57

Prof. dr Ivica @ivkovi}: PODIZAWE DECE KOD PRAVOSLAVNIH

Neko je od hri{}anskih teologa rekao da je DETE - JEDAN OD BO@IJIH JEZIKA, jedan od na~ina na koji Bog otkriva Sebe. ... Pitawe mo`e biti upu}eno svima: kakav je polo`aj deteta u na{oj, Pravoslavnoj crkvi? Kakav je i kakav bi trebalo da bude? Kakav Bog daje da taj polo`aj bude, i kakav bi mogao da bude? ... To je tema teolo{ki gotovo neograni~ena, dostojna ne da bude predmet samo jedne doktorske disertacije ili nau~nog rada, ve} oblast istra`ivawa za ne~iji ~itav radni vek. Govore}i o polo`aju deteta u Crkvi, mi govorimo o konkretnim shvatawima, o odnosima i veri, o ose}ajnosti i odgovornosti, o STAVU ODRASLIH QUDI PREMA SEBI i PREMA DE-TETU U SEBI, koje svako od nas, duboko u sebi, ima. Po ~emu su hri{}anski odnosi sa decom druga~iji? Po ~emu su oni specifi~ni i razli~iti od drugih, neznabo`a~kih? Imamo qude koji nisu vernici, koji sami tvrde da ne veruju u Boga. Po ~emu se na{e podizawe dece razlikuje od wihovog? To, po ~emu se polo`aj deteta u Crkvi razlikuje od wegovog polo`aja u dru{tvu i u ma kojoj neznabo`a~koj zajednici ili poro-dici, na neki na~in, govori o tome {ta na{a Crkva jeste i {ta su na{e po-rodice. Ako govorimo o veri, mi razlikujemo dva razli~ita reda odraslih: jedan - privremeni, ovozemaqski: da na{e dete sazri za ̀ ivot i za postignu}a u dru{tvu, da zavr{i {kolu, da se zaposli, da stvori porodicu i da ima od ~ega da je izdr`ava. Drugi plan je va`niji: onaj ve~ni, koji mo`emo nazvati duhovnim sazrevawem. Mi razmi{qamo da na{e dete treba da odraste pred Bogom i da se upodobi Bogu. U ovom drugom zna~ewu, duhovnom, perspektivnijem, nije do-voqno napuniti 18 godina, pro}i propisane kvalifikacije i zavr{iti neku {kolu. ^ovek odrasta pred Bogom ~itavog svog `ivota. ... Razlikovawe ta dva plana poti~e iz na{e vere i osnovnog razlikovawa prolaznog i ve~nog, tvarnog i netvarnog. Od toga kako mi to razlikujemo neposredno ZAVISI NA[E SPASEWE. ... Ima li dete svoje specifi~no dostojanstvo? [ta mi, odrasli, smemo da dopustimo sebi u opho|ewu sa decom, a DA NE NARU[IMO SVOJ PRA-VOSLAVNI ODNOS PREMA BOGU, prema sebi i svetu oko sebe? Odnos od kojeg zavisi na{e spasewe! Na `alost, ne mo`e se re}i da je ova oblast do-voqno razvijena u savremenoj teologiji Crkve, niti da joj se pridaje dovoqno

SABORNIKBILTEN BEOGRADSKE SABORNE CRKVE

SVETOG ARHANGELA MIHAILA

NEDEQA, 23. DECEMBAR 2018, GODINA 20, BR. 15

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

58

interesovawa. PRAVOSLAVNI RODITEQI DANAS NE DOBIJAJU POTREBNE DUHOVNE SAVETE, ni utehu, ni uputstva za wihove odnose sa decom. Ta oblast nije zastupqena u propovedi-ma Crkve, javni govor hri{}ana o tome nije jasno bogoslovski utemeqen i to nije tema va`nijih bogoslovskih istra`ivawa. Kada govorimo o pra-

voslavnoj duhovnosti, mi wu tuma~imo prete`no u slikama MONA[KOG ISKUSTVA, {to je i razumqivo, ali se svakodnevni, porodi~ni `ivot pravoslavnih vernika suvi{e retko dovodi u vezu sa termi-nima hri{}anskog podvi`ni{tva. Danas je potrebno da povedemo ~itavu kam-pawu osve{}ivawa i animirawa crkvene javnosti na temu odnosa sa decom, odrastawa, roditeqstva, vaspitavawa, obrazovawa, socijalizacije, nastave, savetovawa. ... [ta, dakle, odrasli qudi ne treba da rade? Ne treba da se prepu{taju i rukovode svojim strastima. Ne treba da se obra}aju jedni drugima - naro~ito ne deci - IZ SVOG GREHA. ... Posebno, kada to rade, ne treba da se u tome pozivaju na Boga. Odrasli treba da prihvate da je ~ovek, izme|u ostalog, bi}e koje ne razume sve. Koje ne poznaje i koje ne treba, iskqu~ivo i autoritativno, da tuma~i tajnu deteta i odrastawa. ... Mi, koji smo vernici, treba da vidimo greh u sebi, da razmi{qamo o svojoj tamnoj strani, i da ne dopu{tamo sebi ni-kakvu poziciju sile, da se klonimo svega {to nas na tu poziciju navodi. DETE JE U NEVOQI KADA TAJNU WEGOVE LI^NOSTI NEKO SVEDE NA OBJEKT VASPITAVAWA. Kada sav na{ odnos prema detetu posmatramo kroz vaspitawe, kroz pedago{ki autoritet. Jer, u pedago{kom autoritetu se o~itava neosnovana mo} odraslih nad decom. Mi, pravoslavni vernici, nema-mo opravdawa da zauzimamo takve pozicije. Slovenska re~ vaspitanije, vospitanije u svom korenu ima re~ pitati, ali to nije kao kad nekog ne{to pitamo. To je kao: napitati, kao u re~i napi-tak. VASPITAWE, zapravo, zna~i: NAPAJAWE. Vas-pitati: sveobuhvatno hrawewe i ~uvawe dece - to zna~i re~ vaspitawe. Vaspitavati zna~i: izla-ziti u susret nekim potrebama, nekoj GLADI koja postoji u mladom qudskom bi}u. Dete ima neke uro|ene potrebe, wemu je potrebno prisustvo, ne`nost i naklonost odraslih, potrebna mu je wihova pomo} i podr{ka. Potrebna mu je sloboda, opu{tenost, vedrina, {ala, igra, zabava, a tako|e, i sigurnost, snaga odraslih, odgovornost odraslih, granice u pona{awu, kojih se i odrasli dr`e i pokazuju. Ispuwavawe ovih potreba je neka vrsta du{evne ishrane deteta. ... Ko ne uzima u obzir potrebe deteta, taj i zapostavqa i ispu{ta dete. Odrasli to ~ine tako {to NE PRIHVATAJU SVOJE DETE ONAKVIM KAKVO ONO JESTE, negiraju wegovu li~nost, vr{e pritisak i trude se da uspostave apsolutnu kontrolu nad pona{awem deteta. Za{to? Odrasli to ~esto ~ine u ime vaspitavawa i pedago{kog autoriteta, a ponekad i u ime vere. Misle}i da vaspitavaju dete, ponekad iz hri{}anskih razloga, oni ga du{evno izglad-wuju. Me|utim, ~ak i kada roditeqi ispuwavaju du{evne potrebe svog deteta, to nije sve. Jer, ~ime se dete DUHOVNO HRANI, od ~ega ono `ivi?

Glavni i odgovorni urednik: protojerej-stavrofor Petar Luki}. Urednici izdawa: Ivana i Vasilije. Tel.hrama: 011/2636-684. Faks: 011/2636-566.

www.saborna-crkva.com. sabornik@saborna-crkva.com. Tira`: 1000 primeraka.

60

U NEDEQI 30. PO DUHOVIMA PROSLAVQAMO: 23.(10) Sv.mu~enici Mina i drugi s wim; Sv.Jovan, despot Srpski (Detiwci)24.(11) Prepodobni Danilo Stolpnik25.(12) Prepodobni Spiridon ^udotvorac, episkop Trimitunski26.(13) Sv.mu~.Evstratije; Sv.Gavrilo, patrijarh Srpski; Prep.Nikodim Tismanski27.(14) Sv.mu~enici Tirs, Levkije, Filimon, Apolonije i drugi s wima28.(15) Sv. sve{tenomu~enik Elevterije; Prepodobni Pzvle29.(16) Sveti prorok Agej; Sveta Teofanija carica

Ovo izvanredno predavawe - zasigurno jednog od najboqih na ovu temu - mo`ete prona}i upisivawem wegovog naslova u pretra`iva~ Interneta, a objavqe-no je na vi{e pravoslavnih sajtova. Celovitu verziju teksta predavawa smo postavili NA SAJTU NA[E CRKVE, u rubrici Besede i duhovne pouke, u podrubrici Porodica. Tu }ete na}i i link za snimak predavawa, sa sajta radija Svetigora. U narednom broju Sabornika objavi}emo daqe odlomke iz ovog predavawa. Prof. dr @ivkovi} pokre}e na{a ozbiqnija i dubqa promi{qawa o deci i na{im odnosima sa wima - ve} samim postavqawem problemskih i su{tinskih pitawa, podsti~u}i nas da ih sagledamo ne teorijski, ve} kroz sopstveno iskustvo, na fonu pravoslavnog Predawa. Jednostavno pitawe: po ~emu se na{i odnosi sa decom razlikuju od odnosa u porodicama koje ne znaju za Boga - zapravo je opomena, poziv i putokaz. Autor odva`no progova-ra o problemu pomawkawa duhovnog rukovo|ewa, literature i javnog govora na ovu temu, rasvetqava nu`nost prevashodnog vaspitavawa nas, roditeqa, pa tek onda dece, ukazuje na va`nost razlikovawa du{evne i duhovne hrane. Smelo govori o problemati~nosti na{eg stajawa pred Bogom i pred decom, o prvenstvu Bo`ije blagodati nad roditeqskim autoritetom i planovima. Ukazuje na posmatrawe deteta u liturgijskom kontekstu, o zabludi pojma dobro dete i opasnostima koja izviru iz na{ih o~ekivawa; o roditeqskim nezadovoqstvima i zaklawawu Hrista deci; o odnosu vere i roditeqstva, o odgovornostima pravoslavnog roditeqa pred Bogom, o poveravawu svoje dece Bogu - kao najte`em za nas, o molitvi za decu, o molitvenom `ivotu u poro-dici, o zna~aju duhovnika za porodicu, o tajni odnosa sa Bogom... Prof. dr Ivica @ivkovi} je profesor Bogoslovije Svetih Kirila i Metodija u Ni{u i predava~ verske nastave. Nau~ni je istra`iva~ u oblasti pravoslavne pedagogije i metodike. Autor je nekoliko uxbenika za u~enike Bogoslovije, urednik eparhijskog ~asopisa Glas Eparhije ni{ke, predava~ na brojnim tribinama, sve~anim akademijama i duhovnim sabrawima. Otac je vi{edetne porodice.

PREPORUKA PREDAVAWA ZA OVU NEDEQU

59

Od ~ega raste? Duhovna hrana deteta je net-varna, @IVOTODAVNA BO@IJA BLA-GODAT. Roditeqi ne mogu svojim pri~ama i pa`wom da nadomeste deci ovu `ivotnu ene-rgiju. Oni ne mogu biti bogovi svojoj deci. Na `alost, ono {to roditeqi ~ine ~esto je upravo to. U raznim oblastima `ivota, roditeqi poku{avaju da budu bogovi svojoj deci, a time oni prepre~avaju svojoj deci put ka Bogu i ka ve~nom `ivotu. ... Za nas, hri{}ane, kqu~no je pitawe: da li se, {to se nas ti~e, sazrevawe na{e dece ograni~ava na pers-pektivu ovozemaqskog `ivota, `ivota ovoga sveta? Ili ono treba, na neki na~in, da bude otvoreno ka ve~nosti? Da li roditeq poznaje put na koji iz-vodi svoje dete? Na {ta mislimo kada ka`emo da izvodimo svoju decu na put? [ta je put, ako sve nade polo`imo na pedago{ki odnos? ... ODRASLI NE ZNAJU PUT. Oni NE POZNAJU SUTRA[WI DAN. Ne znaju {ta je za dete dobro. Tvrde}i da znaju i pona{aju}i se kao da to znaju, odrasli se ~esto na-laze u polo`aju boga, a dete postaje objekat wihovog vaspitavawa. Izvo|ewe dece na put - to lepo zvu~i, ali u praksi se doga|a pod velikim optere}ewem, brigom i nestrpqewem roditeqa. A, u isto vreme, roditeqi gube iz vida onaj put na kojem se oni ve} sada nalaze, a to je put svakodnevnog negovawa odnosa qubavi prema deci. ... Deca se kr{tavaju i pri~e{}uju jo{ u uzrastu novoro|en~eta. Wi-hovo u~e{}e u `ivotu Crkve ni po ~emu se ne razlikuje od u~e{}a odraslih. Mi pri~estimo dete isto onako kao {to pri~estimo i odraslu osobu. Dete nema mogu}nost da govori, da se izja{wava, da donosi odluke, ali ono ima SPOSOBNOST DA VOLI I DA BUDE VOQENO. To je ono {to mu daje legitimitet pred Bogom i u liturgijskoj zajednici, {to ga ~ini slobodnom i odgovornom li~no{}u, ravnopravnom sa odraslima. Kad dete ka`e: Amin u Crkvi, to de~ije amin je jednako validno kao i amin odraslog ~oveka. A, kro-tost i ~istota srca, koja se javqa kod dece, kod nas se ne javqa. To decu ~ini jo{ vrednijom, u duhovnom smislu, nego {to smo mi. I, {ta onda mi ~inimo kada u Crkvi potiskujemo decu ili kad od Crkve stvaramo svet odraslih? Ne dovodimo li mi time pod znak pitawa samu na{u Crkvu? Ko nama daje za pravo da name}emo jezik i kategorije sveta odraslih, qudske mudrosti, i da to isti~emo kao standard odrastawa? A, to upravo ~inimo kada ka`emo da je jedino pravo deteta pravo na hri{}ansko vaspitawe. PRVO PRAVO HRI[]ANSKOG DETETA JE PRAVO NA BO@IJU BLAGODAT, da dete mo`e da u~estvuje u Bo`anskim energijama, koje Bog daje ~itavom qudskom rodu. To je ravno pravu na `ivot deteta. Zato je prva delatnost pravoslavnog vaspitawa: voditi dete u Crkvu. Zajedni~ko stajawe sa decom na Liturgiji, otvorenost ka dejstvu Svete tajne. To ne mo`e da se nadomesti nikakvim qud-skim pri~ama, ni poukama, ni bilo ~ime {to roditeqi mogu da izmisle...

(Nastavak u slede}em broju)