Zvoncica

1

Anna

Zvoncica

Sandra Braun

Kua u ulici Indigo 22

2 Anna

Zvoncica

1.

otocikl je izleteo iza zimzelenog hrasta; do tada se nalazio sakriven pod lozom visterije1. Lora Nolan, okruena gustom tamom mranog trema, naglo se okrenula kada se oglasio urlajui zvuk snane maine. Izbezumljena od straha, pribila se leima uz ulazna vrata, pritisnuvi na grudi zatvorenu aku u kojoj je grevito stezala kljueve od kue. - Jeste li vi gospoa Hajtauer, agentica za nekretnine? - upitao je bajker. - Ne, nisam ja agentica. Ja sam vlasnica kue. - Potom je dodala sa neto vie dostojanstva: - I zaista ne razumem zato ste morali da me na smrt isprepadate, gospodine. Zato ste se krili iza drveta?

Okrenuo je klju u kontakt bravi, i motor se ugasio uz tiho predenje. Prebacio je nogu sa druge strane sedita veoma starog motocikla, i proao iza zadnjeg toka. Nisam se krio. I nisam imao nameru da vas uplaim.

To je rekao. Ali, svesno i namerno usporen nain na koji se prikradao tremu naterali su Loru da posumnja u istinitost njegovih rei.

Bila je sama. Kua je prazna. Bila je prestravljena. Svako ko je primetio plakat na glavnoj ulici, kojim je oglaena prodaja kue, mogao se dovesti do samog ulaza i predstaviti se kao potencijalni kupac. Koliko ljudi kree u

kupovinu kue na motociklu? Pokuavi da zvui strogo, odgovorila je: - Ako imate dogovor sa gospodom Hajtauer, mislim da... - Blagi i milostivi boe, pa ti si gospoica Lora Nolan glavom i bradom! Nekoliko trenutaka je bila nesposobna da progovori. - Kako... odakle... da li se mi poznajemo? Na zvuk njegovog smeha, dubokog, grlenog, ne ba zlokobnog, trnci su joj krenuli uz kimu. Pribliio se tremu i sada ju je gledao pravo u oi. Mnogo je vii od nje. Izgledalo je kao da je njegova silueta jo jedna senka koja vreba iz tame i nadnosi se nad nju. - Nemojte biti tako skromni, gospoice Lora. U ovom delu Dordije svi poznaju najlepu devojku iz Gregorija.

Uoila je nekoliko svari. Pre svega, ton kojim joj se obraao. Bio je uvredljiv, bez imalo potovanja. Dok je govorio sa otezanjem, u glasu mu se oseala drskost i prikriveno ruganje. Nije joj se dopalo kada je pomenuo drutveni status njene porodice. Sve je to bilo tako neprimereno, odavalo je potpuno nevaspitanu osobu, sa nedopustivo malo oseaja za drutvene konvencije. I konano, najvie ju je uznemirio nain na koji joj je prilazio, priterujui je uza zid, sve dok nije osetila kako leima pritiska drvene grede ulaznih vrata.

Mukarac joj je bio toliko blizu da je Lora mogla osetiti toplotu njegovog tela i miris njegove kolonjske vode. Zaista, malo ljudi bi se usudilo da je na ovaj nain pritera u oak, i

1 Visterija: poznata i kao plava kia, puzavica koja potie iz Severne Amerike i istone Azije, a krase je bogati bunovi svetloljubiastih cvetova. (prim, prev.)

M

3 Anna

Zvoncica

ugrozi njen lini prostor. Nimalo joj se nije dopadala njegova drskost. Ovaj stranac je krio sva pravila lepog ponaanja. Kako se samo usuuje? - Iznenadili ste me, to vam prua izvesnu prednost nada mnom - hladno je odgovorila - jer ja ne znam ko ste vi. - Nain na koji je to rekla ukazivao je da bi elela da tako i ostane. - Ukoliko elite da vidite kuu, molim vas saekajte gospou Hajtauer ovde na tremu. - Pokretom glave pokazala je na fotelju od prua. - Ona nikada ne kasni, tako da sam sigurna da e se pojaviti svakog trenutka. Izvinite me. - Nevaspitano mu je okrenula lea u nameri da otkljua vrata.

To svakako nije bila najmudrija odluka, ali je zapravo sada bila vie uznemirena nego uplaena. Da je imao bilo kakve kriminalne namere, verovatno bi do sada ve neto pokuao, tako da joj se sada inilo da je najvanije da izmeu njega i sebe postavi fiziku barijeru.

Gurnula je klju u bravu iz prvog puta, zahvaljujui u sebi nebesima to nije morala da pipka i trai u mraku. Otkljuala je i otvorila vrata. im je prela prag, automatskim pokretom je upalila svetio na tremu. Tri lampe, koje su, strateki rasporeene, visile na dugim mesinganim lancima sa tavanice, preplavile su trem svetlou. Lora se okrenula da zatvori ulazna vrata, i duboko je uzdahnula od iznenaenja, delom zbog toga to ju je mukarac pratio sve do praga, ali pre svega zato to ga je prepoznala. - Dejms Paden - promuklo je proaputala.

Lice mu se polako razvlailo u osmeh. Izgledao je razdraujue samozadovoljno kada su mu se uglovi tih krupnih, senzualnih usana konano iskrivili nagore. Provukao je paleve kroz gajke na pojasu farmerki, naslonio jedno rame na ram vrata i rekao: - Sea me se.

Da li ga se sea? Naravno da ga se sea. Niko ne bi mogao da zaboravi momka kao to je Dejms Paden. Takvi neprilagoeni tipovi ostajali su svima u seanju, ako ni zbog ega drugog, onda zbog toga to su se toliko razlikovali od ostalih.

I ma koliko se trudila da se seti jo nekoga, Dejms Paden je bio jedina osoba za koju je Lora znala da je bio bukvalno proteran iz grada. - ta ti ovde radi? - Pozovi me da uem i objasniu ti. Ili mi je i dalje zabranjen pristup u gospodsku kuu u Ulici Indigo 22?

Uvredilo ju je to je nagovestio da je smatra snobom i da vrata njene kue nisu svima otvorena. Mada je to bila istina. Rendolf i Misi Nolan bi dobili histerini napad da je njihova ker jedinica ikada na neku urku pozvala Dejmsa Padena, ili nekoga njemu slinom. - Naravno da moe da ue - odgovorila je kruto.

Odgurnuo se od vrata i epurei se proao pored nje. - Hvala ti. Zakrgutala je zubima zbog sarkazma u njegovom glasu, ali je samo zatvorila vrata i stajala sa strane dok je on polako i detaljno razgledao ulazni hol njene kue. Za to vreme, Lora je posmatrala njega. Dejms Paden. Divlji, ozloglaeni buntovnik. Proganjan i kanjavan tokom svih godina

obaveznog kolovanja u Gregoriju, sve dok nije maturirao, nekoliko godina pre Lore. Dobro poznat lokalnoj policiji. Ipak, on nije bio kriminalac. Ne u pravom smislu te rei. Bio je jednostavno nepopravljiv.

4 Anna

Zvoncica

On i gomila deaka koja ga je pratila na motorima kao verni vitezovi svog prognanog kralja proglasili su bilijarsku salu svojim tabom. Kada se nisu tamo muvali, krstarili su komilukom. Izazivali su nevolju gde god da se pojave i svi su ih izbegavali po svaku cenu. Znalo se da mnogo piju, da glasno psuju, brzo voze i divlje ive. Bili su neka verzija Anela pakla tog konzervativnog gradia.

Neosporni voa, Dejms Paden, odrastao je bez porodine discipline, bez vidljivih ambicija, na izgled bez obzira prema bilo kome ili bilo emu. Fine deake su upozoravali da ga se klone. Fine devojice su zazirale od njega, posebno to su opasnosti koje su njih vrebale u kontaktu sa njim pretile mnogo dalekosenijim posledicama. Dobra reputacija i druenje sa Dejmsom Padenom se nikako nisu mogli dovesti u vezu.

Ipak, bio je linost magnetske snage. Privlaio je i mukarce i ene na neki grean nain. Bio je uzbudljiv i zabavan. Dakle, zlokobno izazovan. Bilo je dovoljno da nekome uputi taj pogled uz sugestivno izdizanje jedne obrve, da mahne prstom, i voljne rtve, osobe bez samokontrole i snage volje, letele su ka njemu kao leptiri ka fenjeru u noi.

Svakako je bio i veoma privlaan, to je doprinosilo njegovom magnetizmu. Pre nego to je to bilo prihvatljivo ili moderno, nosio je uske farmerke i obine majice s kratkim rukavima, konu jaknu sa podignutom kragnom i izme.

Tamnosmea kosa mu je uvek bila dua nego to je bilo dozvoljeno i veoma neuredna. Posmatrao je svet tmurnim zelenim oima obrubljenim raskonim, gustim tamnim trepavicama. Imao je veoma senzualna usta, sa donjom usnom punijom od gornje. Kada god se nije smekao jednim uglom usana, izgledao je gotovo nadureno. A u trenutku kada se okrenuo i primetio da ga Lora paljivo posmatra, usne su mu bile izvijene upravo u taj neodoljivi osmeh.

Bezizraajno mu se nasmeila i rekla: - Da li biste eleli da saekate gospou Hajtauer u salonu? Reagujui na formalan nain na koji mu se obratila, odgovorio je: - Posle vas, gospoice Lora. Lora je poelela da mu sa lica izbrie taj cinian izraz. Dlan joj je brideo od potrebe da

ga oamari. Umesto toga, okrenula mu je lea i povela ga u prednji salon. Palila je lampe kako je prolazila kroz kuu.

Dugo je i tiho zazvidao kada je uao u sobu. Stao je nasred prostorije, zavukao dlanove okrenute ka spolja u zadnje depove farmerki i okrenuo pun krug na petama izama.

Lora nije mogla da ne primeti da, iako se stil garderobe koju je nosio nije promenio, kvalitet svakako jeste. Na primer, izme su bile skupe. Pohabane i pranjave, ali bilo joj je jasno da su vrhunskog kvaliteta.

Ono to nije elela da primeti, ali ipak nije mogla da zanemari, bila je injenica da se fiziki nije nimalo promenio od kada ga je poslednji put videla, pre vie od deset godina. Popunio se, sazreo, ali je i dalje bio veoma vitak i snaan. Imao je uzak struk, ravan stomak, uske kukove, iroka ramena i snana prsa. I jo uvek se kretao gipko i neujno, predatorski. Izgledalo je kao da nikada nigde ne uri. - Impresivna soba. - Hvala.

5 Anna

Zvoncica

- Oduvek sam eleo da vidim unutranjost ove kue. - Spustio se na jedan od dvoseda, ne ekajui da ga ponudi da sedne. -Ali nikada nisam bio pozvan. - Pa, valjda nije bilo prilike. - Lora je ukoenih i ispravljenih lea sela na ivicu jedne stolice, kao da e uskoro morati u urbi da ustane. - Hm, to je zanimljivo. Mogu da se prisetim nekoliko prilika u kojima sam mogao biti pozvan da uem.

Uputila mu je zabrinut pogled. On je nameravao da joj sve ovo maksimalno otea. Da li je eleo da mu otvoreno kae da tipovi kao on nisu bili dobrodoli ni na jednom drutvenom skupu koji je njena porodica organizovala? Ne bi mogla da bude tako gruba, ma koliko je provocirao. Previe je bila lepo vaspitana za tako neto. - Bio si stariji od mene. Imao si drugaije prijatelje.

Zabavljala ga je njena taktinost i glasno se nasmejao. - Bogami jesam, gospoice Lora! - nakrivio je glavu na jednu stranu i iskosa je pogledao kroz poluzatvorene oi. - Pretpostavljam da si i dalje gospoica Lora Nolan. - Jesam. - Kako se to desilo? - Molim? - Kako to da si i dalje gospoica? - Volim svoju nezavisnost. - Iz svake pore joj je izbijalo neodobravanje zbog tog nepristojnog pitanja; uputila mu je leden pogled svojih plavih oiju i zabacila kosu iza ramena. Naslonio se na izvezene jastuke na dvosedu, rairio ruke preko naslona i prebacio lanak jedne noge preko kolena druge. - Paaa, gospoice Lora, ja sam uvek verovao da je razlika izmeu neudate ene i usedelice jedino u broju ljubavnika koje ima. Koliko si ih ti do sada imala?

Lorino lice je pocrvenelo od besa. Jo se malo uspravila, i zurila u njega pogledom za koji se nadala da jasno izraava prezir, jer je upravo to oseala. - Dovoljno. - Neko koga poznajem? - Moj drutveni ivot te se svakako ne tie. - Da vidimo... - zagledao se u plafon kao da se posveuje razmiljanju o nekom problemu. - Koliko se seam, deaci su u ovom gradiu svrstavani u svega dve kategorije. Ili su se vraali kui posle studija da naslee preduzea svojih oeva, ili su odlazili zauvek kako bi se posvetili ostvarenju boljih i veih ciljeva. Medu onima koji su se vratili, nema neenja. Koliko sam uo, svi su se poenili i imaju gomilu dece. - Provokativno ju je gledao. - Prosto se pitam gde nabavlja ljubavnike.

Lora je skoila na noge sa namerom da ga konano spusti na mesto i zatrai da istog trenutka napusti kuu. Ali primetila je pobedonosni odsjaj u njegovim oima i odustala je od te namere. Nije elela da mu stavi do znanja da je nasela na njegovu provokaciju.

Usne su joj bile toliko vrsto stisnute da su se jedva pomerale dok je izgovarala: - Da li bi eleo neto da popije dok eka? - Napravila je nekoliko koraka ka antikvitetnoj komodi

6 Anna

Zvoncica

u kojoj su stajala estoka pia. Mogao je da vidi bokale i ae od bruenog kristala neprocenjive vrednosti kada je otvorila vratanca. - Ne, hvala ti. To odbijanje ju je liilo neega ime bi se zaokupila, te joj nije preostalo nita drugo do

da se vrati na stolicu, sa oseanjem da je napravila veliku budalu od sebe. Ukrueno je sedela, pokuavajui da ne obraa panju na uporan pogled kojim ju je posmatrao. Tiina se oduila. - Da li si se ti uopte dogovorio sa gospoom Hajtauer da doe i pokae ti kuu? - Neto je nerazumljivo promumlao, ali je zvualo kao potvrdan odgovor. - Da li zaista eli da je kupi? - Na prodaju je, zar ne? - Da, na prodaju je. Samo... hou da kaem... - Zastala je kada je primetila kako mu pogled postaje hladan i neprijatan. Nervozno je ovlaila usne. - Ne razumem zato gospoa Hajtauer kasni. Uglavnom je veoma tana. - Nisi se promenila, Loro.

Prvi put joj se prisno obratio i najeila se od zvuka njegovog glasa. Vie joj se nije rugao, glas mu je bio nean i hrapav, seala se tog tona iz onih vremena kada su se sretali na ulici i kada bi joj se obratio. Uvek mu je uzvraala ljubazno, skromno sputene glave i urei, kako niko ne bi mogao da pogreno protumai njen prijateljski stav kao udvaranje.

Iz nekog razloga, razmena pozdrava sa Dejmsom Padenom je Loru uvek ostavljala bez daha i uznemirenu. Svaki put kada bi izgovorio njeno ime, oseala se kao da ju je dotakao. Moda zbog toga to su njegove oi govorile mnogo vie od rei. Bilo kako bilo, uvek bi duboko u sebi osetila njegov pozdrav.

Ponovo se isto oseala. Zbunjeno. Vezanog jezika. I kriva bez razloga. - Starija sam. - Jo si lepa. - Hvala ti. - Preplela je prste u krilu. Dlanovi su joj bili znojavi, napravili su vlanu fleku na njenoj suknji. - Sve je i dalje vrsto i kompaktno. - Prelazio je preko njenog tela iskusnim pogledom mukarca naviknutog da u mislima svlai ene. Kada je ponovo podigao pogled ka njenom licu, posmatrao ju je ispod gustih obrva. - Trudim se da vodim rauna o tome kako se hranim. - Bilo joj je neprijatno to je posmatra sa tako oiglednim putenim zanimanjem, ali nije mogla da se natera da ga zbog toga prekori. Bie bezbednija ako se pravi da to ne primeuje. - Kosa ti je i dalje blistava i meka. Sea li se kada sam ti rekao da ti je kosa boje dlake mlade antilope? - Slagala je kada je odrino odmahnula glavom. - Ispustila si udbenik iz hemije u hodniku i ja sam ti ga podigao. Kosa ti je prekrila pola lica. Tada sam ti rekao da izgleda kao antilopina dlaka.

Udbenik je bio iz algebre, i ispustila ga je u kafeteriji, a ne u hodniku. I dalje je utala. - Jo uvek je iste, nene, tople boje. I jo uvek ima te plave uvojke oko lica. Da li ih namerno tako elja? - Ne. Prirodno se tu uvijaju.

7 Anna

Zvoncica

Nasmeio se njenom neoekivanom odgovoru. Lora mu je velikoduno, ali stidljivo uzvratila osmeh. - Kao to sam rekao, ti si najlepa devojka u gradu. - Najlepa bogata devojka. Slegnuo je ramenima. - Do avola, svi su bili bogati u poreenju sa porodicom Paden. Lora je spustila pogled na svoje ake, postiena onim to je rekao. Dejms je odrastao na pogrenoj strani eleznike pruge, doslovno. iveo je u baraci pored pruge koja se drala uspravno samo zahvaljujui krpljenju svim i svaim to bi njegov otac pijandura dovukao sa otpada. Minijaturna graevina je spolja izgledala kao pavork prekriva, bila je smena i prosto je bola oi. Lora se esto pitala kako je Dejms uspevao da odrava higijenu ivei u toj straari. - Veoma mi je ao zbog tvog oca - tiho je rekla. Stari Hektor Paden preminuo je pre nekoliko godina. Gotovo da niko nije ni primetio, a svakako niko za njim nije alio.

Dejms se prezrivo nasmejao. - Ti si onda jedina kojoj je ao. - Kako ti je mama? Iznenada je ustao, telo mu je odisalo napetou. - Pretpostavljam da je dobro. Loru je zaprepastila njegova nezainteresovanost. Dok je Dejms odrastao, Leona Paden

je morala da radi po nekoliko poslova odjednom kako bi izdravala sina i mua. I na svakom poslu bivala bi okarakterisana kao neodgovorna, jer bi esto izostajala zbog loeg zdravlja. Neposredno posle muevljeve smrti, napustila je straaru pored pruge i preselila se u malu, urednu kuu u pristojnom kraju. Bila je veoma zatvorena osoba. ukalo se da je Dejms izdrava i zato je Loru toliko iznenadilo njegovo sleganje ramenima uz grubo odbijanje da o njoj razgovara. Obiao je sobu, prouavajui razliite predmete, podiui ih, posmatrajui i ponovo paljivo sputajui na mesto. - Zato prodaje kuu?

Lora nije bila raspoloena da odgovara na njegovo unakrsno ispitivanje, pa je takoe ustala i odetala do prozora nadajui se da e ugledati automobil gospode Hajtauer kako prilazi kui. - Otac je preminuo prolog februara, i sada sam ovde sama. Besmisleno je da u ovako ogromnoj kui ivi samo jedna osoba. Napeto ju je posmatrao. Nadala se da nita ne moe da proita sa njenog lica. - Da li ste pre nego to je umro, ovde iveli zajedno? - Jesmo. Majka je umrla nekoliko godina ranije. - Skrenula je pogled. - Naravno, bili su tu i Bo i Gledis, oni su iveli u kuici u dvoritu - dodala je, pominjui brani par koji je kod njih radio od kada ona pamti. - Vie ne ive ovde? - Ne. Otpustila sam ih. - Zato? - Nisu mi vie potrebni. - Nije ti potrebna kuna pomonica da ti pomogne da odrava ovu ogromnu kuerinu? I zar nije Bo bio kuepazitelj i batovan? - Dopada mi se da sve radim sama. - Hmmm.

8 Anna

Zvoncica

Ta nemuta primedba jasno joj je stavila do znanja da joj ne veruje. Ta sumnja ju je strano ljutila. - Sluajte, gospodine Paden... - Hajde, molim te, Loro. Znam da se dugo nismo videli, ali, za ime Boga, zar ne moe da mi se obraa sa Dejmse? - U redu, Dejmse. Izgleda da se ti i gospoa Hajtauer niste ba najbolje razumeli. Zato ne zakae novi sastanak za sutra? - eleo bih jo veeras da vidim kuu. - ao mi je. Jo je nema i izgleda kao da se nee ni pojaviti. - Dugo sam ekao ispred kue u mraku pre nego to si se pojavila. I, u stvari, i ne treba mi agent za nekretnine kada si ti tu. Ti mi moe pokazati kuu. - Mislim da to ne bi bilo u redu.

Jedna obrva mu se izdigla u ispitivaki luk. - Zato, gospoice Loro, da li ste imali neto nedolino na umu? - Naravno da nisam - brecnula se. - Samo sam htela da kaem da je gospoda Hajtauer ovlaena da pokazuje kuu. Danas me je pitala da li bi mogla da potencijalnom kupcu veeras pokae kuu. Ja sam pristala i rekla da u se izgubiti iz kue na neko vreme. Vratila sam se jer sam verovala da ste sve ve zavrili. Sigurna sam da joj ne bi bilo drago da joj se meam u posao. - Ba me briga da li e joj biti drago ili ne. Ja sam potencijalni kupac. Muterija je uvek u pravu i ja bih bio veoma srean ako bi se ti umeala. Ko bolje od tebe moe da me sprovede kroz kuu? ivi u njoj od roenja.

Rei su pogodile Loru kao otri parii izlomljenog stakla. Da, zaista, ko bi to mogao bolje da uradi? Ko je poznavao i oboavao svaki oak i svaku pukotinu u zidu, te kriputave drvene podove koje je ugradio njen pradeda? Ko je glancao porodinu srebrninu, mnogo pre nego to se to od nje oekivalo, samo zato to je u tome uivala? Ko je glancao antikvitetni nametaj dok ne bi zablistao pod sunevim zracima koji su prodirali kroz prozorska okna? Ko je bolje od nje mogao da ispria priu o svakom predmetu u toj kui? Ko osea kako joj se srce rastae od bola zato to je primorana da je proda? Lora Nolan.

Sve dokle joj seanje dosee, ova kua i njena istorija bile su njena strast. Baka joj je iznova i iznova priala prie koje je Lora kao mala devojica neprekidno traila i nikada joj nisu dosadile. Sada je Lora pokuavala da savlada suze, ponovo se priseajui da e uskoro morati da se rastane od kue koja joj je toliko znaila. - Svakako znam o kui malo vie od gospode Hajtauer, ali ipak mislim da ne treba da se meam. - - Ili misli da ne treba da se mea sa ovim kupcem? Brzo ga je pogledala - Ne znam ta hoe da kae - rekla je sa oklevanjem. Krenuo je ka njoj i stao joj toliko blizu da je morala da iskrivi glavu unazad kako bi mu videla lice. - Misli da nisam dovoljno dobar da kupim tvoju kuu. Loru je zaprepastila njegova pronicljivost. - Tako neto mi zaista nije palo na pamet.

9 Anna

Zvoncica

- Naravno da jeste. Ali nije vano ta misli o meni, i moji dolari su zeleni i imam ih dovoljno da sebi priutim ovu kuu.

Oseala se uhvaenom u zamku i uzmakla je da se udalji od njega. - ula sam da si veoma uspean sa... sa tim... - Sa radnjama za prodaju auto-delova. - Veoma mi je drago zbog tvog uspeha. Kratko i prezrivo se nasmejao. - Aha, siguran sam da se ceo grad raduje mom uspehu. Kada sam pre deset godina odlazio, svi su bili sigurni da u zavriti u zatvoru. - Pa ta si oekivao da e misliti? Kako si... ma, nije ni vano. - Ne, ne, molim te, nastavi - rekao je ponovo joj prepreivi put. - Reci mi. Kako sam ta? - Kako si paradirao u svim onim kolima u kojima si neprestano jurio. - Radio sam u automehaniarskoj radnji. Test vonje popravljenih automobila su bile deo mog posla. - Ali uivao si da prepada ostale vozae presecajui im put kao mahnit jurei u svim tim skupim automobilima i na motociklima. To te je uzbuivalo. To si i veeras uradio! - dodala je, pokazujui rukom ka travnjaku koji se video kroz prostrane prozore. - Zato si se krio u bunju ekajui da me na smrt isprepada? Nacerio se. - Nisam ekao tebe. ekao sam gospodu Hajtauer. - Pa i nju bi isto tako isprepadao, unja se tako sa tom ogromnom, odvratnom mainom. Verovatno bi se onesvestila. Trebalo bi da se stidi.

Nagnuo se tiho se smejui. - Jo uvek moe da se razbesni kao furija, zar ne Loro? Duboko je uzdahnula. - Ja sam veoma blaga osoba. Ponovo se nasmejao. - Seam se kako si oplela Doa Dona Perkinsa kada ti je prosuo koka-kolu u samoposluzi. Nekoliko nas je bilo tamo, krenuli smo da kupimo... hm, nije ni

vano ta smo mi radili, ali nikada neu zaboraviti kako je Do Don podvio rep i pobegao glavom bez obzira kada si na njega osula paljbu iz tekih topova. Nazvala si ga trapavim, debelim tikvanom.

Dejms se sada naginjao nad nju, priteravi je uz prozorsko okno. Pruio je ruku i vragolasto joj povukao uperak svetloplave kose koji joj se uvijao na obrazu. Dlan je ostavio prislonjen na njeno lice. - Seam se da sam pomislio kako prokleto uzbudljivo izgleda kada se ljuti. - Glas mu je postao tii. - Jo uvek si uzbudljiva. - Pomilovao ju je po obrazu. - Da se nisi usudio - otro je rekla, okreui glavu u stranu. Senzualni osmeh pretvorio se u ogorenu liniju. Povukao je ruku. - Ne eli da te dodirujem? Zato? Zar mi ruke nisu dovoljno iste? - Podigao je obe ruke i na par centimetara od njenog lica okrenuo ka njoj dlanove rairenih prstiju. - Vidi, Loro. Vie ne radim u auto-servisu, vie ne popravljam automobile bogataa. Vidi? Nema vie ulja ispod mojih noktiju. - Nisam htela... - Ma da, ba nisi. Ali, rei u ti neto. Dovoljno sam ist da preem prag kue u Ulici Indigo 22, i dovoljno sam ist da te dodirnem.

10 Anna

Zvoncica

Svojim dahom joj je oprljio usne. Gledala je u njega uplaenim plavim oima. Pribliio joj se za jo jedan korak.

Iznenada su se nali u snopu svetlosti farova automobila koji se pribliavao kui. Lora je instinktivno poelela da se sakrije i to vie udalji od Dejmsa Padena.

Ali nije mogla da se pomeri dok joj se on ne skloni s puta, a on se jo neko vreme nije pomerao. I dok se uspravljao do svoje pune visine i uzmicao, nije skretao pogled s njenog lica.

Usplahireno je pokuala da smiri svoje uvojke i vlanim dlanovima je prela preko suknje pre nego to je krenula ka ulaznim vratima da pozdravi gospou Hajtauer. - Zdravo, mila. - Punaka i vesela agentica za nekretnine zadihano je upala u kuu prijateljski se smeei. - Izvini to kasnim, ali imala sam neke obaveze koje nisam mogla da odloim. Pokuala sam da te dobijem telefonom, ali... Oh, zdravo! Vi mora da ste gospodin Paden. - Pribliila mu se gracioznou tenka erman2, ruke ispruene u znak pozdrava. Srdano je protresla njegovu ruku. - Molim vas, izvinite jo jednom zbog kanjenja. Zar nije zgodno to ste pronali Loru kod kue? Trebalo je da budem tu da vas upoznam, ali onda sam se setila da ste mi u telefonskom razgovoru nagovestili da se ve poznajete, zar ne? - Tako je - odgovorio je tihim, melodinim glasom. - Poznajemo se godinama. - Lora je izbegavala njegov pogled. - I, jeste li ve videli kuu? - Vas smo ekali - odgovorio je. - E, pa onda, nemojmo vie odugovlaiti. Ovo je divna kua. Loro, ti toliko o njoj zna, hoe li, molim te, da nam se pridrui? - Sa zadovoljstvom - promrmljala je Lora, odbijajui da pokae kako razume njegov pogled koji je govorio: - Jesam li ti lepo rekao?

U narednih pola sata obilazili su prostrane sobe kue u Ulici Indigo 22. Iako je kua bila u posedu Lorine porodice vie generacija, bila je odravana paljivo i sa ljubavlju. Na nekoliko mesta su bile potrebne sitne popravke, ali je, sve u svemu, kua bila u besprekornom stanju. Ukupno je bilo etrnaest prostorija i dva impresivna hola, jedan u prizemlju i drugi na spratu. Sve sobe su bile nametene sa puno ukusa, u neoklasicistikom stilu koji je pratio arhitektonsko reenje kue. Lora je pokuala da zvui nezainteresovano dok je davala objanjenja vezana za kuu, ali se, kao i uvek kada bi govorila o njoj, ubrzo potpuno unela u temu. A imala je i paljivu publiku. Dejms je bio armantan i veoma ljubazan prema agentici i ona je uivala u njegovoj panji. Lora je krgutala zubima svaki put kada bi se gosopoa Hajtauer zadivila neemu to bi on izgovorio.

Zavrili su obilazak u glavnom holu. Gospoda Hajtauer se nasmeila Dejmsu. - Dakle, gospodine Paden, zar nije arobna? Da li sam preterivala kada sam vam je opisivala preko telefona? 2 erman tenk: najpoznatiji tip amerikog tenka u Drugom svetskom ratu. (prim, prev.)

11 Anna

Zvoncica

- Nimalo, gospodo Hajtauer. Ali, ja sam ve poznavao i adresu i kuu. Oduvek sam joj se divio izdaleka. - Lora je prepoznala aoku u njegovom tonu, ali je ignorisala znaajan pogled koji joj je uputio. - Veeras u ozbiljno o svemu razmisliti. - Odlino. Molim vas, zovite me ukoliko imate bilo kakvih pitanja. - Gospoa Hajtauer se okrenula ka Lori. - Hvala ti to si nam omoguila da veeras vidimo kuu. im mi se gospodin Paden javi, ja u zvati tebe. - Hvala vam, gospoo Hajtauer. - Laku no, Loro. - Lora je pogledala u pruenu ruku. Bila je ista. I preplanula. I snana. Lepo oblikovana aka, spremna za velike napore, ali i za pruanje izuzetnih zadovoljstava enama, pomislila je. - Laku no, Dejmse. - Na kratko je stisla tu privlanu ruku. - Dobrodoao natrag u Gregori.

Nasmeio se onim osmehom koji je jasno govorio da mu je jasno da je dobrodoao u Gregori isto koliko i tvor na izlobu cvea.

Izaao je sa gospoom Hajtauer, i Lora je za njim zatvorila teka drvena ulazna vrata. Uprkos njihovoj masivnosti, mogla je da uje kako agentica izgovara hvalospeve o njenom domu. Ovog klijenta je tretirala sa veoma puno panje. Posed u Ulici Indigo je svojom cenom znatno ograniavao broj moguih kupaca. Do sada se zapravo niko nije ozbiljno interesovao za kuu. Dejms Paden je bio prvi pravi kandidat za novog vlasnika i gospoa Hajtauer nije elela da propusti ovu priliku.

Lora se nije pomerila od ulaznih vrata sve dok nije ula zvuk motocikla praen zvukom motora automobila gospoe Hajtauer kako se udaljavaju sa parkinga. Prola je sobama gasei svetla, prekoravajui sebe to nije prvo pitala o kome se radi kada je gospoda Hajtauer tog dana pozvala da je pita da li bi mogla da predvee potencijalnom kupcu pokae kuu. Jedino joj je rekla da se radi o milioneru iz Atlante koji trai dom u kome bi se povukao u prevremenu penziju.

Lora je oekivala mnogo starijeg mukarca. Oekivala je nekog stranca. Nikada joj ne bi palo na pamet da bi joj se na pragu mogao pojaviti Dejms Paden.

Tokom poslednjih nekoliko godina lokalne novine su prilino esto pisale o njemu. Par godina poto je otiao iz Gregorija, proslavio se kao profesionalni voza trkakih automobila. Sa svega dvadeset i neto godina, bio je zvezda dobro poznata ljubiteljima tog sporta, nosilac velikog broja trofeja i nagrada. Jedne novine iz Atlante su detaljno propratile njegovo povlaenje iz sveta auto trka. Posle nekoliko meseci, Lora je proitala da je otvorio radnju sa auto-delovima.

Od tada su stanovnici Gregorija sa sve veim interesovanjem pratili kako deak iz njihovog grada jednu jedinu radnju pretvara u izvanredno uspean lanac prodavnica. Najnoviji izvetaj o Dejmsu Padenu, kojim se do tada niko iz Gregorija ne bi ba hvalio, glasio je da je prodao svoj lanac prodavnica jednoj velikoj kompaniji za zapanjujue veliku sumu novca.

Loru nije bilo briga koliko je novca imao i koliko je bio uspean; za nju je i dalje bio neotesan i nevaspitan. I to to se svojim bogatstvom i uspehom hvalio pred gradom koji ga je otvoreno prezreo bio je jo jedan izraz njegove pripadnosti nioj klasi.

12 Anna

Zvoncica

Koga je uopte bilo briga? Nju svakako nije. Zato nije lepo mogao da ostane u Atlanti sa svim tim svojim

milionima? Nikome u Gregoriju nije bio potreban njegov novac. Naalost, to zapravo nije bilo tano. Njoj je novac bio potreban, i to oajniki. Teina problema sa kojim se nosila obruila se na nju kao gvozdeni okovi. I nije mogla

da ga se oslobodi ni kada se popela na sprat i ula u spavau sobu pomislivi sa zahvalnou kako ju je u toku obilaska kue Dejms samo ovla pogledao, bez ikakvih komentara.

Dok se skidala, Lora se gorko priseala dana kada ju je izvritelj testamenta njenog oca pozvao da joj zakae sastanak. U impresivnoj kancelariji sa zidovima prekrivenim knjigama, obavestio ju je da je u naslee dobila samo listu potraivaa dugova.

Uasnuta, sluala je o tome kako je njen otac oajno upravljao novcem i kako je prokockao porodino bogatstvo kroz loa ulaganja i sumnjive poslove. Advokat je pokuao da joj vesti prenese blago, ali se takoe trudio da bude potpuno otvoren i direktan. Ostala je bez prebijene pare, bez ikakvih sredstava da plati dugove koji su se i dalje gomilali. - Ali iveli smo... - Veoma udobno. Rendolf nikada nije eleo da prizna da je u nevolji, a jo manje da tvojoj majci ili tebi nagovesti da srljate u finansijsku propast. Lora je prelistavala poslovne knjige koje joj je dao, sve dok joj se konanost njenih problema nije obruila na glavu. - Pa ja nemam novaca ni za hranu. - Veoma mi je ao to je to tvoje jedino nasledstvo, Loro. - Bar imam kuu u Indigo ulici - rekla je zamiljeno, pregledajui gomilu rauna. Advokatov teak uzdah naterao ju je da podigne glavu i pogleda ga sa oseanjem uasa koji joj je stegao grlo. - Jo uvek imam kuu, zar ne? - Prekrio je njenu ruku svojom. - Pod viestrukom hipotekom je, mila. Banka me je obavestila da e, ukoliko ne naplate ono to im duguje u narednih est meseci, biti primorani da ti oduzmu kuu. Mislim da bi najbolje bilo da je proda.

To je bila poslednja kap u ve prepunoj ai. Spustila je glavu na advokatov radni sto i zajecala. Ipak, posle nekog vremena, prihvatila je neminovnost situacije u kojoj se nala. injenica da je potpuno siromana je bila neoboriva i istinita.

to je diskretnije mogla, oglasila je prodaju kue u Ulici Indigo. Kada se to proulo, kao to je i oekivala, uguila je zlobna govorkanja objanjavajui da se umorila od odravanja tako velike kue, da ne eli vie da bude zarobljena u njoj i da eli da ima slobodu da putuje bez brige o tome ko e voditi rauna o njenom posedu.

I sigurno e zauvek otputovati iz tog grada im proda imanje, u potrazi za poslom. Legla je u krevet i ugasila svetio, i u mraku, kao i svake veeri, zurila u drvo magnolije

ispred njenog prozora na spratu. Vremena je bilo sve manje. Ostalo je jo malo vie od mesec dana do roka koji joj je postavila banka. Nije mogla ni da pomisli da objavi bankrot i da svi u gradu saznaju za propast njenog oca. Pre svega, nije elela da ukalja besprekornu reputaciju svoje porodice. Mora prodati kuu, i to uskoro.

Ali, prokleta bila, nee dozvoliti propalici poput Dejmsa Padena da se u nju useli!

13 Anna

Zvoncica

2.

ora se probudila kasno, omamljena posle loe prospavane noi. Satima nije mogla da zaspi. Imala je utisak da je sanjala neki uznemirujui san, ali nije mogla da ga se seti.

Instinktivno je znala da nije elela da zna o emu, ili bolje reeno, o kome je sanjala. Buenje uz oseanje pesimizma i depresije joj nije bilo strano. Tokom oeve duge

bolesti, posle njegove smrti, posle spoznaje o ozbiljnosti njenih finansijskih problema, Lora se hrabro drala u javnosti, ali gotovo da vie nije mogla da se seti kakav je to oseaj probuditi se i radovati se danu pred sobom. Odnedavno, svaki novi dan obeavao je samo jo vee probleme.

Odvukla se u kupatilo koje se nalazilo uz njenu sobu, i istuirala se naizmenino vrelom i ledenom vodom ne bi li se malo razmrdala. Nesrea ju je inila letarginom, ali su tuiranja malo ublaavala snagu tuge koja ju je opsedala.

Navukla je par starih farmerki iseenih u orts i majicu na kojoj je pisalo: - Previe mukaraca, premalo vremena. - Majica je bila duhoviti poklon od jedne drugarice, koja ju je pronala tokom posete Nju Orleansu. Bosonoga, kose i dalje uvijene u pekir, sila je u prizemlje da skuva, u tom trenutku vie nego potrebnu, jaku crnu kafu.

Zvuk zvona ulaznih vrata izbacio ju je iz transa u koji ju je uvukao ritmini zvuk kapanja tenosti u maini za filter kafu. Bosih stopala, kretala se ka vratima gotovo besciljno preko drvenog poda i starinskih persijskih tepiha. Kada je provirila kroz zavesu u dnevnoj sobi da vidi ko joj tako rano dolazi u posetu, vrsto je zatvorila oi, stisla ake u pesnice i opsovala upola glasa.

Bacivi iskosa pogled u ogledalo u ulaznom holu samo je zastenjala i zaalila to je uopte pogledala. Bez minke, bosonoga, vlane kose obavijene pekirom. Sjajno. Izvrsno. Prokletstvo, on je izgledao zamamno.

Otvorila je vrata, ali nita nije rekla, samo ga je pozdravila pogledom kiselim koliko i njeno raspoloenje.

Odmerio ju je od glave do pete i bezobrazno i drsko se nasmejao. - Jutro. - Zdravo. Morala je da stoji i da ga pusti da proita natpis na majici. Zatim je morala da izdri

njegov podrugljivi, skeptini pogled. Opet je poelela da ga oamari. Umesto toga, trudila se da joj se na licu ne vidi nita sem blazirane dosade i nadmenosti.

Pogledala je iza njegovih irokih ramena i primetila da je motocikl zamenio srebrnim sportskim automobilom, iju marku nije mogla da prepozna. Bio je nizak i aerodinamian, i zapitala se kako je uopte smetao svoje dugako telo u njega. - Hoe li me pozvati da uem? - Neu.

- Mogu li da uem? - Zato? - Zar te nije zvala gospoa Hajtauer?

L

14 Anna

Zvoncica

- Nije. Nije jo ni zavrila taj kratak odgovor kada je zazvonio telefon. Namignuo joj je. -Kladim se da je to ona. - Lora ga je hladno pogledala, jo uvek telom titei ulazna vrata. -

Predlaem da se javi - rekao je poto je ignorisala nekoliko prodornih zvonjenja. Drei se i dalje dostojanstveno, uprkos nedolinoj garderobi u kojoj ju je zatekao, Lora mu je okrenula lea i odetala do telefona koji se nalazio ispod stepenica. - Halo... dobro jutro, gospoo Hajtauer. - Pogledala je Dejmsa koji je nepozvan uao u kuu. Poto je za sobom zatvorio vrata, uzvratio joj je pogled i samozadovoljno se nasmeio. - On je ve stigao - odgovarala je

Lora Ijutitio. - Zato mi se niste... ah, jeste? ...verovatno sam bila u kupatilu... pa... zaista... - Duboko je uzdahnula i potom rekla. - U redu... Da. Sigurna sam. Budite bez brige. Vratila je slualicu u kuite telefona i polako se okrenula da se suoi sa svojim gostom. - Rekla je da si eleo da jo jednom vidi kuu. Zato? Sve si video sino. - Ako odluim da je kupim, to je prilino velika investicija. Zar ne misli da bi trebalo da je vidim i na dnevnom svetlu? - Pretpostavljam da je tako. - Gospode, da bar ne izgleda tako jadno. Poelela je da majica na njoj nije tako stara, meka i da manje dobro prianja uz njeno telo. Poelela je da je

tog jutra stavila grudnjak. Zapravo, dok je oseala kako je odmerava pogledom, poelela je da je navukla neku ogromnu crnu vreu i pokrila se od glave do pete. Oseala je nagost svojih nogu. ak joj je bilo neprijatno da pogleda i u svoja bosa stopala. - Dakle - rekla je krenuvi ka dnevnoj sobi - raskomoti se. - Upravo sam spremala kafu... - Hvala. Prijala bi mi olja kafe.

Buljila je u njega blago otvorenih usta. Nije ga pozvala da popije kafu sa njom. Dejms Paden je zaista bio potpuno neotesan. Bilo koji drugi mukarac bi osetio njenu neprijatnost i pozabavio se onim zbog ega je doao, trudei se da je to manje remeti. Trebalo je da zna da od njega ne moe oekivati bilo kakvu obzirnost. - U kuhinji je - grubo je odgovorila. - Odlino. Ionako sam eleo da je jo jednom vidim.

Iao je za njom kroz salon do osunane kuhinje. Doekao ih je oaravajui miris svee skuvane kafe. - Hoe li da sedne? - Uspela je da se kruto osmehne, ali ton kojim ga je ponudila da sedne nije bio nimalo ohrabrujui. - Malo kasnije - odgovorio je rasejano. Procenjivao je kuhinju sa koncentracijom vrhunskog kuvara. - Da li e mi ostaviti sve kuhinjske aparate? - Nisam o tome razmiljala. - Podigla je ruku kako bi iz viseeg kredenca izvukla olje i tacne za kafu, postavi svesna nekoliko stvari u isto vreme: istezanje je jo intenzivnije razvuklo majicu preko njenih grudi, orts je bio prekratak i pretesan, a Dejms Paden je tako dobro mirisao. Koa mu je mirisala na sapun i aromatinu kolonjsku vodu. Usne su mu verovatno imale ukus peperminta.

Neka joj nebesa pomognu da nikada ne bude u prilici da ih okusi, ali... - Dakle? 15

Anna

Zvoncica

- Dakle, ta? - Potrudila se da bez prosipanja sipa kafu u olje, mada su joj ruke drhtale. Do sada je uvek gunala da je kuhinja previe prostrana i da mora da se eta sa jednog kraja na drugi kako bi dohvatila ta joj treba. U poslednjih nekoliko minuta inilo joj se da se odjednom smanjila. - Kuhinjski aparati. Hvala - rekao je uzimajui iz njene ruke olju kafe sa tacnom. - Oh, pa, pretpostavljam da mogu da ih ostavim. Ovde su od kad smo preureivali kuhinju. Pretpostavljam da ih ne bih mogla iskoristiti bilo gde drugde, a verovatno ne bih mogla ni da ih prodam za neke velike pare. Mleko ili eer? - Ne, hvala. - Pijuckao je kafu. - Kuda e?

Pogledom je pratila trag pare koju sa izvijala iz oljice sa vrelom kafom. Konano su im se pogledi susreli. - Kuda idem? Kada? - Kada proda kuu? - Nekuda - odgovorila je neodreeno. Nekoliko trenutaka su se utke gledali. Lora je prva skrenula pogled. - Kao to moe da vidi, svi ureaji su u dobrom stanju i savreno ispravni.

Sve je paljivo proverio. Lori je svakako mnogo vie odgovaralo da posmatra njenu kuu i nametaj nego nju, ali ju je ipak nervirala i uznemiravala njegova pedantnost u proceni. Pronaao je rupicu u fugnama meu ploicama i proakao je kaiprstom. - Potrebno je samo malo pojaati fugne - rekla je sa nestrpljenjem. - Znam. Mogao bih i sam to da sredim. -Spustio je pogled na njene grudi, ne trudei se da sakrije zadivljenost. Dugo ju je tako posmatrao pre nego to ju je ponovo pogledao u lice. - Imam veoma spretne ruke.

Nekoliko sekundi ostala je zarobljena u tom intenzivnom pogledu njegovih zelenih oiju, a zatim se ljutito okrenula od njega. Kladim se da si spretan, pomisila je sa prezrenjem.

Iako joj je kafa pekla jezik, ispila ju je u jednom velikom gutljaju i buno spustila tacnu i oljicu na radnu povrinu. Nije ga elela u svojoj blizini. Uznemiravao ju je i inio nervoznom i nesigurnom. Ali nije jednostavno mogla da ga izbaci napolje. Bio je klijent gospoe Hajtauer. Jedino je mogla da se nada da e uskoro sklopiti ugovor o kupoprodaji. - ta bi jo eleo da vidi? Prekrstivi noge, kukovima se naslonio na radnu povrinu i polako je ispijao svoju kafu, sve vreme je intenzivno posmatrajui. - Nisam ba mnogo video do sada. ta ti misli da treba da mi pokae?

Nije joj promakla dvosmislenost njegovog pitanja, ali je odluila da ne odreaguje. Da li on ikada misli na bilo ta drugo? Reputacija enskaroa koja ga prati nije neopravdana. Ukoliko je istina sve to se o njemu pria, udo da uopte moe da zakopa rajsfelus na pantalonama.

I na tu pomisao, pogled joj se spustio na taj deo njegovog tela, kao da eli da proveri. A to je bila greka. Jer su mu farmerke dobro stajale. Veoma dobro. I mada su bile pristojno zakopane, nisu mogle da u potpunosti sakriju njegovu mukost. I ako ta izboina ispod rajsfelusa nije bila dovoljna da je uveri da je pred njom pravi mukarac od krvi i mesa, bilo je dovoljno da pogleda te snane butine koje su je uokviravale i da bude sigurna da ga nije pogreno procenila.

16 Anna

Zvoncica

I ni trunke sala na stomaku. O, ne. Sportska majica mu je visila preko potpuno ravnog stomaka, malo zategnuta preko snanih prsa. Ni sebi nije elela da prizna da je primetila izazovan pramiak zlatnih malja u dubokom izrezu majice. Ostala je potpuno nema posle ovog detaljnog pregleda, da je on morao da prekine tiinu. - Gde je podrum? - Molim? - Sino si ga pomenula, ali ga nisam video. Da li ova vrata vode u podrum?

Preao je do vrata na drugoj strani kuhinje i pokuao da ih otvori. - Klju visi na jednom ekseru odmah pored - obavestila ga je Lora, primoravajui svoja stopala da se pokrenu. Morala je da mu se sasvim priblii kako bi dohvatila klju, sakriven izmeu friidera i zida. - Da li je uvek zakljuan? - Da. - Zato? Ima li u njemu porodinih skeleta?

Zlobno ga je pogledala preko ramena dok je otkljuavala vrata. - Nema, ali to je jedini deo ove kue koji mi se nikada nije dopadao. - Zato? - Ne znam - rekla je slegnuvi ramenima. - Deluje mi sablasno. - Onda bi moda bilo bolje da ja prvi siem. Probio se pored nje. Pokuala je da se pribije uza zid, ali ju je ipak dotakao. Svuda i svime odjednom. Grudima se oeao o njene. Snaan elektricitet ju je celu protresao, kao da ju je neko upravo vratio u ivot, kao da su je bukvalno ukljuili u struju. Ne bi je zaudilo ni da je videla kako lete varnice. Na drugom stepeniku se okrenuo i upitao: - Silazi li?

Lora se prisetila kako je tu istu reenicu nedavno ula u nekom filmu i kako je glavna junakinja odgovorila neto provokativno i sugestivno, i proklela sebe zbog toga to su joj se misli kretale u tom pravcu. Zato je samo promucala: - Uh, ne, samo ti idi. Ja u popiti jo jednu olju kafe dok ti istrauje tamo dole. - Molim te. Zaista je malo sablasno. Uostalom, treba da mi pokae gde je ta. ta ako se izgubim? I ako imam neka pitanja... - U redu, u redu - odgovorila je Lora iznervirano. Oklevajui, spustila je golo stopalo na prvi drveni stepenik. - Doi, pomoi u ti.

I pre nego to je shvatila ta planira da uradi, neno je svojom rukom obuhvatio njenu. Polako ju je vodio niz mrane stepenice. - Pazi gde staje - upozorio je. - U dnu stepenita se nalazi prekida za svetio. Sa tvoje desne strane - objasnila mu je dok joj se glas zastraujue odbijao o zidove. Pronaao ga je i pritisnuo. Nita se nije desilo. - Izvini. Verovatno je pregorela sijalica. - U redu je. Vrata su otvorena, dopire dovoljno svetla.

17 Anna

Zvoncica

Nadala se da e, poto nije bilo svetla, obustaviti obilazak podruma. ak se okrenula sa namerom da pone da se vraa uz stepenice, ali joj je on i dalje vrsto stezao ruku. Nije joj preostalo nita drugo do da ga prati u mranu podzemnu prostoriju.

Pod je bio hladan pod njenim stopalima. Podrum je mirisao na vlagu. Vazduh je bio ustajao. Zamiljala je paukove i mieve i ostale neprijatne stvari. - ta se nalazi u svim ovim teglama na policama? - Kompoti i demovi. Ueereno voe i povre u turiji. Gledis je sve ovo spremila pre nego to je otila. - Valjaju li emu? - Sve je savreno. Gledis je sjajna kuvarica. - teta to si morala da je otpusti. Lora je istog trenutka zauzela odbrambeni stav. - Nisam morala. Tako sam odluila.

Nije nita dalje komentarisao, ali je postavljao pitanje za pitanjem dok nije zadovoljio svoju radoznalost. Sve vreme ju je drao za ruku, a ona nije ni primetila koliko snano stiska njegovu, sve dok nisu krenuli natrag prema stepenicama. Okupala ih je svetlost koja je dopirala kroz kuhinjska vrata iznad njih. Olabavila je stisak. - Stvarno se plai ovog podruma, zar ne? - Stvarno. - I hladno ti je.

Poeo je da joj snano trlja miice. Lora je za trenutak bila okamenjena pod njegovim dodirom. Nepomino je stajala, dozvolivi mu da dlanovima energino prelazi od njenih laktova do ramena i natrag, i jo jednom, i jo jednom, dok nije osetila kako joj se toplota iri telom. Ili je moda toplota koja ju je preplavila bila posledica neprijatnosti koju je osetila? Jer, Dejms nije posmatrao ni njene najeene ruke, niti njeno lice. Pogled mu je bio na njenim grudima. Tako je shvatio da joj je hladno.

Jednim pokretom se oslobodila njegovih ruku i potrala uz stepenice. - Mislim da mi je potrebna jo jedna oljica kafe. - Uletela je u kuhinju i pourila da ponovo uzme svoju olju i napuni je kafom. - eli li ti jo jednu olju? - Ne, hvala ti. - Paljivo je zakljuao podrumska vrata i vratio klju na skriveno mesto iza friidera. - Ali mislim da postoji neto to bi ti prijalo mnogo vie od kafe.

Polako se okrenula, i podjednako polako spustila oljicu. Glas mu je bio dubok i tih. Intenzivno je naglaavao prisnost trenutka. Pogled mu je bio sugestivan dok joj se pribliavao samouverenim korakom. Iako svesna da bi trebalo da pobegne, Lora nije mogla da se pomeri. Nije ak ni ruke podigla kada ju je dotakao.

Polako je razmrsio vor na pekiru koji joj je i dalje obavijao glavu i skinuo ga. Vlana kosa joj se rasula oko lica i preko ramena. Bacivi pekir na pod, Djejms je ponovo podigao ruke, zaronio prste u njenu kosu i sklonio joj je sa lica. Poto je nekoliko puta provukao prste i razmrsio vlane pramenove, osetio je kako joj kosa postaje meka i svilenkasta. Potom ju je obuhvatio oko vrata i izmasirao joj vratne prljenove vrhovima prstiju. - Dakle, da li ti je ovo pomoglo da se oslobodi te napetosti u vratu?

18 Anna

Zvoncica

I svakako je pomoglo. Takoe joj je smekalo kolena i uinilo ih nesposobnim da je odre u uspravnom poloaju. Takode joj je zapalilo vatru duboko u utrobi. Vatru koja se sada irila celim telom i topila joj sredite i butine. - Da, hvala ti. - Vie od bilo ega elela je da pobegne pre nego to potpuno podlegne njegovom neodoljivom armu. Ponovo se oslobodila njegovih ruku i naterala sebe da proe pored njega. Nekako je uspela da spusti tacnu i oljicu na sto, a da ih ne ispusti. - Kako bi bilo... kako bi bilo da ponemo sa sobama u prizemlju? Reci mi ta te zanima, sve u ti pokazati. - U redu. Pratim te.

injenica da je sada hodala ispred njega otrkivene glave ni na koji nain nije joj pomogla da povrati samopouzdanje. inilo joj se da vlana, svea oprana kosa previe razotkriva. Svaki put kada bi je pogledao, oseala se kao da joj je ugroena privatnost, ali nadala se da je njena duboko ukorenjena samokontrola nee izdati pre kraja obilaska kue.

Naravno, sve to je bila samo glupa predstava. Nije elela da prihvati ponudu da svoju kuu proda Dejmsu Padenu ak ni kada bi joj ponudio tri puta veu sumu od one koju je ona traila. Oseala se kao da skrnavi svoj prostor samom injenicom da ga sprovodi kroz kuu. Stresla se na pomisao da e on i njegovi prijatelji siledije tutnjati njenom kuom kao to su nekada davno divljali bioskopom svake subote uvee, izazivajui nevolje sve dok ih upravnik ne bi izbacio. Samo preko nje mrtve. - Ovo je oeva kancelarija - govorila je dok ga je uvodila u prostranu, lamperijom obloenu sobu u zadnjem delu kue. Nametaj je bio koni, komode i radni sto od orahovine i sve je i dalje mirisalo na duvan za lulu. Prostirka od medvee koe nalazila se ispred kamina, a nekoliko lovakih trofeja bezglasno im se kezilo sa zida. Starinski sto za bilijar sa staromodnim konim depovima za kugle zauzimao je centralno mesto u prostoriji. - Igrao je bilijar? - upitao je Dejms. - Neprestano - odgovorila je, smeei se dok se sa setom priseala tih lepih dana. - Dakle, u tome je razlika. Iznenaena njegovim podrugljivim tonom, okrenula se. - Razlika? - Razlika izmeu dentlmena i propalica. Ako igra bilijar u bilijar klubu, onda si propalica, ali ako ga igra u sopstvenoj kui, onda si dentlmen. - Bacio je jo jedan ogoren pogled ka stolu, zatim ka njoj i grubo rekao: - Hajdemo gore.

Nije joj se dopadao zlokoban prizvuk u njegovom glasu. Izgledalo joj je nepristojno da bilo kog mukarca vodi na sprat ka spavaim sobama u potpuno praznoj kui. Da tamo vodi Dejmsa Padena bilo je jo mnogo, mnogo neprijatnije. Glas kojim je izgovorio to: - Hajdemo gore - sadrao je prikrivenu pretnju, kao da je planirao da je tamo kazni za sva ponienja koja je u prolosti doiveo. Osetila je kako joj se vor nelagode u stomaku jo malo zatee.

Meutim, kada su se popeli na sprat, vie nije imao taj strogi izraz lica. Lora mu je prvo pokazala veliku spavau sobu u nadi da nee traiti da vidi i ostale. Ali kad su se ponovo nali na hodniku, on je jednostavno stao i ljubopitljivo se zabuljio u nju sve dok nije odluila

19 Anna

Zvoncica

da mu pokae i druge dve spavae sobe, koje su delile jedno kupatilo. Potom je uurbano krenula ka stepenicama. - Sada u ti pokazati... - ta je ovo? Nije morala da se okrene, znala je na ta se odnosi to pitanje. I naravno, pokazivao je na

spavau sobu u uglu. - To je moja spavaa soba - odgovorila je oklevajui. - Mogu li da je vidim? - Da li je to neophodno? - Mislim da jeste. Zato gospoa Hajtauer nije sa njim, kako bi zaradila svoju proviziju od est posto? Lora je prekorela sebe to je pristala da mu pokae kuu bez njenog prisustva. Iako ju je

njena nametljivost nervirala, sada bi joj ona mogla pomoi da izbegne da Dejmsu Padenu pokae svoju spavau sobu. - Sigurna sam da, ukoliko si ozbiljan u vezi sa ovom kupovinom, gospoa Hajtauer moe da ti zakae... - Ali ja sam ve ovde.

Zavukao je ruke duboko u depove, nakrivio glavu na jednu stranu i pogledao je jasno joj stavljajui do znanja da je spreman da tako ostane do kraja sveta i veka, ili dok ona ne prihvati njegov zahtev. Takva drskost je bila nepodnoljiva, ali je Lora reila da popusti kako ne bi produavala raspravu i kako bi mu to pre videla lea. - U redu. - Ne trudei se da sakrije neprijateljstvo, povela ga je natrag ka kraju hodnika i sklonila se u stranu kako bi ga propustila u svoju spavau sobu. Pogled je odmah usredsredio na krevet, koji je ostao razmeten od prethodne noi. Toga jutra nije imala snage da ga namesti. Na jastuku se i dalje jasno video otisak njene glave. aravi u pastelnim tonovima su bili izguvani. Krevet je izgledao udobno i primamljivo. Zraio je putenou.

Priao je i seo. Preao je rukom preko arava. - Oduvek sam eleo da vidim krevet Lore Nolan. Bila je u iskuenju da mu odbrusi neto sarkastino, poput: - Da nisam ovoliko

siromana, umro bi elei - ali nije. Umesto toga, rekla je: - Izvinjavam se to nije nameten. Nisam jutros imala vremena. - U redu je. Volim razmetene krevete. Progutala je knedlu, pokuavajui da umiri uzbuenje koje ju je protreslo dok je posmatrala kako rukama miluje njene arave.

Poto joj je uputio jedan prilino gorljiv pogled, ustao je i priao toaletnom stolu. Posmatrao je boice sa parfemom, nisku bisernih perli koju je zaboravila da vrati u kutiju za nakit, kolekciju antikvitetnih ukosnica i kristalnu kutiju za prstenje, poklon Lorine bake. Panju mu je privukao ezlong u uglu. Dugo ga je posmatrao pre nego to je ponovo

pogledao u Loru sa tragom osmeha na usnama. Imala je utisak kako razmilja o neem veoma raskalanom.

Priao je velikim prozorima i dugo zurio kroz njih, okrenut leima svojoj domaici. Iz spavae sobe se pruao pogled na zadnje dvorite, na mali dok, kuicu za amce i vodu zaliva Sent Gregori. - Lep pogled.

20 Anna

Zvoncica

- Uvek mi se dopadao. - Da li je ovo uvek bila tvoja soba? - Osim tokom etiri godine koje sam provela na univerzitetu. Okrenuo se na petama. - Ovde si spavala kada smo se upoznali? Potvrdno je klimnula glavom. - Uvek si izgledala tako... savreno. Nedodirljivo. Kao porcelanska lutka. I ova soba izgleda kao soba za lutke. - Ponovo je bacio pogled na krevet. - Da li uvek spava sama?

Prkosno je isturila bradu. - To te se ne tie. iroko se nasmeio. - Mislio sam, nema macu, kucu ili plianog medu? - Ne - kruto je odgovorila, prekrstivi ruke na stomaku. Odmah je zaalila to je to uradila jer je time samo jo vie privukla njegovu panju na svoje grudi. - Dopada mi se ova soba. Tako je udobna. Prisna. - Trudila se da ne pokae uznemirenost, iako su joj obrazi goreli, a srce muklo udaralo. Njegove rei su zvuale nevino, ali je ona jasno prepoznala sugestivni podtekst. elela je da pobegne iz sobe, da pokrije grudi koje su je odavale reagujui na provokativnu atmosferu koju je stvorio. - Da li je ovo kupatilo? - Jeste.

Provirio je kroz delimino otvorena vrata i uao. Lora se nije usudila da ga prati. Dovoljno je bilo to je sa njim bila sama u spavaoj sobi. Ne bi mogla da podnese jo neprijatnosti i stida.

Izaao je nekoliko minuta kasnije. - Ovo se suilo prebaeno preko zavese na kadi. Potpuno je suvo. Prebledela je i zanemela kada je videla kako na dlanu ispruene ruke dri par svilenih

hulahopki, grudnjak i gaice. - Hv... hvala ti. - blentavo je odgovorila, otimajui mu te intimne odevne predmete iz ruku. Njegov dodir je i dalje lebdeo na njima. Svila je pamtila toplinu njegovog dlana. Spustila je sve tri stvari na stolicu kao da se oslobaa dokaza nekog razvratnog zloina. - Pa, mislim da je ovo za sada dovoljno - rekao je.

Izala je iz sobe iza njega, jo uvek u oku od stida i nesposobna da progovori, jedva sposobna da hoda. Saekao je da ga sustigne u dnu stepenita i zatim joj dozvolio da ga isprati do ulaznih vrata. - Gospoda Hajtauer e ti se uskoro javiti. - U redu.

Kada bi mu sada rekla da nema nameru da prihvati negovu ponudu, ma koliko privlana bila, samo bi ga naljutila, a to joj nije bilo potrebno. Zapravo, sumnjala je da zaista eli ovakvo imanje. Zato bi neko toliko bogat i slobodnog duha kao on, eleo da na sebe prebaci odgovornost odravanja ovako stare kue?

Samo ga je perverzna radoznalost privukla. Zato je doao da razgleda kuu. Nikada ranije nije bio pozvan da ue. Sada, poto se obogatio i postao slavan, mogao je da radi ta eli i da ne osea odbijanje zato to ne pripada odgovarajuoj drutvenoj klasi. Bez sumnje je uivao u maltretiranju svih koji su ga ranije poniavali. Ovim joj je vraao milo za drago zato to ga nikada ranije nije pozvala u kuu u Ulici Indigo.

21 Anna

Zvoncica

Razmiljajui o tome, Lora je rekla podrugljivo: - Nadam se da si dobio ono zbog ega si doao.

Zaalila je istog trenutka, posebno kada se zaustavio ve blizu vrata i okrenuo ka njoj. Nije vie izgledao kao tridesetogodinji milioner. Ponovo je bio divlji, razuzdani, opasni osamnaestogodinjak. Jedan neposluan pramen kose pao mu je preko obrve. Ono zlobno izvijanje usana koje je trebalo da predstavlja osmeh joj je bilo poznato jo iz vremena kada ga je posmatrala na fotografijama na stranicama kolskog godinjaka3 Zatvorio je vrata koja je upravo otvorio i rekao: - Ne ba.

Jednim gipkim pokretom zgrabio ju je za miice, okrenuo i pritisnuo uz ulazna vrata. Ruke joj je postavio pored glave, dok joj je istovremeno irio butine kolenom.

Obruio se svojim usnama na njene. Izbegla ih je, odmahujui glavom sa jedne strane na drugu. - Ne! Ne! Ali on je bio neumoljiv i uporan i, iako uopte nije koristio ruke, onog trenutka kada je

svojim ustima zarobio njena u divlji, vreo poljubac, bila je pobeena. Sisao joj je usne sa savrenom preciznou. Jezik mu je u isto vreme bio i oaravajue zavodljiv i nametljiv. Vrelina poljupca istopila je njen otpor. Bio je to jedan od onih pohotnih poljubaca za koje je Lora verovala da postoje samo na filmskom platnu. Bio je gladan i slavio je na njenim ustima kao da su divan, zamaman slatki. I traio je jo, i jo. Za sve to vreme, njegova butina je neno razdvajala njene. Kada je konano podigao glavu, usne su joj bile ruiaste i vlane, oi blistave, telo toplo i podatno. Grudi su joj se brzo podizale i sputale. Spustio je pogled na njene dojke, bezobrazno dotakao napupeli centar jedne i uz tri lenja kruna pokreta palcem uinio da postane jo vri. - Oh, lutkice, tako si dobra - promrmljao je. Zatim je zastenjao i ponovo je poljubio.

Loru ju ponizilo to ju je dodirivao sa toliko slobode, a posebno ju je uznemiravalo to to je eljno prihvatala njegova milovanja. Uspela je da se oslobodi i odgurne ga. Bez daha, tela ukoenog od besa, obratila mu se: - Zato si to uradio?

Nju je protreslo do sri, ali njega kao da nije dotaklo to to se upravo desilo. inilo se kao da ga njen gnev zabavlja. - Mislio sam da ti je potrebno dobro ljubljenje.

Otiao je pre nego to je uspela da smisli i izgovori odgovarajuu drsku repliku. - Ne razumem, Loro. Lora je drala telefonsku slualicu uz uho i uzaludno trljala elo trudei se da se

oslobodi pulsirajue glavobolje. Strepela je od poziva gospoe Hajtauer, i pokazalo se da je za to imala dobrog razloga. - ao mi je to u vas razoarati, ali ne mogu da prihvatim njegovu ponudu. - Mogla je da zamisli kako agentica sa druge strane telefonske linije u sebi broji do deset kako bi se smirila. - Ali ponudio je tano onoliko koliko si traila - uzviknula je. - Sve do poslednjeg centa! - Znam, znam - odgovorila je grizui donju usnu. - Ne radi se o novcu. 3 School yearbook: u amerikim kolama svaka generacija dobija godinjak koji, izmeu ostalog, sadri i fotografije svih uenika i uenica zavrnih razreda osnovnih kola i gimnazija. (prim, prev.)

22 Anna

Zvoncica

- Da li moda razmilja o tome da odustane od prodaje? - Naravno da ne. - Ovo pitanje je bilo retoriko, jer je agentica dobro znala u kakvoj se finansijskoj krizi nalazi. - Dakle? Lora se skupila u stolici. - Ne radi se o novcu. Radi se o kupcu - konano je objasnila tihim glasom. - Razumem. - Ne verujem da razumete, gospoo Hajtauer. Molim vas, nemojte misliti da sam snob. Morate razumeti da je ova kua oduvek bila u mojoj porodici. Za mene ona nije samo komad zemlje i gomila cigala. Ona za mene ima vrednost koja se ne moe meriti dolarima i centima. Ovakvo imanje zahteva i veliku odgovornost. elim da budem sigurna e osoba koja ga kupi biti u stanju da se o njemu i stara. - Sumnjam da bi gospodin Paden bio nemaran vlasnik. Ima reputaciju veoma visprenog biznismena.

I enskaroa, pomislila je Lora sa gorinom. Jo uvek je bila zgroena sopstvenim ponaanjem malo ranije toga dana. Kako je mogla da jednostavno stoji i dozvoli mu da je tako iskoristi?

Bila je nekoliko godina mlada od Dejmsa Padena, ali i ona i sve druge devojice u gimnaziji u Gregoriju su znale koliko se dobro ljubi. Devojice koje mu nisu odolele uvek su elele da se time hvale. Ostale su im potajno zavidele, javno ih karakterisale kao loe devojke i izbegavale ih kako bi sauvale sopstvenu reputaciju. I u koju je od te dve kategorije Lora Nolan sada sebe mogla da svrsta? NE samo da nije odolela, ve je i aktivno uestvovala. - Ne govorim o njegovoj sposobnosti da vodi posao - nervozno je odbrusila, iskaljujui svoje nezadovoljstvo na agentici za nekretnine. Nastavila je u mnogo pomirljivijem tonu. - Govorim o oseanjima. O pripadnosti.

O trajanju. ao mi je gospodo Hajtauer, ali Dejms Paden svakako nije dobar kupac za moju kuu. - Stekla sam utisak da ti se ba uri da je proda - odgovorila je ledenim glasom. - I uri mi se - podjednako hladno joj je odgovorila Lora. - Ali ukoliko vi ne moete da razumete i potujete moja oseanja, moda bi trebalo da pronaem nekog drugog... - Izvini - pourila je da kae gospoda Hajtauer. - Naravno da razumem koliko ti ta kua znai. Ali veoma je nezgodno to si odluila da na tome insistira ba u ovom trenulku. ta sada da kaem gospodinu Padenu? - Recite mu da sam odbila njegovu ponudu. - Njemu nije lako rei ne. Bio je to eufemizam. - Potrudite se. - U redu - odgovorila je gospoa Hajtauer mirei se sa sudbinom.

Lori je bilo neprijatno to je svojoj agentici priredila ovu neprijatnost, ali je bila sasvim uverena u ispravnost svoje odluke. Dok ona o tome odluuje, Dejms Paden nikada nee nogom kroiti u ovu kuu.

23 Anna

Zvoncica

Ali, ba kao to je gospoa Hajtauer predvidela, on nije prihvatio Lorino odbijanje bez borbe. U toku tog istog poslepodneva, agentica se javila jo dva puta da ponudi viu cenu od traene. Iako su nove ponude bile vise nego primamljive, Lora je ih tvrdoglavo obe odbila. Konano, umorna od njegove upornosti i diskretnog prekorevanja koji se oseao u glasu agentice, Lora je izala iz kue kako bi izbegla nove telefonske pozive.

Bio je petak posle podne, gradske ulice su vrvele od ljudi koji su obavljali redovnu kupovinu pred vikend, radnici su urili u banke da unove ekove sa platom za tu nedelju, a mladi su se spremali za vonju kolima kroz glavnu ulicu, to je i tih dana predstavljalo najei oblik zabave u tom gradiu.

Zahvaljujui lakom povetarcu iz zaliva, vazduh je bio vlaan. Lora se uasavala jo jedne podgrejane veere, pa je svratila na ulinu pijacu i prila tezgi sa sveim voem i povrem kako bi kupila namirnice za vonu salatu.

Birala je najsonije domae breskve kada se iza nje zaustavio jedan automobil. Vrata sa suvozaeve strane su se otvorila, gotovo je udarajui po nogama. Okrenula se i susrela sa mrkim pogledom Dejmsa Padena, koji se naginjao iz unutranjosti automobila. - Ulazi.

24 Anna

Zvoncica

3.

eila je da ga ignorie i ponovo okrenula glavu. - Rekao sam ti da ue. Nastavila je da paljivo bira breskve. - Nije mi problem da napravim scenu, Loro, i znam da je i tebi to jasno. Ali mislim da ti

se ne bi dopalo da te epam za kosu i uvuem u automobil. Dakle, ukoliko ne eli da finim graanima Gregorija ponudi dobar tra koji bi veeras mogli da prevakavaju uz veeru, predlaem ti da spusti svoju ljupku guzu na sedite prokletog automobila.

Glas mu je bio tih i nean, ali je sadrao notu ozbiljne pretnje i Lora je zakljuila da bi joj bilo pametnije da ga poslua. Do tog trenutka niko jo nije primetio da joj se obraa, ali to bi se ubrzo moglo promeniti. Nije elela da na ve poduu listu svojih problema doda i to da je neko povee sa njim. Bogatstvo mu nije povratilo dobar glas.

Izgledalo je da bi, pod datim okolnostima, bilo mnogo bezbednije da mu se pridrui u kolima pre nego to ih neko primeti, nego da rizikuje da sprovede svoju pretnju u delo i napravi scenu. - Vratiu se kasnije, gospodine Poti - doviknula je vlasniku tezge. Ve je usluivao sledeeg kupca i samo joj je ljubazno klimnuo glavom.

Ula je u sportski automobil i brzo zatvorila vrata. Dejms je ubacio menja u prvu brzinu i izleteo na ulicu kao metak, nateravi Loru da se zalepi za ve prilino sputen naslon udobnog, koom prekrivenog sedita.

Vozio je brzo i veto. Ipak, brzina kojom je proletao gradskim ulicama ostavila ju je bez daha, sve dok se nisu nali van grada na otvorenom drumu. - Hoe li mi rei kuda idemo? - upitala ga je, posmatrajui ga iskosa.

Ako je bio besan, to je dobro krio. I on je bio duboko uvaljen u svoje sedite. Kada nije menjao brzine, zglob desne ruke mu je bio nonalantno oslonjen na koni volan. Lakat je izbacio kroz otvoren prozor. Izgledalo je da ne primeuje kako mu vetar mrsi kosu, a jo manje kako je raupao Lorinu. Na kratko ju je pogledao pre nego to je odgovorio: - Na parkiralite. - Par... - nije mogla ni da dovri tu re. Usta su joj odjednom bila potpuno suva. Okrenula je glavu i zurila kroz prozor. Skrenuo je na istok, i vozili su se putem koji se sputao ka zalivu. Kroz drvee je mogla uti um talasa u daljini.

Put se suzio, i konano su se nali u orsokaku iza koga se prostirala movarna plaa u maloj uvali. Dejms je ugasio monu mainu. Nalazili su se na potpuno pustom mestu, a okolno drvee kao da se pretei nadnosilo nad njih. Guste lijane su se obavijale oko grana i u slapovima sputale do zemlje. Borovi su se izdizali do neba.

Plaa je bila uska, peana i prekrivena gomilama morske trave. None ptice su polako poele da formiraju svoje male horove u sumraku. Insekti su tiho zujali nad zamuljanom vodom koja se odbijala o obalu.

Lora je instinktivno odskoila kada je Dejms prebacio ruku preko naslona njenog sedita. - Opusti se.

R

25 Anna

Zvoncica

- Mogu da se kladim da svim devojkama koje ovde dovede govori to isto - kiselo je promrsila, pribijajui se uz vrata automobila.

Nasmejao se duboko, zavodljivo. - Kad bolje razmislim, u pravu si. - I, jesu li se? Opustile, hou rei. Spustio je lenj i sanjiv pogled na njene usne. - Veina njih. - A ostale? - Ostale su bile previe uzbuene da bi se opustile. - Uzbuene? - Seksualno uzbuene. Tako ti i treba, ba si morala to da ga pita. - Ili jednostavno uzbuene to su u mom drutvu. Njegova tatina je bila neverovatna i ona je samo prezrivo frknula. - E, pa ja nisam ni

oputena ni uzbuena. Besna sam kao ris. Hoe li me, molim te, vratiti na pijacu kako bih pokupila svoj automobil i vratila se kui? - Neu. Jo uvek ne. Prvo moramo malo da porazgovaramo. - Mogli smo da porazgovaramo i preko telefona. Ali, to bi bilo previe pristojno i konvencionalno, zar ne? A ti nikada u ivotu nisi uradio nita ni pristojno ni konvencionalno. - Tako je - jo se malo blie nagnuo prema njoj smeei se. - I zna ta mislim? Mislim da ti se upravo to kod mene dopada. Mislim da ti se to mnogo dopada. Zato ti srce udara kao u malog uplaenog zeke.

Nije elela da se uputa u raspravu o ovom poslednjem komentaru, posebno poto je bio u pravu u vezi sa obe tvrdnje, a zatim i zato to je shvatila da je znao koliko joj srce ludo udara zato to je posmatrao tkaninu bluze koja je vibrirala preko njenih grudi. Kako bi se osetila sigurnijom, jednostavno se okrenula i nastavila da hladno bulji kroz prozor. - Zato nisi prihvatila moju ponudu da kupim kuu? - Bila je neprihvatljiva. - Ponudio sam onoliko koliko si traila. - Potrebno mi je vie od novca od osobe koja kupi kuu u Ulici Indigo. - Na primer? - Na primer, spremnost da se o njoj stara. - Moe li to malo da mi pojasni? - Ne elim da neki nestabilni lik jednostavno kupi kuu i pusti je da propada. - Nemam nameru da dopustim da kua propada. - Sigurna sam da e ti uskoro dosaditi. Toliko je daleko od svega. Gregori nema onaj blistavi noni ivot na koji si se, sigurna sam, navikao. Dosadie ti i grad i odgovornost da se brine o kui kao to je ova. - Planiram da se ovde penzioniem. - Da se penzionie? - upitala je sa oiglednom nevericom. - U trideset etvrtoj godini?

26 Anna

Zvoncica

- Da, da se penzioniem - odgovorio je sa osmehom koji mu se polako irio licem. -Dok ne smislim neto novo i zanimljivo na emu bih zaradio sledei milion dolara.

Niko sa imalo samopotovanja ne govori tako otvoreno o sopstvenom finansijskom uspehu. Ovaj komentar joj je samo potvrdio koliko je neotesan. Ali, ako je on ve reio da bude otvoren, bie i ona. - Ne elim tebi da prodam kuu. I taka. - Postoje zakoni protiv diskriminacije - smireno joj je odgovorio. - Mislim da u nai naina da ih zaobiem. - Imam dovoljno novca da kupim tvoje imanje. - Znam. Ali imanje u Ulici Indigo nije trofej koji se dobija kada uspeno obavi neki posao. - Kako to misli? - Telo mu se napelo od neprijatnosti i Lora je znala da je pogodila osetljivo mesto. - Mislim da ti vie od samog imanja eli potovanje koje sa njim poistoveuje. Ono to jo nisi shvatio je da ast i drutveni presti nisu na prodaju. Potovanje ti ni milioni dolara ne mogu kupiti, gospodine Paden.

Stisnuo je bradu u izrazu besa, ali joj nije protivreio. Konano je rekao: - U redu, proitala si me. Ali i ja tebe itam kao otvorenu knjigu. Znam pravi razlog zbog koga ne eli da mi proda svoju kuu. - I koji je to razlog? - zapitala je ljupko. Njena lana ljubaznost isprovocirala je gnevnu reakciju. Zgrabio joj je miicu takvom brzinom da je poskoila od straha. -Moj novac nije dovoljno dobar za tebe, to je taj razlog. - To nije... - Sasluaj me. Moj novac nije stari novac. Nije buao u sefovima banaka nekoliko gospodskih generacija unazad. Ja sam ga zaradio, i to ne obraujui ovu finu aristokratsku zemlju, ve trgovinom. Za tebe i prema tvom vrednosnom sistemu verovatno nisam bolji od najobinijeg trgovakog putnika. - Ne znam ni kako mi se deda zvao, a kamoli da ti izrecitujem svoje porodino stablo od vremena Graanskog rata ili jo dalje u prolost. Kao klinac sam stekao reputaciju loeg momka i pijandure. Zaista, kako se uopte usuujem da mislim da mogu da kupim imanje Indigo? Tako ti razmilja, zar ne? Slagala ga je: - Ne. Blago je odmahnuo glavom. - Pa, rei u ti neto, gospoice Loro Nolan. Ne razlikuje se vie toliko od mene. Znam sve o tvojim finansijskim problemima. Plava krv ne plaa raune, je li tako? Porodinim imenom ne moe da se hrani, zar ne? Kada si ostala bez novca, banku je ba bilo briga ko ti je bio deka. U nevolji si. Dakle, gde te je dovelo to tvoje gospodsko poreklo?

Suze uasa sijale su joj u oima. Nije mogla da podnese injenicu da on zna da je bez novca i u dugovima. - Treba da se stidi to to uopte pominje! - Oslobodila je ruku. - Ne treba mi ni tvoj novac, niti tvoja milostinja. - Vraga ti ne treba - zareao je. - U sosu si do nosa, do onog istog nosa koji si na mene dizala svaki put kada bismo se sreli. I dopadalo ti se to ili ne, ja sam tu da te spasim. Ne

27 Anna

Zvoncica

vidim da ima jo zainteresovanih kupaca koji se tuku da iz tvojih aristokratskih ruica preuzmu kuu u Ulici Indigo. Nema izbora, mora je prodati bedniku poput mene, i to te razjeda. - Vodi me kui - zakrgutala je kroz stisnute zube. - ta ti vie smeta, pitam se. To to imam novca, a ti nema? To to sada Dejms Paden ima mo nad tobom? To to u iveti u kui kojoj do pre nekoliko godina nisam smeo ni da priem? - Zastao je kako bi naglasio sledee pitanje. - Ili to to sam te jutros poljubio, a tebi se dopalo?

Pogledala ga je kiptei od besa. - Dobie kuu, proklet bio. Samo me vrati do mojih kola. Odmah. Iznenada se nagao kako bi svojim rukama obuhvatio njeno lice. Trgnuo joj je glavu

kada je pokuala da je okrene od njegovog lica. - To ne bio bio prvi put, sea se? - neno je rekao. vrsto je zatvorila oi. - Molim te, vozi me natrag u grad. Dugo je zurio u nju, mranog i napetog lica. Konano ju je pustio i vratio se na svoje

sedite. Motor je zaurlao kada je okrenuo klju u kontakt bravi. Oboje su utali. Pijaca je ve bila zatvorena kada su se vratili u grad. im je zakoio, Lora je otvorila vrata i izletela napolje. - Veeras u pozvati gospodu Hajtauer. - Snano je zalupila vrata za

sobom. Nije otiao dok nije video da je bezbedno krenula sa parkinga. Senke koje je pun mesec oslikavao po njenoj spavaoj sobi bile su turobne. Leala je u krevetu, razmiljajui koliko e jo malo noi provesti u svojoj spavaoj sobi. Bol je bio

nepodnoljiv. Srce joj je bilo slomljeno i sumnjala je da e ikada zaceliti. Odvajanje od imanja u Ulici Indigo moglo se porediti samo sa cepanjem srca na dva dela. Kako e iveti bez ove kue?

Ali nije imala drugog izbora. Za dva dana e kua zakonski pripadati drugome. Ime Dejmsa Padena nalazie se na vlasnikom listu.

Gospoa Hajtauer je bila oekivano razdragana kada ju je Lora pozvala da joj kae da e prihvatiti poslednju ponudu gospodina Padena. Nita nije rekla o tome kako ju je maltretirao dok nije pristala. Agentica je jedino elela da bude sigurna da je kupoprodaja izvesna i da e ona dobiti svoju izdanu proviziju. - Pripremiu ugovor. Ako ga veeras potpiete i ti i gospodin Paden, moemo da ga zakljuimo ve prekosutra. Naravno, sutra u morati da se izborim sa ogromnom papirologijom, ali insistirao je na tome da sve zavrimo u najkraem moguem roku. - Prekosutra - uzviknula je Lora uznemireno. - Ali neu imati vremena da se spakujem. - Imae. Ugovorom je precizirano da ima trideset dana da se iseli.

28 Anna

Zvoncica

I to je nekakva uteha. Za trideset dana e morati da zauvek napusti kuu u Ulici Indigo broj 22. Teko joj je bilo da misli na to. Kao to nije mogla da razmilja ni o poljupcu sa Dejmsom Padenom tog jutra.

Ili o poljupcu koji je pomenuo kasnije toga dana. Godinama poto se to dogodilo, Lora je pokuavala da izbrie upravo to seanje na

njega. Sada joj ga je Dejms ponovo probudio i morala je sa njim da se suoi. Moda e sada, kao odrasla osoba, sve sagledati iz potpuno druge perspektive. Ali poznati nemir ju je ponovo preplavio kada je poela da se prisea te noi nakon fudbalske utakmice.

Bila je u treem razredu gimnazije. Bio je petak uvee. Hladno novembarsko vee. Dah joj se ledio dok se posle probe orkestra sputala betonskim stepenicama iz kolske zgrade ka autobuskoj stanici.

Izduvni gasovi iz nekoliko motocikala dodatno su zamaglili vazduh. Izgledalo je kao da su se stvorili niotkuda i potpuno su je okruili. Bila je zarobljena izmeu njih i zida kolske zgrade. - Vidi, vidi, koga mi to ovde imamo? - otezao je jedan bajker. - Mislim da je to jedna od onih vrckavih devojica. Kako vas ono zovu, srce? - Maoretkinje, glupane - odgovorio je jedan od njegovih tupavih drugara. - I ona je jedna od njih, u pravu si. Izgleda okretno kao balerina, zar ne?

Svi su zakljuili da je to strano smeno i glasno se zakikotali. Ali ne toliko glasno da bi privukli panju drugih lanova kolskog orkestra koji su upravo ulazili u kolski autobus na drugoj strani parkinga. Svi su ili na urku posle fudbalske utakmice. Njihov tim je pobedio i svi su bili u slavljenikom raspoloenju. kolski autobus se orio od smeha i pobednikih usklika. Neko je izneo bubanj i zauo se ritam kolskog mara. Lora je bila zarobljena u senci zgrade gde je niko nije mogao videti. Izala je poslednja tako da nije bilo nade da e jo neko naii. - Pustite me da proem - rekla je to je odlunije mogla. Srce joj je lupalo brzo i divlje, ba kao i bubanj u autobusu. Prepoznala je motocikliste. Bili su deo bande koja je besciljno lutala gradom smiljajui kako da napravi nered. Pojedinano moda i nisu bili tako loi, ali ovako na gomili, podsticali su jedan drugog i bili su opasni. Lora je bila dovoljno pametna da zna da treba da se plai.

Jedan od njih, onaj koji joj se prvi obratio, jo je malo pribliio svoj motocikl. - Pustiemo te, ali prvo mora malo da plee za nas. Nismo te dovoljno dobro videli za vreme utakmice. Je li tako momci? Ortaci su se nasmejali njegovoj dosetki i zduno se sloili sa njim. Ohrabren, pruio je ruku i strgao joj jaknu, tako da je Lora ostala samo u kratkoj suknjici i majiici sa ljokicama koje su ona i ostale maoretkinje nosile tokom utakmica. Na fudbalskom terenu je ta uniforma izgledala prihvatljivo. Izbliza, izgledala je jeftino i dreee. Lora je bila svesna pohotnih pogleda momaka koji su je okruivali i uas joj se polako peo uz grlo. Okrenula se u nameri da pokua da pobegne. Ali put joj je prepreio jo jedan motocikl koji do tada nije primetila. Opkoraivi ga, na njemu je sedeo Dejms Paden, svima poznat kao voa te bande, dok mu je cigareta visila sa donje usne. Lora se nije esto sretala sa njim od kada je, na opte iznenaenje, maturirao tri godine ranije.

29 Anna

Zvoncica

Znala je da radi u automehaniarskoj radnji na obodu grada, ali nikada nije imala prilike da vidi takvo mesto. Za sve popravke automobila u njihovoj porodici starao se Bo. Viala ga je u gradu, ali veoma retko. Razgovarali su samo ako bi se on njoj prvi obratio.

Jednom u samoposluzi, kada joj je maina za pie i slatkie progutala novie, ali joj nije isporuila eljenu konzervu koka-kole, Dejms se pojavio iza nje, snano udario pesnicom u staklo, zatim prihvatio i otvorio konzervu koka-kole koju je uspeo da izbaci i pruio joj je uz onaj znam-kako-izgleda-naga osmeh, da bi se odmah potom okrenuo i otiao bez ijedne progovorene rei.

Sada je stajala pred njim, gledali su se licem u lice i bila je na njegovom terenu. Obrve su mu bile navuene na duboke, zamiljene oi omeene gustim trepavicama. Vilicu mu je uokvirivala podignuta kragna kone jakne. Butine su mu bile irom razmaknute jer je opkoraio svoj motocikl kome je motor i dalje radio. Izgledalo je kao da prede, kao maka koja je upravo uhvatila dobru veeru.

Duboko je udahnuo dim cigarete, i otpuhnuo ga nagore tako da mu je dim napravio sablasan venac iznad glave. Zatim je bacio opuak na asfalt. - Kuda ste krenuli tako u urbi, gospoice Loro? - Na... na urku orkestra. - Nervozno je ovlaila usne, svesna da je pet bajkera sateruje uza zid, onemoguavajui joj bilo kakvu mogunost bekstva. Jedan od njih rekao je neto nepristojno u vezi sa njenim nogama.

Dejms je bradom pokazao na svoje prijatelje. - Momci i ja bismo mogli da ti priredimo urku. Zacerekali su se. - Mogli bismo, sigurno - rekao je drugi.

Lora je drhtala od hladnoe i od straha. - Ne bi trebalo da se odvajam od svoje grupe. - Da li uvek radi ono to bi trebalo da radi? - upitao ju je Paden. Nije stigla da odgovori pre nego to im je svima panju privukao kolski autobus.

Motor je zabrundao i autobus je polako krenuo preko praznog kolskog parkiralita. Uasnuta, Lora je posmatrala kako farovi nestaju u pomrini. - Hm, ba teta - rekao je jedan od momaka iza nje. - Otili su bez tebe, vrtirepko.

Lora je u panici pogledala Dejmsa. - Molim te. - Oi su joj bile pune suza. - Da vidimo neki plesni korak, devojko. - Autor ovih rei ju je pljesnuo po zadnjici. Okrenula se. - Prestani. Da se nisi usudio da me ponovo dotakne! Namrtio se. - Vidi, nisam siguran da mi se dopada tvoj nadmeni stav, lepotice. Zato si

tako puna sebe? - Uznemirena je jer je zaboravila svoju palicu. Morau da joj dam neku drugu dugaku palicu da uvre.

Svi su prasnuli u raskalaan smeh. Onaj koji se poslednji oglasio siao je sa svog motorcikla. - Da vidimo koliko dobro stvara nova prijateljstva. - Nagnuo se i zgrabio je za ramena. - Ne! Lora je vrisnula i poela da se bori protiv tog nasilnika. Uspela je da ga udari u bradu

stisnutom pesnicom. Opsovao je razjareno i udvostruio napore da je savlada. Prijatelji su

30 Anna

Zvoncica

mu prili u pomo kada su shvatili da je Lora mnogo snanija nego to su mislili. Energino se borila iako je sve vreme uzvikivala pozive u pomo. - Pustite je.

Tiho izgovorene rei presekle su tamu kao otar ma. Svi sem jednog bajkera su se povukli unazad. On ju je silom ljubio i u isto vreme surovo stiskao zadnjicu. - Rekao sam da je pusti. - Ovoga puta su rei bile mnogo britkije. Siledija je podigao glavu i preko ramena pogledao u svog vodu. - Zato? - Zato to sam ti tako rekao. - Do avola, ona se samo folira. I ona to eli. - Ovo ti je poslednje upozorenje. Bajker je za trenutak razmislio da li bi trebalo da se raspravlja, ali je ipak razum pobedio i odustao je. Znao je kako grub Paden moe da bude i nije eleo da mu se suprotstavi.

im je ovaj sklonio ruke sa Lore, Dejms ju je uhvatio za runi zgob, stisnuo ga i povukao tako snano da joj umalo nije slomio vrat. - Penji se - rekao je kratko, pokazujui na zadnje sedite svog motocikla.

Ni trenutka nije oklevala pre nego to je sela iza njega. Dodir hladne koe na njenim golim butinama izazvao je jaku reakciju od koje je ostala bez daha. Udahnula je duboko prijatan hladan vazduh pokuavajui da se oslobodi ogavnog ukusa piva koji je na njenim usnama ostavio nasilan poljubac onog huligana. - Dodajte joj jaknu - naredio je Dejms. Jedan od njegovih prijatelja je posluao. Dejms je saekao da je navue pre nego to je grupi svojih vernih pratilaca promrmljao: - Vidimo se kasnije. - Zaulo se turiranje motora i njegov motocikl je u sledeem trenutku ve jurio preko parkinga i niz ulicu. Kako se nisu prevrnuli kada su uli u krivinu, Lori nikada nee biti jasno.

Nije mogla ni o emu da razmilja sem o strahu i o potrebi da se odri na motociklu. Dejms je verovatno osetio njen strah i doviknuo joj je preko ramena: - Dri se za mene. - Oklevajui, ali svesna da joj je to jedina ansa, Lora ga je obgrlila rukama oko struka. Telo ispod kone jakne bilo je toplo. I muevno. Prestravljujue muevno. Nikada nijednog momka nije ovako prisno dodirivala. Samo, ovo nije bio momak. Ovo je bio mukarac. - Gde je ta urka? - Ne elim da idem - uzviknula je. - Molim te, vozi me kui.

Nije je pitao gde stanuje. Znao je da ona pripada kui u Ulici Indigo 22. Vozio je brzo, a strah u njoj se nikako nije smirivao. Uas onoga to je moglo da se desi

ju je konano savladao i poela je da plae. Suze su joj se slivale niz obraze, gotovo su se ledile na koi bievane ledenim vetrom koji joj je parao lice.

Zarila je lice u njegova lea kako bi se zatitila. Mirisao je na ,,old spajs i na kou. Njegova kosa joj je vitlala ispred oiju. Kada su izali iz grada, a seoski putevi postali truckavi, jo ga je jae obrglila, nesvesno mu stiskajui kukove svojim butinama.

31 Anna

Zvoncica

Tano je znala kada su skrenuli u Ulicu Indigo, ali nije podigla glavu sve dok nije zaustavio motor uz ivicu trotoara ispred broja 22. Kua je bila mrana. Roditelji su joj izali sa prijateljima posle fudbalske utakmice, uvereni da e biti bezbedna na urci sa drugarima iz kolskog orkestra.

Motocikl se potpuno zaustavio, a ona i dalje nije podizala glavu. Ostala je da sedi priljubljena uz najveeg buntovnika koji je ikada divljao ulicama Gregorija. Polako je spustila ruke. - Jesi li dobro? - upitao ju je Dejms, zabacujui glavu unazad. Pogledi su im se sreli, pomislila je kako ima divne trepavice i potvrdno klimnula glavom. - Sigurno? - Oslanjajui se o njegova ramena prekoraila je preko motora. - Da, hvala ti. - Glas joj je drhtao. Meseina je obasjavala vlane tragove na njenim obrazima. Oi su joj i dalje bile pune suza. Blistale su.

Dejms je prebacio drugu nogu preko motora, sjahao i stao ispred nje. Intenzivno joj je prouavao lice. Ugao usana mu se na trenutak iskrivio u osmeh. - Razmazao ti se ru.

Podigao je ruku do njenog obraza i palcem neno preao preko usana, briui razmazani crveni ru koji je nanosila samo za nastupe na fudbalskim utakmicama. Nekoliko puta joj je preao preko usta, pomno pratei pogledom kretanje svog palca.

Neobino ga je ganula njena ranjivost. Nikada nije osetio tako meke usne. Zagledao joj se u oi. Bile su ogromne, nevine, zapanjene, i pune blistavih suza.

Nagnuo se i poljubio je bez razmiljanja. Bio je to nean poljubac, mekan i saoseajan. Ali vrsto utisnut u njene usne. Protrljao je poluotvorena usta o njena. Bio je to svakako najprisniji i najuzbudljiviji poljubac koji je Lora ikada iskusila. Nepoznata senzacija prola joj je itavim telom i pronala svoj cilj u dubini njene enstvenosti. Bradavice su joj bridele. Silovito ga je odgurnula pre nego to je uspeo da je zagrli. Treptaj poude koju je osetila ju je uasnuo i iznenada je mrzela mukarca koji je uinio da se osea tako nesigurno i nebezbedno. - Da li si me spasao od svojih prijatelja da bi me imao samo za sebe?

Dejms je izgledao iznenaen njenom osvetoljubivou. ak je i uzmakao jedan korak. Sekund kasnije, uobiajeni podrugljivi osmeh zaigrao mu je na usnama i zavrio je razgovor podjednako uvredljivo. - Previe si beskrvna za mene, gospoice Loro.

Prebacio je nogu preko sedita motocikla, nagazio na pedalu za paljenje, i kada je motor zabrundao, preleteo preko ljunane staze obasuvi njene bele izmice sitnim kameniima.

Lora ga nije vie videla sve do prethodne veeri kada je izronio iz mraka ispod trema njene kue. Kao i uvek, Dejms Paden joj je doneo nevolju. Ponovo se ponaao kao njen spasilac, ali, kao i prvi put, nije mu bila zahvalna zato to se umeao.

32 Anna

Zvoncica

Obukla je komplet koji je nosila na oevoj sahrani, potpuno u skladu sa raspoloenjem u kome se nalazila. Pravih lea i visoko uzdignute glave ula je u prostorije preduzea zaduenog za prenos tapija i vlasnitva. Samo oni koji su je izuzetno dobro poznavali mogli bi da naslute neverovatnu tugu i oaj koje je krila. - Dobro jutro, Loro - pozdravio ju je Dejms Paden kada je posle nekoliko minuta uao u privatnu kancelariju u koju su i nju uveli. Ledeno mu se osmehnula: - Dejmse. - Nadam se da ti ovo vreme odgovara.

Stisla je zube kako ne bi zavritala da joj nijedno vreme nikada nee odgovarati za predaju porodinog imanja u njegove ruke. Jedva se kontroliui, odgovorila je: - elela bih da ovo zavrimo to pre.

Seo je na stolicu do njene. Obeshrabrilo ju je kada ga je ugledala tako normalnog. Normalnog u smislu da je nosio poslovno, lepo krojeno trodelno braon odelo, besprekornu koulju boje slonovae i odgovarajuu braon prugastu kravatu. Imao je zlatne manetne i zlatnu iglu za kravatu. Braon cipele sijale su visokim sjajem. Izgledao je kao tipian, savreno stilizovan japi sa Medison avenije. Lora nije mogla da se seti da li ga je ikada videla u bilo emu drugom sem u farmerkama.

Iako je odelo odavalo utisak uspenog poslovnog oveka, izraz lica mu je i dalje bio buntovan i sumoran kao i ranije, zakljuila je kada se usudila da ga pogleda u oi.

Gospoda Hajtauer je zavrila razgovor sa slubenikom gradskog katastra u vezi sa prenosom vlasnitva i dajui sebi na znaaju nagla se preko stola ka Lori i Dejmsu. - Sve je u redu i papiri su spremni za potpisivanje.

Lora je bacila pogled na hrpu papira i odluno potpisala jedan po jedan. Gospoda Hajtauer ih je potom predala Dejmsu, koji je dodao svoj potpis na za to odreeno mesto.

Lora je pokuala da ne razmilja o onome u emu uestvuje. Mislila je da bi tako moda mogla da preivi ovo to joj se dogaa. Ponavljala je u sebi da je ovo sve nuno, kao stomatoloka intervencija, i da se mora truditi da sve proe to bezbolnije, sa saznanjem da e ishod biti za nju pozitivan.

Konano joj je predstavnik banke predao ek sa garancijom. I dok je agentica srdano estitala Dejmsu na novom domu, Lora je pogledala u sumu na eku. - Mislim da se potkrala neka greka - iznenaeno je rekla. Tri para oiju ju je iznenaeno pogledalo. - Suma na eku - dodala je i pokazala im: - suma je previsoka. - Siguran sam da nema greke - rekao je bankar, stavljajui naoare za itanje. - Procenat gospoe Hajtauer i svi ostali trokovi koje snosi prodavac nisu obraunati - objasnila je Lora. S obzirom na cenu imanja kakvo je ovo u Ulici Indigo 22, to je bila poprilina suma. - Oh, gospodin Paden se za to postarao - odgovorila je gospoa Hajtauer sa olakanjem. - Tako je precizirano u kupoprodajnom ugovoru.

Lora je zanemela. Pogledala je u Dejmsa koji je kao krivac zurio u vrhove sospstvenih cipela. - Izgleda da nisam proitala tu stavku Ugovora - promrmljala je. 33

Anna

Zvoncica

Stoiki je izdrala ostali deo mune procedure. Kada je konano mogla da se pozdravi, okrenula se ka Dejmsu i upola glasa ga upitala: - Mogu li da porazgovaram sa tobom u etiri oka?

Nasmeio joj se. - Naravno, lutkice. Upravo sam hteo isto to ja tebe da pitam. Poto su se oi svih prisutnih iznenada okrenule ka njima, Lora mu je dozvolila da je uhvati za lakat i izvede iz kancelarije na ulicu. - Moemo li da ruamo zajedno? - upitao je

im su proli kroz ulazna vrata. - Nije mi potrebno tvoje milosre - zaitala je. Nasmeila se za sluaj da ih neko jo uvek posmatra, ali su rei bile britke kao sablja. Naslonio se na zid zgrade od crvene cigle. - Ne verujem da poziv na ruak moe da se okarakterie kao in milosra. - Nemoj izigravati nevinace. - Bila je besna kao ris, i oseala je kako joj obrazi gore. Nadala se da on to ipak ne primeuje. - Govorim o svom onom novcu koji si dodao na ugovorenu cenu. Trebalo je da ja platim procenat gospoi Hajtauer. Takoe je trebalo da platim... - Mislio sam da ti to dugujem. - Nita ti meni ne duguje. - Naterao sam te da mi proda svoje imanje. eleo sam da ti se nekako oduim. - Nemoj mi initi nikakve usluge. Ovo je poslovna transakcija, nita vie od toga. I kao to si tako nepristojno ve primetio pre neki dan, nisam imala drugog izbora do da prodam kuu. Ali od tebe ne elim ni centa vie! - Sve je ve zavreno, Loro. Ve si primila ek sa garancijom. Predlaem ti da ubudue paljivije ita ugovor kada sklapa neki posao. - A ja tebi predlaem da ide do avola. - Okrenula se na petama svojih tamnoplavih salonki i odmarirala ulicom. - Da li ovo znai da nema nita od ruka? Taj ovek je zaista nepodnoljiv.

Stigla je kui puei se. Bacala je odeu sa sebe kao da je neim zaraena. Ruak! Kako se usuuje da bude ljubazan?

Kada se malo smirila, pozvala je telefonom svog advokata da mu kae da je ek kod nje i da je spremna da ga deponuje. - Pa, to je dobro za poetak - rekao je uoljivo neraspoloen. - Za poetak? Mislila sam da je ovo reenje svih mojih problema. - Svakako e biti dovoljno da otplati hipoteke koje je tvoj otac uzeo na kuu, ali nee pokriti sve tvoje dugove. - Poeo je da joj ita dugaak spisak cifara. - U redu, u redu - rekla je Lora alosno kada je zavrio. - Pretpostavljam da jo nisam shvatila koliko sam u stvari zaduena.

34 Anna

Zvoncica

Ali kua je sve to imam. Nemam drugih izvora prihoda. - Ima nametaj - tiho je rekao advokat. - Ali to je moj nametaj - pobunila se. - To je moje nasledstvo. - Nasledstvo od neprocenjive vrednosti, Lora. - Pustio ju je da razmisli par trenutaka. - Uostalom, ta e sada sa njim? Gde e ga uopte smestiti?

Bio je u pravu. Ve je konkurisala u nekoliko privatnih kola za radno mesto profesorke. Nije imala kvalifikacije ni za ta drugo i dopadala joj se ideja da se primiri u nekom ekskluzivnom internatu za devojice. Ali takav posao joj nee doneti preterano veliku platu, niti mogunost da kupi kuu koja bi bila dovoljno velika da u nju smesti sav masivni nametaj iz svog doma u Ulici Indigo.

Skladitenje nametaja bi joj nepredvieno podiglo redovne trokove. - Pretpostavljam da si u pravu - priznala je. Ve je izgubila kuu. Zato ne i nametaj? Suze su joj se skupljale u oima pretei da se preliju, ali je uspevala da ih zadri. - Kako da organizujem prodaju nametaja? - Prepusti to meni. - Ne elim da svi u gradu saznaju. - Razumem. Predlaem da organizujemo diskretnu aukciju nedge drugde. Moda u Atlanti. Ili u Savani, mada je to moda preblizu Gregorija. - U Atlanti. Neto do