-2-

Sadraj: I. TEORETSKI DEO

1.1. Metode tampanja 1.1.1. Direktno tampanje 1.1.2. tampanje razaranjem osnovne boje 1.1.3. tampanje metodom zatite materijala

1.2. Postupci tampanja 1.2.1. Rotaciono tampanje 1.2.1.1. ablon za rotaciono tampanje 1.2.1.2. tampanje 1.2.1.3. Suenje odtampanih tkanina 1.2.1.4. Tehnike karakteristike postupaka

1.2.2. tampanje ravnim ablonima 1.2.2.1. Priprema ravnim ablonima 1.2.2.2. tampanje 1.2.3. tampanje gravirnim valjcima 1.2.3.1. tamparska maina

1.3. Sastav tamparske paste

1.4. Uloga dodataka u tamparskoj pasti II. PRAKTINI DEO

2.1. Priprema tamparske paste

2.2. Izrada ablona i transfer papira 2.2.1. Transfer tampanje 2.2.2. tamparska maina 2.2.3. Transfer papir 2.2.4. Tehnike karakteristike postupka

2.3. Zavrna obrada posle tampanja 2.3.1. Suenje odtampane tkanine 2.3.2. Fiksiranje boje za vlakno 2.3.3. Parenje 2.3.4. Pranje odtampanih tkanina

-3-

I. TEORETSKI DEO 1.1. Metode tampanja

tampanje tekstilnih materijala mogue je izvesti na razliite naine. U industrijskoj proizvodnji tampanog tekstila primenjuju se uglavnom tri osnovna postupka:

- direktno tampanje - tampanje razaranjem osnovne boje - tampanje metodom zatite materijala

Ovim postupcima izrauju se masovno artikli iroke potronje ija cena proizvodnje nije posebno optereena procesom tampanja. Pored ovih postupaka postoje i specijalni postupci.

Specijalni postupci imaju prvenstveno za cilj dobijanje specijalnih efekata i zbog toga se najee koriste u proizvodnji manjih serija. Materijali efektnog izgleda i specijalne namene, ekskluzivni artikli kao i tkanine koje se koriste u specifinim prilikama esto se tampaju razliitim specijalnim postupcima.

1.1.1. Direktno tampanje Direktno tampanje karakterie se direktnim nanoenjem na tkaninu

viskozne tamparske paste. tamparska pasta sadri boju, zgunjiva i sve druge potrebne agense koji treba da omogui postojano vezivanje boje za tekstilni materijal. Boje koje imaju izraen afinitet prema vlaknu mogu se tampati pastom koja u sebi ne sadri sredstva za fiksiranje, za razliku od boja manjeg afiniteta koje se vezuju za vlakno uz pomo ovih sredstava.

Direktnom metodom se dezenira najvei procenat pamunih materijala zbog jednostavnosti postupka tampanja. Boja sa vlakna i boja iz tamparske paste nesmeju meusobno da utiu na promenu nijanse obojenja.

Crne i druge zatvorene nijanse se direktnom metodom mogu tampati i na srednje tonove. Beli, srebreni i zlatni efekti mogu se dobiti direktnim nanoenjem odgovarajue paste na obojenu tkaninu, kako u svetlim, tako i u tamnim tonovima, pa ak i na crne nijanse zbog izraene pokrivne moi ovih boja.

Posle tampanja i suenja, boja se fiksira za vlakno u toku parenja u parioniku ili na neki drugi nain, to zavisi od tipa boje. Pri direktnom tampanju

-4-

mogu se koristiti rastvorne ili nerastvorne boje u vodi i to kako na neobojenom, tako i na obojenom materijalu.

Materijal tampan direktnom metodom ima jasni dezen na licu dok je na naliju daleko manje izraen, odnosno predstavlja senku dezena sa lica.

1.1.2. tampanje razaranjem osnovne boje

Metoda tampanja razaranjem osnovne boje primenjuje se iskljuivo u sluajevima kada se traeni efekat ne moe postii direktnom metodom. Ova metoda se zasniva na mestiminom razaranju osnovne boje kojom je obojena tkanina. Ova metoda predstavlja kombinaciju tampanja i bojenja tekstilnog materijala. Prethodno obojena tkanina tampa se pastom koja sadri agens koji svojim oksidacionim ili redukcionim delovanjem moe da razori osnovnu boju na odtampanom mestu. Pri tome je cilj da se boja hemijski razgradi i obezboji, a u izvesnim sluajevima i prevede u jedinjenja koja su rastvorena u vodi i lako su ispirljiva. Na odtampanom otisku tada se pojavljuje prvobitna bela boja tkanine. Ukoliko se u tako pripremljenu tamparsku pastu dodaje i boja koja ima odreen afinitet prema tekstilnom vlaknu, a nije podlona oksidacionoj ili redukcionoj razgradnji tada se na tkanini moe dobiti viebojni efekat. Ovako naneta boja tampanje se zatim fiksira na vlakno na odgovarajui nain i tkanina se podvrgava postupku koji je karakteristian za obradu tampanog tekstilnog materijala. tampanje sintetikih materijala ovim postupkom je znatno tee u poreenju sa tampanjem pamunih, iz razloga to se teko ostvaruju otre konture dezena. Zbog toga, na sintetikim tkaninama se esto imitira ovaj efekat tako to se naknadno tampaju konture oko zatitom odtampanih polja. Time se izbegava neravnomerno obojenje na povrinama u neposrednoj blizini otiska. Uklapanje otisaka pri tampanju, u ovom sluaju mora biti precizno izvedeno da bi se izbegla pojava belih polja izmeu bojenih i tampanih povrina. Beli efekat na obojenoj tkanini, ovom metodom, dobija se kada se na odreenim podrujima obojene tekstilne povrine direktno nanese pasta sa sredstvom koje svojim oksidacionim ili redukcionim delovanjem moe da razgradi osnovnu boju koja postaje bezbojna i rastvorljiva u vodi.

-5-

Dvobojni efekat sa izraenim svetlijim dezenom u odnosu na osnovnu boju materijala dobija se sa smanjenim stepenom delovanja oksidacinog ili redukcionog sredstva za boju. Kod ovakog naina dobijanja dezeniranih tkanina treba obratiti panju na izbor sredstava za razgradnju boja. Za tampanje pamunih materijala se ne primenjuju poto nakon razaranja osnovne boje deluju na celulozu prevodei je u oksi celulozu. Kao sredstvo za razaranje najpogodniji je rongalit C (Na HSO2 x CH2 + 2H2O). Delovanje rongalita C se zasniva na oslobaanju vodonika koji redukuje osnovnu boju, prevodei je u produkte lako rastvorljive u vodi. R N = R1 +2H2 +RHN + R1 NH2 Proces tampanja razaranjem osnovne boje je neekonominiji i skuplji od postupka direktnog tampanja dok je mogunost greaka znatno vea. Iz tih razloga ovaj postupak se manje primenjuje izuzev u sluajevima gde nije mogue postii traeni efekat direktnim postupkom tampanja.

1.1.3. tampanje metodom zatite materijala Postupak tampanja pomou zatitnih sredstava takoe predstavlja

kombinaciju tampanja i bojenja. Metoda tampanja koja se zasniva na korienju zatitnih sredstava primenjuje se u sluajevima kada se vei deo tekstilne materije boji bojama koje se teko razaraju. Dedostatak ove metode je to postoji mnogo vea mogunost pojave greaka u odnosu na direktno tampanje.

Na odreenim delovima povrine neobojene tkanine nanosi se pasta koja sadri neko zatitno sredstvo. Tkanina se zatim osui i daje boji u odgovarajuim bojama po odreenom postupku. Zatitno sredstvo spreava da boja doe u dodir sa vlaknom. Nakon tampanja i bojenja, tkanina se ispira pri emu se sredstvo za zatitu skida sa tkanina i povrine ostaju bele. Zatitna sredstva mogu biti mehanike ili hemijske prirode. Zatita se moe ostvariti isto mehaniki na taj nain to se boja spreava da doe u dodir sa vlaknom. Hemijska zatita, meutim ima za cilj da inaktivira boju i da omogui njeno vezivanje za materijal. U ovu svrhu upotrebljavaju se razne kiseline, alkalije, oksidaciona i redukciona sredstva. Izbor sredstava zavisi od sirovinskog sastava tkanine i vrste boje kojom se naknadno vri bojenje.

Posle bojenja koje se odigrava samo na nezatienim povrinama sa materijala se uklanja zatitna pasta, a tkanina se podvrgava daljoj obradi.

-6-

tampanjem pomou zatite mogu se dobiti po elji i viebojni efekti. U tom sluaju tamparskoj pasti se dodaju boje na koje ne utiu agensi koji se koriste za zatitu.

Tkaninu tampanu ovom metodom treba paljivo suiti i bojiti da se dezen ne bi otetio. Znaaj ovog postupka, kao i u prethodnom sluaju, se smanjuje iz razloga ekonominosi kao i vee mogunosti greaka nego pri direktnom tampanju.

1.2. Postupci tampanja

Razvojem mainogradnje i hemijske industrije, naroito na polju proizvodnje boja i pomonih sredstava, sa druge strane uporedo se razvijala i tehnologija tampanja radi usavravanja postupka i ureenja za tampanje. tampanje se razvilo od obinog runog tampanja na stolovima, preko niza mehanizovanih pojedinih elemenata do modernih automatizovanih ureaja. Bez obzira na vrstu ureaja, da bi se dobila dezenirana tekstilna povrina postupkom tampanja, potrebno je pored tamparske paste i materijala, pripremiti i ablon za tampanje. Najvei znaaj i najiru primenu u industriji imaju sledee postupke:

- tampanje ravnim ablonima - tampanje graviranim valjcima - rotaciono tampanje - transfer tampanje.

Pored ovih postupaka postoje i specijalni postupci tampanja. Najbitniji specijalni postupci tampanja su:

- tampanje metalnim prahovima - tampanje flokom - batik postupak - tampanje kre efekta - pergamentovanje - orbis postupak.

1.2.1. Rotaciono tampanje

Rotaciono tampanje se razvilo na idejama koje su ve predhodno ostvarene kod postupaka tampanja ravnim ablonima, a zatim i pri tampanju valjcima. Kombinujui itav niz pozitivnih naina ove dve tehnike, uz veliki broj originalnih

-7-

reenja, ostvaren je postupak koji se karakterie velikim proizvodnim brzinama kao kod tampanja valjcima uz zadravanje svih prednosti koje poseduje tampanje ravnim ablonima. Postrojenje za tampanje u principu odgovara automatskim mainama za tampanje ravnim ablonima, dok su bitne izmene ostvarene u obliku i izgledu ablona i tamparskom nou. tamparska forma je beavni perforirani cilindar tankih zidova, a no za potiskivanje boje predstavlja specijalno konstruisan sistem viestrukih mogunosti.

1.2.1.1. ablon za rotaciono tampanje

ablon za rotaciono tampanje je upalj, perforirani cilindar tankih zidova. Da bi ispunio potrebne radne uslove cilindar mora da bude dovoljno elastian da bi mogao da prijanja uz tkaninu i do ispupenih ivica i avova i dovoljno izdrljiv da se odupire eventualnom nepoeljnom rukovanju. Materijal od koga se izrauje ablon takoe treba da omogui postojan i trajan o