33

PUKOVNIK RADOMIR ELEZOVI]

U na{em serijalu o velikim qudima i doga|ajima iz istorije Prvog beograd-skog peva~kog dru{tva (PBPD), koje ove godine slavi 165 godina postojawa, prislu`ujemo vo{tanicu od re~i za Hristovog ratnika, pukovnika Radomira Elezovi}a, koji je gotovo tri decenije predvodio ovo Dru{tvo. Bio je rat-ni heroj, veliki kulturni poslenik, daroviti muzi~ar, nosilac najvi{ih doma}ih i stranih odlikovawa, dobrotvor, logorski stradalnik, ~ovek za-divquju}e biografije. Danas je u srpskom narodu potpuno zaboravqen. @IVOTNI PUT Ro|en je 6/18. aprila 1881. godine, u Aleksincu. U Beogradu je zavr{io gimnaziju, a zatim i Vojnu akademiju (1901) i germanistiku na Filozofskom fakultetu (1914). Kao izuzetan student, poslat je na stru~no vojni~ko usavr{avawe u Pariz (1906/7). U balkanskim ratovima i Velikom ratu, odlikovao se izuzetnom hrabro{}u i vojni~kim ugledom, predvode}i, u svojstvu komandanta, Prvi bataqon Osmog puka, Prvi bataqon 27. puka, 30. pe{adijski puk, Ki~evski vojni okrug, Bawalu~ki vojni okrug. U balkanskim ratovima, u~estvovao je u bitkama na Kumanovu i Bitoqu. Tokom Velikog rata, u~estvovao je u velikom broju bitaka i pro{ao brojna rati{ta, ukqu~uju}i i rovovske borbe. U~estvovao je u osnivawu Vojnog muzeja; bio je i klasni stare{ina Vojne gimnazije. Penzionisan je, na li~ni zahtev, 1926. godine, u ~inu pukovnika. Bio je ugledna li~nost, neumorno se bavio dobrotvornim, kulturnim i prosvetnim delatnostima. Bio je predsednik srpske patriotske organizacije Prijateqi narodne odbrane u Kwa`evcu, stare{ina Sokola u Prizrenu, osniva~ i stare{ina Sokola u Ki~evu, stare{ina sportskog kluba Kraji{nik u Bawaluci, predsednik Sredwo{kolske matice ratne siro~adi u Beogradu... Odlikovan je Spomenicom kraqa Petra I, Srebrnom i Zlatnom medaqom za hrabrost (u ratovima), Medaqom za vojni~ke vrline, Obili}evom medaqom, Ordenom Belog orla sa ma~evima, Ordenom Kara|or|eve zvezde sa ma~evima, Albanskom spomenicom, francuskim Ordenom Legije ~asti, rat-nim Spomenicama, Ordenom jugoslovenske krune i Ordenom Svetoga Save. DAROVI Pukovnik Elezovi} je bio muzi~ki obrazovan, a uz to i multiin-strumentalista, {to je, za ono vreme, bila izuzetna retkost - svirao je kla-

SABORNIKBILTEN BEOGRADSKE SABORNE CRKVE

SVETOG ARHANGELA MIHAILA

NEDEQA, 11. NOVEMBAR 2018, GODINA 20, BR. 9

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

34

vir, kontrabas, trubu, saksofon... Slovio je za izuzetnog govornika, bio je svestrano obrazovan i vrstan poznava-lac istorije, kulture i umetnosti. Svirao je u Beograd-skom vojnom orkestru, pod rukovo|ewem Stanislava Bini~kog. Iako je mnogo nesa~uvanih podataka o wemu, gotovo je izvesno da je svirao i u presti`noj Muzici Kraqeve garde. Pisao je za brojne novine. Jo{ u wego-voj vojni~koj dokumentaciji se navodi (a u javnosti je po tome bio poznat) da se odlikovao visokom inteligenci-jom, bistrim umom, ~vrstinom karaktera, velikom odgov-orno{}u i posve}eno{}u svemu {to je radio, ali i onim najre|im spojem - energi~no{}u i smireno{}u. Uprkos

velikim darovima, ostao je skroman, dostojanstven i ~as-tan u svemu. Sa suprugom Herminom je imao sina Ivana i k}er Olgu. KU]A PUKOVNIKA ELEZOVI]A U Wego{evoj ulici 20 u Beogradu, i danas postoji Ku}a pukovnika Elezovi}a, koja je spomenik kulture i za{ti}eno kulturno dobro. Sagra|ena je 1927. godine (neposredno pred stupawe pukovnika Elezovi}a na mesto predsednika PBPD), po projektu znamenitog arhitekte Aleksandra Deroka, kao objekat zna~ajnih arhitektonskih i kulturno-istorijskih vrednosti, koja, po mi{qewu stru~waka, predstavqa arhitektonsko remek-delo. PRVO BEOGRADSKO PEVA^KO DRU[TVO U Prvom beogradskom peva~kom dru{tvu je proveo ~etiri decenije, od toga 27 godina na mestu predsednika (1928 - 1955), a do kraja `ivota kao po~asni predsednik, nesravwivo du`e od ma kog drugog me|u brojnim predsed-nicima ovog Dru{tva. U Horu je pevao basovsko-baritonsku deonicu. Bio je i potpredsednik Ju`noslovenskog peva~kog saveza, ~iji je PBPD svojevremeno bio ~lan. Osnovao je Fond za nagra|ivawe najboqih horskih kompozicija (1936). Predvodio je PBPD tokom velikih i burnih istorijskih doga|awa. Sve~ani govori, koje je dr`ao prilikom zna~ajnijih Dru{tvenih doga|aja, navo|eni su u brojnim dnevnim novinama, a me|u prisutnima su izazivali jake utiske i emocije. Kao ratni heroj, visoki intelektualac, vizionar, hu-manista i sna`na li~nost, bio je kadar da iznese najte`e izazove i zadatke. Pre`iveo je sa Dru{tvom dva bombardovawa, promenila su se ~etiri patri-jarha, dva kraqa i 16 dirigenata. Napisao je spomenicu Sto godina Prvog beogradskog peva~kog dru{tva, koja nikada nije objavqena. Ovo je jedna od dve wegove istorijske i duhovne vododelnice u Dru{tvu. Naime, pukovnik Elezovi} je bio veruju}i ~ovek, odan Srpstvu, nacionalnim i duhovnim ko-renima. Predvodio je PBPD u vreme nametnute ideologije jugoslovenstva, kojom je sve bilo zahva}eno, jo{ pre Drugog svetskog rata. I PBPD je delalo, odre|eno vreme, shodno ovoj dr`avnoj ideologiji, na na~in koji je podra-zumevao bratsko zbli`avawe me|u narodima regiona, kulturnu saradwu i razmenu, putovawa i gostovawa, {irewe misije. Me|utim, PBPD je ostalo i verno svojoj nacionalnoj orijentaciji, koju je zacrtao, jo{ prvih godina po osnivawu ovog Dru{tva, predsednik i slikar Stevan Todorovi}. Zbog jasne

Glavni i odgovorni urednik: protojerej-stavrofor Petar Luki}. Urednik izdawa: Ivana Radovanovi}. Tel.hrama: 011/2636-684. Faks: 011/2636-566.

www.saborna-crkva.com. sabornik@saborna-crkva.com. Tira`: 1000 primeraka.

36

U NEDEQI 24. PO DUHOVIMA PROSLAVQAMO: 11.(29) Sv. Avramije Zatvornik; Prepodobnomu~enica Anastasija Rimqanka12.(30) Sv. kraq Milutin; Prep. Teoktist i Jelena; Sv. Varnava Hvostanski13.(31) Sveti apostoli Stihije, Amplije, Urvan i drugi s wima14.(01) Sveti Kozma i Damjan - Vra~evi15.(02) Sveti mu~enici Akindan, Pigasije i drugi s wima16.(03) Obnovqewe hrama Svetot velikomu~enika Georgija - \ur|ic17.(04) Prep. Joanikije Veliki; Sv. sve{tenomu~enik Nikandar

U petak 16. novembra, na \ur|ic, sve~ari Svetog velikomu~enika Georgija mogu donositi `ito i slavske kola~e na osve}ewe od 7:00.

POVRATAK Po povratku sa ove najte`e linije fronta koju je pre`iveo, pukovnik Radomir Elezovi} se vratio u Beograd i nastavio da rukovodi Dru{tvom. U saradwi sa Muzejom `rtava genocida, i daqe smo u potrazi za podacima o wegovim logorskim stradawima i ta~nom vremenu povratka u Otaxbinu. Komunisti~ke vlasti su zatirale podatke o ovom velikom ~oveku, koji je, do kraja svog zemaqskog puta, ̀ iveo tiho i skromno, bore}i se i daqe predano za opstanak i istorijski kontinuitet Dru{tva, koje je tada bilo u veoma te{koj situaciji. Posle svega pre`ivqenog, bilo bi razumqivo i opravdano da se sasvim povukao u svoju privatnost, me|utim, on je ~asno nastavio da slu`i Gospodu, Crkvi i Otaxbini, sve dok ga telesne snage nisu onemogu}ile u tome. Glavni zadatak je bio dobijawe dozvole od zvani~nih vlasti za daqi rad Dru{tva, popis imovine i ratne {tete, o~uvawe istorijskog pam}ewa, daqe slu`ewe Majci Crkvi, koja je tada jo{ ja~e prigrlila svoje raweno i odano ~edo, Prvo beogradsko peva~ko dru{tvo, postav{i mu najja~i bedem pred komunisti~kom ~izmom, koja je gazila pred sobom sve {to je nosilo u sebi istorijski kontinuitet srpskog naroda. U tom periodu, o stogodi{wici Dru{tva (1953), nastala je i Elezovi}eva neobjavqena kwiga o PBPD. ODLAZAK Pukovnik Radomir Elezovi} je preminuo na Svetog Trifuna, 14. februara 1961, u svojoj 80. godini. Zajedno sa wegovim sinom Ivanom, Dru{tvo je organizovalo opelo i pogreb, na Novom grobqu u Beogradu, kao i novinsku objavu. Pevalo je i tada i na 40-dnevnom parastosu. U prikupqawu podataka o pukovniku Elezovi}u, kome do sada nije podignut spomenik, niti dodeqe-na ulica, pomogli su nam Muzej `rtava genocida i direktor Veqko \uri} Mi{ina, Arhiv grada Beograda, Vojno-istorijski arhiv, arhiv Crvenog krsta, arhiv PBPD, Narodna biblioteka Srbije i muzikolog Gordana Kraja~i}.

35

nacionalne i duhovne misije i nazna~ewa, pod okriqem SPC, Dru{tvo je, vi{e od pola svog istorijskog tra-jawa, pla}alo visoku cenu. Od Drugog svetskog rata i zacarewa zla komunizma, platilo je cenu potpune skraj-nutosti i sistematskog brisawa wegovog istorijskog zna~aja u srpskom narodu. Pukovnik Elezovi} se, posle svih ratnih frontova, na{ao na liniji fronta na ko-joj bi mnogi poklekli. Naime, kada je pritisak jugoslovenske ideologije, od strane susrednih naroda, postao takav da je po~eo da zadire direktno u ki~mu i du{u PBPD, i kada se tra`ilo odricawe od su{tinskog - srpskog i duhovnog, pukovnik Elezovi} je imao dovoqno vere, integriteta i obraza da stane na tu liniju fronta i izdr`i te{ke bitke, koje su dovodile ~ak i do su|ewa i velikih neprilika. Pristao je da Dru{tvo bude u materijalnoj osku-dici i u nepovoqnoj situaciji, ali je odr`ao duhovnu i nacionalnu su{tinu ove najstarije muzi~ke institucije u Srbiji. Naredna linija fronta je bila wegova Spomenica o 100-godi{wici PBPD, pisana kroz prizmu nacionalne i duhovne misije Dru{tva, u periodu posle Drugog svetskog rata, zbog ~ega weno objavqivawe nije dozvoqeno. MUZIKA IZA BODQIKAVIH @ICA Odmah posle izbijawa Drugog svetskog rata i {estoapilskog bom-bardovawa, kada je stradalo vi{e ~lanova Dru{tva i mnogi odvedeni u zarobqeni{tvo, a uni{ten je i veliki deo arhivske gra|e i imovine ove institucije, pukovnik Radomir Elezovi} je odveden u zarobqeni{tvo u Nema~ku, kao nekada{wi visoki oficir Vojske Kraqevine Jugoslavije. Imao je tada 60 godina. U zborniku se}awa jugoslovenskih ratnih zarobqe-nika u Drugom svetskom ratu, Muzika iza bodqikavih `ica, nalaze se potres-na svedo~anstva o golgoti na{ih logorskih stradalnika. U Nirnbergu, me|u 7.000 na{ih logora{a, bio je i veliki deo intelektualne elite i muzi~ara. Omogu}eno im je da u logoru formiraju hor (kojim je dirigovao tada{wi dirigent PBPD, prof. Predrag Milo{evi}, a u kome je pevalo i mnogo zarobqenih ~lanova Dru{tva), kao i simfonijski i kamerni orkestar, u kome je svirao pukovnik Elezovi}, a dirigovao je Rafailo Blam, otac muzi~ara Mihaila Mi{e Blama. Kako je potresno pisala muzikolog Gordana Kraja~i}: “Za mnoge je to bio put bez povratka. U mra~nim i hladnim barakama i surim zgradama, ogra|enim bodqikavim `icama i sa stra`arskim kulama, reflek-torima i mitraqezima, u ve~nom strahu, promrzli i gladni..., muzika im je pomogla da br`e prebole ratne nesre}e i poni`ewe ropstva u koje su pali”. Iz Nirnberga je pukovnik Elezovi} preba~en u logor u Osnabriku, zajedno sa Rafailom Blamom i logorskim orkestrom. Muzika i zajedni{tvo u woj im je bila hrana i voda. Umirali su jedni drugima na rukama i ispra}ali svoje sas-tradalnike sa ovoga sveta pesmom i svirawem, u znak po~asti. Zarobqeni~ka odela su se na wima raspadala, bili su promrzli, na temperaturama znatno ispod nule. Muzika je za wih zna~ila `ivot i otpor zlu, a prire|ivali su koncerte sa virtuozno{}u koja se retko sre}e u miru. Note za ove koncerte im je slalo PBPD, na molbu dirigenta Predraga Milo{evi}a.