Microsoft Word - Transport.doc

Logistika transporta

Logistika transporta

UNIVERZITET U ISTONOM SARAJEVU

SAOBRAAJNI FAKULTET DOBOJLOGISTIKA U SAOBRAAJU

Seminarski rad

Tema: Logistika transporta

Profesor: Student:

Dr Marko Vasiljevi, van. prof. Slobodan Markovi 691/13Doboj, 2015.SADRAJ3UVOD

1.4PODELA TRANSPORTA

1.1.4 elezniki

1.2.5Drumski

1.3.6Vodni

1.4.7Avio (vazduni)

1.5.7Cevni

2.8KARAKTERISTIKE VIDOVA TRANSPORTA

3.10SPOLJANJI TRANSPORT

3.1.10Izbor transportnog vida

3.2.12Izbor prevoznika

3.3.13Kadrovi i obuka

3.4.13Trokovi spoljanjeg transporta

4.13UNUTRANJI TRANSPORT

5.17POMONA TRANSPORTNA SREDSTVA

ZAKLJUAK18LITERATURA...19

UVOD U ovom seminarskom radu bavio sam se problematikom logistike transporta. Prije svega sam sam se bavio samim transportom, klasifikovao ih prema vrsti saobracaja. Istraivao sam pojam logistike transporta , te istraivao razliite grane saobraaja koje se bave transportom. eljeznikom saobraaju sam se poseno posvetio zbog njihove specifinosti prilikom transporta. Drumski saobraaj sam manje istraivao ali sam naveo injenice, podjelu i pojmove koji su najpotrebniji za savladavanje ove vrste saobraaja.U vodenom transportu najvie sam se bavio prednostima i nedostacima nad ostalim vidovima saobraaja. Prilikom obraivanja avio transporta bavio sam se najvie osobenostima tog saobraaja koje sam naveo unutar seminarskog rada.

U karakteristikama vidova transporta iz literature sam pronaao tabelu koja opisuje sve vidove transporta. Prilikom izbora transportnog vida, potrebno je uzeti u obzir toliko irok spektar kriterijuma koji su potrebni da bi logistiki lanac mogao da bude uspostavljen.U izboru prevoznika postoji nekoliko kriterijuma koje sam dodatno obradio unutar ovog rada.

Za unutranji transport sam pronaao nekoliko klasifikacija iz literature koja je oznaena.

Na kraju sam pomenio pomona transportna sredstva u nekoliko reenica i time bih ovaj seminarski rad bio zavren.1. PODELA TRANSPORTAPostoje dve, esto koriene, podele transporta. Prva se bazira na odnosu transporta i proizvodnog procesa pogona, a druga na osnovu sredine kojom se vri transport. Prva podela razlikuje spoljanji i unutranji transport. Unutranji transport se vri unutar proizvodnog pogona i tokom procesa proizvodnje i o ovoj vrsti transporta e biti rei u poglavlju o rukovanju materijalom. Spoljanji transport se esto deli na ulazni i izlazni transport, odnosno pravi se razlika da li se radi o transportu sirovina i poluproizvoda prema proizvodnom pogonu ili se radi o transportu gotovih proizvoda ka distributeru, prodajnom mestu ili direktno kupcu. Ova podela se vri samo zbog naina upravljanja transportom, dok su transportna sredstva identina u oba sluaja. Osnovna podela transporta i transportnih sredstava, u ovom sluaju, se vri na osnovu sredine sredstva kojim se transportovana roba kree, tako da su osnovni vidovi transporta: eljezniki, drumski, vodni, avio (vazduni) i cevni. [1]1.1. eleznikiJedna od velikih prednosti eljeznikog transporta je sposobnost da se preveze razliita vrsta robe, poev od suvih, rasutih i tenih roba, zamrznute hrane, sveeg voa i povra koji zahtevaju kontrolisanu temperaturu tokom transporta, robu nepravilnog oblika i velikih gabarita i slino. Prevoznici koji se bave eljeznikim transportom se smatraju "prirodnim monopolistima". Razlog za ovo su visoke investicije koje su neophodne za otpoinjanje ovog posla (ovde se u obzir uzimaju transportne organizacije u razvijenim ekonomijama, poto kod nas, praktino, postoji samo jedan prevoznik). Uz pretpostavku da je infrastruktura razvijena, prevoznik mora da obezbedi terminale za pristup vagonima, opremu za podrku utovaru, manipulisanju i istovaru i lokomotive i vagone. Zbog ovakvih uslova, eljezniki transport, u svetu, vai za deo industrije "u opadanju", odnosno, udeo eljeznikog trasporta u ukupni trokovima / zaradama opada. Kako eljeznikom transportu ostali vidovi transporta intenzivno oduzimaju poslove, eljeznike organizacije su prinuene da unapreuju svoje poslovanje i sniavaju trokove transporta po kilometar-toni prevezene robe. Ovo snienje trokova povoljno utie na poveanje obima transporta, to ima dalje povoljne posledice na industriju koja se koristi ovim vidom transporta. eljezniki transport se koristi uglavnom za transport vee koliine roba na due relacije. Transportovana roba je, po pravilu, niske vrednosti po jedinici mase, kao i visoke specifine teine (velika masa po jedinici zapremine). Ovaj vid transporta se veinom koristi za transport drvene grae, rude, poljoprivrednih proizvoda i poluproizvoda hemijske industrije. Kako su ovo robe koje imaju relativno nisku cenu po jedinici mase, trokovi transporta imaju visok udeo u ukupnoj ceni navedenih proizvoda na tritu. Sa druge strane, ovo utie i na prihod koji ostvaruju organizacije koje se bave eljeznikim transportom i taj prihod je za ovaj vid transporta najnii po prevezenoj kilometar-toni od svih ostalih vidova transporta. Ranije napomenuto opadanje udela eljeznikog transporta u ukupnom obimu transporta je posledica potrebe za velikom koliinom robe za transport i velikim udaljenostima na koje se transportuje roba. Ovo, ukoliko je ostvareno, kao rezultat ima rasporeivanje fiksnih trokova (koji su za ovaj vid transporta visoki) na veliki broj kilometar-tona prevezene robe. Osnovni nedostatak eljeznikog transporta je relativna nedostupnost (ne postoji rasprostranjena infrastruktura kao to postoji za drumski transport puno je naselja koji nemaju blizu eljezniku prugu i utovarnu stanicu). Ovo znai da prevoznici moraju da angauju i drumski transport kao bi dovezli robu do utovarne stanice, to poviava ukupne trokove transporta, a takoe i poviava rizik od oteenja robe prilikom pretovara. Drugi nedostatak eljeznikog transporta je brzina, odnosno vreme transporta. Prosena brzina transporta kontejnera putem eljeznice iznosi oko 30 km/h, mada se, ne nekim delovima pruga ostvaruju prosene brzine i do 100 km/h (ovi podaci se odnose na ameriku, japansku i zapadnoevropsku eljezniku mreu). Pored samog vremena transporta, na ovako nisku prosenu brzinu transporta utie i potreba da se roba klasifikuje po odreditu, kao bi bilo mogue, na ravanjima, razdvojiti eljezniku kompoziciju na vie delova i usmeriti ih u potrebnom pravcu. [2]

Sl. 1. eljezniki saobraaj [3]1.2. DrumskiDrumski transport deli prednosti sa eljeznikim transportom, po pitanju vrsta roba koje moe da preveze. Pored ovoga, drumski transport ima i dodatnih prednosti u vidu: razvijene infrastrukture, koja mu omoguuje transport, praktino, od skladita proizvoaa do bilo kojeg odredita, relativno niskih trokova transportnih sredstava, to omoguuje gotovo svakoj organizaciji da ih poseduje i relativno visoka brzina transporta. Za kvaliteta drumski transport, jedan od osnovnih preduslova je razvijena infrastruktura. Dok je kod eljeznikog transporta, to predstavljalo problem, i gotovo sopstveni problem transportne organizacije, kod drumskog transporta, infrastrukturu razvija drava, a prevoznici plaaju nadoknadu za korienje te infrastrukture u vidu taksi prilikom registracije vozila, drumarine ili doprinosa kroz cenu goriva. Na taj nain su korisnici drumskog transporta poteeni visokih investicionih trokova koji su karakteristini za eljezniki transport. Nedostaci drumskog transporta su relativno visoki trokovi transporta i relativno niska pouzdanost transporta, poto na vreme prispea poiljke u znatnoj meri utiu guve na drumovima, meteoroloki uslovi i nepouzdanost samog prevoznog sredstva. Jo jedan nedostatak ovog vida transporta se javlja poslednjih decenija jeste ekoloki faktor. Sve si vei pritisci na proizvoae prevoznih sredstava da snize nivo zagaenja vazduha, poto se motori sa unutranjim sagorevanjem, koji pokreu celokupni drumski transport, visoko kotiraju na listi zagaivaa ovekove okoline. [6]

Sl. 2. Drumski saobraaj [3]1.3. Vodni Vodni transport karakterie korienje postojeih puteva reka, jezera, mora i okeana, koji uglavnom ne zahtevaju odravanje (ovde se moe navesti izezetak odravanja pristanine zone, kao i renog korita, koje je zbog nanosa peska i mulja potrebno oistiti). Od prevoznika koji se bave ovim vidom transporta, se oekuju investicije u plovne objekte i objekte u pristanitu. Od pristaninih objekata, najvaniji je nain utovara / istovara i najee se koriste veliki kranovi ili je omoguen ulaz motornim vozilima direktno na plovni objekat. Izgradnja pristaninih objekata, uglavnom, pada na teret drave ili grada u ijoj zoni se nalazi pristanite, a zatim grad / drava vraaju uloeni novac kroz naplaivanje usluga koje pruaju prevoznicima (privez, utovar, istovar, energija, takse i slino). Postoje i sluajevi da neka privredna organizacija izgradi svoje pristanite, za svoje potrebe. Kao primer za ovo reenje, mogue je navesti rafinerije nafte i novosadska i panevaka rafinerija imaju svoja pristanita, ili beoinsku cementaru. Prednosti vodnog transporta su niski trokovi po kilometru-toni prevezene robe. Iako vodni transport ima visoke osnovne trokove, usled prevoza ogromnih koliina robe na, po pravilu, velike udaljenosti, trokovi po jedinici tereta su najmanji od svih vidova transporta. Vodnim transportom se uglavnom transportuju robe visoke specifine teine (ugalj, rude, nafta), koje je potrebno transportovati u velikim koliinama. Veliki nedostatak vodnog transporta su visoki inicijalni trokovi (cena plovnog objekta) i niska brzina prevoza. Jedan od ozbiljnih problema koji se javljaju kod vodnog transporta jeste utovar, odnosno istovar robe. Kako su pristanita skupa za izgradnju, nije ih mogue izgraditi u blizini svakog korisnika vodnog prevoza, tako da je potrebno organizovati i prevoz robe do utovarnog pristanita, kao i prevoz od istovarnog pristanita. Ovo znaajno podie nivo trokova, ali i nivo rizika od oteenja robe prilikom transporta od proizvoaa do kupca. [2]

Sl. 3. Vodeni saobraaj [3]1.4. Avio (vazduni) Aviotransport je specifian po svojoj visokoj brzini transporta, visokim trokovima i visokoj pouzdanosti. Zbog visokih trokova transporta, prevoz je ogranien na robu koja ima veliki znaaj, malu teinu ili visoku specifinu cenu (pota, nakit, umetnika dela) ili na robu koja se transportuje u uslovima kada cena nije bitna (prirodne katastrofe, vojna tehnika u ratnim, ali i mirnodopskim uslovima). Ovo je imalo za posledicu da se aviotransport tretira kao putniki transport, poto preko 90% kilometar-tona ostvarenih u avioprevozu ini prevoz putnika, a manje od jednog procenta ukupno prevezenih kilometar-tona robe pripada avioprevozu. Ovo ima za posledicu da se prevoz robe tretira kao nuspojava prevoza putnika.

Sl. 4. Avio saobraaj [3]Kao kod drumskog i vodnog prevoza, ni avio prevoznici ne izgrauju infrastrukturu neophodnu za obavljanje avio prevoza. Aerodromi su vlasnitvo posebnih organizacija dok avioprevoznici samo koriste usluge aerodroma. Od avioprevoznika se oekuje da investiraju u letjelice. [6]1.5. CevniCevni transport karakteriu izuzetno visoke inicijalne investicije u vodove, terminale i pumpne stanice. Nakon izgradnje neophodne infrastrukture, transport putem cevovoda ima najnie trokove od svih ostalih vidova transporta. Nedostatak cevnog transporta je nemogunost transportovanja vrstih materijala. Praktino, cevni transport je ogranien na naftu, gas i vodu. U poslednje vreme se poinje sa transportom ugljene praine koja mora prvo da se pomea sa vodom i zatim se transportuje cevovodom. Nakon pristizanja na odredite, neophodno je razdvojiti vodu i ugljenu prainu i zatim je i osuiti, kao bi bila omoguena upotreba ugljene praine kao gorivo. [1]2. KARAKTERISTIKE VIDOVA TRANSPORTANarednim tabelama i dijagramima e biti prikazane osnovne karakteristike pojedinih vidova transporta, kao i meusobni odnos vidova transporta, kada su u pitanja pojedine karakteristike.

Sl. 5. Osnovne prednosti vidova saobraaja [3]

Sl. 6. Relativni odnosi operativnih karakteristika osnovnih vidova transporta roba [1]

Sl. 7. Komparacija prevoza drumskim i eljeznikim transportom [3]

Sl. 8. Transportni trokovi [3]3. SPOLJANJI TRANSPORT

Pod spoljanjim transport se podrazumeva transport roba izmeu skladita proizvoaa i skladita kupca, odnosno, trgovca. Usled velikih transportnih koliina i udaljenosti na koje se vri transport, trokovi koji nastaju tokom ovog procesa mogu bitno da utiu na konanu cenu proizvoda, a samim tim i na konkurentnost preduzea na odreenom tritu. Stoga je neophodno sprovesti detaljnu analizu svih veliina na koje utie tranport, kako bi se pronaao optimalni nain tranporta. [2]3.1. Izbor transportnog vidaPrilikom izbora transportnog vida, potrebno je uzeti u obzir toliko irok spektar kriterijuma, da je ljudskom umu praktino nemogue da ih sve uzme u obzir se izbori sa problemima koji se tokom tog procesa jave. Na sreu, gotovo uvek postoje spoljni uticaji, koji ni u najmanjoj meri nisu pod kontrolom osobe koja vri izbor, tako da oko nekog kriterijuma i izbora njegovog zadovoljenja, nema nikakve dileme. Kao primer moe posluiti situacija gde bi, po mnogim kriterijumima, eljezniki transport mogao biti uzet u obzir, ali u blizini ne postoji eljeznika pruga i samim tim ta varijanta otpada. Izbor naina transporta (transportnog vida i transportnog sredstva) utie na sve ostale segmente logistikog sistema, kao to su: pakovanje, proizvodnja, planiranje, skladitenje, lokacija proizvodnog sistema, informacioni sistem, upravljanje zalihama itd. Sve navedene relacije vai i u obrnutom smeru, tako da ako neki proizvod ima unapred odreen nain pakovanja, transportno sredstvo mora biti priligoeno transportovanju tog oblika pakovanja. Konkretno, na izbor transportnog vida, ali i transportnog sredstva, utiu sledei faktori: zakonska regulativa, postojanje organizacija koje se usluno bave prevozom, fleksibilnost transportnog vida / sredstva, direktni (glavni) trokovi prevoza, sporedni trokovi prevoza (drumarine, takse, carine, learine), trokovi osiguranja robe tokom transporta, a sa tim u vezi i bezbednost i sigurnost transporta, odnosno, stepen (rizik) oteenja transportovane robe, kapacitet (transportna sposobnost) transportnog vida / sredstva, minimalna veliina za transport, potrebna oprema (infrastruktura) za utovar, prevoz, pretovar i istovar, potrebe u pogledu pakovanja, vreme koje roba provede u transportu (brzina transporta), tanost, odnosno, pouzdanost transportnog vida / sredstva (verovatnoa da e vreme transporta biti jednako procenjenom u obzir se uzimaju mogua odstupanja od planiranog vremena transporta), trokovi dranja zaliha za obezbeenje proizvodnje u vreme transportovanja novih koliina do skladita, specijalni zahtevi kao to su mogunost (i cena) promene odredita u toku transporta, U nastavku e biti prikazane neke karakteristine veliine za pojedine vidove transporta, kako bi bilo mogue proceniti kako te veliine utiu na zadovoljenje nekih od navedenih kriterijuma. Kapacitet / transportna sposobnost za prevoz 1000 t robe: eljeznicom 25 vagona kapaciteta 40 t, 5 6 izvrilaca (slubenika), drumskim vozilima 100 kamiona kapaciteta 10 t, 100 vozaa, vodni transport mali deo ukupnog kapaciteta broda, koji u prekookeanskoj verziji dostie i preko 500.000t, avio transport jedan avion moe da ponese do 500 putnika i 10t robe, dok vojni avioni mogu da ponesu i 100 200t robe, Kada se razmilja o ekonominosti, odnosno trokovima transporta, potrebno je prvo reiti problem uspostavljanja relacije izmeu vrednosti robe i direktnih trokova transporta. Usled razliite prirode robe koja se transportuje razliitim vidovima transporta, za ovaj problem nije mogue pronai kvalitetno reenje, te je prihvaeno kompromisno reenje: u relaciju se stavljaju srednja vrednost jedne tone transportovane robe na jedan kilometar udaljenosti. [3]Dobijene vrednosti su sledee:

3.2. Izbor prevoznikaIzbor prevoznika predstavlja specifian oblik nabavke, poto se time obezbeuje usluga koja direkno utie na proces proizvodnje i postoji opasnost da se na taj nain unese visok stepen rizika s kojim se mora raunati pri izradi plana proizvodnje. Odluka o prevozniku u sebi sadri, praktino, dve odluke. Jedna se odnosi na izbor vida transporta, a druga se odnosi na izbor transportne organizacije koja prua usluge izabranim vidom transporta. esto ljudi, prilikom donoenja ovakve, ali i sline odluke, uglavnom oslanjaju na cenu koju zahteva prevoznik, ne shvatajui da kanjenje u isporuci sirovina moe usloviti zaustavljanje proizvodnje, to za posledicu moe imati gubitke koji viestruko premauju utedu uinjenu izborom jeftinijeg prevoznika. Ovo je oigledna situacija koja nosi sa sobom lekciju koju svi jako brzo naue. Meutim postoje okolnosti koje nisu tako oigledne, a takoe nose sa sobom trokove, ali ne toliko oigledne trokove. Ukoliko je izabrani prevoznik nepouzdan, kako bi se neka organizacija osigurala da nee morati zaustavljati proizvodnju zbog kanjenja isporuke sirovina, potrebno je drati poveanu koliinu zaliha sirovina, to kroz trokove dranja tih zaliha moe lako dovesti do premaivanja utede postignute izborom jeftinijeg prevoznika. Kao to je reeno, ovi trokovi nisu oigledni i mnoge organizacije na taj nain plaaju danak neznanju iskazanom tokom izbora prevoznika. Kriterijumi koji bi trebali biti uzeti u obzir prilikom izbora prevoznika, obuhvataju ista pitanja koja se postavljaju i prilikom izbora transportnog vida, tako da ti kriterijumi nee biti navedeni na ovom mestu. [1]3.3. Kadrovi i obukaKadrovi koji su neophodni za obavljanje spoljnog transporta su: rukovodilac transporta (potinjen rukovodiocu logistike), planer, analitiar, evidentiar -obraunski radnik, vozai i pomono osoblje. Kako je transport uglavnom oslonjen na sopstvena transportna sredstva koja je nophodno odravati, neophodno je posedovati i kadrove koji se brinu o odravanju transportnih sredstava, ali oni, po pravilu, pripadaju organizacionom delu koji se bavi odravanjem svih osnovnih sredstava organizacije. Izuzetak je odravanje koje je decentralizovano, tako da svaki organizacioni deo poseduje odravanje za sopstvena sredstva. Rukovodilac transporta

Planer

Analitiar

Obraunski radnik

Voza

Pomono osoblje [2]3.4. Trokovi spoljanjeg transporta Trokovi spoljanjeg transporta obuhvataju: Direktne trokove transporta: cena prevoza kod izabranog prevoznika ili troak goriva za sopstveno prevozno sredstvo, troak drumarina, taksi, learina i slino, troak vozaa (plata, dnevnice, noenja) Indirektne trokove transporta: troak amortizacije transportnog sredstva, troak registrovanja transportnog sredstva, troak pribavljanja i obuke neophodnih kadrova, troak odravanja transportnog sredstva [1]4. UNUTRANJI TRANSPORTIzbor transportnih sredstava za unutranji transport:Olakavaju i ubrzavaju:

Utovar Pretovar Istovar Racionalizuju transport Bolje iskorienje transportnog sredstva - povrinsko i zapreminsko, povezuju unutranji i spoljni transport

U odnosu na pod radionice, razlikuju se tri vrste transporta:

Transport po podu Transport ispod poda Transport iznad poda [1]

Sl. 9. Transport iznad poda [3]Transport po podu odvija se pomou transportnih sredstava koja se kreu po podu radionice, odnosno skladita. Ova sredstva mogu da budu vezana za liniju kretanja ili da se kreu potpuno slobodno. Slobodna sredstva na tlu upotrebljavaju se u razliite svrhe gde ima dovoljno prostora meu mainama. Kod viespratnih prostorija potrebno je upotrebiti dizalice. Za tovare od 1.000 kgr upotrebljavaju se runa transportna sredstva. Transportne sredstva na mainski pogon prevoze robu teine 3.000 kgr. a s prikolicim do 15.000 kgr. Prednost slobodnih transportnih sredstava je u njihovoj prostornoj nezavisnosti prilagodljivosti potrebama tehnolokog procesa. Vezana transportna sredstva na inama koriste se za tee tovare i vee razdaljine. Slue za istovaranje i tovarenje eljeznikih vagona.

Transport ispod poda je karakteristian po tome to se transportni proces odvija ispod povrine poda. "Podzemni" transport ne zauzima prostor, koji ostaje na raspolaganju za smetaj sredstava za rad (maina), kretanje radnika i cirkulaciju transporta koji se odvija po podu. Transport ispod poda uglavnom slui za odvoz otpadaka, koji propadaju kroz reetkastu podlogu ugraenu u pod. Transport iznad poda se odvija iznad tehnolokog procesa, odnosno iznad glava radnika, oslobaajui povrinu radionice za smetaj maina i radnika. Iznad poda se odvija transport pomou viseih transportera, ili pomou viseih i mostovskih kranova.

Sl. 10. Prevoz kontejnera [3] Podloge za planiranje unutranjeg transporta Prostorno planiranje i projektovanje transportnih linija uz stalno prouavanje rasporeda radnih mesta Analiziranje tehnolokog procesa proizvodnje i obima proizvodnje u cilju izbora transportnog problema Izbor transportnog sredstva i opreme Utvrivanje vremena potrebnog za transport i utvrivanje broja transportnih sredstava Analiza trokova unutranjeg transporta Transportna sredstva za unutranji transport

Sl. 11. Ureaji za pretovar [3]5. POMONA TRANSPORTNA SREDSTVAIzbor pomonog transportnog sredstva zavisi od mnogih stvari koje mogu biti shvaene i kao ogranienja i kao smernice za izbor. Ukoliko je definisano skladite, tada pomono transportno sredstvo mora da se, svojim gabaritima, uklopi u postojee dimenzije prolaza u skladitu, kao i da poseduje mogunost podizanja odgovarajueg tereta na definisanu visinu koja postoji u skladitu. Takoe, pomono transportno sredstvo mora da poseduje mogunost transporta definisanog proizvoda (po gabaritima i masi) u unapred definisanom pakovanju (kutije, palete...). O pomonim transportnim sredstvima bie vie rei u poglavlju o rukovanju, pakovanju i skladitenju. [1]ZAKLJUAK

Iz priloenoga moemo da vidimo pojedine prednosti i nedostatke pojedinih vidova saobraaja. Ni jedna grana nije perfektna. Logistika transporta obuhvata sve vidove i nalazi se u svakome pojedinano. Bez logistike ne bih mogli da zamislimo bilo kakav vid organizovanoga transporta. Ona nam omoguava to bolje, racionalnije iskoritavanje naih raspoloivih resursa. Ti resursi se odnose na nase prihode i rashode, kako da postignemo to bolje iskorienje uz najmanje gubitke prihoda. Cilj nam je imati maksimalan dobitak, maksimalno iskorienje a minimalne trokove.

Takoer, kako se logistika odnosi na unutranji tako i na spoljanji saobraaj. Iz dana u dan logistika napreduje, a time nam daje sve vee ideje, reenja za adekvatne probleme na koje nailazimo prilikom bilo koga trasnporta. Posebno logistika ima uticaj na spoljanji transport koji je daleko tee organizovati, i uz to prilagoditi svim stranama, a pri tome da imamo maksimalan prihod. Nekada moramo da mjeamo dosta logistikih sistema za to bolji uspjeh u poslovanju.LITERATURA

[1] Bulatovi, M., Menadment poslovne logistike Ekonomski fakultet, Ni. 2003[2] Vasiljevi, M., Logistika u saobraaju - skripta Saobraajni fakultet Doboj. 2008

[3] Internet stranice

1615