Savetovali{teЧасопис за породицу * Октобар 2014 * Број 16

издаје:

Центар за социјални рад

СОЛИДАРНОСТКрагујевац

Поштовани читаоци,

Пред вама је нови, 16. број часописа „Саветовалиште“. Задовољство нам је што и

овог пута окупља ауторе и стручњаке из система социјалне, здравствене заштите,

образовања, цивилног сектора.

Жеља нам је била да из различитих перспектива приступимо увек актуелној теми,

теми адолесценције. Тема, као и сами адолесценти, интригира. Ово је период који доноси

велики број промена, како за саме адолесценте, тако и за родитеље и читаву породицу, па и

само друштво. Понекад, гледајући у бројне изазове које сам период носи, заборавимо на

његове позитивне стране и његову функцију – формирање стабилног идентитета,

„психолошко“ одвајање од родитеља и достизање зрелости. Поред размишљања и

препорука стручњака који нам могу помоћи да боље разумемо и на прави начин подржимо

адолесценте, у часопису се налазе и текстови самих адолесцената, који нам осветљавају и

њихову перспективу.

Као и до сада, у рубрикама „Вести, догађаји“ и „Из праксе за праксу“ представљамо

вам неке од важних новина у социјалној заштити и искуства из праксе.

Надамо се да ће вас теме у часопису заинтригирати и покренути.

У име Уређивачког одбора,

Сандра Јовановић

Центар за социјални рад “Солидарност“

Саветовалиште за брак и породицу

Првослава Стојановића бр. 8 Крагујевац,,

Tel:034 356 778

E-mail: savetovaliste@solidarnost.org.rs

На насловној страни је првонаграђени рад на конкурсу поводом обележавања међународног дана породице.

Аутор: Огњен Мандић, вртић “Наша радост”.

Лектор:

Штампа:

Бошко Топаловић

Графопромет ДОО Крагујевац

Тираж: 1000 ком.

CIP - Каталогизација у публикацији

Народна библиотека Србије, Београд

САВЕТОВАЛИШТЕ : часопис за породицу. -

Год. 1, бр. 1 (март 1995). - Крагујевац:

Центар за социјални рад "Солидарност",

1995- (Крагујевац : Графопромет). - 30 cm

Годишње

ISSN 2334-9018 = Саветовалиште

364(497.11)

COBISS.SR-ID 512235101

Саветовалиште - часопис за породицу - октобар 2014 - број 16

Породицу треба посматрати као систем,

низ међусобно повезаних делова.

Промена у једном делу обавезно

изазива промену у читавом систему. Ако мењате један

зупчаник, тада мењате читав систем. Само треба

схватити које делиће треба наштеловати, а потом

посматрајте промене које настају. Да бисте променили

систем, треба да промените оно што ради једна особа –

. Не можете директно променити

мишљење свог адолесцента, али можете да промените

своје реакције на његова мишљења. Ваше понашање је

под Вашом контролом.

Ј е д а н о д н а ј в а ж н и ј и х з а д а т а к а у

адолесценцији, неопходан да би се прешло из периода

детињства у период зрелости, јесте

. Постојање конфликта између

адолесцената и њихових родитеља је не само ,

већ и у циљу постизања јасног идентитета.

Адолесценти морају да се буне, то им је посао и треба

им простора да то ураде на безбедан начин.

Сукоби се обично јављају око једноставних

ствари као што је обављање свакодневних обавеза,

финансије или изглед. Такође, честе су несугласице и

око породичних односа, школе, телефонирања,

излазака, пријатеља и сексуалног понашања.

Адолесценти осећају константну напетост између

потребе да остану блиски са својим родитељима и

схватања да могу бити независни од њих.

Постављање правила важно је за сва људска

бића, јер је живот без њих много напорнији. На неки

чудан начин и упркос свему адолесценти су много

срећнији када живе са правилима, него без њих.

Уколико Ви, као родитељ, не поставите правила, они ће

измислити своја правила. Ако им не одредите до колико

оно што ви радите

психолошко

одвајање од родитеља

пожељно

неопходно

Путокази у тунелу:

Поставите правила.►

сати треба да буду код куће, они ће то сами одредити.

Када поставите правила, тиме својој деци показујете да

су важна.

Приликом постављања правила треба да

водите рачуна око следећих ствари:

–

–

–

–

–

И најважније –

.

Основна сврха правила је да нам помогну да

несметано обаљамо своје активности, а да тиме не

повредимо једни друге. Она треба да дозвољавају деци

да буду деца, а Вама да будете родитељ.

Сви смо склони да променимо своје понашање

тек када оно ствара проблем нама самима. Грешка

већине родитеља је преузимање и присвајање лошег

понашања своје деце чиме га чине својим проблемом,

Не постављајте превише правила,

нећете моћи све да их запамтите и често

ћете морати да изигравате полицајца. Три

до пет је довољно.

Правила треба да буду једноставна и

праведна како не би била подложна

различитим тумачењима. Што више речи

користите, веће су шансе да ће све поћи

н а о п а к о . Н е о б ј а ш њ а в а ј т е , в е ћ

једноставно кажите шта очекујете и какве

ће добробити од тога сви имати. Ставите

тачку чим Вам се пружи прилика.

Нека правила буду реалистична. Нема

смисла да поставите правила која не

можете да надгледате или спроводите.

Преговарајте о појединостима. Ако и

адолесцента укључите у договарање о

правилима и ограничењима, много је већа

вероватноћа да ће их поштовати .

Укључивање у стварање правила може да

му помогне да се осећа довољно

уваженим и веће су шансе да сматра да су

правила фер и да их уважава.

Повремено преиспитујте правила. Ваша

деца проживљавају много промена па се

побрините да правила прате тај ритам.

Није ништа страшно ако имате лошу идеју,

али је много страшно ако је се упорно

држите и када очигледно није од помоћи.

да нису превише лабава, али ни

превише крута

► Немојте њихов проблем

претварати у свој

ТУНЕЛ ЗВАНИ АДОЛЕСЦЕНЦИЈА

С А В Е Т И С Т Р У Ч Њ А К А

Центар за социјални рад СОЛИДАРНОСТ

С А В Е Т И С Т Р У Ч Њ А К А

Саветовалиште за брак и

уместо да адолесцент сноси неке логичне последице.

Пример:

–

+

Реч казна је у последње време изашла из моде.

Упркос томе, она је и даље делотворан начин за

мењање понашања. Делотворне казне су праведне и

разумне и нису усмерене само на кажњавање. Као што

треба да поткрепљујемо понашања која желимо како

бисмо адолесцентима дали подстрек да буду добри,

тако исто им морамо дати разлоге да не буду лоши.

Многи родитељи често осећају као да немају начин да

казне своје адолесценте. Казна не значи закључавање у

кавез или неки логор за адолесценте, оне само треба да

им помогну да схвате везу између свог понашања и

последица тог понашања.

Ево неких примера: забраните му излазак;

одузмите мобилни телефон; одузмите му право на

коришћење рачунара или интернета (за то не морате

бити велики познавалац информационе технологије,

довољно је само са сакријете тастатуру или ишчупате

модем из струје); нека обави неке кућне послове;

задајте му да за вас уради одређени број „лепих

ствари“, а да би се рачунале, прво морате проценити да

ли су лепе и урађене од срца; мора да поднесе

прописани број Ваших загрљаја, који се могу десити у

било које доба и морају се примити без кочења, ругања

или цмиздрења.

Пружите време и пажњу свом детету, али га

немојте тиме преоптеретити, довољно је да зна да сте

увек ту једни за друге. Слушајте шта Вам прича и трудите

се да га разумете. Будите смирени или уверљиво

глумите смиреност, јер ако изгледате као да шизите, оно

никада неће хтети да прича са Вама о својим

проблемима.

Зашто никад не дођеш кући на време? Целу

ноћ сам се нервирала, ни ока нисам

склопила. Зар не можеш да се потрудиш да

будеш мало увиђавнији?

Ако дођеш после пола једанаест, следећег

викенда не идеш никуд.

Пронађите тачке повезаности, односно

моменте повезаности, тренутке када се деси нешто

важно, када сте обоје ту, а цели свет негде на приферији.

То се може догодити у некој шали, у загрљају, размени

осмеха или чак тренутку тишине. То су они моменти

►

►

Реч на слово К

Будите ту за своје дете

када се олује адолесценције примире, а ви успете да на

кратко погледате једно у друго. То можда брзо прође,

али управо тада морате уграбити часак да свом детету

покажете да сте, упркос свим кишама и ветровима, и

даље ту за њега

И на крају, биће тешких тренутака, али све што можете

да урадите јесте да будете стрпљиви и да чекате.

Светлост на крају тунела, обично није воз, већ

једноставно крај тунела.

Драгана Зарков, педагог

.

Изрека каже да жањемо управо оно што смо

посејали.

Ако сте од родитеља који дисциплину постижу

кроз страх, онда ћете ускоро бити у невољи (уколико

већ нисте). Страх има ефекта само док деца не постану

већа од вас, када престану да Вас се плаше, бићете

надиграни.

Није им потребно ни да им Ви будете друг. Свет

је пун потенцијалних другова, а Ваша деца имају само

једну мајку и само једног оца.То не значи да не можете

проводити време са њима, или се лудирати, али

родитељи треба да буду у стању да доносе тешке одлуке

и говоре не, а с времена на време могу и да зареже на

своју децу.

Деци треба неко на кога ће моћи да се ослоне,

ко ће им помоћи да преживе те бурне године. Не треба

им ни шашава наивчина која ће веровати у све што кажу

и борити се уместо њих. Ваша деца морају знати да ћете

их увек волети, али и да ћете их увек сматрати

одговорним за њихово понашање.

Формула доброг васпитања:

Ни превише попустљиво, ни превише затегнуто, а пре

свега не превише лабаво.

За боље функционисање зупчаника у Вашем

породичном систему, можете погледати савете које

даје Најџел Лата у књизи ,,Тинејџери: Како им поставити

границе и при том сачувати живце“.

Бојана Гавриловић, психолог

►

љубав + дисциплина.

Однос или Будите родитељ свом детету

Ако каж мо да је адолесценција међу

најприсутнијим темама у медијима

сваке врсте сигурна сам да нећу

претерати Понекад у лошој конотацији понекад као

оправдање али свакако толико пута споменута и

дефинисана да се чини да о томе нема много тога новог

рећи Па ипак ја осећам потребу да говорим о овоме у

име свих својих вршњака али и у своје име у нади да ће

се одјек мојих речи чути негде

Све дефиниције које постоје о овом животном

добу нису довољно блиске ни онима који сада пролазе

кроз њега ни онима који су некада ту били Врло лако се

све то може поједноставити објашњењем да је

адолесценција заправо скуп многих речи са НЕ

неразумевање незнање непоштовање Не постоје

ситуације за сваки појам појединачно једно НЕ повлачи

друго друго неко треће и тако редом Најфреквентнији

пример сасвим ординаран дан Поспано и тромо

улазим у градски превоз и чини ми се да још увек нисам

успела ни сопствене мисли да чујем кад из неког угла

стиже реченица Ове нове генерације Онда следи

наставак исте који никако не оправдава те фамозне

нове генерације које изражавају свој бунт и

једноставним присуством Нема чак ни потребе рећи да

тај бунт вређа све присутне

Или можда само ја претерујем

Сигурна сам да у адолесценцији нема ничег

епског Како онда објаснити оне дане у којим и

најобичније опаске могу уздрмати веру у готово све

човечанство добро као такво сопствено биће Како

објаснити неописиву жељу да се у таквим данима

боримо са свим и свачим са људима које волимо са

оним мање драгима чак и са самим собом

e

,

. ,

,

. , ,

, ,

.

, .

, , :

, , .

;

, .

: .

,

: ,, ...!“

,

.

.

, ?

.

:

, , ?

, ,

, ?

С А В Е Т И С Т Р У Ч Њ А К А

Саветовалиште - часопис за породицу - октобар 2014 - број 16

породицу

Не у адолесценцији нема ничег епског ничег

што није већ виђено Умрле љубави које не престају да

умиру жеља за пажњом изражавање те исте жеље

путем одеће театралног говора или нечег трећег Али

о чему год да се ради једна ствар јесте заједничка шта

год радили колико год лутали и грешили ми само

изгарамо у жељи да припадамо нечему и да будемо

прихваћени баш онави какви јесмо Интровертни или

не наизглед егоцентрични или великодушни све нас

повезује жеља да пронађемо неког свог неког ко

разуме наше страхове и надања

Јасно је са нама није лако Штавише врло је

тешко упознати и разумети некога ко још увек не разуме

себе у потпуности Док генерацијски јаз дели искусне и

нас који желимо да то што пре постанемо све што

можемо јесте да комуницирамо Али не да

размењујемо празне речи и обећања већ да се и

саслушавамо и чујемо у тежњи да смањимо оно НЕ које

нас раздваја

Jелена Ризнић

Друга крагујевачка гимназија

, ,

.

, ,

, , . ,

, –

, ,

.

, –

,

.

– . ,

.

,

. ,

,

.

, 3/1

АДОЛЕСЦЕНЦИЈА ИЗ УГЛА АДОЛЕСЦЕНТА

У овом делу часописа, о томе како виде овај феноменговоре нам сами адолесценти:

С А В Е Т И С Т Р У Ч Њ А К А

Саветовалиште за брак и

Центар за социјални рад СОЛИДАРНОСТ

„ “Нико овде није сам

Видите, овај свет се врти око промена.

Неки чак тога нису ни свесни; устају

ујутру, попију кафу па оду на посао,

изврше своје дужности, врате се кући, одгледају своју

серију и оду на спавање да би напунили батерије за

следећи дан. То је, у кратким цртама, дан сваке

одговорне и одрасле особе. Али, шта ћемо са младим

особама које тек откривају свој идентитет? Као што

рекох, драги читаоче, овај свет се базира на променама.

Дете кроз разна експериментисања открива тајне овога

света.

Разлози неочекиваних дешавања постају

видљиви тек касније – тако ми, заправо сви, учимо. Кроз

разне грешке што учинисмо свесно или несвесно кроз

експериментисања, ми растемо. Али, шта је са оним

људима којима не кажемо да после једне грешке живот

не треба одмах да им стане?

Дете, адолесцент, тинејџер – њима је најтеже

јер су још млади и неискусни. Они не знају да је у реду

погрешити и да не треба живети перфектност коју

родитељи, професори или сами вршњаци провоцирају.

Они се не могу изборити са таквим животним

искуствима, нити решити проблем тако што ће тражити

савет од својих вршњака који су, више или мање,

доживели исто што и тинејџер, јер они нису научили те

"животне лекције" како треба, да би га посаветовали.

Драги читаоче, ко год да си, знаћеш и сам о

чему ти причам. И ти си био дете, и ти си био у животној

ситуацији у којој ниси знао где ћеш и шта ћеш урадити са

собом, али управо ти разумеш себе сада и имаш

разумевања, јер носиш те "животне лекције" у себи.

Видиш, детету треба подршка, иако оно то

свесно не приказује, треба му та светлост на крају

тунела да зна да још није готово. Улога родитеља није

само вођење детета у школу, давање џепарца и

пуштање да оно искуси живот како му се, његовим још

неразвијаним разумом, прохте.

Адолесценција се свуда јавља, не само у

животу, већ и у вештинама која га привлаче да их

савлада (биће болно, неискусно, лузерски на почетку,

али после ће се видети разлози). Дакле, никад не

занемари да кажеш свом детету да је нешто добро

одрадило; било да је реч о чишћењу његове собе,

похвали га и реци му да ће постати одговорна особа и да

ће се старати о себи, било да је реч о помагању бакици

да пређе пут – похвали га, јер ће тако постати бољи

човек. Тако ћеш му пружати потпору која му је потребна

и уздићи ћеш га да савлада себе и овај свет, управо зато

што ће помагати и себи и другима кад буде требало. Јер,

када је дете малено и када учини нешто па се наводно

каје због тога што је урадило, (јер га је неко исмевао)

закључаће се у соби и постати депресивно јер му нико

није рекао да је у реду то што чини. Тако ће се окренути

лошем друштву и лошијим навикама само зато што није

имало потпоре.

Кроз промене долази до реакције, једна

реакција води ка другој, друга ка трећој, и то све упада у

један хаотични систем, из којег, ако се на то не делује,

нема повратка. Јер, деца која осећају да им родитељи

нису довољно помогли имају ту тежњу да пребаце сву

кривицу и одговорност за све лоше што им се дешава на

родитеље, што је у једну руку и истина. И, веровао или

не, читаоче, ми излазимо у овај свет онакви какве си нас

ти формирао.

3/1

Друга крагујевачка гимназија

Tијана Јанковић,

АДОЛЕСЦЕНЦИЈА ИЗ УГЛА АДОЛЕСЦЕНТА

С А В Е Т И С Т Р У Ч Њ А К А

Саветовалиште - часопис за породицу - октобар 2014 - број 16

породицу

постизање осећања целовитости.

Све промене у когнитивном функционисању

имају велики утицај на понашање, ставове и начин на

који адолесценти доживљавају свет око себе.

Димензије могућег и будућности омогућавају

адолесцентима да разумеју и да формулушу друштвене

теорије и да „активно учествују“ у идеологијама

одраслих, што је обично удружено са жељом да мењају

друштво, чак и да га (у машти) униште да би направили

боље (Пијаже, 1980). Уколико је стварност нешто што се

доживљава као негативно, а већ постоји димензија

„могућег“, онда није чудо што млади испољавају жељу

за променом свега постојећег, што се од стране

одраслих тумачи као бунт.

Са друге стране, живимо у једном свету у коме ни

млади ни стари не проналазе своје право место. Сва

места, за која се стотинама година знало како су и где

постављена у простору и времену, испретурана су,

поломљена или померена, док су нова још увек

неудобна, неодговарајућа.

Пут човека одређен је да пролази од једне идеје

до друге, са очекивањем остварења властитих потреба,

прелазећи пут „реалности“ за који, чини се, нисмо увек

сигурни шта он треба да значи. Тај пут је испресецан

плићим и дубљим браздама које зовемо кризама, од

којих је тзв. криза идентитета најјача и најзначајнија.

Пронаћи смисао живота, остварити свој

идентитет и живети у миру са самим собом, циљеви су

којима су људи увек тежили, а који су увек наилазили на

потешкоће у остваривању, поготово данас .

Изграђивање личног идентитета у смислу социјалног

сазревања, стабилног повезивања нагона са понудама

социјалних улога и представа културних вредности,

јесте један од најтежих задатака адолесценције. Због

тога, у адолесценцији уопште, данас како смо означили

посебно, има толико много експериментисања, много

КРИЗА ИДЕНТИТЕТА

Адолесцентно доба, више него било који

животни период , сложена је међуигра

биолошких, психолошких и социјалних

чинилаца. Може се слободно рећи да ни у једном

животном периоду није тако тешко одредити границу

између нормалних и патолошких појава као што је

случај у овој фази развоја.

Криза, односно конфузија идентитета настаје када

адолесцент у процесу формирања истог испољава

н е с п о с о б н о с т д а и н т е г р и ш е р а з н о в р с н е

идентификације до степена који је непходан да би

личност склона сазревању у томе коначно успела и

даље срећно живела.

Када долази до преиспитивања својих

животних улога и циљева у практичној реалној

ситуацији, долази до проблема идентификације и

идентитета. Траже се, и тешко налазе, одговори на

питања: ко сам ја, зашто сам такав, какав би требало да

будем, зашто се уопште живи, итд. Особе у кризи

идентитета не могу да се дефинитивно одлуче о многим

важним питањима из свакодневног живота: о својој

улози у друштву и животу, о важећим вредностима у

друштву, избору професије, о интерперсоналним

комуникацијама, о сексуалним објектима, итд. Кризу

идентитета обично прати анксиозност, агресија,

збуњеност, осећање отуђености, усамљености и

инфериорности, све до психотичног начина реаговања.

Процес формирања идентитета је крупан

развојни корак који зависи и од начина на који је особа

решила претходне развојне задатке и који се одвија

постепено, кроз многобројне успоне и падове.

Адолесценција треба бити сагледана и као време

лутања у потрази за новим људима и идејама у које

млада особа може да верује. Она мора да интегрише

постојеће идентификације са новонасталим. Ово

представља важан развојни задатак, али неопходан за

Центар за социјални рад СОЛИДАРНОСТ

С А В Е Т И С Т Р У Ч Њ А К А

Саветовалиште за брак и

покушаја од којих су већина промашени, неуспели,

незавршени.

Идентитет, који треба да значи сагласност човека

са самим собом, не може бити задобијен без

конфликата пошто је и сам динамичан и варијабилан.

Незамислив је без ризика и одрицања. Насупрот

досезању „праповерења“ (према Е. Ериксону),

аутономији, младом човеку рано се испречује и бразда

пут ка „пранеповерењу“, сумњи, осећању ниже

вредности, ка усамљености до очајања.

Како друштвени идеали и културне норме и

вредности доживљавају непрекидно мењање, тако и

код одраслог човека то проузрокује несигурност,

незадовољство. Родитељи који су несигурни у себе,

који нису у могућности да остваре заједништво у

породици, односе се према деци најчешће збуњено,

равнодушно, неискрено и амбивалентно. Оваква

њихова осећања одражавају се неминовно у њиховом

понашању које младе доводи у очајање јер не виде

никакву могућност оријентације, нити чврсту тачку

ослонца у родитељима управо онда када треба да

решавају актуелне проблеме. Негирање идеја и

система вредности од стране адолесцената изазива код

једног броја младих емотивну несигурност и појачано

доживљавање незаштићености.

Због тога треба адолесценцију схватити и као

снажну потребу за открићем себе самог, као жудњу за

самосталношћу, бескрајну чежњу младих да буду

схваћени и као активну тежњу ка промени која је услов

за улазак у свет одраслих.

Драгана Јовановић, дипл. психолошкиња

Центар за развој услуга социјалне заштите

„ “Кнегиња Љубица Крагујевац

Сасвим мало појмовног разграничења

пубертета и адолесценције – први је

претежно биолошки појам и претходи

адолесценцији, која је превасходно социјално,

културно и историјски одређена. Зато ће у овом чланку

бити речи о социокултурним агенсима социјализације

адолесцената. Учење по моделу је основ стварања

система вредности и ставова адолесцената, односно, од

породичних а онда и друштвено (медијски)

промовисаних вредности и њихових носилаца зависи

поменути систем вредности адолесцената, који се

путем интериоризације усваја (поунтроњење).

Док је у друштву циљ што брже постићи што више,

у друштву у ком криминалци воде емисије, у ком су

особе са сумњивим дипломама на високим

положајима, у ком се на државном дневнику РТС-а

промовишу пивски фестови, у ком девојчице и дечаци

преко спонзорства и криминала желе да дођу до успеха

– шарених слика, предмета неукуса и кича, дотле нема

чуђења понашању младих.

Следећи текст је упућен знатижељницима,

стручњацима, родитељима и наравно, адолесцентима.

Први нек читају све, а остали могу по пасусима.

Нарочито је научно неутемељено експлицитним

сценама насиља, посебно вршњачког, поплавити

медијски простор из поменутог разлога учења по

моделу, односно пружања ,,пута стизању до славе“.

Става сам да и причању о овом феномену у јавности не

треба дати толики медијски простор, већ га треба

заменити научним, уметничким, спортским, а нарочито

моралним подвизима младих, а ако већ нешто везано

за насиље мора да се промовише, нек то буде казна за

починиоца. Такође, опасно је промовисати дечија и

права младих без комплементарних обавеза и

концепта одговорности, дакле, не сме бити анархичне

заштићености. Последице су недостатак увида у

сопствено понашање и генерализовано тражење

кривца у другоме.

Родитељи да се ,,деци“ обраћају као одраслим

особама, јер је то у сагласју са ,,зоном наредног развоја“

Виготског, али и са основном жељом адолесцената да

буду озбиљно схваћени, при томе не губећи из вида да

они још нису заиста ступили у свет одраслих.

А Ви, млади људи, знајте да је највећа храброст

вашег узраста рећи опијатима, насиљу и понуђеним

инстант вредностима. је много лакше, али Вас

обезличава и чини зрном шибице међу многим

шибицама. Поред истоветности и недостатка

аутентичности, кад се једна запали, све букну и сагоре.

Драган Кандић, психолог

Не

Да

АДОЛЕСЦЕНЦИЈА И КУЛТУРА

С А В Е Т И С Т Р У Ч Њ А К А

Саветовалиште - часопис за породицу - октобар 2014 - број 16

породицу

Неколико година уназад примећује се да

се млади све чешће, у недостатку

адекватног решења, окрећу погрешним

начинима превладавања као што је .

Овакав вид аутодеструктивности представља одбрану

од сопствених мисли и осећања која се доживљавају

као неподношљива. Тренутно је самоповређивање

толико заступљено да сваки адолесцент познаје у свом

окружењу бар једну особу, а понекад и више, која се

самоповређује. Дешава се да неко то уради из

радозналости, јер је о томе слушао, жели да проба, да

подели искуства. Ово свакако не значи да се та

радозналост треба олако схватити.

Самоповређивање је погрешан метод за

решење проблема са којим особа не може да се суочи.

Јавља се осећај усамљености, неразумевања, психички

бол и неподношљива тензија која се преусмерава на

физички бол у циљу проналажења олакшања. Некада су

мотиви и другачији. То се дешава код младих код којих

доминира емоционална празнина или затупљеност и

који сами себе повређују да би бар нешто осетили.

Млади користе различите начине: гребање, чупање,

посекотине , ударање . . . Самоповређивање је

репететивне природе, јавља се у више епизода.

Најчешће је у питању женска особа (не нужно, и дечаци

знају да се самоповређују), радна, одговорна,

неконформиста. Она (он) се компулзивно креће у

сталној потрази за стимулацијом.

Заблуде у вези са самоповређивањем су да

млади то раде само да би привукли пажњу и да се

никада не могу озбиљно повредити. Они немају

изграђене адекватне механизме превладавања стреса,

не могу да пронађу други начин да се изборе са патњом.

Ово може довести и до озбиљнијих физичких повреда

које могу трајно да наруше здравље.

Симптоми и знаци упозорења које можемо

приметити код младих су: социјална изолација,

нестабилно расположење, немогућност да се схвати

реалност, осећај безвредности, беспомоћности,

безнађа, недостатак енергије, смањено интересовање

за свакодневне активности, промене у спавању,

одбацивање одраслих или вршњака. Сматрају и да су

неспособни да задовоље своје високе стандарде, али и

стандарде које им намећу родитељи, вршњаци и

професори. Своју љутњу и разочарање исказују кроз

деструктивност према другима или према себи.

Унутрашња узнемиреност се може препознати и по

честим главобољама, стомачним тегобама или

боловима у грудима.

Самоповређивање нам шаље поруку да особа

пати и да су јој потребни помоћ и подршка.

самоповређивање

САМОПОВРЕЂИВАЊЕ КОД МЛАДИХ

Некада се она процењује као „манипулатор“,

„слабић“, и такво социјално обележавање је често

спречава да потражи помоћ. Страх старијих, родитеља,

најчешћи је разлог одсуства комуникације, а разбијена

мрежа друштвене подршке само доводи до тишине и

растуће напетости. Разговор може помоћи да особа

обради тешка осећања и смањи неподношљиву

тензију. Треба водити рачуна и о начину на који

разговарамо са особом. Грешка родитеља, наставника

је осуђивање или процењивање таквог понашања као

„лошег“, „размаженог“, „детињастог“, или причање о

туђим искуствима, занемарујући конкретан проблем

свог детета. Добра намера и пријатељски разговор

некада знају такође да направе „зид“ између

адолесцента и нас.

Њему није потребно уверавање да „то није

ништа“, да „ће проћи“, није му потребно изношење

савета, сопствених искустава или обезвређивање

проблема, ма колико он нама изгледао безазлен.

Потребно је да неко чује баш њега, да га разуме,

обезбеди му сигурну средину, без осуда и етикетирања,

да буде заштићен од срамоте, потребно је да осети да

није усамљен у свом проблему. Искрена и природна

комуникација са родитељима је један од најбитнијих

фактора који могу спречити аутодеструктивно

понашање код младих. Ту су наравно и други значајни

људи, модели понашања, наставници и вршњаци. Они

за почетак могу „прочитати“ овакав позив у помоћ, али

и понудити искрен и отворен разговор који је први

корак који води решењу.

Уколико приметите неке од симптома

с а м о п о в р е ђ и в а њ а к о д с в о г д е т е т а , и л и

посумњате чак да је склоно ризичном понашању,

обратите се психологу (у дому здравља, школи,

саветовалишту...) који ће даље радити са њим на

превазилажењу проблема и упутити вас на адекватан

третман.

Марина Рајичић,

Друга крагујевачка гимназијa

школски психолог

Центар за социјални рад СОЛИДАРНОСТ

С А В Е Т И С Т Р У Ч Њ А К А

Саветовалиште за брак и

Какав је однос друштва према овом феномену?

Шта подразумевамо под појмом поремећаји у

понашању?

Када и како почињу?

еца и адолесценти са поремећајима у понашању

често су у д рушт ву ет икет ир а ни ка о

„неваспитани“, „безобразни“, „опасни“... па су

самим тим и изоловани од друштва. Све то доводи до

сталног осећаја одбачености од „здраве“ средине и

„здравих“ вршњака. То доводи до стварања

интензивних тешкоћа у друштвеној интеграцији овакве

деце. Деца и млади који исказују своје мишљење, које

је при томе супротстављено мишљењу одраслих, бивају

етикетирани као деца и млади са поремећајима у

понашању, а при томе је реч само о једној од развојних

фаза одрастања. То указује на непрепознавање и

неразликовање проблема од могућих свакодневних

ситуација када је у питању адолесцентска популација.

Као резултат таквог понашања адолесценти подносе

различите неуспешне методе третмана као што су

м н о го с т ру к и о бл и ц и ка ж њ а в а њ а , н а м е р н о

игнорисање, сурове забране и одмазде... Из наведеног

се може закључити да је реакција друштва на овај

проблем углавном неадекватна и закаснела.

То су понављани и трајни обрасци понашања

који излазе из оквира општеприхваћених норми за

одређену средину или одређени узраст у смислу

непоштовања социјалних норми и угрожавања права

других људи, као што су: насилно понашање,

напуштање школе, злоупотреба психоактивних

супстанци, малолетничка трудноћа и друго. У питању је

процес чији је почетак неевидентан и тешко

препознатљив.

Развој поремећаја у понашању обухвата

удружено деловање бројних ризичних фактора који

постоје у породичној средини, локалној заједници,

школском огружењу, у вршњачком окружењу и у

индивидуалним карактеристикама појединца.

ДПоремећаји се обично прво почињу јављати

код куће, у породици, ширећи се даље на школу,

суседство, друштво вршњака, локалну заједницу и

шири друштвени контекст. Непрепознавање истог и

неадекватно реаговање на појаву поремећаја у

понашању најчешће резултира још комплекснијим

проблемима који се одликују порастом броја

поремећаја, као и појавом нових облика, при чему

понашање постаје доста озбиљнији проблем а

прогноза позитивних промена све слабија.

5-6

12

6

•

•

•

•

•

•

•

•

•

•

У раној адолесценцији можемо препознати

различите појавне облике ПУП-а као што су:

•

o

o

o

Нека антисоцијална понашања су релативно

уобичајена на неким развојним степенима. На пример,

већина деце узраста година има проблеме у

понашању као што су лагање или непослушност према

родитељима и скоро сви адолесценти изврше неки

делинквентан поступак у неком тренутку, попут крађе.

Даље, код већине деце и адолесцената овакво

понашање је изоловано, пролазно и релативно благо. У

другу руку, када деца или адолесценти показују

релативно јако антисоцијално понашање, родитељи

или други одрасли ће га вероватно идентификовати као

делинквента и примениће строже васпитне мере

уместо да потраже помоћ стручњака и спрече улазак

малолетника у судски систем.

Критеријум за дијагнозу поремећаја

понашања јесте да су се три или више од наведених

облика понашања појавила у последњих месеци, од

којих је бар један присутан у последњих месеци:

малтретирање,

застрашивање или претња другима,

започињање туча,

коришћење оружја,

физичка окрутност према људима или

животињама,

крађа са или без суочавања са жртвом,

присиљавање некога на сексуални однос,

подметање пожара,

уништавање туђе имовине (не укључујући

подметање пожара),

проваљивање у туђе куће, зграде или кола,

лагање, остајање ван куће до касно у ноћ или

непослушност.

Активни облици (отворено испољавање

појединих облика ПУП-а):

агресивност,

аутоагресивност,

бежање од куће,

бежање из школе,

o

ПОРЕМЕЋАЈИ ПОНАШАЊА КОДАДОЛЕСЦЕНАТА

С А В Е Т И С Т Р У Ч Њ А К А

Саветовалиште - часопис за породицу - октобар 2014 - број 16

породицу

o

o

o

o

o

•

o

o

o

o

Поред наведених могуће је приметити још неке

психолошке знакове присутности проблема: тикови,

грицкање ноктију, чупкање косе, хипохондрично

јадиковање, енуреза и сл. Непрестано се догађа да

настају нови облици поремећаја у понашању а нестају

ранији (нпр. тетовирање и хомосексуализам се више не

сматрају ПУП-ом).

Млада особа с поремећајима у понашању врло

ретко или готово никада сама не тражи помоћ, већ је

најчешће околина та која сматра њено понашање

крајње безобзирним и неконтролисаним. То узрокује

код стручњака велику потешкоћу приликом

дијагностиковања због несарадње деце и великог

отпора који пружају како у комуникацији тако и у

методама третмана.

1:4.

40–50%

•

д р у ж е њ е с а в р ш њ а ц и м а

антисоцијалног модела понашања,

експериментисање -а,

скитња,

учествовање у малолетничким

бандама,

недостатак посвећености школи и

школски неуспех.

Пасивни облици (прикривено испољавање

појединих облика ПУП-а):

склоност ка изоловању од осталих,

изразита некомуникативност,

немарност и изразита лењост,

плашљивост.

Врло је важно посматрати дете у свим

аспектима живота јер је некада проблем ограничен на

одређену средину и само у њој егзистира (нпр. школа

или породица). Мушки пол је ризичнији за појаву

поремећаја у понашању а однос је

Истраживања су показала како деце с

поремећајима у понашању заврши с анитсоцијалним

поремећајима личности или као криминалци са

сталним рецидивима кривичних дела што не указује на

добру прогнозу.

Са третманом треба започети што раније.

И н т е р в е н ц и ј а б и т р е б а л о д а т р а ј е

континуирано и довољно дуго (већина аутора

предлаже да третман деце с поремећајима у

понашању треба да траје током целог дана и да

или уживање ПАС

Идентификација поремећаја у понашању

Општеприхваћени принципи третмана

•

се спроводи у специфичним условима).

Третман се треба истовремено спроводити и са

целокупним дететовим окружењем.

Т е р а п и ј с к и п р и с т у п т р е б а б и т и

мултидисциплинаран – не треба се искључиво

усмерити на облике понашања, већ захватити,

што је више могуће, већи број психолошких

димензија особе као што су когниција,

морално мишљење, едукација, рекреација,

вештине социјалног функционисања.

Третман треба да осигура заштиту овакве деце

од изолације од осталих вршњака, што се често

дешава када је дете укључено у неки од облика

третмана.

Фармакотерапија даје скроман допринос у

третману деце и младих с поремећајима у

понашању.

Промене су могуће, али најважније је

мотивисти дете за активно учешће.

Боље спречити него лечити“ – једна од

кључних оријентација односа према особама са

поремећајима у понашању. Одговорност за превенцију,

препознавање и благовремено упућивање на неки од

облика третмана је на свима нама.

Причајте често са вашим дететом, чак и када

проблем не постоји. Питајте ваше дете како се

осећа , шта се дешава у школи и са

пријатељима, питајте ваше дете да ли је

срећно.

Инсистирајте на томе да проводите неко време

заједно само ви и ваше дете, зато што то волите

•

•

•

•

•

•

•

Општеприхваћен је став да је третман ове деце

тежак, дуготрајан и нажалост повремено неуспешан.

„

У транзицији из детињства у адолесценцију

главни неспоразуми дешавају се око правила и

очекивања. Родитељи се врло лако осете преплављени

и неефективни. Постоји неколико ствари које можете да

урадите у циљу смањења конфликата и у циљу слања

основне поруке вашем детету – да вам је стало, да му

желите најбоље. Најважније је да не упадате у свађе око

правила која постављате.

Превенција и препорука

Како проблеме са вашим адолесцентом свести на

најмању могућу меру?

Центар за социјални рад СОЛИДАРНОСТ

С А В Е Т И С Т Р У Ч Њ А К А

Саветовалиште за брак и

да радите, такође, држите континуитет у

оваквим дружењима.

Када дође до неслагања, најпре се смирите и

без повишених емоција питајте ваше дете како

можете у будућности да избегнете оваква

неслагања (свађе) и шта свако од вас може да

уради (осим мењања правила о којима је свађа

била).

Причајте често о важности провођења времена

у кругу породице и покажите да желите да то и

спроведете у дело, да уживате у времену

проведеним са вашим дететом.

Покажите интересовање за похвална и здрава

интересовања вашег детета као што су

спортови, ваншколске активности (глума,

различита такмичења и сл.) и пружите му

прилику да се у њима оствари.

Замолите неку одраслу и здраву особу

(омиљеног професора, рођака, комшију и сл.)

да нађе мало времена и покаже посебно

интересовање за ваше дете.

Причајте о вашим осећањима , како

превладавате тешке, стресне и друге ситуације.

Укључите у причу и ваша искуства из младости,

али немојте покушавати да решите проблеме

вашег детета уместо њега.

Олакшајте вашем детету дружење са

вршњацима који су укључени у здраве

активности (направите окупљање у вашој кући,

обезбедите детету превоз на таква окупљања и

сл.).

Држите се ваших правила. Објасните вашем

детету да сада има доста привилегија и да ће

нове привилегије доћи уколико оно покаже

поштовање и одговорност – остајући у

границама оних правила која важе сада.

•

•

•

•

•

•

•

Иако су конфликти између родитеља и

адолесцената нормални и вероватно неизбежни,

уколико је родитељ забринут због понашања и/или

емоција свог детета, треба да затражи професионалца

за објективан поглед на ситуацију. Родитељи могу

попричати са педијатром свог детета, школским

психологом или педагогом, саветником или психологом

у локалном дому здравља или сличној институцији или

се обратити терапеуту. Разговор са дететом ће сваком

Када треба потражити помоћ?

професионалцу омогућити макар делимичну процену

проблема и начина дететове борбе са њим, а што ће

омогућити препоруку третмана уколико је третман

потребан.

Родитељи би требало да потраже помоћ уколико уоче

да понашање њиховог детета постаје, и поред њиховог

труда, све израженије изазивачко и негативно.

Обично, како адолесцент постаје зрелији и

сигурнији у свој идентитет, конфликти са родитељима

се смањују.

Често је најједноставније решење и најбоље.

Родитељи и њихови адолесценти морају да науче да

ојачају свој однос упркос разликама. Важно је да се

родитељи фокусирају на јаке и позитивне стране

понашања свог детета, а не да указују на то што је дете

урадило погрешно. Уколико је адолесцент у стању да

пита родитеље како су они превладавали проблеме

када су били адолесценти и како су се борили са

стресом, он може бити у стању да научи нешто од својих

родитеља и поврати део поштовања према

родитељима. Један од најважнијих састојака у том

процесу је емпатија, разумевање и признавање

осећања друге особе.

Борис Херман,

специјални педагог

Центар за развој услуга социјалне заштите

“Кнегиња Љубица” Крагујевац

С А В Е Т И С Т Р У Ч Њ А К А

Саветовалиште - часопис за породицу - октобар 2014 - број 16

породицу

Да ли се адолесценција може описати као

прелазни период између детињства и

зрелости , или као доба полног

сазревања, мишљења су различита. Ипак, не може се

поистоветити са пубертетом јер је пубертет само део

адолесценције. У обзир треба узети и многобројне

друштвене утицаје.

У адолесценцији се јављају

: убрзан раст, сексуално сазревање,

интензивне телесне промене које могу довести до

забринутости и заокупљености сопственим телом, што

има негативан утицај на слику о себи. Услед убрзаног

раста покрети екстремитета понекад су међусобно

неусклађени, што оставља утисак неспретности, чије

узроке треба тражити и у превеликим захтевима

одраслих и грдњама. Разлика између очекивања

одраслих и реалних способности предадолесцената

свакако да постоји, и тога одрасли морају бити свесни.

Осећање неспособности могу повећати

наставници у школи ако не разумеју развојне тешкоће

Период адолесценције психолог Е. Хурлоцк

дели на три дела:

траје од десете до

дванаесте године, али код неке деце, чешће девојчица,

почиње раније.

т р а ј е од

тринаесте до шеснаесте године.

од седамнаесте

до двадесете године.

1.

2.

3.

Предадолесценција

Ра н а а д ол е с ц е н ц и ј а

Касна адолесценција

биолошке и физичке

промене

прелазног периода. Школски успех се погоршава јер

опада мотивација, активност, и најбитније, недостаје

уравнотеженост личности. Осећање ниже вредности

стварају и неправилни утицаји околине, подсмевање

због неуспеха адолесцента јер нема довољно знања,

способности и истрајности на задацима.

Дакле, на утичу

телесне промене , неравнотежа унутрашњих

биолошких фактора, као и социјални фактори. Зато,

уместо критика ефикаснији су подстицаји и охрабрења.

Девојчице које рано сазревају имају већи ризик за

депресију, злоупотребу дрога, проблеме понашања и

поремећаје храњења. Дечаци који касније сазревају,

такође имају већи ризик за депресију, чешће

несугласице са родитељима и потешкоће у школи, а

због ситније грађе некад постају жртве вршњачког

насиља.

У овом периоду добија све већи

значај, те тако расте потреба за прихватањем од других

и приклањање њиховим нормама и притисцима. Кроз

групу деца обликују свој идентитет, уче вештине

пријатељства и интимних односа. Развијају се нови,

хуманији односи. Разговарају о себи, о љубави и

будућности, о школи и избору занимања.

емоционалну преосетљивост

улога вршњака

Адолесцент да се његово мишљење

поштује и цени, долази у сукоб са родитељима и

наставницима покушавајући да докаже своје

мишљење. Понекад сматрају да су способни за све,

себе прецењују и не примају критику. За њих не постоји

жели

АДОЛЕСЦЕНЦИЈА ПУТ КА РЕЛАТИВНОЈ ЗРЕЛОСТИ-

Центар за социјални рад СОЛИДАРНОСТ

Саветовалиште за брак и

С А В Е Т И С Т Р У Ч Њ А К А

ауторитет и супростављају се свему што одрасли кажу.

Овакво понашање понекад је последица понашања

одраслих који по сваку цену желе да буду ауторитет, али

је и компензација за недостатке које адолесцент у себи

осећа. Тај дубљи узрок можемо открити ако пођемо

уназад, испитујући развојни пут детета.

Међутим, и поред тога, адолесцентима су

потребни подршка и усмеравање родитеља. Утицај

породице, која у великој мери обликује идентитет

адолесцента, не престаје. Сматрати да су адолесценти и

даље деца представља највећу грешку. Зато је потребно

пронаћи равнотежу између пружања подршке и

независности. Иако желе самостално да решавају

проблеме, да би постигли успех, неопходно им је

искуство, знање, уравнотеженост, дакле оно што могу

пружити одрасли. Критике и подстицаје лакше примају

од особе коју признају и цене.

Упоређивањем различитих родитељских стилова,

показало се да који

карактерише равнотежа топлог емоционалног односа и

јасно постављене границе, најмање ствара проблем у

адолесценцији. Ово заправо подразумева давање

јасних и конзистентних смерница, очекивања, правила

и повратних информација.

Складан развој полне зрелости је веома битан те

родитељи и наставници, као најблискији саветници, у

односе са адолесцентима треба да унесу више

поверења и толеранције. Услед недостатка објашњења

за промене које им се дешавају, они лако могу постати

забринути, очајни и избегавати друштво. Адолесцент

кроз машту остварује оно што не може у стварном

животу те се полне жеље јављају у дневном сањарењу.

Потешкоће настају када не може направити разлику

између онога што се стварно догодило и маште, када

покушава да полне проблеме реши оскудним знањем

које је употпуњено представама из сањарења, али и ако

касније у особи види само биолошко биће, а не њену

личну вредност.

Растерећење од честих сањарења адолесцент

може наћи у разним облицима самозадовољења које

појачавају честа узнемирења, лична несигурност и

напетост.

Едукација о сексуалности би требало да је

који прати дететову природну

знатижељу и даје одговоре који су примерени

ауторитативни стил родитељства,

континуиран процес

Полна зрелост и проблеми

развојном нивоу. Битна је отворена комуникација,

другарски приступ, блиски односи између родитеља и

адолесцента, као и истицање родитељских вредности.

1.

–

–

–

–

–

–

–

Пожељни поступци

претконвенционално морално мишљење,

су разне активности, и

запошљавање, у којима постижу задовољство и успех.

Добијањем признања од значајних других, јача се

самопоуздање и успоставља унутрашња равнотежа.

Учесталост полних проблема је мања ако је адолесцент

добро организован у послу и учењу, бави се спортом,

учествује у другим организацијама које одговарају

његовим интересима и пружају могућности за

истицање.

Поред жеље за самосталношћу, адолесцент

почиње боље да упознаје себе, своје особине и

способности па се свест о сопственој личности шири.

Размишљајући о себи постају често незадовољни

собом. Међутим, узрок тог разочарања није само

физички изглед, већ и душевно стање.

Доба пубертета обележава повећана

критичност према сопственој личности и другим

људима у свом окружењу. Критичност је усмерена не

само на понашање, већ и на разлоге таквог понашања,

те се често повећава онда када други нису доследни и

исти према свима.

Зато је код наставника пожељно да:

буде исти према свим ученицима,

праведно оцењује,

буде добар предавач, који добро познаје свој

предмет, али и има знања из других предмета,

ако затреба, поново објасни градиво које ће прожети

конкретним примерима,

дозволи ученицима да изнесу своје мишљење,

буде стрпљив, љубазан, духовит,

одржава мир у свом разреду.

Да би могли нешто да процене, адолесценти

користе усвојене моралне норме. Ако ове норме

усвајају од одраслих из поштовања и сопственог

убеђења, развија се самоувереност и независност.

Негативно је ако их усвајају због зависности и

потчињености.

За боље разумевање моралног развоја могу се

описати три фазе које наводи Кохлберг:

Доба критичности и самокритичности

Ако адолесценти уоче неслагање

између онога што говорите и чините, ауторитет се губи.

Саветовалиште - часопис за породицу - октобар 2014 - број 16

породицу

обележава усмереност на личне последице које

појединац повезује са својим понашањима и изборима;

особа почиње себе доживљавати као део

друштва , моралне вредности садржане су у

испуњавању одређених улога, одржавању друштвеног

поретка и испуњавању очекивања других;

карактерише оријентација према

универзалним етичким начелима.

Самокритичност ће омогућити да адолесценти

схвате разлику између свог понашања и одређених

норми. Ако греше, осећање кривице, као јака

мотивациона снага, утиче на промену понашања и

развија осећање одговорности.

Осећање кривице се не појављује код

адолесцената који нису били вољени. Недостају им

унутрашњи подстицаји да промене своје понашање и

самокритичност.

База самокритичности ствара се у детињству и

зависи од односа родитеља према детету.

Критичност се испољава и према друштвеним

појавама које их окружују.

Описане телесне и друге промене, као и

промене у мишљењу ка апстрактном, доводе до

промена у учењу. Адолесцент избегава понављања,

градиву посвећује време које је потребно само да би га

разумео. То није довољно да би се одређено градиво

запамтило, репродуковало и употребило у одређеним

ситуацијама. Знање је оскудно, а у раду недостаје

истрајност. За слабе оцене које добија, често криви

професоре, а не себе и свој рад. Многи имају погрешан

однос према градиву, сматрају да им то градиво неће

требати, уче за оцену, а не за живот. За одговарање уче

кампањски, градиво касније не обнављају, не повезују и

заборављају.

Ученици често уче градиво које им није

интересантно па је помоћ наставника да градиво учине

интересантнијим веома корисна. Они то могу учинити

својим начином рада, тумачењем градива, при чему су

битне и њихове врлине које позитивно утичу на

ученике. Потешкоће у учењу могу створити и недостатак

личне мотивације, неформиране радне навике, лоши

породични и школски услови.

Овакве привремене кризе не значе да

адолесцент није способан да савлада одређено

2.

3.

на нивоу конвенционалног моралног

мишљења

постконвенционални ниво моралног

расуђивања

Тешкоће у учењу

градиво, да је мање интелигентан. Поред тога што се и

сами боре са развојним потешкоћама, треба им помоћи

да преброде оно што их кочи и омета у раду. Пожељно је

развити правилан начина учења, ускладити и

организовати обавезе и рационално користити своје

снаге . Ако професори више пажње посвете

проблемима који се јављају у адолесценцији, њихов

труд резултираће успехом.

У овом периоду значајно је да адолесцент

развије , а оквир за

развој идентитета је осећање припадности у својој

п о р од и ц и . Та к о р а з в и ј а к о м п е т е н т н о с т и

самопоуздање.

Уз развој професионалног идентитета,

адолесцент се опредељује за своје будуће занимање

где при избору до изражаја долазе вредности младих.

Избор је важан корак ка независности и свету одраслих,

па је подршка родитеља битна.

Успостављање блиских односа са пријатељима

и прве романтичне везе пружају адолесцентима

искуства интимности. Заправо, на крају адолесценције

дуготрајне везе могу бити формиране са вршњацима

који служе као и. До овога доводи

низ когнитивних, развојних и социјалних промена које

омогућавају адолесцентима да једни другима служе

као фигуре привржености. Поред тога, потреба за

независношћу од родитеља ствара здрав притисак за

п о ч е т а к к о р и ш ћ е њ а в р ш њ а к а к а о ф и г у р е

привржености. Тако могу формирати односе који су

заправо дуговечни односи привржености и развити

капацитет за интимност који у одраслом добу достиже

своју пуноћу.

Све више се описује и нова животна фаза која

обухвата раздобље између 18. и 25. године, а позната је

као . Млади у овом периоду себе

више не виде као адолесценте, али истовремено

сматрају да нису у потпуности испунили развојне

задатке које сматрају кључнима за постизање потпуне

зрелости: преузимање одговорности за себе,

доношење самосталних одлука и финансијску

независност.

Задаци касне адолесценције

стабилан и доследан идентитет

фигуре приврженост

зрелост у настајању

Ивана Недељковић

Психолог Клинике за педијатрију КЦ Крагујевац

С А В Е Т И С Т Р У Ч Њ А К А

Центар за социјални рад СОЛИДАРНОСТ

Саветовалиште за брак и

С А В Е Т И С Т Р У Ч Њ А К А

главне задатке они издвајају следеће:

Адаптација на физиолошке и анатомске

промене које настају у пубертету и интеграција

зреле сексуалности у лични модел понашања.

Прогресивна резолуција ранијих форми

емоционалне привржености родитељима и

породици и развој кроз односе са вршњацима,

уз повећану способност за стварање интимних

интерперсоналних односа.

Успостављање личног идентитета у који се

уграђује сексуални идентитет и одговарајуће

друштвене улоге.

Коришћење обогаћене интелектуалне

компетенције уз грађење и усвајање ширег

погледа на друштво и свет у целини.

Развој способности за професионалне

активности и провођење слободног времена,

са постепеним опредељивањем за оне које су

од користи и појединцу и заједници.

Наташа Божовић, социјални радник

Милена Ненадић психолог

1.

2.

3.

4.

5.

Ови задаци су, међутим, доста условљени

културолошким и социоекономским утицајима па они

могу да одложе или успоре савладавање неког задатка.

У неким срединама се млади сусрећу са развојним

задацима врло рано, док у другим срединама недостаје

могућности да се одређени задаци изврше све до

каснијег узраста. Адолесцент стално доживљава успоне

и падове, често преиспитује себе, своју околину, своје

узоре. Важну улогу у формирању идентитета пружају

одговори на честа питања „Ко сам?“, „Какав желим да

будем?“, „Шта желим да постанем?“. Када се идентитет

формира, себе доживљава као индивидуу, јединствену

са јасним системом вредности, ставовима и

понашањем.

,Саветовалиште за ментално здравље

Не можемо са лакоћом тачно утврдити

када дете постаје одрасла особа.

Можемо одговор потражити и код

социолога који то посматрају кроз културолошке

прилике, па тако у неким културама млади људи

уласком у адолесценцију преузимају све повластице и

одговорности одрасле особе, док у неким другим

културама, као што је наша, адолесцент остаје са својим

родитељима све до своје године. У нашој земљи

пунолетство даје законски статус, али то и даље није

гаранција да смо одрасли и спремни да преузмемо

улогу и одговорности одрасле особе.

Сваки стадијум има своје задатке па тако и

адолесценција. Врсте задатака можемо поделити

према ауторима и њиховим теоријама, па је тако према

теорији Ерика Ериксона задатак адолесценције

формирање идентитета, док би према теорији

социолога тај задатак био преузимање улога. Међутим,

Светска здравствена организација је направила, чини

нам се, најобухватнију листу развојних задатака. Као

30.

Адолесценција је период психолошког и

социјалног сазревања и може се третирати као период

преласка из детињства у зрелост. Пре него што се

усмеримо на дефинисање адолесценције као развојне

фазе сваког појединца, треба направити границу

између адолесценције и пубертета. Док неки

теоретичари дефинишу пубертет као прву фазу

адолесценције, други сматрају да пубертет само

претходи адолесценцији. Пубертет је скуп физичких и

физиолошких промена првенствено везаних за

сазревање репродуктивних органа и завршава се

полном зрелошћу и способношћу размножавања.

Унутрашња, али и спољашња, збивања која се догађају

код адолесцента често доведу у питање слику коју сваки

адолесцент има о својој личности. Адолесценција

обухвата и психолошки и социјални развој.

Термин адолесценција настао је од латинске

речи (глагола) што значи расти, сазревати.

Зато адолесценцију најчечће и дефинишемо као

прелазни период између детињства и одраслог доба,

период физичког и психичког раста и сазревања.

адолесцере

АДОЛЕСЦЕНЦИЈА ИЗМЕЂУ ДЕТИЊСТВА И ОДРАСЛОСТИ–

Саветовалиште за ментално здравље, , .

.

:

– ,

,

,

,

,

: 034/

се бави промоцијом и превенцијом менталног здравља узаједници као и лечењем одржавањем ремисије и рехабилитацијом лица са менталним сметњама Услугеу Саветовалишту се пружају свим пунолетним корисницима здравствене заштите који станују на територији

КрагујевцаСаветовалиште за ментално здравље чини шесточлани тим

координатор Саветовалишта Сузана Перовић неуропсихијатарБранка Јестровић психијатар

Милена Ненадић психологНаташа Божовић социјални радник

Наташа Милосављевић ВМС

Контакт Саветовалишта за ментално здравље 370-096 и 370-567 лок.113.

И З П Р А К С Е З А П Р А К С У

Саветовалиште - часопис за породицу - октобар 2014 - број 16

породицу

ПОЗИТИВАН УТИЦАЈ ОМЛАДИНСКОГ РАДА НА АДОЛЕСЦЕНТЕ

Омладински рад ВС рад са младима

след јако брзе модернизације ,

с т в а р а њ а н о в и х з а н и м а њ а ,

интеркултуралности , јављају се

термини који се различито преводе, а нама делују као

синоними: омладински рад и рад са младима. Истина је

да су ова два термина повезана, али не и иста. Рад са

младима представља шири појам од омладинског рада,

јер у рад са младима спада и рад у школи, рад у

полицији, рад свих оних актера који за циљну групу

имају младе. Омладински рад се првенствено

разликује од рада са младима по својој сврси.

Youth partnership, Council of Europe,

Directorate of Youth and Sport, Strasbourg, „Socio-

economic scope of Youth Work in Europe“

„Основни циљ омладинског рада је да пружи могућност

младима да обликују своју будућност. Омладински рад

примарно припада ваншколском образовном систему

који укључује неформално и информално образовање.

Један од циљева омладинског рада је интеграција и

инклузија младих у друштво. Омладински рад обухвата

аспекте образовања, запошљавања, пружања подршке

и фацилитације развоја, стамбена питања, мобилност,

здравље као и остале више традиционалне аспекте

попут: учешћа, омладинске политике, културних

активности, професионалног усмеравања, слободног

времена и спорта.“

Мексички аксолотл; маскота омладинског рада

јер никада не излази из стадиума младунчета

УАдолесценција, као развојни период, није одувек била

схватана на прави начин. Под другим именима у

различитим културама, дефинисана је као период

несхваћености, нетрпељивости и свеопштег бунта

према друштву. Развојем модерног друштва које је

посебну пажњу посветило схватању овог, и те како

значајног, периода сазревања, идентификовано је

више фаза у оквиру адолесценције, промене како

физичке, тако и психичке.

Период адолесценције могу много да олакшају

и побољшају омладинске организације. Савремено

схватање потреба за информисањем и представљање

могућности младима основни је циљ функционисања

ових организација. Такође, доста могу да ураде на

превенцији проблема са којима се сусрећу млади, а цео

развојни период учине им лакшим.

Проблеми са којима се сусрећу млади данас

слични су проблемима са којима су се сусретали млади

пре више векова: неприхваћеност, неразумевање,

недовољна подршка и брига. Како би се изборили са

свакодневним проблемима и идеалима наметнутим од

стране вршњака, али и средине у којој живе,

адолесценти често мењају своје понашање и имају

искривљену слику моралних вредности. У тој фази, када

још увек трагају за својим „Ја“, најчешће се сусрећу са

проблемима:

1.....поремећаја исхране;

2.....болести зависности;

3.....репродуктивног здравља;

4.....у полним односима;

5.....полно преносивих болести;

6.....нежељене трудноће;

7.....менталног здравља;

8.....дискриминације младих нарушеног здравља;

9.....у школи;

10...у групи вршњака;

11...на улици.

Иако су проблеми карактеристични за дату

узрасну доб, околина обично има отпор према новим

адолесцентима уз уврежено мишљење да уз нове

генерације иду и нови проблеми. Када млади исказују

своје мишљење, које је најчешће контрадикторно

општеприхваћеном, бивају етикетирани од стране

средине. То недвосмислено указује на непрепознавање

и неразликовање проблема од могућих свакодневних

ситуација када је у питању адолесцентска популација.

Центар за социјални рад СОЛИДАРНОСТ

И З П Р А К С Е З А П Р А К С У

Саветовалиште за брак и

Овом проблему треба прићи опрезно, уз константну

едукацију и адолесцената и одраслих о толеранцији и

разумевању развојних периода.

Један од највећих проблема са којима се сусрећу

адолесценти и младе особе уопште јесте непостајање

адекватних служби, установа и организација у које би се

могли укључити и квалитетније проводити своје време.

Углавном се непостојање ових служби односи на

руралне крајеве, али ни у већим градовима није

реткост. Наметнуто чланство или неадекватно обучено

особље може имати контраефекат.

Данас се пажња не усмерава на контролисање

понашања адолесцената, колико на усмеравање

пажње младих особа и пружање релевантних

информација. Утицај на развој младих зависи од три

аспекта:

1.....Структурираног рада на јачању капацитета и

вештина младих људи;

2.....Константног повећања приступа развојним

могућностима за младе;

3.....Креирања сигурног и подржавајућег

окружења.

Организације које се баве младима могу бити оне које

су створили млади људи око одређене теме и оне чији је

фокус рада на младима али у свом чланству немају само

младе. Најзначајнији облик сарадње младих су

омладинске организације. Почетком XXI века почиње

њихово јачење и проналажење институционалних

решења која би допринела побољшању положаја

младих. Млади су, у многим местима по први пут,

препознати као значајан ресурс и имају прилику да

активно учествују у доношењу одлука.

Основни циљ омладинског рада је пружање

информација и представљање могућности младима

како би они могли да обликују своју будућност. За

адолесценте се каже да су маргина друштва, најчешће

због жеље за експериментисањем, а омладинским

радом се тежи да се обухвати управо ова популација.

Омладински рад помаже младима да развијају

критичко мишљење, да доносе информисане одлуке,

охрабрује осамостаљивање и активно укључивање у

друштво.

Активно учествовање у омладинском раду у заједници

пружа адолесцентима прилику да своје време и

способности продуктивно искористе и буду препознати

као иноватори и нови млади лидери.

Као што се може уочити из наведеног, адолесценција је

нужан период прелаза од детета ка свету одраслих.

Адолесценција је често праћена моралним кризама,

кризама идентитета. Колико год индивидуи овај

период, који прати осећај несхваћености, изгледао

страшно, ово је период који свако доживи, било на

лакши или нешто тежи начин. Оно што се може урадити

да се олакша и уопште припреми на прелаз из фазе

детињства свакако је додатно информисање, пружање

могућности да се појединци укључе у доношење одлука

у вези са њима и одлука њима значајним. Као један од

вреднијих ресурса у овој области препознат је

омладински рад у заједници који је успешно деловао на

смањивање проблема, или барем боље суочавање са

проблемима који су карактеристични за адолесцентни

период.

Јелена Милановић,

омладинска радница

Омладина ЈАЗАС-а Крагујевац је добровољно, невладино и

непрофитно удружење, слободно и добровољно организованих грађана,

у које се грађани удружују ради остваривања заједничких циљева у

области унапређења положаја младих и деце, превенције ХИВ/сиде,

полно преносивих болести и болести зависности и очувања

репродуктивног здравља. Од свог оснивања чине је млади ентузијасти

који теже постављању и очувању стандарда у омладинском раду. Данас,

Омладина ЈАЗАС-а Крагујевац представља једину акредитовану

организацију на нивоу Крагујевца за спровођење програма омладинског

рада од стране Националне асоцијације практичара/ки омладинског рада

и тренутно броји преко активних чланова и придружених.30 50

Активисти Омладине ЈАЗАС-а Крагујевац имају прилику да раде на

свом личном и професионалном развоју, усаврше своје презентационе,

комуникационе и организационе вештине, буду укључени у процесе

вршњачке едукације и упознају диван свет неформалног образовања.

И З П Р А К С Е З А П Р А К С У

Саветовалиште - часопис за породицу - октобар 2014 - број 16

породицу

Удружење грађана РОДИТЕЉ Крагујевац

о с н о в а н о ј е 2 0 1 2 . год и н е ка о

нестраначко невладино и непрофитно

удружење грађана који су се састали ради остваривања

прокламованих циљева Удружења у оквиру Мреже

удружења РОДИТЕЉ Основно поље деловања је

заштита родитељства у свим сферама и унапређење

положаја родитеља и породице у Шумадији и

Поморављу Циљ нам је да сви родитељи будући

родитељи и деца остварују своја права и у томе имају

пуну искрену и ефикасну подршку друштва које ће бити

пријатељски настројено према родитељима и њиховој

деци

У току претходне две године својим радом и

активностима успевали смо да пружимо помоћ и

подршку родитељима и деци у остваривању њихових

права као и да им олакшамо сналажење у

неочекиваним и непознатим животним ситуацијама у

којима им је помоћ потребна Тако је овог лета

организован боравак у туристичким објектима у селу

Жуње за групу деце предшколског узраста чије су

породице угрожене поплавама у општини Параћин

чиме су остварени основни циљеви везани за

спречавање погоршања психичког стања деце и

њихових родитеља уз убрзавање опоравка и

успостављање уобичајеног начина функционисања

породица у поплављеним подручјима

Реагујући на учестала питања родитеља везана

за права деце у образовању а препознајући уздржаност

родитеља по питању сопственог укључивања у живот и

рад образовне установе коју похађају њихова деца

удружење је у партнерству са образовним установама

и локалном управом у Крагујевцу реализовало

иницијативу И родитељи се питају која на

,

,

.

. ,

,

.

,

.

,

,

.

,

,

,

,

„ “ је усмерена

оснаживање родитеља и развијање њихових

компетенција знања вештина и ставова за

п р е у з и м а њ е а к т и в н е у л о г е у п р о ц е с у

образовања школовања деце Уз то желимо да

подстакнемо образовне установе и локалну заједницу

да омогуће услове за пуно укључивање партиципацију

родитеља како у самим установама тако и на нивоу

града У оквиру иницијативе успостављени су системски

механизми деловања родитеља увођењем Савета

родитеља града који је у Крагујевцу формиран у

октобру 2012. године а састав овог тела чине

представници савета родитеља свих образовних

установа у граду У циљу унапређивања рада савета

родитеља образовних установа и оснаживања других

родитеља за активнију партиципацију Савет родитеља

града покренуо је до сада низ акција као што су трибине

за родитеље спортске и културне манифестације

хуманитарне акције креирање брошура и других

ресурса и сл

Почетне дилеме везане за сарадњу и

успостављање поверења између родитеља и

образовних установа као и значај и улога коју родитељи

треба да имају у раду и животу школе разрешаване су

постепено упознавањем родитеља са правима деце

правима родитеља начинима сарадње са образовном

установом надлежностима савета родитеља које су

законом дефинисане као и надлежностима

институција које су неминовно повезане са образовним

установама Школска управа МУП Центар за социјални

рад Дечји и Школски диспанзер Комунална

инспекција Комунална полиција и друге

За две године рада Савет родитеља града у

Крагујевцу добио је обрисе препознатљивог и

кредибилног тела На иницијативу родитеља одржан је

велики број трибина у школама родитељи су постали

сарадници наставницима приликом организовања

школских прослава и других активности укључили су се

и у пројекат Полицијске управе под називом Навијај за

своје поштуј туђе који за циљ има васпитавање

најмлађих развијање спортског духа и осећаја за фер

плеј Уочи новогодишњих празника савет родитеља

града је упутио апел школама и надлежним службама

за појачану контролу продаје и дистрибуције

пиротехничких средстава Чланови Савета родитеља

града учествовали су у изради брошуре под називом

Како помоћи деци жртвама насиља међусекторска

сарадња у процесу заштите деце од насиља

злостављања и занемаривања која је родитељима

члановима савета родитеља установа као и другим

заинтересованим лицима помогла да на најбољи

начин упознају рад институција које се баве децом и

њиховом заштитом уз истовремено указивање на

( , )

/ . ,

/

,

.

,

,

.

,

, ,

,

.

,

,

, ,

,

,

,

( , ,

, ,

, ).

.

,

,

„

– “

, –

.

.

„ “ (

,

),

,

,

,

РАД УДРУЖЕЊА РОДИТЕЉИСКУСТВА У САРАДЊИ СА РОДИТЕЉИМА

„ “

- -

Центар за социјални рад СОЛИДАРНОСТ

И З П Р А К С Е З А П Р А К С У

Саветовалиште за брак и

начине комуникације са овим институцијама у циљу

појачане заштите деце и реаговања у специфичним и

непредвиђеним ситуацијама Поред ове брошуре

родитељи су иницирали израду и учествовали у

креирању бојанке за најмлађе ученике под називом

Брини о себи и свом здрављу која има за циљ да на

забаван начин едукује најмлађе ученике о потреби

прања руку у циљу превенције инфективних болести

Брошуре су у електронској форми постављене на сајт

Удружења РОДИТЕЉ а у штампаном облику подељене

заинтересованим родитељима

,

. ,

„ “

.

,

.

Родитељи су прихватили чињеницу да могу бити

иницијатори различитих активности у школама, али и у

креирању локалних политика, па су све чешће

заједничке акције савета родитеља школа и МУП-а,

комуналне полиције и других чинилаца који могу бити

од утицаја на стварање безбеднијег окружења и

спровођење законских и градских уредби које су у

непосредној вези са боравком деце у школи и

окружењу око школе. Поред давања предлога за рад

савета родитеља у образовним установама, родитељи

су оснажени и за организацију различитих трибина,

предавања и акција. Тако су, охрабрени досадашњим

успесима у међусобној сарадњи и сарадњи са

ПУ/школама, родитељи чланови Савета родитеља

града планирали и реализовали акције у школама

поводом Светског дана здравља (одржавање тематских

часова, трибина везаних за репродуктивно здравље,

промоције здравих стилова живота и сл.).

Посебна трибина за родитеље организована је

на тему здравих стилова живота, са акцентом на

проблемима који се јављају у адолесценцији. Ово доба

је веома збуњујуће за родитеље. Дете пролази кроз

различите промене и фазе развоја које се стално

смењују, па родитељи често не могу разумети или

тешко прихватају да оно што је важило прошле године

више није прихватљива метода васпитања и у

садашњем тренутку. Правила која су важила за

родитеље када су били адолесценти не важе и за

њихову децу, док брига родитеља углавном остаје иста.

У жељи да помогнемо родитељима да ускладе

очекивања са нормалним променама раста и развоја

деце у адолесценцији, на трибини је презентована

п о т р е б а н е п р е к и д н е п о д р ш к е р о д и т е љ а

адолесцентима, уз истовремено указивање на

опасности којима су млади у том периоду изложени.

Упутили смо их у скривене аспекте адолесценције те

дали одговоре на најчешћа питања родитеља који су се

неспремни затекли у тој ситуацији – шта се може/не

може те како да и родитељ и дете пронађу најбољи

заједнички пут кроз то, многима стресно раздобље, а да

у свему томе задрже комуникацију с адолесцентом. Јер,

када крене адолесценција и тинејџерство, родитељи

знају бити доста збуњени дечјом потребом да се одвоје

од својих родитеља, да изгледају и понашају се

другачије, да имају другачији језик, да на неки начин

пронађу себе, али одвојени од родитеља. То родитељи

често тешко (или никако) прихватају, посебно ако је

одвајање везано уз неуспех у школи, или кретање у

одређеном друштву које им се не свиђа. Родитељи се

знају потпуно изгубити и врло често долазе по помоћ и

траже савет како да се снађу. „Не знамо шта да радимо,

како да се поставимо“ – најчешћи су страхови родитеља

адолесцената. „Некако, као да се све преокренуло

наопачке.“

Тема трибине је била успостављање здравих

односа у породици, тј. како постићи однос у коме ће

тинејџер, када има проблем, доћи своме родитељу, а не

некој другој, непознатој особи. Како уопште постићи ту

атмосферу? Каква је одговорност родитеља, а каква

детета? Шта је циљ васпитања уопште? „Није циљ

васпитања да неко буде или не буде у праву, или да

искључиво буде по родитељевом/дететовом, него да

остану у контакту и заједнички пронађу решење“.

Сукоби су нормалан део породичног, као и целог нашег

живота и треба да постоје. Кроз њих растемо, развијамо

Марк Твен је једном рекао: „Никад у животу

нисам видео да се неко тако драстично променио у

пар година, као што су се моји родитељи променили

од тоталних кретена до паметних људи у пар година

мог живота - од моје до године!"15. 18.

И З П Р А К С Е З А П Р А К С У

Саветовалиште - часопис за породицу - октобар 2014 - број 16

породицу

се, проналазимо себе, оно што хоћемо/нећемо, што

можемо/не можемо, смемо/не смемо... Сукоб има

одређене фазе – како се сукобити, а да притом нема

победника или губитника (јер то онда рађа следећи

сукоб), како да сви у сукобу сачувају своје достојанство

а опет нађу заједничко решење и ако се неко морао

помирити с нечим а то су најчешће деца да им барем

пружимо сачувано достојанство а да им ништа не

намећемо Јер ако је деци нешто наметнуто довољан

број пута поготово док су млађи а у адолесценцији

изузетно онда она реагују бунтом почињу се прејако

бунити Предавање оваквог садржаја свакако је

помогло родитељима да сазнају како издржати тај

период и да схвате да се очување менталног здравља у

адолесценцији постиже кроз искрену и адекватну

комуникацију родитеља и деце

Колико се адолесценција променила

последњих година? Јесу ли стресан и убрзан пословни

живот родитеља, осиромашење друштва и транзиција

одговорни за промену данашње младежи која све више

времена проводи „на улици" тражећи оно нешто што не

добија код куће – љубав, пажњу, потврду властите

вредности? Имамо све више сексуализиране деце још

од година, пуно раније започиње пубертетско

понашање – то није прави пубертет, али некакво

имитирање, жеља да се буде старији и зрелији то се

све чешће догађа Изазови који долазе из околине

конзумирање алкохола и психоактивних супстанци

почиње све раније Модел понашања и естетски узори

наметнути кроз медије све су чешћи поводи за

понашање које води ка здравственим поремећајима и

анорексији код девојчица Нездрави начини исхране

конзумирање пецива и хране уз одсуство

перманентне и контролисане физичке активности

доводе до појаве шећерне болести болести срца и

крвних судова код све млађе популације Из тог разлога

као помоћ деци и родитељима у доношењу одлуке о

здаравим начинима живота за ученике старијих

разреда основне и средњих школа креиран је постер на

тему здравих стилова живота који је подељен школама

Адолесценти као адолесценти они имају

своје одрастање и јако се притом разликује мушки и

женски адолесцентни период Они доста различито

пролазе кроз то раздобље али то је одувек било тако

Ако имају релативно позитивна искуства с одраслима и

с уважавањем њиховог достојанства до пубертета и

адолесценције онда тај период прође безболније и они

лакше одрастају С друге стране неки не одрасту целог

живота а у неким културама уопште и не постоји појам

п у б е р те тс ко г бу н т а Ц и љ п р ол а с ка к р о з

адолесценцију и цело детињство је остварити добру

атмосферу и добру комуникацију с децом и то је оно

,

,

( ),

,

. ,

( ,

), ,

.

.

9

–

. ,

.

. ,

,

,

. ,

,

, .

, –

.

, .

,

. ,

,

„ " .

fast food

на

чему треба радити закључак је са дискусије на трибини

То је пуно важније него добити нешто што су

родитељи замислили

Постићи то да се сви у породици угодно осећају

заправо је умеће родитељства Родитељи треба да

ослушкују и оно што није речено и сагледају оно што је

њиховом детету заиста потребно без обзира на то што

им то није експлицитно речено Одговорност за

атмосферу и за то што се догађа у породици је заправо

на родитељу Он је одговоран за дететове потребе али

не за дететове жеље Дакле родитељи не морају

испуњавати њихове жеље и жељице али њихове

потребе да Истина то је понекад доста тешко

разликовати и то људи често не разликују Детету је

потребна родитељска присутност а не његови поклони

или задовољавање жеља Такође посао или сличне

обавезе никада не смеју бити изговор за премало

заједничког времена родитеља и детета Не мора се

пуно времена провести с дететом да би оно било

квалитетно најважније је бити отворен за

комуникацију бити искрени и прави партнер у

одрастању детета

Више информација о активностима удружења могу се

наћи на сајту

www. roditelj.org

, .

.

,

!

„ "

,

.

. ,

. ,

„ ",

. ,

.

,

. ,

.

,

,

.

Јелица Селаковић председник Удружења,

e- roditelj.kg@gmail.commail:

И З П Р А К С Е З А П Р А К С У

Центар за социјални рад СОЛИДАРНОСТ

Саветовалиште за брак и

Имала сам велико задовољство да ове

године од јула до августа будем

учесник радионице ‚‚Борба против

насиља над женама и децом“ у Израелу. Радионица,

подржана од стране израелског Министарства за

иностране послове, одржана је у Голда Меир тренинг-

центру у Хаифи.

Највише ме је импресионирала решеност

Израелаца да створе функционалну државу иако је

окружење проблематично, политички и безбедносно

врло несигурно. Управо у време када је требало да

кренем, због бомбардовања у Израелу из подручја Газе

на главни град Тел Авив где се налази аеродром, сви

летови за Изреал су били суспендовани и тек два дана

пред полазак су поново успостављени. Објашњење

наших домаћина је гласило да је Израел од свог

оснивања године стално у неким сукобима са

својим суседима или су суседне државе у сукобу једна с

другом, што није разлог да се друштво не развија и да

они престану да раде и послове које немају везе са

ратом.

28. 14.

1946.

Голда Меир, за оне које не знају ту чињеницу,

била је прва жена председница владе у Израелу и

иницијатор оснивања центра за оснаживање жена и

свих који раде са особама из рањивих група из земаља у

развоју и друштава која су у процесу транзиције. У

почетку су учеснице биле само жене, а касније су и

мушкарци узели учешће јер се дошло до закључка да ће

борба за родну равноправност међу половима имати

више успеха ако се у њу укључе и мушкарци. Нажалост,

на овогодишњој радионици мушкарци пријављени за

учешће одустали су у задњем моменту због политичке

ситуације у Израелу, а нас четрнаест жена из Гватемале,

Молдавије, Камеруна, Гане, Мијанмара, Кеније,

Македоније, Јерменије, Уганде и Србије је дошло. Да

ли то нешто говори о томе који је пол храбрији!!!

Стандарди по којима се ради и живи су

углавном преузети из Сједињених Америчких Држава и

западне Европе, иако су проблеми у Израелу много

сложенији од оних у западном свету. То важи и када је

реч о приступу заштити осетљивих група, а посебно

деце – закони прате трендове најразвијенијих држава.

Оно што ми тек треба да усвојимо у Израелу се већ

спороводи у пракси. Блиски исток је жариште разних

ратних сукоба па је тако у Израелу велики број

избеглица, а то значи и велики број особа чија су људка

права угрожена (сексуална и радна експлоатација,

малолетничка проституција и др.)

Велики значај се даје превенцији насиља јер су

„прорачунати“ Израелци израчунали да државу мање

кошта када се насиље и последице насиља спрече што

је пре могуће. Свима нама који радимо са жртвама

насиља познато је да је за излазак из насиља потребна

велика подршка, психотерапеутска, правна и

здравствена. То значи да ако држава на време буде

радила са децом која трпе насиље или занемаривање,

код којих постоји велики ризик да када одрасту буду или

жртве или насилници, све те услуге неће бити потребне

ако се уложи у превенцију, а самим тим ће друштво

ефикасније функционисати. За непријављивање

центру за социјални рад или полицији сазнања обичног

грађанина о постојању насиља следи затворска казна

од месеца. Када су у питању професионалци,

социјални радници, наставници, лекари... казна је

месеци. Исто важи и када је реч о сазнању о сексуалном

злостављању.

Склоништа за жртве насиља су

финасирана од стране државе, а за остала средства се

сами сналазе. Највећи донатори су из велике дијаспоре.

Посетили смо неколико организација које пружају

помоћ жртвама насиља, али издвојила бих једну која је

на мене оставила највећи утисак – организација „ЕЛЕМ“

3

6

75%

Склониште Кармел

МОЈЕ ИЗРАЕЛСКО ИСКУСТВО- -Приказ активности у борби против насиља над женама и децом у Израелу

Саветовалиште - часопис за породицу - октобар 2014 - број 16

породицу

која пружа помоћ младима у ризику.

Највећи број корисника организације „ЕЛЕМ“

су малолетне особе које се баве проституцијом. Они

им пружају помоћ и подршку на начин на који су те

особе спремне да их прихвате, без осуде и

условљавања. Основани су године, имају

центре у четрдесет градова у Израелу, а ми смо били у

посети у њиховој „централи“ у Тел Авиву.

Запошљавају стручњака који пружају саветодавне

и терапеутске услуге, а у рад је укључено

волонтера. Од свог оснивања пружили су третман за

близу особа, пре свега за адолесценте. Било је

велико задовољство гледати те младе људе док

причају о свом послу. Њихова посвећеност је тако

очигледна да то не може да вас остави равнодушним

иако је цела наша група била мало збуњена изгледом

и локацијом њихових просторија. Све је било врло

неупадљиво и споља гледано уопште није указивало

да се ту налази једна тако велика организација.

1983.

280

1700

20 000

Објашњено нам је да је то због особа које се њима

обраћају за помоћ, јер би неко екслузивније место

учинило њихове кориснике упадљивим и одварћало их

од тражења помоћи.

Истичу да је рад са младима који су у ризику

врло специфичан и да не могу олако да дају бројке које

ће показати да ли су успешни јер, како су нам рекли,

када је реч о нпр. малолетничкој проституцији,

задовољни су и када праве мале кораке који могу да

значе да ће та особа једног дана изаћи из таквог начина

живота.

Вратила сам се из те, по многима, чудне земље

са утиском да много тога што они примењују може код

нас да послужи као пример добре праксе.

Мина Мијајловић, НВО „Оаза сигурности“

И З П Р А К С Е З А П Р А К С У

Поводом обележавања Међународног

дана борбе против насиља над женама

у Београду је 25. новембра 2013.

године одржана Национална конфернција ''Дужна

пажња у борби против насиља над женама.''

Конференцију је организовало Министарство рада,

запошљавања и социјалне политике уз стручну

подршку Програма Уједињених нација за развој (УНДП)

у оквиру заједничког пројекта УН ''Интегрисани одговор

на насиље нада женама.''

На конференцији су представљени резултати

рада на превенцији и заштити жена од насиља под

окриљем заједничког пројекта Уједињених нација

''Интегрисани одговор на насиље над женама у Србији''

у различитим секторима, гранама власти и нивоима

власти, указујући на комплексност овог важног

друштвеног проблема, као и на важност заједничког

координисаног деловања.

И р е н а В о ј а ч к о в а С о л о р а н о , с т а л н а

координатрока Уједињених нација у Србији је истакла:

''Сваке године, најмање два милиона жена и девојака су

жртве трговине људима, проституције или присилног

ропства, а до 60% жена доживи неки облик физичког

или сексуалног злостављања током живота. Родно

засновано насиље угрожава жене и њихове породице и

појачава неједнакост између мушкарца и жена широм

света. Управо зато су УН поставиле као један од

најбитнијих приоритета спречавање и сузбијање

насиља над женама и децом, јер смо свесни да не

постоји људски развој без обезбеђивања сигурног

живота, безбедног за све људе, без обзира на пол,

етничко порекло, сексуалну оријентацију и идентитет

или друштвени статус''.

Државна секретарка у Министарству рада,

запошљавања и социјалне политике, Бранкица

Јанковић је истакла, да је Србија у протеклих 10 године

поставила механизме родне равноправности на свим

нивоима власти, да је успоставила институције, донела

законе и стратешке документе са циљем спречавања и

сузбијања родно заснованог насиља, да су надлежна

Министарства ангжована у спровођењу Општег

протокол о поступању и сарадњи установа, органа и

организација у ситуацијама насиља над женама у

породици и у партнерским односима као и посебних

протокола у њиховим ресорима.

Представници полиције, здравства, правосуђа,

социјалне заштите , образовања , цивилног и

невладиног сектора су изнели своје искуства у раду на

сузбијању и спречавању насиља над женама.

На конференцији је представљена и веб-

платформа интернет портал који који је

намењен жртвама родно заснованог насиља али и

свима другима који се против њега боре.

Тим Саветовалишта у Крагујевцу

a

sigurnakica.net

Један од важнијих корака је ратификација

Конвенције Савета Европе о спречавању и борби

против насиља над женама и породичног насиља која

нас обавезује да иницирамо и предузимамо мере које

ће превенирати да до насиља не дође , да оно буде

санкционисано и заустављено.

НАЦИОНAЛНА КОНФЕРЕНЦИЈАДужна пажња у борби против насиља над женама у Србији

И З П Р А К С Е З А П Р А К С У

Центар за социјални рад СОЛИДАРНОСТ

Саветовалиште за брак и

Саветовалиште за брак и породицу у

Крагујевцу је 1. септембра 2013. године

започело са реализацијом пројекта

,,Интегрисани одговор на насиље над женама у Србији –

Третман починилаца насиља у партнерским односима

као нова услуга у социјалној заштити“. Пројектом је

обухваћено 15 стручњака/киња из Крагујевца, Чачка и

Краљева и биће окончан у новембру ове године.

2013.

Програми за починиоце представљају

п р е в е н т и в н у м е ру ус м е р е н у н а с у з б и ј а њ е

рецидивизма, веома карактеристичног за насиље у

породици, а спадају и у корпус мера безбедности и

заштите жртава. Добробит жртава јесте примарни циљ

у раду са починиоцима. Законом о потврђивању

Конвенције Савета Европе о спречавању и борби

против насиља над женама и насиља у породици (из

год.) у члану 16. наша земља се обавезала, као и

друге потписнице Конвенције, да ће развијати

превентивне програме за рад са починиоцима.

Основни циљ пројекта је имплементација

услуге третмана починилаца насиља у партнерским

односима у новим локалним срединама, као и

унапређење аспекта групног и индивидуалног рада са

починиоцима, увођење евалуације, супервизије, рада

уз менторство, односно започињање поступка

стандардизације услуге.

Саветовалишта у Чачку и Краљеву су започела

са реализацијом третмана починиоца насиља у

партнерским односима, али су наилазили су на бројне

тешкоће. Упркос једнодневним семинарима који су

имали за циљ да упознају све важне институције у

локалној заједници (суд, полиција, ОЈТ, школска управа,

дом здравља, НВО...) о томе шта је психосоцијални

третман, који су његови задаци, која сврха, који су

услови за укључивање и контраиндикације, као и

континуираној промоцији третмана у локалним

медијима иницијалних тимова у оба града, изостала је

очекивана подршка, а пре свега подршка од ОЈТ-а.

Групе су формиране од клијената које су упутиле

службе ЦСР-а. Тим у Краљеву је реализовао третман са

починиоцима који су корисници ЦСР-а и уз осипање

групе успели су да третман реализују до краја (6

месеци). Задовољни су искуством које су добили у

групном раду и то су са нама делили токо

Саветовалиште за брак и породицу

континуирано спроводи третман са групом отвореног

типа. Од почетка године реализовано је 37 групних

сусрета, а стигле су 42 наредбе из ОЈТ-а. Актуелно се

ради са групом од осам чланова од којих су двојица

доборовољци, а у процесу процене су четири клијента.

Две стручњакиње и један стручњак, који су прошли

обуку за третман, реализовали су групни третман у

трајању од шест месеци са изабраним ментором.

Започет је процес евалуације на 3, и 24 месеца

и ефекти су значајни за стабилност промене образаца

понашања и спречавање понављања насиља.

Досадашња искуства у раду са починиоцима

представљају добар почетак развоја једне нове а

недостајуће услуге у социјалној заштити, али су

неопходна системска решења о којима се разговарало

у оквиру стручног скупа.

м

супервизијских састанака. Чачак је касније започео рад

са групом, коју су чинили корисници ЦСР-а, док је један

корисник био упућен од стране ОЈТ-а. Динамика

групних сусрета била је два пута недељно и групни рад

је завршен у августу ове године.

6, 12, 18

У оквиру пројекта одржан је стручни скуп

„Саветодавно-терапијске услуге у социјалној заштити –

Третман починилаца насиља у партнерским односима

као нова услуга у социјалној заштити“ на коме су узели

учешће представници девет градова у Србији у којима

започет третман.

Гордана Петронијевић дипл

социјални радник

специјалиста за медијацију

и породични терапеут

Сандра Јовановић психолог

, .

,

,

,, “ИНТЕГРИСАНИ ОДГОВОР НА НАСИЉЕ НАД ЖЕНАМА У СРБИЈИ,,

“

Третман починилаца насиља у партнерским односимакао нова услуга у социјалној заштити

Саветовалиште - часопис за породицу - октобар 2014 - број 16

породицу

Уорганизацији Саветовалишта за брак и

породицу Центра за социјални рад у

Крагујевцу, у октобру 2014. године

организован је стручни скуп под називом „Саветодавно-

терапијске услуге у социјалној заштити – Третман

починилаца насиља у партнерским односима као нова

услуга у социјалној заштити“. Скуп је реализован уз

подршку УНДП-а, у оквиру пројекта „Интегрисани

одговор на насиље над женама у Србији“ и регистрован

је у Комори социјалне заштите као едукација без

провере знања.

Скуп је окупио око 50 стручњака из социјалне

заштите, претежно стручњака саветовалишта и

стручњака који се баве третманом починилаца насиља

из Београда, Ниша, Новог Сада, Суботице, Краљева,

Чачка, Лесковца, Крушевца, Крагујевца и других

средина. Рад је организован кроз две теме.

У о к в и р у п р в е т е м е к о ј а с е б а в и

успостављањем услуге психосоцијалног третмана

починилаца насиља у партнерским односима, своја

искуства су представили професионалци који ову услугу

већ више година реализују, као и они у чијим срединама

се та услуга тек уводи кроз пројекат „Третман

починилаца насиља у партнерским односима као нова

услуга у социјалној заштити“. Циљ је био да се размене

искуства, поделе тешкоће које постоје и заједнички

дефинишу препоруке за њихово превазилажење.

Најважнији дефинисани закључци могу се сумирати на

следећи начин:

– психосоцијални третман починилаца

насиља у партнерским односима је

препознат као важан за системски одговор

на насиље и као недостајућа услуга у

склопу свих осталих услуга и активности у

процесу заштите жртве и заустављања

насиља;

– увођење услуге у различитим

срединама је неуједначено и наилази на

одређене препреке од којих су

најзначајније тешкоће у успостављању

с а р а д њ е с а О с н о в н и м ј а в н и м

т у ж и л а ш т в о м , н е д е ф и н и с а н о

финансирање и непостојање прецизније

законске регулативе;

– за даљи развој услуге неопходно је

и н и ц и р а т и с а с т а н а к и з м е ђ у

Министарства правде и Министарства за

рад, запошљавање, борачка и социјална

питања којим би се дефинисале

надлежности и финансирање;

– за даљи развој услуге неопходно је

доношење Правилника о месту, начину и

времену спровођења психосоцијалног

третмана, чији саставни део треба да буду

стандарди за спровођење третмана.

У другом делу стручног скупа, акценат је био

на саветодавно-терапијским услугама у оквиру

социјалне заштите, њиховом актуелном статусу и

тешкоћама у раду. Тема је изазвала велику

заинтересованост, а презентације и излагања

отвориле пуно питања и дилема, што указује на

п от р е бу з а ч е ш ћ и м с у с р е т и м а с т ру ч њ а ка

Саветовалишта и разменом искустава.

Тим Саветовалишта у Крагујевцу

Гордана Петронијевић и Сандра Јовановић

СТРУЧНИ СКУП: САВЕТОДАВНО-ТЕРАПИЈСКЕ УСЛУГЕ У СОЦИЈАЛНОЈ ЗАШТИТИ –ТРЕТМАН ПОЧИНИЛАЦА НАСИЉА У ПАРТНЕРСКИМ ОДНОСИМА КАО НОВА

УСЛУГА У СОЦИЈАЛНОЈ ЗАШТИТИ

И З П Р А К С Е З А П Р А К С У

В Е С Т И , Д О Г А Ђ А Ј И

Центар за социјални рад СОЛИДАРНОСТ

Саветовалиште за брак и

УСПЕШНА САРАДЊА САВЕТОВАЛИШТА ЗА БРАК И ПОРОДИЦУИ ЦРКВЕНЕ ОПШТИНЕ АЕРОДРОМСКЕ

Шестог дана стварања, Господ као

врхунац свога дела, ствара човека:

„по Своме обличију, по обличију

Божијему створи га; мушко и женско створи их.“ Дакле,

икона Божија, човек, од самог свог почетка је упућен на

заједницу, на пар, као мушкарац и жена. Као што

Тројични Бог, у Кога верујемо, није једна Личност већ

три Личности у једној природи, тако ни човек није

саздан као једна личност већ као две које ће постати

једно тело, једна плот.

У оквиру пројекта „Једном за цео живот“, са

благословом епископа шумадијског Г. Јована, уз

подршку Канцеларије за сарадњу са црквама и верским

заједницама, у уторак, 26. августа 2014. године,

започета је прва од неколико активности усмерених на

детаљнију припрему потенцијалних брачних парова на

будуће промене како би се избегле уобичајене тешкоће

и проблеми, типични за прве године заједничког

живота.

Брак је велика светиња и спасоносно стање

људског живота ако се брачници правилно односе

према њему. Брак је темељ породице. Породица је

мала црква Христова. У породици се састоји смисао и

циљ брака. Циљ брака је да супружници помажу једно

другоме и допуњују једно друго. Пошто је главни циљ

људског живота спасење душе, супружници морају да

подстичу једно друго на хришћански начин живота. Ако

је психологија супружника истински хришћанска свако

бреме брака постаје лако и радосно. Уз помоћ Божју,

која се даје у тајни брака, супужници могу сложно,

спокојно и сагласно да носе бреме породичног живота,

њихов брак ће бити срећан и биће утеха и радост за

обоје.

Црквена општина Аеродромска је у циљу

афирмације, заштите и унапређења нематеријалне

духовне баштине а којој припада брак и породица као

друштвена институција покренула низ акција којима би

се непосредно пред свечани догађај склапања Свете

Тајне брака још више продубила сазнања будућих

брачника једно о другом као и о њиховом будућем

заједничком животу.

Кратак опис пројекта - Пројектом желимо да

афирмишемо, заштитимо и истакнемо значај брака и

породице као верске и друштвене институције. Општи

циљ је подизање свести о значају брака као Свете Тајне

Посебни циљеви пројекта су:

1.

2.

3.

4.

5.

1.

2.

3.

.

.

Побољшање ефеката предбрачног испита

Активније учешће у брачној проблематици

Рано препознавање и превенција проблема у

брачној заједници

Унапређење сарадње између установа

социјалне заштите и Цркве

Оснаживање брачника за препознавање и

активно решавање проблема у браку

Планирано је спровођење неколико

превентивних активности, у три сегмента:

Проширивање и продубљивање предбрачног

и с п и т а к р о з и н т е р в ј у у с м е р е н н а

препознавање снага и слабости будућих

б р а ч н и ка и п с и хол о ш ко т е с т и р а њ е .

Истовремено би они били мотивисани за

укључивање у други сегмент пројекта.

Реализација групног рада предбрачног

саветовања кроз који се отварају и разрешавају

оне тешкоће које се обично јављају у

пролажењу кроз прве развојне задатке брака.

Промоција циљева пројекта и значаја брака и

породице

Пројектом ће бити обухваћени сви будући

брачници који планирају да закључе свету тајну брака

до краја 2014. године са подручја црквене општине при

храму Светог Саве

Свештеник Немања Младеновић

В Е С Т И , Д О Г А Ђ А Ј И

Саветовалиште - часопис за породицу - октобар 2014 број 16

породицу

Под покровитељством Града Крагујевца

Саветовалиште за брак и породицу је

п о ч е т в р т и п у т о б е л е ж и л о

Међународни дан породице са сарадницима из

Предшколске установе „Нада Наумовић“, Туристичке

организације града Крагујевца и Агенције ,,Супер

мама“.

Конкурс за најбољи ликовни и литерарни рад

на теме о породици, у предшколској установи и

основним школама, трајао је од 09. до 30. априла.

Пристигло је 118 ликовних радова и 73 литерарна рада.

Комисији коју формира Градска управа било је тешко да

направи избор по пет најбољих радова, али су се

издвојили следећи:

ПРЕДШКОЛСКИ УЗРАСТ

1.

2.

3.

4.

5.

УЗРАСТ ОД 1. ДО 4. РАЗРЕДА ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

1.

2.

3.

4.

5.

Огњен Мандић (5 год.), вртић „Наша Радост“

Ивана Нешовић (5,5 год.), вртић „Бубамара“

Михајло Радојковић ( 6 год.) , вртић „Невен“

Бојана Јовановић (5,5 год.) вртић, „Бубамара“

Даница Раичевић (6 год.) вртић „Цицибан“

Милица Марковић , ОШ „Радоје Домановић“

Огњен Димитријевић , ОШ „Светозар

Марковић“

Лена Илић, ОШ „Радоје Домановић“

Илија Тодоровић, ОШ „21. октобар“

Василије Андрић , ОШ „21.октобар“

УЗРАСТ ОД 5. ДО 8. РАЗРЕДА ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

1.

2.

3.

4.

5.

Награде су уручене у свечаној сали Скупштине

Града уз присуство родитеља и деце, представника

градске управе, школа, медија. Послата је јасна порука

да брига о породици мора бити стална и да јој је

потребна друштвена подршка.

Посебну награду, излет за награђену децу и њихове

породице, осмислила је Туристичка организација. Уз

интересантну причу о историји и развоју града водича

Славице стигли смо у манастир у Драчи. Уз освежење

које су нам спремиле игуманија и монахиње упознали

смо се и са историјатом манастира. Сви су са

нестрпљењм ишчекивали долазак у домаћиснство Раке

Васиљевића у Кутлову, где су малишани добили часове

јахања и вожњу фијакерима. Уз традиционални и укусан

ручак стигло је и изненађење, бака и дека у народној

ношњи са причом о „коњима враним'', „фијакерима“,

„таљигама“... а затим су пристигле и „њихове унуке“.

Наравно, деци није промакло да су промениле улоге

наше драге сараднице из Агенције „Супер мама“ које су

их на диван начин забавиле.

Задовољство деце и родитеља је било велико,

уживали су и било им је пријатно.

Тим Саветовалишта

Алекса Савић, ОШ „Мома Станојловић“

Ања Николић, ОШ „Радоје Домановић“

Павловић Бранко, ОШ „Драгиша Луковић

Шпанац“

Јелисавета Мијаиловић, ОШ „Вук Стефановић

Караџић“

Андријана Глишовић , ОШ „Мома Станојловић“

МЕЂУНАРОДНИ ДАН ПОРОДИЦЕ

Под покровитељством Скупштине града

Крагујевца, Саветовалиште за брак и

продицу, у сарадњи са Предшколском

установим „Нада Наумовић“ обележило је, по четврти

пут, Међународни дан породице.

По објављивању конкурса за најбољи ликовни

рад за децу предшколског узраста на тему „Моја

породица“ у вртиће, а затим и у Саветовалиште,

пристигао је велики број радова.

Велика изложба награђених радова пристиглих

у последње четири године приређена је у вртићу

„Црвенкапа“. У сали вртића били су изложени ликовни

радови деце из предшколске установе и ученика из

основних школа у граду. Поред награђених, могли су да

се погледају и остали радови деце који су „чекали“ свој

тренутак излагања.

Изложби су присуствовали представници

Скупштине града, здравствених и социјалних

институција, организација и удружења у граду којима су

том приликом уручени дечији цртежи. На тај начин

порука је послата даље од места на којим је

стварана – у вртићу или школи. Слике породице виђене

дечијим очима јесу нешто што, на први поглед, одушеви

одрасле, али их истовремено подсети и обавеже на

размишљање о садашњим и будућим тренуцима.

Крајња идеја ове заједничке акције јесте да све дечије

слике нађу место у нашој широј заједници и пошаљу

поруку да је свака породица важна и препознатљива

деци и одраслима.

Симболично или не, породица јесте основна и

прва, почетак и наставак многих прича, испричаних или

неиспричаних , насликаних или замишљених .

Заједничка мисија институција, установа, удружења,

организација јесте да се у наредним годинама

окупљамо око идеја и акција усмерених ка породицама

у нашем граду и будемо им подршка.

Татјана Павловић

Анита Ерић

ПУ „Нада Наумовић“

МАЈ У НАШОЈ УСТАНОВИ

ГРАД КРАГУЈЕВАЦ