qwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmrtyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjkl

PRINCIPI SASTAVLJANJA SMEŠA

VEŽBE

[Pick the date]

SKRIPTA

Sastavljanje obroka i smeša u ishrani nepreživaraSastavljanje ili formulacija obroka predstavlja veoma važan aspekt u proizvodnji domaćih životinja. Uspeh u svakoj od ovih proizvodnji zavisi u velikoj meri od biološki adekvatne i ekonomski opravdane ishrane. To praktično znači da je neophodno raspolagati sa ekonomski prihvatljivim obrocima. Za ovo je potrebno raspolagati neophodnim znanjem o osnovnim principima i specifičnostima ishrane različitih vrsta i kategorija domaćih životinja. Pored ovih, potrebno je poznavati fizička i hemijska svojstva različitih hraniva i dodataka obrocima domaćih životinja, kao i njihove međusobne interakcije, ograničenja i trenutnu cenu.

Savremeni koncept formulacije obroka, smeša i premiksa ima za cilj obezbeđenje svih potreba određenog tipa, kategorije i vrste domaćih životinja, a koja se sa uspehom može ostvariti kombinacijom različitih hraniva (ingredijenata) u obroku. Većina postojećih matematičkih metoda za formulaciju obroka su jednostavni i nepotpuni, zbog čega se koriste složeniji matematički postupci i specijalizovani kompjuterski programi za ishranu domaćih životinja. Od svih postojećih metoda upotreba savremenih kompjuterskih programa pruža daleko najveće mogućnosti za formulaciju obroka, smeša i premiksa i obezbeđenje potreba životinja.

Tehnikom sastavljanja obroka, smeša i premiksa treba da ovlada svako ko želi da se bavi ishranom domaćih životinja. Danas, zahvaljujući primeni komjuterskih softvera, to je mnogo lakše, odnosno i bez poznavanja i upotrebe "ručnih" metoda mogu se veoma uspešno sastavljati obroci, smeše i premiksi. Za primenu bilo kojeg od postojećih metoda, neophodno je raspolagati informacijama o potrebama životinja, ceni, hemijskom sastavu i energetskoj vrednosti hraniva i očekivanoj konzumaciji obroka. Ostvarivanje visokih proizvodnih rezultata životinja ne može se zamisliti bez upotrebe odgovarajućih normativa (standarda). Najpoznatiji normativi za ishranu nenpreživara su:

- Nacionalnog istraživačkog saveta (National Research Council, NRC, SAD):NRC (1994) za živinu; NRC (1998) za svinje.

- Nacionalnog instituta za istraživanja u poljoprivredi (Institut National de la Recherche Agronomique, INRA, Francuska): INRA (2003) za nepreživare

- Saveta za poljoprivredna istraživanja (Agricultural Research Council, ARC, Engleska)- Ministarstva poljoprivrede, ribarstva i ishrane, Engleske i Velsa (Ministry of Agriculture,

Fisheries and Food - MAFF) i dr.

Metodi za sastavljanje obroka i smeša

Uopšteno rečeno obroci i smeše za preživare se mogu sastavljati “ručno” ili upotrebom kompjuterskih programa, koji optimizuju obroke i smeše u pogledu kvaliteta i cene.

Najvažniji metodi za sastavljanje obroka i smeša za nepreživare su sledeći: Pirsonov kvadrat Metod jednačina Kombinovani metod

Pirsonov kvadrat. Pirsonovim kvadratom se sastavljaju smeše i obroci tek kada je poznata ili se izračuna potrebna koncentracija hranljivih materija. Pirsonov kvadrat se koristi uglavnom za sastavljanje jednostavnijih smeša, koje se sastoje iz nekoliko hraniva ili za određivanje količine žitarica koje treba dodati dopunskim krmnim smešama (super koncentrati), radi postizanja odgovarajućeg procenta proteina. Osnovni uslov za primenu pirsonovog kvadrata je da od hraniva koja se koriste jedno mora imati veću, a drugo manju koncentraciju hranljive materije od potrebne. Primenom duplog pirsonovog kvadrata mogu se izbalansirati potrebe u proteinima i energiji, s napomenom da mora biti na raspolaganju najmanje tri hraniva.

Metod jednačina. Ovaj metod je korišćen u većini zemalja sveta sve dok nije počela primena softverskih sistema (kompjuterskih programa) i smatra se kao najsavršeniji računski metod za sastavljanje obroka. Uobičajeno je da se koriste jednačine sa dve nepoznate, a mogu se koristiti i jednačine sa više nepoznatih, koje se rešavaju standardnim matematičkim metodoma (Gausov metod, metod determinanti). Za razliku od metoda pirsonovog kvadrata, metod jednačina omogućava sastavljanje složenijih obroka.

Kombinovani metod. Ovo je najbolji manuelni metod za sastavljanje smeša. Zasniva se na primeni duplog pirsonovog kvadrata i metoda jednačina. Ovaj metod nije samo kombinacija prethodna dva metoda, nego ima i svoje specifičnosti koje se najlakše mogu zapaziti na praktičnom primeru u ovom tekstu.

Sastavljanje sa minimalnom cenom koštanja. Postoje programi (softveri) koji pomažu korisniku da lakše i brže sastavi obrok i smešu koristeći klasične načine za sastavljanje, kao i softveri koji formulišu obroke i smeše sa najmanjom cenom koštanja. Prva vrsta programa izračunava samo cenu, odnosno ne sastavlja obroke i smeše sa minimalnom cenom koštanja. Za ove svrhe se koriste tzv. Spreadsheet programi opšte namene (Excel, Lotus 1-2-3, QuattroPro i dr), koje je neophodno prilagođavati konkretnom problemu.

Sastavljanje obroka sa najmanjom cenom koštanja (least cost) počelo je sredinom šezdesetih godina ovoga veka u SAD. Još 1965. godine Bath iznosi prednosti upotrebe least-cost načina sastavljanja smeša i obroka u odnosu na klasične metode. Isti autor sa saradnicima (Bath et al., 1968) objavljuje karakteristike kompjuterskog programa za least-cost sastavljanje koncentrovanih smeša. U brojnim eksperimentima je utvrđeno da obroci sastavljeni na ovaj način, se ne razlikuju po svome kvalitetu od klasično sastavljenih obroka (Bath i sar., 1968; Howard i sar., 1968; Bath i sar., 1972; Bath, 1974). Razlika je bila samo u ceni koja je bila niža kod least cost postupka. Danas u svetu postoji veoma veliki broj least-cost softvera koji se stalno usavršavaju i usklađuju sa novim normativima, naučnim dostignućima i mogućnostima kompjutera.

Namena programa za sastavljanje obroka i smeša sa minimalnom cenom je da se utvrdi optimalna struktura obroka, odnosno smeše, koja zadovoljava definisane zahteve korišćenjem matematičke tehnike linearnog programiranja i simpleks metode. Odnosno, least-cost programi sastavljaju obroke i smeše sa minimalnom cenom, a pri tome zadovoljavaju sve potrebe životinja na osnovu definisanih ograničenja. Programi za sastavljanje ovim postupkom razlikuju se po kvalitetu, a da bi se mogla doneti odgovarajuća ocena o kvalitetu nekog programa, mora se poznavati ishrana domaćih životinja. Pri korišćenju računara sastavljanje obroka i smeša daleko je brže nego kada se manuelno sastavlja. Pored toga, promene u hranljivoj vrednosti hraniva i cene se znatno brže usklađuju sa potrebama životinja, što omogućava i znatne finansijske uštede. Uvek treba imati na umu da vrednosti dobijenih podataka, odnosno sastav obroka zavisi od unetih informacija u program, odnosno uvek treba imati na umu sledeći slogan "Škart unutra - Škart napolje".

Balansiranje obroka i smeša za domaće životinje je jednostavnije kada nema ograničenja u pogledu cene. Za razliku od ovoga, balansiranje sa minimalnom cenom znatno je komplikovaniji postupak. Ovo se sa uspehom može prevazići upotrebom računara i odgovarajućih programa. Kada se koriste ista ograničenja u pogledu hranidbenih potreba životinja i hemijski sastav hraniva, least-cost obroci i smeše sa hranidbenog aspekta nisu ništa bolji niti lošiji od obroka i smeša sastavljenih manuelno, odnosno razlika je samo u ceni koja je uvek niža pri korišćenju postupka least-cost.

Least-cost obroci mogu se izračunavati i ručno, korišćenjem "simpleks metoda ", ali je pri tome potrebno mnogo više vremena nego ako se koriste specijalizovani softveri. Kada je u pitanju veliki broj hraniva i hranidbenih zahteva, manuelno računanje zbog potrebnog vremena je praktično nemoguće.

Parametri neophodni za formulisanje obroka i smeša sa minimalnom cenom koštanja:

Hemijski sastav i energetska vrednost hraniva Cene hraniva Ograničenja za hraniva Ograničenja za hranljive materije

Praktično sastavljanje smeša

Sastavljanje smeša može se vršiti primenom pirsonovog kvadrata, kombinovanim metodom i pomoću specijalizovanih softvera. Najjednostavniji metod je pirsonov kvadrat, ali on ima i najviše mana. Najbolji metod za ručno sastavljanje smeša je kombinovani metod, dok svakako specijalizovani softveri omogućavaju najbolje, najbrže i najjeftinije sastavljanje smeša.

Pirsonov kvadrat

Primer 1. Sastaviti smešu za ishranu svinja u tovu sa 16% sirovih proteina ako ima na raspolaganju zrno kukuruza sa 8% sirovih proteina i dopunska smeša (super) sa 35% sirovih proteina.

Postupak sastavljanja je sledeći:1. U sredinu kvadrata upiše se broj koji pokazuje procenat proteina koji želimo da dobijemo (u ovom

primeru je to 16%). Zatim u gornji levi ugao kvadrata upisujemo procenat proteina u kukuruzu (8%), a u donji levi ugao upisujemo procenat proteina u dopunskoj smeši (35%).

2. U gornji desni ugao kvadrata upisuje se razlika koja se dobija dijagonalnim oduzimanjem većeg broja upisanog u donji levi ugao od manjeg upisanog u sredinu kvadrata (35-16=19). Dobijeni broj pokazuje koliko treba delova kukuruza.

3. U donji desni ugao upisuje se razlika koja se dobija dijagonalnim oduzimanjem većeg od manjeg broja na drugoj dijagonali (16-8=8). Dobijeni broj pokazuje koliko treba uzeti delova dopunske smeše.

4. Procentualna zastupljenost se izračunava rešavanjem proporcije:27 : 100 = 19 : X, X = 100*19/27 = 70,37 % zrna kukuruza100 - 70,37 = 29,63 % dopunske smeše

U slučaju da se želi sastaviti smeša od nekoliko hraniva, a da se istovremeno izbalansiraju i proteini energija, mora se primeniti dupli pirsonov kvadrat, što se može videti na narednom primeru

Primer 2. Sastaviti smešu za krmače sa 14,0% SP i 13 MJ/kg ako ima na raspolaganju: zrno kukuruza sa 8,9% SP i 14,2 MJ /kg SE, sojina sačma sa 44,0% SP i 14,48 MJ /kg SE i pšenične mekinje sa 15,5% SP i 10,9 MJ/ kg SM

Mešavina 1,14% SP, > 13 MJ/kg NEL Proračun NEL

Mešavina 2, 14% SP, < 6,8 MJ/kg NEL Proračun NEL

Mešavina 3, 14% SP, 6,8 MJ/kg NEL

Procentualna zastupljenost se izračunava na sledeći način:

Proračun za kukuruz:100,00 : 47,69 = 85,47 : X, X=47,69*85,47/100,00= 40,76 %100,00 : 52,31 = 22,73 : X, X=53,31*22,73/100,00= 12,12 %

Proračun za sojinu sačmu:100,00 : 47,69 = 14,53 : X, X=47,69*14,53/100,00= 6,93 %

Proračun za pšenične mekinje:100,00 : 52,31 = 77,27 : X, X=52,31*77,27/100,00= 40,42 %

Provera sadržaja SP:56,74*0,089+7,88*0,44+35,38*0,155 = 14%

Provera sadržaja NEL:56,74*0,073+7,88*0,072+35,38*0,059 = 6,8 MJ/kg

52,88%

Kombinovani metod

Primer. Sastaviti smešu za piliće u tovu sa 22% SP, 13 MJ/kg metaboličke energije (ME), 0,97% Ca, 0,68% P, 1,16% lizina i 0,53% metionina.

Tabela 182. Hemijski sastav i energetska vrednost hraniva (sa vazdušnom vlagom)

HranivoSM%

MEMJ/kg

SP%

Ca%

P%

Lizin%

Metionin%

Kukuruz, zrno 87,0 13,9 9,0 0,01 0,25 0,26 0,19Ulje 99,0 36,8 - - - - -Riblje brašno 92,0 11,7 65,0 4,50 2,70 5,08 1,83Sojina sačma (44%) 90,0 9,3 43,5 0,20 0,60 2,74 0,60Suncokretova sačma (37%) 90,0 6,7 37,00 0,25 1,00 1,28 0,79DL - Metionin 99,0 - - - - - 99,00DKP 98,0 - - 28,00 16,00 - -Stočna kreda 99,0 - - 38,00 - - -So 99,0 - - - - - -Premiks 95,0 - - - - - -

Prvi korak pri sastavljanju smeše ovim metodom je unošenje procentualnog udela onih hraniva koja želimo da dodamo u fiksnim količinama. Pored ovih hraniva treba obavezno ostaviti rezervni prostor (2-3%) za mineralne dodatke i sintetičke amino kiseline. Nakon proračuna koliko pomenuta hraniva unose u smešu hranljivih materija, treba izračunati nedostatak u hranljivim materijama (razlika), odnosno obavezno preračunati na procenat koji nedostaje, a to je u ovom primeru 89% (tabela 183).

Tabela 183. Prvi korak

Hranivo %ME

MJ/kgSP%

Ca%

P%

Lizin%

Metionin%

Riblje brašno 5,0 0,5850 3,250 0,2250 0,135 0,2540 0,0915Suncokretova sačma (37%) 3,0 0,2010 1,110 0,0075 0,030 0,0384 0,0237Premiks 0,5 - - - - - -Rezervni prostor 2,5 - - - - - -Ukupno 11,0 0,7860 4,3600 0,2325 0,1650 0,2924 0,1152Potrebe 13,000 22,000 0,9700 0,6800 1,1600 0,5300Razlika - 12,2 - 17,64 - 0,74 - 0,52 - 0,87 - 0,42Potrebno u 89% - 13,7a - 19,80 - 0,83 - 0,58 - 0,98 - 0,47

a - 13,7 = 12,2/89*100

U drugom koraku se koristi dupli pirsonov kvadrat u cilju balansiranja sirovih proteina i energije.

Mešavina 1, 19,8% SP, < 13,7 MJ/kg ME Proračun ME

Mešavina 2, 19,8% SP, > 13 ,7 MJ/kg ME Proračun ME

Mešavina 3, 13 ,7 MJ/kg ME

Procentualna zastupljenost se izračunava na sledeći način:

Proračun za kukuruz: 68,70*89,51/100 = 61,49 % * 89/100 = 54,73 %Proračun za sojinu sačmu: 31,30*89,51/100 = 28,02 % 45,52*10,49/100 = 4,78 % 32,80 * 89/100 = 29,19 %Proračun za ulje: 54,48*10,49/100 = 5,71 % * 89/100 = 5,08 %

Tabela 184. Drugi korak

Hranivo %ME

MJ/kgSP%

Ca%

P%

Lizin%

Metionin%

Riblje brašno 5,00 0,5850 3,2500 0,2250 0,135 0,2540 0,0915Suncokretova sačma (37%) 3,00 0,2010 1,1100 0,0075 0,030 0,0384 0,0237Kukuruz, zrno 54,73 7,6075 4,9257 0,0055 0,1368 0,1423 0,1039Sojina sačma 29,19 2,7147 12,6976 0,0584 0,1751 0,7998 0,1751Ulje 5,08 1,8694 - - - - -Premiks 0,50 - - - - - -Rezervni prostor 2,50 - - - - - -Ukupno 100,00 12,98 21,98 0,296 0,4769 1,2345 0,3942Potrebe 13,00 22,00 0,970 0,6800 1,1600 0,5300Razlika -0,67 -0,20 +0,07 -0,136

U trećem i konačnom koraku se balansira nedostak Ca i P, primenom metoda jednačina sa dve nepoznate promenljive, dok se sintetičke amino kiseline i so dodaju u zavisnosti od potreba.

X1*Ca + X2*Ca = nedostatak Ca (X1*38 + X2*28 = 0,67)X1*P + X2*P = nedostatak P (X1 + X2*16 = 0,20)

nedostaje Ca 0.67%nedostaje P 0.20 %

Ca % P %Izvor Ca Kreda x1 38 0Izvor P DKP x2 28 16

x1Ca+x2Ca=nedostatak Ca x1 = 0.84 %

x1P+x2P=nedostatak P x2 = %

Rešavanje sistema jednačina može se raditi klasičnim matematičkim metodama (Gausov metod, pomoću determinanti) ili primenom sledeće izvedene formule:

[(nedostatak Ca P u x2) - (nedostatak P Ca u x2)]x1 = ---------------------------------------------------------------------------- [(Ca u x1 P u x2) - (P u x1 Ca u x2)]

[(0.67 16) - (0.20 28)]x1 = ----------------------------------------------- = 0.0084 *100 =0.84 % [(38 16) - (0 28)]

Da bi izračunali x2, izračunatu vrednost za x1 uvrstimo u bilo koju jednačinu:

0.008438+x228=0.67 x2=(0.67 - (0.008438))/28 = 0,0125 *100 =1.25

Ako se u nekom primeru dobije negativna vrednost za x1 ili x2, hranivo se ne uključuje u obrok.

X1 = 0,84 % (stočna kreda)X2 = 1,25 % (DKP)DL - Metionin = 0,136/99*100 = 0,14 %So = 0,20 %

Tabela 185. Konačan sastav smeše

Hranivo %ME

MJ/kgSP%

Ca%

P%

Lizin%

Metionin%

Riblje brašno 5,00 0,5850 3,2500 0,2250 0,135 0,2540 0,0915Suncokretova sačma (37%) 3,00 0,2010 1,1100 0,0075 0,030 0,0384 0,0237Kukuruz, zrno 54,73 7,6075 4,9257 0,0055 0,1368 0,1423 0,1039Sojina sačma 29,19 2,7147 12,6976 0,0584 0,1751 0,7998 0,1751Ulje 5,08 1,8694 - - - - -Premiks 0,50 - - - - - -DL - Metionin 0,14 - - - - - 0,1386DKP 1,25 - - 0,3500 0,2000 - -Stočna kreda 0,84 - - 0,3192 - - -So 0,25 - - - - - -Ukupno 99,98 12,98 21,98 0,9652 0,6769 1,2345 0,5328Potrebe 13,00 22,00 0,970 0,6800 1,1600 0,5300Razlika +0,07

Sastavljanje smeša sa minimalnom cenom koštanja

Primer. Sastaviti smešu za svinje u tovu telesne mase od 25 do 60 kg.

Tabela 186. Cena, hemijski sastav i energetska vrednost hraniva (sa vazdušnom vlagom)

Hranivo Cenadin/kg

SM%

MEMJ/kg

SP%

Ca%

P%

Lizin%

Met.+Cis.%

Lucerka, dehidrirana X1 5,0 92,0 7,48 17,4 1,40 0,23 0,86 0,55Kukuruz, zrno X2 3,6 89,0 14,32 8,6 0,02 0,28 0,26 0,36Ječam, zrno X3 4,0 88,0 12,57 10,0 0,04 0,33 0,37 0,38Riblje brašno X4 32,0 92,0 14,29 65,4 3,74 2,48 5,02 2,59Sojina sačma (44%) X5 9,0 89,0 13,31 44,0 0,36 0,63 2,64 1,25Suncokretova sačma (33%) X6 4,0 93,0 9,55 33,0 0,41 1,02 1,14 1,23L - Lizin X7 120,0 98,5 17,52 94,0 - - 78,80 -DKP X8 15,0 98,0 - - 28,00 16,00 - -Stočna kreda X9 1,5 99,0 - - 38,13 - - -So X10 4,0 99,0 - - - - - -Premiks X11 24,8 95,0 - - - - - -

Funkcija cilja je minimalna cena:

5,0X1+3,6X2+4,0X3+32,0X4+9,0X5+4,0X6+120,0X7+15,0X8+1,5X9+4,0X10+24,8X11

Postavka problema:

SUMA X1 + X2 + X3 + X4 + X5 + X6 + X7 + X8 + X9 + X10 + X11 = 100ME 7,48X1+14,32X2+12,57X3+14,29X4+13,31X5+9,55X6+17,52X7+0X8+0X9+0X10+0X11 >= 12,50SP 17,4X1+8,6X2+10,0X3+65,4X4+44,0X5+33,0X6+94,0X7+0X8+0X9+0X10+0X11 >= 16,00Ca 1,40X1+0,02X2+0,04X3+3,74X4+0,36X5+0,41X6+0X7+28,00X8+38,13X9+0X10+0X11 >= 0,65Ca 1,40X1+0,02X2+0,04X3+3,74X4+0,36X5+0,41X6+0X7+28,00X8+38,13X9+0X10+0X11 <= 0,65P 0,23X1+0,28X2+0,33X3+2,48X4+0,63X5+1,02X6+0X7+16,0X8+0X9+0X10+0X11 >= 0,55Lizin 0,86X1+0,26X2+0,37X3+5,024+2,64X5+1,14X6+78,8X7+0X8+0X9+0X10+0X11 >= 0,80Met+Cis 0,55X1+0,36X2+0,38X3+2,59X4+1,25X5+1,23X6+0X7+0X8+0X9+0X10+0X11 <= 0,48

Ograničenja za hraniva:

X6 <= 5 %; X10 = 0,50 %; X11 = 1 %.

Tabela 187. Sastav smeše

Hranivo Minimum Postignuto Maksimum

Kukuruz, zrno X2 73,67Sojina sačma (44%) X5 18,00Suncokretova sačma (33%) X6 5,00 5,00L - Lizin X7 0,09DKP X8 1,11Stočna kreda X9 0,62So X10 0,50 0,50 0,50Premiks X11 1,00 1,00 1,00

Tabela 188. Rasponi cena

HranivoDonja cena Stvarna cena Gornja cena

Kukuruz, zrno 0,000 3,600 3,734

Sojina sačma (44%) 7,413 9,000 9,818

Suncokretova sačma (33%) - 4,000 6,641

L - Lizin 15,738 120,000 172,220

DKP 1,828 15,000 65,669

Stočna kreda - 1,500 6,732

So - 4,000 -

Premiks - 24,800 -

Tabela 189. Marginalne cene

Hranivo Stvarna cena Marginalna cena

Lucerka, dehidrirana 5,000 4,791Ječam, zrno 4,000 3,871Riblje brašno 32,000 14,868

Tabela 190. Hemijska analiza smeše (na vazdušno suvo)

Pokazatelj Minimum Postignuto Maksimum

Sirovi proteini, % 16,00 <=16,00Metabolička energija, MJ/kg 12,50 13,44Sirova celuloza, % 4,09Kalcijum (Ca), % 0,65 <=0,65=> 0,65Fosfor ukupni (P), % 0,55 <=0,55Natrijum (Na), % 0,23Lizin, % 0,80 <=0,80Metionin + Cistin, % 0,48 0,55Treonin, % 0,50 0,57Triptofan, % 0,15 0,18

Praktično sastavljanje premiksa

Sastavljanje premiksa, sa stanovišta računskog postupka, je jednostavnije od sastavljanja obroka i smeša jer, uglavnom, jedna komponenta u sebi sadrži samo jednu materiju. Bez obzira na ovu činjenicu, prilikom izračunavanja treba biti veoma pažljiv jer male greške mogu da izazovu velike posledice. Komercijalni premiksi u svom sastavu sadrže: vitamine, mikroelemente, antibiotike i razne aditive. Na našem tržištu su uobičajeni tzv. 1% premiksi, koji su predviđeni da se mešaju u količini od 1 kg na 100 kg koncentrovane smeše. Takođe, ima i 2% i 3% premiksa koji u sebi sadrže pored vitamina i mikro elemenata i makro elemente (Ca, P, Na, Cl, Mg). U većini razvijenih zemalja sveta je uobičajena praksa da se posebno mešaju vitaminski premiksi, a zasebno mikroelementi. Ovo se radi zbog činjenice da su neki mikroelementi veoma agresivni i na taj način utiču negativno na sadržaj aktivne materije u vitaminima. Takođe, nije ni za preporuku mešanje holin hlorida u premiks, zbog njegove izražene higroskopnosti. Mikro sastojci premiksa se mešaju sa nosačem (kukuruzno brašno, sojina sačma, stočno brašno i dr), a takođe se preporučuje dodavanje masti, u cilju sprečavanja gubitaka sastojaka putem prašine.

Prilikom postupka sastavljanja premiksa potrebno je znati koncentraciju aktivne materije za vitamine i mikro elemente, kao i potrebnu koncentraciju vitamina i minerala u premiksu. Potrebna koncentracija u premiksima za ishranu preživara, zavisi od količine koju će životinja konzumirati, odnosno nije najvažnije kolika je koncentracija vitamina i minerala u premiksu, već je važno koliko se konzumira dnevno vitamina i minerala.

Tabela 191. Prosečan sadržaj aktivne materije u najčešće korišćenim komponentama, koje se koriste za sastavljanje premiksa

Naziv materije Sadžaj aktivne materije Izvor aktivne materije

Vitamin A, IJ/kg 500.000.000 Retinol acetatVitamin D3, IJ/kg 500.000.000 HolikalciferolVitamin E, mg/kg 500.000 dl--tokoferol acetatVitamin K3, mg/kg 500.000 Menadion natrijum bisulfitVitamin B1, mg/kg (98%) 900.000 Tiamin mononitratVitamin B1, mg/kg (98%) 880.000 Tiamin hidrohloridVitamin B2, mg/kg (80%) 800.000 RiboflavinVitamin B2, mg/kg (96%) 960.000 RiboflavinVitamin B6, mg/kg (99%) 820.000 Piridoksin hidrohloridVitamin B12, mg/kg (0,1%) 1.000 Vitamin B12

Vitamin B12, mg/kg (1%) 10.000 Vitamin B12

Biotin, mg/kg (2%) 20.000 BiotinNaziv materije Sadžaj aktivne materije Izvor aktivne materije

Folna kiselina, mg/kg (80%) 800.000 Folna kiselinaFolna kiselina, mg/kg (95%) 950.000 Folna kiselinaPantotenska kiselina, mg/kg (98%) 900.000 Kalcijum-d-pantotenatNiacin, mg/kg (99,5%) 995.000 Nikotinska kiselinaHolin, mg/kg (50%) 435.000 Holin hloridHolin, mg/kg (60%) 520.000 Holin hloridVitamin C, mg/kg (99%) 990.000 L-askorbinska kiselinaMg, mg/kg 85.000 - 100.000 Magnezijum sulfatFe, mg/kg 180.000 - 200.000 Gvožđe sulfatCu, mg/kg 240.000 - 250.000 Bakar sulfatZn, mg/kg 210.000 - 220.000 Cink sulfatMn, mg/kg 300.000 - 310.000 Mangan sulfatCo, mg/kg 200.000 - 210.000 Kobalt sulfatI, mg/kg 680.000 Kalijum jodidSe, mg/kg 450.000 Natrijum selenitAntioksidant, mg/kg (100%) 1.000.000 -

Primer. Sastaviti 1% vitaminsko-mineralni premiks za hibridne nosilje SSL u skladu sa preporukama proizvođača hibrida.

Naziv sirovineSadržaj aktivne

materijePotrebna koncentracija

po kg premiksaJedinica mere Preparata

g/kg premiksa

Rovimix A 500 (Vitamin A) 500.000.000 1.000.000 IJ/kg 2,0000 a

Rovimix D3 500 (Vitamin D3) 500.000.000 200.000 IJ/kg 0,4000Rovimix E 50% (Vitamin E) 500.000 2.000 mg/kg 4,0000MSB K3 50% (Vitamin K3) 500.000 200 mg/kg 0,4000Rovimix B1 98% (Vitamin B1) 900.000 150 mg/kg 0,1667Rovimix B2 80 SD (Vitamin B2) 800.000 500 mg/kg 0,6250Rovimix B6 99% - (Vitamin B6) 820.000 300 mg/kg 0,3659Vitamin B12 0,1% 1.000 2 mg/kg 2,0000

Rovimix Folic 80 SD (Folna kis.) 800.000 50 mg/kg 0,0625Rovimix Calpan 98% (Pant. kis.) 900.000 3.000 mg/kg 3,3333Rovimix Niacin 99,5% (Niacin) 995.000 500 mg/kg 0,5025Holin hlorid 60% 520.000 50.000 mg/kg 96,1538ANI - Fe (Fe) 200.000 5.000 mg/kg 25,0000ANI - Cu (Cu) 250.000 500 mg/kg 2,0000ANI - Zn (Zn) 220.000 5.000 mg/kg 22,7273ANI - Mn (Mn) 310.000 6.000 mg/kg 19,3548ANI - Co (Co) 210.000 50 mg/kg 0,2381Kalijum jodid (I) 680.000 100 mg/kg 0,1471Natrijum selenit (Se) 450.000 20 mg/kg 0,0444Antioksidant 1000.000 10.000 mg/kg 10,0000Nosač - pšenično brašno 1.000.000 - mg/kg 810,4786

a(1.000.000/500.000.000)*1000=2,000 g itd.

Napomena

I ako je obrok tačno sastavljen, ne znači da će proizvodnja biti odgovarajuća, jer ne treba zaboraviti da u suštini postoje četiri tipa obroka:

Prvi, šta je sastavljeno na papiru

Drugi, šta je izmešano, odnosno dato životinjama

Treći, šta su životinje pojele

Četvrti, šta su životinje svarile

Legenda

ADF - Acid Detergent Fibre (Kisela deterdžentska vlakna)

ARC - Agricultural Research Council (Savet za poljoprivredna istraživanja Engleske)

DKP - Di kalcijum fosfat

INRA - Institut National de la Recherche Agronomique (Nacionalni institut za istraživanja u poljoprivredi Francuske)

KSM - Konzumiranje suve materije

MAP - Mono amonijum fosfat

NDF - Neutral Detergent Fibre (Neutralna deterdžentska vlakna)

NEL - Net Energy for Lactation (Neto energija za laktaciju)

NRC - National Research Council (Nacionalni istraživački savet SAD)

SC - Sirova celuloza

SIP - Soluble intake protein (Rastvorljivi konzumirani protein)

SM - Suva materija

SP - Sirovi proteini

UIP - Undegradable intake protein (Nerazgradivi konzumirani protein)

VS - Vazdušno suvo

LITERATURA

Bath, D.L. and Bennet, L.F. (1980). Development of dairy feeding model for maximizing income above feed cost with access by remote computer terminals. J. Dairy Sci., 63, 1379-1389.

Bath, D.L., Bishop, S.E., Hutton, G.A. and Oliver, J.C. (1968). Computer-formulated lest-cost concentrate mixes for dairy cows. J. Dairy Sci., 51, 1616-1619.Black, R.J. and Hlubik, J. (1980). Basics of computerized linear programs for ration formulation. J. Dairy Sci., 63, 1366-1378.Ensminger, M.E., Oldfield, J.E., Heinemann, W.W. (1990). Feeds&Nutrition. The Ensminger Publishing Company.Glamočić, D. and St-Pierre, N. (1999). System for Estimates of Feedstuffs Values - SESAME ver. 1. The Ohio State University, Department of Animal Sciences. Copyright, 1999.Glamočić, D., i B. Čobanov (1999). Programski sistem "MultiMix 2000" za sastavljanje obroka, smeša i premiksa. Jugoslovenska autorska agencija, Beograd.Glamočić, D., B. Čobanov (1999): Least-Cost Feed Formulation System. Crystal Soft – Copyright, 1999.Johnston, J.D. and Shivas, I.C. (1999): Formulating the fourth diet. In Biotechnology in the Feed Industry. Proceedings of Alltech's 15th Annual Symposium. Edited by T.P. Lyons and K.A. Jacques.Howard, W.T., Albright, J.L., Cunningham, M.D., Harrington, R.B., Noller, C.H. and Taylor, R.W. (1968). Least-cost complete rations for dairy cows. J. Dairy Sci., 51, 595-600.Jovanović, R. (1993). Ishrana domaćih životinja. Poljoprivredni fakultet. Novi Sad.Merck Sharp & Dohme International (1976): A Guide to Mixing Microinredients in Feed. Rahnway, New Jersey, USA.National Research Council (1989): Nutrient Requirements of Dairy Cattle. 6 th rev. ed., National Academy Press, Washington, D.C..Pesti, G.M. and Miller, B.R. (1993): Animal Feed Formulation - Economics and Computer Applications. An Avi Book, Van Nostrand Reinhold, New York.St-Pierre, N. and D. Glamočić (1998): Least squares estimates of nutrient values from market prices of feedstuffs. Journal of Dairy Science, Vol. 81, Supplement 1, Journal of Animal Science, Vol. 76, Supplement 1, 255.St-Pierre, N.R., and D. Glamočić, D. (2000). Estimating unit costs of nutrients from market prices of feedstuffs. J. Dairy Sci., 83:1402-1411.Varela-Alvarez, H. adn Church, D.C. (1997): Ration formulation. In Livestock Feeds & Feeding. Edited by Kellems, R.O. and Church, D.C., fourth edition.