1 of 12

Sažeti prikaz sanskrtske gramatike

Zahvalnost autoru gramatike

svalpaAyauSaAM k(ilayaugAe'‡a na{NAAM zAimacC$na, zAbd"AnauzAAs$anamah"AjalaiDaM ivamaTya naAmaAma{taM s$amad"d"Aâ wdM" k{(paAlau: s$a ™aIlajaIvacar"NA: zAr"NAM mamaAstau

“Želeći blagostanje za ljude koji u ovom modernom dobu žive kratko, Jéva Gosvämé, bivajući samilostan, posle bućkanja velikog okeana sanskrtske gramatike podario im je ovu knjigu koja se zove çré hari-nämämåta-vyäkaraëam. Neka on bude i moje utočište.”

maìgaläcaraëam (molitve za uspeh)

™aI™aIr"ADaAk{(SNAAByaAM nama: “Çré Çré Rädhä i Kåñëa, Njima odajem svoje ponizno poštovanje.”

Sažeti prikaz sanskrtske gramatike sastoji se od tri logička nivoa i sedam poglavlja:

A. Azbuka, azbučni podskupovi i preglašavanje. Ovo poglavlje prožima sva preostala poglavlja.

1. saàjïa-sandhi-prakaraëam

B. Struktura rečenice:

2. viñëupada-prakaraëam (näma-prakaraëam, promena imenica, padeži, deklinacije),

3. äkhyäta-prakaraëam (dhätu-prakaraëam, promena glagola, konjugacije),

4. käraka-prakaraëam (gati-käraka-upapada, u pravljenju rečenica käraka je ključni koncep u kojme se objedinjuju sva preostala poglavlja),

C. Višedimenzionalno proširenje strukture sanskrtske rečenice:

5. kådanta-prakaraëam, (glagolske imenice (näma-kriyä) sa primarnim izvoñenjem)

6. samäsa-prakaraëam (složene imenice),

7. taddhita-prakaraëam (imenice i glagolske imenice sa sekundarnim izvoñenjem).

2 of 12

Neograničeni okean sanskrtskog jezika definiše se ograničenim skupom pravila i podataka. Skup podataka predstavljen je skupovima näma-saìgraha, dhätu-päöha i pratyaya-ma. Nad ovim skupovima primenjuju se gramatička pravila (vyäkaraëam) kao sütre iz knjige çré hari-näma-amåta vyakaraëam. Različite pratyaye dodaju se različitim näma-ma ili dhätu-ima i dobijaju reči (viñëu-pada) kojima se oblikuje sanskrtska rečenica, väkya.

Skup podataka nalazi se u neispoljenom svetu koji postoji ali se ne može opaziti čulima, dok reči stvaraju ispoljene svetove koji se pak mogu opaziti čulima. Ovakvim pristupom uspostavlja se potpuna analogija izmeñu sanskrtske gramatike i procesa stvaranja materijalnih svetova.

Reč (viñëu-pada) se razlikuje prema vrstama: näma-pada (imenica), näma-dhätu-pada (imenica nastala od glagolske osnove), samäsa-pada (složena imenica), näma-kriyä-pada (glagolska imenica), kriyä-päda (glagol). Zbog slobodne rečenične strukture, svaka reč je strukturirana na sledeći način:

[ predmetak (ägama) ] + osnova (prakåti) + [ umetak (vikaraëa, ägama) ] + [ nastavak (pratyaya) ].

3 of 12

Gramatički upotrebljivu vrednost u rečenici imaju samo one reči (viñëu-pada) kojima je dodat nastavak (viñëu-bhakti) i to se izražava analogijom da se “sva prebivališta Gospodina Viñëu-a (viñëu-pada) mogu opaziti jedino kroz službu predanog poštovanja (viñëu-bhakti) što podrazumeva da se ova prebivališta ne mogu dostići ni jednim drugačijim duhovnim treningom (sädhana)”.

A. Azbuka, azbučni podskupovi i preglašavanje

A.1.1. saàjïa-prakaraëam. Azbuka je sistematski ureñena u skladu sa položajem jezika i načinom strujanja vazduha kroz strukturu govornih organa: grlo, nepce, gornje nepce, zubi, usne (kaëöhya, tälavya, mürdhanya, dantya, oñöhya). Vrlo je važno da se koristi pravilni položaj govornih organa a ne puko imitiranje i približno izgovaranje glasova. Bez ovoga, izostaje razumevanje razvoja azbuke i razumevanje milozvučnog preglašavanja u melodičnom govoru.

Samoglasnik Grlo Jezik Usne Vrsta glasa

a zategnuto opušten široko otvorene grleni

ä opušteno opušten široko otvorene grleni

i / é zategnuto uzdugnut unazad široko otvorene nepčani

e opušteno uzdugnut unazad široko otvorene grleno/nepčani

ai opušteno polu-uzdugnut unazad široko otvorene grleno/nepčani

u / ü zategnuto opušten mali kružić usneni

o opušteno opušten mali kružić grleno/usneni

au opušteno opušten veliki krug grleno/usneni

å zategnuto polu-uzdugnut unazad, vrh vertikalan

široko otvorene gornje nepčani

ÿ zategnuto polu-uzdugnut unazad, vrh prema zubima

široko otvorene zubni

U izgovoru, samoglasnici mogu biti kratki (hrasva), dugi (dérgha) i produženi (pluta). Kratki samoglasnici izgovaraju se u jednoj vremenskoj jedinici (mäträ), dugi samoglasnici izgovaraju se u dve vremenske jedinice, dok se produženi samoglasnici izgovaraju se u tri ili više vremenskih jedinica.

Glasovi se dele na samoglasnike (sarveçvara) i suglasnike (viñëujana).

Prvih dvadeset pet suglasnika, od ka do ma, nazivaju se praskavi (eksplozovni). Ovi suglasnici su ureñeni u pet klasa (varga) u skladu sa položajem govornih organa: grleni ka-varga, nepčani ca-varga, gornjenepčani öa-varga, zubni ta-varga i usneni pa-varga. Kod njihovog izgovaranja dolazi do potpunog dodira svih govornih organa, i kao posledica toga, vadušni tok se u ustima potpuno zaustavlja. Oni se ne mogu izgovoriti bez dodavanja samoglasnika, jer, budući da zaustavljaju vazdušni dah, potreban je samoglasnik da bi zaustavljeni vazdušni dah mogao biti ponovo osloboñen.

Kod ostalih vrsta suglasnika, budući da se kod njih vazdušni dah ne može zaustaviti, potreban je samoglasnik da bi nezaustavljivi vazdušni dah mogao biti zaustavljen.

Suglasnici se dele na zvučne, kada pri njihovom izgovaranju glasne žice trepere, i na bezvučne, kada pri njihovom izgovaranju glasne žice ne trepere. Bezvučni suglasnici imaju eksplozivniji kvalitet od zvučnih suglasnika jer zvučni glasovi oslobañaju zaustavljeni dah mnogo sporije.

Četiri polusuglasnika nastaju kada se jedan od osnovnih samoglasnika pomera prema glasu a: izuzimajući glas a, kada se i pomera prema a nastaje glas ya, kada se å pomera prema a nastaje glas ra, kada se ÿ pomera prema a nastaje glas la, i kada se u pomera prema a nastaje glas va. Za njih se smatra da se nalaze izmeñu (antaùsthä) samoglasnika i suglasnika. Kod njihovog izgovaranja dolazi

4 of 12

do laganog dodira svih govornih organa, i kao posledica toga, vadušni tok se u ustima ograničeno zaustavlja.

Tri piskava (šuškava) suglasnika, ça, ña i sa izgovaraju se kao izdahnuti bezvučni glasovi. Kod njihovog izgovaranja dolazi do polovičnog dodira svih govornih organa, i kao posledica toga, vadušnom toku u ustima dozvoljava se ograničeni i šuštavi protok.

Poslednji piskavi (šuškavi) suglasnik jeste ha koji se izgovara kao izdahnuti zvučni glas. Njegovo izgovaranje ima isti kvalitet kao kod piskavih (šuškavih) suglasnika.

A.1.2. sandhi-prakaraëam. Postoje dve vrste sandhi pravila: spoljašnji sandhi i unutrašnji sandhi, kada prilikom spajanja dve reći dolazi do preglašavanja zadnjeg glasa u prvoj reči i prvog glasa u drugoj reči, odnosno, preglašavanje zadnjeg glasa u korenskoj reči kada se na nju dodaje nastavak, respektivno. Osnovno pravilo u preglašavanju rukovodi se principom da govorni organi prilikom izgovaranja dva uzastopno spojena glasa moraju imati najbliže govorne položaje.

Preglašavanjem reči menjaju svoj početni oblik i tada se mogu pojaviti velike poteškoće u prepoznavanju osnovnih gradivnih elemenata (dhätu, näma i pratyaya).

B. Struktura rečenice

B.2. viñëupada-prakaraëam (näma-prakaraëam - promena imenica, padeži)

“Svaka reč koja ima neko znaćenje, izuzimajući dhätu-e i viñëubhakti-je, naziva se näma.”

Dimenzije imeničke osnove, näma:

1. dravya (označava neki predmet, neku supstancu)

2. svärtha (u sopstvenom značenju) 2.1. guëa (osobina, pridev) 2.2. jäti (klasa, zamišljena osobina skupa) 2.3. kriyä (značenje glagolske osnove, dhätu-a)

2.3.1. kartå (vršilac glagolske radnje) 2.3.2. karman (objekat glagolske radnje) 2.3.3. karaëa (instrumentalni uzrok glagolske radnje) 2.3.4. sampradäna (korisnik glagolske radnje) 2.3.5. apädäna (tačka u vremenu i prostoru od koje počinje izvršavanje glagolske radnje) 2.3.6. adhikaraëa (vreme i prostor u kome se nalaze vršilac i objekat glagolske radnje)

3. liìga (rod) 3.1. puàs (muški rod) 3.2. stré (ženski rod) 3.3. napuàs (srednji rod) 3.4. aliìga (avyaya) (bez obeležja roda)

4. saìkhyä (broj) 4.1. eka-vacanam (jednina) 4.2. dvi-vacanam (dvojina) 4.3. bahu-vacanam (množina)

5. karma-ädi - näma sa nastavkom prathamä viñëubhakti u rečenici, nezavisno od okruženja u rećenici, predstavlja samu sebe, i na taj način je referenca za subjekat (ukta-käraka).

5 of 12

Padežni nastavci:

sv-ädi eka-vacana dvi-vacana bahu-vacana

prathamä s[u] au [j]as

dvitéyä am au [ç]as

tåtéyä [ö]ä bhyäm bhis

caturthé [ì]e bhyäm bhyas

païcamé [ì]as[i] bhyäm bhyas

ñañöhé [ì]as os äm

saptamé [ì]i os su[p]

sambodhana s[u] au [j]as

Prema svojoj upotrebnoj vrednosti u rečenici, reči se dele na četiri klase:

1. viçeñya (“ono što se vidi kao različito”, reč koja treba da bude razlikovana i opisana kroz značenje pojmova jäti, guëa, ili kriyä, odnosno, imenica kao käraka ili upapada),

2. viçeñaëa (“ono sa čime se pravi razlika”, reč koja definiše drugu reč koja se naziva viçeñya, atribut, pridev, prilog, predikat, itd.),

2.1. samänädhikaraëa (postoji na istom mestu, tj. ima isti objekat ili imenicu. Ove reči dele rod (liìga), broj (vacanam) i padež (viñëubhakti) sa rečima koje su viçeñya),

2.1.1. viçeñaëa je modifikator za viçeñya (gopaù kåñëaù - Kåñëa, dečak kravarić), 2.1.2. viçeñaëa je modifikator za viçeñaëa (ghanaù çyämaù kåñëaù - Tamno-plavi Kåñëa), 2.1.3. viçeñaëa je modifikator za kriyä (çéghraà mäläà karoti - Brzo pravi venac od cveća).

2.2. vyadhikaraëa (postoji na drugom mestu, tj. nema isti objekat ili imenicu. Ove reči ne dele rod (liìga), broj (vacanam) i padež (viñëubhakti) sa rečima koje su viçeñya), tako da se za ovu priliku koristi genitiv ili upapada. Na primer, kåñëasya bhaktaù - Kåñëin bhakta, izražava generalnu povezanost izmeñu dve imenice, genitiv, ñañöhé viñëubhakti.

3. sarvanäma (kåñëanäma) (zamenice koje se prihvataju kao reči iz klase viçeñaëa, jer, bez obzira što ove reči deluju kao zamena za reči koje su viçeñya, one ipak dele rod (liìga), broj (vacanam) i padež (viñëubhakti) sa rečima koje su viçeñya),

4. avyaya (nepromenljive reči) 4.1. väcaka (izražajne reči, svar, punar, itd., prihvataju se kao reči iz klase viçeñya), 4.2. dyotaka (sugestivne reči koje nemaju rod (liìga) i broj (vacanam) pošto ne izražavaju nikakvu

(dravya) supstancu, eva, iva, itd., prihvataju se kao reči iz klase viçeñaëa).

B.3. äkhyäta-prakaraëam (dhätu-prakaraëam, promena glagola)

“Bhü itd. i san-anta itd. nazivaju se dhätu.”

Dimenzije glagolske osnove, dhätu-a, podrazumevaju meñusobnu povezanost stvoreno/stvaralac - janya / janaka:

1. phala (rezultat) → karman

2. vyäpära (proces) → kartå kartå → vyäpära → karman

6 of 12

Struktura glagolskih reči uključuje još jedan viši nivo usložnjavanja:

kåñëa-dhätukäù (särva-dhätukäù)

vikaraëa-pratyaya kåñëa-dhätuka-pratyaya ägama a[t] dhätu

i[ö]-ägama räma-dhätuka-pratyaya

räma-dhätukäù (ärdha-dhätukäù)

kåñëa-dhätukäù (särva-dhätukäù od reči sarva-dhätu) jeste ime za glagolske nastavke prvih pet od ukupno deset vrsta glagolskih vremena (1. acyuta - laö, 2. vidhi - vidhi-liì, 3. vidhätå – loö, 4.

bhüteçvara – laì, 5. bhüteça - luì), i sve preostale korenske nastavke koji imaju oznaku ç ([ç]at[å], [ç]äna, itd.). Ovi nastavci primenjuju se na (sarva) celi korenski izraz posle primene vikaraëa (umetka koji se smatra konjugacijskom karakteristikom), odnosno, na potpuni oblik glagolske osnove.

räma-dhätukäù (ärdha-dhätukäù od reči ardha-dhätu) jeste ime za glagolske nastavke drugih pet od ukupno deset vrsta glagolskih vremena (6. adhokñaja – liö, 7. kämapäla - äçér-liì, 8. bälakalki – luö, 9. kalki – låö, 10. ajita - låì), i sve preostale korenske nastavke koji nemaju oznaku ç. Ovi nastavci primenjuju se na (ardha) polovični korenski izraz posle primene i[ö]-ägama (umetka koji se ne smatra konjugacijskom karakteristikom), odnosno, na kraći oblik glagolske osnove.

Glagolski nastavci:

( Päëini ) parapada-pratyaya ätmapada-pratyaya

tib-ädi eka-vacana dvi-vacana bahu-vacana eka-vacana dvi-vacana bahu-vacana

prathama-puruña ti[p] tas jhi ta ätäm jha

madhyama-puruña si[p] thas tha thäs äthäm dhvam

uttama-puruña mi[p] vas mas i[ö] vahi mahi[ì]

Reči kartari, karmaëi i bhäve označavaju kartari väcye (“kada se želi izraziti vršilac radnje - kartä”), karmaëi väcye (“kada se želi izraziti objekat nad kojim se izvršava glagolska radnja - karma”), i bhäve väcye (“kada se želi izraziti postojanje neke delatnosri - bhäva”).

U tabeli dhätu-päöha daju se tri vrste glagolskih korena (dhätu): parapadé (“dhätu koji uzima parapada nastavak u kartari prayoga”), ätmapadé (“dhätu koji uzima ätmapada nastavak u kartari prayoga”), i ubhayapadé (“dhätu koji uzima ili parapada nastavak ili ätmapada nastavak u kartari prayoga”).

Ovde se mora naglasiti da razlikovanje na parapadé, ätmapadé i ubhayapadé postoji jedino u kartari prayoga, jer u karmaëi prayoga svi dhätu-i uzimaju jedino ätmapada nastavke bez obzira da li su u dhätu-päöha izlistani kao parapadé, ätmapadé ili ubhayapadé, dok u bhäve prayoga svi dhätu-i uzimaju jedino ätmapada prathama-puruña eka-vacana nastavak.

Dimenzionalnost glagolske radnje, kriyä, podrazumeva povezanost glagolske radnje sa svojim okruženjem:

1. kartå (vršilac glagolske radnje), 2. karman (objekat glagolske radnje), 3. karaëa (instrumentalni uzrok glagolske radnje), 4. sampradäna (korisnik glagolske radnje), 5. apädäna (tačka u vremenu i prostoru od koje počinje izvršavanje glagolske radnje), 6. adhikaraëa (vreme i prostor u kome se nalaze vršilac i objekat glagolske radnje).

7 of 12

B.4 käraka-prakaraëam (gati-käraka-upapada)

Definicije ključnih koncepata u kojima rečenice objedinjuju sva preostala poglavlja:

käraka - padežni nastavci (sv-ädi) koji zahtevaju direktnu povezanost sa glagolskom radnjom (kriyä) tako da se kroz padežne nastavke, prathamä, dvitéyä, tåtéyä, caturthé, païcamé, ñañöhé, saptamé, prikazuje okruženje glagolske radnje, kartå, karman, karaëa, sampradäna, apädäna, adhikaraëa,

sv-ädi i käraka nemaju istu prirodu. Promena imenica po padežima kao što je prathamä, dvitéyä, itd. jesu samo morfološke kategorije, dok käraka, kao što je kartä, karma, itd., jeste logička vrednost imenice unutar rečenične strukture kroz koju se ispoljava dimenzionalnost glagolske radnje.

U formalnoj strukturi rečenice povezanost glagolske radnje sa imenicom, odnosno kärakom, koja uzima prvu deklinaciju naziva se ukta (subjekat), dok se sve preostale imenice koje su povezane sa glagolskom radnjom, odnosno kärake, nazivaju anukta (predikat tj. izjava o subjektu).

“Glagolski nastavak odreñuje dok padežni nastavak ureñuje“ - Posebnost käraka oznaćava se na dva naćina: 1. äkhyäta-ädi pratyaya-ma (tib-ädi, kådanta, taddhita) jer prathamä viñëubhakti ima rezervisano mesto formalnog subjekta, 2. viñëubhakti pratyaya-ma (dvitéyä, tåtéyä, caturthé, païcamé, ñañöhé, saptamé).

Kada se povezanost sa glagolom (kriyä) želi izraziti kao glavna stvar, äkhyäta-ädi pratyaya označava posebnost takve kärake. Meñutim, kada se povezanost sa glagolom (kriyä) ne želi izraziti kao glavna stvar, ili kada se samo glagol (kriyä) želi izraziti kao glavna stvar, viñëubhakti dvitéyä itd. označava posebnost takve kärake.

Rečenica (väkya) sastoji se samo od dve vrste reči, (näma, kriyä), dok meñusobna povezanost reči u rečenici (näma-näma, näma-kriyä, kriyä-kriyä) odreñuje njihovu logičku vrednost:

1. näma-näma (sambandha - označava vezu izmeñu dve imenice, ñañöhé) 1.1. sva-svämé (vlasništvo-vlasnik) 1.2. janya-janaka (stvoreno-stvaralac) 1.3. avayava-avayavé (deo-celina) 1.4. sthäny-ädeça (original-zamena)

8 of 12

2. käraka (näma-kriyä) 2.1. kriyä (tib-adi) 2.1.1. kartari-prayoga --> kartä (aktivna rečenica, subjekat je vršilac glagolske radnje) 2.1.2. karmaëi-prayoga --> phala (pasivna rečenica, subjekat je objekat glagolske radnje) 2.1.3. bhäva-prayoga --> vyäpära (glagolska rečenica, subjekat je glagolska radnja)

2.2. näma (sv-ädi) 2.2.1. kartå (prathamä, dvitéyä, tåtéyä, ñañöhé) 2.2.2. karman (prathamä, dvitéyä, ñañöhé) 2.2.3. karaëa (tåtéyä) 2.2.4. sampradäna (caturthé) 2.2.5. apädäna (païcamé) 2.2.6. adhikaraëa (saptamé)

3. kriyä-kriyä 3.1. kådanta-kriyä (kådanta (näma-kriyä) kao käraka glavnog glogola) 3.1. kriyä (kåd-ädi + sv-ädi) 3.1.1. kartari-prayoga --> kartä (aktivna zavisna rečenica) 3.1.2. karmaëi-prayoga --> phala (pasivna zavisna rečenica) 3.1.3. bhäva-prayoga --> vyäpära (glagolska zavisna rečenica) 3.1.4. karaëa-prayoga --> karaëa (aktivna zavisna rečenica) 3.1.5. sampradäna-prayoga --> sampradäna (aktivna zavisna rečenica) 3.1.6. apädäna-prayoga --> apädäna (aktivna zavisna rečenica) 3.1.7. adhikaraëa-prayoga --> adhikaraëa (aktivna zavisna rečenica)

3.2. näma (sv-ädi) - kao käraka kåd-kärake 3.2.1. kartå (prathamä, dvitéyä, tåtéyä, ñañöhé) 3.2.2. karman (prathamä, dvitéyä, ñañöhé) 3.2.3. karaëa (prathamä, dvitéyä, tåtéyä, ñañöhé) 3.2.4. sampradäna (prathamä, dvitéyä, caturthé, ñañöhé) 3.2.5. apädäna (prathamä, dvitéyä, païcamé, ñañöhé) 3.2.6. adhikaraëa (prathamä, dvitéyä, saptamé, ñañöhé)

upapada - padežni nastavci (sv-ädi) koji ne zahtevaju direktnu već indirektnu povezanost sa glagolskom radnjom (kriyä). upapada je povezana nekim smislom za neku drugu reč koja nije käraka i, u principu, upravlja tom reči, bilo da je od nje odvojena ili da sa njom oblikuje složenicu. käraka je pod-kategorija od upapade, jer se u rečenici retko dešava da neka upapada nije istovremeno i käraka.

gati - izraz za prepozicije ili glagolske priloge (prädiù, urjädiù, taddhite: vi, ä[c]) kada su neposredno povezani sa osnovnim ili izvedenim glagolskim osnovama. Oni se primenjuju pre dhätu-a kada se kasnije na dhätu dodaje äkhyäta pratyaya ili kåt pratyaya. Kada se kombinuju sa dhätu-ima, prädi: abhi, pari, prati, anu, upa, i ati, nazivaju se upendra (“kada je prädi prva reč u složenici”), meñutim, kada se povezani sa upapada-ma nazivaju se kåñëa-pravacanéya (“postpozicije”).

9 of 12

C. Višedimenzionalno proširenje strukture sanskrtske rečenice

Završavajući se padežnim nastavcima (sv-ädi), kådanta, samäsa i taddhita ne narušavaju definisanu strukturu sanskrtske rečenice već je samo proširuju, odnosno samo multidimenzionalno uvećavaju njeno značenje.

C.5. kådanta-prakaraëam, (glagolske imenice (näma-kriyä) sa primarnim izvoñenjem)

kåt pratyaya se upotrebljava kada jedna glagolska radnja (kriyä), radi upotpunjavanja svog sopstvenog značenja, zahteva neku drugu glagolsku radnju (kriyä).

kådanta istovremeno funkcioniše i kao kriyä i kao näma. Zato što je kriyä, ona izražava neku glagolsku radnju, pripada nekom glagolskom vremenu, npr. vartamäna, itd., i ima svoj spostveni podskup käraka koje su povezane samo sa njom. I zato što je näma, ona uzima padežne nastavke (sv-ädi) i genaralno služi kao modifikator (viçeñaëa).

Zbog dosega stiha adhikära dhätoù, pravila koja su spomenuta u poglavlju äkhyäta-prakaraëam u potpunosti se primenjuju kada se kåt pratyaya dodaje na dhätu. Slično, kada na osnovu stiha adhätu-viñëubhaktikam arthavan näma, kådanta kasnije postane näma, ona uzima padežni nastavak (sv-ädi viñëubhakti), tako da se i pravila spomenuta u poglavlju viñëupada-prakaraëam takoñe u potpunosti primenjuju.

C.6. samäsa-prakaraëam (složene imenice)

“Kombinacija [od dve ili više reči] u jednu složenu imeničku osnovu (näma) koja u sebi sadrži te odvojene reči naziva se samäsa.“

“Učeni ljudu kažu da se samäsa pojavljuje u šest vrsta reči: i) samäsa od sup sa sup, ii) samäsa od sup sa tiì, iii) samäsa od sup sa näma, iv) samäsa od sup sa dhätu, v) samäsa od tiì sa tiì, i, vi) samäsa od tiì sa sup.”

1) samäsa od sup sa sup, (definisana u samäsa-prakaraëam, pürva-pada i uttara-pada jesu sub-anta reči, na primer, räja-puruñaù (“kraljev čovek”)),

2) samäsa od sup sa tiì, (dhätu-yoga, implicitno definisana u äkhyäta-prakaraëam, pürva-pada je sub-anta i uttara-pada je tiì-anta, na primer, prabhavati, paryabhüt, itd.),

3) samäsa od sup sa näma, (kåt-samäsa kao upapada-samäsa, definisana u kådanta-prakaraëam). upapada-samäsa < näma >< kådanta > + sv-ädi kao viçva-käraù (“onaj koji stvara univerzum”), samäsa gde je pürva-pada data na nivou näma, pre nego se primenjuje sup (sv-ädi),

4) samäsa od sup sa dhätu, (kåt-samäsa kao gati-samäsa, definisana u kådanta-prakaraëam). gati-samäsa < gati >< dhätu > + sv-ädi kao pradhéù (“onaj koji dobro razmišlja”), sambhräö (“onaj koji sija blistavo”), itd., gde je uttara-päda samo dhätu, a nije sub-anta ili tiì-anta, jer se reči koje se završavaju nastavkom [k]vi[p] prihvataju kao dhätu čak i onda kada su näma,

5) samäsa od tiì sa tiì, (definisana u samäsa-prakaraëam, na primer, pibata-khädatä (naredba kada se izgovaraju reči pibata (“pij”) i khädata (“jedi”)), yajata-namatä (naredba kada se izgovaraju reči yajata (“obožavaj”) i namata (“iskaži poštovanje”)), itd.),

6) samäsa od tiì sa sup, (definisana u samäsa-prakaraëam, stuhi-kåñëaù (onaj koji stalno izgovara reči stuhi kåñëam (“obožavaj kåñëu”)), jahi-johaù onaj koji stalno izgovara reči jahi joham (“ubij nevernika”)), itd.).

10 of 12

Izmeñu samäse i kåt-samäse postoji jedna suštinska i vrlo važna razlika:

za samäse: “U oblikovanju složenih reči unutrašnji sv-ädi postaje mahähara.”

za kåt-samäse: “gati, käraka i upapada oblikuju složenu reč sa kådantom pre nego se sv-ädi doda [na kådantu]. ”

C.7. taddhita-prakaraëam (imenice i glagolske imenice sa sekundarnim izvoñenjem)

Najveće poglavlje koje sadrži nekoliko potpoglavlja koja upravljaju nastavcima (pratyaya-ma) za pravljenje imenica ženskog roda, nastavcima (pratyay-ma) koji se dodaju na kraju složenica, itd.

Ovo poglavlje ima dve celine:

(i) atha taddhita-käryäni—Ova celina predstavlja preglašavanja koja se dešavaju kada se pridodaje neka taddhita pratyaya. Ovo preglašavanju uključuju operacije kao što su våñëéndra, govinda, brisanje, itd.

(ii) (ii) atha taddhitäù— Ova celina predstavlja taddhita pratyaye, odnosno, kada se primenjuju i kakvo je njihovo značenje.

�

Na kraju, dve ili više osnovnih sanskrtskih rečenica kombinuju se u složene rečenice korišćenjem relativnih zamenica koje su nepromenljive reči (avyaya):

< sanskrtska rečenica > iti < sanskrtska rečenica >,

yatra < sanskrtska rečenica > tatra < sanskrtska rečenica >,

yadä < sanskrtska rečenica > tadä < sanskrtska rečenica >,

kadä < sanskrtska rečenica > tadä < sanskrtska rečenica >,

11 of 12

yadyapi < sanskrtska rečenica > tathäpi < sanskrtska rečenica >,

yaù < sanskrtska rečenica > saù < sanskrtska rečenica >,

yä < sanskrtska rečenica > sä < sanskrtska rečenica >,

yat < sanskrtska rečenica > tat < sanskrtska rečenica >,

< sanskrtska rečenica > cet < sanskrtska rečenica > nocet < sanskrtska rečenica >, itd.

�

oktobar 2008, gopäladäsa

12 of 12

Potencijalna povezanost glavne rečenice sa njenim zavisnim rečenicama.