нишу и Измена и допуна ближих критеријума за избор у звање наставника Универзитета у Нишу. Приликом избора наставника посебно се вреднују: резултати научноистраживачког рада кандидата, ангажовање кандидата у унапређивању наставе и других делатности Факултета, резултати педагошког рада кандидата, резултати постигнути у обезбеђивању научно‐наставног подмладка, као и увођење резултата научноистраживачког рада у програмске садржаје предмета, тј. њихово стално усаглашавање са научним и стручним достигнућима у одређеној области.

Подаци о наставницима дати су у Књизи наставника, а подаци о наставницима и сарадницима (CV) доступни су на Интернет страници Факултета (www.znrfak.ni.ac.rs).

У структури наставника, 33 наставника је запослено на Факултету са пуним радним временом, а 3 наставника су, уз сагласност високошколских институција на којима раде са пуним радним временом, ангажована по уговору о ангажовању.

Број наставика запослених на Факултету који учествује у реализацији наставе на студијском програму (33) већи је од потребног броја наставника за реализацију програма (7.33 према Извештају о параметрима студијског програма).

Од 20 сарадника, 18 сарадника је у звању асистент и 2 у звању сарадник у настави.

Укупно часова предавања у студијском програму које изводе наставници са пуним радним временом је 95,49%.

Оптерећеност наставника је у просеку 2,29 часа недељно, а сарадника у просеку 5,63 часова недељно.

ОРГАНИЗАЦИОНА И МАТЕРИЈАЛНА СРЕДСТВА

Факултет заштите на раду за обављање своје делатности располаже простором од 4375,24 m2, што за планираних 1630 студената износи 2,68 m2 по студенту. Ова површина је у складу са критеријумима за акредитацију за рад у две смене. Настава се одвија у 1887,14 m2 учионичког и лабораторијског простора. У учионицама постоји 1052 места за студенте, а у 14 лабораторија које су у функцији – 160 места. Учионице су опремљене неопходним аудио‐визуелним средствима, а лабораторије

92

мерним инструментима и уређајима неопходним за квалитетно одвијање наставног процеса. На Факултету постоје 3 рачунарске учионице са 48 рачунара. Студентима је на располагању још преко 100 интернет прикључака у рачунарским кабинетима и кабинетима наставника и сарадника. Обезбеђено је 197,76 m2 простора за библиотеку и читаоницу. Читаоница располаже са 20 места и 4 рачунара за студенте. Библиотека располаже са 10526 библиотечких јединица релевантних за студијске програме које се изводе на установи и обезбеђује покривеност свих предмета одговарајућом уџбеничком и другом литературом. За рад студентског парламента обезбеђено је 140,72 m2 простора.

КОНТРОЛА КВАЛИТЕТА

Факултет, у складу са усвојеном Стратегијом обезбеђења квалитета, Политиком квалитета и Стадардима и поступцима за обезбеђење квалитета, врши редовно спровођење постојећих процедура за обезбеђивање, проверу и оцену квалитета свих области обухваћених Стадардима и поступцима за обезбеђење квалитета. За припрему стандарда и поступка обезбеђења квалитета, њихово доследно спровођење и периодично анализирање квалитета студијских програма, наставног процеса, научно‐истраживачког рада, литературе, ресурса и других важних, показатеља задужене су Комисија за обезбеђење квалитета, Комисија за самовредновање и Комисија за наставу на Факултету. Поред свега наведеног, оне имају и задатак да саставе писмени извештај о самовредновању и да у складу са оствареним резултатима предлажу мере унапређења квалитета, које се реализују у сарадњи са Наставно‐научним већем и деканом Факултета. На тај начин се ради на реализацији утврђене Мисије и Визије Факултета.

93

ЛИСТА ОБАВЕЗНИХ ПРЕДМЕТА ОСНОВНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ


1. Математика 1 2. Хемија 3. Рачунарска техника 4. Основи система заштите 5. Социологија 6. Физика 7. Инжењерска графика 8. Технички материјали 9. Енглески језик 10. Економика заштите 11. Технолошки системи и заштита 12. Техничка механика 13. Електротехника 14. Хемијски параметри радне и животне средине 15. Теорија и организација образовања за заштиту 16. Теорија система и ризика 17. Математичка статистика у заштити 18. Термодинамика са термотехником 19. Ризик од опасних материја 20. Енергетски процеси и окружење 21. Електромагнетна зрачења у животној средини 22. Управљање отпадом 23. Заштита ваздуха 24. Заштита вода 25. Заштита земљишта 26. Методе процене ризика 27. Индустријска екологија 28. Бука у животној средини 29. Просторно планирање и заштита животне средине 30. Еколошки ризик 31. Одрживи развој 32. Стручна пракса 33. Дипломски рад

94

ЛИСТА ИЗБОРНИХ ПРЕДМЕТА ОСНОВНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ


Изборни предмет 1: 1. Правни основи заштите 2. Математика 2 Изборни предмет 2: 3. Екологија 4. Хемија животне средине Изборни предмет 3: 5. Пожари и експлозије 6. Информационе технологије у заштити Изборни предмет 4: 7. Ванредне ситуације 8. Комунални системи и животна средина Изборни предмет 5: 9. Енергетска ефикасност 10. Животна средина и здравље Изборни предмет 6: 11. Пречишћавање индустријских отпадних материја 12. Индикатори квалитета радне и животне средине Изборни предмет 7: 13. Заштита животне средине и осигурање 14. Интегрисани системи менаџмента Изборни предмет 8: 15. Инструменталне методе контроле загађења 16. Интегрисана превенција и контрола загађења Изборни предмет 9: 17. Менаџмент природним ресурсима 18. Процена утицаја на животну средину

95

Часови

активн

е наставе

Р.бр.

Назив пред

мета

С

Статус

пред

. П

В

ДОН

Остал

и

часови

ЕС

ПБ

ПРВА ГОДИНА

1.

Матем

атика 1

1

О

3

3

7

2.

Хем

ија

1

О

3

2

1

7

3.

Рачун

арска техника

1

О

2

2

2

6

4.

Основи

систем

а заштите

1

О

2

2

5

5.

Социологија

1

О

2

2

5

6.

Физика

2

О

3

2

1

7

7.

Инжењ

ерска граф

ика

2

О

3

2

1

6

8.

Технички матер

ијали

2

О

2

2

6

9.

Енглески језик

2

О

2

2

6

10.

Економика заш

тите

2

О

2

2

5

УКУПНО ЧАСОВА АКТИ

ВНЕ НАСТА

ВЕ

50

УКУПНО ЕСПБ

60

С ‐ Сем




‐Пред

авањ

а, В‐Веж


96

Часови

активн

е наставе

Р.бр.

Назив пред

мета

С

Статус

пред

. П

В

ДОН

Остал

и

часови

ЕС

ПБ

ДРУГА

ГОДИНА

11.

Технолошки

систем

и и заш

тита

3

О

2

2

6

12.

Техничка механ

ика

3

О

2

2

6

13.

Електротехника

3

О

2

2

6

14.

Хемијски парам

етри

радне и животне сред

ине

3

О

2

2

6

15.

Теорија и организација образовања за заш

титу

3

О

2

2

6

16.

Теорија систем

а и ризика

4

О

2

2

6

17.

Матем

атичка статистика у заш

тити

4

О

2

2

6

18.

Термодинам

ика са термотехнико

м

4

О

2

2

6

19.

Ризик од опасних матер

ија

4

О

2

2

6

Правни основи

заш

тите

20.

Матем

атика 2

4

И

2

2

6


ВНЕ НАСТА

ВЕ

40


60

С ‐ Сем




‐Пред

авањ

а, В‐Веж


97

Часови

активн

е наставе

Р.бр.

Назив пред

мета

С

Статус

пред

. П

В

ДОН

Остал

и

часови

ЕС

ПБ

ТР

ЕЋА ГОДИНА

21.

Енер

гетски

процеси и окр

ужењ

е 5

О

2

2

6

22.

Електромагнетна зрачењ

а у живо

тној сред

ини

5

О

2

2

6

23.

Управљањ

е отпад

ом

5

О

2

2

6

Екологија

24.

Хем

ија живо

тне сред

ине

5

И

2

2

6

Пожар

и и екп

лозиије

25.

Инфомрац

ионе технологије у заш

тити

5

И

2

2

6

26.

Заштита ваздуха

6

О

2

2

6

27.

Заштита вода

6

О

2

2

6

28.

Заштита зем

љишта

6

О

2

2

6

Ван

ред

не ситуац

ије

29.

Комун

ални систем

и и живо

тна сред

иина

6

И

2

2

6

Енер

гетска ефикасност

30.

Живо

тна сред

ина и здравље

6

И

2

2

6


ВНЕ НАСТА

ВЕ

40


60

С ‐ Сем




‐Пред

авањ

а, В‐Веж


98

Часови

активн

е наставе

Р.бр.

Назив пред

мета

С

Статус

пред

. П

В

ДОН

Остал

и

часови

ЕС

ПБ

ЧЕТ

ВРТА

ГОДИНА

31.

Методе процен

е ризика

7

О

2

2

5

32.

Индустријска еко

логија

7

О

2

2

5

33.

Бука у живо

тној сред

ини

7

О

2

2

5

34.

Просторно план

ирањ

е и заш

тита живо

тне сред

ине

7

О

2

2

5

Пречишћавањ

е индустријски

х отпад

них во

да

35.

Индикатори квалитета рад

не и живо

тне сред

ине

7

И

2

2

5

Заштита живо

тне сред

иине и осигурањ

е 36.

Интегрисани систем

и мен

аџмен

та

7

И

2

2

5

37.

Еколошки

ризик

8

О

2

2

5

38.

Одрживи

разво

ј 8

О

2

2

5

Инструм

енталне методе ко

нтроле загађењ

а 39.

Интегрисана прев

енција и контрола загађењ

а 8

И

2

2

5

Мен

аџмен

т природним ресур

сима

40.

Процен

а утицаја на живо

тну сред

ину

8

И

2

2

5

Стручна пракса

8

О

3

3

Дипломски рад

8

О

5

7


ВНЕ НАСТА

ВЕ

48


60

С ‐ Сем




‐Пред

авањ

а, В‐Веж


Предмети студијског програма

101

МАТЕМАТИКА 1 Статус предмета: обавезан



Исход предмета: Савладавањем програмског садржаја студенти стичу вештину коришћења знања из математичке логике и теорије скупова, алгебре, аналитичке геометрије, анализе реалних функција, интегралног рачуна и програмског пакета Mathematica.

Садржај предмета: Елементи математичке логике и теорије скупова (искази, исказна алгебра, исказни рачун, релације, пресликавања, функције, графови). Елементи алгебре (детерминанте и матрице, системи једначина, алгебра вектора). Елементи аналитичке геометрије (раван и права у простору). Увод у анализу реалних функција (реалне функције једне променљиве, граничне вредности реалних низова и функција, непрекидност функције, извод и диференцијал, испитивање функција помоћу диференцијалног рачуна, реалне функције више реалних променљивих, парцијални изводи, тотални диференцијал, екстремне вредности функција више независно променљивих). Интегрални рачун (неодређени интеграл, одређени интеграл и његове примене). Упознавање са програмским пакетом Mathematica.


102

ХЕМИЈА



Циљ предмета: Стицање примењених знања из хемије неопходних за разумевање стања и процеса који се одигравају у радној и животнојсредини.

Исход предмета: Оспособљавање студената за примену основних хемијских знања у примењеним и специјалним хемијским дисциплинама из области заштите радне и животне средине, области заштите од пожара и експлозија и областима управљања комуналним системима и ванредним ситуацијама.


Теоријска настава: Основни појмови и закони хемије. Атомско‐молекулска теорија. Периодни систем. Хемијска кинетика и равнотежа. Термохемија. Дисперзни системи. Електролити. Карактеристике хемијских елемената и молекула значајних за радну и животну средину. Молекулске карактеристике органских једињења. Органске реакције. Класификација органских једињења према функционалним групама. Значајна органска једињења радне и животне средине. Процеси штетних деловања органских молекула и основне мере сузбијања дејства.

Практична настава: Основни појмови и закони у хемији. Израчунавања из хемијских једначина (масени и запремински удео). Хемијска термодинамика и кинетика. Оксидо‐редукционе једначине. Гасни закони. Дисперзиони системи. Израчунавања из области раствора, рН вредности. Електролитичка дисоцијација. Аналитичке методе у органској хемији.


103

РАЧУНАРСКА ТЕХНИКА



Циљ предмета: Усвајање основних знања из аритметичких, логичких и алгебарских основа рачунара. Оспособљавање за самостални рад на рачунару и коришћење апликативних програмских пакета опште намене и програмских пакета из области заштите.

Исход предмета: Оспособљеност студената за примену рачунарске технике и информационе технологије за самостално решавање проблема заштите на раду и заштите животне средине применом рачунара.


Теоријска настава: Теоријско упознавање студената са аритметичким, логичким и алгебарским основама цифарских рачунара. Решавање проблема из области заштите коришћењем рачунара. Усвајање знања се проверава кроз примере на вежбама.

Практична настава: Самостално решавање проблема заштите на раду помоћу рачунара

Методе извођења наставе: Предавањe се изводи аудитивно ‐ у учионици, и у комбинацији аудитивно ‐ практично коришћењем рачунара кроз паралелни рад студената током предавања и самостални рад током вежби.

104

ОСНОВИ СИСТЕМА ЗАШТИТЕ



Циљ предмета: Усвајање знања о основним елементима, карактеристикама и процесима система радне и животне средине, принципима заштите и системима заштите на раду, заштите од пожара, заштите животне средине и заштите у ванредним ситуацијама.

Исход предмета: Знања о организовању и међусобним интеракцијама и интеракцијским ефектима организационих и природних система и о системима заштите у области радне и животне средине.


Теоријска настава: Системски приступ у проучавању радне и животне средине. Карактеристике система ‐ структура, стање, процеси, понашање. Интерне и екстерне везе система – анализа применом закона о одржању масе, енергије, информације. Систем животне средине, пословни систем, технолошки систем, систем радне средине (елементи, карактеристике, процеси, интеракције). Човек у систему радне и животне средине. Деградација система. Основни принципи заштите. Систем заштите на раду. Систем заштите од пожара. Систем заштите животне средине. Систем заштите у ванредним ситуацијама.

Практична настава: Семинарски: израда и презентација семинарског рада према изабраној теми


105

СОЦИОЛОГИЈА



Циљ предмета: Прихватање холистичког погледа на свет у циљу правилног сагледавања односа међузависности и међуповезаности различитих друштвених појава у савременој цивилизацији, хармонизације односа у систему друштво‐природа и остваривања одрживог развоја.

Исход предмета: Стицање знања о целини друштвених појава и интеракцијској повезаности појава и промена у друштву и природи, као и о основним особеностима живота и рада људи у условима глобализације и транзиције у нашем друштву и.оспособљеност студената за укључивање у креирање развојних политика.


Теоријска настава: Појам науке и предмет изучавања социологије. Методе социолошког истраживања. Теоријска схватања у социологији ‐ стара и нова. Друштво и друштвене појаве. Структура друштва. Рад као друштвена појава. Друштвене групе: класа, стратификација и неједнакост; брак и породица; политичке партије и друштвени покрети; држава. Друштвене норме. Култура и друштво. Свет који се мења (глобализација). Развој друштва (одрживи развој). Сиромаштво, социјална заштита и друштвена изопштеност. Савремено друштво и еколошки проблеми.

Практична настава: Вежбе: Обрада актуелних друштвених тема кроз одбрану семинарских радова и анализу текстова.

Методе извођења наставе: Предавања (усмено излагање), вежбе (индивидуални и групни рад), семинарски радови, консултације

106

ФИЗИКА



Циљ предмета: Усвајање знања из општег курса физике неопходних за савладавање садржаја стручних предмета на вишим годинама студија. Циљ предмета је да се студенти упознају са основним физичким принципима и законима који су неопходни за анализу процеса и појава у области инжењерства заштите животне средине и зашттие на раду.

Исход предмета: Оспособљеност студената за стицање вештина:

решавање конкретних експерименталних и рачунских проблема из области физике;

повезивање основних знања из различитих области класичне физике и њихове примене;

разумевање физичких законитости за њихову примену у области инжењерства заштите животне средине и зашттие на раду.


Теоријска настава: Увод. Кинематика. Динамика. Рад, снага и енергија. Динамика крутог тела. Статика. Гравитација. Осцилаторно и таласно кретање. Еластичност. Статика флуида. Динамика флуида. Топлота и температура. Термодинамика. Електростатика. Електрична струја у чврстим, течним и гасовитим телима. Магнетно поље у вакууму. Магнетне особине материје. Електромагнетна индукција. Оптика. Геометријска оптика. Оптички инструменти.

Практична настава: Рачунске и лабораторијске вежбе: Лабораторијске вежбе прате области које се обрађују на теоријској настави, на којима се студенти у пракси оспособљавају за основна мерења, прорачуне и анализе добијених експерименталних резултата. Рачунска вежбања такође прате теоријску наставу и на тај начин доприносе бољем разумевању градива и употпуњују стечена знања.

Методе извођења наставе: Предавања (3 часа недељно у току семестра), рачунске вежбе (2 часа недељно у току семестра) и експерименталне вежбе (1 час недељно у току семестра) уз мултимедијалну презентацију и интерактиван рад са студентима..

107

ИНЖЕЊЕРСКА ГРАФИКА



Циљ предмета: Развијање перцепције простора, усвајање принципа пројектовања, стицање способности за графичку комуникацију и примену графичких и рачунарских метода у решавању инжењерских проблема.

Исход предмета: Савладавањем програмског садржаја студенти овладавају вештинама пројектовања уз помоћ савремених софтверских алата и стичу способност за употребу, израду и допуну техничке документације у класичним и модерним форматима.


Теоријска настава: Увод у теоријске основе пројектовања. Основни елементи инжењерске графике, нацртне геометрије и техничког цртања. Системи пројектовања у различитим техничким дисциплинама. Основе пројектовања применом рачунара. Овладавање вештинама пројектовања савременим софтверским алатима (Rhinoceros, AutoCAD, Solid Works).


108

ТЕХНИЧКИ МАТЕРИЈАЛИ



Циљ предмета: Стицање знања о техничким материјалима, њиховом месту и улози у систему човек‐окружење‐материјални производи и оњиховим функцијама заштите.

Исход предмета: Усвојен потребан ниво инжењерског знања о техничким материјалима и о њиховој поузданости када се користе у функцији заштите човека, технологија, машина и уређаја.


Теоријска настава: Технички материјали‐појам, стање потреба и резерви у природи, могућности рециклаже, затворен циклус употребе. Карактеристике материјала ‐ физичка својства, чвростоћа, корозивна и антикорозивна својства. Материјали које треба штитити као ресурсе за одржавање људске популације: вода, ваздух, енергенти, минерали (својства, показатељи, енергетски потенцијал). Технички материјали у функцији заштите људи и постројења ‐ термоизолациони материјали, електроизолациони материјали, ватрогасни материјали, изолациони материјали са становишта виброакустике и буке, материјали у заштити од радијације, материјали будућности. Метали‐особине метала и њихових легура, својства битна за примену у заштити; примена алуминијума, бакра, олова, цинка и њихових легура у заштити. Примена грађевинске и ватросталне керамике у заштити. Технички материјали у триболошкој заштити машина и уређаја. Системи заштите техничких материјала. Еколошки материјали ‐ природни материјали за градњу еколошких објеката


Методе извођења наставе: Вербално текстуални метод (излагања, разговори, писани материјали), илустративно демонстрациони (power point презентације, анимације, симулације), лабораторијско‐ експерименталне самосталне и показне вежбе.

109

ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК



Циљ предмета: Развијање рецептивних и продуктивних језичких вештина (како у писаној тако и у усменој форми).

Исход предмета: Просечно владање синтаксичким и лексичким јединицама енглеског језика неопходним за писану и усмену комуникацију у струци.


Теоријска настава: Енглески језик у заштити радне и животне средине представља дисциплину енглеског језика струке која, с обзиром на то, обрађује екстралингвистичке садржаје везане за академске и професионалне потребе и интересовања студената овог факултета. Програмски садржај Енглеског језика је зато везан за програмске садржаје свих осталих предмета који се изучавају у оквиру овог студијског програма. Тематске целине повезане су са језичким категоријама. Лингвистички израз ових садржаја подразумева како специјализовани тако и општи вокабулар и синтаксу.

Практична настава: Вежбе. Вежбе прате садржаје који се раде на предавањима.

Методе извођења наставе: Предавања и вежбе (интерактивна настава), консултације

110

ЕКОНОМИКА ЗАШТИТЕ



Циљ предмета: Стицање неопходних знања о пословном систему, трошковима пословања, трошковима заштите и релацијама између трошкова заштите и квалитета пословања.

Исход предмета: Оспособљеност студената за процену економских последица у радној и животној средини, за сагледавање економских ефеката улагања у заштиту и за вођење пројеката унапређивања заштите радне и животне средине на основу трошкова заштите.


Теоријска настава: Делатности. Производња. Пословање. Средства. Фондови. Трошкови. Економски принципи. Резултати. Финансијски план. Интерни ефекти. Екстерни ефекти. Дисекономија. Заштита и трошкови: Директни и индиректни трошкови заштите. Праћење и извештавање. Прикупљање података. Системи за управљање трошковима. Анализа трошкова заштите. Заштита као економска категорија. Непосредне последице неповољних услова рада‐ повреде на раду, повреде на раду са смртним исходом, професионалне болести, болести рада и инвалидност. Економске последице неповољних услова рада ‐ губици и издаци. Непосре‐дне последице пожара и експлозија ‐ повреде, смртне повреде и инвалидност. Економске последице пожара и експлозија ‐ директна и индиректна штета. Непосредне последице загађивања животне средине ‐ обољења и смртни исходи. Економске последице загађивања животне средине – непосредна и посредна штета. Инвестиције у заштиту. Економски ефекти улагања у заштиту и њихов утицај на квалитет пословања. Примери добре праксе.

Практична настава: Решавање одређених задатака, упознавање и рад са статистичким публикацијама, обрада економских показатеља, коришћење рачунарске подршке и анализа економских последица на примерима из праксе. Обрада семинарског рада.

Методе извођења наставе: Теоријска и практична настава уз ндивидуално ангажовање студената. Израда и одбрана семинарског рада.

111

ТЕХНОЛОШКИ СИСТЕМИ И ЗАШТИТА



Циљ предмета: Стицање основних знања о технолошким системима у циљу смањења ризика утицаја на радну и животну средину, одређивањем критичних места с обзиром на минимизацију отпадних материја и ослобођене енергије, односно спречавања деградације и угрожавања радне и животне средине.

Исход предмета: Стицање знања за разумевање, контролу и праћење функционисања технолошких система са аспекта заштите радне и животне средине.


Теоријска настава: Системи и технолошки системи. Појам, карактеристике и класификација система. Појам технологије и технолошких система. Подела и структуирање технолошких система (технолошки процеси, средства за рад, предмети рада, енергија, информације и људски рад као улазни елемент технолошких система). Масени биланс технолошких система. Енергетски биланс технолошких система. Ексергетски биланс технолошких система. Механичке операције. Појам и физичка својства флуида. Једначина континуитета. Бернулијева једначина. Мешање. Уситњавање. Просејавање. Пресовање. Таложење. Филтрација. Центрифугирање. Транспорт чврсте материје. Топлотне операције. Основни параметри помоћу којих се описује механизам преноса топлоте. Механизми преноса топлоте ‐ кондукција, конвекција, зрачење. Размењивачи топлоте. Укувачи. Дифузионе операције. Пренос масе ‐ појам и начини. Дестилација. Ректификација. Апсорпција. Адсорпција. Екстракција. Сушење. Избор улазних и излазних елемената технолошког процеса од значаја за заштиту радне и животне средине. Избор шеме технолошког процеса. Избор технолошке опреме. Избор сировина и помоћних материјала. Избор енергије. Избор локације на којој се одвија технолошки процес. Избор хемијских реакција у производним технолошким системима ‐ оксидација и редукција, горење, неутрализација, хидролиза, електролиза, естерификација, нитровање, халогеновање, сулфоновање, хидрогенизација, алкиловање, полимеризација, ферментација и др. Технолошки системи као извори загађења животне средине. Безбедност и здравље на раду у технолошким системима. Заштита од пожара у технолошким системима. Интегрисани систем заштите у технолошким системима.

Практична настава: Практична настава се реализује у окиру вежби, које сукцесивно прате наставу, на којима се анализирају практични примери интегрисаног система заштите у технолошким системима. У оквиру вежби врши се израда семинарских радова на задату тему из области интегрисаног система заштите у технолошким системима, њихова презентација и одбрана. Подстиче се студијски истраживачки рад реализован у Лабораторији за ризик технолошких система и индустријској пракси.


112

ТЕХНИЧКА МЕХАНИКА



Циљ предмета: Стицање основних знања из Статике и Отпорности материјала.

Исход предмета: Оспособљеност студената за разумевање механичких појава и законитости мировања, напонског и деформационог стања тела.


Теоријска настава: СТАТИКА‐Основни појмови. Аксиоми статике. (2); Систем сучељних сила у равни и у простору. Свођење система сучељних сила на једноставнији. Јeдначине равнотеже.(2); Систем сучељних сила у равни и у простору. Свођење система сучељних сила на једноставнији. Јeдначине равнотеже.(2); Систем паралелних сила.Тежиште тела. Тежиште хомогене материјалнс површине и запремине.(2); Графостатика:основни елементи (план сила и верижни полигон).(2); Равна решетка. Статичка одређеност. Методе за одређивање унутрашњих сила.(2): Равни пуни носачи: проста греда, конзола, греда са препустима, рам. Дефиниција сила у пресеку и конвенција о знаку.(2); ОТПОРНОСТ МАТЕРИЈАЛА ‐ Основни појмови и претпоставке.(2); Геометријске карактристике равних пресека.(2); Основне врсте напрезања. Аксијално напрезање.(2); Равно напрезање. Смицање.(2); Увијање вратила кружног и кружно‐прстенастог попречног пресека.(2); Савијање, чисто и попречно. Еластична линија.(2); Извијање.(2); Преглед наставног садржаја. Упутства за припрему завршног испита.(2).

Вежбе: СТАТИКА‐Основни појмови. Аксиоми статике‐ израда задатака (2); Систем сучељних сила у равни и у простору. Свођење система сучељних сила на једноставнији. Јeдначине равнотеже‐ израда задатака.(2); Систем сучељних сила у равни и у простору. Свођење система сучељних сила на једноставнији. Јeдначине равнотеже‐ израда задатака.(2); Систем паралелних сила.Тежиште тела. Тежиште хомогене материјалнс површине и запремине‐ израда задатака.(2); Графостатика:основни елементи (план сила и верижни полигон)‐ израда задатака.(2); Равна решетка. Статичка одређеност. Методе за одређивање унутрашњих сила‐ израда задатака.(2): Равни пуни носачи: проста греда, конзола, греда са препустима, рам. Дефиниција сила у пресеку и конвенција о знаку‐ израда задатака.(2); ОТПОРНОСТ МАТЕРИЈАЛА ‐ Основни појмови и претпоставке– израда задатака.(2); Геометријске карактристике равних пресека.(2); Основне врсте напрезања. Аксијално напрезање‐ израда задатака.(2); Равно напрезање. Смицање‐ израда задатака.(2); Увијање вратила кружног и кружно‐прстенастог попречног пресека‐ израда задатака.(2); Савијање, чисто и попречно. Еластична линија‐ израда задатака.(2); Извијање‐ израда задатака.(2); Преглед наставног садржаја. Упутства за припрему завршног испита.(2).

Методе извођења наставе: аудитивне

113

ЕЛЕКТРОТЕХНИКА



Циљ предмета: Стицање знања о основним појмовима и законима у електротехници.

Исход предмета: Оспособљеност студената за разумевање појава, принципа и законитости у електротехници. Студенти који успешно савладају градиво на предмету биће оспособљени за даље праћење наставе из ужестручних предмета на студијама.


Теоријска настава: Електростатика: Наелектрисавање. Кулонов закон, електрично поље. Гаусов закон. Рад, електрични скалар потенцијал. Лапласова и Пуасонова једеначина. Капацитивност и кондензатори. Дипол и мултиполи. Теорема ликова. Проводници и диелектрици. Vектор електричне индукције, гранични услови. Поларизација диелектрика. Везана наелектрисанја. Енергија електростатичког поља. Принцип елиминације статичког наелектрисања.

Стационарно електрично поље и једносмерна струја: Носиоци наелектрисања,. Јачина и густина струје. Једначина континуитета наелектрисања и први Кирхофов закон. Отпорност и отпорници. Омов, Џулов и други Кирхофов закон. Кондензатор у колу једносмерне струје. Генератори. Пренос максималне снаге. Теореме и методи за решавање електричних кола. Дуалност електростатичког и стационарног електричног поља. Отпор распростирања и принцип уземљивача.

Електромагнетизам: Лоренцова сила. Магнетна индукција. Холов ефекат. Магнетно полје стационарних струја. Кретанје честице у електромагнетном пољу. Амперов закон. Магнетни вектор потенцијал. Кружна струјна контура, соленоид, торус. Магнећење материје. Гранични услови. Подела материјала и хистерезис. Појам магнетних псеудо маса и магнетни полови. Генералисани Амперов закон. Електромагнетна индукција и Фарадејев закон. Енергија магнетног поља. Индуктивност и коефицијенти индукције. Међусобна индуктивност и појам спрегнутих кола. Електричне осцилације. Појам генератора једносмерне и наизменичне струје. Трансформатор. Променљиво електромагнетно поље. Површински ефекат

Временски променљиве струје: Простопериодичне струје, комплексни домен и импеданса. Резонантна и антирезонатна кола. Решавање једноставних електричних кола у временском и коплексном домену.

Практична настава прати теоријске садржаје предмета.

Методе извођења наставе: Настава се изводи у виду предавања и аудитивних вежби. Осим рада на табли приказују се мултимедијалне презентације, фотографије и видео клипови. Поједине наставне јединице се налазе у облику презентација. Обавезне консултације такође помажу успешнијем савлађивању градива.

114

ХЕМИЈСКИ ПАРАМЕТРИ РАДНЕ И ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ



Циљ предмета: Стицање знања о хемијским параметрима радне и животне средине, о нјиховом смислу и функcијама, као и вештина за компаративну анализу хемијских параметара и резултатата хемијске анализе и за заклјучиванје о степену хемијске загађености радне или животне средине.

Исход предмета: Оспособлјеност студената за утврђиванје степена загађености радне и животне средине на основу упоређиванја резултата хемијских анализа и стандардних вредности хемијских параметара.


Теоријска настава: Међународни систем јединица и величина – хемијске величине и јединице, физичкохемијске величине и јединице, биохемијске величине и јединице. Појам хемијских параметара радне и животне средине. Класификација хемијских параметара на основу врсте штетности – токсични параметри, параметри у области пожара и експлозија (параметри запаљивости, паљења, горења, самопаљења, тињања, експлозија), оксидоредукциони, радиоактивни и остали параметри. Извори хемијског загађења у радној и животној средини. Хемијски параметри радне средине. Хемијски параметри животне средине (параметри вода, ваздуха, земљишта, хране). Стандарди и препоруке дозвољених вредности хемијских параметара. Дијагностика стања радне и животне средине.

Практична настава: Рачунске вежбе: Методе мерења; Рачунање са величинама и јединицама; Квантитативни састав смеша; квантитативни однос хемијских параметара.

Лабораторијске вежбе: одређивање концентрација супстанци у ваздуху, води и земњишту као и хемијских параметара.

Семинарски радови: Утврђивање потенцијално загађених сфера животне средине.

Методе извођења наставе: Предаванја и презентаcије наставника; Раčунске вежбе; Семинари; Консултације.

115

ТЕОРИЈА И ОРГАНИЗАЦИЈА ОБРАЗОВАЊА ЗА ЗАШТИТУ



Циљ предмета: Упознавање и разумевање основних теоријских питања и проблема образовања и организације образовног рада за заштиту радне и животне средине који чине претпоставку за бављење процесима образовања, обуке, оспособљавања и усавршавања у овој области.

Исход предмета: Оспособљеност за организацију образовно‐информативног рада за заштиту радне и животне средине. Знања и способности за креирање програма, реализацију и евалуацију образовних активности. Компетенције за развој планова, стратегија и облика образовања за заштиту радне и животне средине у контексту концепције доживотног образовања и стратегије одрживог развоја.


Теоријска настава: Појмовне и теоријске основе образовања и васпитања; Образовање и/за одрживи развој; Образовање, васпитање и информисање за заштиту радне и животне средине; Педагошко‐андрагошке и психолошке основе процеса образовања и учења за заштиту; Принципи наставно‐образовног рада, Планирање и програмирање образовања за заштиту; Организација образовања за заштиту; Методика образовања за заштиту; Наставна технологија у образовању за заштиту; Основи докимологије у образовању за заштиту; Квалитет у образовању за заштиту; Наставно‐инструктивни кадар у образовању за заштиту.


Разматрање актуелних питања и проблема образовања и обуке за заштиту у радној и животној средини. Практични радови: израда аналитичко‐снимачке листе, креирање и израда планова и програма образовања и оспособљавања за заштиту, израда припреме за извођење образовне теме (јединице). Посете организацијама – ''образовни дан''‐ сусрет теорије и праксе

Методе извођења наставе: Метода предавања, презентације, практичних радова, разговора и дискусије, консултације.

116

ТЕОРИЈА СИСТЕМА И РИЗИКА



Циљ предмета: Стицање знања о основним принципима и законитостима теорије система и теорије ризика и о њиховој примени у управљању ризиком.

Исход предмета: Поседовање знања о принципима и законитостима понашања система и о значају, елементима и процесима управљања ризиком система; развијена вештина примене системског прилаза у анализи и решавању мултидисциплинарних проблема управљања ризиком радне и животне средине.


Теоријска настава: Увод у системско мишљење – развој системских идеја, аналитичко и системско мишљење, системски прилаз, системске науке. Општа теорија система – настанак и развој, принципи и законитости. Систем – перформансе, квалитет, мерење квалитета. Модели система – значај и принципи моделирања; врсте модела; генерисање и карактеристике системског модела. Управљање – појам, елементи и принципи управљања; систем управљања; основни елементи у систему регулисања; основни динамички елементи система управљања. Теорија ризика ‐ појам, објективна и субјективна основа ризика; показатељи, квантификација и подела ризика; системско схватање ризика. Управљање ризиком – појам, приступи, карактеристике, елементи и процеси управљања ризиком; елементи и специфичности функционисања система за управљање ризиком.

Практична настава: Аудио‐визуелне и рачунске вежбе које прате теоријску наставу; презентација и одбрана семинарских радова из области обухваћених теоријским садржајем предмета.


117

МАТЕМАТИЧКА СТАТИСТИКА У ЗАШТИТИ



Циљ предмета: Усвајање елементарних знања из Теорије вероватноће. Усвајање знања из Математичке статистике, неопходних за савладавање садржаја стручних предмета на вишим годинама студија.

Исход предмета: Оспособљеност студената за примену статистичких метода у пракси, како би самостално решавали неке конкретне проблеме, специјално у вези заштите радне и животне средине.

Садржај предмета: Основни елементи Теорије вероватноће (алгебра догађаја, вероватноћа, независност, формула тоталне вероватноће и Бајесова формула). Случајна променљива. Вишедимензионална случајна променљива. Независне случајне променљиве. Нумеричке карактеристике случајних променљивих. Важније расподеле случајних променљивих (биномна расподела, Пуасонова расподела, униформна расподела, нормална расподела, Студентова расподела и χ2 расподела). Елементи математичке статистике (популација, обележје и расподела обележја). Центри груписања и параметри варијабилитета. Узорак. Тачкасте и интервалне оцене параметара обележја. Тестирање статистичких хипотеза. Регресија и корелација.


118

ТЕРМОДИНАМИКА СА ТЕРМОТЕХНИКОМ



Циљ предмета: Циљ предмета је да студенти овладају основним појмовима и принципима термодинамике и термотехнике, упознају са могућностима и ограничењима при трансформацији топлотне енргије. У делу термотехнике студенти треба да овладају знањима из области преноса топлоте и оспособе за основне прорачуне апарата и уређаја.

Исход предмета: Студенти стичу знања на основу којих могу постављати масене и енергетске билансе за топлотне апарате и процесе који се одвијају у њима. Студенти су оспособљени да одреде термодинамичке величине стања идеалног гаса и реалних флуида и да користе прорачуне везане за простирање топлоте.


Теоријска настава: Увод. Термодинамички систем и околина. Радно телао. Величине стања. Равнотежа, промена стања, процес.Нулти принцип термодинамике. Основна једначина стања за идеалан гас. Корекције за реалан гас. Закон конзервације енергије. Појам енергије. Унутрашња енергија. Енталпија. Топлотни капацитет. Мајерова једначина. Први принцип термодинамике за затворени и отворени термодинамички систем. Радни (p, v) дијаграм и промене стања у њему. Други принцип термодинамике. Дефиниције. Појам ентропије. Повратни, неповратни и немогући процеси. Математички израз другог принципа термодинамике. Топлотни (Т, s) дијаграм и промене стања у њему. Промена eнтропија идеалних гасова. Ентропија и генерација ентропије при размени топлоте, материје и рада. Деснокретни и левокретни кружни циклуси. Први и други принцип термодинамике за кружни циклус. Идеалан Карноов циклус. Термодинамички циклуси. Термодинамички степен искоришћења. ‐ Максималан рад. Енергија, ексергија и анергија. Примена концепта ексергије: ексергетски губици и ексергетска ефикасност. Сенкијев дијаграм. Грасманов дијаграм. Трећи принцип термодинамике. Реални гасови и паре. Термодинамички циклуси са реалним гасовима. Ранкин‐Клаузијусов циклус. Простирање топлоте. Простирање топлоте провођењем. Конвективно простирање топлоте. Слободна и принудна конвекција. Коефицијент прелаза топлоте. Термички критеријуми сличности. Пролаз топлоте. Простирање топлоте зрачењем. Основни закони зрачења топлоте. Размењивачи топлоте са паралелним, супротним и унакрсним током, прорачун крајњих температура, прорачун грејне површине размењивача. Основе сагоревања.



119

РИЗИК ОД ОПАСНИХ МАТЕРИЈА



Циљ предмета: Стицање знања о опасним материјама и мерама безбедности и заштите при њиховој производњи, превозу, складиштењу и коришћењу.

Исход предмета: Стицање знања о основним својствима опасних материја и њиховом могућем штетном дејству на човека и животну средину као и о мерама заштите при њиховој производњи, транспорту, складиштењу и употреби.


Теоријска настава: Појам опасних материја. Нормативно уређење. Особине опасних материја: експлозивност, запаљивост, самозапаљивост, токсичност, радиоактивност, оксидирајуће и нагризујуће деловање. Ризик од опасних материја. Дејство опасних материја на човека и животну средину. Удеси изазвани опасним материјама. Превенција и санација удеса. Унификација, класификација, подела. Идентификација и означавање опасних материја. Класе опасних материја (експлозивне материје, компримовани и течни гасови, запаљиве течности, запаљиве чврсте материје, оксидирајуће, отровне, радиоак‐тивне, корозивне...). Производња, паковање, складиштење, руковање опасним материјама. Превоз и испуњеност услова за превоз. Мере заштите у случају удеса.


Методе извођења наставе: Предавања, вежбе, консултације. Предавања се заснивају на смисленом вербалном рецептивном учењу: представљање полазног оквира, излагање новог градива, довођење у везу са већ стеченим сазнањима, увођење одговарајућих примера, извођење закључака и довођење у везу са полазним оквиром. Вежбе се заснивају на интерактивном учењу и раду на изради семинарских радова.

120

ЕНЕРГЕТСКИ ПРОЦЕСИ И ОКРУЖЕЊЕ



Циљ предмета: Стицање знања о основним еколошким аспектима конверзије и коришћења енергије.

Исход предмета: Усвојен потребан ниво инжењерског знања о месту и улози енергије у развоју технологија и стандарда човечанства и о утицају на радну и животну средину; формирани критеријуми за одрживо коришћење енергије и праћење енергетске ефикасности.


Теоријска настава: Енергија – појам и врсте енергије; извори енергије; енергетски ресурси; енергетски контекст развоја; контекст заштите радне и животне средине. Трансформације и биланси енергије – трансформације енергије и природно окружење; примена принципа одржања енергије на формирање енергијских биланса; макро и микро биланси енергије. Еколошки аспект конверзије и коришћења енергије – природни циклуси, затворени и отворени циклуси; отпадна топлота, термичко оптерећење атмосфере и водотокова; електромагнетно загађење животне средине; радиоактивно зрачење и нуклеарни отпад. Норме и стандарди. Основе одрживог планирања и управљања енергијом. Обновљиви извори енергије у концепту управљања енергијом. Стање и критичке процене технологија за коришћење обновљивих извора енергије. Енергетска ефикасност. Мере за побољшање енергетске ефикасности. Специфичне мере енергетске политике – национални ниво, индустрија, транспорт.


Методе извођења наставе: Вербално текстуални метод (излагања, разговори, писани материјали), илустративно демонстрациони (power point презентације, анимације, симулације), лабораторијско‐експери‐менталне самосталне и показне вежбе.

121

ЕЛЕКТРОМАГНЕТНА ЗРАЧЕЊА У ЖИВОТНОЈ СРЕДИНИ


Циљ предмета: Стицање знања из теорије макроскопских електро‐магнетних поља у линеарним изотропним и непокретним срединама и теорије квантних зрачења. Пружа неопходна знања за праћење предмета Заштита од електромагнетних зрачења.

Исход предмета: Поседовање теоријског знања о електромагнетним пољима и електромагнетном зрачењу као и вештина за процену њиховог утицаја на човека.


Теоријска настава ‐ Увод: Електростатичко поље, вектор електричне индукције, трeћа Максвелова једначина. Магнетно поље, флукс магнетне индукције, четврта Максвелова једначина. Магнено поље у материји, генерализација Амперовог закона, струја диелектричног помераја, прва Максвелова једначина. Електромагнетна индукција, генерализација Фарадејевог закона, друга Максвелова јеначина. Стационарно електрично поље, једначина континуитета наелектрисања. Носиоци наелектрисања, Омов закон у локалном облику. Потпун систем једначина макроскопског електромагнетног поља у непокретним срединама.

Таласна једначина: Таласна једначина за потенцијале и брзина преношења електромагнетног поремећаја. Решавање таласне једначине, анализа решења, равански, цилиндрични и сферни таласи. Просто периодични електромагнетни таласи и Хелмхолцова једначина. Решавање Хелмхолтцове једначине. Особине електромагнетних таласа у диелектрицима, полупроводној, проводној и јонизованој средини. Рефлексија, трансмисија и апсорпција електромагнетних таласа. Електромагнетно зрачење: Електрични дипол и електрична компонента електромагнетног таласа. Струјни елемент и магнетна компонента електромагнетног таласа. Хертцов дипол и дипол као хармонијски осцилатор. Зоне зрачења, и карактеристика зрачења дипола. Квантно корпускуларна зрачења: Оптичка зрачења, Таласно квантни закони зрачења, ИЦ зрачење (топлоно зрачење), Квантно корпускуларна кретања у атому, Закони топлотног зрачења, УВ зрачење, Видљиво зрачење, Природни извори електромагнетног зрачења у жиотној средини. Вештачки извори електромагнетног зрачења, РФ зрачење, Ласерско зрачење, Од нејонизујућег до јонизујућег зрачења. Закон радиоактивног распада, Енергија јонизације. Радиоактивно зрачење, Дозиметрија јонизујућег зрачења. Биолошко дејство електромагнетног поља на човека.

Практична настава прати теоријске садржаје предмета.

Методе извођења наставе: Предавања и презентације наставника. Рачунске вежбе. Meрeњa на терену. Консултације.

122

УПРАВЉАЊЕ ОТПАДОМ



Циљ предмета: Стицање знања и вештина за развој и примену система интегралног одрживог управљања отпадом. планирање управљања отпадом на локалном и регионалном нивоу и развој најбоље праксе управљања отпадом у циљу смањења негативних утицаја отпада (комуналног, индустријског, опасног...)

Исход предмета: Оспособљеност студената за разумевање процеса у интегралном систему управљања отпадом, анализу утицаја управљања отпадом на животну средину и примену најбоље доступних техника управљања отпадом.


Теоријска настава: Појмови и дефиниције у области управљања отпадом. Елементи интегралног одрживог система управљања отпадом. Врсте отпада. Каталог отпада. Законодавство ЕУ и национално законодавство у области управљања отпадом. Стратешки документи у области управљања отпадом. Циљеви управљања отпадом. Институционални оквир управљања отпадом. Анализа постојеће праксе управљања отпадом. Опције управљања отпадом. Принципи и концепт управљања отпадом. Управљање посебним токовима отпада. Одговорности и обавезе у систему управљања отпадом. Инфраструктура управљања отпадом. Економски и социјални аспекти управљања отпадом. Обука и јачање јавне свести у систему управљања отпадом.

Практична настава: Планирање управљања отпадом на локалном и регионалном нивоу. Заинтересоване стране у систему управљања отпадом.

Методе извођења наставе: Рад у групама, предавања, практичне вежбе, посете и анализе рада јавних комуналних и других предузећа за управљање отпадом...

123

ЗАШТИТА ВАЗДУХА



Циљ предмета: Оспособљавање студената за анализу и оцену квалитета ваздуха и заштиту амбијенталног ваздуха од загађивања.

Исход предмета: Оспособљеност за израду планова и програма квалитета ваздуха; припрему извештаја и извештавање о стању квалитета ваздуха, и менаџмент квалитетом амбијенталног ваздуха.


Теоријска настава‐Загађивање ваздушне средине: појам, дефиниција, аерозагађења. Аерозагађење у систему емитер‐атмосфера‐рецептор. Извори загађивања. Емисија: Емисиони фактори. Степен емисије. Имисија. Трансмисија аерозагађења. Транспорт аерозагађења кроз атмосферу: Молекуларна и турбулентна дифузија аерозагађења. Утицај метеоролош‐ких елемената и појава на дисперзију аерозагађења. Утицај природних и физичких структура. Трансформација аерозагађења. Депозиција аероза‐гађења. Модели просторне и временске дистрибуције аерозагађења. По‐ља концентрације. Временска и просторна променљивост концентрације аерозагађења. Изолиније токсиколошких концентрација. Нормативи и стандарди квалитета ваздуха. Мониторинг извора емисије. Мониторинг квалитета ваздуха. Структура система мониторинга. Приказивање података и обрада резултата. Стратегија управљања квалитетом ваздуха.

Практична настава: Упознавње са радом аутоматске мониторинг станице.

Вежбе: Прорачун емисије из енергетских и технолошких извора. Прорачун циркулационих зона. Упознавање са моделима за симулацију распростирања аерозагађења. Рад са софтверским пакетима за симулацију распростирања аерозагађења. Израда пројектног задатка – Регистар извора загађивања ваздуха и преноса загађујућих материја. Методе извођења наставе: : Усмено излагање (предавања), израда семинарског рада, одбрана семинарског рада на вежбама, дискусија.

124

ЗАШТИТА ВОДА

Статус предмета: Обавезан


Циљ предмета: Стицање знања о физичкохемијском и биолошком саставу и карактеру природних вода, основним параметрима квалитета вода, анализи стања, утицајним факторима, законској регулативи, мерама заштите и контроли функционисања система заштите вода.

Исход предмета: Оспособљеност студената за самосталан рад у области контроле стања, планирања и спровођења мера заштите вода, вођења катастра загађивача и управљања квалитетом површинских вода на сливном подручју.


Теоријска настава: Биланс вода. Стање квалитета вода. Акције друштва на плану заштите вода од загађења. Загађивачи површинских и подземних вода и њихов утицај на квалитет и биолошки свет у њима. Законска и подзаконска регулатива у области коришћења и заштите вода. Катастар загађивача вода и мере заштите. Пречишћавање отпадних вода (јединичне операције, шеме постројења, основни принципи прорачуна и контроле ефеката рада постројења). Управљање системом заштите вода на сливном подручју.

Практична настава: Рачунске и лабораторијске вежбе и израда семинарског рада из области

Методе извођења наставе: Предавања: Илустрационо‐демонстрациона излагања наставника (писани материјал, power point презентације, анимације). Вежбе: Рачунске вежбе, лабораторијске вежбе, израда и одбрана семинарског рада, разговори и дискусије о задатим темама, анализа конкретних случајева.

125

ЗАШТИТА ЗЕМЉИШТА



Циљ предмета: Стицање знања о токсичним супстанцама и њиховим токсичним ефектима која ће се примењивати приликом процене утицаја на радну и животну средину.

Исход предмета: Оспособљавање студената за разумевање и примену токсиколошких знања у области заштите земљишта.


Теоријска настава: Предмет и задаци токсикологије и њене научне дисциплине; токсичне супстанце; класификација токсичних супстанци; особине токсичних супстанци; путеви уношења и путеви експозиције; токсикокинетика; токсикодинамика; неорганске и органске токсичне супстанце.

Практична настава: методе узимања узорака, методе хемијске анализе, квантитативни сатав смеша, рачунске вежбе (прерачунаванје токсичних и хемијских параметара); лабораторијске вежбе (квантитативно одређиванје токсичних супстанци у радној и животној средине).


126

МЕТОДЕ ПРОЦЕНЕ РИЗИКА



Циљ предмета: Стицање знања o карактеристикама, предностима и недостацима метода којe се користе у процесу оцењивања ризика.

Исход предмета: Студент који успешно савлада предвиђен програмски садржај оспособљен је за правилан избор и практичну примену метода за процену ризка.


Теоријска настава: Основне терминолошке одреднице у вези са ризиком. Управљање ризиком – приступи и одреднице. Основне фазе управљања ризиком. Подела метода за процену ризика. Методе за процену ризика техничких система: анализа енергије, анализа опасности и операбилности, анализа начина, ефеката (и критичности/детекције) отказа, анализа стабла отказа, анализа стабла догађаја. Методе за процену људске поузданости: анализа људских грешака, приказ метода за процену људске поузданости. Методе за анализу акцидената: анализа промена, анализа функције безбедности, анализа одступања, анализа безбедности рада, комплексна метода за процену нивоа укупне опасности од акцидента. Методе за процену ризика управљачке делатности (менаџмента): аудит, пропуст менаџмента и стабло ризика, систем управљања безбедношћу, здрављем и заштитом животне средине. Методе за анализу еколошких ризика: анализа животног циклуса, ексергетска анализа животног циклуса. Синергија метода. Студије случаја – практична примена метода.


Методе извођења наставе: Предавања, вежбе, консултације. Мултимедијална предавања и вежбе. На предавањима се дају основне поставке и примери везани за садржај предмета. На вежбама студенти раде рачунске задатке који прате теоријску наставу и семинарске радове користећи информационе технологије.

127

ИНДУСТРИЈСКА ЕКОЛОГИЈА



Циљ предмета: Стицање знања о могућностима за постизање интеграције индустријских система у складу са постулатима одрживог развоја. Овладавање вештинама за утврђивање еколошке подобности индустријских проиизвода. Препознавање могућности за усмеравање токова производа и нуспроизвода ка комплементарним процесима и циклусима. Стицање способности за системско и свеобухватно сагледавање могућности за досезање циљева одрживости кроз призму реалних техничких система. Сагледавање протока материјала и енергије кроз индустријске производне системе, секторе и процесе. Примена теорије и метода за квантитативну анализу еколошких проблема у индустрији.

Исход предмета: Савладавањем програмског садржаја студенти овладавају вештинама и знањима за процену могућности унапређења индустријских производа, производних система и елемената техничке инфраструктуре са аспекта очувања животне средине, не занемарујући при томе социо‐економске предуслове и еко‐техничка ограничења.


Теоријска настава: Индустријска екологија и принципи одрживости. Еколошке последице индустријског развоја. Екстерни ефекти. Конзумеризам. Продужена одговорност произвођача. Метаболизам индустријских система. Sankey‐јеви дијаграми. Интеракција индустријских производа и екосистема. Увод у анализу животног циклуса производа и процеса. Елементи пројектовања еколошки подобних индустријских производа. Индустријски еко‐дизајн (DfE концепт). IPAT формула. Ефикасност употребе ресурса. Дематеријализација. Еко‐индустријски паркови. Затворени циклуси и интерсекторско повезивање. Модели интеграција индустријских сектора и елемената комуналне инфраструктуре. „Калундбург“ модел. Стратегијско планирање безотпадних производних система.

Практична настава: Разрада релевантних тема везаних за индустријски развој, концепте, методе и трендове у привреди и заштити животне средине, кроз интерактивне вежбе, студије случаја и одбрану семинарских радова.

Методе извођења наставе: Усмено излагање (предавања), дискусије и одбрана семинарских радова на вежбама, консултације.

128

БУКА У ЖИВОТНОЈ СРЕДИНИ



Циљ предмета: Стицање теоријских знања у области звучних осцилација. Оспособљавање студената за препознавање феномена буке у животној средини, идентификацију и карактеризацију извора буке у животној средини као и оцену буке и примену стечених знања у области инжењерства заштите животне средине.

Исход предмета: Оспособљеност студената и стицање вештина за:

Разумевање физичких законитости настајања и простирања звучних таласа.

Прорачун нивоа буке на отвореном и затвореном простору. Прорачун енергетских физиолошких величина. Мерење, анализу и оцену стања нивоа буке. Примену актуелних стандарда и правилника.


Теоријска настава: Таласна једначина. Типови таласа. Типови звучног поља. Основни типови буке. Подела према временском и фреквенцијском карактеру буке. Основни појмови и физичке величине за описивање буке. Настајање и простирање буке на отвореном простору. Тачкасти извори буке. Звучни притисак, интензитет звука и звучна снага. Појам, сабирање и одузимање нивоа буке. Субјективна оцена јачине буке. Енергетске физиолошке величине. Настајање и простирање буке у затвореном простору. Ниво буке у дифузном звучном пољу. Време реверберације. Ниво буке у просторијама са великим коефицијентом апсорпције. Звучна изолација. Извори буке у животној средини ‐ основне карактеристике. Механизми органа слуха и перцепције звука. Ефекти буке на човека. Мерење буке. Мерни ланац и основни параметри мерења. Избор мерних места. Индикатори буке. Дозвољене вредности. Оцена буке. Стандарди и правилници.

Практична настава: Решавање рачунских задатака из области буке у животној средини. Рачунска вежбања прате теоријску наставу и на тај начин доприносе бољем разумевању градива и употпуњују стечена знања. Теренским мерењима студенти се у пракси оспособљавају за основна мерења, прорачуне и анализе добијених експерименталних резултата.

Методе извођења наставе: Теоријска предавања, рачунске и лабораторијске вежбе уз мултимедијалну презентацију и интерактиван рад са студентима.

129

ПРОСТОРНО ПЛАНИРАЊЕ И ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ



Циљ предмета: Стицање знања о основним компонентама простора и њиховом утицају на организацију и планирање мера за заштиту становништва, материјалних добара и животне средине. Стицање знања о утицају заштитних мера на организовање урбаног простора и о њиховом уграђивању у просторне и урбанистичке планове.

Исход предмета: Оспособљеност за планирање мера заштите и њихово уграђивање у просторни и урбанистички план.


Теоријска настава: Просторно планирање – појам, предмет, циљеви, задаци просторног планирања и принципи просторног планирања. Врсте просторних планова: Стратегија просторног развоја Републике Србије, шеме просторног развоја, просторни план подручја посебне намене, регионални просторни план, просторни план општине, генерални план града, план општег уређења, план генералне регулације, план детаљне регулације.

Природне и створене карактеристике простора и њихов утицај на просторно планирање и мере заштите. Уређење простора и спровођење мера заштите приликом градње: индустријских и стамбених простора, саобраћајне инфраструктуре, водоводних и канализационих урбаних система. Уређење простора и спровођење мера заштите приликом градње санитарних депонија. Уграђивање мера заштите од елементарних непогода и пожара у просторне и урбанистичке планове.

Практична настава: Вежбе. Разрада актуелних тема везаних за просторне и урбанистичке планове кроз израду и одбрану семинарских радова.

Методе извођења наставе: Усмено излагање (предавања), израда и одбрана семинарских радова (вежбе), дискусије, консултације

130

ЕКОЛОШКИ РИЗИК



Циљ предмета: Основни циљ ‐ стицање знања о карактеристикама и изворима опасности које узрокују деградацију животне средине (станишта, врсте и популације, заједнице и екосистем), а који су имплементирани у еколошком ризику. Посебан циљ предмета ‐ стицање способности за доношење квалитативно‐квантитативне оцене еколошког ризика и хазарда.

Исход предмета: Оспособљавање за препознавање и предикцију физичко‐хемијских опасности у животној средини и карактеризацију еколошког ризика и хазарда; оспособљавање за анализу узрочно‐последичних појава у животној средини у циљу управљања еколошким ризиком.


Теоријска настава: Дефиниција ризика; Ризик и ризични догађај; Врсте и класификација ризика; Дефиниција еколошки ризик; Анализа еколошког ризика – опасност, рањивост (угроженост), штета, формирање ризика; Процена еколошког ризика ‐ циљеви и функција процене еколошког ризика; Фазе процене еколошког ризика ‐ формулација опасности (Идентификација стресора, Идентификација потенцијалног ризика по екосистем, Еколошки ефекти, Селектирање циља у процени опасности, Свеобухватни модел података), анализа ризика (Извор контаминације и карактеристике извора, Путеве изложености (идентификовање могуђих извора и путева кретања изложености, Интезитет експозиције) Карактеризација ризика (Оцена ризика, опис ризика); Процена кумулативног ризика у животној средини; Управљање еколошким ризиком; Специфични облици еколошког ризика – Еколошки ризик условљен природним изворима опасности (земељотреси, поплаве, вулкани, временске непогоде), Еколошки ризик условљен антропогеним изворима опасности (Хемијски акциденти и удеси, Индустријски удеси као ризик у животној средини, Пожари експлозије као ризик у животној средине); Процена хазарда; Процена здравственог ризика (идентификација опасности, процена експозиције, процена доза – реакција, карактеризација здравственог ризика, управљање здравственим ризиком).

Вежбе‐ Квантификација ризика животне средине и/или здравственог ризика узрокованог одређеним акцидентима (карактеризација рецептора – станишта, врсте и популације, заједнице и екосистема; процена експозиције; процена хазарда; карактеризација ризика)

Пројектни задатак: Квантификација конкретног анализираног еколошког ризика у реалном или предвиђеном времену.

Методе извођења наставе: Усмено излагање (предавања), израда пројектног задатка, одбрана пројектног задатка на вежбама, дискусија.

131

ОДРЖИВИ РАЗВОЈ



Циљ предмета: Стицање знања о циљевима, принципима и компонентама одрживог развоја и о стратегијама одрживог развоја на националном и локалном нивоу

Исход предмета: Студент који успешно савлада предвиђен програмски садржај оспособљен је: да разуме и примењује парадигму одрживог развоја у даљем стручном усавршавању, да анализира недостатке у развојним концептима у појединим секторима и да на микро и макро нивоу креира одржива решења у развоју и заштити животне средине; да врши синтезу сва три развојна стуба одрживог развоја (економија, друштвени развој и заштита животне средине), уз коришћење системског приступа.


Теоријска настава:

Modul 1: Појам, утемељење и критичка анализа одрживог развоја (Појам развоја; Развој као доктрина; Економски раст и развој; Декаде развоја)

Modul 2: Одрживи развој (Дефинисање и историјски корени; Економска димензија; Друштвена димензија; Димензија заштите животне средине)

Модул 3: Планирање одрживог развоја (Националне стратегије одрживог развоја; Локалне стратегије одрживог развоја; Национална стратегија одрживог развоја Републике Србије; Урбани одрживи развој; Индикатори одрживог развоја)


Вежба критичког мишљења; Вежба: Како писати семинарске радове?; Семинар: „Енергија и одрживи развој“; Семинар: „Ко ће преузети топлоту?“ (дебата); Семинар: „Просторно планирање и одрживи развој“; Анализа случаја (Карлштат, Шведска и Грац, Аустрија);

Методе извођења наставе: Презентације наставника; Семинари; Дебата; Анализа случаја.

132

ПРАВНИ ОСНОВИ ЗАШТИТЕ



Циљ предмета: Овладавање елементарним теоријским знањима из области правних основа и права заштите, као и позитивно‐правним решењима из ове области. Истовремено, упознавање са концептом уређивања ове материје на новим теоријским и формално‐правним основама.

Исход предмета: Оспособљавање студената за разумевање функционисања заштите на правним основама и овладавање знањима из правне регулативе која регулише ову област ради примене у пракси после завршеног факултета, при чему се акценат ставља на разумевање усвојених знања и њихову примену у пракси и свакодневном животу.


Теоријска настава: Предмет се састоји из три целине које су међусобно повезане и проистичу, тј. настављају се једна на другу. Први део обухвата општа питања правних основа заштите на раду, заштите животне средине, заштите од пожара, заштите у ванредним ситуацијама и управљања комуналним системом, основне категорије и институте који су од значаја за ове области. Други део обухвата међународне и националне правне изворе из области заштите, а трећи део односи се на безбедност и здравље на раду и правне акте који регулишу ову материју. У сваком делу се изучавају теоријски и позитивно‐правни аспекти ових питања.

Практична настава: Дубља разрада материје која се изучава на предавањима кроз презентације, анализу прописа, посете релевантним институцијама, одбрану семинарских радова.

Методе извођења наставе: презентација, разговор и дискусија, групни и самостални рад студената, одбрана семинарских радова.

133

МАТЕМАТИКА 2



Услов: положен испит из предмета Математика 1


Исход предмета: Савладавањем програмског садржаја студенти стичу вештину примене знања из математичке анализе, теорије поља и теорије диференцијалних једначина.

Садржај предмета: Диференцијалне једначине првог и другог реда. Криволинијски интеграл. Вишеструки интеграли. Гринова формула. Теорија поља.

Методе и облици извођења наставе: Предавања и рачунске/аудитивне вежбе

134

ЕКОЛОГИЈА



Циљ предмета: Стицање елементарних знања из екологије која ће се примењивати приликом процене утицаја на животну средину.

Исход предмета: Оспособљеност студената да самостално или у тиму идентификују основне еколошке проблеме и утврде њихове могуће последице на животну средину.


Теоријска настава: Екологија (појам, дефиниција, предмет истраживања). Подела и значај екологије. Појам еколошких фактора. Дејство еколошких фактора на организам. Класификација еколо‐шких фактора (абиотички, биотички и антропогени). Биотички системи. Адаптација на различите услове живота ‐ животна форма. Еколошка валенца Појам биотопа и животног станишта. Појам популације и њене основне одлике. Просторни и динамички односи у популацијама. Биоценоза као систем популација. Састав врста. Просторна структура. Еколошка структу‐ра. Класификација животних заједница. Ланци исхране (еколошке пирамиде). Екосистем као јединство биотопа и биоценозе (кружење материје и протицање енергије кроз екосистем, преображаји екосистема, груписање и класификација екосистема). Биосфера ‐ јединствени еколошки систем Земље (биохемијски циклуси, биотички системи биосфере, еколошки системи). Животне области (мора, океани, копнене воде, сувоземна област живота).


135

ХЕМИЈА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ



Циљ предмета: Овладавање основним теоријским и практичним знањима о физичко‐хемијским, хемијским и биохемијским процесима који се одвијају у ваздуху, води и земљишту и њихова примена у мониторингу и заштити животне средине.

Исход предмета: Оспособљеност студената за изучавање стања и процеса који се одвијају у животној средини, што омогућава адекватно сагледавање распрострањености и трансформације загађивача, ради очувања квалитета животне средине.


Теоријска настава: Хемија атмосфере: састав и структура атмосфере, кретање ваздуха, хомогени хемијски процеси, хетерогени хемијски процеси, фотохемијски процеси. Хемија хидросфере: хемијски састав, грађа и особине воде, физичко‐хемијски процеси у води, биохемијски процеси у води. Хемија земљишта: теорије настанка литосфере и тла, хемијски састав земљишта, порекло хемијских елемената и њихови глобални циклуси, земљишни колоиди, пуферност земљишта. Циклуси кружења хемијских елемената и једињења у природи. Стање и последице загађивања животне средине (атмосфере, хидросфере, земљишта) хемијским супстанцама. Индикатори загађености животне средине хемијским загађивачима. Класификација хемијских загађивача. Трансформација хемијских загађивача кроз животну средину.

Практична настава: Проширивање знања са предавања практичним радом напримерима узорковања материјала из животне средине. Разрада актуелних тема везаних за контаминацију животне средине и заштите животне средине, одбрана семинарских радова, лабораторијска испитивања.

Методе извођења наставе: Предавања се изводе илустративно‐демонстрационим излагањем наставника ( писани материјал, power point презентације, анимације).

Вежбе: разговори и дискусије о задатим темама, анализа појединих случајева, лабораторијске вежбе, одбрана семинарских радова.

136

ПОЖАРИ И ЕКСПЛОЗИЈЕ



Циљ предмета: Стицање теоријских знања о пожарима и експлозијама као физичко‐хемијским појавама преношења масе и топлоте у одређеним условима њиховог развоја.

Исход предмета: Оспособљеност студената за идентификацију и процену ризика од пожара и експлозија и предузимање одговарајућих превентивних, репресивних и санационих мера заштите од пожара.


Теоријска настава: Основни појмови и дефиниције процеса неконтролисаног сагоревања. Услови настајања пожара и експлозија. Сагоревање гасова, течности и чврстих запаљивих материја. Самозапаљивост. Класификација пожара (према месту настајања, према природи постојаности материјала при сагоревању, према фази развоја, према брзини ослобађања топлоте, према обиму и величини…). Основни параметри пожара који карактеришу његово штетно дејство на човека и материјална добра: пламен (димензије, емисиона својства, температуре итд.), топлотни ефекат од кога непосредно зависи температурни режим пожара, температуре (локална, у конвективној струји, средња просторна, ...) продукти сагоревања (продукција, особине, смањење видљивости, контрола итд.)

Експлозивно сагоревање. Врсте експлозија: физичке, нуклеарне, хемијске експлозије. Параметри експлозије (топлота, температура, притисак експлозије, запремина гасовитих продуката експлозије). Подела експлозивних материја (према агрегатном стању, према намени, према хемијском саставу...). Заштита од пожара и експлозија (процеси и средства за гашење пожара, уређаји и апарати за гашење пожара, системи за гашење пожара, противексплозијска заштита...).

Практична настава: Решавање рачунских задатака експлозивног сагоревања запаљивих гасова, пара и прашина у смеши са ваздухом. Температура експлозије. Притисак експлозије.

Методе извођења наставе: Предавања и презентације наставника; Рачунске вежбе; Семинари; Консултације

137

ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ У ЗАШТИТИ



Циљ предмета: Стицање знања о примени информационих технологија у заштити животне средине.

Исход предмета: Вештина примене информационих технологија у решавању специфичних проблема управљања системом заштите; вештина употребе информационих и комуникационих технологија у праћењу новина у струци, овладавању знањем, тимском раду и колаборативном одлучивању.


Теоријска настава: Аквизиција, чување и процесирање информација из животног и радног окружења у реалном времену. Алати и методе мерења. Методе обраде података. Моделирање и симулација. Информациони системи. Коришћење информационих мрежа и WEB технологија у инжењерству заштите. Примена информационих технологија у управљању заштитом животне средине. Практично коришћење апликативних програма опште намене, Интернета, као и специјализованих апликативних програма за решавање проблема из области радне и животне средине.

Практична настава: Усвајање знања се проверава кроз практичан рад на рачунару у рачунарском центру Факултета заштите на раду у Нишу.

Методе извођења наставе: Предавања и рачунске/аудитивне вежбе.

138

ВАНРЕДНЕ СИТУАЦИЈЕ



Циљ предмета: Стицање знања о узроцима, развоју и последицама ванредних ситуација и о институционалним оквирима за управљање ванредним ситуацијама.

Исход предмета: Оспособљеност за препознавање феномена ванредне ситуације и за разумевање узрока, ефеката и институционалних оквира за управљање ванредним ситуацијама.


Теоријска настава: Ванредне ситуације – основни појмови, класифи‐кација, карактеристике, фазе развоја. Природне ванредне ситуације – земљотреси, клизишта, поплаве, урагани, цунами, природни пожари, инфективне болести (карактеристике и ефекти). Техногене ванредне ситуације – класификација технолошких система према степену опасности; узроци ванредних ситуација: техника, људи, ударни таласи, пожари, опасне материје, финансијско пословање; технолошке хаварије – хаварије у хемијској индустрији, нафтној индустрији, транспорту. Ванредне ситуације еколошког карактера. Ванредне ситуације друштвеног карактера – соција‐лни немири, терористичке акције, диверзије. Институционални оквир за управљање ванредним ситуацијама – политика, регулатива, надзор, лице‐нцирање и сертификација технологија и производа, осигурање.

Вежбе: Израда семинарских радова на задату тему из области ванредних


139

КОМУНАЛНИ СИСТЕМИ И ЖИВОТНА СРЕДИНА



Циљ предмета: Стицање знања и вештина о елементима комуналног система, захтевима и критеријумима за њихову функционалну интеграцију и њиховим интеракцијама са животном средином и утицајима на квалитет животне средине урбаних подручја.

Исход предмета: Оспособљеност студената за разумевање процеса у комуналном систему и анализу интеракције комуналног система са животном средином урбаних подручја.


Теоријска настава: Класификација и основне карактеристике комуналних делатности. Организациона структура комуналног система. Уређење и развој комуналних делатности. Интеграција комуналних делатности у комунални систем. Елементи и критеријуми за процену утицаја комуналног система и комуналних делатности на животну средину. Студија капацитета животне средине урбаних подручја и комунални систем. Менаџмент комуналним системом и системи менаџмента квалитетом животне средине.

Практична настава: Анализа утицаја објеката комуналне инфраструктуре и комуналних делатности (водоснабдевање, третман отпадних вода, управљање отпадом, саобраћај, јавне зелене површине...) на животну средину. Органиграм комуналног система.

Методе извођења наставе: Рад у групама, предавања, практичне вежбе, посета комуналним предузећима и објектима комуналне инфраструктуре...

140

ЕНЕРГЕТСКА ЕФИКАСНОСТ



Циљ предмета: Студент треба да усвоји основна знања из енергетске ефикасности

Исход предмета: Студенти ће овладати потребним знањима из различитих области везаних за енергетску ефикасност у зградарству. Студенти ће бити оспособљени да техно‐економски процењују и предлажу потребне мере за решавање проблема ефикасне употребе енергије у зградарству, као и да користе хардверске и софтверске технологије у анализи енергетске ефикасности објеката. У овом предмету биће описане потребне процедуре за лиценцирање инжењера оспособљених за сертификацију енергетски ефикасних зграда и процедуре за лиценцирање компанија за издавање сертификата енергетске ефикасности објеката.


Теоријска настава: Енергетски биланс објекта. Омотач објекта. Вентилација и системи КГХ у зградама. Осветљење у зградама. Енергетски ефикасни електрични уређаји. Централизовано управљање енергијом у зградама и контрола. Микрокогенерација. Примена ОИЕ у зградарству. Параметри угодности. Мере енергетске ефикасности у зградарству. Енергетски прегледи и сертификација објеката. Зелене и пасивне зграде. Примери успешне праксе у Србији и свету.


Методе извођења наставе: Предавања, аудиторне вежбе, консултације, писмени и усмени испит.

141

ЖИВОТНА СРЕДИНА И ЗДРАВЉЕ



Циљ предмета: Стицање знања о штетним агенсима из животне средине који делују на здравље и квалитет живота људи и процена њиховог значаја у укупном оптерећењу становништва болестима, као и стратегија за борбу против њиховог штетног ефекта.

Исход предмета: Поседовање знања о деловању појединих контаминаната из животне средине на здравље.


Teoријска настава: Утврђивање начина на који агенаси из животне средине (хемијски, биолошки и физички) делују (токсични, алергогени, инфективни, мутагени, тератогени итд.) на здравље становништва. Предвидетуи највероватније путеве уласка (инхалација, ингестија или апсорпција преко коже), транспорт и депозицију до циљних органа и система и механизме дејства у организму. Утицај воде, земљишта, ваздуха, хране, деловање буке, вибрација и радијације на здравље. Употреба биомониторинга код процене здравственог ризика и здравственог исхода (обољевање, хоспитализација и морталитет) у односу на величину изложености. Планирање и спровођење мера превенције за спречавање или смањење еколошких проблема и њихов утицај на здравље људи.


Методе извођења наставе: Предавања, вежбе (аудитивне и теренске(, консултације, провера знања (колоквијум).

142

ПРЕЧИШЋАВАЊЕ ИНДУСТРИЈСКИХ ОТПАДНИХ МАТЕРИЈА



Циљ предмета: Стицање знања о настајању отпада у индустријским системима, методама управљања отпадом, карактеристикама и примени система и уређаја за пречишћавање отпада.

Исход предмета: Оспособљеност за решавање проблема отпада на месту настајања избором метода, система и уређаја за пречишћавање, праћењем њиховог рада и контролом ефикасности рада.


Теоријска настава: Појам и класификација отпада. Процеси производње као генератор отпада: отворени и затворени циклуси производње. Категоризација и карактеризација отпада из процеса производње. Нормативи, стандарди. Опасности за радну и животну средину. Еколошке димензије управљања отпадом из индустрије; појам, дефиниција, класификација. Минимизација гасовитог и течног отпада пречишћавањем: раздвајање фаза, трансформација фаза. Уређаји за пречишћавање отпадних гасова. Системи и уређаји за пречишћавање отпадних вода. Методе третмана чврстог отпада: одлагање на сметлишта и депоније; физичко‐механичке методе рециклаже; термичке методе, биотермичке методе компостирање. Уређаји за рециклажу, депоновање, компостирање, спаљивање, гасификацију и пиролизу отпада.

Практична настава: Обилазак индустријских погона и упознавање са фазама настанка индустријског отпада, врстама и карактеристикама уређаја за пречишћавање.

Вежбе‐Одређивање ефикасности рада, избор уређаја. Пројектни задатак: Регистар отпада на нивоу предузећа. План управљања отпадом у конкретном предузећу.

Методе извођења наставе: Усмено излагање (предавања), израда семинарског рада, одбрана семинарског рада на вежбама, дискусија.

143

ИНДИКАТОРИ КВАЛИТЕТА РАДНЕ И ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ



Циљ предмета: Упознавање студената са досадашњим сазнањима и искуствима о врстама, типовима и расположивости података о стању радне и животне средине на различитим нивоима.

Исход предмета: Оспособљеност студента за практичну примену индикатора стања радне и животне средине на различитим нивоима њихове употребе, у извештајима или као основе за израду планова у овим областима.


Теоријска настава: Појам индикатора. Класификација индикатора. Друштвени индикатори. Економски индикатори. Социјални индикатори. Институциони индикатори. Индикатори стања радне средине: Појам и класификација. Број повреда на раду на 1000 запослених. Број повреда на раду на 10000 запослених. Индекс фреквенције повреда на раду. Индекс тежине повреда на раду. Индекс онеспособљавања. Индикатори стања пожара и експлозија: Појам и класификација. Број пожара на 10000 становника. Број настрадалих по једном пожару. Индикатори стања животне средине: Појам и класификација. Објективни, субјективни и комбиновани индикатори. Циљани и систематизовани индикатори. Национални и наднационални индикатори. Јединствени индикатори. Узрочно‐последични индикатори. Индикатори извора загађивања. Индикатори последица. Кључни индикатори. Индика‐тори квалитета елемената животне средине. Поступак избора индикатора. Рангирање индикатора. Индикатори одрживог развоја: Појам и класификација. Нето економско богатство. Нето национални производ. Индекс људске патње. Индекс одрживог економског благостања. Индекс људског развоја. Нето примарна продуктивност. Еколошки отисак.

Практична настава: Вежбе прате теоријску наставу. Презентација и одбрана семинарских радова.


144

ЗАШТИТА РАДНЕ И ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ И ОСИГУРАЊЕ



Циљ предмета: Стицање општих теоретских знања из области осигурања и његовог значаја у заштити имовине, природе и личне сигурности.

Исход предмета: Поседовање знања о елементима и врстама осигурања и о економским принципима осигурања у области заштите животне средине.


Теоријска настава: Основна обележја осигурања: појам, историјат, улога и значај, циљ и задаци. Елементи осигурања: ризик, премија осигурања, осигурани случај. Извори прaва осигурања: закон, аутономно право, обли‐гационо‐правни извори. Лица у праву осигурања: осигуравач, осигураник, уговарач, корисник, осигу‐рано лице, носилац стварних права, прибавилац осигуране ствари, треће оштећено лице, агенти оси‐гурања. Документи у осигурању: полиса осигурања, лист покрића, цертификат осигурања, потврда о закљученом осигурању. Врсте осигурања: према природи ризика, према начину изазивања ризика, према предмету осигурања, према начину настанка, према начину осигурања, према броју осигурани‐ка. Социјално осигурање: појам, врсте, начела, осигурана лица, осигуран случај, здравствено осигурање, пензионо и инвалидско осигурање, функција ризика као елемент осигурања. Осигурање имовине: индустрије, пољопривреде, моторних возила, транспорта, од пожара и других опасности, кредита. Осигурана лица. Економски принципи у осигурању. Осигурање и заштита животне средине. Загађивање животне средине. Кредибилитет животне средине. Оптерећење животне средине. Деградација животне средине. Правна регулатива. Обавезе послодавца. Одговорност за штету.

Практична настава: Вежбе: Разрада актуелних тема везаних за примену прописа из области заштите животне средине и осигурања, обрада и анализа примера из праксе.

Методе извођења наставе: Предавање, предавање и разговор, разговор и дискусија, презентација, консултације

145

ИНТЕГРИСАНИ СИСТЕМИ МЕНАЏМЕНТА



Циљ предмета: Стицање знања и вештина о системима менаџмента квалитетом, заштитом животне средине, безбедношћу и здрављем на раду и другим системима менаџмента у организацији. Оспособљавање за развој и примену принципа и модела интеграције система менаџмента и интегрисање квалитета животне средине, безбедности и здравља на раду... у менаџмент пословним системом организације.

Исход предмета: Оспособљеност студената за разумевање и тумачење различитих система менаџмента и њихову интеграцију у циљу подизања ефикасности и ефективности организације у реализацији њених активности, производа и услуга.


Теоријска настава: Системи менаџмента пословним системом организације – основне карактеристике. Стандарди и стандардизација у системима менаѕмента. Историјски развој система менаѕмента. Појмови и дефиниције у систему менаџмента квалитетом. Процесни модел система менаџмента. Принципи менаџмента. PDCA циклус. Кораци у развоју и примени система менаџмента квалитетом. Захтеви за системе менаџмента квалитетом. Менаџмент квалитетом и системи менаџмента животном средином. Принципи система менаџмента животном средином. Појмови и дефиниције у систему менаџмента животном средином. Захтеви стандарда ѕа системе менаџмента квалитетом. Аспекти животне средине. Општи и посебни циљеви заштите животне средине. Захтеви система менаџмента безбедношћу и здрављем на раду према стандарду ISO 18.001. Анализа и управљање ризиком у систему менаџмента безбедношћу и здрављем на раду према. Стандарди за акредитацију лабораторија. Стандарди ѕа безбедност информација. Производња ѕдравствено безбедне хране – стандард HACCP. Принципи и правила интеграције система менаџмента према PAS 99.

Практична настава: Пројекат увођења интегрисаног система менаџмента. Примери и израда документације за системе менаџмента. Интерне провере система менаџмента.

Методе извођења наставе: Рад у групама, предавања, практичне вежбе, посета сертификованим организацијама.

146

ИНСТРУМЕНТАЛНЕ МЕТОДЕ КОНТРОЛЕ ЗАГАЂЕЊА



Циљ предмета: Оспособљавање студената за самостални или тимски рад у процесима контроле загађења; за тумачење и адекватно уочавање невалидних резултата анализе.

Исход предмета: Оспособњеност студената да у стручном и практичном раду примењују методе контроле загађења и правилно тумаче резултате анализе.


Теоријска настава: Увод у квантитативну аналитичку хемију. Методе узимања узорака. Транспортовање и чување узоркованог материјала. Инструменталне методе хемијске анализе неорганских и органских загађења животне средине (електроаналитичке , спектрохемијске и хроматографске методе; нуклеарна магнетна резонанца, масена спектрометрија, и тд). Мобилни инструменти контроле загађења. Обрада добијених података и приказивање резултата инструменталне анализе.

Практична настава: Одређивање концентрација загађења у свим сферама животне средине.

147

ИНТЕГРИСАНА ПРЕВЕНЦИЈА И КОНТРОЛА ЗАГАЂЕЊА



Циљ предмета: Стицање знања о процедурама спровођења интегрисане превенције и контроле загађења животне средине и припреми документације за добијање интегрисане дозволе.

Исход предмета: Оспособљеност за: спровођење процедуре интегрисане превенције и контроле загађења; израду документације о интегрисаној дозволи; оцену ефикасности и ефективности процеса, опреме и уређаја у односу на испуњеност мера заштите животне средине.


Теоријска настава: Интегрално спречавање и контрола загађења – IPPC. Разлози за увођење IPPC директиве. Циљеви IPPC Директиве. Интегрално спречавање и контрола загађења у земљама ЕУ. Интегрално спречавање и контрола загађења у Србији. Процес интегрисане контроле. Преглед процеса интегрисане контроле. Поступак за издавање интегрисаних дозвола. Приступ информацијама и учешће јавности у процесу примене IPPC директиве. Најбоље доступне технике‐BAT. Опште претпоставке BAT принципа. Место и улога BREF документа у систему интегрисаног спречавања и контроле загађења. Примена BAT принципа у конкретним случајевима. Интегрисана дозвола. Издавање дозвола новим предузећима. Поновна експертиза издатих дозвола. Последице IPPC директиве. BAT препоруке за смањење емисија.

Практична настава: Примена IPPC директиве (студије случаја у различитим областима)

Методе извођења наставе: Рад у групама, предавања, практичне вежбе, анализа студија случаја и примера добре праксе...

148

МЕНАЏМЕНТ ПРИРОДНИМ РЕСУРСИМА



Циљ предмета: Стицање знања и вештина за рационално коришћење и експлоатацију ресурса и за ефективни менаџмент ресурсима.

Исход предмета: Поседовање знања и вештина неопходних за рационално коришћење, праћење и извештавање о ресурсима, за ефективни менаџмент ресурсима, за управљање заштићеним природним добрима и за примену информационих система у менаџменту ресурсима.


Теоријска настава: Концепти и принципи менаџмента ресурсима. Идентификација, типизација и категоризација ресурса. Природни ресурси: појам и класификација. Ограниченост, нерационално коришћење и експлоатација ресурса. Заштита и рационално коришћење литосфере, педосфере, хидросфере и атмосфере. Заштита биодиверзитета. Биодиверзитет и развој. Управљање заштићеним природним добрима ‐ облици угрожавања и мере заштите. Природна добра као специфични развојни потенцијал. Идентификација захтева за ресурсима. Праћење и извештавање о ресурсима. Организационе процедуре и управљање ресурсима. Информациони системи у менаџменту ресурсима.

Практична настава: Аудио‐визуелне вежбе које прате теоријску наставу, презентација и одбрана семинарских радова из области обухваћених садржајем предмета.


149

ПРОЦЕНА УТИЦАЈА НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ



Циљ предмета: Стицање знања о процедурама процене утицаја на животну средину, спровођењу процене утицаја.

Исход предмета: Оспособљеност за спровођење процедуре утицаја на животну средину и израду студија о процени утицаја и стратешке процене утицаја.


Теоријска настава‐ Појам процене утицаја на животну средину. Општи принципи процене утицаја на животну средину и њихова повезаност са принципима одрживог развоја. Предмет процене утицаја на животну средину. Учесници процеса процене утицаја. Елементи процеса процене утицаја. Почетне фазе процеса процене утицаја. Прогноза и оцена важности утицаја на животну средину. Методе за процену утицаја. Избор методе. Анализа и предвиђање утицаја. Методе анализе утицаја. Приказивање карактеристика утицаја. Консултације и учешће јавности у процесу процене утицаја. Разматрање алтернатива. Документовање процене утицаја и контрола квалитета. Процена утицаја и доношење решења. Процена утицаја затеченог стања. Постпројектне фазе процене утицаја. Стратешка процена утицаја.

Практична настава: . Учешће у процесу процене утицаја приликом презентације студије у Управи за заштиту животне средине Града (у поступку учешћа јавности).

Вежбе: Припрема за израду документа Студија о процени утицаја. Пројектни задатак – Студија о процени утицаја на животну средину (изабраног објекта) и њена верификација на часовима вежби.

Методе извођења наставе: : Усмено излагање (предавања), израда семинарског рада, одбрана семинарског рада на вежбама, дискусија.


СТУДИЈСКИ ПРОГРАМИ

ЗАШТИТА НА РАДУ &


Издавач Факултет заштите на раду у Нишу

Ниш, Чарнојевића 10А

За издавача Проф. др Љиљана Живковић, декан

Штампа M Kops, Ниш 2014.

Тираж

200 примерака

CIP ‐ Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 371.214:[377:331.45/.46+502/504(497.11) ФАКУЛТЕТ заштите на раду (Ниш) Заштита на раду & заштита животне средине : основне академске студије, студијски програми / Универзитет у Нишу, Факултет заштите на раду у Нишу. ‐ Ниш : Факултет заштите на раду, 2014 (Ниш : М Копс). ‐ 149 стр. : илустр. ; 24 cm Тираж 200. ISBN 978‐86‐6093‐056‐1 a) Факултет заштите на раду (Ниш) ‐ Наставни план и програм COBISS.SR‐ID 207952140

Documents

S-OAS-4+1 fznr