e-mail: knjiga@danas.rs

sreda, 24. oktobar 2018.Urednik: Dragan Sto{i}

BR. 3

Vladimir Matkovi}

santijago Ronkaqolojedan je odnajtra`enijihlatinoameri~kihsavremenih

pisaca. Prvi put smoga sreli pro{legodine kad jepredstavio svoja dvaromana – Crveni april(Laguna) i Stid (Agora).Tada su kwi`evni kriti~ari uwemu prepoznali novogVargasa Qosu, u me|uvremenu{irom sveta postaje svepopularniji, kwige su muprevedene na na vi{e od 20jezika, a {irom planete sti~enove ~itaoce.

Za{to ste sa biv{imameri~kim ambasadorom u[paniji Xejmsom Kostosom, u~etiri ruke napisali kwigu“Ameri~ki prijateq” koja jena {panskom iza{la prenekoliko dana?

– Zato {to Xejms Kostospredstavqa vrednosti BarakaObame u vreme DonaldaTrampa, a to je pravi trenutakda shvatimo za{to namnedostaje Obama. Najva`nije jeto da je re~ o diplomati kojije zastupaju}i te vrednostinastojao da povezuje quderazli~itih profesijaministre, glumce, peva~e,

preduzetnike. Kao ambasadorbio je poseban. Wegova idejadiplomatije bila je da sequdi upoznaju, dru`e i shvateda me|usobne razlike nisutoliko velike kao {to se

~ine. Danas imamoprevi{e politi~arakoji sve vremepoku{avaju da nasubede za{to nemo`emo da

razgovaramo sa onimdrugim, za{to ne mo`emo

da se susretnemo s tim drugim,za{to je taj neko drugi idioti za{to se ne}emo razumeti.Zbog toga mi se i svidelaideja da napi{em pri~u onekome ko radi ne{to sasvimsuprotno.

^ini se da situacija ukojoj se trenutno nalaziBrazil podse}a na radwe izva{ih romana?

– Upravo sam se vratio izBrazila, ove godine sam tamobio dva puta. Prvi put sam biou jednoj od najsiroma{nijihfavela u Rio de @aneiru, adrugi put u jednom odnajbogatijih gradova Salvadoru.Ta zemqa prakti~no `ivi uratnom stawu, po favelama`ive qudi naoru`aniautomatskim pu{kama. Mislimda qudi, koji }e glasati zalidera krajwe desnice @airaBolsonara u drugom krugupredsedni~kih izbora u nedequ28. oktobra, nisu ni fa{isti,ni rasisti, niti mizogeni. To

su qudi koji `ele red. Kad jenasiqe i ratno stawe upitawu desnica obe}ava da }ezavesti red, {to je nasiqerazuzdanije sve }e vi{e bitionih koji `ele da se uspostavired. Ne mislim da }e red bitiuspostavqen, {tavi{e mislimda }e nasiqa biti jo{ vi{e izato je situacija zabriwavaju}a.

Treba li ostatak LatinskeAmerike da strahuje od onoga{to se de{ava u Brazilu?

– Da, jer sve ono {to sede{avalo u Brazilu jeizvezeno. Biv{i predsednik,Luis Ignasio Lula da Silvaizvezao je uspe{an politi~kimodel koji je ceo svet po~eo dakopira, posle je izvezena ikorupcija (Slu~aj Odebreht,prim. VM), na~in na koji jejedna firma korumpirala vlastpro{irio se celim regionom,sli~no je i sa nasiqem. Zbogtoga moramo da se zabrinemo.

Trenutno `ivite u[paniji, koliko se tamo{wakwi`evna scena promenilaod trenutka kad ste stigli utu zemqu?

– Osiroma{ila je. Kad samdo{ao to je bila imperija. To jebio Holivud. Bilo je mnogovelikih izdava~a, mnogo

zanimqivih izdawa, bilo jemnogo doga|aja. Danas se svesmawilo. [panija kao i Evropauop{te ima svoje probleme izatvorenija je u samu sebe vi{enego {to je to bila ranije. Svesam ube|eniji da je trenutnoistinska kulturna prestonicahispanske kulture i {panskogjezika Meksiko, jer se odanderade stvari za SAD i ostatakameri~kog kontinenta, u samomMeksiku `ivi 125 milionaqudi. Tako da se mo}, koju je ukulturolo{kom smislu nekadimala [panija, pomerila kaMeksiko i celoj LatinskojAmerici.

Da li je to osvetanekada{wih kolonija “majciotaxbini?

– Ne, naprotiv. To je odli~naprilika i za [pance. ^esto u[paniji govorim o tome kako sumnogi tamo{wi izdava~i idistributeri navikli da mislekako je Latinska Amerikadaleka i siroma{na. Me|utim,ako se boqe i vi{e pove`u saovim kontinentom i [pancimogu boqe da prodaju svojekwige i prona|u tr`i{ta zasvoje kulturne proizvode. Mismo jedna zajednica i kadanekom u toj zajednici ide dobro,to je prilika za sve ostale.

Kako gledate naglobalizaciju kad je upitawu kwi`evnost, da li jedobra ili lo{a?

– Mislim da je kulturastvorena da uklawa granice, ane da ih postavqa. Kwige namslu`e tome da se boqerazumemo, da se upoznamo. Utom smislu su i ostaliproizvodi kulture globalni ipoma`u da se razli~iti qudiboqe razumeju, da prona|u ono{to im je zajedni~ko.

SANTJAGO RONKAWOLO:Qudi u Brazilu `ele red

Foto

: Sta

nisl

av M

ilojk

ovi}

KWIGE U [AKE!

GOSTISAJMA

Sve sam ube|eniji da je trenutnoistinska kulturna prestonica

hispanske kulture i {panskog jezikaMeksiko: Santjago Ronkawolo

LI^NA KARTASantjago Ronkaqolo (1975) naj-mla|i je autor koji je dobionagradu Alfaguara (za Crveniapril, 2006) i ugledno Indi-pendentovo priznawe za stra-nu kwi`evnost (2011) u Londo-nu. Wegov prethodni romanStid (2004) privukao je pa`wukritike i publike u celom hi-spano svetu, preveden je namnoge jezike i po wemu je sni-mqen film. Osim toga, objavioje, izme|u ostalih, romane mak-simalna kazna, Princ kajmana,Uspomene jedne dame, Urugvaj-ski qubavnik, Oskar i `ene iNo} ~ioda, kao i zbirku pri~aOdrastawe je tu`an posao(2003). Scenarista, dramaturg,autor kwiga za decu i novinar,saradnik je raznih medija uLatinskoj Americi i {panskogdnevnog lista El Pais.

II sreda, 24. oktobar 2018.

Kwiga Hari Poter i Kamen mu-drosti objavqena je 26. juna 1997i od tada kwige o Hariju Poteruneprestano prema{uju rekorde.Prodate su u vi{e od 450 milio-na primeraka {irom sveta iprevedene na 80 jezika. U ~astproslave 20. godi{wice HarijaPotera, istra`ite i vi izuzetnuzbirku magijskih predmeta sa iz-lo`be Hari Poter: Istorijamagije u Britanskom muzeju.

Tako po~iwe prvo poglavqe^arobni svet Harija Poteranovog, luksuznog doprinosa beo-gradske IK Evro Book, koji bi-smo mogli nazvati ukori~ena iz-lo`ba, ~ije se premijerno poka-zivawe za korisnike srpskog je-zika desilo prvog dana ovogodi-{weg Me|unarodnog beograd-skog sajma kwiga.

Sama izlo`ba je zasnovana nanastavnom programu Hogvortsai otkrivawu mitova i predawakoja ~ine sr` serijala o HarijuPoteru. Na stranicama koje sle-de vide}ete eksponate koje jetim kustosa u Britanskoj bi-blioteci bri`qivo izdvojio ipribavio iz wihove vlastitekolekcije, kao i iz sijaset dru-gih institucija i privatnih ko-lekcija {irom sveta. Pridru-`ite se kustosima na putovawui otkrijte...

Nastavak je uvoda u izma{ta-ni svet magije uz opasku da “~a-robwa~ki svet ~eka na vas...”

A u wemu se re|aju poglavqaPute{estvije, Skica Hog-vortsa, Autorkin sinopsis,Hogvortski profesori, HP iDarslijevi, Hogvorts ekspres,Napici i alhemija, Boce sa ~a-robnim napicima, Ve{tice skotlom, Redigovani odlomci

tekstova..., Herbologija, Ko-rewe Mandragore, Izu~avaweba{tenskih patuqaka, ^ini,

Pesma [e{ira za razvrstava-we, Ulaz u Dijagon-aleju, Pred-skazivawe, Gatawe iz dlana,

Baziliks, Zmajska jaja, Pro-{lost, sada{wost, budu}-nost, Maketa scenografije zapredstavu HP i Ukleto de-te... sa izuzetnim ilustracija-ma Ximija Keja, kao i ilustro-vanim poku{ajima same Rou-lingove, faksimilima wenih itekstova reagovawa...

Izlo`bom o istoriji magijeu Britanskoj biblioteci uLondonu, odr`anoj od 20. okto-bra 2017. do 28. februara 2018,obele`ena je 20. godi{wica odizlaska prve kwige Xoan K.Rouling o de~aku ~arobwakuHari Poter i Kamen mudro-sti. Postavka pod nazivom Ha-ri Poter – Istorija magije,tretirala je magiju i prirodaverovawa otkrivaju}i da sumnoge stvari koje su qubiteqikwiga mislili da su izmi{qe-ne zapravo zasnovane na ~iwe-nicama ili na folkloru. Iz-lo`ba je 5. oktobra ove godineseli preseqena u wujor{koIstorijsko dru{tvo (Histori-cal Society – Museum & Library),gde }e mo}i da se pogleda do 27.januara 2019.

Povodom ove godi{wice or-ganizator izlo`be, izdava~kaku}a Blumsberi, objavila je dvenove kwige – Hari Poter:Istorija magije – kwiga izlo-`be i Hari Poter – Putovawekroz istoriju magije.

Prva kwiga ~itaocima pru-`a uvid u predmete koji se izu-~avaju u [koli za ve{ti~are-we i ~arobwa{tva u Hogvort-su, a druga detaqe o istorijimagije, od alhemije i anti~kogve{ti~arewa do Hogvortsa.Autor ilustracija za ovu kwi-gu je Xim Kej. D. S.

SAJAMSKI SVE@E

Magi~na izlo`ba me|u koricama

Novo, luksuzno opremqeno izda-we kwige Salamandera Skaman-dera Fantasti~ne zveri i gdeih na}i (smatra se klasikom u ~a-robwa~kom svetu), koje je za ovajSajam pripremila ̂ arobna kwi-ga, sadr`i zanimqivu zbirku ma-gi~nih bi}a koje je ilustrovalaOlivija Lomenek Gil. “^uveni~arobwa~ki zoolog SalamanderSkamander proveo je godine u is-tra`ivawu i stvorio delo ne-merqive vrednosti. Dive mu senau~nici, obo`avaju ga mladi ve-{ci i ve{tice, a u prvim godina-ma ovog veka postao je poznat ~aki me|u Normalcima”, navodi iz-dava~. Izdawe koje predstavqa^arobna kwiga sadr`i i potpu-no osve`ene tekstove kao i {estnovih fantasti~nih zveri kojenastawuju Severnu Ameriku, kaoi predgovor Xoane Rouling.

Ina~e, isti izdava~ je pre ne-koliko godina realizovao prvuvarijantu Fantasti~nih zveri,zajedno sa naslovima Kvidi~kroz vekove i Pripovesti bardaBidla. Kwiga Fantasti~nezveri i gde ih na}i, ba{ kao {tojoj ime nagove{tava, obja{wenoje tada, predstavqa prakti~nipriru~nik za ~arobwake. U sve-tu u kojem vam ne ginu susreti sraznoraznim bi}ima, potrebnoje dobro se upoznati sa onim {to

mladog avanturistu ~eka. Pri-kazi raznih zveri i stvorewa na-pisani su s mnogo duha i vi{e jenego zanimqivo pratiti wihovuklasifikaciju, pogotovo na oneopasne i one dosadne. Prizna}e-te da nema mnogo magi~nih sve-tova u kojima se autor potrudioda osmisli i dosadna ~udovi{ta.Posebnu dra` svim qubiteqimada}e originalne bele{ke Hari-ja Potera, Rona i Hermione, po-{to je ovo priru~nik ~iji prvivlasnik nismo mi, ve} upravopolaznici {kole za magiju. Nataj na~in, ~italac zaista postajesastavni deo ~udesnog sveta o ko-jem je ve} ~itao. Ova kwiga nijepisana kao roman, ve} kao stvar-ni priru~nik, tako da se mo`elistati i neobavezno, kad godpo`elite da vas ~uda nabrojanau woj odvoje od svakodnevice.

Naravno, X. K. Rouling {tagod da pripremi, Holivud reagu-je. Tako je bilo i povodom ovekwige. Prvi film istoimenognaziva – Fantasti~ne zveri igde ih na}i realizovan je 2016.godine, pod rediteqskom pali-com Dejvida Jejtsa. Fran{iza odpet planiranih delova, dobijaove godine drugi nastavak – TheCrimes of Grindelwald. Film jenajavqen za 16. novembar, a redi-teq je isti. D. S.

NAJBOQIEVROPSKI RAD IZ KOMPARA-TIVNEEKONOMIJEEkonomistica, dr SowaAvlija{ dobitnica jevisokog priznawa - nagradeEvropske asocijacije zakomparativne ekonomskestudije (EACES) za 2018.Disertaciju Sowe Avlija{@ene i rad. Ka politi~kojekonomiji tranzicije,odbrawenu na Londonskoj{koli ekonomije, objavilaje na srpskom jezikuAkademska kwiga 2017, aEACES ju je proglasilanajboqim radom izkomparativne ekonomije uEvropi. U obrazlo`ewu`irija navodi se da jenagrada dodeqena radu kojiima najve}i potencijal dauti~e na oblastkomparativnih ekonomskihstudija u budu}nosti. Unavedenoj studiji SowaAvlija{ analiziraaktivnost ̀ ena natr`i{tu rada metodomkomparativne politi~keekonomije, pra}enestatisti~kom analizom(primenom

ekonometrijskih metodaregresione analize, grupuod 13 zemaqa jugoisto~neEvrope, centralnoisto~neEvrope i balti~kihzemaqa), me|u kojima je iSrbija upostsocijalisti~komperiodu. Nagrada jedobitnici uru~ena uVar{avi. Za kwigu @ene irad. Ka politi~kojekonomiji tranzicijedobila je i nagraduAn|elka Mili} zadru{tvene nauke za 2018.godinu. S. V.

ROULING MAGIJAHari Poter serijal: Hari Poter i Kamen mudrosti (1997); Hari Po-ter i Dvorana tajni (1998); Hari Poter i zatvorenik iz Askabana(1999); Hari Poter i Vatreni pehar (2000); Hari Poter i Red fenik-sa (2003); Hari Poter i Polukrvni princ (2005) i Hari Poter i Re-likvije smrti (2007). Istoimena filmska fran{iza ima jedan na-stavak vi{e (posledwa kwiga snimqena je u dva nastavka);Dodaci Hari Poter serijalu: Fantasti~ne zveri i gde ih na}i X. K.Rouling je objavila 2001, kako bi pomogla dobrotvornoj organizaci-ji Comic Relief (luksuzno izdawe sa ilustracijama Olivije Lomeni~Gil, 2017); Kvidi~ kroz vekove objavqen 2001, tako|e kao pomo} or-ganizaciji CR; Pripovesti barda Bidla (2008), drama Hari Poter iukleto dete (2016), Fantasti~ne zveri i gde ih na}i (originalni sce-nario za film, 2016).

Nove fantasti~ne zveri

IIIsreda, 24. oktobar 2018.

Jelena Tasi}

kwi`evna kritika uliteraturi za decuima izuzetnuva`nosti zato {tokad roditeqi,

bibliotekari i u~iteqibiraju}i kwige za decuzapo~iwu obrazovawe budu}eg~itaoca literature zaodrasle. Ako se upoznate sapravim kwigama kao dete,onda }ete najverovatnijenastaviti da ~itate i kadodrastete. ^itawe nije samova`no kao umetni~ka forma,potreban nam je i jezik da bismo mogli da ~itamo ipi{emo, {to je neophodno dabi smo razumeli dru{tvo. Toje zapravo demokratsko pitawe– {to su boqi ~itaoci, to suve}e mogu}nosti da se promenisvet i da ne budeteprevareni – ka`e zaDanas Lota Olson,kwi`evna kriti~arkaiz [vedske, gost-predava~ na seminaruo kwi`evnoj kritici zade~ju kwi`evnost, koji jena 63. Me|unarodnom sajmukwiga u Beogradu organizovalaizdava~ka ku}a Odiseja.

Lota Olson je vi{e od tridecenije novinarka {vedskogjutarweg lista Dagens Nyheter,a posledwih 17 godina poznataje kao kwi`evna kriti~arka zade~ju kwi`evnost i krimiromane za odrasle.

Ako je dobra de~ja kwiga,kako ste rekli na seminaru,ona koju mogu da ~itaju sviuzrasti i da je u su{tininajva`nija dobra pri~a, {tatreba da sadr`i dobrakritika u kwi`evnosti zadecu?

– Su{tine dobre kritike jeda bude spona izme|u kwige i~itaoca. To je veoma te{koposti}i. S jedne strane va`noje dobre kwige pokazati svima,ali s druge strane morate davodite ra~una da je svaki~italac posebna pri~a.Idealna situacija je da sedeca susre}u sa mnogimkwigama i da uz pomo}roditeqe, bibliotekara iliu~iteqa izaberu za sebe onukoja je za wih najprikladnija.Kriti~ar se obra}a svima, asr` dobre kritike je bude ustawu da poka`e o kakvoj jekwizi re~, tako da ~itaocimogu da prepoznaju da i je tokwiga za wih ili ne.

Na seminaru se mnogopri~alo o savremenoj de~jojkwi`evnosti. [ta je je saklasicima za decu iproverenim kwi`evnimvrednostima u tom `anru?

– I ja sam o tomerazmi{qala tokom seminara,jer smo se nekoliko putavra}ali na to da je taj jezikdeci te`ak za razumevawe.Jako je te{ko sa klasicima iza decu i za odrasle. Volelabih da svi mogu da pro~itajuAvanture Toma Sojera, alina`alost ne mogu. Mogu}e je daza 50 godina klasici de~ijeliterature postanu klasici zaodrasle. Svakako to mo`e dase proba, ali rizik je da }e sedeca upla{iti zato {to je tosuvi{e kompleksno za wih ite{ko im je da to ~itaju. U[vedskoj smo pro{le godineimali slu~aj pisca iilustratora koji su napravilislikovnicu o Hamletu. Bila je

divna, a mnogi odrasli ~itaocusu izjavili da prvi putrazumeju o ~emu se radi u ovom[ekspirovom delu. Mislim daje jako va`no da imamo tusposobnost da stare pri~eispri~amo na novi na~in.

Kuda to onda ide na{acivilizacija i {ta je sa tomdecom doga|a?

– Mo`da }e prona}i noveputeve ka toj klasi~nojkwi`evnosti.

Dolazite iz [vedske kojaima veliku tradiciju kad jere~ o literaturi za decu. U~emu je tajna ~itanosti iuspeha skandinavskih, aposebno {vedskih pisaca zadecu?

– To je komplikovana stvar.Kratak odgovor glasio bi:Astrid Lindgren. Prva wenakwiga objavqena je 1945, to jebila Pipi Druga ^arapa. To jebio novi na~in posmatrawadece i ona je bila neverovatnouticajna tokom pedesetih,{ezdesetih godina, a i kasnije.Bila je i izdava~ – radila je u

izdava~koj ku}i i mala jeveliki uticaj na to koje sekwige za decu objavquju. Onasama napisala je najpopularnijede~je kwige. Kad je po~ela daradi, dr`avna TV je odmahzapo~ela saradwu sa piscima,naro~ito sa Astrid Lindgren,tako da deca koja nisu moglada ~itaju Pipi Dugu ^arapugledala su TV seriju i

filmove. Pipi i drugi junaciAstrid Lindgren – Karlson,bra}a Lavqe srce... postali suizuzetno popularni. Mnogipisci su onda po~eli da pi{uscenarija za TV, {to stvaraneku vrstu op{teg znawa oonome {to de~ji pisci pi{u. Toje izuzetno va`no zato {tomnoga deca ne ~itaju. To je deouspeha i Hari Potera, jer sunapravili filmove koji sudosegli do svih. S drugestrane, Hari Poter pokazujeva`nost emocija u kwigama zadecu. Wegov uspeh nije u tome,kako neki misle, {to je toroman o ~arobwacima, negozato {to govori o usamqenosti,gubitku roditeqa, odrastawu i`eqi da se bude svoj.

Ogledni roman za sajamskiseminar za usavr{avawakwi`evne bio je roman zadecu Doktor Proktor ivelike kra|e svetskipoznatog pisca krimi romanaJua Nesbea. Da lianga`ovawe u ovom `anrupisaca Nesbeovog kalibrapoma`e ~itanosti?

– Mislim da ne. Mo`da dato funkcioni{e obrnuto –deca koja ~itaju Nesbea mo`da}e nastaviti da ga ~itaju ikad odrastu. ^ini mi se daodrasli ne biraju kwige popiscima. Astrid Lindgren jepisala samo kwi`evnost zadecu. Xoan Rouling nije bilaba{ uspe{na kao pisac zaodrasle, boqa je kao pisac zadecu. Ju Nesbe je kao pisac zaodrasle veoma tu`an, ima taj

setan ton, dok kao pisac zadecu ima dosta referenci nafilmove i kwi`evnost.Mislim da je on dobar pisac.

Da li u dobadigitalizacije ima smislapri~ati o kwigama za decu i{ta mislite o wihovom“prebacivawu” u druge –elektronske forme?

– Izuzetno je te{ko sadasagledati kuda sve to vodi.Znam pisce koji poku{avaju dadigitaliziju svoja dela – daurade ne{to druga~ije, alinisam sigurna da je tonajboqi put.

Beogradski sajam kwigaove godine ima slogan“Radost ~itawa”, a wegovomotvarawu ~ula se poruka daje “kwiga bila na po~etku ida }e biti I na kraju”. Da lidelite taj optimizam?

– Sla`em se, mislim daho}e, ali nisam potpunosigurna u to, jer deca danasimaju pristup internetu kojisve mewa. Jasno nam je da decaposredstvom interneta videmnogo vi{e nego {to bitrebalo, znamo da definitivnona drugi na~in ~itaju irazumeju tekst, ali ne znamokuda }e nas to odvesti.Postoji mali, ali zna~ajannagove{taj da deca po~iwuvi{e da cene {tampane kwige.One su uvek tu, ne treba imstruja, internet, a mo`ete i daih zadr`ite kad je pro~itate.

Prevod sa engleskog jezikaZorana Popovi}

Lota Olson, kwi`evna kriti~arka iz [vedske

^itawe i pisawe jedemokratsko pitawe

ODISEJIN SAJAMSKI SEMINARIzdava~ka ku}a Odiseja na celodnevnom sajamskom seminaru za usa-vr{avawe kriti~kog pisawa o kwi`evnosti za decu okupila je no-vinare, blogere, de~ije pisce, bibliotekare i u~iteqe. Pored LoteOlson, o ovoj temu su govorile i vodile radionice i Tijana Tropinsa Instituta za kwi`evnost u Beogradu i Ivana Miji} iz Visoke{kole strukovnih studija za obrazovawe vaspita~a u Novom Sadu.Odiseja je najavila da }e ovom temom nastaviti da se bavi na svomsajtu i posle Sajma kwiga.

GOSTISAJMA

Dobra kritikaje spona izme|u kwige i ~itaoca

“

Foto

: Sta

nisl

av M

ilojk

ovi}

VIV sreda, 24. oktobar 2018.

Za poeziju Milene Markovi}nepoznati ~ovek zabele`io je“pjesme stoje ~vrsto izme|u na-siqa svakodnevice i otvorenedu{e”. S wegovim re~ima uneko-liko se slo`ila i sama MilenaMarkovi}, dramska spisateqi-ca, scenaristkiwa i pesnikiwana po~etku razgovora koji je usklopu sajamskog programa Por-tret pesnikiwe uprili~en iz-me|u we i pisca/kriti~ara Mu-harema Bazduqa. Ona jerekla da je oduvek bilaqubiteq gradske poezi-je, koja se pojavquje s na-stankom gradova, te da jepoznato “da pred krajsredweg veka postojiuli~na poezija, poezijapod ve{alima, poezijamemento mori (seti sesmrti)”. “Isto tako po-stoje qudi koji uzvikujudok reklamiraju svojeproizvode da bi ih pro-dali. Zato mi je, kad jesvakodnevica u pitawu,bio bitan ̀ argon. Vero-vatno se sa nastankomgradova pojavquje neko-liko vrsta ̀ argona, voj-ni~ki, lopovski trgo-va~ki, posle mementomori, a kasnije i ̀ argonvezan za odre|enu vrstupoezije”, kazala je Mi-lena, dodaju}i da je u ra-noj mladosti, izme|uostalih, mnogo volelaHlebwikova, a s tim uvezi su i weni po~eci,jer je prema sopstvenim re~imakao i ve}ina isprva posegnulaza imitacijom.

“Prvo {to sam poku{avala daradim je bila imitacija tih tam-nih pesnika, od romantizma kaomoje omiqene struje, sve do deka-denata. Me|utim videla sam dato ne vaqa i po{to sam radila iradila, odabrala sam da pi{em

eksplicitnim jezikom. Usputsam pokazala da i od toga mogudruga~ije tako da sada pi{em po-emu. Neko me je pitao za{to, re-kla sam mo`e mi se”, objasnila jeMilena. Ona je najavila da }e sepoema verovatno zvati Deca, apo{to je veoma tu`na pored we}e napisati i jednu veselu, erot-sku Predsmrtne radosti.

Upitana iz kog ̀ ari{ta dola-zi poema i namerava li da se po-zabavi prozom Milena je odgovo-rila da verovatno na wu ima uti-caj to {to je posledwih deset go-

dina fascinirana s nekoliko pi-saca me|u kojima su i Uelbek iPrilepin, ali da ona sama nijetrenutno zainteresovana za pro-zu jer smatra da joj za takvu vrstuanga`ovawa nedostaju kreativ-ni kapaciteti i vreme. “Mo`danisam ni sposobna, ko zna, vide-}u, jo{ sam mlada”, dodala je.

Govore}i o neizrecivom Mi-

lena je rekla da ovaj fenomenuvek ima veze sa ~e`wom ilistrepwom, {to su, kako je podse-tila, najve}i pokreta~i u lite-raturi. “Postoji ne{to {topreti qudskom `ivotu u svakommogu}em trenutku. Mo`emo ose-titi, ali ne znamo {ta je i to mo-`e biti neizrecivo. Isto takoneizrecivo mo`e biti ne{to ~a-robno, divno {to jo{ nismo do-hvatili. Dve jedine umetni~kediscipline koje uspevaju to dado~araju su muzika i poezija”,konstatovala je Milena.

Muharema Bazduqa, kako je is-pri~ao, najvi{e fascinira to{to Milena, “u potpuno inoko-snoj poziciji, ne samo na srpskojpesni~koj sceni, nego i {ire, navol{eban na~in uspeva svojompoezijom da komunicira sa veoma{irokim krugom ~italaca. “Kadbi gledali pesni~ke kwige kojeimaju takav odjek kod puka bez

ikakvog pe`orativnog kontekstatu Milena uop{te nema preseda-na”, ocenio je Bazduq. On se slo-`io sa Milenom da je lirska po-ezija povezana sa nastankom gra-dova, ali da wen razvoj ima veze isa gubitkom vere u boga kao soci-jalnim pokreta~em stvari. Otu-da i stih “ko u boga vjeruje pjesni-kom ne mo`e biti”, podsetio jeBazduq. “Ideja je u tome da se po-ezija javqa kad qudi odustaju odvere u boga, odustaju i od vere ubesmrtnu du{u. To je lo{a trgo-vina jer umesto vere u besmrtnu

du{u dobije{ ono {to se zoveli~nost, identitet, sopstvo, a os-im toga, kao neku vrstu kusura do-bije{ i poeziju. Ona slu`i daiza|e{ iz granica samog sebe, za-to je Milena u pravu kad ka`e daje ona kao i muzika. Jer kad vjeru-je{ u du{u, ta du{a je, platoni-sti~ki re~eno, do{la iz nekogbo`anskog izvora i te du{e su

negde, makar u teoriji, povezanes drugim du{ama. Ako odustane{od toga, ostaje ti samo li~nost ukojoj si zarobqen kao u kavezu”,smatra Bazduq.

On je skrenuo pa`wu da jeidentitet mnogo mla|a katego-rija nego {to mislimo i da zajed-no sa pojavom onoga {to Englezizovu self dolazi do prve zapad-noevropske epidemije bolesti,koja se tad zvala – melanholija, akoju danas zovemo depresija. “De-presija, a naro~ito wen procvatu na{oj epohi hipertrofiranog

individualizma dolaziod zatvorenosti u sop-stvenu li~nost. Poezijaje dugo bila poku{aj dase iz toga iza|e. I poezi-ja, je i tada i danas zahtje-vala dve stvari, koje suzajedno veoma rijetke,talenat i hrabrost”, is-takao je Bazduq.

Autorka se, me|utim, stim do kraja nije slo`i-la i kazala je da svoju po-eziju ne vidi kao hrabru.“Gledam da pesma bude do-bra i da ne bude la`na.Svaki put kad sam progo-varala u tim pesmamaprogovarala sam o stva-rima koje su me se direkt-no ticale”, rekla je Mi-lena, dodaju}i da kad go-vori mladima o poezijiuvek isti~e kako je bitnoda imaju svoj glas. “Ka-`em im da je taj glas samowihov i ni~iji drugi.Sve ostalo je rad. Ja se-dim, sla`em i trudim seda to bude dobra pesma, da

stane rame uz rame sa mojim u~i-teqima”, objasnila je.

Na pitawe Bazduqa da li jeneku od pesama napisala iz prveruke, da kasnije u woj ne promenini zarez Milena je odgovorilakako je mnoge napisala iz prveruke. Laku no} sinovi moji, i onekoje ti voli{, Jebo vas CV.

A. ]uk

Marokanski istori~ar i stru~-wak za marokansku dijasporu Ab-dulah Busuf bio je glavni preda-va~ na prvoj od tribina kojom seovogodi{wa zemqa po~asni gostpredstavqa na 63. Me|unarodnomsajmu kwiga u Beogradu. Busuf jegovorio o marokanskom verskommodelu koji je ovoj arapskoj zemqina severu Afrike obezbedio du-hovnu stabilnost. Prema wego-vim re~ima to bi mogao da bude irecept za druge delove sveta, po-sebno u borbi protiv terorizma.

– Marokanski verski model po-~iva na tri temeqa. To su mali-kijska pravna {kola, A{aritskou~ewe i suni sufizam. Znawe jeosnov svega, a malikijska pravna{kola uva`ava i zna~aj obi~ajnogprava u verskom ̀ ivotu. A{arit-ska doktrina zasnovana je na kri-ti~nosti, realizmu i zdravom ra-zumu, dok sufizam predstavqatampon zonu u me|uverskim odno-sima – prostor u kome mo`emo dase sretnemo sa qudima druge vere,{to vodi upoznavawu, ~iji je prvipreduslov da se me|usobno ceni-mo. Krajwi ciq svega toga je, {topi{e i u na{em Ustavu iz 2011,sloboda veroispovesti svih gra-|ana – objasnio je Busuf.

To je, kako je rekao, razlog {tou Maroku nema te{kih kvartovakao u Evropi – qudi `ive miro-qubivo, niko nikome ne smeta,po{tuje se razli~itost.

– Kraq je vo|a svih vernika, nesamo muslimana, nego i Jevreja ihri{}ana. On je za{titnik svihverskih mawina. U Maroku ne po-stoji samo koegzistencija razli-~itih religija, nego i wihovo

pro`imawe. Crkve su o~uvane,obnavqaju se kao i sinagoge. To-kom Drugog svetskog rata maro-kanski kraq odbio je zahtev fran-cuskih vlasti da deportuje Jevre-je, tvrde}i da u wegovoj zemqi ̀ i-ve samo gra|ani Maroka, u komedanas niko ne postavqa pitaweza{to su Jevreji na va`nim dr-`avnim polo`ajima, kao {to su uproteklim vekovima imali vode-}u ulogu i politi~kom i ekonom-

skom `ivotu zemqe – naglasio jeBusuf, negiraju}i spekulacije dase Jevreji danas pod pritiskomiseqavaju iz Maroka.

On je istakao da je marokanskiverski model privla~an za mnogearapske i evropske zemqe, kao ida su interesovawe pokazali i Ba-rak Obama i UN.

– Primer Malija govori da nanije dovoqna samo vojna bezbed-nost, ve} i verska ravnote`a. In-teresovawe za na{ religijski mo-del pokazao je i Tunis, a Marokoje slawem 1.300 imama doprineo i

o`ivqavawu verskog `ivota uEmitarima. Za marokanski modelzainteresovani su i Evropqani,postoji saradwa sa Belgijom, Ru-sijom i ^e~enijom, jer primerMaroka mo`e da pru`i i odgovoru borbi protiv terorizma. Onikoji u~estvuju u teroristi~kimnapadima pokazuju da ni{ta neznaju o islamu – oni koji bacajubombe nisu muslimani – naglasioje Abdulah Busuf. J. Tasi}

Pored sve~ane akademija, me|una-rodne konferencije i izlo`be, ko-jima je u SANU tokom 2018. obele-`ena 150-godi{wica od ro|ewaMihaila Petrovi}a Alasa, rodo-na~elnika srpske matematike, na-u~nika, jednog od osam prvih profe-sora Beogradskog univerziteta,alasa, muzi~ara, putnika i putopi-sca, filozofa, pronalaza~a... usko-ro }e biti objavqena i monografi-ja o ovoj renesansnoj li~nosti srp-ske nauke i kulture – najavili su ju-~e na Beogradskom sajmu kwiga aka-demici Stevan Pilipovi} i Gradi-mir Milovanovi}, koji su sa pro-fesorom @arkom Mijajlovi}emu~estvovali na tribini Vreme se}a-wa. Oni su i autori najavqenog de-la u kome }e, kako su rekli, posta-viti pitawe gde je danas srpska ma-tematika, vek i po posle ro|ewawenog rodona~elnika, koga u SA-NU i danas svi zovu na{ Mika.

– Mihailo Petrovi} imao jesre}e da se rodio u drugoj polovi-ni 19. veka, 1868, kada se stvaralamoderna matematika. Bio je jedanod prvih u~enika na Sorboni, kojaje i tada kao i sada najzna~ajnija{kola matematike. On je sa Sor-bone u Beograd doneo veliko zna-we koje je preneo svojim |acima.Uxbenik matematike na fakulte-tu se ni danas mnogo ne razlikujuod znawa koja nam je, kroz predava-wa, ostavio. ̂ ak pet puta bio je po-zivan na Svetske kongrese mate-matike, danas takvih nau~nika ne-mamo – naglasio je Pilipovi}.

Prema Milovanovi}evim re~i-

ma, Mihailo Petrovi} danas imavi{e od hiqadu nau~nih naslednikana svim kontinentima. Tek je nedav-no otkriveno da je na Sorboni, gde jei doktorirao, imao tri diplome –iz hemije, matematike i fizike.

– Na~in na koji je koristio he-miju i fiziku u matematici pred-stavqa neku vrstu osnove kvantnihkompjutera, danas najmodernije ITtehnologije. On nije imao velikaotkri}a kao Milutin Milanko-vi}, Nikola Tesla i Mihailo Pu-pin, ali je bio najobrazovaniji srp-ski nau~nik. Treba re}i i da je bioi veliki patriota, u~esnik balkan-skih ratova i oba svetska rata. Za-to mi je drago da mogu da ka`em daje wegov jubilej proslavqen u svimgradovima {irom Srbije – istakaoje akademik Milovanovi}.

Profesor @arko Mijajlovi}smatra da je Mihailo Petrovi}Alas bio dvodelan ~ovek ~iji jejedan deo gledao u nauku, a drugi ureku, ribe, putovawa i da je u jed-nom pro`iveo vi{e ̀ ivota.

– Matematika mu je bila glavnapreokupacija, ali je uspe{no radioi mnoge druge stari. Malo se zna daje imao desetak patenata u Francu-skoj i Velikoj Britaniji, od mewa-~a za automobile do mre`e za ribo-lov, ukqu~uju}i i hidrointegrator– neku vrstu analogne ma{ine ot-porne na elektronske udare za kojije dobio medaqu na Svetskoj izlo-`bi u Parizu 1900. godine... Bio jepisac, ali i filozof – tvorac ma-temati~ke fenomenologije – po-brojao je Mijajlovi}. J. T.

Kriti~ko mi{qewe mora senegovati. To rade sve odgovornezemqe, pa i one mawe od na{e.Ne sme se popustiti diktatukapitala da odre|uje sve.Dru{tvo koje ne `eli kriti~komi{qewe i ne mo`e unutarsebe da ga proizvode mora danestane – zakqu~eno je ju~e natribini [ta se desilo sakwi`evnom kritikom. Na ovopitawe u okviru sajamskogprograma Kwiga u javnostipoku{ali su da odgovorekwi`evni kriti~ari VesnaTriji}, Jasmina Vrbavec iNenad [apowa.

Prema [apowinoj oceni,situacija u doma}im medijima jeopusto{ena – kwi`evne kritikeu wima nema, pogotovo ne u

dnevnom novinarstvu. “Polemikenema tamo gde nema dru{tvenogdijaloga, {to je slu~aj kod nas.Ovde svi `ele samo potvrdusopstvenog mi{qewa, sve ostaloje privid kulturnog dijaloga. ^akpostoje slu~ajevi kad supolemike kori{}ene u reklamnesvrhe – pokazalo se da iza wihnije stajala borba mi{qewanego dogovor izme|u izdava~a ikriti~ara. Sve to govori opatologiji kulture”, rekla jeVesna Triji}. Ona je ispri~alada je, kao biv{i kwi`evnikriti~ar Blica, godi{we pisalaoko 50 kritika, iako je jasno dau tolikoj produkciji nisu sviromani zaslu`ivali pa`wu.

“Danas je povr{nostdominantna estetika. U tako

velikoj produkciji bezkwi`evne kritike nemogu}e jeodvojiti `ito od kukoqa. Jasnoje da 50 romana godi{we nezalu`uje pa`wu, svi znamo dase u deset godina pojavinekoliko remek dela”, smatraJasna Vrbanec. [apowa seslo`io da je posao kriti~arasa ~isti |ubre, tra`e}i biser i

postavio pitawe zbog ~ega nemakwi`evne kritike u na{immedijima, ako je ima u Gardijanui Wujork tajmsu. On je podsetioda su neki od kwi`evnihkriti~ara sami odustali odmedija onog trenutka kad suurednici po~eli da imprebrojavaju re~i i znakove utekstovima. J. T.

sledwih par godina vrlo popularnaElena Ferante, ali i oni mawe po-znati ili nepoznati, ali ~ije kwi-`evno delo nimalo ne zaostaje zaslavnima. Druga kwiga posve}ena jeitalijanskom eseju i nosi naziv ̂ i-tawe Italije 2. U woj se nalazetekstovi Alfonsa Berardinelija,Pjetra Bartola, Gracije Neri, Ma-sima Montanarija, Marka Romana iKjare Valerio. Tre}a kwiga pod na-zivom ^uvari razlika predstavqaitalijansku savremenu poeziju kakostarijih tako i najnovijih pesni~-kih stvaralaca u Italiji.

Gojko Bo`ovi} govorio je o zna~a-ju tog izdava~kog poduhvata, izdvaja-ju}i tematsku raznovrsnost u sva tri`anra. Tako je podvukao da, kad je re~o italijanskom eseju, teme koje on po-

krivaidu od modernog evropskog ro-mana, preko sudbine moderne foto-grafije u klasi~nim i novim mediji-ma, do tragi~ne sudbine izbeglica.Poezija, pak, istra`uje jezik, vodidijalog sa tradicijom ali i tra`isvoj novi, moderni izraz.

Davide Skalmani, koji je i sam~ovek lepe re~i – esejista i pre-vodilac, a bavi se i istorijom fi-lozofije, ju~e je naglasio da sutri antologije savremene itali-janske kwi`evnosti poduhvat ko-ji je i pionirski, i eksperimen-talni, jer je prvi put u Srbijiura|en ovakav zajedni~ki posaojedne kulturne institucije iz sve-ta i doma}eg, srpskog izdava~a. “Izbog toga smo vrlo ponosni”, pod-vukao je direktor Italijanskog

instituta u Beogradu. “Ovaj po-duhvat otvara put i drugim novimizdawima u Srbiji”, dodao jeSkalmani, isti~u}i da se u svetri antologije nalaze veoma po-znati ali i na{em ~itaocu nezna-ni pisci. Ideja projekta je da sesavremeni italijanski pisci pri-bli`e ~itaocima u Srbiji i da sepreko wihovog dela upoznamo samodernom Italijom jer bez kwigane bismo upoznali svet, a ovo jeprilika da to u~inimo.

Sne`ana Milinkovi} istaklaje da su prevodioci eseja, poezije iproze u ovim antologijama sa Ka-tedre za italijanistiku Filo-lo{kog fakulteta u Beogradu.“Ne se}am se da je neka izdava~kaku}a prihvatila ovakav izazov,

niti da je neko od drugih zemaqaprihvatio ovakvu ideju”, rekla jeMilinkovi}eva. “Sam izbor je do-voqan da ~italac laik stekneuvid u to kakva je danas savremenaitalijanska kwi`evnost”. Taj iz-bor, dodala je, jeste vrlo zani-mqiv, u wega su u{li ne samo mla-di i najmla|i italijanski autorive} i oni koji su obele`ili po-sledwe decenije 20. veka, ali i da-qe aktivno deluju i daju ton mo-dernoj italijanskoj literaturi.

Skalmani je jo{ objasnio da se naovome ne}e stati, jer je ideja da seu izboru budu}ih italijanskih au-tora razli~itih `anrova na|u ioni koji svojom originalno{}udoprinose bogatoj raznolikostite kwi`evnosti. Ediciju ̂ itaweEvrope IK Arhipelag pokrenulaje pre dve godine, a osnovna ideja jeda se, sa akcentom na nove stvarao-ce, Srbija upozna sa savremenimtrendovima u evropskoj kwi`ev-nosti. A. Cviji}

Izdava~ka ku}a Arhipelag i Ita-lijanski institut za kulturuiz Beograda ju~e su predstaviliizuzetno zna~ajne kwige koje nampribli`avaju modernu italijan-sku kwi`evnost pod zajedni~kimnaslovom ^itawe Italije. Okwigama su govorili Gojko Bo`o-vi}, glavni urednik Arhipelaga,Davide Skalmani, direktor Ita-lijanskog instituta, i Sne`anaMilinkovi}, {ef Katedre zaitalijanistiku na Filolo{komfakultetu u Beogradu i koordi-natorka prevoda na srpski jezik.

Prva kwiga ove trotomne antolo-gije donosi izbor iz savremene ita-lijanske proze, i u woj su zastupqenipisci koji su na{im ~itaocima veo-ma poznati – kao {to je, recimo, u po-

MILENA MARKOVI]: Bitno je da ima{ svoj glas

PORTRET PESNIKIWE

RAVNOPRAVNOST @ENAPrema Busufovim re~ima, marokanski verski model je u duhu ravnoprav-nosti re{io i pitawe mesta i uloge ̀ ena u dru{tvu. On je ukazao na ̀ en-sku dimenziju istorije Maroka, navode}i kao primer grad Marake{ podig-nut kao simbol qubavi prema jednoj `eni, i naglasio da Marokanke moguda rade iste poslove i za wih su jednako pla}ene kao i mu{karci.

Kraq na ~elu modelaverske ravnopravnostiMarokanski istori~ar Abdulah Busuf na prvoj tribini zemqe po~asnog gosta Sajma

Tribina „Vreme pam}ewa”: Mihailo Petrovi} Alas

NAU^NIK KOJI JE @IVEONEKOLIKO @IVOTA

^itawe Evrope u „Arhipelagu”

Bez kwiga ne bismo upoznali svet

Foto

: Sta

nisl

av M

ilojk

ovi}

Foto

: Sta

nisl

av M

ilojk

ovi}

Foto

: Sta

nisl

av M

ilojk

ovi}

Foto

: Sta

nisl

av M

ilojk

ovi}

Tribina „[ta se desilo sa kwi`evnom kritikom u medijima”

U POTRAZI ZA BISEROM

Foto

: Sta

nisl

av M

ilojk

ovi}

VI sreda, 24. oktobar 2018.

Akademska misao se u prethodnom periodu profilisala kao izdava~ nau~nihmonografija, ~asopisa, ud`benika, priru~nika i zbornika radova sa konferencija nasrpskom i engleskom jeziku i uspe{no sara|uje sa SANU, AINS, vi{e fakultetaUniverziteta u Beogradu, Dr`avnim Univerzitetom u Novom Pazaru, UniverzitetomSingidunum, Institutom za savremenu istoriju, Univerzitetom uBanjoj Luci i Isto~nom Sarajevu i sa jednim od vode}ih svetskihizdava~a SPRINGER-VERLAG sa kojim je objavljeno vi{e naslova.Dve nagrade Sajma knjiga za doprinos nauci i ovogodi{nje priznanjeportala EU Business news za najboljeg nau~nog izdava~a u Srbiji za2018. godinu obavezuju i potvr|uju visok nivo kvaliteta objavljenihnaslova. Izme|u dva Sajma knjiga objavljeno je vi{e naslova aposebno se izdvajaju iz oblasti medicine: „Kardiovaskularna

anesteziologija“ i „Neuropatije“, iz oblasti gra|evinarstva: „Statikakonstrukcija“ i „Teorija betonskih konstrukcija“, najnovije delo izoblasti elektroenergetike: „Obnovljivi izvori energije – Solarna energetika“ i niz drugihnaslova. Veoma zapa`ena je bila i popularna knjiga „Mundijal kroz istoriju“ koja obilujemno{tvom interesantnih podataka o ‘najva`nijoj sporednoj stvari na svetu’. U okvirubogate produkcije u duhu vremena brojni su naslovi namenjeni IT sektoru.

Dve dobro poznate bibliotekeizdava~ke ku}e Agora – Agora, ukojoj se godinama objavquju pre-vodi kwiga najzna~ajnijih svet-skih autora, i Kalendar, u kojojse nalaze najnovija dela doma-}ih pisaca, predstavqene su ju-~e na Sajmu.

Nenad [apowa, direktor iglavni i odgovorni urednik Ago-re podsetio je da u bibliotecikoja nosi ime te izdava~ke ku}e~itaoci mogu da na|u romansi-jersku i pripoveda~ku prozu idve dobitnice Nobelove nagradeza kwi`evnost, Doris Lesing iAlis Manro. Upravo romanAlis Manro Qubav dobre `eneu prevodu Predraga [apowe bi-la je prva kwiga koja je ju~e ipredstavqena: re~ je o zbircipri~a koje produ`avaju granicefikcije i potvr|uju dominantneteme kojima se bavi ova kanadskaspisateqica – qubav i smrt,strast, izdaja, nada i haos.

U ovoj biblioteci iza{ao je iroman Neverstvo makedonskogpisca Dejana Trajkovskog koji jeju~e i prisustvovao wenom pred-stavqawu. Druga va`na kwigastrane literature jeste romankanadskog pisca Roberta Krou-~a Oti{ao u Indijance koji jeprevela Tawa Cvetkovi}, autor-ka i pogovora za Krou~ov roman.Pisac, rekla je, u ovom delu go-vori o potrazi za identitetom, o

`eqi ~oveka da promeni svoj`ivot, koriste}i mitove savre-mene anglofone kulture. Prevo-diteqka je otvorila i pitawekoje mu~i pisce, ali i ~itaoce –da li je fikcija jedina stvar-nost, i da li su pisci stvaraocila`i ili istine. Roman RobertaKrou~a svakako poku{ava da nato pru`i odgovor, a kako on gla-si otkri}e onaj koji sa wim budeOti{ao u Indijance...

Biblioteka Kalendar oboga-}ena je delima Doktora Valen-tina Trubara i sestre mu Si-monete povest ~udnovatih do-ga|aja u Srbiji Milisava Savi-

}a, Kada se zavr{i rat PetraPje{ivca, Nizvodno \or|a Si-binovi}a i Kru`ok na zlatnipogon Slobodana Mandi}a.Kwi`evna kriti~arka Sne`a-na Savki} je, predstavqaju}ikwige ovih pisaca, kazala da ihsve povezuje istorija: MilisavSavi} se bavi vremenom knezaMilo{a Obrenovi}a, SlobodanMandi} posleratnom koloniza-cijom Vojvodine, \or|e Sibi-novi} vremenom samoupravnogsocijalizma i savremeni je re-fleks ]osi}evih Korena i An-dri}eve Proklete avlije.

A. Cviji}

Srpski izdava~i u programu Kreativna Evropa

PODSTICAJ ZA BOQE KWIGESrpski izdava~i su me|u najuspe{nijima u kori{}ewu sred-stava iz programa Kreativna Evropa EU, koji je namewenpomo}i u prevo|ewu i izdavawu dela evropskih autora nastrane jezike, koji }e kroz projekte funkcionisati do 2020.Vodi se ra~una o svemu: autor mora biti nagra|ivan, pazi sena prevodioce i kvalitet prevoda, ali i o plasmanu kwigakoje su dobile ovu vrstu finansijske pomo}i, u elektron-skim i pisanim medijima, kao i kad je re~ o marketingu. Zah-tevi za pristup projektima su izuzetno visoki. Ono {to je-ste zanimqivo je ~iwenica da ove godine prvi put u progra-mu nisu obuhva}ena dela za prevo|ewe iz Velike Britanije,a kako }e biti daqe nakon Bregzita ostaje da se vidi. Tre-ba re}i i to novac iz ovog programa ne pokriva tro{kovekupovine autorskih prava, pa izdava~ mo`e da konkuri{eza subvenciju tek kad ih reguli{e.

Srpski izdava~i su uop{teno gledano zadovoqni u~e-{}em u ovom programu. “Finansijska potpora EU je va`nazato {to nam omogu}ava da objavqujemo dela ozbiqne kwi-`evnosti ~iji je broj ~italaca ograni~en. U projektu na ko-me smo radili dve godine Scene iz na{ih skrivenih `ivo-ta obuhva}eno je {est kwiga od kojih je pet dobilo Evrop-sku nagradu za kwi`evnost”, ka`e Branko Bukvi}, vlasnikSezam Booka. Ana Je{i}, pomo}nica urednika u izdava~kojku}i Heliks, napomiwe da je re~ o ohrabrewu da se zakora-~i u neke izdava~ke poduhvate koje nisu dosad imali. “Kre-nuli smo da prevodimo dela sa islandskog, portugalskog, ~e-{kog, poqskog, {vedskog, rumunskog”, ka`e Je{i} i dodajeda s obzirom da Brisel postavqa izuzetno visoke standar-de i kad je re~ o plasmanu i distribuciji kwiga, ponekad imaproblema, ali oni se re{avaju u hodu.

“Mi smo sami sebi najva`niji, ali nismo i wima. Onidruga~ije gledaju na nas, a druga~ije na Engleze, jer wih vi-de kao veliku ~itala~ku masu. Oni bi voleli da pisci kojipi{u na mawim jezicima budu {to ~itaniji, jer ako daju no-vac, hteli bi da to ima {to vi{e odjeka. Forsiraju prevo-|ewe sa mawih na velike jezike sa velikim brojem ~itala-ca, ali tu negde uspemo da se provu~emo i mi, da se prevodisa mawih jezika na mawe jezike”, isti~e Je{i}

Od 530 otvorenih projekata, Srbija u~estvuje u 16. Isku-stva sa srpskim izdava~ima su veoma dinami~na, rekla je Ma-ri Pjer Renson iz Evropske komisije EACEA koja je zadu`e-na za monitoring. Ona dodaje da je prvi put u Srbiji i da jedo{la da dijalog sa ovda{wim izdava~ima unapredi. DeskKreativna Evropa Srbija zadu`ena je za glavnu komunika-ciju sa predstavnicima programa Evropa Srbija. “Iskustvasa saradwom sa EK su veoma dobra. Mi smo kao kancelarijana nacionalnom nivou veoma zadovoqni i to ne samo na ovomve} i na drugim projektima, re~ je o uspostavqawu partner-stva sa kolegama iz ~itave Evrope. Dosad je vi{e od 80 orga-nizacija iz Srbije koje u~estvuju u raznovrsnim projektimakoji se veoma uspe{no realizuju”, ka`e Dimitrije Tadi}, ru-kovodilac Deska Kreativna Evropa Srbija.

V. Matkovi}

Strani i doma}i pisci u „Agori”

Romeo i Julija na Balkanu

IZ KINE ZBOG MILISAVA SAVI]APredstavqawu kwiga iz Agorinih biblioteka, za razliku od srpskih~italaca koji su se vi{e {etkali po halama nego {to su bili ̀ eq-ni da ~uju autenti~ne re~i pisaca, prisustvovala je go{}a iz dale-ke Kine, novinarka Beilin. Wu je u avgustu ove godine na Sajmu kwi-ga u Pekingu upoznao Nenad [apowa, o ~emu i pi{e u svojoj tek ob-javqenoj kwizi putopisa iz dnevnika pod nazivom A Brisel se dâprehodati lako.Beilin se, pri~a nam [apowa dok do~itava re~enice iz svog puto-pisa, bavi studijama na{e kulture, pi{e tekstove za pekin{ke no-vine, bila je ve} u Beogradu i obe}ala je da }e u oktobru ponovo do-}i u goste. [apowa je zapisao i ovo: “Beilin zna {to{ta o pravdii prete`no stereotipnoj nepravdi za Srbiju u globalno koncipira-nom pogledu zapadnog sveta. Zna razloge zbog kojih je Handke izop-{ten iz percepcije savremene nema~ke literature. Odu{evqena jeidejom da je u Beogradu upoznam sa Milisavom Savi}em...”[apowa je Beilin poklonio Savi}ev roman Hleb i strah na engle-skom jeziku. Kineska novinarka je roman pro~itala i, evo je u Beo-gradu, na Sajmu kwiga, gde }e se sresti sa svojim omiqenim piscem...

Foto

: Sta

nisl

av M

ilojk

ovi}

Foto

: Sta

nisl

av M

ilojk

ovi}

VIIsreda, 24. oktobar 2018.

ANKETA[ta bi dr`ava (resorno ministarstvo) trebala da preduzme ako joj je kwiga mila?

Tradicionalna Danasova anketa pred Sajam kwiga bavi se ovegodine problemom opstanka kwige koja je pretvorena u robu

Gde je ta budu}nost?Mi znamo da institucijedr`ave prave zakone uredbe isli~ne stvari, ali isto takomoramo da budemo svesni darazli~ite oblasti `ivota ukoju ulaze i kwige iizdava{tvo ne trpe tu vrstudoslednosti u pravilima ipropisima. Dakle, osnovnipropisi moraju postojati izadatak je institucija dr`aveda to reguli{e. Me|utim, ono{to se ne ~ini to je da seslu{a glas profesionalaca:kako za zakone tako i za svedruge stvari. Brdo je problemakoji su nere{eni godinama.Zamislite sad kako izgleda, apri~amo o tome jo{ od 1990-ihgodina, poku{aj da izvezetekwige na neki sajam kwiga vanSrbije i da ih vratite da budutamo privremeno i da ihvratite, da se tamo prodaju iline prodaju, da ih predstavqateili bilo {ta. Mi nismo re{iliosnovne stvari oko carina, okozakona prekograni~nog prometakwiga i tako daqe.

Dakle, imamo mnogometasituacija sa kwigama kojenisu predmet samoadministracije i birokratije.Kad se Ministarstvo pona{asamo adminstratorski onozapravo nije uradilo skoroni{ta za kulturu. Mo`ete itreba se ponositi nacionalniminstitucijama, ali morate bitineki nagledni organ zapreraspodelu novca koji seula`e u kulturu, govorimoipak o oblasti kwiga, na

konkursima, komisijama koje sebiraju, kao i u bilo kojimsituacijama u kojima morate dapravite ravnote`u ukvalitetu. To je kao kad odpretpostavqaju}ih 5.000naslova jedne nacionalne

kulture objavite 4.700prose~nih, da ne ka`em lo{ih,to nije ravnote`a.

Dakle, tu mo`ete dareguli{ete stvari na vrlofleksibilne demokratskena~ine, ne zabranama, nenegativnom selekcijom, ne

uvo|ewem zakona o }iriliciprema kojem }ete daka`wavate nekoga zato {to jene koristi na ovaj ili onajna~in. Takve stvari se nesmeju raditi, jer ne mo`eteoptu`iti nekoga da nije

dovoqno nacionalan, da nijeSrbin, zato {to izadministrativnih razlogane{to ne `eli u obimu iobliku koji propisuje nekabudu}a birokratska pri~a.

S druge strane brdo jedivnih ideja koje postoje me|u

qudima koji se bave kwigom, pai izdava~ima i me|u piscima.Wihov glas se sve mawe ~ujekako na sajmu tako i van sajma.Na`alost, neki okoli{nipartijski sistem prodro je i uodluke ovog tipa koje se ti~uove profesije. Imate opet nekeomiqene pisce koji odlaze nasajmove u inostranstvo. Imatenove zastarele metodepredstavqawa nacionalneliterature u inostranstvu,imate pogre{ne pristupepredstavqawa onoga {to jeste.Tradicija da, ali ne mo`ete u21. veku da insistirate samo naFilipu Vi{wi}u i sli~nimstvarima. Da ne budem pogre{noshva}en: mi svi znamo da je tobaza, ali to se podrazumeva.[ta zna~e godi{wice pojedinih

srpskih pisaca strancima nasajmovima. U posledwih godinudana obele`avamo godi{wicena{ih pisaca u inostranstvu, pakoga to zanima? Te strancezanima savremena kwi`evnostkoja se sada pi{e, kao {to istrance koji `ive u Srbiji

zanima savremena srpskakwi`evnost na engleskom ilinekom drugom stranom jeziku. Toje ono {to oni `ele, akoradite i `ivite ovdeupozna}ete i tu tradiciju. Ali,moderan svet `ivi nadana{wici, {to bi politi~arirekli i na budu}nosti, pa gde jeonda ta budu}nost?

Vladislav Bajac,Geopoetika

Mo`e li strip u lektiru?

Iz perspektive strip-izdava~a,ve} neko vreme iznosimopredlog projekta koji bi mogaodoneti op{tu korist. Naime, re~je o uvo|ewu stripa u lektiru.O konkretnim modelima bitrebalo polemisati. Me|utim,ukoliko bi, primera radi, svakirazred osnovne i sredwe {koleuvrstio u program po samo jednodelo iz oblasti stranog idoma}eg stripa (uz, razume se,izbor prilago|en uzrastu),korist bi bila vi{estruka.Roditeqi ne bi pretrpeli ve}eoptere}ewe uvo|ewem svega dvanova naslova. Deca bi svakakoradije ~itala, a time bi severovatno afirmisao i wihovodnos prema konvencionalnimdelima kwi`evnosti. O pomo}istrip-izdava{tvu, koje se nalaziu kriti~nom stawu, ne trebatro{iti re~i. Uz to, neophodnoje pokrenuti subvencionisaweizdavawa dela deveteumetnosti, posebno doma}ihklasika koji nemaju velikikomercijalni potencijal aliimaju veliku literarnuvrednost, za koje bi seprocenilo da su od izuzetnogjavnog zna~aja. Va`no i razumnobi bilo i otvarawe muzejastripa, {to bi nesumwivo najo{ jedan na~in pribli`ilostanovni{tvo kulturniminstitucijama. Pored toga,ovakav poduhvat imao bi ituristi~ki potencijal, {togovore iskustva nekih zemaqaiz regiona. Na kraju, a re~ je oelementarnom civilizacijskomdometu, bibliote~ki otkupi bise morali stabilizovati iodvijati transparentnije ipo{tenije, jer, uz trenutnupolitiku otkupa prema stripu,~lanovi biblioteka ostajuuskra}eni za vredna i va`nadela, a strip-izdava~i sudovedeni u neravnopravanpolo`aj.

Milan Jovanovi},Darkwood

Kwiga kao sapunDr`ava bi trebalo da podr`imawe nezavisne izdava~e krozotkup za biblioteke. Treba dase ukinu javne nabavke, odnosnotenderi. Kwigu za ustanove netreba nabavqati kao {to senabavqaju sapun i deterxent,preko tendera zato {to kwiganije takva vrsta robe.

Marko Sabovqevi},Publik praktikum

Nastavqa se

> DANASOV [TANDove godine u Hali 2 Beogradskog sajma

Foto: Stanislav Milojkovi}

Danas ~etvrti put u~estvuje na sajmu medija Media Market koji seodr`ava od 24. do 28. oktobra u Hali 3 Beogradskog sajma, paralelnosa Me|unarodnim beogradskim sajmom kwiga.

Svakog dana od 10 do 20 sati posetioce {tanda Danasa o~ekuju raz-li~iti sadr`aj, kvalitetan program, zanimqivi gosti, pokloni i ra-zna druga iznena|ewa. Novinari Danasa tokom ovog sajma intervjui-sa}e u`ivo ministra dr`avne uprave i lokalne samouprave BrankaRu`i}a (24. oktobra), ministra trgovine i telekomunikacija RasimaQaji}a, glumca Nikolu \uri~ka i ~lanove inicijative Ne davimo Be-ograd (27) i muzi~ara Mar~ela (28. oktobra). Me|u gostima {tanda Da-nasa bi}e i poverenik za informacije od javnog zna~aja Rodoqub [a-bi}, predstavnici opozicije Boris Tadi}, Dragan \ilas i Sa{a Jan-kovi}, predstavnici lokalnim medija, predrag Koraksi} Koraks.

Posetioci }e mo}i da prisustvuju i promocijama novih izdawa na-{e izdava~ke ku}e Dan Graf – Kratka istorija Ukrajine, Ma{inaza rasipawe para Du{ana Pavlovi}a, Obraz uz ogledalu AleksandraGra~anca i Slobodan Ini}: Ogledalo istine Branimira Ini}a.

U subotu se dru`imo sa ekipom PQI@ – Dragoqub Petrovi},Mi}ko Qubi~i} i Vojislav @aneti}, u petak predstavqamo rezulta-te istra`ivawa Centra za profesionalizaciju medija i medijsku pi-smenost – Medijska slika dece u Srbiji, a u nedequ organizujemo iz-lo`bu piwata napravqenih od Danasa.

Deo programa Danas organizuje i sa svojim partnerima BBC na srp-skom i Novim optimizmom. Posetioce {tanda o~ekuju i brojni po-klon~i}i i razgovori sa novinarima i urednicima lista. B. C.

LIST DANAS NA SAJMU MEDIJA MEDIA MARKETINSTAPRINT – SLIKAJTE SE SA DANASOMOd 24. do 27. oktobra, od 14 do 19 sati na {tandu Danasabi}e postavqen i ure|aj InstaPrint. Dovoqno je da se fotografi{ete sa listom Danas, postavite na Instagram saoznakom #ListDanas@danas.rs i posetite {tand na{eg lista idobijete izra|enu fotografiju.

PROGRAM ZA 24. OKTOBAR10.15: Intervju – Branko Ru`i}, ministar dr`avne uprave i lo-kalne samouprave; 11.00: Intervju na mre`i – na pitawa gra|a-na na Fejsbuk strani Danasa odgovara Rodoqub [abi}, povere-nik za informacije od javnog zna~aja; 12.00 – Promocija kwigeKratka istorije Ukrajine (ambasador Ukrajine u Srbiji Oleksan-dr Aleksandrovi~ i novinar Mihal Rama~ – kwiga na POKLONza posetioce promocije); 16.00: Tribina Izazovi lokalnih medi-ja u Srbiji (Aleksandar Stankov – Ju`ne vesti, @eqko Bodro-`i} – Kikindske, Jovanka Nikoli} – Glas [umadije i Slobo-dan Krajnovi} – Radio 021; 18.00: Danas i Novi Optimizam –Dru{tvo u fronclama – Srbija nakon Vu~i}a (Oqa Be}kovi}, Jo-vo Baki}, Milan ]ulibrk, Qubodrag Stojadinovi}, Sofija Man-di}, Boban Stojanovi}, moderira Danica Vu~eni}.

KLASIK 21. VEKAKwi`evna kritika jeroman Midlseks XedrijaJuxinisa, koji jeobjavila IK Dereta, uprevodu Aleksandre^abraja, proglasila zaklasik 21. veka. Ovo delo je rezultatdevetogodi{wegautorovog kwi`evnogpregala{tva i ozbiqnog medicinskogistra`ivawa. Za razliku od Kalovih literarnihprethodnika, mitskog Tiresije ili OrlandaVirxinije Vulf – kod Juxinisovog dvopolnog junakanema mita i fantazije: recesivna genska mutacijakoja ga poga|a realna je biolo{ka ~iwenica. Ovajfascinantan roman mnogo je vi{e od istorije jednogpseudohermafrodita. To je epska pri~a ovi{egeneracijskom putovawu mutiranog gena odzabitog seoceta u Maloj Aziji, preko Detroita, doBerlina, u kojoj odjekuju i doga|aji sa svetskeistorijske scene: gr~ko-turski sukobi, ~uvenipo`ar u Smirni 1922, masovno doseqavawe uAmeriku, prohibicija, osnivawe Nacije islama,Drugi svetski rat, crna~ke pobune u Detroitu{ezdesetih. Midlseks je do danas ve} stekao kultnistatus i prodat je u vi{e od pet miliona primeraka,preveden je na 34 jezika, 2003. oven~an je Pulicerom,a mnogi svetski ~asopisi proglasili su ga zanajboqi roman godine. V. M.

VIII sreda, 24. oktobar 2018.

SALA Borislav Peki}, Hala 1a10.00-10.50: Udru`ewe romskih kwi`evnika –

Mislite o tome Ugrina Popovi}a;11.00-11.50: Vukova zadu`bina – ~etvrt veka

Danice;12.00: Akademija nauke i umjetnosti RS

predstavqa svoja nova izdawa;13.00-13.50: Predstavqawe izdawa SANU;14.00: Nova kwiga Nevena Cveti}anina Slepe

ulice istorije. Elita, (dis)kontinuitet ilegitimitet, nedavno objavqena u izdawu Instituta dru{tvenih nauka i Arhipelaga;

15.00-15.50: [tampar Makarije – Ivo Andri}– ve~iti kalendar materweg jezika;

16.00-16.50: kwi`evno prevo|ewe kao sna`anmost izme|u kultura i qudi – Sane ̂ airi;

17.00-18.15: Prosveta – Prosvetino `enskopero – Vesna Radovi} (Poqubac izFrancuske ulice), Natalija Vojimirovi}(Savamala i druge pri~e), Toda Mati}Medi} (Kad porastem), Duwa Popovi}(Za{to je nauka kul);

18.15-18.50: Prosveta – Obrnuti VavilonAleksandra Luki}a;

19.00-19.50: Akademska misao – In`ewerstvou Srbiji monografija;

SALA Ivo Andri}, Hala 1a11.00-11.50: Misliti o kwizi – Politika i

kwi`evnost u Jugoslaviji, povodom kwigeKwi`evnici i politika u srpskojkwi`evnosti u 19. i 20. veku ZoranaAvramovi}a;

13.00-13.50: Vreme pam}ewa – Poezija kojatraje, povodom 120 godina od ro|ewaDesanke Maksimovi};

14.00-14.50: Kwiga }e spasti svet – [ta iza{to prevodimo?;

15.00-15.50: Pi{em, dakle postojim – ValterUgo Mai (Portugalija), portret pisca;

16.00-16.50: Pi{em, dakle postojim – GoranPetrovi}, portret pisca;

17.00-17.50: Misliti o kwizi –Popularizacija istorije (romansiranebiografije, publicistika, strip...) izme|u~iwenica i zarade;

SALA Vasko Popa, Hala 1a10.00-10.50: Portalibris – predstavqawe

kwige Sizif tre}eg smera StankaStojiqkovi}a;

11.00-11.50: Tre}i Trg – Novi prozni glasovi:Biblioteka pro/za;

12.00-12.50: Tre}i Trg – Festival literature

evropskog Mediterana – Gr~kakwi`evnost sa Kipra na srpskom jeziku,uz osvrt na `ivot i delo Jorgosa F.Pjeridisa i roman Vreme isku{ewa;

13.00-13.50: LOM – 39. maj Marka Toma{a;14.00-14.50: Predstavni{tvo RS – Promocija

zajedni~kih izdawa Arhiva RepublikeSrpske, Bawa Luka i Arhiva Srpskepravoslavne crkve, Beograd;

15.00-15.50: Pravni fakultet – PredsednikRepublike i Ustav;

16.00-16.50: Miroslav – Uzroci tragedijesrpskog naroda Krajine Du{ana Bawca;

17.00-17.50: Zavod za uxbenike – Promocijasabranih dela Zorana @ivkovi}a;

18.00-18.50: Zavod za uxbenike – Srbi ikominterna Du{ana ^krebi}a;

19.00-19.50: Predstavni{tvo RS – Promocijanajboqih romana ovogodi{weg konkursaZlatna sova Zavoda za uxbenika Isto~noSarajevo;

SALA Desanka Maksimovi}, Hala 1a10.00-10.50: Tre}i Trg – Kvadratno disawe

Danijele Repman;11.00: RTS izdava{tvo – Predstavqawe

kwiga za decu Zimzelena zmijaAleksandra Vu~a i Ispod krova nadglavom Dragana @. Babi}a;

12.00: Upoznaj svog pisca – Branko Stevanovi};14.00: Kako ilustrovati kwigu za decu?;16.00-16.50: Kreativni centar – Razgovor sa

savremenom irskom spisateqicom XudiKertin i promocija wenih romana zamla|e i starije osnovce;

17.00-17.50: Tre}i Trg – Bagatele NemaweKuzmanovskog;

18.00-19.30: P~elica izdava{tvo – Na roguAfrike Lidije Nikoli} i Ane Novakovi};

PLATO Branko Miqkovi}10.00-10.50: Gradska biblioteka Pan~evo –

Promocija izdawa;11.00-11.50: Ukrajinska ambasada u Beogradu –

Susret sa savremenim ukrajinskim piscemAndrijem Kurkovim;

12.00-12.50: SPC – Sabrana dela GrigorijaPalame;

13.00-13.50: Narodni muzej U`ice – Promocijadeset naslova udru`enih izdava~aZlatiborskog okruga;

14.00-14.50: Commodore Trade – Vodi~ zazdrav `ivot Radoslava Dragojevi}a;

15.00-15.50: Svet kwige – Od podela do

genocida – stradawe Srba u Slavoniji1941-1945 Du{ana L. Jerini}a;

16.00-16.50: NIP Kompanija Novosti – Svimoji portreti Matije Be}kovi}a;

17.00-17.50: Vukoti} media – [ta mi ovotreba Emira Kusturice;

18.00-18.50: Slu{awe/gledawe kwiga –Kwi`evnici kao scenaristi;

19.00-19.50: Ministarstvo kulture iinformisawa RS i ^igoja {tampa –Beogradski kontrapunkt;

[TAND Ambasada SAD & Bibliotekarskodru{tvo Srbije, Hala 4

11.00 i 17.00: Salman Ru`di: snimakintervjua iz serijala Savremeni svetskipisci (RTS), autor i urednik NedaVal~i} Lazovi};

13.00: Otvoreni podaci i biblioteke;15.00: Kwi`evnost Xonatana Frenzena;

[TAND Pokrajinski sekretarijat za kulturu11.00-12.00: Predstavqawe izdava~ke

delatnosti Izdava~kog zavoda Forum;14.00-15.00: Predstavqawe izdava~ke

delatnosti Zavoda za kulturu Vojvodine;

[TAND Republike Srpske, Hala 2 nivo A11.00: Istorija jugoslovenske ideje 1500-1918

Bora Bronze, Slavojka Be{ti}a Bronze,Bo{ka M. Brankovi}a i BorivojaMilo{evi}a;

13.00: Promocija izdawa Akademije umjetnostiUniverziteta u Bawaluci;

14.00-17.00: Razne promocije;17.30: Deveta dimenzija: strip magazin

Parabelum br. 8 i kwiga-strip Mrtvacimaulaz zabrawen Nenada Briksija;

[TAND Arhipelag, Arena Hale 115.00-17.00: Laslo Bla{kovi} (Bogzna); Neven

PROGRAM ZA SREDU, 24. OKTOBAR Cveti}anin (Slepe ulice istorije);Mileta Prodanovi} (O papagajima ipredatorima) i Qubodrag Dimi}(Jugoslavija i Hladni rat);

[TAND Laguna, Arena Hale 113.00: Branko Miloradovi} Beogradska

mumija; 13.30: Svetlana Slap{ak [kolaza delikatne qubavnike; 15.00: MiomirBulatovi} Nevidqivi lanci; 16.00:Jelena Jevremovi} Jedanaest dana; 16.30:Valter Ugo Mai Ma{ina za pravqewe[panaca; 17.00: Bojan Qubenovi} Srbijo,Bog ti pomogo; 17.30: Zorica Karanovi}Kqu~evi mo}i i 18.00: Marija Jovanovi}Spletkarewe sa sopstvenom du{om;

[TAND Kreativni centar, Arena Hale 116.00-18.00: Violeta Babi}; 18.00-19.00: Xudi

Kertin potpisuje svoje romane za mla|e istarije osnovce;

[TAND Rumunija, Hala 2a17.00: Predstavqawe kwige Mihajla

Sebastijana Ve} dve hiqade godina... (Clio);

[TAND Evro Book, Arena Hale 119.00: Predstavqawe kwige Lagom Gerana

Everdala;

[TAND Agora, Arena hale 112.00-13.00: Mirko Demi}; 13.00-14.00: i Stevan

Tonti}; 14.00-15.00: Milan R. Simi};

[TAND Slu`beni glasnik, Arena Hale 117.00: primerke svog novog romana Posledwi

argonaut potpisiva}e AleksandarGatalica;

[TAND Tre}i Trg17.00-18.00: Bagatele Nemawe Kuzmanovskog i

Kvadratno disawe Danijele Repman;

[TAND ^igoja {tampa15.00-17.00: \oletova avanture Jelene Rvavi}

Jeli};

[TAND Odiseja15.00-17.00: I{tvan Lakato{ (Ma|arska)

potpisuje kwige;

[TAND Prometej, Arena Hale 116.00-17.00: Smrt nepoznatog saksofoniste

@eqka Jovanovi}a; 17.00-18.00: TribinaNe sudi o kwizi po korici?;

[TAND [trik16.00-17.00: [ta to pada s neba? Je li na{

`ivot samo niz sre}nih i nesre}nihslu~ajnosti? Za{to gleda{ u retrovizori iza ramena, a ubacuje{ u prvu i `uri{da stigne{ svoju budu}nost? O predivnimromanima Seqe Ahave Stvari koje padajus neba i Retrovizor, rame, `migavacDorte Nors s vama }askaju DraganaKova~evi} s Radio Beograda 2 i Rado{Kosovi}, prevodilac;

[TAND Media centra Odbrana11.00: Vojno zdravstvo u sistemu odbrane;

12.00: Promocija edicije Medicina; 13.00:– Promocija edicije Medicina; 14.00:Izbor iz Fonda VFC Zastava film;16.00: Kopnena zona bezbednosti – pre iposle oru`anog sukoba; 18.00: TribinaPosledice upotrebe osiroma{enoguranijuma tokom NATO agresije;

[TAND Miroslav10.00-20.00: Sa sela u diplomatiji u

razbijenoj Jugoslaviji SlobodanaJar~evi}a; 11.00-17.00: Nekoliko susretaStevana Dani~i}a;

[TAND Alma17.00-17.30: Mali beskraj Stefana Lazarevi}a;

[TAND HERA edu18.00-19.00: Po`areva~ki mir 1781. na kartama,

gravirama i medaqama Ane Milo{evi};

[TAND Vukoti} Media17.00-18.00: Gordana ]irjani};

FESTIVAL STVARALA[TVA MLADIH 2018.11.00-13.00: Ninina likovna radionica; 13.00-

15.00: Udru`ewe gra|ana Kultura }irilice– Me|unarodna izlo`ba kaligrafije;15.00-17.00: Dani }irilice Bavani{te.

Prvi svetski rat usrpskoj kwi`evnostiNova Glasnikova antologijska edicija Prvi svetski rat usrpskoj kwi`evnosti, izdava~ki poduhvat realizovan usaradi s Ministarstvom kulture i informisawa iPokrajinskom vladom AP Vojvodine, bi}e promovisanadanas u podne u sali Ivo Andri}. U~esnici u predstavqawusu Vladan Vukosavqevi} – ministar kulture iinformisawa Vlade RS, Igor Mirovi} – predsednikPokrajinske vlade Vojvodine, Petar V. Arbutina –izvr{ni direktor Sektora za izdavawe kwiga Slu`benogglasnika i Aleksandar Gatalica – urednik edicije. “Pravismisao ovog izdava~kog poduhvata nije vezan samo za

jubilarnu godi{wicuve} i za ̀ equ da setim povodomkolekcionira jednaedicija koja }e imatitrajnu kwi`evnu ikulturnu vrednost.Odabrani pisci iwihova dela takonadilaze sam povod,svedo~e}i urazli~itim`anrovima kakokwi`evna re~uvremewuje i uznosiveliku srpsku epopejui wene junake” (PetarPijanovi}, ~lanRedakcionog odbora).