SARADNJA EVROPSKE UNIJE I RUSIJE U OBLASTI SPOLJNE I ... · Jović-Lazić A., Saradnja EU i Rusije u oblasti spoljne i bezbednosne politike, MP 3, 2009, (str. 295-318) Iako na prvi

295

Ana JOVIĆ-LAZIĆ1 UDK: 341.7(061.1+470)Biblid 0025-8555, 61(2009)Vol. LXI, br. 3, str. 295-318

Izvorni naučni radJul 2009.

SARADNJA EVROPSKE UNIJE I RUSIJE U OBLASTI SPOLJNE I BEZBEDNOSNE POLITIKE

APSTRAKT

Autorka analizira razvoj saradnje Rusije i Evropske unije uoblasti spoljne i bezbednosne politike. Istraživanje pokazuje dauprkos zajedničkom interesu Rusije i EU da se na osnovu uzajamnepovezanosti i međuzavisnosti izgradi stvarno partnerstvo u ovojoblasti, još uvek postoji veliki jaz između retorike i stvarne saradnje.Objašnjenja se mogu naći u različitim očekivanjima i interesima kojeobe strane nastoje da ostvare kroz ovu saradnju. Iako saradnja EU-Rusija u oblasti spoljne i bezbednosne politike ostaje nedorečena,preduzeti su neki formalni koraci ka uspostavljanju stvarne saradnjeu ovoj oblasti.

Ključne reči: Evropska unija, Ruska Federacija, strateško partnerstvo,saradnja u oblasti spoljne i bezbednosne politike

Završetak perioda hladnog rata, blokovske podele u svetu i raspadSovjetskog Saveza doveli su do velikih promena u međunarodnimodnosima. Ruska Federacija postala je država sukcesor SSSR-a i

nasledila je članstvo u međunarodnim organizacijama i mesto stalnog članaSaveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Iako je izgubila ulogu globalne supersile Rusija je, zbog svoje veličine, geografskog položaja i ukupnih kapacitetaostala ključni činilac u oblasti stabilnosti i bezbednosti ne samo evropskog

1 Ana Jović-Lazić, istraživač saradnik u Institutu za međunarodnu politiku i privredu,Beograd, e-mail adresa: [email protected]

296

Jović-Lazić A., Saradnja EU i Rusije u oblasti spoljne i bezbednosne politike, MP 3, 2009,(str. 295-318)

kontinenta već i svojevrstni most između Evrope i Azije.2 U međuvremenuEvropska unija je usvojila brojne mehanizme za utvrđivanje i sprovođenjezajedničke spoljne politike kako bi ojačala svoj politički karakter i uticaj usvetu. U tom kontekstu razvijeni su i civilni i vojni kapaciteti za rešavanjesukoba, koji pored širokog kruga političkih, ekonomskih, finansijskih,diplomatskih, humanitarnih i drugih sredstava, obuhvataju i policijske i vojnemehanizme spoljnopolitičkog delovanja.3 Nakon što je SAD ostala jedinasuper sila, Rusija je saradnju sa EU u oblasti bezbednosti videla kao priliku daojača svoj poljuljani međunarodni politički uticaj.4

Kraj hladnog rata doneo je i nove izazove i pretnje, kao i novebezbednosne koncepte čime je pitanje odnosa EU-Rusija stavljeno u novikontekst.5 Danas su i EU i Rusija izložene sličnim opasnostima, a samim timi zainteresovane da se zajednički bore sa aktuelnim međunarodnimproblemima, kao što su organizovani kriminal, ilegalne migracije,obezbeđenje nuklearne bezbednosti, zaštita životne sredine i sl. Zajedničkorešavanje ovih pitanja postalo je još značajnije nakon proširenja EU naBugarsku i Rumuniju 2008. godine, kada je granica EU i Rusije značajnoprodužena. Svetska finansijska i ekonomska kriza, koja je zahvatila i Uniju iRusiju, nametnula je neophodnost da se zajednički traže rešenja zaprevladavanje problema, imajući pri tome u vidu njihovu međuzavisnost.

Odnosi Evropske unije i Ruske Federacije su od posebnog značaja zameđunarodne odnose u celini, što je veoma važno prevashodno sa stanovištada su obe strane zainteresovane za koordiniranu saradnju međunarodnezajednice na osnovima opšte priznatih normi međunarodnog prava. Rusija iEvropska unija se, svaka na svoj način i polazeći od sopstvenih interesa,protive unilateralizmu kada je reč o rešavanju složenih problema umeđunarodnim odnosima.6 Istovremeno, i EU i Rusija mogu ojačati uzajamne

2 O značaju savremene Rusije pročitati više u: Dragan Petrović, Rusija na početku XXIveka, Prometej, Institut za političke studije, Novi Sad, 2007.

3 Milan Šahović, Evropska unija kao svetska politička sila, Centar za antiratnu akciju,Beograd, 2001, str. 11.

4 Mark Webber, “Third-Party Inclusion in European Security and Defence Policy: A CaseStudy of Russia”, European Foreign Affairs Review, No. 6, 2001, pp. 407-426.

5 Ken Dark, “The Changing form of post Cold-War Security”, in: New Studies of post Cold-War Security, Ashgate Publishing, London, 1996.

6 Vladimir Baranovsky (ed.), Russia and Europe: The Emerging Security Agenda, OxfordUniversity Press, New York, 1997, p. 3.

297


pozicije u dijalogu sa islamskim svetom i poboljšati stabilnost i bezbednost uzajedničkom susedstvu.

Zbog sličnih problema i zajedničkih, međusobno povezanih ikomplementarnih interesa, Evropska unija i Rusija usvojile su brojnadokumenta kojima su stvorili preduslove za razvoj saradnje u oblasti spoljnepolitike i bezbednosti. U ovom radu biće predstavljeni osnovni oblici saradnjeEU i Rusije u oblasti bezbednosti i odbrane preko analiziranja zvaničnihdokumenata i deklaracija i njihovog poređenja sa nivoom praktične realizacije.

Na osnovama Sporazuma o partnerstvu i saradnji koji je zaključen 1994.godine Unija i Rusija su izgradile razgranat sistem institucionalne saradnje, kojise razvijao u nizu oblasti uključujući međunarodne odnose i međunarodnubezbednost. Iako u najvećoj meri reguliše trgovinsku i ekonomsku saradnju,jedan od ciljeva Sporazuma je i razvoj političkog dijaloga Rusije i EU koji bitrebalo da omogući veće usaglašavanja stavova kada je reč o međunarodnimpitanjima od zajedničkog interesa i tako doprinese većoj stabilnosti i sigurnosti.

Na sastanku Evropskog saveta održanom u Madridu u decembru 1995.godine usvojena je „Strategija za buduće odnose EU i Rusije”. U ovoj prvojzvaničnoj strategiji Unije o Rusiji navodi se da su dobri odnosi sademokratskom Rusijom od suštinske važnosti za stabilnost u Evropi. Zalaže seza „uspostavljanje stvarnog partnerstva u cilju promovisanja demokratije,ekonomskih reformi, unapređenja poštovanja ljudskih prava, konsolidacijemira, stabilnosti i bezbednosti, kako bi se izbegle nove linije podele u Evropii postigla puna integracija Rusije u zajednicu slobodnih i demokratskihnaroda”.7 Pominje se i dijalog i partnerstvo u oblasti bezbednosti, uključujućirelevantne aspekte razoružanja, neširenja, kontrole izvoza naoružanja isprečavanja i upravljanja sukobima. Izražava se spremnost Unije da pomogneRusiji u rešavanju novih, bezbednosno povezanih izazova, kao što sunuklearna bezbednost i zaštita životne sredine. Rusiji se preporučuje da se obezbednosnim pitanjima konsultuje sa Zapadnoevropskom unijom i OEBS-om. Zajednica Nezavisnih Država vidi se kao oblast moguće saradnje EU iRusije.8 Na osnovu ciljeva i principa pomenute strategije Savet je u maju

7 “European Union’s Strategy for Future EU/Russia Relations”, European Council,Presidency Conclusions, Madrid, 15 and 16 December 1995, Annex 8, Internet,http://ue.eu.int/ueDocs/cms_Data/docs/pressData/en/ec/ 00400-C. EN5.htm.

8 Larissa Kuzmitcheva, “Russia and European Security and Defence Policy: ProblematicStrategic Partnership?”, Central European Political Studies Review, Vol. 6, No. 4,Brno, 2004.

298


naredne godine usvojio akcioni plan za Rusiju.9 Stvarni efekti prve strategije iakcionog plana Unije o Rusiji bili su prilično ograničeni, jer su predviđaliciljeve ali bez navođenja konkretnih mera kako da se oni ostvare. Bez obzirana to, usvajanje ovih dokumenata bilo je značajno jer je pokazalo da Unijashvata značaj razvoja bezbednosne saradnje sa Rusijom.10

Spoljna i bezbednosna politika, institucionalizovana Mastrihtskimugovorom 1991. godine, omogućila je Uniji da usvaja zajedničkespoljnopolitičke stavove i preduzima zajedničke akcije. Zajednička strategijauvedena Amsterdamskim ugovorom 1997. godine, kao novi spoljnopolitičkiinstrument Unije, trebalo je upravo da doprinese većoj efikasnosti zajedničkespoljne i bezbednosne politike EU.11

Zajednička strategija EU prema Rusiji usvojena u Kelnu u junu 1999.godine predstavljala je prvi okvirni dokument koji utvrđuje ciljeve koji bitrebalo da opredeljuju kako aktivnosti Unije, tako i zemalja članica. Činjenicada je to bila prva zajednička strategija EU često se ocenjuje kao snažan simbolznačaja koji za Uniju ima saradnja sa Rusijom. Strategija je kao jedan odstrateških ciljeva te saradnje definisala „održanje evropske stabilnosti,unapređenje globalne bezbednosti i odgovor na zajedničke izazove evropskogkontinenta”. Poziva se na efikasniju, intenzivniju saradnju i stalni političkidijalog kako bi se približili stavovi EU i Rusije i omogućio zajednički odgovorna bezbednosne probleme koji se mogu javiti u Evropi.12 Predlaže se isaradnja o novoj „bezbednosnoj arhitekturi” u okviru OEBS-a, kao i nastavaksaradnje sa Rusijom u razradi evropske bezbednosne strategije i razmatranjeruskog učešća u „petersburškim zadacima” (tj. humanitarne akcije, akcijespašavanja, mirovne operacije, civilne, policijske i vojne operacije upravljanjakrizom). Ukazuje se i na značaj preventivne diplomatije u sprečavanju irešavanju sukoba, upravljanju krizama, kao i na važnost saradnje unutar

9 “European Union action plan for Russia”, EU Bulletin, No. 5, Brussels, 1996.

10 Hiski Haukkala and Sergei Medvedev (eds.), The EU Common Strategy on Russia:Learning the Grammar of the CFSP, Helsinki, 2001.

11 U članu 13 Ugovora o EU navodi se da Evropski savet odlučuje o zajedničkimstrategijama koje će biti primenjene od strane Unije u oblastima u kojima države članiceimaju važne zajedničke interese. Zajedničkim strategijama utvrđuju se ciljevi, trajanje isredstva koja će obezbediti unija i države članice. Videti član 13 u: Duško Lopandić(prir.), Ugovori Evropske unije, Kancelarija Srbije i Crne Gore za pridruživanjeEvropskoj uniji, Evropski pokret u Srbiji, Beograd, 2004, str. 14.

12 “Common strategy of the European Union on Russia”, Official Journal of the EuropeanCommunities, Brussels, 1999.

299


OEBS-a i UN. Zalaže se za strožiju kontrolu izvoza oružja i sprovođenjapostojećih sporazuma, suzbijanje proliferacije oružja za masovno uništavanjei pružanje podrške nuklearnom razoružanju.13 Predviđeno je da se Zajedničkastrategija EU sprovodi u bliskoj saradnji sa Rusijom, što ukazuje da Unijasmatra da je Rusija nezaobilazni partner u oblasti bezbednosti.

Na Zajedničku strategiju Unije, Rusija je odgovorila usvajanjem„Srednjoročne strategije razvoja odnosa Ruske Federacije i Evropske unije(2000–2010)” koja je predstavljena Evropskom savetu u Helsinkiju krajem1999. godine. Dokument ima za cilj da, jačanjem strateškog partnerstva saUnijom, unapredi ulogu i uticaj Rusije u ukupnim međunarodnim odnosima idoprinese stvaranju multipolarnog sveta. Dalje se navodi da je Rusijazainteresovana za razvoj zajedničke spoljne i bezbednosne politike i saradnju saUnijom u ovoj oblasti, što bi trebalo da omogući da se očuva evropskabezbednost bez izolacije SAD i NATO, ali i bez njihovog monopola nakontinentu. Ukazuje se da odnosi EU i Rusije moraju doprineti razvoju„panevropskog sistema kolektivne bezbednosti” koji bi zemljama koje nisučlanice NATO omogućio da imaju veću ulogu. U tom kontekstu se poziva naintenzivniju saradnju u cilju jačanja uloge OEBS-a kao „ključne osnove zaevropsku bezbednost”. Istovremeno, ukazuje se da bi Rusija „kao svetska silasmeštena na dva kontinenta trebalo da zadrži slobodu da određuje i implementirasvoju unutrašnju i spoljnu politiku, svoj status i prednosti evro-azijske zemlje inajveće države ZND-a, nezavisnost svoje pozicije i aktivnosti u međunarodnimorganizacijama”.14 Dokument po prvi put jasno navodi da Rusija ima posebneinterese, kao što su odnosi sa ZND, koje bi EU trebalo da poštuje, uzdržavajućise bilo čega što bi moglo da bude suprotno interesima Rusije u tom regionu. Iakoje jedan od ciljeva partnerstva Rusije sa EU sprečavanje i rešavanje lokalnihsukoba, sa naglaskom na suprematiju međunarodnog prava i nekorišćenje sile,ovaj dokument, međutim, ne daje predloge kako da se to ostvari. Umesto toga,ukazuje se da bi Rusija u predstojećoj deceniji trebalo da formira svoj stav premanekim aspektima praktične saradnje, kao što su rešavanje kriza i ograničenje ismanjenje naoružanja.15

13 “Common strategy of the European Union on Russia”, op. cit.14 “Стратегия развития отношений Российской Федерации с Европейским Союзом

на среднесрочную перспективу (2000–2010 годы)”, Современная Европа, ?1,Москва, 2000.

15 Hiski Haukkala, “A problematic ‘strategic partnership’”, in: Dov Lynch (ed.) EU-Russian security dimension, Occasional Papers, No. 46, Helsinki, 2003, p. 15.

300


Iako na prvi pogled ova dva dokumenta izgledaju slično, uočljive su iznačajne razlike u pristupima i interesima. Dok Zajednička strategija EUnaglašava evropske vrednosti i potrebu da se u Rusiji sprovedu temeljnereforme, Srednjoročna strategija Rusije naglašava nacionalne interese,suverenitet zemlje i posebne interese u okviru ZND. Dokument koji je usvojilaEU je uopšten i nedovoljno određen, dok je ruska strategija priličnospecificirana i pragmatična. Ove razlike u formulisanju osnovnih načela,vrednosti i pristupa EU i Rusije i dalje su prisutne i često dovode domeđusobnih nerazumevanja i razlika.16

Tokom 1990-ih Rusija, iako oslabljena i na unutrašnjem i na međunarodnomplanu, nije smatrala EU kredibilnim bezbednosnim akterom. Međutim, ovakavstav počeo je da se menja kad je Unija preduzela konkretne korake ka formiranjuevropskog odbrambenog identiteta, što joj je omogućilo da u ovoj oblastisarađuje sa trećim zemljama, uključujući i Rusiju.17 Unija je morala da prođedug kako bi njena zajednička bezbednosna i odbrambena politika dobila jasnijioblik. U junu 1999. godine na zasedanju u Kelnu članovi Evropskog saveta suse založili za razvoj neophodnih sredstava i kapaciteta koji bi osposobili EU daadekvatno odgovori na međunarodne krize, bez obzira na akcije NATO-a.18

Imajući u vidu ulogu koju je Unija nastojala da ima u međunarodnim odnosima,a pre svega u oblasti sprečavanja sukoba i upravljanja krizama, ona je morala darazvija odgovarajuće vojne i civilne kapacitete i instrumente za autonomneakcije. U tom kontekstu ukazano je na potrebu razvoja evropskih vojnihkapaciteta, koji bi trebalo da budu efikasniji od postojećih nacionalnih,binacionalnih i multinacionalnih kapaciteta. To je zahtevalo strateško planiranjei veoma složenu koordinaciju za šta je potrebno više godina.19

Polazeći od principa ustanovljenih u Kelnu, Evropski savet je u Helsinkijukrajem 1999. godine doneo odluke značajne za dalji razvoj zajedničkebezbednosne i odbrane politike (Helsinki Headline Goal). Tom prilikom postignut

16 Maria Raquel Freire, “Two unequal partners: the EU and its Russian neighbor”, in:André Barrinha (ed.) Towards a Global Dimension: EU’s Conflict Management in theNeighborhood and Beyond, Fundaçăo Friedrich Ebert, Lisboa, 2008.

17 Tatiana Romanova, Natalia Zaslavskaya, “EU-Russia: Towards the Four Spaces”, BalticDefence Review, 2004, Vol. 12, No. 2, pp. 80-103.

18 “Common European security and defence policy”, in: Presidency Conclusions, CologneEuropean Council, 3 and 4 June 1999, Internet, http://consilium.eu.int/uedocs/cmsUpload/Cologne%20European%20Council%20-%20Annex%20III%20of%20the%20Presidency%20conclusions.pdf, p. 21.

19 Ibidem, pp. 33-34.

301


je dogovor da će od 2003. godine Unija biti u mogućnosti da pošalje do 60 hiljadavojnika koji će sprovoditi tzv. petersburške zadatke. Ove snaga EU treba da budusposobne da se, u roku od 60 dana od donošenja odluke o intervenciji, angažujuna period od najmanje godinu dana.20 Na sastanku Evropskog saveta u Helsinkiju,kao i na narednom održanom u Feiri 2000. godine zaključeno je da Rusija „možebiti pozvana da učestvuje u operacijama koje vodi EU”.21

Interes za značajnijom i aktivnom ulogom u svetskim i evropskim odnosima,navela je Rusiju da u potpunosti uzme u obzir moguće posledice razvojaevropske bezbednosne i odbrambene politike, naročito njene kapacitete zaupravljanje krizama. Iako su pre proširenja Unija i Rusija bile relativnogeografski udaljene, intervencija NATO u Jugoslaviji 1999. godine i prekidodnosa Rusije sa NATO podstakli su ovu zemlju da sa većim angažovanjempristupi dijalogu i preispita mogućnosti za širu saradnju sa EU u oblastibezbednosti.22 Bezbednosnu i odbrambenu politiku EU Rusija je posmatrala kaosvojevrsnu protivtežu dominaciji NATO u evropskoj odbrani i SAD u ukupnimmeđunarodnim odnosima. Unija je takođe bila zainteresovana da dobije podrškuRusije za razvoj ove nove politike, čime je stvoren utisak da će, kada je reč opolitičkom dijalogu i saradnji u oblasti bezbednosti, dve strane brzo postićiuzajamnu saglasnost.23

Samiti EU i Rusije predstavljali su značajnu priliku za intenzivnijidijalog u oblasti spoljne i bezbednosne politike. Tako je na samitu održanom1999. godine u Helsinkiju potpisan Sporazum o merama za unapređenjepolitičkog dijaloga EU i Rusije, koji je ukazao na potrebu razmatranja novihmogućnosti za saradnju koje su otvorene razvojem bezbednosne iodbrambene politike EU.24 Na narednom samitu održanom u Moskvi u maju

20 Videti više u: Ana Jović-Lazić i Ivona Lađevac, „Izgradnja bezbednosne struktureEvropske unije i NATO”, zbornik: Nevenka Jeftić (prir.), Aktuelni međunarodni odnosiu međunarodnim oblastima: bezbednosti, ekonomije, prava, religije, Institut zameđunarodnu politiku i privredu, 2008, str. 75-108.

21 Presidency Conclusions, Helsinki European Council, 1999, op.cit., Feira EuropeanCouncil, 19 June 2000, Internet, http://www.consilium.europa.eu/ueDocs/cms_Data/docs/pressData/en/ec/ 00200-r1.en0.htm.

22 Данилов, Д. А., “Россия в большой Европе: стратегия безопасности”, СовременнаяЕвропа, No 2, 2000, Москва.

23 Dimitry Danilov, “Russia and European security”, in: What Russia sees, Chaillot Paper,No 74, 2005.

24 “Joint Statement”, EU-Russia Summit, Helsinki, 22 October 1999, Internet, http://www.bits.de/EURA/ Helsinki.html.

302


2000. godine potvrđen je poziv Unije Rusiji da učestvuje u budućimoperacijama upravljanja krizama.

Na samitu u Parizu krajem 2000. godine usvojena je zajednička deklaracija„o jačanju dijaloga i saradnje u političkim i bezbednosnim pitanjima uEvropi”, u kojoj se navodi obaveza EU i Rusije da „ustanove posebnekonsultacije na odgovarajućem nivou i u odgovarajućem formatu”.25

Dogovoreno je da se ispitaju mogućnosti doprinosa Rusije inicijativama Unijeu okviru zajedničke bezbednosne i odbrambene politike, kao što su akcije uslučaju humanitarnih kriza, akcije očuvanja mira i nametanja mira.

Posle samita u Parizu Rusija je aktivno podržala dalji razvoj evropskebezbednosne i odbrambene politike, navodeći mogućnosti za praktičnusaradnju sa EU na „jednakim osnovama”, koje uključuju i operacijeupravljanja krizama. Pored toga, Rusija se založila za adekvatnu strukturubezbednosnih odnosa sa EU koja bi u najmanjoj meri trebalo da bude jednakanivou institucionalnog dijaloga koji Rusija ima sa NATO. Veću autonomijuEU u spoljnoj i bezbednosnoj politici i razvoj strateškog partnerstva saUnijom, Rusija je videla kao način da ostvari svoje bezbednosne ciljeve i ojačasvoju ulogu i uticaj u Evropi. Za ovo Rusija ima poseban interes, naročito akose ima u vidu da se EU proširila na zemlje koje su nekada bile poddominantnim uticajem Sovjetskog Saveza ili su se nalazile u njegovomsastavu. Rusija i dalje pokazuje nedvosmislen interes da u određenoj meriutiče na pomenute zemlje i regione.

Pored toga Rusija je u razgovorima sa Unijom o mogućem učešću upetersburškim operacijama, predložila da se prvo odrede geografske granicebudućih operacija, kao i da se EU obaveže da će se one sprovoditi u okvirumandata Saveta bezbednosti UN. Na taj način Rusija bi imala mogućnost da,ukoliko nije saglasna sa nekom operacijom, upotrebi veto. Pomenuti zahtevinisu naišli na prihvatanje Unije koja nastoji da ima odrešene ruke u donošenjaodluka o pokretanju i načinu sprovođenja akcija mirovne podrške iupravljanja krizama.

Rekonstrukcija uloge UN-a, a posebno uloge Saveta bezbednosti je nalisti strateških prioriteta Rusije. U Spoljnopolitičkom konceptu RuskeFederacije iz juna 2000. godine navodi se da će Rusija „težiti dostizanjumultipolarnog sistema međunarodnih odnosa koji realno odražava

25 “Joint Declaration on strengthening dialogue and cooperation on political and securitymatters in Europe, EU-Russia Summit”, 30 October 2000, Paris, Internet, http://europa.eu.int/comm/external_relations/russia/summit_30_10_00/stat_secu_en.htm.

303


raznolikost savremenog sveta sa njegovom velikom raznolikošću interesa”,kao i da „svetski poredak XXI veka mora biti zasnovan na mehanizmukolektivnog rešavanja ključnih problema, prioritetu prava i jasnojdemokratizaciji međunarodnih odnosa”. Rusija će nastojati da „utiče na opšteprocese u svetu u cilju formiranja stabilnog, pravednog i demokratskogsvetskog poretka, izgrađenog na opšteprihvaćenim normama međunarodnogprava, uključujući, pre svega, ciljeve i principe Povelje UN, kao i napravičnim i partnerskim odnosima država”.26

Nakon terorističkih napada u SAD 11. septembra 2001. godine došlo je doodređenog poboljšanja odnosa Rusije sa SAD i NATO, a borba protivterorizma dobila je značajnije mesto u bezbednosnoj saradnji EU i Rusije.Rusija je izrazila spremnost da u potpunosti sarađuje u borbi protiv terorizmakoju vodi međunarodna zajednica. Globalnu borbu protiv terorizma Rusija jenastojala da iskoristi kako bi reafirmatisala svoj međunarodni politički status iuticaj u međunarodnim odnosima. Postoje mišljenja da je Rusija očekivala daće joj učešće u međunarodnoj antiterorističkoj koaliciji dati određeneprednosti. S obzirom da je Rusija uvek tvrdila da se u Čečeniji vodi rat protivterorizma, očekivala je da će Zapad prestati da kritikuje njenu politiku u vezis tim. Na samitu EU i Rusije u Briselu u oktobru 2001. godine EU nijepomenula kršenje ljudskih prava u Čečeniji, već je izrazila podršku naporimaRusije da postigne političko rešenje problema. Ipak, EU je odbijala da prihvatirusko objašnjenje da su sukobi u Čečeniji jednostavno borba protivterorizma.27 Na samitu je usvojena „Zajednička izjava o međunarodnomterorizmu“ u kojoj se naglašava da nema opravdanja za međunarodniterorizam, bez obzira na njegove motive ili poreklo. Dalje se navodi daizvršioci, finansijeri i saučesnici takvih akata nasilja moraju biti izvedeni predlice pravde, kao i da je neophodno preduhitriti i sprečiti planiranje i izvršenjetih dela. EU i Rusija su ukazale da borba protiv međunarodnog terorizma nećebiti efikasna, ako ne bude zasnovana na stalnim naporima i vođena u skladu sameđunarodnim pravom i Poveljom UN.28 Postignut je dogovor o razmeni

26 “The Foreign Policy Concept of the Russian Federation”, Moscow, 2000, Internet,http://www.fas.org/nuke/guide/russia/doctrine/econcept.htm.

27 Roy Allison and Margot Light, “The place of Europe in Russian foreign policy Russiansecurity”, in: Roy Allison, Margot Light and Stephen White, Putin’s Russia and theEnlarged Europe, London, 2008, pp. 9-10.

28 “Joint Statement on international terrorism, Annex 1, EU-Russia Summit”, Brussels, 3October 2001, Internet, http://www.delrus.ec.europa.eu/en/images/pText_pict/238/sum41.doc.

304


informacija o terorističkim aktivnostima i mrežama, kao i da dve strane nećedozvoliti postojanje takvih grupa na svojim teritorijama. Blokiraće se i svifinansijski izvori terorističkih organizacija i razmenjivati obaveštajni podaci osumnjivim transakcijama, što može poboljšati i saradnju EU i Rusije u oblastipranja novca.

Na tom samitu usvojena je i „Zajednička deklaracija o jačanju dijaloga isaradnje u političkim i bezbednosnim pitanjima„kao što su „povećanjemeđunarodne bezbednosti, sprečavanje i upravljanje krizama u Evropi,sprečavanje širenja oružja za masovno uništavanje, praćenje izvozakonvencionalnog oružja, OEBS, UN i borba protiv međunarodnogterorizma”.29 Doneta je i odluka da se, pored postojećih redovnih konsultacija,održavaju mesečni sastanci ambasadora Rusije pri EU sa Političkim ibezbednosnim komitetom EU, najvažnijim telom za donošenje odluka uokviru evropske bezbednosne i odbrambene politike.30 Predviđeno je da searanžmani za moguće rusko učešće u operacijama upravljanja krizamarazvijaju u skladu sa napretkom postignutim u evropskoj bezbednosnoj iodbrambenoj politici.31 Rusija i EU su se dogovorili da ustanove kanal zahitnu komunikaciju kako bi se lakše nosili sa krizama. Unija će informisatiRusiju o zbivanjima u stvarima koje se tiču evropske bezbednosne iodbrambene politike, a Rusija će obaveštavati EU o razvoju svojebezbednosne i odbrambene politike.32

Rusija je, u više navrata, kao jedan od ključnih pravaca svoje spoljnepolitike isticala opredeljenost za jačanje partnerstva sa Evropskom unijom.Ministarstvo inostranih poslova Ruske Federacije u aprilu 2002. godine izdalo

29 Ibidem.

30 Politički i bezbednosni komitet (Political and Security Committee) sa sedištem u Briselusastavljen je od nacionalnih predstavnika u rangu ambasadora i bavi se svim aspektimazajedničke spoljne i bezbednosne politike, prati međunarodne događaje, pomažedefinisanju politike i nadgleda njeno sprovođenje. Takođe, Politički i bezbednosnikomitet, pod pokroviteljstvom Saveta, vrši politički nadzor i strateško vođstvo uoperacijama upravljanja krizama. “Annex 1 to Annex IV, Presidency Progress report tothe Helsinki European Council on Strengthening the Common European Policy onSecurity and Defence”, Presidency Progress report to the Helsinki European Council,1999, op. cit., p. 34.

31 Clelia Rontoyanni, “So far, so good?, Russia and the ESDP”, International Affairs, Vol.78, No. 4, Moscow, 2002, p. 814.

32 Milutin Janjević, Spoljna politika Evropske unije, Službeni glasnik, Beograd, 2007,str. 327.

305


je saopštenje u kome se navodi da je za Rusiju, koja teži multivektorskojspoljnoj politici, dalje produbljivanje odnosa sa evropskim zemljama iinstitucijama od posebnog značaja. Pozivajući se na činjenicu da je Rusijanajveća evropska država koja je vekovima bila aktivni učesnik u procesimakoji se odvijaju na kontinentu, ukazuje se na to da su ključni interesi Rusijekoncentrisani u Evropi, kao i da su bezbednost i stabilnost u Evropi, sinonimza bezbednost i stabilnost u Rusiji. S obzirom da od svih spoljnih faktora,procesi koji se odvijaju unutar Evrope imaju najznačajniji uticaj na ono što sedešava u Rusiji, uključivanje Rusije u evropske poslove, kada je reč ostvaranju sveobuhvatnog bezbednosnog sistema, ocenjuje se kao neizbežno.Istovremeno se ukazuje na značaj koji bi trebalo da ima OEBS kao jedinaorganizacija koja okuplja sve evropske zemlje.33

Na samitu EU i Rusije u Moskvi u maju 2002. godine usvojena je izajednička deklaracija „o daljim praktičnim koracima u razvoju političkogdijaloga i saradnje u upravljanju krizama i bezbednosnim pitanjima”.34 Kaoprioritetna pitanja, koja će se redovno razmatrati u okviru stalnog dijaloga,navode se: sprečavanje sukoba, čišćenje mina, mogućnost korišćenja ruskihaviona za prevoz tereta u operacijama EU i mogućnost učešća Rusije upolicijskoj misiji EU u Bosni i Hercegovini. Dalje se navodi da će se Unija iRusija međusobno obaveštavati o rezultatima njihovih osnovnih međunarodnihkontakata i pregovora o pitanjima vezanim za bezbednost i upravljanje krizama.Tom prilikom doneta je odluka da Rusija pošalje predstavnika Ministarstvaodbrane u Vojni komitet u Briselu kako bi se „održavala operativnakomunikacija” dve strane.35 Razmatrala su se i druga pitanjima kao što superspektive za saradnju u vojnoj i vojno-tehničkoj oblasti, saradnja flota Rusijei Unije i mogućnost zajedničkog vođenja mirovnih operacija. Razrada

33 “Russian European Priorities”, April 25, 2002, Publication of the Ministry of Foreign Affairsof the Russian Federation, Internet, http://www.russiaeurope.mid.ru/250402_1.html.

34 “Joint Declaration on further practical steps in developing political dialogue and cooperationon crisis management and security matters”, EU-Russia Summit, Moscow, 29 May 2002,Internet, http://www.delrus.ec.europa.eu/en/images/pText_pict/237/sum52.doc.

35 Vojni komitet (Military Committee) sastoji se od načelnika odbrane, odnosno njihovihpredstavnika. Ovaj komitet daje vojne savete i preporuke Političkom i bezbednosnomkomitetu, a isto tako daje i vojne naredbe Vojnom štabu. Predsedavajući Vojnogkomiteta prisustvuje sastancima Saveta kada se donose odluke vezane za pitanjaodbrane. “Annex 1 to Annex IV, Presidency Progress report to the Helsinki EuropeanCouncil on Strengthening the Common European Policy on Security and Defence”, op.cit., p. 34.

306


zajedničkih pristupa sprečavanju sukoba i upravljanju krizama trebalo je dapruži solidnu osnovu za buduće zajedničke akcije EU i Rusije.

Nakon odluke da se ustanove mesečni sastanci Političkog i bezbednosnogkomiteta EU i ambasadora Rusije pri EU, Moskva je anticipirala da će to bitipreteča za formiranje stalnog operativnog tela koje će se baviti pitanjimabezbednosti u svetu. Početkom 2002. godine Ministarstvo odbrane Rusijeponudilo je EU detaljne predloge za zajednički rad na upravljanju krizama, kojipodrazumeva zajedničko planiranje i moguće multinacionalne jedinice zapodršku miru.36 Na predlog Rusije Unija je odgovorila u junu 2002. godineusvajanjem izveštaja predsedništva EU u kome se navode modaliteti zakonsultacije i saradnju Unije i Rusije u operacijama upravljanja krizama.37

Polazeći od odluka samita EU i Rusije održanih u Parizu, Moskvi i Briselupredviđene su konsultacije i saradnja dve strane kako u periodu kada ne postojikriza, tako i tokom kriznog perioda. Predviđeno je da se u periodima kada nepostoje krize o pitanjima evropske bezbednosne i odbrambene politike redovnoraspravlja u okviru postojećih mehanizama, pri čemu će vodeću ulogu uimplementaciji dogovora imati sastanci Političkog i bezbednosnog komiteta EUi ambasadora Rusije pri Uniji. Ukoliko je potrebno, pored redovnih mogu seorganizovati i dodatni sastanci u cilju razmene informacija i stavova dve strane.Pored toga, Rusija može imenovati kontakt osobu akreditovanu u Vojnom štabuEU kako bi se omogućilo lakše učešće Rusije u vojnim aktivnostima Unije.38

Kada je reč o saradnji tokom kriznih perioda razlikuje se predoperativna ioperativna faza saradnje. Predoperativna faza predviđa intenzivni dijalog ikonsultacije kako bi se obezbedili uslovi za razmenu mišljenja i stavova EU iRusije o razvoju situacije. Kada se razmatraju moguće operacije upravljanjakrizom EU, cilj konsultacija biće da se obezbedi da Rusija, kao potencijalni

36 Roy Allison, “Russian security engagement with the European Union”, in: Roy Allison,Margot Light and Stephen White, Putin’s Russia and the Enlarged Europe, op. cit., pp.80-81

37 “Presidency Report on ESDP, Brussels”, 22 June 2002, Annex IV, Arrangements forConsultation and Cooperation between the EU and Russia on Crisis Management,Internet, http://ue.eu.int/ueDocs/newsWord/en/er/70903.doc.

38 Vojni štab (Military Staff) unutar strukture Saveta obezbeđuje vojnu ekspertizu ipodržava zajedničku evropsku bezbednosnu i odbrambenu politiku, uključujućiupravljanje vojnim kriznim operacijama pod vođstvom EU. U njegovom sastavu je 135oficira. Vojno osoblje zaduženo je i za rano upozoravanje, procenu situacije i strateškoplaniranje, kao i za utvrđivanje evropskih nacionalnih i multinacionalnih snaga. “Annex1 to Annex IV, Presidency Progress report to the Helsinki European Council onStrengthening the Common European Policy on Security and Defence”, op. cit., p. 34.

307


učesnik u operacijama, bude informisana o namerama Unije. Operativna fazapredviđa da, nakon što koncept operacije bude odobren, Rusija može bitipozvana da u njoj učestvuje. Ukoliko želi da učestvuje u operaciji Rusija će datinaznake svog doprinosa, koji će naknadno biti preciziran. U slučaju da operacijazahteva resurse NATO-a, Rusija može biti uključena u planiranje u skladu saprocedurama NATO-a. U slučaju autonomnih operacija EU, Rusija može poslatioficira za vezu u evropski Vojni štab, kako bi se omogućila razmena informacijao operativnom planiranju. Ako Rusija obezbedi značajne vojne snage za misijukoju vodi EU, učestvovaće u Odboru prilagača (Committe of Contributors) ukome će, zajedno sa članicama EU, biti odgovorna za „dnevno upravljanjeoperacijama”. Međutim, odluka o pokretanju i završetku operacija, kao i onjenim političkim i strategijskim pravcima ostaje isključivo u nadležnostiPolitičkog i bezbednosnog komiteta EU. Unija je razradila slične sporazume i zaoperacije civilnog upravljanja kriznim situacijama, kao što su policijske misije.Pomenute odredbe ukazuju da se polazi od toga da se modaliteti za učešće Rusijedefinišu od slučaja do slučaja, u zavisnosti od prirode i lokacije kriza.39 Odredbepredviđaju konsultacije sa Rusijom, ali ne i učešće u donošenju odluka oplaniranju i sprovođenju operacija.

Napori da se razvije bezbednosno partnerstvo EU i Rusije suočili su senovim izazovom 2003. godine u vezi sa intervencijom u Iraku. Pitanje rata uIraku, koje je povezano sa problemom borbe protiv terorizma, stavilo je Rusijuu poziciju da pokuša da izbegne opredeljivanje između stava SAD i većinezemalja EU „o ulozi vojnih sredstava u borbi protiv zemalja koje predstavljajupotencijalnu pretnju miru”. Dve godine kasnije Evropa je bila prisiljena daprizna ranjivost na pretnje koje dolaze od islamskog fundamentalizma iterorizma, posebno nakon bombaških napada u Madridu u martu 2004. godinei u Londonu u julu 2005. godine.40

Kako se približavalo planirano proširenje, EU je počela ozbiljno da razmišljao posledicama koje će ono imati u odnosu na zemlje koje ostaju van granicaUnije, kao što su Rusija, Ukrajina, Belorusija, Moldavija, zemlje južnogSredozemlja i južnog Kavkaza. S obzirom da ne postoji realna perspektiva začlanstvo ovih zemalja u EU, kao i da održanje bezbednosti unutar Unije zahtevastabilno okruženje, Evropska komisija je predložila usvajanje nove politike koja

39 Clara Portela, “EU-Russia co-operation in the security domain: Problems andOpportunities”, BITS research note, Berlin, 2001.

40 Pŕl Dunay and Zdzislaw Lachowski, “Euro-Atlantic inter-institutional relations”, SipriYearbook: Armaments Disarmaments and International Security, 2006, pp. 42-43.

308


predviđa uspostavljanje bližih odnosa sa susednim zemljama ukoliko sproveduodređene političke i ekonomske reforme. S obzirom na značaj Rusija nije želelada bude stavljena u istu kategoriju sa ostalim susednim zemljama Unije. Nasamitu EU i Rusije u Sankt Peterburgu postignut je dogovor o stvaranju„strateškog partnerstva” u četiri oblasti koje su od posebnog interesa za dvestrane: ekonomija/energija, spoljna i bezbednosna politika, unutrašnjabezbednost i sudstvo, obrazovanje i kultura. Uspostavljanjem strateškogpartnerstva sa Rusijom, Unija je nastojala da obezbedi da Rusija ne shvatiproširenje EU kao sopstvenu marginalizaciju i stvaranje novih linija podela uEvropi. Važan korak u daljem povezivanju EU i Rusije je saradnja u oblastispoljne i bezbednosne politike kao jedne od četiri oblasti u kojima EU i Rusijaimaju poseban interes da sarađuju.

Na sledećem samitu EU i Rusije krajem 2003. godine u Rimu data jezajednička izjava kojom je potvrđena opredeljenost dve strane da rade naizgradnji „balansiranog i recipročnog strateškog partnerstva” i usvojena ječetvrta zajednička deklaracija „o jačanju dijaloga i saradnje u političkim ibezbednosnim pitanjima”. Deklaracija ponovo potvrđuje predanost rešavanjupitanja od sprečavanja širenja oružja za masovno uništenje do borbe protivterorizma. Iskazana je i namera da stručnjaci dve strane razmene mišljenja orazvoju spoljne i bezbednosne politike EU i ruskog spoljnopolitičkog ibezbednosnog koncepta. Potvrđena je i spremnost da se razvija međunarodnasaradnja u oblasti civilne zaštite i ukazano na značaj koordinacije kako bi seomogućilo efikasnije korišćenje raspoloživih resursa.41

Praksa pokazuje da se praktično na svakom samitu EU-Rusija usvajajuslične deklaracije o daljem razvoju bezbednosne saradnje, što ukazuje da jeovo veoma važna problematika za obe strane, ali i da u ovoj oblasti nijepostignut napredak koji i EU i Rusija očekuju. Ipak intenzivni kontakti EU iRusije omogućili su veće uzajamno razumevanje i stvorili su osnovu zarealniji pristup partnerstvu.42

Na samitu u Moskvi u maju 2005, Evropska unija i Rusija su usvojile planza operacionalizaciju saradnje u okviru oblasti koje su utvrđene strateškim

41 “Совместная декларация Российской Федерации и Европейского союза обукреплении диалога и сотрудничества по политическим вопросам и вопросамбезопасности (Приложение IV), Италия, Рим, 6 ноября 2003 года”, Министерствоиностранных дел Российской Федерации, Internet, http://www.ln.mid.ru/ns-dos.nsf/162979df2beb9880432569e70041fd1e/432569d800223f3443256ddc00470ce?OpenDocument.

42 Dimitry Danilov, “Russia and European security”, op. cit.

309


partnerstvom. Dogovorene su konkretne mape puta kojim su utvrđeni ciljevi ispecifične akcije potrebne za dalji razvoj strateškog partnerstva.43 Mapa putaza zajedničku oblast spoljne bezbednosti (Road Map for the Common space ofExternal Security) obezbedila je novi politički okvir unutar koga se mogupokretati različiti projekti saradnje. U ovom dokumentu se ističe da Unija iRusija dele odgovornost za međunarodni poredak zasnovan na stvarnommultilateralizmu, kao i da će, u skladu sa tim, sarađivati na jačanju centralneuloge UN i unapređenju uloge i efikasnosti relevantnih međunarodnih iregionalnih organizacija, posebno OEBS-a i Saveta Evrope. Dalje se navodi daće Unija i Rusija osnažiti saradnju i dijalog u oblasti bezbednosti i upravljanjakrizama kako bi pomogle rešavanju globalnih i regionalnih pretnji i ključnihizazova današnjice, kao što su terorizam, proliferacija oružja za masovnouništavanje, postojećih i potencijalnih regionalnih i lokalnih sukoba. Posebnapažnja posvetiće se obezbeđivanju međunarodne stabilnosti, uključujućiregione i države koji se nalaze u susedstvu EU i u blizini ruskih granica. Kakobi se ostvarili pomenuti ciljevi, predviđene su i detaljno razrađene mere počevod uspostavljanja bližeg dijaloga Unije i Rusije na međunarodnoj sceni, prekosaradnje u borbi protiv terorizma, neširenja oružja za masovno uništavanje,upravljanja krizama, do saradnje u oblasti civilne zaštite.44

Do sada, međutim, nije se mnogo odmaklo u ostvarenju ovih ciljeva.Primenu mape puta za oblast spoljne bezbednosti otežavaju politički stavovi EUi Rusije koji se često ne podudaraju, a nekad i sukobljavaju. Povodom usvajanjamape puta u oblasti spoljne bezbednosti EU smatra da saradnju EU i Rusije urešavanju regionalnih sukoba na Bliskom istoku i Balkanu treba proširiti nazajedničko susedstvo, gde dve strane imaju posebne interese i odgovornost dapomognu zemljama u regionu da uspešno grade stabilnost i prosperitet, bezmešanja u njihov suverenitet. Pri tome se posebno imaju u vidu sukobi uMoldaviji, Gruziji, Jermeniji i Azerbejdžanu, od kojih su većina „zamrznuti”,kao područja gde bi EU i Rusija trebalo da uspostave bolju i bližu saradnju.45

Odnosi Rusije i njenih suseda često opterećeni problemima i različitim

43 Michael Emerson, Fabrizio Tassinari and Marius Vahl, “Thinking ahead for Europe ANew Agreement between the EU and Russia: Why, what and when?”, CEPS PolicyBrief, No. 103, 2006.

44 “Road Map for the Common space of External Security”, in: Road Maps for FourCommon Spaces, EU-Russia Summit, Moscow, 2005, Internet, http://ec.europa.eu/research/iscp/pdf/russia_eu_four_common_spaces-%20roadmap_en.pdf.

45 Javier Solana, “The EU and Russia: towards a strong and united Europe”, 2005, Internet,http://ue.eu.int/ueDocs/cms_Data/docs/pressdata/EN/articles/84926.pdf, p. 2.

310


interesima. Rusija polazi od toga da su zemlje „bliskog inostranstva” odpresudnog strateškog značaja za njene nacionalne interese. Nisu retka mišljenjada je osnovni geostrateški interes današnje Rusije da „očuva geopolitički oblikareala istorijske Ruske države” i da spreči da teritorije nastale na tom područjupotpadnu pod „sfere uticaja koje protivreče interesima Rusije”.46

Spoljnopolitički koncept Ruske Federacije iz juna 2008. godine, kao jedan odosnovnih spoljnopolitičkih ciljeva navodi unapređenje dobrosusedskih odnosa sagraničnim državama, kako bi to pomoglo uklanjanju postojećih napetosti isukoba u susednim regijama i sprečilo nastajanje novih.47 Situaciju dodatnousložnjava činjenica da Rusija izbegava da sarađuje sa EU na ovom planu, jerstrahuje da će EU nastojati da poveća sopstvenu ulogu i uticaj u bivših sovjetskimrepublikama, delujući kao arbitar u rešavanju sukoba u regionima poputAbhazije, Južne Osetije, Nagorno-Karabaha i Pridnjestrovlja. U traženju izlaza izsituacije u vezi sa nedavnim ratnim sukobom Rusije i Gruzije, EU je ipak imalaznačajnu ulogu u prestanku tog sukoba i uspostavljanju mira. Početkom maja2009. godine EU je pokrenula tzv. istočno partnerstvo kako bi uspostavila bližepolitičke i ekonomske odnose sa šest bivših sovjetskih republika koje su danasistočni susedi Unije – Ukrajinom, Belorusijom, Moldavijom, Azerbejdžanom,Gruzijom i Jermenijom. Na uvođenje nove politike Rusija je negativnoreagovala, jer je ocenila da ona predstavlja pokušaj Unije poveća uticaj uzemljama u kojima Rusija ima strateške interese, dok Unija naglašava da timesamo želi da obezbedi stabilnost zemalja u svom susedstvu.

Na najnovijem samitu u Habarovsku u maju 2009. godine Rusija jeukazala da EU ne sme da dozvoli da istočno partnerstvo postane „antiruskisavez” i predložila dogovor o novom sporazumu o evropskoj bezbednosti.Predlog o stvaranju tog sporazuma Rusija je iznela još u junu 2008. godine,ukazujući da je, osim zajedničkih napora Rusije i EU na razrešenju kriza urazličitim regionima sveta, važno ojačati normativnu bazu ovakve saradnje irazraditi dokument koji bi osigurao uzajamno korisno i ravnopravnopartnerstvo.48 Iako je EU pokazala izvesno interesovanje u vezi sa ovimpredlogom na samitu nije postignut konkretan dogovor.

46 Наталија Нарочницка, Русија и Руси у светској историји, Српска књижевназадруга, Београд, 2008, стр. 382.

47 “Концепция внешней политики Российской Федерации”, 12 июля 2008 года,Internet, http://www.kremlin.ru/text/docs/2008/07/204108.shtml.

48 „Русија и ЕУ могу продуктивно да сарађују и да налазе усаглашене одлуке чак иу сложеним ситуацијама”, Глас Русије, Internet, http://www.ruvr.ru/main.php?lng=scr&q=10586&cid= 117&p=11.02.2009&pn=2.

311


Nova Strategija nacionalne bezbednosti Ruske Federacije, usvojena maja2009. godine, sadrži osnove, pravce i ciljeve unutrašnje i spoljne politikezemlje u narednih deset godina. U dokumentu se navodi da će u cilju zaštitenacionalnih interesa Rusija voditi racionalnu i pragmatičnu spoljnu politiku naosnovama međunarodnog prava. Rusija se zalaže za bližu saradnju sa Unijom,uključujući i dosledan razvoj saradnje u ekonomiji, spoljnoj i unutrašnjojbezbednosti, obrazovanju, nauci i kulturi. Kao dugoročni nacionalni interesRusije navodi se formiranje evroatlantskog otvorenog sistema kolektivnebezbednosti koji bi bio zasnovan na jasnim pravnim osnovama. Takođe senavodi da razvoj bilateralnih odnosa i multilateralne saradnje sa državamačlanicama ZND predstavlja prioritetni pravac spoljne politike Rusije. Rusija ćenastojati da razvija potencijal regionalne i subregionalne integracije ikoordinacije na prostoru država članica ZND, Organizacije pakta zakolektivnu bezbednost i Evroazijske ekonomske zajednice. Najveća pretnjainteresima i pograničnoj bezbednosti zemlje vidi se u prisustvu i mogućimeskalacijama oružanih sukoba u blizini granica Rusije, kao i u nerešenimpograničnim problemima Rusije i nekoliko susednih država.49

Iako Rusija i Evropska unija imaju redovan politički dijalog ikonsultacije o brojnim pitanjima u oblasti bezbednosti i odbrane, načelnaspremnost da se sarađuje u maloj meri se realizuje u praksi. Kroz političkidijalog EU i Rusija nastoje da koordinišu spoljnopolitičke stavove, posebnona Balkanu, Bliskom istoku i u svim područjima regionalnih sukoba. DijalogRusije i EU o političkim sredstvima za rešavanje krize u Iraku početkom2003. godine imao je malo efekta. Kad je reč o Iranu EU i Rusija imajurazličite stavove o tome u kojoj meri i na koji način treba vršiti pritisak naTeheran zbog nuklearnog programa. Unija nastoji da utiče na politiku Rusijeprema sukobima u Moldaviji i južnom Kavkazu, ali do sada nisu postignutiznačajniji rezultati.50

Iako je saradnja EU-Rusije u oblasti spoljne i bezbednosne politike ubrojnim dokumentima označena kao prioritet i ključna komponenta urazvijanju partnerstva dve strane, u stručnoj javnosti postoji znatna dozaskepticizma kada se govori o sadašnjem stanju i perspektivama odnosa Rusije

49 „Стратегия национальной безопасности Российской Федерации до 2020 года”,Утверждена Указом Президента Российской Федерации от 12 мая 2009 г. No 537,Internet, http://www.scrf.gov.ru/documents/99.html.

50 Roy Allison, “Russian security engagement with the European Union”, in: RoyAllison, Margot Light and Stephen White, Putin’s Russia and the Enlarged Europe,op. cit., pp. 70-80.

312


i EU.51 Jedna od zamerki je da u saradnji dominiraju formalni pristupi, a nestrateški interesi EU i Rusije, tako da se ona kreće u okvirima uobičajenihkonsultacija zbog čega i zajedničke aktivnosti po pravilu izostaju.

Postoje i mišljenja da nedovoljna efikasnost saradnje u ovoj oblasti delomproizilazi iz različite prirode EU i Rusije. Unija je svojevrsan međunarodnisubjekt sa ograničenom nadležnošću u oblasti spoljne i bezbednosne politike isistemom donošenja odluka na više različitih nivoa, koji uvek ne obezbeđujeda se interesi država-članica efikasno usklađuju sa interesima EU kao celine.Unija se zasniva na mekom i multilateralnom pristupu bezbednosnimpitanjima. Sa druge strane, Ruska Federacija je velika sila sa jedinstvenompolitikom i definisanim političkim, ekonomskim i strateškim interesima i sačvrstim stavovima prema pitanjima za koje smatra da su od vitalnognacionalnog značaja.52

Pored toga, Rusija i Evropska unija još uvek različito posmatraju mnogefundamentalne aspekte spoljnopolitičke i bezbednosne politike saradnje, kaošto su institucionalna struktura, modaliteti zajedničkih misija za očuvanje mirai upravljanje krizama, itd. Uprkos značaju, u ovoj oblasti nije postignutočekivani napredak. Iako nekoliko ruskih vojnih oficira učestvovalo upolicijskoj misiji EU u Bosni i Hercegovini 2003. godine, Rusija je odbilapozive Unije da učestvuje u drugim operacijama i upozorila da će njenodgovor ovakvim predlozima biti isti ukoliko se ne postigne dogovor oprihvatljivoj formi saradnje „na jednakim osnovama”.53

Polazeći od činjenice da su nakon završetka hladnog rata stvoreni su usloviza uspostavljanje istinski ravnopravne saradnje između Rusije, Evropske unijei Severne Amerike, u junu 2008. godine Moskva je iznela predlog zazaključenje novog ugovora o evropskoj bezbednosti. To bi trebalo bi daosigura model evropske bezbednosti koji bi omogućio da Moskva ima jednakglas u svim pitanjima evropske bezbednosti i da to bude osnova za stvaranjeopšteevropskog sistema bezbednosti.

Rusija nastoji da dobije mogućnost da utiče na razvoj bezbednosne iodbrambene politike EU i traži da bude uključena u sve faze donošenja odluka– od identifikacije problema do sprovođenja zajedničkih akcija za njegovo

51 Виталий Журкин, “Европейская оборона: от мифа к реальности”, СовременнаяЕвропа, No 3, Москва, 2001.

52 Maria Raquel Freire, “Looking East: The EU and Russia”, op. cit.

53 Dimitry Danilov, “Russia and European security”, op. cit.

313


rešavanje, što Unija ne prihvata. Pored toga, uprkos relativnom vojnomslabljenju, Rusija ima geopolitičke interese i nije zadovoljna podređenomulogom na evropskoj sceni. Takođe, Rusija insistira na stavu da je preraspoređivanja bilo koje misije izvan teritorija zemalja članica, neophodnodobiti i odobrenje Saveta bezbednosti UN. Rusija je zabrinuta da bi bezmandata SB UN, Unija mogla da raspoređuje svoje snage u oblastima koje suod njenog nacionalnog strateškog interesa, kao što su Moldavija ili zemljejužnog Kavkaza.

Evropska bezbednosna i odbrambena politika pokazala se kao priličnokontroverzna tema i među državama članicama EU. Ispoljile su se razlike ustavovima da li bezbednosna i odbrambena politika treba da bude nezavisna odSAD i NATO. To je došlo do izražaja tokom krize do koje je došlo 2003.godine zbog rata u Iraku. U EU često nema dovoljno jedinstva kada su upitanju finansiranje i sposobnost da se izgrade jake evropske vojne snage inezavisni odbrambeni identitet Unije.54

Iako je Rusija, u više navrata, načelno podržala razvoj evropskebezbednosne i odbrambene politike, očekujući da će ona predstavljati„alternativni pol” u globalnoj bezbednosnoj arhitekturi, niz regionalnih sukobaje pokazao da su evro-atlantske veze često snažnije od onih koje povezujuzemlje evropskog kontinenta.55 Ispoljene su značajne razlike u stanovištimaEU i Rusije kada je reč o pitanjima koja su veoma značajna sa stanovištavojno-strateške ravnoteže u svetu, kao što su postavljanje američkogantiraketnog štita u Evropi, nuklearni program Irana, ratni sukob Rusije iGruzije i priznavanje nezavisnosti Južne Osetije i Abhazije od strane Rusije,problem Kosova.

* * *

Između Evropske unije i Rusije postoji mnogo zajedničkih tačaka i interesakoji ukazuju na njihovu dugoročnu međuzavisnost i uzajamnuzainteresovanost za razvoj partnerskih odnosa i saradnje. Politički dijalog EUi Rusije o međunarodnim bezbednosnim pitanjima koji datira od Sporazuma opartnerstvu i saradnji EU i Rusije dobio je dodatni podsticaj Zajedničkom

54 Larissa Kuzmitcheva, “Russia and European Security and Defence Policy: ProblematicStrategic Partnership?”, op. cit.

55 Marius Vahl, “Just Good Friends? The EU-Russian Strategic Partnership and theNorthern Dimension”, Working Document, Centre for European Policy Studies, No.166, 2001.

314


strategijom EU o Rusiji, Srednjoročnom strategijom Rusije prema EU ibrojnim sporazumima koji su predvideli saradnju dve strane u oblasti spoljnei bezbednosne politike. Kao rezultat toga postoje brojne institucionalne vezeRuske Federacije i Evropske unije, putem kojih dve strane redovnorazmenjuju mišljenja o ključnim međunarodnim pitanjima.

I pored toga što su i Unija i Rusija očigledno zainteresovane za stabilne ikonstruktivne odnose u dugoročnoj perspektivi, postoje i značajne razlike unjihovim međunarodnim interesima, pozicijama i dugoročnim ciljevima, očemu se vode složeni pregovori i što sve ograničavajuće deluje i na dometenjihove saradnje u oblasti spoljne i bezbednosne politike.

S obzirom da su Evropska unija i Ruska Federacija dva veoma uticajnaaktera na međunarodnom planu, kao i da njihovi odnosi imaju i veliki globalnipolitički, ekonomski i drugi značaj, teško je zamisliti rešavanje aktuelnihmeđunarodnih problema bez angažovanja i EU i Rusije. Obe strane su svesneznačaja stvaranja strateškog partnerstva i razvoja svestrane saradnje, što jenesumnjivo u dugoročnom interesu i EU i Rusije. S pravom može očekivati daće se ti procesi, bez obzira na sve probleme, protivrečnosti i krize nastaviti. Tose odnosi i na saradnju u oblasti spoljne i bezbednosne politike koja dobija sveveći značaj sa stanovišta mira, stabilnosti i razvoja u svetu.

Kao značajni međunarodni činioci Unija i Rusija u velikoj meri utiču napoložaj, interese i razvoj Srbije. To dolazi do izražaja i kada EU i Rusijazauzimaju različite stavove o pitanjima koja se neposredno tiču Srbije, kao štosu problem Kosova i Metohije, bezbednosti na Balkanu i u Evropi, ulogaNATO i evroatlantskih integracija. Srbija je zainteresovana za što bržeostvarivanje politike uključivanja u evropske integracije, ali i za razvoj odnosai svestrane političke, ekonomske i druge saradnje sa Ruskom Federacijom.

LITERATURA

1. Allison, Roy, Light, Margot and White, Stephen, Putin’s Russia and theEnlarged Europe, London, 2008.

2. Baranovsky, Vladimir (ed.), Russia and Europe: The Emerging SecurityAgenda, Oxford University Press, New York, 1997.

3. Danilov, Dimitry, “Russia and European security”, in: What Russia sees,Chaillot Paper, No. 74, 2005.

4. Dark, Ken, “The Changing form of post Cold-War Security“, in: NewStudies of post Cold-War Security, Ashgate Publishing, London, 1996.

315


5. Dunay, Pŕl and Lachowski, Zdzislaw, “Euro-Atlantic inter-institutional

relations”, Sipri Yearbook: Armaments Disarmaments and InternationalSecurity, 2006.

6. Emerson, Michael, Tassinari, Fabrizio and Vahl, Marius, “Thinking ahead

for Europe A New Agreement between the EU and Russia: Why, what and

when?”, CEPS Policy Brief, No. 103, 2006.

7. Haukkala, Hiski and Sergei, Medvedev (eds.), The EU Common Strategyon Russia: Learning the Grammar of the CFSP, Helsinki, 2001.

8. Haukkala, Hiski, “A problematic ‘strategic partnership’”, in: Dov Lynch

(ed.) EU-Russian security dimension, Occasional Papers, No. 46, 2003.

9. Janjević, Milutin, Spoljna politika Evropske unije, Službeni glasnik,

Beograd, 2007.

10. Jović-Lazić, Ana i Lađevac, Ivona, „Izgradnja bezbednosne strukture

Evropske unije i NATO”, zbornik: Nevenka Jeftić (prir.), Aktuelnimeđunarodni odnosi u međunarodnim oblastima: bezbednosti, ekonomije,prava, religije, Institut za međunarodnu politiku i privredu, 2008.

11. Kuzmitcheva, Larissa, “Russia and European Security and Defence Policy:

Problematic Strategic Partnership?”, Central European Political StudiesReview, Vol. 6, No. 4, Brno, 2004.

12. Lopandić, Duško (prir.), Ugovori Evropske unije, Kancelarija Srbije i Crne

Gore za pridruživanje Evropskoj uniji, Evropski pokret u Srbiji, Beograd,

2004.

13. Petrović, Dragan, Rusija na početku XXI veka, Prometej, Institut za

političke studije, Novi Sad, 2007.

14. Portela, Clara, “EU-Russia co-operation in the security domain: Problems

and Opportunities”, BITS research note, Berlin, 2001.

15. Raquel Freire, Maria, “Two unequal partners: the EU and its Russian

neighbor”, in: André Barrinha (ed.) Towards a Global Dimension: EU’sConflict Management in the Neighborhood and Beyond, Fundaçăo

Friedrich Ebert, Lisboa, 2008.

16. Romanova, Tatiana, Zaslavskaya, Natalia, “EU-Russia: Towards the Four

Spaces”, Baltic Defence Review, 2004, Vol. 12, No. 2.

17. Rontoyanni, Clelia, “So far, so good?, Russia and the ESDP”,

International Affairs, Vol. 78. No. 4, Moscow, 2002.

316


18. Solana, Javier, “The EU and Russia: towards a strong and united Europe”,2005, Internet, http://ue.eu.int/ueDocs/cms_Data/docs/pressdata/EN/articles/84926.pdf.

19. Šahović, Milan, Evropska unija kao svetska politička sila, Centar zaantiratnu akciju, Beograd, 2001.

20. Vahl, Marius, “Just Good Friends? The EU-Russian Strategic Partnershipand the Northern Dimension”, Working Document, Centre for EuropeanPolicy Studies, No. 166, 2001.

21. Webber, Mark, “Third-Party Inclusion in European Security and DefencePolicy: A Case Study of Russia”, European Foreign Affairs Review, No. 6,2001.

22. Данилов, Д. А., “Россия в большой Европе: стратегия безопасности”,Современная Европа, No 2, 2000, Москва.

23. Журкин, Виталий, “Европейская оборона: от мифа к реальности”,Современная Европа, No 3, Москва, 2001.

24. Нарочницка, Наталија, Русија и Руси у светској историји, Српскакњижевна задруга, Београд, 2008.

25. „Русија и ЕУ могу продуктивно да сарађују и да налазе усаглашенеодлуке чак и у сложеним ситуацијама”, Глас Русије, Internet,http://www.ruvr.ru/main.php?lng=scr&q=10586&cid=117&p=11.02.2009&pn=2.

26. “Annex 1 to Annex IV, Presidency Progress report to the HelsinkiEuropean Council on Strengthening the Common European Policy onSecurity and Defence”, Presidency Progress report to the HelsinkiEuropean Council, 10 and 11 December 1999, Internet, http://europa.eu.int/council/off/conclu/dec99/dec99_en.htm.

27. “Common European security and defence policy”, in: PresidencyConclusions, Cologne European Council, 3 and 4 June 1999, Internet,http://consilium.eu.int/uedocs/cmsUpload/Cologne%20European%20Council%20-%20Annex%20III%20of%20the%20Presidency%20conclusions.pdf.

28. “Common strategy of the European Union on Russia”, Official Journal ofthe European Communities, Brussels, 1999.

29. “European Union action plan for Russia”, EU Bulletin, No. 5, Brussels,1996.

30. “European Union’s Strategy for Future EU/Russia Relations”, EuropeanCouncil, Presidency Conclusions, Madrid, 15 and 16 December 1995,

317


Annex 8, Internet, http://ue.eu.int/ueDocs/cms_Data/docs/pressData/en/ec/

00400-C. EN5.htm.

31. “Introduction”, in: Presidency Conclusions, Helsinki European Council,10 and 11 December 1999, Internet, http://europa.eu.int/council/off/

conclu/dec99/dec99_en.htm.

32. “Joint Declaration on further practical steps in developing political

dialogue and cooperation on crisis management and security matters”, EU-

Russia Summit, Moscow, 29 May 2002, Internet, http://www.delrus.ec.

europa.eu/en/images/pText_ pict/237/sum52. doc.

33. “Joint Declaration on strengthening dialogue and cooperation on political

and security matters in Europe, EU-Russia Summit”, 30 October 2000,

Paris, Internet, http://europa.eu.int/comm/external_relations/russia/summit

_30_10_00/stat_secu_en.htm.

34. “Joint Statement on international terrorism, Annex 1, EU-Russia Summit”,

Brussels, 3 October 2001, Internet, http://www.delrus.ec.europa.eu/en/

images/pText_ pict/238/ sum41.doc.

35. “Joint Statement”, EU-Russia Summit, Helsinki, 22 October 1999,

Internet, http://www.bits.de/EURA/Helsinki.html.

36. “Стратегия развития отношений Российской Федерации с

Европейским Союзом на среднесрочную перспективу (2000–2010

годы)”, Современная Европа, No 1, Москва, 2000.

37. “Presidency Conclusions, Feira European Council”, 19 June 2000,

Internet, http://www.consilium.europa.eu/ueDocs/cms_Data/docs/press

Data/en/ec/00200-r1.en 0.htm.

38. “Presidency Conclusions, Helsinki European Council”, 10-11 December

1999, Internet, http://www.consilium.europa.eu/ueDocs/cms_Data/docs/

pressData/en/ec/AC FA4C.htm,

39. “Presidency Report on ESDP, Brussels”, 22 June 2002, Annex IV,

Arrangements for Consultation and Cooperation between the EU and

Russia on Crisis Management, Internet, http://ue.eu.int/ueDocs/news

Word/en/er/70903.doc.

40. “Road Map for the Common space of External Security”, in: Road Mapsfor Four Common Spaces, EU-Russia Summit, Moscow, 2005, Internet,

http://ec.europa.eu/research/iscp/pdf/russia_eu_four_common_spaces-

%20roadmap_ en.pdf.

318


41. “Russian European Priorities”, April 25, 2002, Publication of the Ministryof Foreign Affairs of the Russian Federation, Internet, http://www.russiaeurope.mid.ru/250402_1.html.

42. “Концепция внешней политики Российской Федерации”, 12 июля 2008года, Internet, http://www.kremlin.ru/text/docs/2008/07/204108.shtml.

43. “Совместная декларация Российской Федерации и Европейского союзаоб укреплении диалога и сотрудничества по политическим вопросам ивопросам безопасности (Приложение IV), Италия, Рим, 6 ноября 2003года”, Министерство иностранных дел Российской Федерации, Internet,http://www.ln.mid.ru/ns-dos.nsf/162979df2beb9880432569e70041fd1e/432569d800223f3443256ddc00470ce 6?OpenDocument.

44. “Стратегия национальной безопасности Российской Федерации до2020 года”, Утверждена Указом Президента Российской Федерации от12 мая 2009 г. No 537, Internet, http://www.scrf.gov.ru/documents/99.html.

Ana JOVIĆ-LAZIĆ

EUROPEAN UNION – RUSSIA CO-OPERATION IN THE FIELD OF FOREIGN AND SECURITY POLICY

ABSTRACT

The author examines the development of co-operation between Russia and theEuropean Union in the field of foreign and security policy. The research reveals thatdespite a common interest of Russia and the EU to build a real partnership in this areabased on mutual interrelatedness and interdependence, there is still a big gap betweenthe rhetoric and cooperation in practice. The explanations can be found in differentexpectations and interests of what both sides are trying to achieve through thiscooperation. Although EU-Russia cooperation in foreign policy and security mattersis still incomplete, some formal steps towards establishing true cooperation in thisfield have been taken.

Key words: European Union, Russian Federation, strategic partnership, political andsecurity cooperation.

Documents

SARADNJA EVROPSKE UNIJE I RUSIJE U OBLASTI SPOLJNE I ... · Jović-Lazić A., Saradnja EU i Rusije u oblasti spoljne i bezbednosne politike, MP 3, 2009, (str. 295-318) Iako na prvi