Sadržaj

Sadržaj......................................................................................................................................................2

Uvod.........................................................................................................................................................3

Principi menadžmenta..............................................................................................................................4

Zaključak..................................................................................................................................................8

Literatura..................................................................................................................................................9

2

Uvod

Prema ovom radu osnovne oblike znanja koji pomazu boljem razumevanju određene

naučne oblasti možemo označiti principima. Postoje brojni principi menadzmenta koje su

formulisali razni autori, pripadnici raznih škola menadzmenta. A prvi koji su na njihovom

postavljnju radili bili su pripadnici naučne organizacije rada. Tako je Federik Tejlor

formulisao ’’ upravljanje putem izuzetaka ’’, čija se suština svodi na to da menadzeri svoju

pažnju usmeravaju samo u onim slučajevima u kojima se postavljene norme ne ostvaruju ili

ostvaruju ali iznad očekivanja. Anri Fajol je takođe značajan za menadzment, on je formulisao

četrnaest ključnih principa za upravljane preduzaćem, koji su spomenuti u radu.

3

Principi menadžmenta

Principi su osnovni oblici znanja koji pomažu boljem razumevanju određene naučne

oblasti. Postoje brojni principi menadzmenta a prvi koji su na njihovom postavljanju radili su

bili pripadnici naučne organizacije rada.

Federik Tejlor je formulisao ’’upravljanje putem izuzetaka’’, čija se suština svodi na

to da menadzeri svoju paznju usmeravaju samo na one slučajeve u kojima se postavljene

norme ne ostvaruju iznad očekivanja. Federik Tejlor se moze nazvati ocem naučnog

menadzmenta. On je podelio sve poslove na operacije, a operacije na pokrete. Koristio je

izbor radnika, birao je najbolje i davao je premije koje su stimulativno uticale na radnike.

Federik se posebno zalagao za analizu svakog radnika i dodelu posla prema sposobnostima i

obrazovanja. Jedina osnova negativne Tejlorove studije je uzimanje najboljih radnika i

njihove rezultate koje je definisao kao normativ.

Frederik Tejlor (1856. – 1915.)

Za razliku od Tejlora, Anri Fajol je bio osnivač administrativne teorije. Fajol je

izučavao administrativne funkcije i na taj način izvrsio nadgradnju Tejlorovih istrazivanja.

Anri Fajol je sve poslove podelio u dve grupe u proizvodne i ne proizvodne poslove. U

proizvodne poslove svrstao je tehničke poslove, komercijalne poslove i finansiske poslove. A

u ne proizvodne računovodstvene poslove, bezbedonosne poslove i administrativne poslove.

Fajol je najveći značaj davao administrativnoj funkciji čije su aktivnosti planiranje, kontrola,

4

organizovanje i vodjenje. Anri Fajol je u svojoj knjizi dao četiriglavna doprinosa

administrativnoj teoriji. A to su razlika izmedju nadzornog i rukovodećeg nivoa, definisao je

ono što su menadzeri radeli kao funkcije menadzmenta, razvio je principe menadzmenta koji

se i danas koriste. A definisao je četrnaest principa. Ti principi su ovlašcenje i odgovornost,

jedinstvo komande, jedinstvo vodjenja, skalarni princip, podela rada, disciplina, podredjivanje

induvidualnog opšteg interesa, nagrađivanje, centralizacija, red, pravednost, stabilnost

položaja zaposlenih, inicijativa i duh tima.

Ovlašćenje i odgovornost su povezani jer menadzer koji ima ovlašćenje nad drugima

mora preuzeti odgovornost za odluke i krajnje rezultate. Autoritet je zvaničan i ličan.

Zvaničan autoritet proizilazi iz menadzerskog morala a ličan je spoj inteligencije prema

prema tome menadzer ne bi trebao da ima ovlašćenje bez preuzimanja odgovornostia

odgovornost ne treba da bude manja od ovlašcenja.

Jedinstvo komande se svodi na to da zaposleni u preduzeću trebaju da imaju samo

jednog šefa. Sa zaposlenim bi trebalo da komunicira samo rukovodilac. Ovaj princip je

suprotnostsa Tejlorovim principima brojnih fukcionalnih poslovođa specijalista za neke vrste

poslova a na osnovu njega svi oni mogu direktno izdavati naloge zaposlenima. Savremene

organizacije uglavnom primećuju Fajlov princip jedinstva komandi.

Jedinstvo vodjenja se odnosi na vodjenje menadzerskih aktivnosti u preduzecu koje

imaju isti cilj. Te aktivnosti trebaju da imaju jedan plan i jednog rukovodioca.

Suštinu skalarnog principa čini komandi sistem organizacije koji se svodi od lica

podređenih i lica nadređenih koji pruzaju odgovor na pitanja kome se mogu delegirati, od

koga su delegirane aktivnosti i kome se odgovara.

Podela rada je princip koji ima svoj limit i sa njegovom upotrebom ne treba

preterivati. Prema Fajolu ovaj princip treba primenjivati u svim vrstama posla.

Sto se tice discipline, od članova preduzeca se zahteva da izvršavaju svoje zadatke, da

komuniciraju međusobno.

Interes preduzeca je iznad interesa pojedinca ili grupa, ali da bi se to postiglo

menadzeri na visokim funkcijama u preduzeću treba da daju primer poštenja, pravednosti...

Nagrađivanje treba da bude na osnovu zasluga, srazmerna i poštena.

Primena autralizacije u praksi je pitanje mere. Decentralizacija se javlja u velikim

preduzećima u kojima su radnici odvojeni od glavnog rukovodioca. U takvim sistemima,

ovlašćenja za donošenje odluka moraju se prenositi na menadzere u razlicitom stepenu.

Red je kad je pravo lice na pravom mestu.

5

Podčinjeni treba da budu tretirani na pravedan i ljubazan način, pa će i u prednosti biti

pravednosti.

Stabilnost polozaja zaposlenih zavisi od menadzera koji trebaju da osiguraju kod

zaposlenih osećaj razumne sigurnosti posla.

Inicijativa je podsticanje sposobnosti, dovitljivosti i preduzimljivosti bez uticaja

drugih.

U svakom preduzeću treba imati duh tima, timski rad među zaposlenima je jedan od

ključnih razloga za razvoj dobrog preduzeća.

Anri Fajol (1841. – 1925.)

Za menadzment naročit značaj imaju princip ekonomije, princip pravovremenosti,

princip permanentnosti, princip subordinacije, princip jedinstva komandi, princip delegiranja

ovlašćenja i princip ’’raspona menadzmenta’’.

Ocena na osnovu koje se ogleda ekonomija manadzera jeste visina profita uz

obezbeđenje rasta i razvoja kompanije. Menadzer moze ostvariti uz manju dobit ali ukoliko

sigurnu kompaniju vodi u sigurnu budućnost, postaje ekonomski opravdano.

Princip pravovremenosti zahteva da se svaki posao odradi u pravo vreme, niti pre niti

posle.

Princip permanentnosti ima veliki značaj jer u kompaniji mora da postoji menadzer

koji ce u svakom trenutku da postigne izvršenje zadataka ili izdavanje određenih naloga za

neprekidni rad. Razne kompanije kao što su policija, bolnica, vatrogasci, rade kada niko ne

radi. Obezbeđenje principa permanentnosti moze se obezbediti preciznim aktom organizacije

6

odrede se zamenici, a menadzer da za svako svoje odsustvovanje mora obezbediti zamenu za

drugo lice.

Pod pricipom subordinacije podrazumeva se obaveza nizih upravljačkih organa da

izvršavaju naloge i odluke viših organa upravljanja.

Princip jedinstva komande se svodi na to da svaki menadzer odnosno neposredni

izvršilac da radne zadatke prima samo od jednog menadzera.

Princip delegiranja ovlašćenja znači preneti deo poslova da obavlja neko drugi. Po

pravilu menadzer bi mogao da delegira rutinske i ponavljajuće poslove odnosno manje važne

poslove. Ne bi smeo da delegira poslove od strategiskog značaja za kompaniju. Monopol nad

informacijama je uslov uspešnosti obavljanja kompanijom jer menadzer mora uvek da zna

više od svojih saradnika i podčinjenih.

Raspon menadzmenta moze da se definiše kao broj podčinjenih koji direktno

odgovaraju jednom menadzeru.Optimalni broj podređenih koje može da kontroliše i usmerava

jedan menadzer više puta je određivan u literaturi od strane različitih autora. Broj

interpersonalnih odnosa koje sa svojim podređenima ima menadzer ima značajno mesto u

rasponu menadzmenta. Formulom

može se proračunati broj interpersonalnih relacija.

R-broj veza,

N-broj podređenih

Broj podređenih Broj relacija (veza)12345678918

16184410022240010802376

2359602Rezultati formule za izračunavanje interpersonalnih relacija

Raspon menadzmenta može biti veći ukoliko su poslovi rutinskih, stalni, uhodani i

međusobno nezavisni. A ukoliko se radi o poslovima koji su puni obrta i iznenadnih situacija

sa nepredviđenim ishodom, raspon menadzmenta mora biti manji.

7

Zaključak

Na osnovu ovog rada zaključujemo da menadzment kao naučna disciplina, mora imati

svoje principe koji jačaju organizaciju preduzeca i povećavaju njenu efikasnost. Federik

Tejlor se može nazvati ocem naučnog menadzmenta. On je podelio sve poslove na operacije a

operacije na pokrete. Anri Fajol je bio osnivač administrativne teorije. U svojoj knjizi je dao

četiri glavna doprinosa administrativnoj teoriji – razlika između nadzornog i rukovodećeg

nivoa, definisao je ono što su menadzeri radeli kao funkcije menadzmenta. Razvio je četrnaest

principa menadzmenta koji se i danas koriste. Anri Fajol je sve poslove podelio u dve grupe, u

proizvoljne i neproizvodne poslove. A najveći značaj je davao administrativnoj funkiciji čije

su aktivnosti planiranje, organizovanje, vođenje i kontrola. Za menadzment naročit značaj

imaju i princip ekonomije, princip pravovremenosti, princip permanentnosti, princip

subordinacije, princip jedinstva komandi, princip delegiranja ovlašćenja i princip ’’ raspona

menadzmenta ’’ .

8

Literatura

1. Dr Veroljub Mladenović, Osnove menadzmenta.

2. Sva literatura dostupna na World Wide Web.

9