s r e d a , 3 1 . a v g u s t 2 0 1 6 . | S O K O B A N J A D A N A S

Ovaj dodatak izlazi u okviru projekta Danasa i sufinansiran je sredstvima Op{tine Sokobanja

okobanja je sa izvanrednom prirodnomokolinom i bez ijednog industrijskogzaga|iva~a najpoznatija vazdu{na banjaSrbije u kojoj se organizovanim

zdravstvom i turizmom bave od se 1837.godine.^udotvorna voda vidarica i izuzetno bogato prirodnookru`enje podstakli su me{tane i rukovodstvoop{tine da 1992. godine proglase Sokobanju prvomekolo{kom op{tinom u Srbiji, a zbog svojihspecifi~nih prirodnih i kulturolo{kih karakteristika,izabrana je za jedno od 10 savr{enih mesta naKoridoru 10. U „Zeleno srce Srbije“ nebrojeni ljudidolazili su na le~enje, oporavak, odmor i zabavu, a~arima Sokobanje nisu odoleli ni znameniti ljudi na{ekulture i umetnosti.

„Banja je planinama okru`ena, ima {uma, imaizvora, ali je najlep{i u njoj i nad njom njen osobitivazduh, radostan vazduh, umiljat vazduh. ^ovek osetinepoznato dotle zadovoljstvo {to ima plu}a, i {to poprirodi neprestano di{e. Tu ~ovek sazna da je i srcumio vazduh. Negde kraj izvora, pod planinom, srcevi{e ne pote`e da pumpa i radi, ono se odmara, agrudi, prepune ~istog vazduha, di`u i spu{taju srcekao na oprugama. Srce u Sokobanji ne tu~e, ne lupa,nego se ljulju{ka, „napisala je Isidora Sekuli} u

pripovetki „Marica“ koja je objavljena 1918. godine uzagreba~kom „Savremeniku“.

Nobelovac, Ivo Andri}, ~esto je boravio u Sokobanjigde je zapo~eo svoje spise za roman „Na Drini }uprija“ iu celosti napisao „Gospo|icu“, „Jelenu“ i „Zmiju“. „Sve sebojim - pro~u}e se ovo mesto; svet }e nagrnuti i ja }umorati da be im odavde i da tra im neku drugu banju.A gde da na|em ovakvu lepotu i mir? Samo da znate: iovde se umire, jer se svugde na svetu mora umreti. Ali,ovde je ivot lep{i i valjda ne{to du i,“ zapisao je IvoAndri} o Sokobanji. Ipak, najdu`e se pamtikrilatica“Sokobanja, Sokograd - do|e{ mator, ode{mlad“, koju je komediograf, Branislav Nu{i}, tako|e ~estgost banje smislio za svog prijatelja fotografa Sini{uRisti}a, ele}i da mu pospe{i prodaju razglednica.

Danas je Sokobanja turisti~ko mesto sa svimsadr`ajima i infrastrukturom koji to podrazumevaju,sa agilnom lokalnom samoupravom koja jetradicionalno usmerena ka razvoju turisti~ke ponude iunapre|enju turisti~kog proizvoda destinacije.Napore koji se ula`u u razvoj Sokobanje prepoznajugosti kojih je pro{le godine, {to prijavljenih, {toneprijavljenih bilo oko 100.000, {to je svrstava me|unajpose}enija banjsko-klimatska i turisti~ka mesta uSrbiji i Jugoisto~noj Evropi.

Sokobanju proslavili i opevali ~uveni pisci i umetnici, a svake godine ovu ekolo{ku oazu unapre|uje agilna lokalna samouprava

Zeleno srce SrbijeSa oko 100.000 posetilaca godi{nje spada u najpose}enija banjsko-klimatska i turisti~ka mesta u zemlji i Jugoisto~noj Evropi

S

IIIs r e d a , 3 1 . a v g u s t 2 0 1 6 . | S O K O B A N J A D A N A SII

U Organizaciji za turizam i kulturu Sokobanja uvereni da }e op{tina ubudu}e jo{ vi{e prihodovati

Banja sa najvi{e potencijalaIsidor Krsti}, predsednik op{tine Sokobanja, o daljem razvoju ovog prirodnog le~ili{ta i destinacije za aktivni odmor

Sokobanja, zeleno srce Srbijerva ekolo{ka op{tina u Srbiji ijedan od najzna~ajnijih turi-sti~ko-zdravstvenih centara uSrbiji, Sokobanja, nalazi se

234 kilometra jugoisto~no od Beograda i60 kilometara severoisto~no od Ni{a naoko 400 metara nadmorske visine. Leko-vitost termomineralnih izvora i specifi~ansastav vazduha bogat kiseonikom koji do-lazi iz okolnih {uma, blaga klima i o~uva-na priroda svrstavaju je u red retkih sli~nihle~ili{ta u svetu.

Stoga ne ~udi da je Sokobanja turisti~-ki centar sa najdu`om tradicijom organi-zovanog turizma u Srbiji, a kao po~etnagodina organizovanog bavljenja zdrav-stvom i turizmom uzima se 1837. i jednaje od najpose}enijih banjsko-klimatskih ituristi~kih mesta u Srbiji i Jugoisto~nojEvropi. Strategijom srpske vlade okarakte-risana je kao banja sa najvi{e potencijala, analazi se me|u sedam najatraktivnijih tu-risti~kih destinacija u Srbiji. Sokobanja jedanas jedno od najpose}enijih turisti~kihmesta u Srbiji i u ovoj op{tini koja va`i za„Zeleno srce Srbije“ s pravom ka`u da akosu Andri}, Nu{i}, Sremac i Isidora Sekuli},pored ostalih, u`ivali u blagodetima Soko-banje, {to to ne bi i savremeni turisti~kinomadi. A sve {to rade za rezultat imatrend rasta broja posetilaca.

- Sumiraju}i rezultate u odnosu naprethodnu godinu, ostvaren je rast od 15odsto, a u periodu predsezone (april, maj,po~etak juna) rast od ~ak 35 procenata.Najzastupljenije kategorije gostiju su ro-ditelji sa malom decom, oko 65 odsto odukupnog broja gostiju, mladi do 35 godi-na ~ine petinu, a ostale kategorije u~e-stvuju sa 15 procenata (ljudi srednjih go-dina i stariji od 50 godina), ka`e Aleksan-dra Krsti}, rukovoditeljka Organizacionogdela za marketing, razvoj i kulturu u OTKSokobanja.

- Procena zaposlenih u Organizaciji zaturizam i kulturu Sokobanja je da su narast turisti~kog prometa uticaja imale presvega povoljne vremenske prilike, inten-ziviranje promotivnih aktivnosti, a poseb-no aktivno u~e{}e u kampanji „Moja Srbi-ja“ u organizaciji Turisti~ke organizacije Sr-bije. Interesovanje za letovanje u Sokoba-

nji neposredno nakon zavr{etka kampa-nje „Moja Srbija“, prema podacima Turi-sti~ko- informativnog centra, poja~ano jeza preko 10 odsto u odnosu na period preodr`avanja kampanje. Zna~ajno je poras-tao i broj turista - korisnika vau~era za sub-vencionisano kori{}enje usluge sme{taja,koji odmor provode u Sokobanji, za oko50 procenata u odnosu na 2015. godinu.

Ona kao posebno bitan isti~e podatak orastu posete stranih turista koji je u odnosuna prethodni navedeni period vi{i za ~ak150 odsto. Kada su u pitanju inoturisti, uSokobanju najvi{e dolaze iz susedne Bu-garske, Makedonije, BiH, Rusije, Nema~ke,Austrije, [vajcarske, Francuske, Britanije,SAD, Poljske. I strani i doma}i turisti su o~i-gledno prepoznali prednosti boravka u So-kobanji - pogodna klima, bogatstvo termo-mineralnih izvora, kulturno-istorijska ba{ti-na, tradicija, gostoljubivost me{tana, uz ve-

oma interesantne programe i nove sadr`a-je u kojima turisti mogu da u`ivaju, samo uovoj banji su klju~ni ~inioci koji iz godine ugodinu privla~e sve ve}i broj posetilaca.Pro{le godine je bilo oko 70.000 prijavlje-nih gostiju i 500.000 no}enja, a procenjujese da ukupan broj gostiju, po{to ima dostaneprijavljenih, iznosi oko 100.000.

- Motivi dolaska su pobolj{anje zdravlja,opu{tanje, rekreacija, wellness i spa tret-

mani, poseta i u~e{}e na manifestacijama,kondicione pripreme sportista, ekstremnisportovi, upoznavanje tradicije, odnosnonematerijalnog kulturnog nasle|a, obila-zak kulturno-istorijskih spomenika, rekre-ativna nastava, sportski kampovi, ekskur-zije i drugo, navodi Aleksandra Krsti}.

Savremeni turisti `ele zanimljiv, zaba-van i ispunjen odmor i u skladu sa timOTKS je u aktuelnu letnju sezonu u{la sanovinama u turisti~koj ponudi. U drugojpolovini jula organizovan je novi rok i ha-us festival „Green Heart Fest“ na kome suna dve bine - dnevnoj u Akva-parku Podi-na i ve~ernjoj na centralnom gradskom tr-gu nastupila 22 popularna izvo|a~a, iz-

me|u ostalih i Zabranjeno pu{enje, Athe-ist Rap, MVP, Novembar, Orthodox Celts,Van Gogh, Vrelo, IRIE FM, S.A.R.S. Festivalje pratilo preko 30.000 ljudi na centralnomtrgu i preko osam hiljada posetilaca uAkva-parku Podina.

Jedan od na~ina pobolj{anja ukupneturisti~ke ponude su svakako prekograni~-ni projekti, a Organizacija za turizam i kul-turu Sokobanja je aplicirala u prvom pozi-vu IPA Interreg programa prekograni~nesaradnje Bugarska - Srbija sa tri projekta.Projekat „Turizam za sve“ treba da oja~au~e{}e zajednice i podigne svest o zna~a-ju i prednostima pristupa~nog turizma, ka-ko bi i osobe sa invaliditetom u`ivale u tu-risti~kim vrednostima regiona isto~ne Sr-bije, projekat „Turizam i futurizam“ se od-nosi na izradu Strategije razvoja turizmaSokobanje i zajedni~ke mobilne aplikacije,koja }e prezentovati turisti~ku ponuduprekograni~nog regiona Vr{ec - Sokoba-nja, a tre}i „Umetnost bez granica“ se od-nosi na organizaciju brojnih kulturno-za-bavnih sadr`aja koji }e obogatiti turisti~kuponudu Sokobanje i Vr{eca kao {to su Fe-stival folklora i Foto-video kolonija.

- Nakon faze evaluacije projekata svi suocenjeni kao kvalitativno podobni za fi-nansiranje, tako da se o~ekuje odobrenjesredstava za realizaciju najmanje jednogprojekta, a nadamo se i sva tri, u zavisnostiod raspolo`ivih sredstava. U slede}oj godi-ni se planira i izrada projekta za unapre|e-nje festivala „Prva harmonika Sokobanja“,sa kojim }e se aplicirati kod Ministarstvakulture i informisanja. Ovo je jedan od naj-starijih festivala u Srbiji, koji je jako bitan zao~uvanje na{e narodne tradicije i nemate-rijalnog kulturnog nasle|a, tako da o~eku-jemo da dalji razvoj i rast festivala, koji jeevidentan u poslednjih par godina, podr`ii resorno ministarstvo, ka`e rukovoditeljkaOrganizacionog dela za marketing, razvoji kulturu u OTKS Aleksandra Krsti}.

Sokobanja je turisti~ko mesto sa svimsadr`ajima i odgovaraju}om infrastruktu-rom: hoteli, zdravstvene ustanove, vile, pri-vatni sme{taj (14.500 le`ajeva), restorani,prodavnice, kafi}i, picerije, parkovi, igrali-{ta, pokrivenost mobilnom telefonijom.Sve treba da funkcioni{e kao sat kako bigosti bili zadovoljni i ponovo se vratili. Za-to je neophodna dobra me|usobna sarad-nja i, kako isti~u u OTKS Sokobanja, oniimaju odli~nu saradnju sa predstavnicimaturisti~ke privrede u Sokobanji - hotelima,zdravstvenim ustanovama, turisti~kimagencijama, privatnim stanodavcima iugostiteljskim objektima kao i sa udru`e-njima iz oblasti turizma i kulture.

okobanja se jo{ od 1837. go-dine organizovano bavi turi-zmom. Vi{edecenijska tradi-cija u~inila je da ovo prirodno

le~ili{te postane mesto u koje se ne dola-zi samo radi le~enja, ve} i rekreacije, aktiv-nog odmora i zabave. Podignuti su brojnihoteli, vile, privatni apartmani, radilo se naturisti~koj infrastrukturi, sadr`ajnijoj turi-sti~koj ponudi i u svemu tome zna~ajna jebila uloga lokalne samouprave.

- Lokalna samouprava u Sokobanji jetradicionalno usmerena ka razvoju svojeturisti~ke ponude i unapre|enju turisti~-kog proizvoda destinacije. Ovo usmerenjemo`e se prepoznati kroz aktivnosti koje sekontinuirano sprovode u tri oblasti: una-pre|enju turisti~ke i komunalne infra-strukture, menad`mentu i marketingu de-stinacije kao i aktivnostima na pove}anjunivoa kvaliteta usluga lokalne turisti~keprivrede, ka`e za Danas predsednik op{ti-ne Sokobanja Isidor Krsti}.

- Sokobanju kao turisti~ku destinaciju,izme|u ostalog, odre|uje i veliki broj izle-ti{ta i prirodnih atrakcija koje se uglavnomnalaze u ruralnim delovima op{tine. Krozgodi{nje programe infastrukturnog odr-`avanja, op{tina radi na izgradnji kvalitet-nih lokalnih puteva, ure|enju i obele`ava-nju {umskih staza, ure|ivanju, opremanjui redovnom odr`avanju izleti{ta. Rezultattih aktivnosti je dostupnost izleti{ta turi-stima, kao i visok komfor i opremljenostsamih lokacija izveden na na~in koji ne na-ru{ava strukturu prirodnog ambijenta, na-pominje Krsti}.

Od prvog ~oveka op{tine Sokobanjasaznajemo da se radi i na opremanju i odr-`avanju gradskih objekata turisti~ke infra-strukture - parkova, igrali{ta za decu isportsko-rekreativnih objekata za rekrea-tivce i profesionalne sportiste. Posebno is-ti~e izgradnju kompleksa otvorenih baze-na, Akva-parka Podina, investiciju koju jeuz pomo} republi~kih fondova u potpu-nosti izvela lokalna samouprava i koji je za

pet godina rada posetilo preko 200.000posetilaca. Ovaj zabavni vodeni kompleksje od centra Sokobanje udaljen 1,5 km imo`e da primi oko 2.500 posetilaca. Napovr{ini od dva hektara izgra|eni su polu-olimpijski bazen sa sportskom opremom,rekreativni bazen sa vodenim pe~urkamaza decu i odrasle, bazen sa tri tobogana ide~iji bazen sa vodenim atrakcijama i re-kvizitima za igru. U centru vodenog parkaje i bar - {ank sa pi}em i brzom hranom,oko svih bazena se nalaze zelene povr{inei cvetne leje, le`aljke za sun~anje, fri`iderisa sladoledima, suncobrani, i upravnazgrada sa prate}im sadr`ajima. U nepo-srednoj blizini Akva-parka nalaze se sport-ski tereni za fudbal i male sportove. Baze-ni su opremljeni najsavremenijim filterima

za pre~i{}avanje vode kako bi boravak ikupanje u vodi bilo vrhunsko i bezbednopo zdravlje. Kvalitet vode se odr`ava 24~asa dnevno tako tako da je voda uvek ~i-sta i bezbedna. Temperatura vode je u se-zoni prijatna i kre}e se u rasponu od 24 do

26°C, dok de~iji bazen ima i sistem solar-nog dogrevanja vode.

Akva-parkom Podina upravlja Organi-zacija za turizam i kulturu Sokobanja, ~ijije osniva~ lokalna samouprava, koja po-red ostalog, tokom godine sprovodi veli-

ki broj aktivnosti, nacional-ne i internacionalne mar-keting kampanje koje zacilj imaju popularizaciju ipromociju turisti~ke po-nude op{tine Sokobanja.OTKS je zadu`en i za orga-nizaciju kulturnih doga|a-ja u toku turisti~ke sezone,Banjskog kulturnog leta, iu~estvuje u raznim pro-gramima i projektima kojiza cilj imaju unapre|enjeturisti~ke infrastrukture ituristi~kog proizvoda.

Turizam u ovoj op{tinianga`uju velik broj pri-vrednih subjekata. Poten-ciranje, promovisanje iuklju~ivanje nekog pro-stora u turisti~ke tokovepokre}e privredu u ciljuobezbe|ivanja brzog ikvalitetnog pristupa tommestu, sme{taja ljudi,snabdevanja mesta ener-gijom i robom, sadr`ajimaza kvalitetnu upotrebuvremena turista, odr`avanja i za{tite. Malije broj privrednih delatnosti koje ne nala-ze svoj interes u razvoju turizma, a sarad-nja svih ~inilaca je klju~ uspeha, nagla{ava~elnik ove op{tine.

- Turisti~ka privreda u lokalnoj samou-pravi ima pouzdanog partnera. Rukovod-stvo op{tine je svesno da privatni sektor,fleksibilan i prilagodljiv tr`i{nim uslovima,svojim kvalitetnim uslugama u velikoj me-ri mo`e unaprediti turisti~ku ponudu de-stinacije. U skladu sa tim, redovno se odr-`avaju sastanci i konsultacije, privrednicisu uklju~eni u op{tinske projekte, a stru~-ne slu`be op{tinske uprave uvek sa na ras-polaganju privatnom sektoru, kako bi istibio dovoljno osna`en da zna~ajno uti~ena razvoj cele zajednice, navodi predsed-nik Krsti}.

Rezultati aktivnosti lokalne samoupra-ve su jasno vidljivi: Sokobanja je danasmoderna turisti~ka destinacija koja privla-~i sve vi{e turista, aktivne i dinami~ne put-nike koji u`ivaju u prirodnom okru`enju,dostupnom na samo par minuta od cen-tra grada, odsedaju u kvalitetnom sme{ta-ju sa nizom uklju~enih usluga, u`ivaju utradicionalnoj i zdravoj kuhinji sokobanj-skih restorana, koriste objekte turisti~keinfrastrukture - bazene, parkove, pla`e, de-~ija igrali{ta i sportske terene, wellness i fit-ness sadr`aje, prate bogat kulturni pro-gram Banjskog kulturnog leta, svesni dase nalaze u turisti~koj meki koja posedujeneodoljivi spoj modernog i tradicional-nog, gostoljubive ljude, razvijenu infra-strukturu, kao i jasno definisan plan odr`i-vog razvoja.

Lokalna samouprava uvek u slu`bi turisti~keprivrede i gra|ana Ovu turisti~ku oazu, izme|u ostalog, odre|uje iveliki broj izleti{ta i prirodnih atrakcija koje senalaze u ruralnim delovima op{tine Akva-park Podine opravdao o~ekivanja - vi{eod 200.000 posetilaca za pet godina

Prva ekolo{ka op{tina u Srbiji

U Sokobanji se odavno preduzimaju odgovaraju}e aktivnosti i mere kakobi se o~uvao ekolo{ki kvalitet prostora, za{titile prirodne lepote, lekovitai atraktivna svojstva banje i njene okoline. Jo{ davne 1895. godine osno-

vano je Dru{tvo za unapre|enje i ulep{avanje Sokobanje, na inicijativu mitropo-lita srpskog gospodina Mihajla, sa osnovnim ciljem da se stvori {to kvalitetniji am-bijent za boravak posetilaca. Dru{tvo je preduzimalo veliki broj aktivnosti kao {tosu ure|enje parkova i izleti{ta, obnova turskog kupatila, izgradnja letnjih paviljo-na i puteva do izleti{ta. Kao logi~an sled, skoro vek kasnije od osnivanja Dru{tva,1992. godine doneta je Deklaracija kojom je Sokobanja sa zdravom i o~uvanom`ivotnom sredinom, bez industrijskih zaga|iva~a, brojnim prirodnim i za{ti}enimvrednostima sa turisti~ko-rekreativnom, zdravstvenom i obrazovnom funkcijomprogla{ena prvom ekolo{kom op{tinom u Srbiji.

Od rimskih kupatila do amama

T ragovi materijalne kulture - bazeni, vodovodi, toplovodi, metalni novac, kapta-`e, opeke, mozaici, skulpture, kao i pisani izvori, pokazuju da su termalne i ter-momineralne izvore na teritoriji na{e zemlje vi{e vekova i na razli~ite na~ine ko-

ristili Rimljani. U blizini takvih izvora Rimljani su podizali vile, kupatila, objekte za le~e-nje, odmor i u`ivanje. U banjama na tlu dana{nje Srbije le~ili su se ranjeni i vojnici obo-leli u ratnim pohodima, a banje-terme su u mirnodopsko vreme bile mesto susreta vi-|enijih ljudi, koji su dolazili radi odmora, oporavka, rasko{nih gozbi i u`ivanja u blago-detima tople vode, tako da u Sokobanji ima materijalnih tragova iz doba Rimljana. Vi-zantinci su nakon osvajanja jugoisto~nog Balkana nastavili da u`ivaju u blagodetimaovog podneblja, a po stvaranju srpske srednjovekovne dr`ave banje je pose}ivao srp-ski narod i srpski vlastelini. Banjama Srbije nisu odoleli ni Turci koji su podizali turskakupatila ili amame i neki od njih su pre`iveli do danas. Upravo je jedan takav najpozna-tiji upravo u Sokobanji, a potpuno je rekonstruisan i jo{ uvek je funkciji.

Legenda o lekovitom izvoru

„N ekada u vremena davna, silan velmo`a, gospodar Sokograda, jaha-{e kotlinom. Odjednom smra~i se nebo nad Ozrenom, sevnu munjasa O{tre ~uke, pa grunu grom i zadrhta zemlja sve do [iljka na su-

rom Rtnju. Posko~i upla{eni hat. Jaha~ pade sa njega i izgubi svest. Kada se go-spodar Sokograda osvesti, u~ini mu se da su mu sve kosti polomljene. Nije mo-gao na noge da se osloni. Le`ao je tako i ~ekao smrt. Iznenada za~u klokot vode-nog klju~a. Polako i bolno se pridi`e, da se bar edan od sveta ne rastavi. Kad vel-mo`a prvi gutljaj vode sa dotle nepoznatog vrela popi, u glavi mu se namah sverazbistri. Kad desnicu ruku u vodu stavi, snaga u njoj o`ive. Kad to gospodar tvr-dog Sokograda vide, onako u odelu gospodskome, okupa se u kladencu, ozdra-vi odmah, pa se orno vrati u u tvrdi grad. Odmah naredi da se ku}a nad izvoromdigne. Zamalo pro~u se glas o vodi isceliteljici na sve ~etiri strane sveta. Sa svihstrana navali kljasto i bogaljasto - ono {to im du{a u nosu beja{e da na klju~u vo-de vidarice melem svojim boljkama potra`e. Ozdravi{e mnogi od vode u kotlinime|u Ozrenom i Rtnjom. Oni {to su najvi{e bolni bili tu i domove podigo{e.“

S

U odnosu na lane, ostvaren rast broja turista od 15 odsto, a u predsezoni ~ak 35 procenata Stranih turista 150 odsto vi{e, dok je upola vi{ekorisnika vau~era za sme{taj Novi sadr`aji kao {to je „Green Heart Fest“ postaju magnet za mlade

Ne kriju}i zadovoljstvo rezultatima postignutim zahvaljuju}i „Green Heart Festu“ za koje ka`u da supostignuti zahvaljuju}i dobro planiranim i sprovedenim promotivnim aktivnostima, u OTKS uvelikorazmi{ljaju o idu}oj godini. „U narednoj godini u planu je dalji razvoj novog festivala „Green HeartFest“, uvo|enje novih sadr`aja, izme|u ostalog organizacija takmi~enja demo bendova, intenziv-nija promocija i uklju~ivanje ve}eg broja sponzora. Planira se uvo|enje novih zabavnih sadr`aja naAkva- parku Podina i pove}anje broja rekvizita za igru, saznajemo od Aleksandre Krsti}.

Dogodine novi programi na festivalu Green Heart

Dokaz za dobru saradnju sa svima u turisti~koj privredi jesu zajedni~ki nastupi na sajamskim mani-festacijama uz jednaku participaciju svih u~esnika u cilju predstavljanja kompletne turisti~ke ponu-de Sokobanje, navodi Aleksandra Krsti} isti~u}i da OTKS uvek pru`a logisti~ku podr{ku i pomo} svimturisti~kim subjektima na teritoriji op{tine i organizuje obuke i seminare iz oblasti turizma. „U sa-radnji sa turisti~kim subjektima radi se na razvoju novih turisti~kih proizvoda, koji }e se plasirati nainostrano turisti~ko tr`i{te preko inostranih turoperatora. Ve} je uspostavljena saradnja sa bugar-skim turoperatorima koji su uvrstili Sokobanju u svoju ponudu, a u planu je uspostavljanje saradnjei sa ruskim turoperatorima, ka`e Aleksandra.

Zajedni~ki nastupi na sajmovima

P

Neprestani rast broja posetilaca: Aleksandra Krsti} na jednoj promociji

Spoj komfora i ekolo{kih vrednosti: Isidor Krsti}

okobanja pru`a brojnemogu}nosti za odmor takoda posetioci prema svojimafinitetima mogu birati iz-

me|u relaksacije i opu{tanja u soko-banjskim termama, kako bi okrepili svo-je telo i duh i oprobavanja u adrenalin-skim sportovima kako bi se oslobodili„vi{ka energije“. Tereni u Banji i okolinaSokobanje su pravo mesto za sve one`eljne sportskih izazova i podviga, a za-hvaljuju}i pre svega idealnim prirodnimuslovima, mikroklimatskom faktoru ikonfiguraciji terena Sokobanja je ideal-na za ekstremne sportove, pa se poseti-oci koji su u potrazi za avanturom i uz-bu|enjem mogu oprobati u adrenalin-skim sportovima - ronjenje na dah, ma-untbajking, fri klajmbing, orijentacionikros, skokovi u vodu, paraglajding, je-drenje na Bovanskom jezeru, spu{tanjeu Rtanjsku ledenicu...

Adrenalinsku avanturu pru`aju i pla-nine koje okru`uju Sokobanju jer supravi izazov, kako za rekreativce tako i zaprofesionalne alpiniste. Na Ozrenu, De-vici, Rtnju, Krstatacu, Bukoviku i Ro`nju

su obele`ene pe{a~ke staze za po~etni-ke i strmi i nepristupa~ni vrhovi za pro-fesionalce. Planinarsko dru{tvo „O{tra~uka“, u saradnji sa Organizacijom za tu-

rizam i kulturu Sokobanja, organizujeplaninarske ture tokom cele godine, zasvoje ~lanove i za sve zainteresovane tu-riste.

Prednosti Sokobanje kada su u pita-nju ekstremni sportovi prepoznali subrojni turisti, ali i organizatori takmi~e-nja. Pro{le godine u junu Sokobanja je

bila doma}in Svetskog kupa u paraglaj-dingu, koji su zajedni~ki organizovali Pa-raglajding klub Grunf iz Ni{a, Op{tinaSokobanja, Sportski savez op{tine Soko-banja i Organizacija za turizam i kulturuSokobanja. U~estvovalo je preko 100takmi~ara, iz svih krajeva sveta koji su uSokobanju do{li iz brojnih evropskihzemalja, ali i iz Japana, Kine, Malezije.....

Od pre dve godine u Sokobanji seodr`avaju i brdske trke u okviru Nacio-nalnog {ampionata, a u~esnici svoje ve-{tine iskazuju na Ozrenskom putu izme-|u Sokobanje i sela Jezera. Paraglajdin-gu, automobilistima pridru`uju se i bici-klisti. U organizaciji Biciklisti~kog kluba„Gorski“ i Biciklisti~kog saveza Srbijesvake godine, u drugoj polovini sep-tembra, odr`ava se biciklisti~ka trkaMTB SERBIA OPEN „Trofej Sokobanje“. Uprogramu Kluba je priprema profesio-nalnih (licenciranih) takmi~ara, ali se ve-liki akcenat stavlja i na rekreativce (neli-cencirana kategorija), zaljubljenike uovaj sport. BK „Gorski“ ~esto organizujei rekreativne vo`nje i izlete za svoje ~la-nove i zainteresovane posetioce.

IV s r e d a , 3 1 . a v g u s t 2 0 1 6 . | S O K O B A N J A D A N A S

Uredili i pisali: Branislav Bo`i} i Jelena Bujdi} Kre~kovi}. Fotografije: Organizacija za turizam i kulturu Sokobanja

N episano je pravilo da odmore,izme|u ostalog, pamtimo i pohrani koju smo jeli, tako da je

gastronomski aspekt veoma va`an seg-ment turisti~ke ponude i u Sokobanjikoja je poznata po jedinstvenim i speci-fi~nim gastronomskim specijalitetimakakvih nema drugde u Srbiji. Specijali-teti sokobanjskog kraja prava su blago-det i u`itak za sva ~ula.

Pripremljena od namirnica koje se pro-izvode na ovom podru~ju, kao unikatandeo kompletnog turisti~kog proizvoda, je-la sokobanjskih kulinarskih majstora okre-pljuju, pru`aju snagu i zdravlje obezbe|u-ju}i kompletan u itak. Ve} samo mirisi ko-ji mogu da osete u banjskim restoranimai kafanama bude apetit, a degustacija spe-cijaliteta obi~no se zavr{ava tako {to se odkuvara tra i recept. Turisti~ki poslenici So-kobanje ka`u da kad do|ete u Sokobanju,ono {to nikako ne smete da propustite je-su: sokobanjski sirevi, sokobanjska jagnje-tina i sokobanjsko kravaj~e. Evo i za{to.

Sokobanjski sir je izvrsnog ukusa, jerveliki procenat sto~ne ispa{e ~ini lekovi-to bilje. Njegovom ukusu doprinosi i to

{to se pravi od punomasnog mleka sakojeg se ne skida kajmak. Ka~amak, pro-ja, belmu`, kravaj~i}i, gibanica i drugispecijaliteti imaju specifi~an ukus upra-vo zahvaljuju}i sokobanjskom siru. Jag-njetina ispod sa~a je jedan od najpozna-tijih sokobanjskih specijaliteta. Ukus me-sa je specifi~an i neponovljiv, jer jag-njad i stada ovaca jo{ uvek odgajaju naekstenzivan na~in, ispa{om na obronci-

ma Rtnja, Ozrena i Device. U ishrani ova-ca preovla|uje lekovito bilje. Kravaj~i}ise prave od kiselog testa i peku ispod sa-~a ili u tepsiji u pe}i na drva. U kombina-ciji sa sokobanjskim „tucanim“ (mrvlje-nim) sirom predstavljaju jedan od po-znatih sokobanjskih specijaliteta, a po-stoje i slatke varijante sa orasima, nakise-lim jabukama ili dunjama.

Mnogi knji evnici, glumci, novinari bi-li su ~esti gosti Sokobanje i u`ivali u spe-cijalitetima ovda{nje kuhinje. BranislavNu{i}, Stevan Sremac, i~a Ilija Stanojevi},Pjer Kri`ani} i ostali poznati banjski gostiobo`avali su da tokom leta jedu tradicio-nalno sokobanjsko jelo {u{-mu{. [u{-mu{je u po~etku bilo jelo siromaha. Kasnije susvi vi|eniji gosti voleli da probaju ovajspecijalitet. Tajna je bila kako najbolje sku-vati i sjediniti june}e {kembi}e i svinjske„papke“ (nogice)... i dobiti najbolju gusti-nu i ukus. Pored Vojkana Stojanovi}a, IlijeRotalije i Gloganca, onda kuvara Vuleta,Vlaste, legende Vidojka i Bojana, najboljikuvari za {u{-mu{ bili su banjski mesari,najpre Surud ije i Gugi}i, a kasnije mla|eSurud ije, @ine, Miki i Ga{a.

Legenda o @upanu i LepterijiPostoji nekoliko legen-di vezanih za poznatoizleti{te Lepteriju. Naj-poznatija je o tragi~nojljubavi izme|u @upana iLepterije. Prema preda-nju, @upan je bio sin go-spodara obli`njeg Vrm-d`anskog grada, a Lep-terija, k}erka tada{njegvladara Sokograda. Ka-ko su @upanov i Lepteri-jin otac stalno ratovalizbog poseda, njihovaljubav nije mogla bitikrunisana brakom. Zato se Lepterija i @upan dogovore da se ona iskrade tajnim prolazom do pod-no`ja grada, gde bi je @upan sa~ekao kako bi pobegli zajedno. Kad je njen otac saznao da je po-begla, silno se naljutio i poslao sluge u poteru sa naredbom da je pogube kada je prona|u. Kadaje potera stigla begunce, Lepteriju su pogubili, a @upan je od tuge sko~io u najdublji vir Moravice.I tako se danas proplanak u podno`ju Sokograda naziva Lepterija, a vir (danas pla`a) - @upan. Dru-ga legenda ka`e da ime Lepterija poti~e od gr~ke re~i elefteria, {to zna~i sloboda. Naime, Sokogradje nastao na ostacima rimske tvr|ave, a tada{nji rimski robovi, me|u kojima je najvi{e bilo Grka,svoje kratke slobodne trenutke provodili su upravo na proplanku u podno`ju tvr|ave, pa su gazato i nazvali Lepterija, u prevodu - slobodi{te.

Skaska o Vrmd`anskom gradu Na kre~nja~kom rtu, udolini Pakle{a, kod selaVrmd`a, nalaze se zidinestarog grada za kogame{tani ka`u da je „la-tinski“. Grad je iz rim-skog doba i nastao je uperiodu do VI veka u vre-me vladavine cara Justi-nijana. Podignut je radiodbrane ovog dela vi-zantijske teritorije odprodora Avara i Slovena.Razoren je 1416. godinei to je sve {to se o njemuzna u antropolo{ko-demografskom pogledu. Kako je gra|en na nepristupa~nim stenama i kakoje bio dobro utvr|en, Turci nikako nisu mogli nikako da ga osvoje. Pored toga u grad je bila dove-dena voda i ve}a koli~ina hrane. Onda su (prema legendi) potplatili jednu babu, da im ka`e kakoda osvoje grad. Baba ih nau~i da na|u konja ajgira i da mu devet dana ne daju da pije vodu, pada ga povedu oko grada. Gde konj po~ne nogom kopati, tu da kopaju, jer su tu vodovodne cevi ida tu preseku vodu. Istovremeno baba poru~i zapovedniku grada da }e biti pobe|en, no da onipotkuju konje naopako i da kroz tajni prolaz napuste grad i tako se izvuku iz opsade. Ovi to i u~i-ni{e. Kad su Turci videli tragove, pomisli{e da je u grad stiglo poja~anje, ali kada tamo u|o{e, za-teko{e sve pusto.

Tereni u mestu i okolina Sokobanje su pravi izbor za sve one koji su `eljni sportskih izazova i podviga

Adrenalinska avanturaPlaninarenje, mauntbajking, fri klajmbing, orijentacioni kros, skokovi u vodu, paraglajding, ronjenje, jedrenje na Bovanskom jezeru i spu{tanje u Rtanjsku ledenicu, neki od izbora za osloba|anje vi{ka energije

S

Hvalospevi i zahvalnost Ive Andri}a

N a{ nobelovac Ivo Andri} ~esto je boravio u Sokobanji, po{to mu je jako prijao sokobanjski vazduh i {etnja u ne-taknutim prirodnim predelima. Posebno je voleo ov~ije kiselo mleko iz sokobanjskog sela Jezera, koje je spe-cijalno dopremano za njega dok je boravio u Sokobanji. Uzimao ga je zbog stoma~nih problema, po preporu-

ci lekara, uve~e i ponekad za ru~ak. Mleko je blago, ali „~vrsto“ i mo`e no`em da se se~e. Sprema se na poseban na~in iostavlja za zimu, a da pritom ne gubi svojstva. Ovo mleko su majstorski pripremale ene iz porodice Gligorijevi}. Kuva-rica Lenka, koja je radila u hotelu „Moravica“, u kome je Andri} odsedao je posebno za njega pripremala specijalitetekao {to su: gibanica od sukanih kora, punjene tikvice, salatu od sremu{a, pala~inke sa sremu{em filovane sokobanjskimsirom. Pripremala je i jagnje}u sarmu za njega u jagnje}oj maramici. Zato nije ~udna Andri}eva fasciniranost Sokobanjompa je jednom prilikom izjavio: „Ja ne znam ~ega stvarno ima ovde, ali posle petnaest-dvadeset dana boravka u Sokoba-nji, radim cele godine u Beogradu kao preporo|en. Nemam nikakvih tegoba, {ta li je: vazduh ili ljudi ovi, ili osoblje „Mo-ravice“, kiselo mleko iz sela Jezero ili ovi moji lekari... Ne umem da objasnim.“

Sokobanjski kraj je poznat po gastronomskim specijalitetima kakvih nema drugde u Srbiji

Blagodet i u`itak za sva ~ula

Nikako ne valja propustitisokobanjske sireve i mle~ne proizvode, jagnjetinu ispod sa~a i sokobanjskokravaj~e

Dana{nja pla`a „@upan“

Jezero u podno`ju Rtnjablizu latinskog grada