Seminarski radPredmet: Elektronski biznis

Tema: Platne kartice

Beograd, 2011.

Sadrzaj:1. Uvod................................................................................................................................3 2. Istorijski razvoj elektronskog bankarstva................................................4 3.Istorijat platnih kartica......................................................................................................5 4.Definicija I prednosti platnih kartica ..6 4.1.Prednosti platnih kartica...............................................................................................7 5.Tehnologija kartica..........................................................................................................8 6.Debitne ( Bankomat kartice)...........................................................11 7. Kreditna kartica...............................................................................................................12 8. Elektronsko bankarstvo .16 9. Bankomati ..17 10. Kuno bankarstvo (Home banking) .20 11. Zakljuak.......................................................................................................................21

LITERATURA...................................................................................................................22

2

1. UvodDanas ivimo u drutvu iji je razvoj i uspeno funkcionisanje ponajvie determinisano stalnim promenama i inovacijama u razliitim oblastima nauke, tehnike i komunikacija.

Bankarski poslovi spadaju u vrlo stare pravne poslove. Prvi bankarski poslovi u vezi sa novcem su se praktino pojavili sa pojavom novca (izmeu 4 i 8 veka p.n.e.). Hamurabijev zakon svedoi da su se vavilonski bankari, pre 40 vekova, pored menjakih i depozitnih poslova, bavili davanjem zajmova uz kamatu i vrenje isplata za raun svojih klijenata. U staroj Grkoj prvi oblici bankarskih poslova bili su menjaki poslovi, ali su se grki bankari bavili i davanjem novca na zajam uz kamatu. Razvoj bankarskih poslova nastavio se i u starom Rimu (rimski bankar Argentarius bavio se menjakim poslovima, primanjem depozita, davanjem zajmova I posredovanjem u prometu novca). U ranom feudalizmu zamire trgovina, a time i bankarski poslovi (vei znaaj imali su menjaki i emisioni poslovi-kovanje novca). Bankarski poslovi ponovo oivljavaju u renesansnoj Italiji (prva banka u modernom smislu rei osnovana je upravo u enovi 1407. godine). Izdavanje papirnog novca poelo je u Francuskoj poetkom 18.veka i to skandalom (putanjem velike koliine novca u opticaj bez odgovarajueg pokria). U Srbiji je prva banka tzv. Uprava fondova, a kasnije je postala Dravna hipotekarna banka osnovana 1862. godine.1

1

Staki B., Radovi R., Maleevi ., Kovaevi Lj., Bankarsko poslovanje, Via kola za spoljnu trgovinu, Bijeljina 1996., strana 1

3

2. Istorijski razvoj elektronskog bankarstvaNikada u istoriji bankarskog poslovanja nisu uinjene tako velike i korenite promene kao za poslednjih tridesetak godina. Pojava plastinog (kartice) i digitalnog novca uinili su preokret ka potpunoj dematerijalizaciji i virtuelizaciji novca. Internet, elektronsko bankarstvo i mobilno bankarstvo su doveli do toga da je banka izala iz svojih prostorija. Kroz istoriju korisnik je uvek morao da odlazi u prostorije banke, kako bi obavio posao. Danas banka dolazi u kuu korisnika ili na njegovo radno mesto. Mobilno bankarstvo ide korak dalje prenosi bankarske poslove u dep korisnika, potpuno nezavisno od lokacije na kojoj se on nalazi. Sa istorijske take gledano, prvi sistem koji je mogao da se okarakterie kao elektronski transfer novca je stvaranje sistema telegrafskog plaanja 1918. godine kada je Federal Reserve Banks u SAD-u zapoela slanje novca putem telegrafa. Automatizacija bankarskih poslova zapoela je ezdesetih godina prolog veka. Razloga za uvoenje raunara u bankarske poslove bilo je mnogo, a osnovni je taj, to su banke po svojoj prirodi centralizovane institucije i vano je da u svakom trenutku imaju informacije sa koliko novca raspolau, koji je deo novca slobodan za reinvestiranje i koji se prilivi sredstava oekuju. Klasinim metodama rada teko je ostvariti brz odziv bankarskog sistema, pa je uvoenje raunara u poslove predstavljalo nunost. irenje bankarskih sistema na velike geografske udaljenosti, nametnulo je potrebu da se izgrauju jedinstveni informacioni sistemi i uspostavljaju iroko rasprostranjene raunarske mree. 2

Kada su sedamdesetih godina banke poele da postavljaju svoje mree bankomata, shvatili su da je neracionalno da svaka banka za sebe razvija raunarsku mreu. U tom trenutku dolazi do standardizacije i povezivanja raznorodnih bankarskih mrea na jednom projektu, a to je mrea bankomata. To je omoguilo da bez obzira na koji bankomat korisnik doe moe biti usluen, a banke naknadno u pozadini rasiavaju raune. Ovaj nivo automatizacije pokazao se kao veoma uspean, ali su investicije u infrastrukturu bankomata i dalje bile velike.

2

http://fliiby.com/file/972513/3b57h5kxr6.html

4

3. Istorijat platnih karticaPrema Diners clubu, pria poinje 1949. godine kada je izvesni Frank Mc Namara shvatio da je zaboravio novanik i nije mogao da plati poslovnu veeru.Tako je dobio ideju da napravi alternativu za novac pa se ve 1950.godine vratio u isti restoran sa malom cardboard karticom. Ve 1951.godine bilo je 20.000 korisnika Diners kartice. Vremenom, karton je zamenjen plastikom.

Diners

Diners Club International osnovan je 1950.godine u Americi (SAD), kao prva ustanova u svetu koja je poela da se bavi izdavanjem kreditnih kartica. Sve je poelo tako to je ugledni ameriki biznismen, gospodin Meknamara sasvim sluajno dobio ideju o bezgotovinskom nainu plaanja. Zaboravivi novanik, naao se u neprilici pred gostima koje je pozvao na ruak. Sreom, osoblje restorana, ije je usluge esto koristio, dozvolilo mu je da na osnovu svojeruno potpisanog iznosa, raun plati sutradan.

Tokom godina, Diners kartica se menjala i napredovala i danas je izvanredno sredstvo bezgotovinskog plaanja na preko 14 miliona prodajnih mesta u preko 200 zemalja irom sveta a koristi je oko 10 miliona zadovoljnih lanova. Sa Diners Club karticom mogue je podii gotovinu na preko 650.000 bankomata i Cash Advance mesta, uivati u nekoj od preko 100 aerodromskih loa, kao i u itavom nizu drugih pogodnosti.3

3

http://fliiby.com/file/972513/3b57h5kxr6.html

5

4. Definicija i prednosti platnih karticaPlatne kartice su instrument bezgotovinskog plaanja koji korisniku omoguava plaanje robe i usluga i podizanje gotovog novca.4

Platne kartice Platna kartica se obino definie kao mali komad kartona ili plastike koji sadri neko sredstvo za identifikaciju (recimo potpis ili sliku), to omoguava osobi na koju kartica glasi da kupuje robu ili usluge na teret svog rauna, koji se trenutno ili periodino zaduuje. Kao medijumi plaanja u tradicionalnom sistemu plaanja na malo, u razvijenim zemljama postoje i funkcioniu dugi niz godina. U naoj zemlji njihova upotreba bila je prilino

skromna, tako da javnost nije u potpunosti upoznata sa osnovnim pojmovima i procesom plaanja putem platnih (kreditno-debitnih, smart...) kartica. Platne kartice (plastini novac), nastale su razvojem privrede i kupovne moi stanovnitva u vidu novih formi bezgotovinskog naina obrauna i elektronskih sistema za plaanje, u ijoj osnovi je i elektronski i plastini novac. Platne (plastine) kartice su pronalazak amerike praktinosti, a njihov poetak se vezuje za hotel Cretletter Company (znai pre vie od 100 godina). Imaoci ovih kartica su mogli umesto gotovim novcem, posebnom karticom da plaaju hotelske usluge. U toku 1950.godine, u Njujorku je osnovana prva specijalizovana organizacija pod nazivom Diners Club, koja zapoinje emitovanje kartica. Od 1958. godine njujorki turistiki concern American Express Company lansira meunarodnu karticu American Express i iste godine osniva predstavnitvo u Evropi i na ostalim kontinentima. Karticu Carte Blanche emitovao je pedesetih godina dvadesetog veka na podruju SAD Hilton Hotel Corporation. U poetku ove kartice su posedovali samo graani sa visokim primanjima. Kasnije se ova restrikcija menja pod dominacijom City Bank.Bank of America je 1958.godine poela da emituje univerzalnu karticu-VISA, koja postie veliki renome. Danas su plastine kartice postigle takvu diversifikaciju i upotrebnu vrednost da je veoma teko pobrojati sve izdavaoce4

http://sr.wikipedia.org/sr/kreditnakartica

6

i mogunosti koje one pruaju svojim korisnicima. Potrebno je napomenuti da se bankarske (plastine) kreditne kartice u stranoj literaturi navode kao ATM card (bankomat kartice), upravo zbog njihove karakteristike da se koriste na bankomatima. 5

4.1.Prednost platnih kartica Za korisnike Znatno sigurnije od korienja ekova Smanjuje rizik od gubljenja gotovine Sa karticom je dostupan sav novac sa rauna Za trgovce Mnogo sigurnije od ekova Oekivano vea potronja u odnosu na ke Lake upravljanje sredstvima Za banku Smanjuje trokove poslovanja sa gotovinom Najbolje sredstvo za cash kredite

5

sr.wikipedia.org/sr/kreditnakartica

7

5. Tehnologija karticaPoetkom osamdesetih godina prolog veka kartice su postale uobiajeno sredstvo plaanja roba i usluga i dostigle su razmere masovne primene. U bankama i organizacijama koje su se bavile kartinim poslovanjem, za potrebe kartinog poslovanja, razvijena je tehnoloka i raunarska infrastruktura koja je opsluivala ovako masovno sredstvo plaanja. Bankomati su funkcionisali na bazi kartica, a uvodile su ih samo pojedine banke sa ciljem da smanje trokove alterskog poslovanja, da stave na raspolaganje korisnicima mogunost da 24 asa dnevno mogu da podiu novac i da pomou njih produe vreme leanja novca na raunima korisnika. U opticaju se nalazio veliki broj razliitih kartica. Svaka banka je izdavala ili pokuavala da izdaje svoju karticu, ali se nekoliko svetski poznatih sistema izdvojilo i poeli naglo da se ire i nameu kao standard. To je stvorilo potrebu da se definie svetski standard, kako bi omoguilo da se kartice jedne banke koriste na bankomatima drugih banaka. Elektronske kartice kao instrumente plaanja moemo podeliti prema: a) tehnologiji koja je primenjena: kartice sa magnetnom trakom i inteligentne kartice (smart cards) sa silicijumskim mikroprocesorskim ipom, b) prema vremenu plaanja i anonimnosti transakcija: debitne kartice, kreditne kartice i kartice sa unapred uplaenim iznosima novca, c) lokaciji primene: nacionalne (vae u zemlji gde su izdate) i internacionalne (vae ravnopravno, kako u zemlji tako i u inostranstvu), d) korisniku kartice: osnovnu, dodatnu, poslovnu, i sl. U uslovima elektronskog bankarstva ove kartice omoguavaju bezgotovinski platni promet u realnom vremenu, putem debitnih kartica i kreditiranje vlasnika kartice, putem kreditne kartice.6 Elektronske kartice trenutno obuhvataju dve osnovne tehnologije: a) kartice sa magnetnom trakom. Kod ovih kartica podaci se zapisuju na magnetnoj traci koja se nalazi na poledini (PIN vlasnika kartice, njegovo ime, broj rauna i drugo). MagnetnaProf.dr. Radoje Cveji, prirunik za elektronski biznis, Visoka strukovna kola za preduzetnitvo, Beograd, 2010.6

8

traka nema kapacitet za uvanje velike koliine podataka. Upisani podaci podloni su spoljnim uticajima, odnosno mogu biti promenjeni, izbrisani ili oteeni, sluajno ili namerno. Na ovim karticama mogue je itanje i upisivanje podataka. Ipak, zbog nedovoljne sigurnosti upisivanje se gotovo ni ne koristi, tako da se ova vrsta kartice moe nazvati samo memorijskom. Magnetna traka je rasporeena na tri staze na kojima se vri upis podataka, i to: prva traka slui za upis broja kartice i imena vlasnika kartice i koristi se samo za itanje podataka; druga traka slui za upis PIN-a i takode se koristi samo za itanje podataka; trea traka slui za upis i itanje svih ostalih podataka, kontrola i ogranienja, datum vaenja kartice, i dr. b) kartice sa mikroipom (tzv. inteligentne/pametne/smart kartice) omoguuju korisnicima da potpuno odvojeno i bezbedno dre vei broj aplikacija na jednoj kartici. Glavna razlika izmedu magnetne i inteligentne kartice je u tome to magnetna traka samo reprodukuje informacije, a smart kartica moe da zapie informacije u sopstvenu memoriju. Mikroip u kartici omoguuje automatsko izraunavanje novog stanja novca posle izvrene transakcije. Ova kartica moe da slui kao kreditna kartica, debitna kartica, unapred plaena kartica, lina karta, vozaka dozvola, zdravstvena knjiica i sl. Smart kartica ima oko 100 puta vie memorijskog prostora i procesor pomou koga su omoguena razna izraunavanja direktno na kartici. To znai da ceo proces (npr. kriptovanje) poinje, traje i zavrava se na samoj kartici i nikakvi podaci ne naputaju karticu, to je ini bezbednijom. Smart kartica predstavlja raunar u malom, koji ukljuuje: Procesor (CPU) -pomou kojeg se vre izraunavanja, Read-Only Memory (ROM) -memorija na kojoj se nalazi operativni sistem, Random Access Memory (RAM) -memorija koja se koristi za privremeno skladitenje prilikom rada procesora, Electronically Erasable and Programmable Read-Only Memory (EEPROM) memorija u kojoj su smeteni podaci (broj tekueg rauna, sertifikat, kljuevi, i sl), Ulazno-izlazni sklop preko kojeg se komunicira sa okolinom (itacem).7

Prof.dr. Radoje Cveji, prirunik za elektronski biznis, Visoka strukovna kola za preduzetnitvo, Beograd, 2010.7

9

Platne kartice predstavljaju ekvivalent gotovine. Danas se kartice prave od plastine mase po strogo utvrenim dimenzijama i obliku koji su opisani standardom ISO 7810 i iznose 54 86 mm. Na prednjoj strani kartice moemo razlikovati sledee elemente:

Broj kartice (16-19 cifara), Logo sa hologramom (Visa, MasterCard, AmEx...), Datum vanosti, Dodatna oznaka (V za Visa, MC za MasterCard...), Podaci o korisniku Opciono: fotografija.

Na poledjini kartice moemo uoiti sledee elemente: Magnetna traka koja sadri podatke o kartici i njenom donosiocu (podatke ita POS terminal ili ATM), Traka za potpis (kod kreditnih kartica, traka sadri i definisani algoritam) Informacije o izdavaocu (ije je vlasnitvo kartica, ta uraditi u sluaju gubitka kartice Kartica je vlasnitvo izdavaoca tj. emitenta, a donosiocu slui da izvri plaanja u skladu sauslovima koje je postavio izdavalac.

Slika 1 Visa electron kartica

10

6. Debitna kartica

Debitna kartica (poznata i pod nazivom "bankomat-kartica") je kartica koju banka izdaje vlasniku tekueg ili deviznog rauna kako bi svojim sredstvima mogao raspolagati nezavisno o radnom vremenu poslovnice banke. Debitnom karticom klijent moe podizati gotovinu na bankomatu, ali i plaati robe i usluge u trgovako-uslunoj mrei, pa stoga debitna kartica predstavlja i bezgotovinsko sredstvo plaanja. Prilikom korienja debitne kartice pripadni bankovni raun tereti se za uinjeni troak odmah po obavljenom plaanju uz uslov da na raunu postoji pokrie. Pokrie na raunu ukljuuje i iznos neiskorienog doputenog prekoraenja. Dnevno ogranienje (engl. limit) troka s debitne kartice odreuje banka koja izdaje karticu i on je manji nego kod kreditnih kartica te najee zavisi o prilivu na tekuem raunu. Korienje debitne kartice vrlo je jednostavno.Nakon ubacivanja kartice u bankomat, korisnik treba izvriti autorizaciju unosom PIN-a koji odgovara toj kartici. Ispravna autorizacija ovlauje korisnika za podizanje gotovine iz bankomata odnosno za plaanje robe ili usluge. Na nekim prodajnim mestima mogue je plaanje debitnom karticom i bez unosa PIN-a (npr. kod internetske trgovine gde je dovoljno uneti podatke sa kartice, kao to su broj kartice, rok vaenja, te ime i prezime korisnika, zbog ega te podatke treba smatrati poverljivim podacima). Da bi se vlasnik debitne kartice zatitio od neovlaenog korienja kartice od strane neke druge osobe, potrebno je da se pridrava nekih mera zatite:

uva pristup kartici (slino kao da se radi o gotovom novcu) u sluaju gubitka kartice mora odmah o tome obavestiti banku kako bi onemoguila troenje novca sa bankovnog rauna putem te kartice PIN za karticu ne sme drati u blizini same kartice i mora s njime postupati kao s poverljivim podatkom.

11

7. Kreditne kartice

Prvi bankarski sistem od nacionalnog znaaja bio je BankAmericard, koji je pokrenula Bank of America iz Kalifornije 1959. godine. Ovaj sistem licenciran je u drugim dravama poetkom 1966.godine, a od 19761977. godine nosi naziv VISA. Ostale znaajne bankarske kartice su MasterCard (ranije Master Charge ) i Barclay's. Mnoge banke koje su organizovale sisteme kreditnih kartica na lokalnoj ili regionalnoj osnovi odluile su da pristupe velikim nacionalnim sistemima poto se obim usluga (ishrana i smetaj, kao i kupovina u prodavnicama) irio. Ovi sistemi su se kasnije proirili na sve delove sveta. U bankarskim sistemima kreditnih kartica, vlasnik kartice moe da izabere plaanje uratama, u kom sluaju banka naplauje kamatu na neizmireni dug. Ovi kamatni prihodi omoguavaju bankama da se uzdre od naplaivanja godinje provizije vlasnicima kartica i da zaraunavaju nie provizije za uslugu trgovcima koji su lanovi sistema. Kreditne kartice u svom dananjem obliku pojavile su se u Sjedinjenim Dravama ezdesetih godina. Meutim, tek nedavno je upotreba kreditnih kartica znaajno proirena izvan severne Amerike, budui da je do kraja sedamdesetih nivo njihove upotrebe u Evropi bio vrlo mali. Debitne kartice su novijeg datuma i predstavljaju metod plaanja koji se najbre razvija u Velikoj Britaniji i izvesnom broju zemalja OECDa, engl.Organization for Economic Cooperation and Development (Organizacija za evropsku saradnju i razvoj). Kreditna kartica, u dananjem smislu te rei, je kartica koja dokazuje da je njenom vlasniku odobrena kreditna linija. Ona omoguava vlasniku da kupuje i/ili podie gotovinu do prethodno utvrenog iznosa; odobreni kredit moe se u celosti isplatiti na kraju odreenog perioda ili se moe isplaivati u ratama, pri emu se neizmireni dug smatra odobrenim kreditom. Kamata se zaraunava na iznos bilo kog odobrenog kredita, a vlasniku se ponekada naplauje i godinja provizija. Za razliku od kreditne kartice, debitna kartica je kartica koja omoguava svom vlasniku da kupuje direktnim zaduivanjem svog rauna. Najvee kompanije koje posluju kreditnim karticama organizovale su zasebne elektronske klirinke i obraunske sisteme. MasterCard i Visa imaju svoje sopstvene mree koje se koriste za verifikaciju transakcija irom sveta. Elektronski terminali na mestu prodaje (sistemi za elektronski transfer novca na mestu prodaje/usluge EFT/POS terminali) omoguavaju 12

da se podaci sa kartice provere za manje od 15 sekundi u okviru mree koja povezuje trgovce irom sveta sa centrom za obradu kreditnih kartica i emitentom kreditnih kartica. Na primer, sistem koji koristi Visa,VisaNet, sastoji se od tri raunarska centra, od kojih su dva u Sjedinjenim Dravama, a jedan u Velikoj Britaniji. iroke komunikacione mree povezuju trgovce, koji koriste Visa sistem, sa ovim raunarskim centrima. Ove mree se sve bre ire, uporedo sa trendom prihvatanja kreditnih kartica od strane potroaa. Broj kreditnih kartica u upotrebi naglo raste irom sveta. U Evropi je krajem 1990.godine postojalo oko 200 miliona vlasnika kreditnih kartica. Prema podacima londonske konsultantske firme Battelle, ovaj broj je do kraja 1995. godine povean na 350 miliona. Pored toga, vlasnici kreditnih kartica sve ee koriste svoje kartice umesto tradicionalnih naina plaanja putem gotovine i ekova.U Battelleu tvrde da je broj transakcija plaanja putem kartica iznosio 8 milijardi krajem 1995.godine, to predstavlja poveanje od 300% u odnosu na 1990. godinu. Prema podacima iste firme, broj Visa kartica u Italiji je udvostruen 1990.godine, dok je u paniji i Francuskoj povean za oko 50%. Kreditne kartice, uglavnom, zahtevaju etiri strane u svakoj transakciji: vlasnika kartice, trgovca koji prodaje robu ili usluge, onoga ko vri obradu plaanja kreditnom karticom I emitenta kreditne kartice. U izvesnim sluajevima firma koja vri obradu plaanja kreditnom karticom i emitent kreditne kartice bie iste mada one, uglavnom, posluju kao razliiti pravni entiteti. Prema poslednjem izvetaju NBS, 3.kvartal 2010.godine, u Srbiji je bilo oko 6,16 miliona platnih kartica, 2.808 bankomata i 58.406 prodajnih mesta sa terminalima za plaanje karticama. Potvreno je da korisnici platnih kartica u Srbiji najee koriste kartice za kupovinu, dok ih manje koriste za podizanje gotovine sa bankomata. Brojni su razlozi zato je kartica postala omiljeno sredstvo plaanja sigurnije je od noenja gotovine, ako izgubite karticu, moete je odmah blokirati, novac je u svakom trenutku uz vas bez obzira na to gde se nalazili i ne morate da vodite rauna imate li dovoljno gotovine pri ruci, nema rauna na kraju meseca - za iznos kupovine odmah se tereti va tekui raun, omoguava potpunu kontrolu trokova u bilo kojem trenutku.

13

Kako bi se dodatno olakalo plaanje, pogotovo manjih iznosa, tehnologija je ponovo priskoila u pomo.U razvijenim zemljama, ve izvesno vreme banke i mobilni operateri testiraju upotrebu mobilnih telefona prilikom plaanja. Tehnologija NFC (Near Field Communication) e omoguiti da se ip u mobilnim telefonima iskoristi i za plaanje pojedinih usluga kao to su, primera radi, plaanje javnog prevoza, karata za parking ili neke druge dogaaje, kupovine do manjih iznosa. Pronalaza prve bankarske kreditne kartice bio je Don Bigins iz Flatbush National Bank of Brooklyn u Njujorku. 1946. godine Bigins je smislio programCharge-It koji je povezao klijente banke i lokalne trgovce. Trgovci su dostavljali raune od prodaje banci, a banka je zaduivala klijenta koji je koristio karticu za plaanje roba ili usluga.1950. Godine Diners Club je izdao svoju kreditnu karticu u SAD. Diners Club kreditnu karticu je izumeo osniva istoimene organizacije Frenk Meknamara i bila je predviena za plaanje usluga restorana. Klijent je mogao da jede u bilo kom restoranu koji prihvata Diners Club kreditne kartice, i to bez novca kod sebe! Diners Club bi platio restoranu, a imalac kreditne kartice bi potom svoj dug isplatio Diners Club-u.

Slika 2 -Diners Club kreditna identifikaciona kartica iz 1951. godine bila je napravljena od kartona

14

Drugu znaajnu karticu ovog tipa lansirala je American Express Company 1958.godine, koja je inae osnovana kao kompanija za poslovanje sa putnikim ekovima. Pomenuta kompanija jetada poela da izdaje kartice koje su se koristile za putovanja i zabavu, a prihvatali su ih restorani, hoteli i aviokompanije sa kojima je American Expressimao ugovor.

Slika 3 - American Express kreditna kartica iz 1959. godine

15

8. Elektronsko bankarstvoElektronskim bankarstvom po POS (point of sale) sistemu se vre povezuju klijent i poslovna banka i efikasnije odvija bezgotovinski nain plaanja. U novije vreme, sve vie se pojavljuje EFT/POS (Electronic funds transfer/Point of sale) sistem bezgotovinskog plaanja, pri emu su elektronske registar kase direktno povezane sa informatikom mreom u poslovnim bankama. Primenom EFT/POS sistema kupac robe ili korisnik usluge, momentom kupovine ili korienja usluge vri plaanje tako da se novana sredstva istovremeno direktno prebacuju na raun. Korienjem EFT/POS sistema proverava se: ispravnost ekova, identitet korisnika kartice, vri direktno zaduenje rauna kupca, smanjuje promet novane dokumentacije (ekovi, doznake,specifikacije), poveava upotrebu bezgotovinskog naina plaanja putem plastinih kartica.

Slika 4

16

9. BankomatiBankomati (Automated Teller Machines -ATM), ili samousluni alteri, koriste se od strane banaka sa ciljem da poveaju kvalitet svojih usluga, orjentisanih prema klijentima, koje se uglavnom odnose na rutinske bankarske operacije. Bankomati nude vlasnicima identifikacionih kartica (nakon provere identiteta klijenta putem PIN-a) sledee usluge: podizanje gotovine (cash dispenser), polaganje depozita, transfer sredstava sa rauna na raun, uplate na raune, naruivanje i primanje izvetaja, korienje kredita u granicama odreenog limita

Bankomat funkcionie tako to klijent upotrebom kartice, posredstvom banke iji bankomat koristi, kontaktira svoju matinu banku i inicira transfer novca. Matina banka uplauje iznos na raun banke iji bankomat klijent koristi i daje nalog za isplatu klijentu, koji koristi bankomat. Operacija traje par minuta.Uplata novca ide obrnutim smerom. Prednosti od primene bankomata jesu:

Bankarsko poslovanje 24 sata dnevno; Bolja usluga klijentima; Smanjenje trokova rada, posebno u vreme kada su posete klijenata ree; Pri promeni valute obezbeuje se najbolji mogui kurs, jer je zbog brzine obavljanja transakcija rizik promene kursa smanjen; Pri korienju bankomata banka naplauje proviziju 8

8

Vidas-Bubanja M., E- poslovanje menadment, tehnologije, aplikacije, Beogradska poslovna kola, Beograd2005., strana 270 i 271

17

Po obimu usluga, samousluni alteri se izjednaavaju sa alterskim terminalima, dok je u pogledu obavljanja usluge eliminisan alterski slubenik. Pri ovakvom nain osavremenjivanja rada banke, klijent moe da koristi usluge izvan radnog vremena banke i van prostorija i lokacija banke. Ovakva tehnologija rada omoguava banci da smanji broj alterskih slubenika,pa ak i mreu svojih filijala.

Slika 2 primer bankomata U tipinim transakcijama ove vrste proces se obavlja u fazama: Klijent ubacuje karticu ulaz klijenta u sistem obezbeuje se ubacivanjem posebne kartice identifikacije u odgovarajui ita, prema predvienom protokolu, u okviru limitiranog broja pokuaja (obino tri) i limitiranog vremenskog perioda. Ukoliko se tokom deifrovanja podataka otkrije greka kartica se ili vraa ili zadrava u aparatu (u zavisnosti od konkretnog reenja). Unoenje PIN-a Klijent unosi svoj PIN u roku od 30 sekundi na numerikoj tastaturi. Ukoliko je uneti broj netaan ili prekoraen vremenski limit, klijent e dobiti instrukciju za ponavljanje celog postupka i novih 90 sekundi na raspolaganju. U sluaju ponovnog neuspeha postupak se moe jo jedanput ponoviti sa odobrenjem novih 90 sekundi. Sve vreme kartica je u aparatu i kontrolor vri proveru da li ona pripada dotinom sistemu ili ne. Tek nakon pozitivnih rezultata identifikacije postoji mogunost ulaska klijenta u sistem i prijem daljih instrukcija koje se odnose na izbor tipa transakcije i eljenog iznosa.

18

Ta mogunost e biti saoptena preko displeja sledeom instrukcijom: ''Biraj vrstu transakcije'' i tada e otpoeti trea faza. Izbor transakcione opcije Pritiskom na odgovarajue funkcionalno dugme na tastaturi klijent vri izbor. Ako npr. eli da podigne sredstva sa tekueg rauna pritisnue funkcionalno dugme za podizanje gotovine i dobiti dalje instrukcije. Podizanje gotovine Unosi se iznos novca koji klijent eli da podigne, a u sluaju da se napravi neka greka moi e da se ispravi ponavljanjem postupka. Ako je sve uredu klijent preko displeja dobija instrukciju za sledei postupak, u zavisnosti od izabrane transakcione opcije. U konkretnom primeru sledei postupak treba da bude isplata gotovine. Nakon obavljene transakcije moe se dobiti mini izvod sa preostalim iznosom novca na tekuem raunu.

19

10. Kuno bankarstvo ( home banking)Kuno bankarstvo predstavlja jednu od tehnika plaanja koja podrazumeva primenu raunara koji se nalazi u domu vlasnika, za kontakt sa bankom i obavljanje finansijskih transakcija. Iako se stalno poveava broj raunara po stanovniku, jo uvek njihov mali broj predstavlja prepreku u razvoju ovog naina plaanja. Kuno bankarstvo je u poetku omoguavalo dobijanje podataka o stanju rauna koji se vodi kod banke, za naruivanje ekova i slino. Sa pojavom platnih kartica, zaivele su usluge plaanja unoenjem broja kartice i PIN-a. Za obavljanje plaanja neophodan je elektronski ita kartica, koji je sada postao standardni deo opreme za kuno bankarstvo.Da bi korisnik izdao nalog za plaanje, podatke potrebne za plaanje unosi stavljenjem kartice u ita, a zbog autentifikacije, unosi svoju ifru, odnosno PIN. Korienjem tehnike kunog bankarstva, korisnik moe platiti proizvode maloprodavcu, a po potvrdi njegove poslovne banke da je njegov raun odobren za iznos rauna, maloprodavac e isporuiti robu na kunu adresu potroaa. Sa pojavom globalne informacione mree Internet, ova tehnologija je doivela dinamian razvoj i tako postala osnova Internet plaanja. 9

9

Novakovi J., Elektronsko poslovanje, Megatrend univerzitet primenjenih nauka, Beograd 2005., strana 120.

20

11. ZAKLJUAK Uvoenje elektronskog bankarstva donelo je revolucionarne promene u bankarskom poslovanju. Bitno je naglasiti da je to jo uvek nova tehnologija i da se rezultati jo uvek teko mogu sagledati u potpunosti. Naroito se to odnosi na nove tehnologije, koje se ubrzano razvijaju, tako da e se rezultati videti tek za nekoliko godina. Moe se rei da je dosadanji razvoj informacione tehnologije i spektar novih servisa doveo do: privlaenja novih korisnika, poveavanja broja transakcija, smanjenja cena obavljanja pojedinane transakcije, poveanja zadovoljstva i lojalnosti korisnika, poveanja profita, koji se ostvaruje pruanjem novih servisa, u odnosu na klasine bankarske poslove i usluge.

Krajnji cilj korienja elektronskog platnog prometa predstavlja uspostavljanje trine konkurencije medju bankama, kako bi koristinici dobili efikasniji i jeftiniji sistem platnog prometa - u praksi razvijenijih zemalja podrazumeva stimulaciju elektronskog platnog prometa i razvoj elektronskog bankarstva. Primera radi, u veim bankama u svetu, klasine transakcije su, u proseku, 25 puta skuplje od elektronskih. Sada graanima nisu dostupne samo inostrane platne kartice, ve su im na raspolaganju i "nacionalne" kartice, koje se mogu koristiti za plaanje roba i usluga na velikom broju prodajnih mesta. Meutim, one vrlo esto postaju predmet raznih zloupotreba i prevara. Veliki broj ljudi nije navikao na njihovo korienje, pa onda stradaju, kao rtve prevaranata, gradjani nedovoljno veti prilikom upotrebe platnih kartica. U Srbiji trenutno postoji preko 5 miliona platnih kartica, to je dovoljan razlog da se cyber kriminalci angauju na domaem terenu. Poznato je da se ove grupe prate u svetu i da stalno migriraju ka zemljama sa slabijom zatitom.

21

Literatura:1. Prof.dr. Radoje Cveji, prirunik za elektronski biznis, Visoka strukovna kola za preduzetnitvo, Beograd 2010. 2. http://fliiby.com/file/972513/3b57h5kxr6.html 3. Staki B., Radovi R., Maleevi ., Kovaevi Lj., Bankarsko poslovanje, Via kola za spoljnu trgovinu, Bijeljina 1996., strana 1 4. sr.wikipedia.org/sr/kreditnakartica 5. Vidas-Bubanja M., E- poslovanje menadment, tehnologije, aplikacije, Beogradska poslovna kola, Beograd 2005., strana 270 i 271 6. Novakovi J., Elektronsko poslovanje, Megatrend univerzitet primenjenih nauka, Beograd 2005., strana 120.

22