Seminarski-1. Poslovno Komunicirawe i Poslovna Etika

8/8/2019 Seminarski-1. Poslovno Komunicirawe i Poslovna Etika

1/22

P o s l o v n o k o m u n i c i r a w e i p o s l o v n a e t i k a

1. POSLOVNO KOMUNICIRAWE I POSLOVNA

ETIKA

Poslovna kultura:

Pravila pona{awa relevantna za interpersonalne komunikacije

Lepa re~ i lepo pona{awe, otvaraju sva vrata. To va`i i za dobro

poslovno pona{awe koje se zapravo samo nadogra|uje na kultivisano i

civilizovano op{te pona{awe. Najboqe je ono poslovno pona{awe

koje }e stvoriti atmosferu iz koje }e proiste}i ostvarivawe najva`nijeg

ciqa realizacija planiranog posla. Nivo poslovne kulture odre|uje se

prema nivou partnera. Ko komunicira sa razli~itim qudima mora imati

{irok spektar poslovnog pona{awa i sposobnost brzog procewivawa

sagovornika. Smirenost je vrlo va`na osobina za poslovno pona{awe.Veoma je va`no ste}i i razviti originalne manire u pona{awu. Treba

imati svoj identitet i stil u vo|ewu razgovora. Za stvarawe dobrog

poslovnog pona{awa neophodna je stalna analiza sopstvenog

pona{awa. Samo vo|ewem dnevnika i kriti~kom analizom realizovanog

pona{awa sagledavaju se gre{ke. Dobro je kad postoji zajedni~ka nit u

pona{awu svih zaposlenih ta nit stvara korporativni imix preduze}a.

Pravila u pona{awu poslovnog sekretara u komunikaciji:

a) [ta dobar poslovni sekretar nikada ne radi:

ne intimizira se sa kolegama i poslovnim saradnicima;

Seminarski rad iz poslovne etike i ve{tine komunicirawa-Ogwanka Kompirovi} 3


2/22


ne pri~a ono {to nije za pri~u;

ne doru~kuje za radnim stolom;

ne pije alkoholna pi}a;

ne ogovara saradnike, direktora ili prijateqa;

ne gestikulira previ{e, ne govori i ne smeje se preglasno;

ne povi{ava ton u telefonskom razgovoru;

ne koristi nepristojne i pogrdne re~i;

ne dozvoqava da ga poslovni saradnici ili bilo ko isprovocira;

ne upu{ta se u prepirku i sva|u.

b) Dobar poslovni sekretar mora uvek da bude:

Uredan, ukusno odeven, o~e{qan, a ako je `ena treba da je lepo

na{minkana:

poslovna sekretarica mora da je namirisana;

fizi~ki sve` i odmoran;

moderno odeven (dobro odabran material, skladne boje, u

koje je ukomponovana i boja firme, ne sme delovati napadno i

provokativno;

vedar i radon raspolo`en;

komunikativan na sebi svojstven na~in;

poslovno kreativan, operativan i dostojanstven, a neulagiva~ki podre|en.

U poslovnom svetu uobi~ajila su se tri osnovna oblika

komunicirawa:

1. usmeno;



3/22


2. telefonom;

3. pismeno.

1. Mali podsetnik za vo|ewe poslovnog komunicirawa:

* Sagovornika gledajte u o~i i sa~uvajte vedar izraz lica.

* S vremena na vreme ga oslovqavajte prezimenom, odnosno

imenom.

* Ne upotrebqavajte negativne predznake uvo|ewa u razgovor,

kao {to su: Izviwavam se, ja bih rekao Oprostite, uzeo bih

vam malo vremena, Ne}ete mi zameriti ako kaèm re~, dve

Moje veliko dugogodi{we iskustvo nesumwivo potvr|uje itd.

* Zadrìte uqudan ton tokom celog razgovora ne

omalovaàvajte sagovornika.

* Nemojte biti ironi~ni ni sarkasti~ni na primedbe svog

sagovornika.

* Ako sagovornik razgovara s vama s visoka, nastojte sa~uvati

mirno}u i ne uzvra}ajte istom merom.

* Usresredite se na argumente svog partnera i nikako ih nemojte

unapred odbaciti.

* Popu{tajte na sitnicama, imajte strpqewa i posvetite pa`wu

bitnim pitawima. Nastojte dobro objasniti, za{to ne moète

prihvatiti razloge druge strane.

* Klonite se preterane op{irnosti razlikujte bitno od nebitnoga.

* Autoritetima nemojte podilaziti, ali po{tujte wihov ugled u

dru{tvu.

* Nikada nemojte dopustiti da neslagawe preraste u raspravu, a

rasprava u sukob. Sa~uvajte svoje raspoloèwe i dobre manire

do kraja. Upamtite: U poslovnom ìvotu nema mesta qutwi.



4/22


* Po zavr{etku razgovora, uqudno se oprostite. Ako je prisutan

jedan ili mawi broj sagovornika s kojima se ne vi|ate svaki dan,

pozdravite se rukovawem, a ako je broj prisutnih veliki, tada }ete

se rukovati samo sa organizatorom (doma}inom) i s onima koje

dobro poznajete. Ostale }ete pozdraviti s Dovi|ewa ili Zdravo i

pritom se malo naklonite, kako bi {to boqe uo~ili va{ pozdrav pri

odlasku.

* Nikada se pri kraju sastanka nemojte izviwavati na na~in:

Oprostite {to sam vam smetao ili Izviwavam se {to sam vam

uzeo dragoceno vreme i sli~no, jer ovakva izviwewa nisu

primerena poslovnom ~oveku.1

1Suboti}, D. (2007): Poslovna etika, IPS, Beograd, . 321-322



5/22


2. UPOZNAVAWE I PREDSTAVQAWE

U poslovnim kontaktima posebno mesto zasluùje na~in

upoznavawa. Najboqe je, ako je to mogu}e, da osobe koje se jo{ me|

usobno ne znaju upozna tre}e lice. Kod predstavqawa treba uvek

predstaviti po poloàju mla|u osobu starijoj po poslovnom rangu

(voditeqa generalnom direktoru, referenta voditequ, skladi{tarareferentu i sli~no). Ako su po poloàju jednaki, ili nema velike razlike

predstavqa se po godinama mla|a osoba onoj starijoj. Uobi~ajeno je da

se mu{karac uvek prvi predstavi èni osim u poslu. @enu mla|u po

rangu treba predstaviti onom starijem (bez obzira na godine) na

primer, predsedniku upravnog odbora. Ali ako razlika u poloàju nije

zna~ajna, tada }emo po uobi~ajenom bontonu predstaviti mu{karca

èni, odnosno devojku ili mla|u ènu onoj starijoj. Pri tome }emoderator razgovora izgovoriti ime i prezime, a prema potrebi i

funkciju u preduze}u: gospo|a Mirjana Prokopi}, na{ novi sekretar i

gospodin Boris Opa~i}, generalni direktor.

Kao i prilikom pozdrava starija osoba po rangu, odnosno po

godinama, pruì}e prva ruku mla|oj osobi. Ako se u nekoj situaciji

predstavqa vi{e qudi, tada se zbog prakti~nosti ne mora rukovati

dovoqan je pogled u o~i i mawi naklon. Kod svakog upoznavawa irukovawa potrabno je sagovornika pogledati u o~i. Stisak ruke neka

bude ~vrst, ali nikako u stilu odmeravawa fizi~ke snage. Ruku

sagovornika, naro~ito prilikom prvog upoznavawa, nije potrebno

predugo zadràvati, a niti wome tresti i sli~no. Ovom prilikom, kao i



6/22


kod svakog drugog susreta, va`no je ovaj mali obred popratiti

osmehom i pokazati na taj na~in svoju srda~nost.2

Ako nema onih tre}ih koji }e izvr{iti upoznavawe, uobi~ajeno je

da se dvoje quid upoznaju me|usobno na na~in kako je to, po polo`ajuili starosnoj razlici, uobi~ajeno. Uvek je posebno va`no upamtiti ime,

odnosno prezime sagovornika. Izbegne li to na{oj pa`wi, pogleda}emo

kratko na posetnicu, a ne}e biti pogre{no ako ih zamolimo da ponove

svoje ime i prezime.

2Suboti}, D. (2007): Poslovna etika, IPS, Beograd, . 322



7/22


3. POSETNICA I PREDSTAVQAWE

Posetnica (vizit karta) je li~na karta poslovnog ~oveka. Svaka

vizit karta karta sadr i znak, naziv, adresu, broj telefona, mobilnog

telefona i teleksa, odnosno telefaksa kompanije, ime prezime i funkciju

onoga kome pripada. Obi~aj nalaè da se vizit karta (posetnica) preda

odmah po upoznavawu, odnosno po predstavqawu. Tom se prilikomizmewuju posetnice- svaka stranka daje svoju vizit-kartu. Ako sastanku

prisustvuje ve}i broj qudi (pet i vi{e, na primer) tada ne}emo deliti

posetnice. Ali }e ovom prilikom prido{li, ako ga ne predstavi doma}in

ili organizator sastanka, re}i svoje ime, prezime i funkciju: Petar

Opa~i}, marketing referent iz Beograd Filma, ili samo Opa~i},

predstavnik Beograd filma. Prilikom ve}eg sastanka na kojem ima

vi{e nepoznatih lica, uobi~ajeno je da voditeq sednice ilipredsedavaju}i pre no {to neko zapo~ne sa diskusijom, najavi

doti~noga tako da kaè wegovo ime, prezime i organizaciju koju

predstavqa. Predhodno se ovo lice, svakako, mora diskretno javiti

predsedavaju}em za re~. Ako nema lica koje }e obaviti predstavqawe,

diskutant to moè u~initi sam pre nego zapo~ne izlagawe (govor):

Petar Opa~i} iz Beograd filma. Ovakvo predstavqawe je uobi~ajeno

na masovnim sastancima na kojima ni predsedavaju}i ne poznaje sve

prisutne.



8/22


4. JO[ NEKOLIKO REÎ O BONTONU U

PREDSTAVQAWU

* Ne treba pri~ati o onome u {to se ne razumemo qudima koji

su spremni upustiti se u razgovor o svakoj temi, na kraju ne veruju ni

ono u {ta se zaista razumeju.

* Nije dobro uvek nametati svoje JA a naro~ito ne snagom

svog autoriteta.

* Oni koji svoje saradnike oslovqavaju sa TI neka se ne qute,

ako im uzvra}aju na isti na~in (s Ti a ne sa vi).

* Oni koji se {ale na tu|i ra~un, mogu o~ekivati da im bude

uzvra}eno istom merom.

* Nije pristojno iznositi intimnosti o drugima, kao ni pojedinosti iz

privatnog ìvota svojih kolega i koleginica.

* Po{tapalicama preuzetim iz uli~nog àrgon ate psovkama

nema mesta u poslovnom razgovoru.

* Nije lepo nagla{avati svoje poreklo i {kolsku spremu, s ciqem

isticawa u dru{tvu.

* Neumesno je burno reagovati kod razmimoilaèwa u razlici

mi{qewa.

* Nije lepo drugima upadati u re~.

* Prilikom dolaska u dru{tvo treba pozdraviti prvi bez obzira na

starosno doba, rang, ili godine slu`be.



9/22


* Osobe bitno starije po godinama i po poloàju ne obi~avamo

oslovqavati imenom osim ako one to dopuste, odnosno same skrenu

pa`wu na to.

5. QUBQEWE

U arapskom i slavenskom svetu je qubqewe prilikom

pozdravqawa vrlo ~est gest srda~nosti i prijateqstva. Popra}eno je

zagrqajem posebno kod qudi koji se ve} duè znaju. U znatnom broju

slu~ajeva to nije pravo qubqewe ve} bliski zagrqaj prilikom kojeg lice

prolazi pored lica. U novije vreme ovaj obi~aj moèmo primetiti i na

Zapadu.

Qubqewe prilikom dodele priznawa i u razli~itim drugim

sve~anim situacijama vrlo je ~esta pojava. Iako se time èli izraziti

visoki stupaw srda~nosti ili prisnosti, vaqa imati na umu i neke dileme

oko toga:

Ako ste voditeq sve~anosti i zapo~eli ste qubqewem, morali

biste i nastaviti, jer bi neki u protivnome mogli krivo

protuma~iti nedostatak isto takvog znaka srda~nosti (iako,

nasuprot tome, nekima to ne}e biti krivo).

Ne biste smeli praviti

diskriminaciju

i deliti poqupce samomladim devojkama, a starijima ne, ako ste ve} tako zapo~eli.

Uvek imajte u vidu higijensku stranu operacije qubqewa

(idealno za preno{ewe raznih virusa i sli~no).



10/22


Ako se kolebate izme|u qubqewa i srda~nog stiska ruke,

radije se opredelite za ovo drugo re{ewe.

Ako u poslovnom `ivotu uvek procenite je li to ugodno

onoj/onim drugim osobama.3




11/22


6. NEKOLIKO NAPOMENA U VEZI S TEMOM

SEKSUALNOG UZNEMIRAVAWA

* Imajte na umu da svaki znak pa`we nije seksualno

uznemiravawe. Prigodni poqubac ne moè se smatrati

uznemiravawem.

* Zbog lo{ih namera nekolicine neuvi|avnih mu{kih ~lanova

neke radne grupe, ne bi trebalo zatvoriti vrata svakom flertu i ponekoj

lepoj aluziji na ugodne trenutke {to ga donosi ènsko, odnosno mu{ko

dru{tvo. Treba imati na umu da u firmama rade i privla~ne devojke i

neoèweni mladi}i koji su puni ìvota, pa wihove uzajamne aluzije s

merom dobrog ukusa mogu biti uvodom u zrelu vezu. Odnosno, kako

kaè Lisa A. Maniriero u svojoj kwizi Uredska romansa: qubav, mo} i

seks na radnome mestu:

U jednu ruku moète profitirati kroz svoj bliski li~ni odnos s

kolegom koji vas istinski dobro poznaje i moè u~estvovati u

va{em poslu. U drugu ruku bi}e dana kad moète smatrati da se

sukobi na poslu dramski isprepli}u s kvalitetom va{ih li~nih

odnosa.

Neka budu jednaki kriterijumi u pristupu i onda kad èna

usmerava mu{karcu razne pogodnosti u poslu kroz ponudefizi~kog zbliàvawa.

Prostote i razne neumesne po{tapalice ipak ru`nije zvu~e ako

ih izgovara ènska osoba. Neèqenog dodijavawa se moète

osloboditi:



12/22


Hladnim dràwem.

Otvorenim razgovorom s osobom koja dodijava, razgovorom s

vi{im pretpostavqenim ili kadrovikom te advokatom koji moè

Don @uana pismeno upozoriti.

Molbom nekome od kolega da vampomogne razgovorom s

napasnikom.

Osigurawem mu{ke pratwe.

Molbom za preme{taj u neku drugu sredinu ili promenom

firme.

6.1. Poslovni ìvot eti~ki minimum za boqu saradwu

6. 1. 1. Pozdravqawe i upoznavawe

Kada se sretnu dve osobe one nakon par sekundi ve} imaju prvi

sud jedna o drugoj. Da li }e se izme|u wih razviti razgovor i kako }e se

odvijati zavisi od prvog utiska. Prilikom pozdravqawa pruàmo ruku uz

odgovaraju}e dràwe tela, rastojawe, mimiku, ton govora i izbor

re~enica. Osoba u ulozi doma}ina zapo~iwe razgovor i uti~e na

ukupnu atmosferu susreta. Kad o~ekujete posetu, planirajte da budete

spremni petnaest minuta pre susreta sa prvim posetiocem. Svakog

pozdravqamo pruàwem ruke, pogledom u o~i izgovaraju}i {to jasnije

wegovo ime. Trudimo se da obavezno zapamtimo ime osobe sa kojom

se upoznajemo.

6. 1. 2. Ko prvi pruà ruku:



13/22


* dama gospodinu,

* starija dama mla|oj,

* stariji gospodin mla|em,

* vi{i ~in nièm ~inu,

* vi{a funkcija niòj.

6. 1. 3. Oslovqavawe

Prilikom susreta visoku eminenciju i sve osobe koje su

predstavqene sa titulom oslovqavate izgovaraju}i titulu i ime dodaju}i

ispred toga odrednicu pola gospo|a (gospodin) (gospo|a

ministar/gen.direktor) director Opa~i}, gospodin

ministar/gen.direktor.direktor Opa~i}. Svaku punoletnu ènsku osobu

oslovqavamo sa gospo|o, osim ako ona zahteva da bude oslovqena sagospo|ice!

Ne zaboravite na osmeh!

6. 1. 4. Kultura telefonirawa

Telefon je primarna veza sa svetom prepunim poslovnihmogu}nosti, pa je u interesu kompanije da se osigura da svako ko

koristi telefon u kompaniji, ~ini to sa {to vi{e ume{nosti. Ako se javite

na poziv izgovaraju}i samo naziv firme, a bez pozdrava, uop{ten e

doprinosite imixu kompanije. Samo Alo odziv je indiferentan, odbojan,



14/22


neprakti~an, obojen dosadom i ozna~ava nesprenu osobu. Ko je

tamo? nikad. U telefonirawu je kqu~na stvar u~tivost, zatim

jasno}a i kratko}a.

1. Dok razgovarate, sedate pravo.

2. Sme{ite se dok razgovarate.

3. Nemojte ispoqavati dosadu ili nervozu.

4. Nemojte zvu~ati kao da ste pod pritiskom.

5. Nemojte jesti niti pu{iti dok dr`ite slu{alicu.

6. Ako ho}ete da budete ubedqivi, ustanite.

7. Tokom razgovora dobro je sagovornika oslovqavati po imenu.

8. Ne izla ite informacije prebrzo.

9. Ne prekidajte sagovornika u izlagawu.

10. Ne zaboravite: qubaznost, jasnost, kratko}a!4

6. 1.5. Korespondencija

Korespondencija je komunikacija izme|u qudi putem pisma.

Poslovna korespondencija je danas optere}ena formalnostima. [ifra za

dobro napisano pismo je isto: qubaznost, jasno}a, jezgrovitost.

Poslovno pismo treba da bude otkucano ili od{tampano. Li~na pisma

trebalo bi pisati rukom. Poslovna pisma, ma kako kratka, treba da budu

otkucana na sredini memoranduma ( pismo sa od{tampanimzaglavqem).

1. Kucati poslovna pisma na memorandumu.

2. Li~na pisma pisati rukom.




15/22


3. Upadqive gre{ke pokazuju va{u nebrigu.

4. Odgovorni ste za propuste.

5. Imena i titule moraju da se provere i ta~no otkucaju.

6. 1. 6. Kinezika ili govor tela

6. 1. 6. 1. Pojam kinezike

1. Govor tela i wegovo zna~ewe Kinezika pojam je izveden iz

gr~ke re~i kinesis kretawe. Pokret je osnovni i prvobitni

oblik qudskog izraàvawa: Danas to najboqe moèmo da

vidimo na osnovu ritualnih igara uro|enika, koji time

izraàvaju agresivnost, qubav, tugu, mr`wu i sli~no.

2. Gestikulacija je jo{ sloènija. U psihologiji izraza, konezika

predstavqa spornu oblast, s obzirom na to da je nije mogu}e

nau~no dokazati. Kinezika obuhvata svaki nesvesni pokret

celog tela ili wegovog dela, ~ime ~ovek {aqe poruku drugom

~oveku. Ovom naukom do sada se najvi{e bavila

kriminalistika.

3. Oblasti kinezi~kog izraàvawa su:

Mimika,

dràwe,

celo telo,

hod,

gestikulacija,

pokret ekstremiteta,



16/22


spoqa{nost,

zona distance.

Mnogi telesni signali su jasni i ne zahtevaju nikakvo obja{wewe.

Razumevawe govora tela pomaè nam da u svakodnevnom ìvotu

prepoznamo eventualne opasne situacije. Zbog toga je dobro da

odmah po~nete svesno i pa`qivo da posmatrate. Naravno, izraz tela

moè da ima vi{e zna~ewa, pa ga zbog toga treba posmatrati u

kombinaciji sa verbalnim izrazom.5 U narodnim poslovicama nalazimo

tuma~ewe mnogih nesvesnih izraza tela, kao na primer:

kr{iti ruke zna~i strah, nevoqu,

gristi se za usnu grià savesti, zbuwenost,

nabirati nos odbijawe,

visoko dignuti glavu arogancija,

spu{tene glave i}i tuga,

razvu~eno lice razo~arewe i sli~no.

Na isti na~in se u tuma~ewu li~nosti i wegovog pona{awa

koristi na~in odevawa i drugi takozvani statusni simboli (automobile,

ku}a). Qudi se permanentno sami demaskiraju npr. Svojim na~inom

sedewa, stajawa. U sudnici, sudije sede na uzdignutoj platformi, u

u~ionici nastavnik uglavnom stoji, a u~enici sede, {ti treba da

proizvede psiholo{ki efekat predpostavqenosti i podre|enosti.

4. [ta dovodi do negativnog stava o li~nosti:

sedeti direktno jedan naspram drugog,

sedewe u ~elo stola,

veliko rastojawe me|u sagovornicima,




17/22


suvi{e {irok radni sto,

izdignuto sedi{te, visoki naslon stolica,

konzervativno/progresivno odevawe,

automobile kao statusni symbol,

sesti okrenuv{i le|a izvoru svetlosti.

5. [ta dovodi do pozitivnog stava li~nosti:

oba sagovornika po mogu}stvu sede na osvetqenom mestu ili

barem doma}in,

za stolom sedate ukoso u odnosu na sagovornika,

ako je vi{e sagovornika, najboqe je da sednete me|u wih,

premostite rastojawe i sednite po mogu}stvu u zoni li~ne

distance,

po pravilu stolice moraju biti iste visine,

odenite se u skladu sa prilikom,

kad birate automobile, uskladite gas a o~ekivawima klijenata

ili sugra|ana i izbegavajte ekstremna re{ewa.

6. Preispitajte svoje pona{awe. Nemojte potceniti govor

sopstvenog tela. Posmatrajte sebe i druge. Svaki izraz tela

mora najmawe deset puta da se javi u istom obliku da bi

mogao da se tuma~i kao karakteristi~an. Budite neumoqivi

procewuju}i svoje dràwe. Nau~nici su utvrdili da se 90%

emocija I ose}awa najpre izraàvaju telesnim signalima. Ako

to uzmete u obzir shvati}ete kako je neizmeran zna~aj

govora tela u privatnom i poslovnom ìvotu. Neverbalne

iskaze proverite verbalno.



18/22


6. 1. 6. 2. Zona distance

Udaqenost izme|u sagovornika delimo na osnovne zone distance,

a to su:

1. Intimna distance od 0 0,5m,

2. Li~na distance od 0,5, - 1,5 m,

3. Dru{tveno-ekonomska distance od 1,50 3,00m, i

4. Distanca obra}awa preko 3m.

Isto tako i u ìvotiwskom svetu, svaki ~ovek ima svoju oblast,

svoj predeo u kom se kre}e i smatra ga svojim. To odre|uje distance

pribliàvawa. Razmislite kako se ose}ate u prepunom tramvaju, liftu.

Da li ta ste{wenost vre|a Va{u intimnu distancu? Bo~na distance je

svakako blià i mawa, nego distance napred-nazad, gde imate potrebu

ve}eg distancirawa. U svakom slu~aju, ne postoji univerzalna

razdaqina za odre|enu situaciju. Potrebno je da se prilagodite razli~itim

tipovima qudi. Neki }e se ose}ati ugroènim kad im se neko pribliì

~ak i samo do li~ne distance. Nije uputno zalaziti u intimnu distance,{to zna~i bliè od pola metra rastojawa. Na àlost, ima suvi{e qudi koji

ne po{tuju intimnu distancu sagovornika, pa je ovaj primoran stalno da

uzmi~e pred napada~em. Napadawe privatne zone moè biti

uzvra}eno uzmicawem ili napadom.

1. [ta je najzanimqivija oblast svakako, li~na distanca?

Ona iznosi od 0,50 do 1,50 m. Da biste uspe{no obavili

razgovor potrebno je da u|ete u li~nu zonu sagovornika.To je naj~e{}e kori{}ena zona u me|uqudskom opho|

ewu. Postoji i takozvana dru{tveno-ekonomska distanca

i distance oslovqavawa. Ako se obra}ate nekom skupu,



19/22


potrebno je da imate dovoqno prostora da vam svi

prisutni budu u vidnom poqu.

2. Prilikom seminara i predavawa moète da razvrstate

u~esnike prema zoni distance. Mnogima nije svejedno ukom delu sale }e sedeti pa tako naj~e{}e imamo da:

u prvim redovima sede oni koji su posebno ~astoqubivi i

samosvesni,

na bo~nim sedi{tima su naj~e{}e oni koji najvi{e kritikuju,

prili~no pozadi u sredini sede obi~no neodlu~ni,

blizu izlaza i sasvim pozadi levo i desno sede osobe koje sujako nesigurne.

3. Kao merilo pona{awa vaè navike odre|ene sredine ili

podnebqa.6

Tabela signala i wihovih zna~ewa prema kwizi

Stil & Etikette :

Ako va{ poslovni partner

Iznenada u~ini slede}i gest

Onda to moè zna~iti slede}e:

1. nabere ~elo - razoruànost

- sumwa2. rukom pre|e preko ~ela - zbuwenost, smetenost

- spletenost, uklawawe briga3. uvu~e glavu u ramena - nesigurnost, grià savesti4. trqa se po bradi - zami{qenost, razmi{qawe

- samodopadqivost5. vi{e puta zabaci glavu - prkos, odricawe6. spusti glavu - nesigurnost,grià savesti,predanost

- pokornost, poniznost, skru{enost7. ~esto trep}e - nervoza8. uzdiè obrve - skepti~nost, zapawenost

6 , . .: , , 2003. .,

. 149



20/22


- arogancija9. spu{ta obrve i satavqa ih - qutwa

- zami{qenost, razmi{qawe10. zenice oka

a) se {ire

b) se suàvaju

- zainteresovanost

- nezainteresovanost, neèqenost

11.a) ne drì

b) drì dobar

kontakt pogledom

- nesigurnost,razmi{qawe,kontakt pogledom

- arogancija

- sigurnost, zainteresovanost12. kratko se hvata za nos - uhva}en sam13. trqa nos - razmi{qawe, zami{qenost14. odiè ugao usta - cinizam, arogancija,ose}aj promi{qawa15. otvori usta - zbuwenost, eli da vas prekine16. stisne usta - uzdràvana qutwa, tvrdoglavost17. podiè dowu usnu - razmi{qa, zami{qenost18. krene gorwim delom tela

napred

- zainteresovanost, èli da vas prekine

19. gorwim delom tela

Krene nazad

- ho}e da sa~eka, odbija

20. ukrsti ruke na grudima

a) kod mu{karaka to zna~i

b) kod èna

- sa~ekajte, odbijawe

- strah, traì za{titu21. sklopi ruke na grudima - zgr~enost, nesigurnost22. {iroki pokreti rukama - sigurnost23. kratki pokreti rukama - nesigurnost24. rukama na~ini kupu:

a) usmerenu u pravcu

sagovornika

b) kupa usmerena nagore

- odbijam svaki prigovor

- zami{qenost, koncetracija

25. trqa ruke

a) brzo

b) polako

- zluradost

- zadovoqstvo, radost26. igra se olovkom - nervosa27. {aku sklapa u pesnicu - qutwa, uzdràna qutwa28. stavqa ruke ispred usta

a) dok govori

b) posle govora

- nesigurnost

- èli da povu~e ono {to je rekao

29. stavi ruke na kukove - imponuje mu situacija, ose}aj promi{qenosti30. stavi ruke u xep pantalona - nesigurnost

- arogancija31. ruke stavi ispred grudi - gest sve~ane zakletve32. prekrsti otvorene {ake

Na grudima

- prednost, poniznost, skru{enost

33. ruke stavi na le|a - pometenost, spetqanost, arogancija, odràvawe

autoriteta



21/22


34. zgr~i {ake zajedno - nervoza

- agresija35. ruke prebaci na potiqak - arogancija36. sastavi prste u kupu

i stisne ih

- nagla{ava iskaz, ube|enost

37. prstom pokazuje: Vi ste - razoruànost, agresija38. podigne kaìprst - iavuci pouku, ukor39. prst na usta

a) na kratko

b) na duè vreme

- zbuwenost

- zami{qenost40. dobuje prstima - nestrpqewe (pre|ite na stvar)

- nervoza41. pucketa prstima

a) vi{e puta

b) jedanput

- traì re{ewe

- iznenadna ideja, re{ewe na|eno

42. kaìprstom upre u sto - posebno nastojawe istrajavawe na ne~emu,Biti ube|en, dodatno pritiska

43. nogu preko noge

a) u pravcu sagovornika

b) u stranu od sagovornika

- vi ste u poqu simpatija

- raspad poqa simpatija44. noge obavija oko nogu

stolice

- nesigurnost, traì upori{te

45. noge savija unazad - odbijawe, nov napad46. vrti stopala dok stoji

a) jedanput

b) neprekidno

- nesigurnost

- arogancija47. prekr{tene noge - sigurnost u sebe, arogancija48. u~no skida nao~are - smetenost, zbuwenost

- uzbu|ewe

- bes49. nao~are pomera na gore - èli da dobije u vremenu, razmi{qa50. raskop~ava sako - opu{tawe, sigurnost51. lice pokriva rukama - razmi{qa, eli da ode, pobegne52. hvata se za rukonaslone

stolice

- blokiranost

- nesigurnost



22/22


11. LITERATURA

1. Suboti}, D. (2007): Poslovna etika, IPS,

Beograd

2. Cvetanovi}, V. (1999): Poslovno

komunicirawe, Beograd

3. Suboti}, D. i Lazi} J. (2003): Poslovna

etika i modeli modernizacije u Srbiji,

Beograd

4. Mari}, B. (2006): Poslovno

komunicirawe, Fakultet za preduzetni

menaxment, Beograd

Documents

Seminarski-1. Poslovno Komunicirawe i Poslovna Etika