Sah Zivot Je Sada s Kazalom5

7/27/2019 Sah Zivot Je Sada s Kazalom5

1/108

-

SAH

VOLJA..................................................................................... ... 12

SVESNOST I POSLEDICE.................................................................. 8

PUT PREMA PUTNIKU...................................................................... 16

SVESNOST I VOLJA ..................................................................... 20

PREPOZNATI TO STO JESTE....................................................... .......24

PUT KREATIVNOSTI ...................................................................... 34

ODGOVORNOST PREMA SEBI.............................................................. 29

MILJENJE ODLAE PROMENU......................................................... 46

UENJE NIJE U KNJIGAMA O UENJU................................................. 50

MEDITACIJA I MEDITIRANJE .......................................................... 55

INTELEKT I SRCE........................................................................... 60

LJUBAV JE NESTANAK STRAHA ......................................................... 64

PROBLEM MOE SAMO DA MISLI O PROBLEMIMA .....................................68

UDA......................................................................................... 72

SAMOKONTROLA SLABI KONTROLORA, JAAJUI KONTROLISANO ............. 76

SKOK U NEPOZNATO JE PAD U SEBE.................................................... 81

MISAO JE OBLIK NEZNANJA, A RE UTEHA NEZNALICE .......................... 89

RAZUMEVANJE JE DALEKO OD NAE SPOSOBNOSTI DA RAZUMEMO............... 85

OVISNICI NAJEE ISTIU ZNAAJ NEZAVISNOSTI.............................. 93

PROBUENJE JE TVOJ NAVEI SAN.................................................... 97

LEPOTA BEZNAA.......................................................................... 101

SADRAJ

ODBACITI SUVINO.................................................................... 38

IDENTIFIKACIJA JE IVOT KOJI JE ZA OVEKASMRTONOSAN ................ 42

RAD NA SEBI JE IGRA NA SEBI. ......................................................... 4

SKRIVANJE TAJNE, OTKRIVANJE TAJNE............................................ 106

IVOT JE SADA


2/108

PREDGOVOR

Postoje religiozni uitelji i postoje duhovni uitelji. Prvi poduavaju ono u taveruju, a drugi direktno ukazuju na stvarnost koju jasno vide, Jedno je sigurno, Sah nepripada prvima.Na pitanje: "ta prvo kaete oveku koji eli da radi na sebi?", Sah odgovara

jednostavno, ali mudro: "Nemoj da mi veruje." Moda bi ovaj odgovor mnoge naveo na

zakljuak da ovek ne moe uiti od nekoga ako mu ne veruje, pa ipak pravo uenje seodvija jedino kada prestanemo da verujemo i ponemo sami da istraujemo. Kada bise duhovnost zasnivala na verovanju, ona bi postala samo jo jedna od religija.Poznavajui prirodu ljudskog uma, stav duhovnih uitelja je oduvek bio: "Proveri onoto ti govorim, a ako to nisi u stanju ili ako tvoje iskustvo dokazuje suprotno, onda toodbaci; ali nikada nemoj verovati." Sa druge strane, religiozni uitelji vekovimasugeriu: "Veruj u ono to ti govorim i ponaaj se u skladu sa tim verovanjem." Da li suse duhovni uitelji, na osnovu ijih uenja su kasnije nastale razliite religije, ikadaoslanjali na druge? Da li je Buda bio budista ili je budizam nastao tek nakon njegovesmrti kada je nekolicina poela bez razumevanja da ponavlja ono to je on poduavao?Da su se iskustveno uverili u istinitost Budinog uenja, oni ne bi prazno ponavljalinjegove reci ve bi priali iz sebe. Ono to Saha ini istinskim duhovnim uiteljem jeupravo ta injenica da on pria jedino iz sebe ne oslanjajui se na autoritete; njegovouenje se zasniva iskljuivo na njegovom linom iskustvu.Duhovnost ne moe biti religija jer ne predstavlja put vere ve put put unutranjegiskustva koji treba da nas dovede do vrhovnog ili neiskustvenog iskustva tj.prosvet ljenja. Duhovnost je istraivanje duha ili vanulne stvarnosti, nikako verovanje uvanulnu stvarnost. Buda je svoj put do prosvetljenja nazvao darmom1. Ali poto njegov putnije jedini, svi putevi istraivanja duha se mogu nazvati jednim zajednikim imenom -duhovnost. Da bismo bili duhovni nije potrebno da sledimo bilo iji put. Naprotiv, pravaduhovnost zahteva od nas da budemo individualci. I zato, tek kada sledimo svoj sopstveniput unutranjeg istraivanja, nalazimo se na duhovnom putu. "ovek je sam na putu, odpoetka do kraja, i sa uiteljem i bez njega" - Sah,

Nasuprot duhovnosti postoje sekte tj. grupe ljudi koje se dre istog miljenja ilipodravaju isto verovanje. Religija koja je samo omasovljena sekta, ne moe postojati bezuniformnosti miljenja ili verovanja. Svojevrstan je paradoks to pripadnici odreenihreligija osuuju razliite sekte ne uviajui da njihova religioznost ima sve odlikesektatva. Za razliku od sektatva, duhovnost potencira razliitost u miljenju, a

jedinstvo u duhu. Ona je za individualnost, dok je sektatvo protiv svake autentinosti.Duhovnost ne podrazumeva da smo jedinstveni u duhu ako inimo ili mislimo isto.Naprotiv, da bismo bili jedinstveni u duhu svako mora misliti svojom glavom i ponaati se uskladu sa svojom prirodom, jer kako San kae: "Duhovnost aktera prenosi se i na akciju,to jest in. Kada si svestan, vie nije vano ta radi, ve kako to radi, ne 'kako' u smisluvetine, ve 'kako' u smislu potpune prisutnosti subjekta iza bilo kojeg dela."

Naravno, ako se vie ljudi drui to ne znai da oni ine sektu, ali ako se ljudiokupljaju zato to slede neije miljenje, onda je to ve sektatvo. Duhovni ljudi se drueda bi razmenili svoja iskustva, a ne da bi jedni druge ubedili u svoje miljenje. Njihovamiljenja se mogu poklapati, ali je poenta u tome da im ta miljenja nisu nametnuta tj. daih nisu slepo prihvatili ve da su do njih sami doli, na osnovu svog sopstvenog iskustva. Iz


3/108

tog razloga je duhovnost na neki nain produetak nauke poto ima isti odnos premastvarnosti, s tom razlikom to nauka istrauje ulni, a duhovnost vanulni svet, iskustvenose uveravajui u njegove pojave i zakone. Sa druge strane, religija je samo nastavaksvetovnosti jer i jedna i druga veruju, prva u vanulni, a druga u ulni svet. Tako,religija stoji nasuprot duhovnosti kao to svetovnost stoji nasuprot nauci. Neko moe

pomisliti da je razlika izme

u duhovnosti i nauke u tome to se ono to istraujeduhovnost ne moe dokazati, a nauka prihvata samo dokazano. Ali, ta je dokaz? Kada vieljudi doivljava isto, i kada se to iskustvo moe ponoviti, onda se to smatra dokazom, bezobzira da li se koriste ili ne neki drugi instrumenti opaanja osim ula i uma. Prema tome,ako se odreeni broj ljudi slae oko nekog vanulnog doivljaja, tada ve imamo nekidokaz daje ono to se doivljava tano i zbog toga je pogreno tvrditi da se to toistrauje duhovnost ne moe dokazati. Ako se prihvati kao agument da je doivljajduhovnih ljudi neistinit zato to je subjektivan, onda taj isti argument vai i za naunike

jer se i oni takoe oslanjaju na svoj doivljaj. Zato bismo vie verovali spoljasnjim ulimanego unutranjim? Spoljanja ula su podjednako ograniena kao i unutranja, moda aki vie. Ne ulazei u raspravu koja su ula ogranienija, dovoljno je sloiti se da su i

jedna i drugaograniena i da je samim tim svako iskustvo subjektivno tj. relativno. Dakle, ako

se nauka smatra egzaktnom na osnovu subjektivnog iskustva, onda se isto tako i duhovnost moesmatrati egzaktnom. Nauka ima svoje metode i instrumente za istraivanje spoljanjeg sveta, aisto tako i duhovnost ima svoje naine istraivanja unutranje stvarnosti. Da li su duhovnimetodi dovoljno egzaktni i pragmatini to je stvar dogovora i linog stava, uostalom kao i popitanju nauke. Svi koji veruju u ono to je nauka dokazala, nisu se iskustveno uverili u njenedokaze. Nauka esto pobija svoje prethodne dokaze budui da se stalno pronalaze bolji metodii instrumenti za istraivanje spoljanjeg sveta, a isti sluaj je i sa duhovnou. Svako otkrie sebazira na linom iskustvu, bez obzira na broj ljudi koji su se uverili u odreenu injenicu, a sobzirom da su sva iskustva subjektivna, prirodno je to se mnoga prola iskustva vremenomprevazilaze. Po Sahu: "Zakoni univerzuma ne mogu da se promene, ali smo slobodni dapromenimo sopstvenu mehaninost2. Svet nije naa odgovornost, ali naa nesvesnost jeste. Ako

promenimo sebe, menja se i svet." Upravo zato se nijedno otkrie ne moe proglasiti kona

nim.

duhovnost treba negirati kao puteve istraivanja stvarnosti. Vano je da se uvek neto novootkriva i da je na pristup nauan, a vre-me e pokazati da li je ono to smo otkrili tano. Pravinaunik ili duhovni tragalac je uvek spreman da prihvati nove dokaze, naravno ako su autentini idovoljno uverljivi.

Meutim, ako ve postoji neka razlika izmeu duhovnosti i nauke, ona je u tome toduhovnost priznaje jedan metod saznanja koji nauka ne priznaje, a to je intuitivni metod. Poduhovnosti, sva iskustva slue samo tomeda nas dovedu do intuitivnog vienja stvarnosti jerse jedino ono moe smatrati istinitim poto je izvan polja relativnog iskustva. Relativnoiskustvo je u okviru vremena i prostora, dok ih intuicija transcendira s obzirom da je

izvan uma koji doivljava prolaznost i kona

nost. San

ak i bu

enje

3

svrstava u relativnaiskustva. On jedino probuenje smatra pravim uvidom: "Buenje je promena u umu, aprobuenje stanje izvan uma." Poto duhovan ovek za razliku od naunika uvek teiintuitivnom saznanju ili probuenju, on nikada ne bi smeo da se vezuje za svoja iskustva.

Neka ovi razgovori sa Sahom u kojima se nalaze mnogi odgovori na do sadaneodgovorena pitanja o smislu ivota i prirodi stvarnosti u kojoj ivimo, pomognu svakom

Pa ipak, iako su mnogi nauni i duhovni dokazi danas prevazieni, to ne znai da nauku i

iskrenom duhovnom tragaocu da pronae svoj put do pro-buenja!

Svami Muktananda


4/108

Rad na sebi moe da ima versku, psiholoku, okultnu, pa i filozofsku pozadinu. Da lipostoji razlika izmeu vaeg pristupa i ostalih spiritualnih puteva?

Sah: Puteva je koliko i ljudi, a ljudi koliko i stranputica. Da li je staza kojom hoda putili stranputica, zavisi od iskrenosti putnika, a ne od kvaliteta ili vrste tla pod nogama.

Duhovnost vidim kao krunu ovekove tenje da ostvari sebe. Ona dolazi kaoposledica istinske unutranje zrelosti, te duhovnost nije, niti moe biti proizvod strahaod kazne - pakla, ili pak udnje za permanentnim zadovoljstvom - rajem. Ako je elja zaduhovnim rastom iznuena religioznim metodama zastraivanja, seme ljudske neuroze lakoizrasta u razgranato drvo.

Postoje duhovnosti i duhovnosti... Jedna vrsta duhovnosti moe biti rezultatpsihikog zdravlja, a druga samo odraz odsustva istog. Jedna duhovna tenja nastaje

kao vrhunac razumevanja ivota samog po sebi, dok je druga duhovnost neka vrstasklonita pred ivotom.

S: ta je duhovnost za vas?

Sah: Neminovna posledica zdravog, celovitog rasta ka sebi. Ponavljam: duhovnost je put ikruna samoostvarenja. Prvi i jedini cilj duhovnosti je probuenje, samorealizacija, pre-poznavanje onoga to jeste. Krajnji cilj je potpuno zdravlje, a da bi se ono ostvarilo,neophodno je videti pravo lice naeg psiholokog stanja; problem je u tome to niko ne smeobjektivno da sagleda unutranju situaciju, a ona je tragina upravo zbog tog kukaviluka.Bolest moe da se izlei ako se na vreme prepozna kao bolest, ali ako se tumai kao

zdravlje, opasnost po oveka naglo se poveava. Autentina duhovnost izrasta kao delikatniplod iskrenog i smelog suoavanja sa samim sobom. Da bi do tog bespotednograzraunavanja uopte dolo, ovek ne sme da se oslanja na ono to raznorazna verska ignostika uenja obeavaju, ve mora odvano da ispituje sve to osea, misli i nasluuje,sam za sebe. To je teak put, ali, kako mnogi vole da kau, nema drugog puta.

S: Hrist je govorio da, ako ima veru u sebi, ovek moe da pomera planine.

Sah: Hrist je govorio mnogo toga to samo Hrist moe da razume.I Buda je govorio da budemo svetio sebi samima i da ne traimo svetio u drugome;

pa ipak, mi danas imamo par stotina miliona budista koji trae svetio u suncu koje je zalo

pre dve i vie hiljada godina. Isuvie budista, a nigde ivog Bude. Zato?Mi sluamo i ne ujemo. Zbog toga je postojea duhovnost u istom stanju u kojem je iovek.

S: Koje je to stanje?

Sagovornik: Koliko mi je poznato, opta definicija puta samospoznaje je rad na sebi.

RAD NA SEBI JE IGRA NA SEBI


5/108

Sah: Duhovnost nuno proizilazi iz nas. Ako smo zdravi i duhovnost puca od zdravlja, aliako zdravlja nema... Pretpostavljam da smo to razjasnili.

Ve sam rekao da istinski rad na sebi poiva na samostalnom ispitivanju svega:sebe, drugih, ivotnih pojava, uzajamnih relacija. Kada se istrauje, predrasude i pred-stave ne smeju da postoje. Sve se podvrgava proveri - i ono u nama i ono van nas. Nema

zabranjenih zona, nema tabu tema, nema podela. To je autentina duhovnost:nepodeljenost , smelost da se celovito ispituje celovitost postojanja!

S: Da li to znai da ona druga duhovnost insistira na po-deli?

Sah: Ba tako. Bolesnu duhovnost bismo mogli da svedemo upravo na to: insistiranje napodeli.

S: Da li moete da mi malo vie pribliite, to jest pojasnite tu potrebu oveka da delistvari?

Sah: Duhovnost, koja ne samo da obezvreuje mnoge as-pekte individualnog i socijalnogivota, nego ih i potpuno lskljuuje, ne mogu da nazovem zdravom. Takva vrsta duhovnostije bolesna , pa je duhovnou zovemo samo uslovno. Osnovna podela te duhovnosti - nasveto i svetovno dokaz je bolesti o kojoj govorim.

S: Pa zar ta podela nije istinita?

Sah: Zavisi od toga da li si zdrav. Konvencionalne podele vazdunog prostora izmeu dvedrave su istinite, u smislu da su postojee, ali nebo nema pojma o svemu tome. Ako jeneto istinito u dogovornom smislu, ne mora da znai da je stvarnoistinito. Vazduh ne drigranini kamen.

Spoljanji svet ostavljen je na milost i nemilost tuma

enjima tvog uma. Dokle god tito ne postane potpuno jasno, neto e iz spoljanjeg sveta da grabi i proglaavavrednim, dakle svojim, a ostalo e da odbaci ili osudi. Nerazumevanje te uvek baca unaruje licemernog pravdanja, a ono nas, sa svoje strane, nauroava iluzijom da smo uveku pravu, da smo na pravom putu, i da je sve ba kako treba.

Podeljenost uvek prepoznaje prekasno - u onom to gleda, nikad u onome togleda. Kad je posmatra uce-lovljen, i to to se posmatra postaje jedno, jedno jedino, pase ideje svetog i svetovnog, privlaenja i odbijanja, vie ne pojavljuju. To je poetak.

S: To je, u stvari, poetak samosuoavanja, gubitak predstave o stvarnosti. ta dolazinakon tog sagledavanja? ta bi bio poetak konkretne duhovne prakse?

Sah: Sagledavanje je unutranja praksa. a primena na ivotne situacije predstavljakonkretizaciju. Mogunost da stvarno iv integralno je provera dubine razumevanja. Akotvoje rei miriu na okean, a dela na movaru, tu neto nije u redu.

S: Imam oseaj da mi jo uvek niste do kraja objasnili sve posebnosti vaeg rada nasebi...

Sah: Svaki napor ka probuenju ima svoju vrednost, ali da bi potpuno razumeli sebe, naput ka samorealizaciji ne sme da bude tur i siromaan, sa samo jednom ili dve di-menzije. On ne bi trebao da bude iskljuivo emocionalan ili samo misaon, voljnog ilienergetskog tipa, nego potpun, totalan napor.

Rad na sebi dobija svoj najvei smisao tek kad obuhvati sve slojeve ljudskog bia: irazum i srce i volju i, konano, svesnost. Kad je rast potpun, unutranje bogatstvorazotkriva se u punom sjaju i oplemenjuje sve situacije, relacije i slojeve postojanja skojima doe u dodir.

Ali istinski rad na sebi ne mogu, ako hou da se precizno izraavam, nazvati radom -


6/108

specifinost je u pristupu.Rad na sebi je igra na sebi.Na primer, dokle god ne naui neki ples, ti ui korake, sinhronizuje kretnje ruku i

nogu, pokuava i grei, grei pa opet pokuava. Ulae veliki trud, danonono sezalae, uei valcer ili tango. Tek kada u potpunosti ovlada svim pokretima, rad iezava

i igra moe da pone.Slino je i sa unutranjom igrom. Ne poznavajui zakonitosti duhovnog napretka,ovek se upinje da savlada sve principe, ali kad ih jednom naui, rad na sebi postaje igra.Zbog toga i kaemo daje u poetku rad na sebi prosto uasan. Kasnije, nakon uvida, igra

je stvarno uasno prosta.Jo neto - obino se misli da je duhovnost odreena nekim inom, i to inom

koji je po optim merilima poseban i svet. Ta je akcija neto to je, na prvi pogled, iznadsvakodnevnih deavanja. Takvi i slini kriterijumi nemaju nikakve veze sa duhovnou.

Autentina, duhovnost zavisi od inioca, nikada od ina. Kada je inioc nesvestan, onpogrenim imenovanjem ina. kao i samim inom, pripisuje sebi nepostojeu vred-nost.

S: Bojim se da ovo poslednje nisam ba najbolje shvatio. Moete li mi navesti nekiprimer?

Sah: ta je molitva? Koji je osnovni kvalitet molitve? Predanost, detinje poverenje, dubokaotvorenost izvoru ivota. Kada je nesvestan, ovek u onome to imenuje molitvom samopokuava da isprosi manju ili veu uslugu s neba, neku metafiziku protekciju, iako sve to,gledano sa strane, podsea na molitvu. Zbog toga to ne zna, ovek u dotinoj situacijimisli da zna, pa se time produava duboko neznanje. inilac pogreno imenuje in koji mu,zauzvrat, stabilizuje nesvesnost, uljuljkujui ga u nerazaznavanju injenica. Uvek je takokad se duhovnost procenjuje vrstom ina, a ne svesnou inioca.

S: Da, sad je jasno.

Sah: U igri na sebi nije bitan in - to je vrlo vano da se razume. Ti moe da budeodsutan sedei u poloaju za meditaciju i potpuno meditativan u samoposluzi.

Kvalitet bia, ta zaboravljena ontoloka celovitost je ono to in determinie kaoduhovan. Moe da klei ili da se klanja, da udara glavom o Zid plaa ili bilo koji drugizid, da sedi prekrtenih nogu, sklapa oi, vrti brojanice ili prinosi oltaru skupocenedarove - ako si nesvestan nita ne pomae. Ako si ti sam kao inilac odsutan, nikakvatobonja svetost ina nee ti pomoi. Naprotiv.

Duhovnost aktera prenosi se i na akciju, to jest in. Kada si svestan, vie nije vanota radi ve kako to radi, ne "kako" u smislu vetine, ve "kako" u smislu potpuneprisutnosti subjekta iza bilo kojeg dela. Ako si autentian, potpuno je svejedno da li

pere arape ili isterujes biem trgovca iz hrama. Kada iznutra nema podele, nema je nispolja. Neomeeno predrasudama, bie moe slobodno da se izraava kroz sve, i krozsamou i kroz meuljudske odnose.

S: Da li je igra na sebi traganje za Bogom?

Sah: Ne. Re je o nalaenju tragaoca. Onaj koji traga je ono to treba da se nae. Lakoe Bog da te pronae ako stalno ivi na istoj adresi, tj. ako ti sam prestane da luta.Ostavi transcendentalna pitanja po strani - od njih nee imati nikakve koristi.

Mi smo isuvie uobraeni da bi shvatili ak i veoma proste stvari: ovek nema imesebe da nae! Ne snalazimo se ak ni u racionalnom svetu - ulazak u iracionalne vode znaio

bi izlazak iz zdrave pameti. Glumimo bogove, a nismo ni ljudi - otuda licemerje.S: Znaili to daje igra na sebi vrsta ateizma?

Sah: im nije teizam, misli, mora daje ateizam.


7/108

Nevernik veruje samo u ono to vidi. Vernik veruje i u ono to ne vidi, a igra na sebise sastoji u tome da ovek ne veruje ni u ono to vidi ni u ono to ne vidi. Igra je avantura,istraivanje unutranje stvarnosti - zbog toga u igri nema mesta za veru.

S: Zato to je vera nebitna?

Sah: Sve je na ovom svetu i bitno i nebitno, i korisno i beskorisno. Vera, me utim, zna dabude i opasna. Ko veruje? Onaj koji ne zna. A ta ini onaj koji hoe da sazna? Ne veruje.To ne znai da takav ovek ne veruje u Boga, ve da ne veruje u um sam po sebi, on neveruje u instrument vere i nevere.

Igra na sebi, dakle, nije ni teizam ni ateizam, ve smelost da se ispita stvarnost.ta je to to jeste? U emu je konani smisao postojanja? Zato jesam i da li uopte je-sam? Ko je taj to traga za sobom?

Sva ova pitanja su odraz ovekove ei za samim sobom. Nikakva teorija - ma kolikovelianstvena bila ne moe da ugasi tu sutinsku e, jer metafiziki ubor jo vierasplamsava vatru traganja.

Vera ume da bude uteha - zato sam i rekao da je ponekad opasna. Um je spreman dapoveruje u sve to mu odgovara. Verovanje ovekovo bezuspean je pokuaj da utehom obloistvarnost i da tako, makar i za tren, utopli golotinju svog doivotnog nesnalaenja. Kao uplaenodete koje zvidue u psiholokom mraku, on se brani dogmama, teorijama i recima, prividnozagluujui nepomerljivu tiinu neznanja.

Sve nas to uspavljuje, a pravi cilj je buenje. Ja nisam protiv vere, ali jesam za prekid sna.

S; ta prvo kaeteoveku koji eli da radi na sebi?Sah: Nemoj da mi veruje.

S: Samo to?

Sah: Samo to.

oveku koji hoe da se probudi niko - a pogotovo ne u

itelj - ne sme da postaneuspavanka. Ako uenik to ne shvati na poetku, slatki snovi o buenju pretvorie se u nonu moru

samozavaravanja.


8/108

Sagovornik: Pre nekoliko dana desilo mi se iskustvo koje ste vi nazvali "uvid", i ono mi jepomoglo da razumem celkupnu situaciju i psiholoko deavanje. Ipak, svakodnevnaiskuenja me i dalje nadjaavaju. Bez obzira na snagu uvida, moja mehaninost se i dalje"odaziva" na imperative okolnosti. Kako je to mogue?

Sah: Uvid je svesnost koja omoguava sagledavanje psiholokog slepila, ali slepilo se timesamo smanjuje - ne nestaje! Da bi se ovek u potpunosti oslobodio mehaninosti, potreban

je viegodinji napor, a on podrazumeva ne samo poviavanje svesnosti, ve i jaanje volje isrca.

Rad na sebi poinje od svesnosti. Svesnost je mo posmatranja...

S: ega?

Sah: Bilo ega. Nije bitno ta nego koliko istrajnoposmat-ram.Mogu da posmatram svet oko sebe, ili da posmatram sopstvene psiholoke reakcije

na taj isti svet. Ako pos-matranje traje dui period - to je u poetku nemogue -

poinjem da primecujem da mi spoljanja deavanja gotovo u potpunosti odreujuunutranja raspoloenja; kao da su okolnosti daljinski upravljai koji menjaju programe naekranu moje psihe. U tom trenutku shvatam da me nema.

Iz mene, na podraaj od spolja, automatski isplivavaju mentalni, emocionalni iliponaajni odraaji. Kada je situacija napeta i ja sam napet, a kada proe, napetost seneko vreme, zbog inertnosti, zadri, pa iezne. Kada me neko pohvali, oseajsamozadovoljstva odmah se pojavi, a ako ta ista osoba, posle pet minuta, kae netosuprotno, iz mene pokulja nezadovoljstvo.

Ako imam dovoljno hrabrosti da budem iskren pred sobom, prisiljen sam dazakljuim samo jedno: ja ne postojim. Iza sve te mree psiholokih reakcija nema nikog !Kada sam ljut kaem da sam "ja ljut" - kao da sam ba to hteo!? Da ne bih primetio da menema, u sve to govorim ubacujem "ja", a prisustvo prve line zamenice u bilo komkontekstu tei me i sugerie da postojim jer "ja sam ljut", "moje miljenje", "ja verujem" itako dalje.

S: Da li je mogue da u meni samom nema niega to sam ja sam?

Sah: Ne znam, pronai sam. Posmatraj.Nemoj da mi veruje. Ma ta da kaem, uvek proveri sam za sebe. Ako hoe da

promeni kvalitet svog ivota, proveravaj sve u praksi, i ono to otkrije bie tvoje pos-

tignue. Sve ono u ta veruje samo e ti pomoi da protrai ivot u neznanju.Rad na sebi je put provere, ne put vere.

S: Put, dakle, poinje posmatranjem, to bi moglo da znai da ovek poinje da bivasvestan i u svakodnevnom ivotu.

SVESNOST I POSLED1CE


9/108

Sah: Nije bitno kako emo to formulisati, nego da li emo zaista praktikovatiposmatranje. Ljudi vole da priaju, ali ne i da rade. Put je praksa, ne pria o delanju.

Ako paljivije pogleda, nikakvo trajno "ja" ne postoji. Pod trajnim "ja"

podrazumevam "ja" koje je nezavisno od spoljanjih okolnosti. Ako mi okolnosti diktirajukoju vrstu 'ja" treba da primenim ili da osetim, to je dokaz da povrh sve mojemehaninosti nema nikakvog "ja". Skupno ime za sva ta "ja" je "linost".

"Linost" je sluajni proizvod situacionih uslovlja-vanja, pa zato i kaemo da smodobri ili loi zbog ovih ili onih ivotnih okolnosti.

S: A ta je sa individualnou?

Sah: Kojom individualnou? Individualnost je samo prazan pojam, sentimentalnost naegzavaravanja.

"Individuus" je latinska re ije je znaenje "nepode-ljenost". Samim tim,

individualnost ozna

ava autenti

nu psiholoku homogenost - koja ne postoji!S: Znai li to daovek nema individualnost?

Sah: Jo uvek nema; to ne znai da ne moe da je ostvari. Proces individualizacije jeproces depersonalizacije. Ako mislimo da je specifinost nae mehaninosti - individual-nost, onda je nikada neemo ostvariti, jer e nas vera u sopstvenu dovrenost spreiti dapristupimo dovravanju.

ovek nije dovren, i ako poveruje da jeste, unutranja evolucija se prekida. Potonemamo hrabrosti da se suoimo sa injenicama, vera dodatno pogorava ionako nezavidnusituaciju. Jedan jedini trenutak posmatranja dovoljan je da nam uniti iluziju dovrenosti.Nama je ipak lake da verujemo, jer vera je uspavljujua. Opasnost vere je u tome tonam ona prividno olakava ivot. Posmatranje je teko jer rasanjuje, a osim toga,anestetik verovanja tada prestaje da deluje! Vienje injeninog stanja stvari ne moe teostaviti ravnodunim. Tada mora neto da uini sa sobom. Ne sa svetom, nego sa sobom.

S: Zbogega revolucionari insistiraju na menjanju sveta ?

Sah: Zbog nesvesnosti, I njihovi sledbenici su sledbenici samo zato to nisu svesni.Promena okolnosti te ubeuje da se neto promenilo i u tebi samom. To miljenje je

daleko od istine. Revolucionar menja uslove ivljenja, dok "evolucionar" menja sebe samog.Kad osvesti ivot u sebi, ivot oko tebe se stoprocentno menja. Ali, ako krene odokolnosti, sve u tebi ostaje isto.

Svejedno je da li si psiholoka maina u povoljnim ili nepovoljnim okolnostima, alidokle god si maina, ti insistira na okolnostima i, logino, na njihovoj promeni zato to suti, kad si maina, vane samo okolnosti; i to po mogustvu povoljne. Neugodno je osmotritisebe, ali bez obzira na sve, bolje je (simbolino) umreti u samospoznaji nego (bukvalno) nabarikadama.

Revolucionar je ovek koji nije svestan da je kratkovid. Njemu su svi pejsaiutonuli u maglu, i umesto da popravi vid, on eli da pomeri pejsae na pristojnu udaljenost.Ako shvati u emu je problem, ostavie revoluciju po strani i otpoeti evoluciju. To jehrabrost: suoiti se sa uzrokom, ne sa posledicom kratkovidosti.

S: Ipak, meni seini da je i za promenu okolnosti potrebna velika hrabrost, nije li tako?

Sah: Ne, dovoljna je glupost. Hrabrost je in i potvrda inteligencije. Reavati problem onimto stvara problem je glupost, a ne inteligencija ili hrabrost. Hrabrost je istovremeno iuzrok i posledica samoposmatranja. Ako posma-tranja nema, onda se oslanjamo na "boljesutra" i smatramo sebe herojima.


10/108

S: Na osnovu svega to govorite, moe se zakljuiti daovek nije dovoljno svestan da bimogao da primeti koliko je nesvestan. Da li sam u pravu?

Sah: Da, ovek jednostavno ne vidi injenicu svog neznanja upravo stoga to je ona isuvieoigledna. To me podsea na molitvu jednog isihaste: "Boe, isuvie si prisutan da bih

mogao da te vidim!"S: Odakle poeti?

Sah: Ve sam ti rekao: od svesnosti. Posmatranje je put stvaranja, irenja i stabilizacijesvesnosti. Posmatranje ti u isti mah prua i svesnost i snagu da izdri suoenje sa onimega e, pre ili kasnije, postati svestan.

S: Da li je jedna od posledica razvitka svesnosti i ruenje socijalnog mita oindividualnosti?

Sah: Da, izmeu ostalog, ali posledice svesnosti su zaista brojne: ovek nema "ja"... ovekne moe nita da uradi; ono to je po njemu akcija, sutinski je reakcija... Individualnost jeiluzija uobraenih somnabulista... Slobodna volja je san robova okolnosti... Izbora nema...Ljubav je hormonalna prevara... Religija ljudi nije nita drugo do "sveta uspavanka"..."ovek" glumi da je ovek... Prijateljstvo je konspiracija sanjara... i tako dalje.

Sve su to posledice rada na buenju svesnosti i, poto sam ti dao perspektivu, sadaje jasno da ovek ne smeda bude svestan. Moe da pria o hrabrosti i svesnosti, ali tosu tek reci. A svesnost je samo poetak...

S: ... poetak posmatranja psiholokih reakcija na svet, zar ne? To razumem, ali mi nijejasno ta iz toga konkretno proizilazi? ta je prvi plod posma tranja ?

Sah: Nevezanost. Ako posmatra iluziju ne moe u njoj i uestvovati. Film koji gleda jesled slika, ali dok maina nesvesnosti radi punom parom, taj sled slika stvara itav nizutisaka, emocija, ideja. Kad uspori mainu, vidi da je film iluzoran, i reakcije nestaju.Tada shvata da je tvoja vezanost ubrzavala filmsku traku i da zbog toga nisi video da jeto, za ta si verovao da je stvarnost, samo sled nestvarnih slika.

Dok smo u vrtlogu misli, svet nam izgleda vrtloan, i da bi se ovek otreznio, on morada sie sa mentalnog ringipila. Potrebna je silna praksa da bi se osvojila distancaneophodna za otklanjanje makar samo jednog mehanizma. Kad ovek stvarno osetinevezanost, sveina i spokoj tog stanja su tako blistavi i isti da vie ne postojimogunost zaboravljanja samog sebe kao ranije. Posmatranje i kao rezultat toganevezanost, vremenom smanjuju prianjanje uma za bilo koji sadraj. Ve posle nekoliko

dana vebanja ovek moe da se rasani i da - sam za sebe, ne pod pritiskom autoriteta -shvati da sanja.

S: Odvajanje posmatraa i mehanizma kao objekta posmatranja ostvaruje se razvitkomsvesnosti. Da li je stvorena odvojenost neto trajno ili se ona mora odravati svakogtrenutka?

Sah: U poetku je neprekidno ulaganje napora neizbeno kasnije je jednostavnonemogue.

Koliko je odvojenost trajna, to zavisi od toga koliko je trajna svesnost. Dubinaljudskog sna je nesaglediva, i veina kvaliteta koje ovek sebi pripisuje u potpunosti su

imaginarni. Zbog toga to je toliko umiljen, ovek pati od bolesti koju moemo da nazovemo"galopirajua imaginacija", Ona je za homogenost psihe pogubna koliko i tuberkuloza zaplua. Prvu bolest ne primeujemo, i to nam pokazuje koliko je ona destruktivna. Najbrepodlegne bolesti od koje i ne zna da si oboleo, a "galopirajua imaginacija" je nevidljivaepidemija. Mi, kao to si i sam rekao, uopte nismo svesni koliko smo nesvesni - otuda


11/108

nerealne predstave o radu ne sebi, otuda tekoe u praksi.

S: Ponekad, dok pokuavam da praktikujem posmatranje, iz podsvesti, potpunoneoekivano, pokuljaju neverovatne slike koje me preneraze ili agresivnou ili snagom

poude. ta tada dainim?

Sah: Strah moe biti velika smetnja pri posmatranju. On poprima najrazliitije oblike,iako ne mora biti iskljuivo vizuelan; moe biti i taktilan, auditivan, iracionalan, konkretan iliapstraktan, ali strah je strah, bez obzira na nivo i nain ispoljavanja. Pri obinomposmatranju, nas uopte ne zanima kvalitet i estetska vrednost posmatranog. Meutim,ako istinski posmatramo ne ostaje nam vremena da vrednujemo, analiziramo ikategorizujemo, jer kroz sve ove procese poinje poistoveivanje, a prestajeposmatranje... Ukoliko je to mogue, poeljno je posmatrati i strah, pos-matrati analitinemisli, emocionalne reakcije, sve. To je meditacija: registrujem sve, ne reagujem ni na ta.

S: A ta ako ipak reagujem?

Sah: Onda si slobodan da registruje reakciju, tj. da prekine beskonaan niz besmislenihpsiholokih reakcija na sve i svata.

S: Pri posmatranju sebe u drutvu esto mi se javlja silno nezadovoljstvo i nesigurnostKad osetim svu tu besmislicu sukoba i ljudskog predstavljanja, preplavi me beznae, alinakon toga dolazi do smirenja, ak pomirljivosti. Tada prepoznajem i neku ozarenost usebi, a sa njom se pojavi oseaj za lepotu ivljenja. Kako vi to vidite?

Sah: Kad ti se pri posmatranju vlastitih reakcija pojavi, kako kae, "silno nezadovoljstvoi nesigurnost", onda se nezadovoljstvo i nesigurnost silno posmatraju.

Lepota ivljenja prirodna je posledica ivljenja koje je svesno, bujno i celovito.

Unutranji sukobi, kao odraz spoljanjih, predstavljaju prekid u posmatranju. Kada sesukob voljno ili spontano prekine, lepota je opet vidljiva onom ko moe daje posmatra.Lepota je u posmatrau, ne u posmatranom. ivot je u posmatrau, ne u onom to seivotom smatra.

S: To zaista razumem.

Sah: Lepota nije kraj. Nastavi s posmatranjem.


12/108

VOLJA

Sagovornik: Odkad znam za sebe, ponavlja mi se jedan isti problem. ta god da odluim,odustanem ve kod prve krupnije prepreke. Kad sednem u meditativni poloaj i ponemda vebam koncentraciju, ve posle desetak minuta, bol u nogama ili u vratu me prisili da

prekinem napor. Nakon svega toga, poinjem samog sebe da omalovaavam zbognedoslednosti. Moda je sve to radim pogreno. Kako da ojaam volju?

Sah: ovek nema volju, pa samim tim, nema ta ni da ojaa. Ono to ljudi zovu voljom jeneto malo jaa elja, ne i volja. Isuvie smo podeljeni iznutra da bi rad na volji urodioplodom. Ljudi, recimo, vebaju koncentraciju, upinju se iz sve snage, i malo ko primeti daim je mo usredsreivanja vremenom sve loija.

S: Zato? Kako je to mogue?

Sah: Slaba koncentracija uzrokovana je unutranjom tenzijom, a sama koncentracija je

nova vrsta tenzije. Ako napetost "oslobaamo" napetou, rezultat je psihika reuma:potpuna zakoenost praktikanta. Takav rad je unitavanje volje. Zbog toga rad na sebiuvek poinje od sves-nosti.

Svesnost je ono to nam omoguava da se objektivno posmatramo pri svakodnevnim(ili bilo kojim drugim) aktivnostima. Ako nam je svesnost dovoljno jaka, u stanju smo daprecizno sagledamo sopstvene mogunosti. Kakvi su nam planovi? Velianstveni. Amogunosti? Smeno male. No bilo kako bilo, to je sve to za sada posedujemo. Da seenergija ne bi uludo rasipala, mudro je planove prilagoditi mogunostima, jer to je jedininain da se mogunosti poveaju.

ta je sada aktuelno? Nedostatak volje. Plan? Sti-canje volje (i, kao posledica,koncentracije). Da bi ono to je mogue postalo ono to je stvarno, ne smemo da imamo

nestvarne predstave o svojim mogunostima.S: Sve to govorite zvui prilino onespokojavajue. Pravoslavni mistici su u svojim

propovedima govorili da treba svoju volju predati Bogu, i da e tako biti reene sve naezemaljske brige i problemi. Meni se toini kao vrlo dobar metod. ta vi mislite o tome?

Sah: Da li ti sada poseduje koncentraciju?

S: Ne; zato?

Sah: Predaj mi je.

S: Molim? Kako da vam predam ono to nemam?

Sah: Pre deset sekundi si govorio kako volju treba predati Bogu, a meni ne moe daponudi ak ni sposobnost jed-nousmerenosti. Zar ti misli daje Bog naivniji od mene?


13/108


14/108

S: Kako da ispitujem?

Sah: Moemo, ako ti je lake, zajedno da istraujemo. Ovo to drim u ruci je tabakera."Tabakera" je ime ovog predmeta. Da li moe deset sekundi da gleda u ovaj predmet, ada ti re "tabakera" nijednom ne proe kroz um? Pokuaj...

S: (nakon tri, etiri sekunde): Ne mogu, jednostavno ne mogu. Prosto mi se namee samojedna re: tabakera, tabakera, tabakera. Kao da...

Sah: ... nema volje. Koju vrstu volje nema?

S: (rezignirano) Nijednu.

Sah: Dobro je; uvek je dobro krenuti od poetka. Mi sada samo ispitujemo mogunosti.Oigledno je da bez svesnosti ne moemo spoznati vlastite mogunosti. Ako nismo

razboriti, poi emo ne od poetka nego od sredine, i to e biti na kraj.

Volja je, ve

sam ti rekao, jedna jedina, ali ona ima dvostruku primenu. Kada jepospoljena, moe da zaustavi zakon sluajnosti time to, putem ostvarenja odluke, menjaokolnosti, a kada je pounutranjena, snai svesnost. Dakle, volja moe bitieksternalizovana ili internalizovana, ali je samo jedna. Volja prema spolja = menjanjespoljanjih uslova. Volja ka unutra = stabilizacija svesnosti. Ali, to je jedna volja - smerupotrebe je sposobnost primene volje na spoljanje ili unutranje okolnosti.

S: Neke sufi-kole napominju daovek imaetiri vrste volje.

Sah: Bilo bi mudro da umesto to ih nabraja, sve teorije proverava u praksi, jer ako nedoe do jedne volje, ideja o nekoj desetostrukoj volji nee ti pomoi. Moemo dakomplikujemo i da priamo o kontemplaciji kao mentalnoj volji ili poverenju kao volji nanivou oseanja, ali sve to nee pojednostaviti ionako zamrenu situaciju.

S: Sve treba da se uprosti.

Sah: Sve morada se uprosti. Volja je jedna.

S: ta je odluka?

Sah: Odluka je svesni in pospoljavanja volje. Kada trezveno i razborito sagledava vlastitemogunosti, tada si spreman da odlui i ostvari. Tada je odluka isto to i ostvarenje.Ako odluuje nasumice, nema ispravnu sliku o svojim mogunostima. Da bi stvarno

promenio okolnosti, in pospoljavanja volje kroz odluku mora biti svestan, razborit, realan.S: Da li se voljne sposobnosti dobijaju roenjem?

Sah: Ne. ivot je samo prilika da obogatimo ivat sam po sebi. Mi uimo ak i hodanje, zarne?

S: Mnogi uitelji savetuju uenike da odu preko sopstvenih mogunosti. Da li se vi slaete stom sugestijom?

Sah: Da bi iao preko svojih mogunosti, ti prvo mora da zna kolike su tvoje mogunosti.

Tek tada moe biti rei o prevazilaenju.Ako ti je prirodno potrebno malo sna, onda voljna tehnika bdenja nije za tebe, aliako si fiziki lenj i ako voli da jede, karma joga i upavas (post) e ti sigurno pomoi daojaa volju. Voljna tehnika koja ti se najmanje dopada krije najvei dar. Ako sinajizrazitije mehanian dok pria, praktikuj mounu (utnju), a ako ti je dosadno kad si


15/108

sam, jednom nedeljno se povuci u izolaciju, ekanath (samou).

S: Da li u svim tim praksama postoje i odreene opasnosti?

Sah: Ve sam naglasio da rad na sebi ne moe da bude improvizacija. Po mom vlastitom

iskustvu, imamo nekoliko opasnosti: mazohizam, spiritualna ambicioznost, avanturizam iporeenje.

S: Zar spiritualna ambicija i spremnost na avanturu nisu jedno te isto?

Sah: Duhovno ambiciozan ovek ne mora biti avanturista. Avanturista je onaj to isuvierizikuje, onaj koji voli da iskuava ivina stanja, onaj koji sonije osea ivot kada sepriblii smrti. Ambiciozan ovek je, s druge strane, nestrpljiv, ali ne voli da se kocka sapsihofizikim zdravljem.

S: Znai li to da rad na volji moe ozbiljno da ugrozi psihiko zdravlje onih koji vole darizikuju?

Sah: Ispravljam se - moe da im pogora bolest. Spiritualnog pada se uglavnom plae onikoji ue na zemlji. Njima se zasigurno nikada nita nee desiti.

Rad na volji moe da narui i fiziko zdravlje, ali sve su to samo izgovori kukavica.Inteligencija i smelost su savrena zatita. itavog ivota se, u strahu, skrivamo odivota, i na kraju su nam svi drugi krivi. Uporno izbegavamo sve ono to ima snaguda nas probudi, a u meuvremenu se uspavljujemo stvarima, pojmovima i idejama -ne primeujui apsurd.

S: Ali ko meni moe da garantuje da mi se nita strano nee desiti ako ponemistinski da radim na volji?

Sah: Ako trai garanciju, kupi toster. Samospoznaja zaista nije proizvod kojise prodaje uz garantni list.


16/108

Sagovornik: Da li je iskustvo buenja "dostupno" i ljudima koji se nisu opredelili zaduhovno usavravanje, ili je ono privilegija odreenog broja ljudi?

Sah: Sve je dostupno svima, ali nisu svi dostupni svemu.Nijedna religija ili duhovna kola nema monopol nad duhovnou. Kao to ne

postoji privatno Sunce, tako ne postoji ni lina istina. Ljudska psiha je nedovoljno pro-pustljiva za Sunce univerzalnosti.

Problem je u tome to ljudi ne znaju da ne znaju, pa im je lako da svoju mentalnuzbrku nazovu znanjem, poznanstvo prijateljstvom i da sentimentalno-seksualni interesetiketiraju kao "ljubav".

Proglasi ono to je ostvarljivo ve ostvarenim i sa tobom je svreno: nita odostvarenja. To je san. ovek prestaje da ivi i nastavlja samo da funkcionie, iako to uoptene primeuje. On ak nema u sebi ime da vidi da u sebi nema ta da vidi. Zbog toga jenaizgled miran i psiholoki apsolutno statian. Stari, ali ne sazreva.

S: Kako se onda prekida san? Kako uvideti?

Sah: Razumevanjem aktuelne situacije. Seam se da je jedan tragalac grubo prekinuouiteljevu priu o nedostatku autentinosti kod navodno duhovnih ljudi, tvrdei da je onsam autentian.

"Moda ti jesi", odgovorio mu je uitelj, "autentian zid, ali nijedna cigla u njemu nijetvoja. Istina ne ide po ulicama dokazujui svoju uzvienost viui: 'Ja sam istina! Samo sam

ja istina.' Ako si zaista svoj, zato si izabrao sukob kao metodu provere? I zato seuopte bori - ako zna? Ali ti ne zna - im si prisiljen da proverava."Mi smo nestabilan zid sastavljen od cigala svih moguih spoljanjih uticaja, ali to ne

smemo sebi da priznamo.Usled trenja uma i stvarnosti razvija se psiholoka reakcija koja utie na um.

Krajnji rezultat tog procesa je "linost", kao i smanjena osetljivost i prijemivost uma. toje linost jaa, to je receptivnost slabija. Zbog smanjene senzitivnosti uma, linost traisve jae i jae nadraaje, tako da vremenom otupi i postane, kako je jedan pesniknapisao, "nagluva za vano, sluhovita za lano". Na taj nain ovek polako i neosetnozaboravlja sebe, a kad u potpunosti zaboravi da se zaboravio u potpunosti, postaje psi-holoki le u ivom organizmu.

"Li

nost" poti

e od reci li

ina, to zna

i maska. Kada zaboravimo da je li

nost tanakveo samozaborava prebaen preko autentine prirode, i kada prestanemo da se seamoda smo se zaboravili, tog istog sekunda umiremo.

S: Bukvalno?

PUT PREMA PUTNIKU


17/108

Sah: U fizikom smislu ne, ali gora smrt od psiholoke ne postoji. Smrt tela je smrtstanita, ne stanara. Ali kad stanar umre, kua je sablasno prazna.

S: Vae me rei podseaju na legende o zombiju, a to nije nimalo prijatno. Da li jesituacija zaista toliko strana?

Sah: Nepripremljen ovek ne bi mogao da izdri ni jedan jedini trenutak suoavanja sastvarnim stanjem stvari.

Mi se smejemo majmunima zbog toga to su nam fiziki i po ponaanju toliko slini.Zombija se plaimo jer, ko zna, moda i tu postoji neka podudarnost, ali ne fizikog tipa.Slinosti raaju i smeh i strah, zar ne?

Kada kaem daje velika veina oveanstva potpunomrtva, ja samo iznosim injenicu. Ponekad bih i sam voleodaje to tek miljenje, prolazno kao i svako drugo. Miljenje nam uliva snagu da verujemoda e se si-tuacija izmeniti na bolje, ali mi ne razumemo da smo zbog mehanikog miljenja obustavilinapredak ka lepem i boljem, da smo izvrili samoubistvo i postali tek bespomone mainekoje oekuju pomo od spolja - kao da su ivotne okolnosti automehaniari!?

Situacija zavisi od oveka, a maina od situacije. To je razlika izmeu lica i maske.

S: Kako skinuti masku?

Sah: Svesnou. Voljom. Srcem.

S: Kako?

Sah: Posmatraj svoj svakodnevni ivot to paljivije moe, ostani tih iza misli, slika,emocija, seanja. To je svesnost.

Primetie da je veina onoga to smatra "sobom" samo mozaik sastavljen odkamenia - roditelja, drutva, poznanika, kole, statusa i slino. Shvatie da je rad nasebi borba za sebe. To je volja.

I konano, kad se mehanizmi odstrane, videe svet oko sebe u pravom svetlu, inee osetiti strah ve samo ljubav i saoseanje. To je srce.

S: Volela bih da steknem, pre no to progledam, makar kakvu-takvu perspektivu puta.Moete li mi rei kakva je razlika izmeu neprobuenog i probuenogoveka?

Sah: Gledajui spolja, razlike nema. Meutim pre probuenja, ovek je samo oblik uivotu, a nakon probuenja, on je ivot u obliku oveka.

S: Da li postoje etape ili stepeni samospoznaje?

Sah: Nema postupnosti. Ili je Sunce izalo ili nije, ali ipak postoje nijanse svanu a. Hou dakaem da je ovek ili probuen ili neprobuen, ali pre probuenja postoje etape)

Vrlo je nezahvalno opisivati put, jer po reima o putu ne moe da se putuje. Ali...Um bilo kojeg oveka je kao mrana, neprovetrena soba prepuna najrazliitijih

stvari, nametaja, nevanih detalja. "Stanar" je "ja", iskustvenik.Poto nema svetla, sudari tog stanara sa stvarima u sobi su neizbeni. Svaki udarac

u bilo koji predmet predstavlja po jedan unutranji konflikt. U okviru ovog primera stvarisu mehanizmi. Nepotrebno je pominjati da je soba prenatrpana.

To bi otprilike bio opis umnog inventara zajedno sa stanarom i ujedno, opis sna.Ponekad se u mrkloj noi uje grmljavina, i s vremena na vreme munja - za deli

sekunde - osvet li celu sobu. Ako stanar ne gleda, munja ga samo uplai, a ako gleda, moeda nazre raspored stvari.

Munja je kao bilo koji neoekivani dogaaj: smrt bliske osobe, dobitak nasledstva,nagli uspeh ili neuspeh na poslu - maltene bilo ta to je snano po intenzitetu, i to


18/108

nikako nismo mogli da predvidimo. Ako je stanar imao sputene kapke, munja iznenadnogdogaaja protumaie se ili kao tragedija ili kao boanska milost, ali nita se ne epromeniti u samoj sobi uma.

Ako su kapci bili podignuti, svetio munje omoguie stanaru da bar na momenatsagleda sobu. To je trenutak rasanjivanja.

Svako u svom ivotu do

eka munju - i zatvorenih i otvorenih o

iju - bar nekolikoputa, ali su retki oni koji iskoriste tu povoljnu priliku.Kad munja osvetli sobu i nametaj u njoj, veina stanara sa otvorenim oima naui

najnekorisniju stvar iz toga: da se spretnije kree kroz nered. To su ljudi koji su se"snali u ivotu", oni koji "znaju zato ive". Veoma je mali broj onih koji se promene nakonrasanjivanja, jer im bljesak munje omoguava da, posle kratke stanke, jo dublje uroneu san.

Najmanje je stanara koji poinju da shvataju skuenost svog stanita, onih kojioseaju gorak plod mehanike prenaseljenosti sobe. Takvi ljudi poinju da ulau naporkako bi se oslobodio psiholoki "stambeni prostor", tj. izbacuju sve suvino. To jetrenutak spremnosti za rad na sebi.

Sto je stanar spremniji da promeni unutranju situaciju, to mu je sve lake daisprazni sobu. I tu postoji pravilo - to smo spremniji da se oslobodimo mehani-nosti,to ivotne okolnosti postaju sve nepredvidljivije. Neoekivane situacije opisao sam kaobljesak munje. Vie munja, vie svetla. Mehanizmi su sve vidljiviji, i kad je sve-snoststanara dovoljno stabilna, meseeva svetlost prodire u sobu. To je trenutak buenja.

Taj momenat je istinski ok za itav sistem. Seam se da je jedan uenik rekaodaje buenje "potres od lezde do zvezde". Taj potres je u isti mah i predivan i straan,i prijatan i neprijatan. Poeljan je po efektima, ali ubitaan po eruptivnom ispoljavanju.Kada se oi prilagode sjaju meseine, stanar poinje da uvia da gotovo nijedan predmet usobi nije njegov! To je trenutak spremnosti za igru na sebi.

Pogled stanara sad obuhvata svaki oak umnog la-virinta. Prostor u kojem se nalazivie ne krije nikakvu tajnu. Po prvi put doputeno mu je da proui smer svoje sudbine i da

napokon ivi sebe. Na prozorima percepcije vidi genetsku i karmiku prainu koja mu jezamraivala meseinu budnog stanja. Sloboda jo uvek nije realizovana, jer svesnost jouvek nije dovoljno proirena.

S: Sta je probuenje?

Sah: Vedro jutarnje nebo.Soba je um, a probuenje nije iskustvo, bar ne iskustvo koje se deava unutar etiri

zida. U stvari, probuenje se ne moe nazvati iskustvom, jer u trenutku probuenja nemaiskustvenika, nema stanara. Tavanica uma sakriva nebo probuenja.

S: Ne razumem.Sah: Razumljivo.

S: Volela bih da se vratimo na iznenadne i neoekivane dogaaje. Zbog ega nas onirasanjuju, i zato uopte imaju takvo dejstvo naoveka?

Sah: Mehaninost u nama podrana je i od spoljanje rutine, od jednolinosti svakodnevnihobaveza. Kada se monotonija dogaaja neim prekine, maina se za trenutak zaustavi -slino motoru automobila koji radi, ali su mu tokovi odignuti od tla. Zbog toga suputovanja tako privlana; neizvesnost okrepljuje i oivljava. Sve iznenadne situacije nasrasanjuju, ali to nema neku naroitu vrednost, zato to, opet, zavisimo od okolnosti.

Budnost koja nije posledica tvog individualnog napora, tvoje volje, je iznuenaokolnostima. Svesnost nezavisna od spoljanjih pritisaka jedina je istinska svesnost.

S: Zato ste buenje opisali kao okantno iskustvo? U duhovnoj literaturi se ono velia


19/108

kao neverovatno blaena spoznaja, kao povratak izvoru.

Sah: Ne vidim neku razliku. Dokle god ima podvojenu svesnost - koja i nije svesnost, ali nenalazim bolju re -iskustvo je i bolno i blaeno. Duhovni spisi prenaglaavaju slatkouizvorske vode - ja govorim i o drugoj strani medalje: o patnjama dolaska do izvora, o

tekoama ispijanja istine.Sve to govorim iskljuivo je posledica mog vienja. injenica ima noge i ne moram

da joj nudim take sainjene od svetih spisa. Jasna mi je mudrost starih uitelja koji suu superlativima govorili o izvoru propovedajui s krovova, a kad su bili u situaciji da govorei o munom lutanju, to su ljudima aputali na uho.To je najei metod, ali sreom, nije i jedini.

S: Va metod je dosta drastian, zar ne?

Sah: Zato to govorim o izvoru, ali ne preskaem i tegobni put do njega. Zato bih to inio?Ako si cvet, otvorie se suncu. Ako si meduza, istopie se. Ako si krtica, pobei e podzemlju.

S: A ko sam ja?

Sah: Pitanje je dobro, ali je upueno u pogrenom smeru. Upitaj sebe: "Ko sam ja?" i neprihvataj ponuene odgovore. Pitaj se paljivo, temeljno, svim srcem, i u samom procesuispitivanja ue odgovor koji nije re, odgovor koji nije misao.

S: Nego ta?

Sah: Pogrean smer.

S: Ne razumem.

Sah: Opet si pogresila smer ispitivanja. Niko ti od spolja ne moe rei ta jesi, ono to nijeni re ni misao.

S: Da, Jasno.

Sah: Istrauj, ispituj se, nepokolebljivo trai.Onaj to od poetka trai je ono to se pronalazi na samom kraju traganja.

Putovanje traje dokle god su putnik i cilj putovanja razdvojeni. Kada se put potpuno, bezostatka usmeri ka putniku, s puteestvijama je svreno. Tada se oaj mesa sa smehom -

cilj je oduvek bio pod stopalima tragaoca koji je traio onog to je traio tragaoca koji jetraio onog stoje traio...


20/108

Sagovornik: Zbog

ega je

ovek mehani

an?Sah: Zbog toga to sve usvaja bez razumevanja... On tue misli, kao lego-kockice, slae uono to kasnije zove svojim miljenjem.

S: Jednom ste rekli daje svesnost "prepoznavanje mehanizma kao mehanizma". Da li jeprepoznavanje dovoljno da bi se zaustavila mehaninost?

Sah: Tikovi su fiziki mehanizmi; neko vrti kosu, dodiruje usnu resicu ili vrh nosa, trupkanogom i li mae rukama. Proveri sam - da li je svesnost dovoljna?

S: Ne, potrebna je i volja... Kad prepoznamo reakciju to je svesnost - volja je kadamehaninost ne sprovedemo u delo. Da li sam u pravu?

Sah: Da, tano tako. Rad sa mehaninou - bez obzira da li su mehanizmi fiziki,ponaajni, verbalni, mentalni, emocionalni ili psiholoki - zahteva sinhronizovan radsvesnosti i volje.

Da bi svesnost dostigla kulminaciju, da bi se uopte dolo do samorealizacije,neophodno je "neto" to stabili-zuje svesnost, "neto" to je produava, inei je nezavis-nom od unutranjih reakcija na spoljanje pritiske. To "neto" je volja, tzv. unutranja volja,

Kada se bavi ivotnim situacijama, menjajui spoljanje okolnosti, snagom odlukevolja je pospoljena. Pou-nutranjena je kada prekida saradnju s mehanizmima subjekta.

Svetom vlada sluaj, ovekom vlada mehaninost. Ukidanje mehaninosti vezane za

odreenu situaciju je zadatak pospoljene volje. To su dve funkcijevolje, ne dve volje. Voljune moemo podeliti na niu (kad radi s okolinom) i viu (kad radi s centrom), kao toljudski organizam ne moemo podeliti na nie telo ispod struka i vie telo iznad struka.Telo je jedno, ba kao i volja.

Mehanizam je beskorisna psiholoka snaga koja se naom nesvesnou obnavlja, tj.energizira. Ono to som-nabulista naziva "sobom" samo je konana rezultanta svihmehanizama.

S: Ko je "somnabulista"?

Sah: Svako ko ne zna da ne zna.

Somnabulizam je bolest mesearenja. Ljudi spavaju i onda, odjednom, ustanu izkreveta, hodaju, priaju, smeju se ili plau, ali ne izlaze iz sna. Kada se rasane, mesearine mogu da se sete ta su radili, o emu su priali ni gde su bili... Jednostavno, im sedemehanizuje, somnabulista je spreman da postane uenik.

SVESNOST I VOLJA


21/108


22/108

S: Kakve se to dubinske promene deavajuoveku koji radi na sebi? ta osea ovekkoji je ve poeo da se oslobaa?

Sah: Samo jednu stvar: nestvarnu dubinu svog ropstva. Paradoksalno, ali je tako. Tainjenica je vrlo, vrlo muna, i retko ko moe stoiki da je podnese. Kada se rasani, tebi

se u prvi mah uini da sanja. Sve je toliko neverovatno da se boji da prihvati, kao istinu,ono to sagledava.

S: Zato veina spiritualnih tragaoca ne osea to isto?

Sah: Zato to veina "tragaoca" trai ime za novi san, a ne probuenje. Ako bi duhovnostprocenjivali po psiholokom profilu prosenog tragaoca, slobodno bi mogli da zakljuimoda je duhovnost najgluplji, najdosadniji, najblei, najnekreativniji i najbesmislenijiproizvod ljudske rase. Taj uvid mi se obnavlja iskustvom iz dana u dan ve petnaest godina.

Duhovnost je kao mirisni vrt. Kada u njega ue pesnik, plod je pesma. Kada u vrtuleti medved, on izgazicvee i pojede pesnika... Bilo kako bilo, nije mudro proce-njivati vrt

po vrednosti posetioca. Svako ima prava da svata naziva sva

im.S: Vratio bih se na temu... Svesnost i volja. Da li je mehanizam prvi i poslednji neprijateljvolje?

Sah: Mehaninost uopte nije neprijatelj - ni svesnosti, ni volje, ni srca. Stekao sipogrenu predstavu.

S: ta je onda mehaninost? Nije neprijatelj, nije protivnik, ali ta je?

Sah: Mehaninost nije neprijatelj volje iz prostog razloga to je svaki konflikt izmeutebe i bilo kog dela stvarnosti samo mogunostda neto vredno uini sa sobom.

Avion treba da uzleti sa piste. Na prvi pogled, vazduh je nevidljiva prepreka -trenje usporava brzinu. Ali, da nije tog trenja izmeu vazduha i letelice, avion ne bi ni mo-gao da se odvoji od tla.

Misliti u terminima neprijateljstva je znak nedovoljne svesnosti. U radu na sebi sveti pomae da raste - ako si stvarno odluio, ali ako je tvoja statinost maskiranapriama o promeni, sve e ti pomoi da ostane rob.

Bog naredi svom najmonijem anelu da sa dna pakla izvue nekog grenika."Dovoljno je patio", ree Bog anelu, "i sad je, napokon, svestan do ega ga vlastita

dela mogu dovesti. Idi i reci mu da je slobodan. Samo mu reci - nemoj da mu pomae.Neka spasenje bude njegovo delo."

Kada je uo boansku re sa usana anela, grenik poskoi od sree, zahvali se

usrdno i odmah zamoli da ga na krilima izvue iz vatrene doline."Ne mogu sam", poali mu se. "Na dnu jame vrelina je neizdriva, a ako ponem jo ida se penjem, bie mi jo gore."

Nakon ovih reci, aneo se sam vratio na nebo.

S: Da li je i lenjost mehanizam?

Sah: Lenjost ili mrzovolja, najvei je "koniar" za sticanje volje. Ne mislim samo na fizikulenjost, ve pre na lenjost uma koja vremenom dovodi do psiholoke ustajalosti, tj.zatupljivanja. Spoljanja lenjost i nije toliko opasna - u po-reenju s unutranjom. Njome

je um bandairan, umr-, tvljen, kontaminiran, a stoje najgore, vlasnik uma sve to ni ne

primeuje.Pod lenjou uma podrazumevam usvajanje bilo ega bez razumevanja, halapljivogutanje informacija bez imalo svesnosti. Pamtiti bez shvatanja je kao jesti bez vakanja.Ta navika je veoma pogubna za stomak - jo je pogubnija kada se primenjuje na psihu.Posledica "sva-toderstva" je psihiki dijabetes. Dijabetes je nazvan "gladovanjem u


23/108

izobilju", to je vrlo precizan opis, zar ne?

S: Kako se mehaninost prevazilazi?

Sah: Nije dovoljno svesnou percepirati mehanizam - taj usvojeni program - ve je

potrebno zaustaviti se u njegovom ponavljanju. Zbog straha i zavisnosti imamo uslovne re-flekse koji uporno produavaju nau statinost. Taj status quoje neznanje. Da bi sestatinost razgradila potrebne su godine i godine rada.

S: Jo uvek mi je nejasna meuzavisnost volje i svesnosti.

Sah: Volja bez svesnosti je slepi snagator. Svesnost bez volje je vidoviti slabi. Voljasnai svesnost, a zatim svesnost, u povratku, preciznije upotrebljava volju. Ako je sve-dimenzionalni razvoj cilj igre na sebi, onda moramo da krenemo od rada na svesnosti i volji.

Svesnost je, ipak, osnova rada. Ona je jasnoa. Bez volje, svesnost nija istinskasnaga;ako je bez srca, nedostaje joj punoa, bujnost, oseaj razigranosti,

Ako igra na srcu ne podrazumeva i rad na svesnosti, rezultat je beskorisniemocionalizam, entuzijazam bez uzemljenja. Volja bez svesnosti je maratonac u lavirintu.Jednolinijski rad na sebi nas moe dovesti do pro-buenja, ali takav preobraaj je

siromaan, bez one istinske, raskone lepote.Rad na sebi, u svakom sluaju, ne lii na bolest koju razvijaju piloti borbenih

aviona... ini mi se da se zove "opinjenost metom". Zbog fasciniranosti ciljem, pilot pre-kasno skrene avion i pogine.

Ovde je re o totalnom razvoju, potpunom obogaivanju ljudskog bia, a ne oizdvajanju i favorizovanju jednog jedinog segmenta.

S: U pravoslavnom sistemu se kae daje dovoljno da ovek otvori duu i da e je Bogispuniti svim duhovnim slastima i lepotama. ta vi mislite o tome?

Sah: Ne moram da mislim, znam.Znam da je neophodno ispuniti dva uslova da bi se okusilo to transcendentalno vino:

prvi - moramo imati au, i drugi - ona mora biti potpuno prazna.

S: ta se deava kad seaa isprazni?

Sah: ovek se kucne sa stvarnou. Tek onda ima razloga da napravi pravo slavlje.


24/108


25/108

S: Ali uemu je razlika?

Sah: U hrabrosti. Kukaviki je skrivati se iza slepog broja, iza slatkih fraza isalonske iskrenosti. Hrabrostje kada ovek samneto razume, samneto prizna,i sampreuzme krivicu. Licemerno je falirati u horu; smelost je solirati ne skrivajui

se iza tuih glasova.S: Vi hoete da kaete da je drutvo zbir pojedinaca koji jedni druge optuuju zavlastito stanje?

Sah: Da, prosto. Niko ne sme da pogleda u sebe; unutra je mrano, nema putokaza,put ni na koji nain nije obeleen, staze su neutabane. Mnogo je lake videti grekeu spoljanjem svetu. Ali, jedna stvar je izvesna: ne bi mogao da bude tolikoreaktivan na spoljanje bolesti da nisi i sam njihov nosioc i prenosioc.

S: Ja mislim da mnoge drutvene pojave nisu opravdane, ali u sebi ne mogu dapronaem krivicu za rat, recimo, ili neto slino?

Sah: Zar se u tebi ne odvija rat?

S: Ne vie. Jo pre tri godine sam diplomirao psihologiju i sada...

Sah: ... i sad komotno moe da objektivno sudi koje krivac, a ko mirotvorac, zarne? Rat nije samo vidljiva borba; trenutno si usred "hladnog rata" koji jetehnoloki savreniji i humaniji, ah nije prestao.

S: Kako vi to moete znati?

Sah: Kako ti to moe da ne zna?Rat je psiholoka podvojenost, a mir jedinstvo. Mir je uvek jedan te isti mir:

bezazlen, nevin, krhke strukture, delikatnog oblika. Rat, s druge strane, moe bitiokrutan, podmukao, varvarski, osvajaki, sa mnogo rtava; ili, ako je dobro smiljen,moe da se izvede i bez mnogo krvi. Kakav god bio, spoljanji rat je globalni vidpsihoterapije, jer tad je ljudima doputeno da iz sebe izbace sve to su potiskivali zavreme mira i primirja. Meutim, meunacionalne psihoterapije traju ve hiljadama godina,rat ne prestaje ni za sekund, a pojedinac, osim vee slojevitosti vlastite psihe, nita nijestekao. Nakon toliko vekova dresiranja kulturom, politikom, tradicijom i medijima, nauilismo da maemo repom kada nam pokau "nae" tekovine, a spremno lajemo na sve to jeetiketirano kao "tue". Pripitomljeni smo normalnou, i ako nam niko nije rekao staje to.

S: Mislite li da su psihoterapije beskorisne?Sah: Nisam to rekao. Dobro je istresti tepih po kojem se previe gazi.

S: Zbogega onda imam utisak da niste previe naklonjeni psihologiji?

Sah: Crkva je, pre par stotina godina, prodavala oprotajnice zar ne? Ljudi su kupovalipapiri koji im je garantovao raj. Neu da kaem da je psihologija nova religija - jer se topodrazumeva - nego hou da kaem da niko nema prava da prodaje papirie"normalnosti".

Psiholog ne zna sebe. Generalizujem kroz svetlost vlastitog iskustva. Psiholog je odautentinosti udaljen koliko i njegov pacijent, iako samo jedan od njih dvojice ima monopolnad zdravljem.

S: Zar nije potpuno ista stvar i s odnosom uitelja i uenika? Uitelj zna,uenik ne zna. Cilj odnosa, tj. prosvetljenje, je u rukama uitelja, i uenik sledi


26/108

metode i instrukcije kao neki vid psiholokih smernica.

Sah: Koliko si ti uitelja upoznao do sada?

S: Vi ste prvi.

Sah: Ja ti nisam rekao da sam uitelj.

S: Ali drugi su mi rekli...

Sah: Opet se oslanja na druge. Lav me vidi kao hranu. Da li sam ja zbog togazebra, ili antilopa, ili gnu? Ti si sin svoje majke, ali nisi moj. Kad razgovara samnom, jesi li ti sin ene koja te je rodila? Ili si ovek po sebi, ovek za sebe, sampo sebi?

S: Da, shvatam... (pauza)

Sah: ta je to to ima dva ovea zuba, sitne o

i, rep bez dlaka,

etiri noge i siveje boje?

S: (dua pauza) Mi.

Sah: A moe da bude i slon, zar ne? Kada ima samo opis, a ne i objekat ispredsebe, nagaanja su neminovna, a s njima i greke.

Rad na sebi, ili igra na sebi, je poseban oblik duhovne discipline koja nepretenduje da bude alternativa psihoterapiji, iako je ta vrsta spiritualnog naporau velikoj meri slina psiholokom.

S: Uemu je razlika?

Sah: U tome to slon ne moe da ue u miju rupu drutva.

S: Kako?

Sah: Nikako. Ne moe, ak i kad hoe - a nee.ovek koji tei samosvojnosti je posredno za drutvo jer vie ne ide protiv sebe.

On je za promenu, ali na unutranjem, ne na spoljanjem planu. Drutvo se raspada okomene jer se i ja, kao deo drutva, raspadam u sebi. Ako se homogenizujem, ako mojasvesnost i mir moga bia zaustave rasedanje psiholokog tla, drutvo moe da od togaima samo koristi. Ja sam, kao pojedinac, indirektna ili mikro-slika drutva, a slika semenja iz dana u dan, po onoj dinamici po kojoj se menjam i ja.

S: Ali uemu je razlika izmeu psihologije i duhovnosti? Pratim vas koliko god mogu, alijo uvek ne nasluujem razliku.

Sah: Cilj psihologije je da se smanji tenzija u pojedincu kako bi ovaj mogao da se tobolje uklopi u svoju ivotnu sredinu, zar ne?

S: Jedan od ciljeva.

Sah: Cilj psihologije je da pojedinac postane dovoljno soci-jalizovan, nije li tako?

S: Tako je.

Sah: Cilj rada na sebi nije u tome, da kroz psiholoku zavisnost od sredine, ovek postanerob te iste sredine. Cilj rada nije da ovek, da bi se adaptirao, odbaci sebe, ve da stekne


27/108

sebe.Psihologija je u slubi sistema, i prisilno ubeuje oveka u ispravnost socijalnih

kriterijuma. Duhovnost oveka podsea - bez ubeivanja! - da zadate vrednosti ne morajubiti njegove autentine vrednosti, i da je njegov zadatak, ili odgovornost, da doe doistinskih individualnih kvaliteta. Te kvalitete, taj smisao, niko ne moe da mu pokloni ili

proda, jer oni su iskljuivo njegovo otkrie, njegovo naslee i jedino blago.S: Neki veliki psiholozi su govorili i pisali o tome...

Sah: ... a veina malih je upamtila da funkcionise sa deset procenata modane mase, i daje samo deset procenata psihe dostupno svesnom umu; a ta je sa preostalih devetdesetina? Ili je abnormalno i, kako si pitao na poetku, "opasno" krenuti u "irenjekapaciteta", u nepoznato?

S: Ali to i jeste opasno!

Sah: Otkud zna?

S: Probao sam i sam, i...

Sah: ..."odustao". Sad stoji kao Kerber na ulazu u nepoznato i tera nezvane gostenatrag kao profesionalna savest drutva!? Ako strah postavlja granicu izmeu opasnog ibezopasnog, onda e, pre ili kasnije, desetak strunih kukavica proglasiti i meditaciju"zastranjivanjem". Ti ljudi nikada nee doi do autentinosti, ali e zato, za utehu, ostatinormalni s jedanaest procenata mozga.

S: Ali ta moe da se uradi?

Sah: Mnogo toga - ako se hoei sme.

Zdrava psiha je ona koja je razuslovljena od svih mehanizama, jer svesnost jezdravlje. Ostvariti potpunu svesnost znai ostvariti potpuni mir. Ako je mirprocentualan, onda je desetopostotni mir samo ljuska devedesetopostotnog rata,zar ne?

S: Pokuavam da razumem, ali mi je teko da prihvatim. Interesuje me - koji jeosnovni cilj rada na sebi.

Sah: Spoznaja onog to je neustraivo. Kako mogu da se plaim neeg to je umeni? Ako oseam psiholoki strah od odreenog sadraja u nesvesnom, onda bitrebalo da bude normalno i to to oseam fiziki strah od sopstvenog palca.

Potisnuta misao ili palac - u

emu je razlika?Probuditi se znai prepoznati to to jeste; videti i najstraniju misao samokao to to jeste: najstranija misao. Mi u svemu pronalazimo nepostojei znaajkoji, usled nae nesvesnosti, izaziva postojee efekte.

S: Moete li mi to malo poblie objasniti?

Sah: Nesvesnost, tj. nemogunost da budemo to to jesmo, spreava nas da vidimostvarnost. Zbog toga to nam nedostaje svesnosti, koja sve osvetljava, nama se upomraini ivota uini od neke vee make daje opasni tigar, i to nas silno preplai.Tigar je iluzoran, ali strah nije.

Psihologija reava stvarne ljudske probleme, ali oni su zasnovani na

nestvarnom sagledavanju stvari. Glupo je, zar ne, koiti strah; smeno jekontrolisati paniku, ili govoriti ljudima da se priviknu na uas.

S: A ta je, po Vama, potrebno da se uradi? ta je, gledano iz perspektive rada nasebi, neophodno uiniti?


28/108

Sah: Nita posebno... dovoljno je prepoznati maku kao maku.


29/108

Sagovornik: Uemu je osnovna razlika izmeuoveka koji radi na sebi ioveka koji svojivot provodi na uobiajen nain, kao svi normalni ljudi?

Sah: Oigledno je da ne pravi razliku izmeu "uobiajenog" i "normalnog". Pre no topotanko odgovorim na pitanje pokuau da ti razjasnim ta je normalno, a ta uobiajeno.

ovek ne srne da ivi sebe. On se zadovoljava time to oponaa prihvaen modelponaanja, predstavljajui se kao jedinstveni maneken dozvoljenih vrednostl Zbog psi-holoke zavisnosti koja se u njemu razvija, pa ak i osnauje, on ni ne primeuje da nijesvoj. Ali - to je sve normalno.

Otuen od sebe samog, ovek imitiranjem dostupnih psiholokih matrica postajekarakter. Citiranjem tuih reci, parafraziranjem tueg ivota, on vremenom stvara iluzijuo posebnosti vlastitog ivota. Ali, i to je normalno.

Normalni ljudi ubijaju normalne ljude. To je normalno, zar ne? Normalni roditelji

vaspitavaju normalnu decu. Ponekad dolazi i do normalnih nesporazuma, to je i normalno.Mi znamo ta je normalno jer srno, normalno, poverovali normalnim ljudima koji su namrekli da su normalni.

Sada te pitam: ta je normalno? Za laova je normalno da lae. Za lopova jenormalno da krade. Za veinu, za ogromnu veinu ljudi je sasvim normalno da se smatrajunormalnim, svesnim, autentinim, prirodnim i dobrim ljudima. Spontano nam se nameepitanje koje je pre uenje nego pitanje: " Da li je sve to normalno?"

Strah od samoe nas sve ini normalnim. Mi nismo zajedno zato to volimo jednidruge, ve zato to se bojimo sebe. Ipak, normalno je to ne vidimo vezivno tkivo kaostrah nego kao ljubav.

Kad god ima slobodnog vremena da oseti sebe, da vidi injenino stanje vlastite

psihe,

ovek tu divnu priliku proglasi dosadom i automatski prona

e neku pre

u stvarkojom e ispuniti vreme. Ne ubija nas vreme - mi sami sebe ubijamo. Meutim, i to jenormalno.

Ako nisi uobiajen, rizikuje da te odbace i igou kao "asocijalnog","neprilagoenog", pa ak i "nenormalnog". To raa strah. Zbog toga to smo eleli dabudemo normalni, odrodili smo se i od unutranje i od spoljanje prirode. Toliko smosada normalni da smo na pragu da unitimo planetu, pa u panici osnivamo ekolokepokrete kako bi zatitili ne toliko prirodu, koliko njene istrebljivae. Ponekad sebinostpodsea na plemenitost, zar ne?.

Uobiajeni ljudi nisu ni normalni, ni nenormalni. Niko nije prirodan, i to je praviproblem, i sasvim je normalno da normalni ljudi u to ne veruju.

Rad na sebi je borba za autentinost.

S: Da li to znai daje duhovanovek protiv drutva?

Sah: Naprotiv. ovek koji radi na sebi je za drutvo jer se kree ka sebi. Bolestan ovekuvek trai uzrok izvan sebe - zato je potvrda prezdravljenja okretanje ka subjektu,

ODGOVORNOST PREMA SEBI


30/108

uzroku bolesti, a ne ka drutvu koje je samo posledica iste.Ako je pojedinac bolestan, ni drutvo nee biti zdravo, ali ako makar jedan jedini

ovek izlei sebe, to se automatski prenosi i na zdravlje drutva. Izleenje pojedinca utiena sredinu u kojoj on ivi, tako da se opte stanje popravlja. Meutim, ako bolesnipojedinac okrivljuje drutvo za vlastito stanje, to je siguran znak da bunca u nesvesti.

Drutvo nije, niti moe biti krivac. Ko je nesvestan? Bolesnik. Kako drutvo moe biti krivac?Drutvo je multiplicirani pojedinac. ovek je oveanstvo. Ako razumem da sam jedino jaodgovoran za svoje zdravlje, onda oveanstvo ima anse da prezdravi, jer kreem odsebe. Ali, ako krenem od promene drutva, tada e bolest revolucije stvoriti pravurevoluciju bolesti.

Razlika izmeu oveka koji radi na sebi i bilo kog drugog je u tome to ovek kojiradi na sebi ne trai krivca za vlastito stanje u okolnostima, ma kakve one bi le.

Takav kakav jesam - jednostavno jesam, ali sam sam odgovoran za to. Ako samnesvestan, to je samo posledica moje ranije neodgovornosti prema sebi. Kakav god dasam, okolnosti nemaju veze sa tim.

Poetak rada na sebi oznaava preuzimanje odgovornosti.Ma ta da sam ivotom postao, niko, sem mene samog, nije za to kriv: ni drutvo, ni

vaspitanje, ni uslovi odrastanja, ni roditelji, ni rodbina, ni genetsko naslee, ni sudbina, niBog, ni avo, ni karmika zaostavtina, ni astroloki uticaji, ni geopatogene zone, nitradicija, ni nacionalnost, ni vidljivi ni nevidljivi svetovi; niko nije kriv, niko nije zasluan.

Ja sam zaboravio sebe, ja sam jedini koji moe sebe da se seti. Ja sam sebeumrtvio samozaboravom, i ja sam jedini koji sebe moe da oivi. tavie, sve od spoljamoe da me oivi ako ja sebe dignem iz mrtvih. itava spoljanja stvarnost moe mi usvemu tome samo pomoi, pod uslo-vom da prestanem samom sebi da odmaem.

Zbog toga i naglaavam da rad na sebi nije negativan, ve potpuno afirmativanpristup unutranjoj stvarnosti. To je put "za", nikada put "protiv"... protiv bilo ega ili bilokoga.

S: Rekli ste, u jednom trenutku, daje rad na sebi borba za autentinost. Moete li mineto vie rei o tome?

Sah: Biti autentian znai biti svoj, a iveti autentino znai iveti sebe. Ako ne ivim sebenego neku zamisao iz svoje sredine, to je psiholoko samoubistvo.

S: Ali, zar vam se ne ini daje vrlo mali broj onih koji nisu izvrili to, kako kaete"psiholoko samoubistvo"?

Sah: Ja nisam ni rekao da je oveanstvo ivo. U stvari, ivi ljudi su jako jako retki;neprimetni su, nenametljivi, diskretni.

Jesti, piti, razmnoavati se i pri

ati -

ovek koji radi na sebi to ne smatra ivotom.ivot je kada ivotu napravi mesta, kad mu nesvesnou ne zatvara vrata. ivot je ivotkada zna taivi, kada zna kogaivi, kada zna emuivi. Sve ostalo je smrt.

S: U kom smislu smrt? Hoete li da kaete daje sve ostalo isto to i fizika smrt?

Sah: Ne, nego neto mnogo gore od fizike smrti.Fizika smrt je obnavljanje ivota. Psiholoka smrt je ponitenje ivota.Samozaborav je aktuelno stanje ljudskog bia. Za to je kriv svaki ovek ponaosob, ne

drutvo, kultura, politika, umetnost, religija. ovek dokazuje da je zreo za duhovni rastim krivca za svoje stanje potrai u sebi. Ako ga tu potrai, tu e ga i nai. To je poetakodgovornosti prema sebi.

S: Koliko god pokuavala da vas raziunem, to je uvek samo do odreene granice. ini mi seda shvatam, i onda mi, iznenada, smisao prosto pobegne. Da li biste mogli da mi malo

pribliite "odgovornost prema sebi"?


31/108

Sah: Najbolje u ti to objasniti kroz neki primer iz tvog ivota. Primetio sam da si bilamalo uznemirena kada si dola. Zbog ega?

S: Voza autobusa je bio vrlo neljubazan, i to me je stvarno naljutilo.

Sah: Dobro. Putnici, voza, guva, neljubaznost... to je bila spoljanja okolnost, a ona jerezultovala tvojom promenom raspoloenja, tj. ljutnjom, nije li tako?

S: Jeste.

Sah: Sada te pitam: ko je kriv za pojavu ljutnje?

S: Voza.

Sah: Voza ti je nametnuo ljutnju!? Da li ti je voza priao s nareenjem da sada morada se ljuti ili e te, u protivnom, izbaciti iz autobusa?

S: Ne znam ta time elite da kaete; niko mi nije nametnuo ljutnju, ali je voza zaistabio...

Sah: ... takav kakav je bio, to nije vano; pojavila se ljutnja. To je ono to nas trenutnozanima. U jednom trenutku dolo je do pojave ljutnje, zar ne? Odakle je ona dola? ija

je ljutnja?

S: Moja, ne razumem.

Sah: Ti ne voli ljute, besne i agresivne ljude - da li sam u pravu ili greim?

S: U pravu ste.

Sah: Pa ipak, ljutnja je izletela iz tebe, ne iz situacije, ne iz vozaa, a ti si rekla daje vozakriv.

S: Da, sad razumem.

Sah: Kad si nesvesna, ti, uz oseaj pravednog gneva, napada objekat tj. vozaa jer nemoe da prihvati daje reaktivnost dola iz podsvesti subjekta tj. tebe, iz one koja nevoli ljutnju, bes i agresiju.

Obruavamo se sa starozavetnom retorikom na sve to nam kvari kontinuitet sna.

Sve to ne prihvatamo u sebi pripisujemo drugima, a sve ono to drugi u nama pri-hvatajupripisujemo sebi. Naravno, to svi ine, pa je to u neku ruku normalno. Ali, na svu sreu,ivot nam svakodnevno daje mogunosti da steknemo odgovornost prema sebi i daprestanemo da se veito pravdamo okolnostima.

Istinska promena je promena subjekta, a ne objekta. Autentina duhovnost menjasvesnost ivljenja, a ne uslove ivljenja. Ako se unutranji uslovi promene, oni e neminovnorezultovati i promenom spoljanjih.

Da bi doao do sri sopstvene prirode, da bi realizovao sebe, ovek mora da budeneustraiv. Zbog toga su aini svog uitelja zvali Mahavir, "veliki heroj". Za ostvarenjeautentinosti hrabrost je neophodna, neophodna je spremnost za patnju. Glupost boli dabi uspavala, istina boli da bi probudila. A proces izleenja bolesti zna da bude bolniji od

same bolesti.S: Da li se ljudi dre poznatog i zbog toga to negde duboko u sebi nasluuju koliko je

proces buenja bolan?


32/108

Sah: Tvoje pitanje je posledica "galopirajue imaginacije". Ljudi su u dubokom snu, i za njihsu svi spiritualni termini obina buka u vazduhu. Proces buenja!? To somnabuliste moesamo slatko da nasmeje. Da ih ideja o probuenju ne zasmejava, ona ne bi ni bila tolikovredna i dragocena. Neki ljudi su ak u stanju da imitiraju duhovne napore.Racionalizacija postoji i kada ovek pomisli da je preuzeo odgovornost. Seam se da je

jedan u

itelj rekao u

enici da prestane da pui, i poto ona to nije mogla, smislila jepriu da ona pui zbog toga stoje, uz pomo razumevanja, shvatila da nije vezana za tajin i da, u skladu s tim, vie nije vano pui li ili ne. Kada je molba prerasla u imperativ,ona se sa cigaretom vratila u sfere poznatog, napustivi uitelja.

Mi nismo nauili da posmatramo sebe. Nama se ini da mi to i sami spontanopraktikujemo...

S: Kako je mogue da se tako neto dogodi - mislim na taj sluaj s ostavljanjem puenja?

Sah: elja da se autentinost ostvari ne mora biti autentina. Da bi doli do stvarnogpreuzimanja odgovornosti, na motiv mora da bude prirodan odjek dubokog razumevanja,a ne trenutnog emocionalnog zanosa. Uitelji koji podstiu promenu, insistirajui naprimeni razumevanja, tede silno vreme i sebi i lanim tragaocima.

S: Kako se stie hrabrost?

Sah: Ne moramo da je stvaramo. Dovoljno je razotkriti je. emu strah? Izgubili smo sveto se izgubiti moe: sebe. ta jo moemo da izgubimo? Ako to razume, kukavilukspontano otpada, a hrabrost spontano izrasta.

S: Da li je i moja potreba za drutvom neka vrsta straha ?

Sah: Izolovanost od istog stvorila bi jo vei strah. Rad na sebi nije prelazak iz bolestidrutvenosti u bolest asocijal-nosti. Govorim o zdravlju, ne o menjanju dijagnoze nazdravstvenom kartonu.

Privremena izolacija moe da bude korisna samo kao metod sricanja svesnosti okoliini zavisnosti, ali dokle god je drutvo u nama, mi nemamo gdeda ostanemo po strani.Drutvo oko nas nije smetnja - smetnja je "drutvo" u nama.

Sah: Ovo poslednje ne razumem ba najbolje. Moete li mi preciznije objasniti staje to"drutvo u nama"?

Sah: Sve psiholoke matrice: ponaajne, verbalne, emocionalne, mentalne, predstavljaju"mapu" drutva. Sve ono to smo od spolja usvojili bez razumevanja je smetnja za

samospoznaju. Mi eskiviramo sebe i socijalizacijom i aso-cijalnou, tako da sa spoljanjimdrutvom nema ta da se radi; ono je takvo kakvo jeste - sarauj s neminovnim. Drutvoje neka vrsta psiholokog titinika, ali nije smetnja. Ono ti ionako ne sugerie da bitrebalo da ga koristi kao titnik, zar ne? Ako bi drutvo bilo krivac za tvoju nesvesnost,onda bi kriv bio i voza autobusa.

Jedno je sigurno: beg iz drutva nije reenje. Ne mora uvek da bude van sveta.Mnogo je vanije da svet bude izvan tebe.

S: Meni seini daje najgore kad si sam, a svet, unutranje drutvo, jo uvek nastavlja daivi u tebi. Da li je asocijal-nostjo bolji nain da seovek sakrije od sebe?

Sah: Potpuno je svejedno da li si usamljena u gomili ili van nje. Dokle god je drutvo utebi, ti ne moe da bude sama. Kada je gomila izvan tebe, sama si ma gde bila - udrutvu ili u samoi.

S: Da li postoji stvarna razlika izmeu usamljenosti i samoe?


33/108

Sah: Usamljenost je kada sebe izoluje od drutva. Samoa je kada drutvo izbaci izsebe.

S: Da li to znai da treba da ivim neuslovijena drutvom i svim pravilima koje drutvonamee?

Sah: Ne. Ne radi se o ratu sa spoljanjim pravilima nego o suoavanju sa unutranjomnesvesnou kojoj smetaju spoljanja pravila.

ovek koji radi na sebi, onaj koji je zaista prihvatio odgovornost prema sebi, nemoeda bude reakcionar. Niko mu to ne zabranjuje, ali je svesnost ta koja ukida gluposti besmisleno troenje skupocenog vremena.

Mnogo je "normalnih" ljudi koji misle da su slobodni jer viu "ne" im drutvo kae"da". Tim kontrastom dokazuju sebi da su nadrasli drutvo, ne shvatajui koliko su istimuslovljeni. Svaki njihov akt zavisi od drutva, jer ako drutvo iznenada kae "da", oni e,preko noi, odjednom da poviu: "Ne, ne i ne", ubeeni da su ba to hteli. Ako je drutvofotografija, reakcionar je negativ.

Odgovornost prema sebi je, ponavljam, jedna jedina stvar: borba za autentinost.

S: Kada ona poinje?

Sah: U trenutku kad iskreno postavi pitanje. Odmah. Sada. Ako zavisimo od okolnostiuvek emo odlagati. Odloi odlaganje. Ako jedan ostvari sebe, to je podstrek za sve. Akoiskoristi mogunost sada, i oveanstvo ima budunost.Dovoljno je upotrebiti sadanjost, ba ovaj trenutak.


34/108

Sagovornik: itajui spiritualne knjige i razgovarajui sa mnogim ljudima, stekla sam utisakda duhovni uitelji govore da postoje samo dva puta: ljubav ili srce, i svesnost ili znanje.Da li se vi slaete sa tim? I da li je zaista tako: ili srce ili svesnost?

Sah: Definitivno ne. Podela je vetaki stvorena, ali se uglavnom sve svodi na ta dva: ili srceili svesnost. Meutim, na svu sreu, puteva ima mnogo, mnogo vie, tako da te podele nemora previe ozbiljno shvatati.

Postoji put svesnosti: ja, i put srca: ti. Ali imamo i trei put, put Tantre: ja i ti.Zato bi se bilo ta odbacivalo? Glupost u oveku razmilja u "ili-ili" terminima. U stvarnosti,postoji samo "i", ne "ili".

Ne postoji nita to je suvino i zato je glupo forsiranjem jednog kvalitetaodbacivati deset drugih. Mi nemamo dovoljno razumevanja, i to je na problem. Starinametaj, kojeg bi neznalica bacio predstavlja ono to bi svaki antikvar mudro iskoristio.

Bez razumevanja, mi odbacujemo sve ono to bi moglo da nam omogui razumevanje.I zaista, zato bi se bilo ta etiketiralo kao suvino? Kao prvo i prvo, zar srce morada iskljuuje svesnost? Zar nadahnue ljubavi obavezno mora da nas uini nesvesnim? Ikao drugo, mora li svesnost da zaobilazi ljubav, bliskost i poverenje?

S: Obinim ljudima...

Sah: Zar sam ja neobian?

S: (smeh) Htela sam da kaem da ljubav ljude ini nesve-snijima, a da ih svesnost -onoliko koliko ja mogu da primetim -ini hladnima, previe distanciranima.

Sah: Takozvana ljubav je lepa, dok je istinska ljubav vidovita. Ljudi samo priaju. Ko moeda voli? Kako da voli? I ime? Subjekta nema, pa odsustvo pria o ljubavi. Drugomodsustvu te reci laskaju, pa ono, kao zahvalna dolina odjeka, uzvraa istom merom. Da li jeto ljubav? Ne. To je samo mala, bezazlena igra hormona. Naravno, kasnije doe i dotakozvanog prijateljstva.Kad svesnosti nema, mehanizmi kolo vode.

S: Razumem ta hoete da kaete, ali se jednostavno plaim da u to poverujem.

Sah: Nemoj da veruje. Uvek prvo proveri. Ljubav je vrhunac, istinski kreendo ljudskih

mogunosti, zar ne? - a svako sebi uzima za pravo da moe daje oseti ili ispolji.

S: Rad na sebi nita ne iskljuuje?

Sah: Ne. Ni ljubav ni svesnost.

PUT KREATIVNOSTI


35/108

Postoji put srca, put volje i put svesnosti. Ali postoji i put celovitog bia, putkreativnosti: svesnost, volja, srce.

S: Primetila sam da se veina ljudi koji su vama bliski, bavi nekom umetnou: slikarstvom,fotografijom, baletom, muzikom. Da li je kreativnost, tj. put kreativnosti, neto to ima

veze sa umetnou?Sah: Obino se kreativnost povezuje sa talentom, i krajnje je vreme da se ta dva pojmaodvoje.

Ako je ovek umetnik, on jeste talentovan, ali ne znai da je automatski ikreativan. Talentovan ovek ne mora da bude kreativan - moe, ali ne mora - a kreativanovek ne mora da bude talentovan, niti umetniki nastrojen.

Kreativnost je strahovito redak kvalitet, ba kao i ljubav. Obe su se reci izlizaleusled nestrune upotrebe. Iz neznanja, mi sve zloupotrebljavamo - i pojmove i ljude.

Kreativnost je sposobnost totalnog ispoljavanja sebe. To ispoljavanje, dakle, ne morase nuno svesti na umet-nost. Vodoinstalater moe da bude kreativan, pesnik ne mora dabude kreativan. Kreativnost zavisi od kvaliteta i celovitosti bia, a ne od vrste posla. Ako jevodoinstalater potpun, inilacje umetnost, ne in. Ako je pesnik neprisutan i mehaniandok stvara, delo moe da bude umetnost, ali ne mora inilac. To je neto to je neophodnorazumeti. Kad se malo bolje pogleda, razlika izmeu zanatstva i umetnosti postaje vrlooigledna.

Ako me, zbog intenziteta prisutnosti, moje vlastito delo oplemenjuje, ucelovljuje ibudi, to je kreativnost. Nije vano, uopte nije vano ta radim - da li cepam drva,dirigujem filharmonijom ili prenosim dakove - ako sam poeo da se dovravam, sve mipomae u tome, svaki in me trezni, svaka situacija produbljuje.

Pre dve godine, seam se, posmatrao sam jednog parketara dok je radio. Bio je savu poslu, nije dizao glavu ni za sekund, potpuno predan vlastitom delu. To je bilo netonajlepse to sam video u poslednje vreme. ovek je satima radio ne oseajui, ini mi se,

ni glad ni e, ni isparenja lepka, ni zaguljivost u prostoriji. Pola dana mi je proteklo kaopet minuta. Bio sarn zahvalan ivotu to me je doveo u situaciju da vidim ta je potpunost nadelu. To postavljanje parketa je bilo neto vie od poezije, neto vie od muzike, nosilo jepeat bia u sebi, peat oveka koji nikada, moda, za kreativnost nije ni uo, mada jekreativnost bila sve to sam tad video.

Kada radi ono to ume, to je zanat, ali je umetnost voleti ono to radi, ma ta tobilo.

S: Znai, da bih bila kreativna, ja samo treba da postanem celovita, zar ne? Nije bitno tainim...

Sah:

in, svakako, nije mnogo vaan, ali biti istinski kreativan prilikom bilo koje aktivnostije strano velik zadatak, skoro nemogu. Prvo moramo da postanemo eli u onome tovolimo, a zatim, ako postanemo eli (sami po sebi), ce-lovitost e biti prenesena na svakudelatnost.

S: Da li je potrebno neto prevazii da bi se kreativnost prenela sinioca nain?

Sah: Nije potrebno, ve je neophodnoprevazii mehani-nost.Dau ti primer. Ti si se, od roenja do danas, okupala barem osam hiljada puta.

Koliko puta si bila svesna onoga to radi i one koja radi?

S: (smeh) Da budem iskrena, samo jednom... i to kad sam pustila vrelu vodu umesto

hladne.

Sah: Kupanje - pranje kose i tela - znai, u potpunosti je mehaniki in. On od mene nezahteva ni minimum prisutnosti, no ako ipak, i pored svih ometajuih procesa, us-


36/108

pem da zadrim svesnost, biu oien i spolja i iznutra. To je poetak rada nakreativnosti. Zato? Zbog toga to unosi kvalitet bia u taj krajnje prozaian in kao to

je kupanje.To jeste poetak (rada na kreativnosti), ali od poetka sve poinje.

S: Mislim da sam tek sada shvatila smisao vaih reci. Ponekad i sama imam potrebu daneto napiem ili naslikam, ali se zaustavim zbog uverenja da sam netalentovana. Da li date impulse sprovodim u delo, bez obzira na objektivan talenat, ili da odustanem?

Sah: Samo pii, slikaj, izraavaj se na sve mogue i nemogue naine. Nije vano da lijetvoje delo umetnost ili nije.

Seam se mladia koji je, u vreme kada sam ga upoznao, toliko mucao zbognesigurnosti da nije mogao ni jednu jedinu reenicu da sklopi bez dve, tri sinkope. Danaspeva na sav glas, izraavajui se brzo i okretno kao Zen majstor. Kad bi ga upoznala,pomislila bi daje takav roen - kao kombinacija Nusrat Fateh Ali Kana i Bodidarme.

Samo nemoj da se poredi s drugima. Svaki ovek je poreenjem tolikoisfrustriran da nastavlja da se osujeuje ak i onda kada ga okolina podrava.

Kreativnost je, u sutini, protonost, ona krajnja ne-inhibiranost, sloboda da semanifestu]emo kao celina. Nema, zaista, nikakvog razloga da se brine.

Diemo, ivimo, jesmo - ako to iskoristimo za razvoj svih svojih potencijala, na ivotje ispunio svoju svrhu. Ako iskoristi postojanje da bi pronala sebe - samu sutinupostojanja - ivot e onda imati na koga da bude ponosan.

S: Sutina kreativnosti je u meni?

Sah: Da, ali vanije je to da ti samamoe da bude vrhunac kreacije.

S: Ne razumem.

Sah: Svaki ovek koji spozna sebe je vrhunac kreacije. Put kreativnosti je putsamospoznaje. Mi se, duhovnim naporom, samo prividno stvaramo jer ne nastajemospoznajom. Ti ve sada jesi ono to si - to niko ne moe ni da ti oduzme ni da tipokloni. Ti to jesi, ali ne zna da jesi. Zato se i trai. Rad na sebi znai: doi doonoga to jeste. Tada znaonoga koji jeste, i vie ne mora miljenjem da nagaaniti verovanjem da oblikuje ono to ti se uini da jeste ili da nije. Tada ivito tojeste, ili ako hoe, to to jesi.

S: Da li je to to mi sada govorite konani cilj puta kreativnosti?

Sah: Konani cilj puta stvaralatva nije stvaranje nego razotkrivanje Tvorca.

S: Da li je to Bog?

Sah: Recima samo stvara drugi objekat, ne razotkriva sutinu subjekta.

S: Da lije to sopstvo, atman, dua?

Sah: I dalje samo stvara reci, zaboravljajui razotkrivanje. Rekao sam ti da je ciljputa kreativnosti razotkrivanje Kreatora, a ne stvaranje pojmova kao to su"Bog", "dua" ili neto tree. Prirodno je da sve to uje odmah

konceptualizuje, ali barem budi svesna da je koncept samo koncept - nita vie,nita manje. Um je u stanju da neumorno fabrikuje sve vrste spiritualnihkoncepata, ali ne moe da spozna ono oko ega je koncept stvoren. Um nije u mogunostida razume stvarnost, tu konanu jstinu. Moe da misli o njoj, da stvara teorije, daobjanjava, analizira, studira, opisuje, ali, zaista, ne i da spozna.


37/108

Svako ko pokuava da ono Neizrecivo shvati umom, lii na pralju koja hoe da iscediplatno uporno ga drei ispod povrine vode.

S: Rekli ste, na poetku, da je put kreativnosti neto to u sebi spaja i svesnost i srce ivolju. Da li svi polaze od, recimo, volje, ili, ako je uenik izrazito emocionalan, moe da

pone od srca?Sah: Put kreativnosti uvek poinje od svesnosti. Ako naui da ispravno - bezinterpretacija! - posmatra sebe, primetie da, iako si do maloas verovala da ima volju,poseduje samo inat, ambicioznost (usled nesigurnosti), samovolju, tvrdoglavost, svojeglavoponaanje, ratobornost itd, ali ne i volju.

S: Pretpostavljam da, kroz posmatranje, ovek shvati da, ma koliko verovao u to, nije niza put srca.

Sah: ovek jednostavno nije opremljen za ta

Documents

Sah Zivot Je Sada s Kazalom5