BIOLOŠKI FAKULTET BEOGRAD

SEMINARSKI RAD TEMA: Medonosna pčela (Apis mellifera): pčelinji proizvodi

Mentor: Kandidati: Prof. dr Ljubiša Stanisavljevid Sara Todorovid E425/2010 Mina Antuševid E413/2010 Nevena Majdak E431/2010

Beograd, maj 2012.godine

2

Sadržaj:

Uvod .............................................................................................................................................................. 3

Pčelinji med ................................................................................................................................................... 4

Cvetni med ................................................................................................................................................ 4

Hemijski sastav i fizičke osobine cvetnog meda ....................................................................................... 4

Vrste cvetnog meda .................................................................................................................................. 5

Medljikovac ................................................................................................................................................... 6

Skupljanje i čuvanje meda ............................................................................................................................ 7

Matična mleč................................................................................................................................................. 8

Hemijski sastav i osobine matične mleči .................................................................................................. 8

Propolis ......................................................................................................................................................... 9

Hemijski sastav i fizičke osobine propolisa ............................................................................................... 9

Kada i kako pčele skupljaju “sirovinu” za propolis .................................................................................. 10

Vosak ........................................................................................................................................................... 11

Proizvodnja voska ................................................................................................................................... 11

Sastav i karakteristike voska ................................................................................................................... 12

Primena voska ......................................................................................................................................... 12

Pčelinji otrov - apitoksin.............................................................................................................................. 13

Nastanak pčelinjeg otrova ...................................................................................................................... 14

Karakteristike pčelinjeg otrova ............................................................................................................... 14

Skupljanje pčelinjeg otrova ..................................................................................................................... 14

Upotreba pčelinjeg otrova ...................................................................................................................... 15

Uloga različitih komponenti apitoksina .................................................................................................. 15

Zaključak ..................................................................................................................................................... 17

Literatura .................................................................................................................................................... 18

3

Uvod

Od oko 20.000 vrsta poznatih pčela, samo šest do jedanaest proizvodi i skadišti med, a

od njih samo četiri vrste imaju tradiciju gajenja od strane čoveka i to su: Apis mellifera ili

evropsko-afrička medonosna pčela; Apis florea ili mala indijska pčela; Apis cerana i Apis dorsata

– velika indijska pčela. Najpoznatija je i najgajenija ipak vrsta Apis mellifera, pa je uzgajivači

često nazivaju i „domadom pčelom“. Smatra se da ova vrsta potiče iz tropske Afrike.

(http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D1%81%D0%BD%D

0%B0_%D0%BF%D1%87%D0%B5%D0%BB%D0%B0)

Mnogi istorijski podaci ukazuju nam na to

da je još prvobitni čovek poznavao i voleo med.

Postoje pisani spomenici od pre 3000 godina pne

koji pokazuju da su stari Egipdani gajili pčele i da su

koristili med kao hranu, lekovito, kozmeticko ili

konzervirajude sredstvo. Arabljani su med smatrali

božijim darom i zvali ga eliksirom života, a

Palestinu zovu „zemljom u kojoj teku med i mleko“

jer u njihovim stenama žive velike populacije pčela

i za vreme toplih letnjih dana iz njih curi med.

Hiljadama godina unazad čovek je znao da ceni

blagotvorna dejstva meda. U Indiji, Kini, Rimu,

Grčoj, pa i kod starih Slovena, pčelarstvo je bilo

jedno od cenjenih zanimanja. Na slici 1 je prikazan

istorijski spomenik iz Egipta na kome se vidi pčela

predstavljena kao jedno od njihovih božanstava.

Najpoznatiji proizvod ove vrste jeste med,

ali pored toga one proizvode i vosak, propolis, matičnu mleč i pčelinji otrov.

Slika 1 egipatski istorijski spomenik posveden pčeli (http://toolonginthisplace.files.wordpress.com/2009/10/big-bee-goddess_bm_gr18604-1234.jpg)

4

Pčelinji med

Pčelinji med je prirodni proizvod izvanrednih

osobina, aromatična supstanca koja se dobija od

nektara i drugih sokova živih biljaka. U zavisnosti od

početne supstance razlikuju se dve vrste pčelinjeg

meda: cvetni med (nastao od nektara) i medljikovac

(nastao od medljike ili medne rose). Na slici 2

prikazana je kolekcija raznih vrsta meda.

Cvetni med

Cvetni med dobija se iz nektara cvetnica. Jedna pčela, da bi skupila 1 kg meda, mora oko

150.000 puta doneti nektar u košnicu i pritom u proseku pređe oko 400.00 km. Nektar je slatki

sok koji cvetovi luče preko svojih žlezdi – nektarija. Pčela sabiračica usisa nektar i pošto je

napunila svoj medni želudac vrada se u košnicu gde de nektar preuzeti radilice. Obrada nektara

počinje još u ustima pčele sabiračice, ali pretvaranje nektara u zreli med vrši se u delijicama

sada. (Dr Stojmir Mladenov, (1967), Med i lečenje medom, Sofija)

Hemijski sastav i fizičke osobine cvetnog meda

Cvetni med je guste konzistencije, proziran je, postepeno kristališe i postaje čvrst, velike

je viskoznosti (zreo med se uvija oko kašičice i cedi u obliku neprekidne niti). U zavisnosti od

svog sastava može biti ređi (ako sadrži više fruktoze) ili gušdi (ako sadrži više glukoze).

Kristalizacija, viskoznost i gustina meda govore dosta o njegovom kvalitetu. Boja meda moze da

varira od skoro potpuno prozirne, najsvetlije, do tamno smeđe. Boja zavisi od prirodnih boja

koje se nalaze u nektaru. Najsvetliji med je bagremov med, on je vodeno providne boje. Miris

mu daju eterična ulja iz nektara. Ovo je važna odlika meda, posebno za raspoznavanje različitih

vrsta meda. Ipak, miris je podložan promeni, a vremenom i ispari. U zavisnosti od porekla i

sastava meda, ukus može takođe da varira. U principu, med je prijatnog i slatkog ukusa, zbog

velike količine raznih šedera, ali može biti i kiselkast zbog prisustva velike količine raznih

organskih kiselina. (Dr Stojmir Mladenov, (1967), Med i lečenje medom, Sofija)

Slika 2 Razne vrste cvetnog meda (http://amorfa.org/proizvodi/med4.jpg)

5

Što se tiče hemijskog sastava, med je jedna vrlo složena mešavina. Količina sastojaka

može varirati u zavisnosti od vrste meda, ali otprilike se sastoji od: 15% vode, 75% raznih šedera

i velikog broja različitih organskih kiselina, enzima, proteina, mineralnih soli, vitamina... Od

mikroelemenata uglavnom sadrzi aluminijum, gvožđe, kalijum, magnezijum, bakar, mangan,

natrijum, fosfor, bor, a neke vrste sadrže i brojne druge mikroelemente. Oni su bitni jer se

spajaju sa raznim enzimima, vitaminima i hormonima u organizmu i tako učestvuju u velikom

broju reakcija koje se stalno dešavaju u našem organizmu. Od enzima sadrži invertazu, amilazu,

katalazu, oksidazu, proteolitičke enzime... Ovi enzimi uglavnom pomažu asimilaciju hranljivih

materija i varenje. Od organskih kiselina u medu se najviše mogu nadi jabučna, mlečna, oksalna,

limunska i vinska kiselina. One su takođe značajne za asimilaciju hranljivih materija. Značajan je

i zbog prisustva vitamina u velikom broju i količinama – tu su svi vitamini B kompleksa, vitamini

E, K, C i karotin. Naučnici kažu da je med vrlo sličan krvnoj plazni po sastavu. Sadrži oko 40%

vodnog šedera, oko 35% grožđanog šedera, a pošto su ovo prosti šederi, monosaharidi,

organizam ih lako apsorbuje. Sadrži i malo saharoze, maltoze, dekstrina. Jedan kilogram meda

ima oko 3150 kalorija i 100% je iskoristiv od strane organizma. Zahvaljujudi svom biološkom i

hemijskom sastavu, a sadrži preko 70 za organizam značajnih elemenata i materija, med ima i

značajna farmakološka svojstva. Vitamini u sastavu meda imaju vedu aktivnost u poređenju sa

sintetičkim vitaminskim preparatima. Indikovan je u lečenju mnogih bolesti, reguliše krvnu sliku,

podiže imunitet, reguliše rad nervnog sistema, normalizuje krvni pritisak, pročišdava krvne

sudove, ishranjuje mišide, reguliše rad gastro-intestinalnog trakta, deluje antibakterijski,

antimikrobno, protistocidno i ima još mnogo drugih povoljnih uticaja na organizam. Osim ovih

osobina, med ima i izuzetna konzervirajuda svojstva. Izvršeni ogledi na žabama, ribama,

zmijama, kokošjim jajima konzerviranim godinama u medu pokazuju kako su svi ispitivani

objekti zadržali prvobitnu svežinu, nisu menjali strukturu, nisu poglegli raspadanju, dakle,

nalaze se u potpuno očuvanom stanju, a pritom su i sva testiranja na mikroorganizme

negativna. Sa veštačkim medom su svi testirani objekti podlegli raspadanju, pa su istraživanja

obustavljena. (Dr Stojmir Mladenov, (1967), Med i lečenje medom, Sofija)

Vrste cvetnog meda

Postoje monoflorne i poliflorne vrste cvetnog meda. Monoflorni med je vrlo redak, jer

pčele često skupljaju med sa više različitih vrsta biljaka. Da bi se odredila vrsta meda sprovodi se

organoleptička analiza i pritom se testiraju boja, ukus, miris i konzistencija meda.

Najpoznatije vrste su, od monoflornih:

1) bagremov med – prilično je proziran, sporo kristališe i prijatnog je ukusa i mirisa.

6

2) lipov med – ima miris lipe, sladak, bledo žute boje, brzo se ušederi i kristališe; ima

antibakterijsko i antimikrobno dejstvo.

3) med od deteline – bezbojan je, prijatnog je ukusa i mirisa, brzo kristališe u čvrstu, belu masu;

veoma je hranljiv i lekovit.

Poliflorne vrste meda su:

1) planinski med – sakuplja se u planinskim krajevima, pčele pritom najviše sakupljaju nektar

gloga, jagorčevine, šumskih jagoda, đurđevka, različka... Žute je boje, prijatnog ukusa i mirisa,

vrlo je hranljiv i lekovit, ima antibakterijsko i antimikrobno dejstvo.

2) livadski med – nastaje od nektara koje su skupljale pčele sa livadskog bilja – maslačaka, trava,

majčine dušice, kaduna, čubrika i drugih... Boja varira od svetlo do tamno žute, isto je vrlo

prijatnog ukusa i mirisa, hranljiv je i lekovit. (Dr Stojmir Mladenov, (1967), Med i lečenje

medom, Sofija)

Medljikovac

Osim cvetnog meda, postoji i medljikovac. To je pčelinji med koji se dobija iz medljike ili

medne rose – slatke tečnosti slične nektaru koju pčele uglavnom skupljaju u nedostatku istog.

Luče je zalisci i lišde nekog drveda kao što su hrastovi, vrbe, borovi... Postoji i životinjska

medljika, nju izbacuju u vidu izmeta neki insekti koji se hrane biljnim sokovima. Medljikovac je

gušdi od cvetnog meda, sličnog je ukusa, mada postoje i gorki kiselkasti medljikovci; zelenkaste

je ili tamno smeđe boje. Hromografskom analizom je utvrđeno prisustvo trinaest različitih

šedera i velikog broja esencijalnih amino kiselina. (Dr Stojmir Mladenov, (1967), Med i lečenje

medom, Sofija)

7

Skupljanje i čuvanje meda

Nakon sto sazri, med se vadi iz košnica i čuva u specijalnim posudama. Kada su bar dve

tedine delija sada zatvorene voštanim poklopcima, tada kazemo da je med zreo i može da se

izvadi iz košnice. Ovo se radi pod dejstvom centrifugalne sile, a nakon toga prolazi ikroz

dvostruko žičano sito kako bi se otklonila moguda strana tela, ostaci voska i slično. Osnovne

vrste košnica koje se koriste na prostorima bivše Jugoslavije su AŽ (Alberti-Žnideršičeva), DB

(Dadan-Blatova), LR (Langstrot-Rutova)

i pološka. Postoji naravno još čitav niz

raznih košnica koje se koriste,

uglavnom izumi pčelara, kako bi

ostvarili što bolji prinos meda. Na slici

3 prikazane su košnice za sakupljanje

meda. Pošto se sakupi zreli med, mora

se voditi računa o njegovom

skladištenju i čuvanju, kako bi se

zadržale hranljive materije i lekovita

svojstva. Med je vrlo higroskopičan i

fermentira, zato ga treba držati u

suvim uslovima i na temperaturi od 5-

10C. Lako upija mirise okoline, pa ga

treba držati zatvorenog u staklenim

teglicama i sudovima od gline ili drveta

(od lipe, jasike ili topole, na primer).

Posude napravljene od zimzelenog drveta nisu dobre za duvanje meda, jer de upiti miris smole,

a ukoliko se čuva u posudama od hrasta, pocrnede. Nikako ga ne treba skladištiti u gvozdanim i

cinkanim sudovima, jer tada dolazi do nagrađivanja otrovnih materija, vrlo štetnih za čoveka.

(http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D1%81%D0%BD%D

0%B0_%D0%BF%D1%87%D0%B5%D0%BB%D0%B0; Dr Stojmir Mladenov, (1967), Med i lečenje

medom, Sofija )

Slika 3 Košnice za sakupljanje meda. (http://img686.imageshack.us/img686/9053/dscf4215.jpg/sr=1)

8

Matična mleč

Još od vremena Arisotela, istraživače je

interesovalo zašto je matica koja je izašla iz istog jajeta

kao i sve ostale pčele gotovo dva puta duža i teža od

pčela radilica; zašto ona ima sposobnost poleganja

ogromne količine jaja i zašto živi šest godina, kada

ostale pčele imaju životni vek svega 30-35 dana.

Međutim, danas se zna da pčele radilice starosti 5-15

dana izlučuju iz svojih nadždrelnih žlezda sekret koji

sadrži do 18% belančevinastih materija, 10%-17%

šedera, do 5,5% masti i više od 1% mineralnih soli, koji

se posebno stvara u velikim količinama za vreme paše

polena. Upravo tom materijom pčele hrane maticu za vreme njenog razvoja, kao i kasnije u toku

celog života. Ta supstanca koja ima takvu primenu kod pčela naziva se matična mleč. Matična

mleč je kremasta, mlečno bela supstanca sa malo gorčim ukusom i specifičnim mirisom. (Naum

Petrovič Jojriš, Pčele i medicina)

Hemijski sastav i osobine matične mleči

U mleči koja se dobija iz matičnjaka starosti tri dana nalazimo sledede hemijske

komponente:vodu (66,05%),proteine (12,34%), masti (5,46%), redukovane šedere (12,49%),

pepeo (0,82%) i razne nedefinisane sastojke (2,84%). U mleči se nalazi dosta vitamina B, a

najzastupljeniji su B1, B2, B3 , B6. Za razliku od vitamina B vitamini C, A(karotin) i D su zastupljeni

u znatno manjoj količini, a prema mišljenju nekih istraživača , uopšte ih nema. Matična mleč

sadrži takođe i vitamin E koji stimuliše polnu aktivnost. Međutim mleč kojom pčele radilice

hrane larve po svemu sudedi je lišena tog vitamina, jer su pacovi koji su hranjeni takvom mleči

ostali besplodni.

Još je 1939. Godine L.Hajli utvrdio da matična mleč sadrži gonadotropin (polni) hormon.

Matična mleč je svoju primenu našla na raznim poljima, kako u kozmetici tako i u

medicini. U medicini se može izdvojiti njeno destvo na regulisanje krvnog pritiska, kao i kod

lečenja oboljenja kardiovaskularnog sistema, želudačno-crevnog trakta, zapaljenja zlobova.

(Naum Petrovič Jojriš, Pčele i medicina)

Slika 4 Matična mleč. (http://amorfa.org/proizvodi/mlijec2.jpg)

9

Propolis

Medonosne pčele imaju sposobnost da skupljaju smolastu materiju sa pupoljaka drveda

(topola) ili sa kore drveda (četinara) i ta sakupljena materija se naziva propolis. Propolis

predstavlja vrstu pčelinjeg lepka koji pčele koriste za zatvaranje pukotina i otvora u košnici, kao

i za poliranje zidova košnice. Po boji propolis može da bude tamno zelen, braonkasto zelen, a

ponekad i tamno braon. Sam naziv propolis dolazi od grčke reči pro, što znači pre i polis što

znači grad, a to ime je najverovatnije došlo zbog toga što pčele koriste propolis da suze ulaze u

košnice. U odnosu na način koji pčele stvaraju propolis mogu da se izdvoje dve vrste. Prva vrsta

ima biljno poreklo. Njega pčele prenose u korpicama za polen koje se nalaze na zadnjim

nogama i njime zamazuju pukotine u košnici i spajaju sada jedno sa drugim. Druga vrsta je od

procesa varenja pčela. Sa njim one poliraju delije sada gde se čuvaju rezerve hrane i odgaja

leglo. (Jovan Kulinčevid,(2006), Pčelarstvo, Beograd)

Hemijski sastav i fizičke osobine propolisa

Slika 5 Propolis. (http://www.healthcareguaranteed.org/images/propolis.jpg)

10

Što se tiče hemijskog sastava propolis je vrlo kompleksna materija i zbog toga postoje

razlike u uzorcima. Neki reprezentativan uzorak se može predstaviti ovako: voskovi 30%, smole

i balzami 55%, eterična ulja 10% i oko 10 % polena. Propolis je na običnoj temperaturi mek, a na

višoj lepljiv, dok na nižoj temperaturi postaje čvrst i lomljiv kada se ohladi.

Propolis se pokazao kao dobro antibakterijsko, antivirusno, antifugicidno dejstvo. Osim

toga on sprečava dejstvo bacila tuberkuloze, kohov bacil, leči stafilokokne infekcije i gljivična

oboljenja (na noktima). Dobar deo tih svojstava propolisa prepisuje se galaginu i feruličnoj

kiselini. Osim toga pretpostavlja se da propolis ima uticaja u sprečavanju evropske truleži u

košnici, jer se pokazalo da su te bakerije pod određenim okolnostima osetljive na propolis, dok

se to nije moglo dokazati za uzročnika američke truleži legla. Dakle pčele koriste propolis kako

bi pre svega zaštitile sebe i svoje košnice. (Jovan Kulinčevid,(2006), Pčelarstvo, Beograd)

Kada i kako pčele skupljaju “sirovinu” za propolis

Pčele skuljaju sirovinu za propolis posle podne kada je najtoplije. Pčela hvata čeljustima

komadide lepljive smolaste mase koju luči povređena kora drveta i izvlači ih u niti i leti u vazduh

sve dok ga ih ne otkine. Posle nekoliko sekundi ona slede na prethodno mesto, sa noktom na

drugom paru nogu prihvata nit koju ispresavija i smešta u korpice za polen. Kada napuni obe

korpice odlede u košnicu gde druge pčele izvlače nit po nit. (Jovan Kulinčevid,(2006), Pčelarstvo,

Beograd)

11

Vosak

Upotreba voska datira još iz vremena starih Egipdani, kada su oni prilikom balzamovanja

i mumificiranja svojih faraona koristili vosak. (Benson G. G.; Hemingway, S. R.; Leach, F. H.

(1978) Composition of the wrappings of an ancien Egyptian mummy, J Pharma Protocol) Vosak

se još koristio za čuvanje starih svitaka papirusa i slika. Vosak se pominje čak 32 puta u jednom

drevnom Egipatskom spisu koji datira još iz 1550. godine pre nove ere. (Crane, E. (1983) The

archeology of Beekeeping, Gerald Duckworth and Co. Ltd, London)

Vosak su u drevnim vremenima koristili i Persijci, isto prilikom balzamovanja, dok su

Rimljani previli maske svojim mrtvima i skulpture prirodnih veličina. Reč mumija zapravo potiče

od Persijske reči, što u prevodu znači

vosak. Pored balzamovanja, vosak se

koristio kao i građevinski materijal.

(Stefan Bogdanov, (2009) The

Beeswax book, Bee Product Science)

Vosak je često spominjan u

raznim mitovima, alli najzanimljivi

mit jeste o Ikaru, sinu Grčkog

arhitekte Dedalusa, koji je pokušao

da pobegne sa Krita, tako što je

napravio krila izgrađena od perja i

voska. Letedi previsoko, Ikarova krila

su se otopila sletevši u Egejsko more,

gde se tragično završio njegov život.

U najpoznatijoj Kineskoj

medicinskoj knjizi “Šen Nungova Knjiga Bilja’’ ubraja se vosak kao jedan od najdelotvornijih

medicinskih supstanci. (Rit, T.; Behrer, R., (1999), Beeswax through the ages)

Kako se koristio u drevnim vremenima, vosak i dan danas ima izuzetno veliku primenu

širom sveta.

Proizvodnja voska

Slika 6 Pčele na sadu proizvode vosak. (http://www.orthodoxcandles.com/beeswax-candles-pictures/2012/05/worker-honey-bees-making-wax-combs.jpg)

12

Produkcija voska započinje se na cvetnim poljima, sa kojih pčele skupljaju polen i nektar. U

košnicama nektar se pretvara u med, dok od određene količine nastaje vosak. Vosak nastaje u

voštanim žlezdama, koje su smeštene na sternitima 4-7 abdomenalnog segmenta. Voštane

žlezde su ustvari izmenjene hipodermalne delije hitinskog omotača, spolja pokrivene glatkom

providnom kutikulom tzv. ogledalcima. Iz voštanih žlezdi se izlučuje teški vosak koji se u

kontaktu sa vazduhom stvrdnjava, i taloži se sa strane svagog ogledalca u oblliku pločica. Pčele

izgrađuju sade tako što žvadu voštane pločice i mešaju ih sa pljuvačkom. Jedno pčelinje društvo

može da stvori 5-7 kg voska godišnje. (http://www.pcelarstvo-radosevic.hr/pcelinji-

proizvodi/vosak/ ; http://en.wikipedia.org/wiki/Beeswax)

Sastav i karakteristike voska

Vosak je izgrađen iz mešavine raznih jedinjenja počev od masnih kiselina, etara, viših

alkohola i ugljenih hidrata sa velikom molekularnom težinom.Vosak se lako topi, u opsegu od

56-64 stepena, miriše na med biljaka od kojih je skupljen. (Pantelic, P. (2001), Azbuka

Pčelarstva, Beograd)

Primena voska

Vosak se koristi:

1. za pravljenje sveda 2. u kozmetici ( za izradu sapuna, različitih krema za lice, kosu, noktiju, grožđanih masti,

dezodoranasa, maskara, karmina) 3. u farmaciji (za izradu masti i melema) 4. za glancanje i održavanje nameštaja 5. balzamovanje 6. u stomatologiji 7. u vajarstvu i slikarstvu 8. za poliranje bronze 9. za izradu bojica 10. održavanje skija 11. u rekonstrutivnoj hirurgiji 12. kao aditiv (E901) 13. za ukrašavanje jaja u zemljama Istočene Evrope (npr. u Srbiji)

13

Pčelinji otrov - apitoksin

Apiterapija i imunoterapija,

prvi put se sredu u Hipokratovim

spisima 400 godina pre nove ere.

Hipokrit ne samo da predstavlja

najvažnijeg antičkog lekara, ved i

važi za najistaknutijeg medicinara

svih vremena. On je smatrao da

med, vazduh i voda predstavljaju

najvažnije supstance u održavanju

zdravlja čoveka. Pre 1200.godina

Karlo Veliki i Ivan Grozni u

Srednjem veku su zahvaljujudi

reumatskom dejstvu apitoksina

izlečili giht. Još jedna zanimljiva

činjenica je da Mao Ce-Tung

zahvaljujudi ovom otrvovu doživeo

duboku starost. Uprkos primeni

apitoksina u antičkoj Grčkoj i

Srednjem veku, moderna medicina ne prihvata ovu vrstu lečenja. Jedan od razloga leži u

farmaceutskim kompanijama koje nemaju potpuni monopol u produkciji ove supstance.

Nažalost apitoksin nema funkciju prilikom oralne upotrebe.

(http://www.pcelarstvo.org/pcelarski-clanak/pcelinji-otrov-kao-lek-108)

Slika 7 Primena pčelinjeg voska. (http://www.ecolivingexperts.com/wp-content/gallery/images/beeswax-soap.jpg)

Slika 8 Pčela sa prikazanom žaokom I rezervoarom otrova. (http://medicalimages.allrefer.com/large/insect-stings-and-allergy.jpg)

14

Nastanak pčelinjeg otrova

Pčelinji otrov nastaje u žlezdama koje predstavljaju sastavni deo tzv.žaočnog aparata. Oko

žaoke se nalazi jadan par žlezda (svaka žlezda se nalazi sa jedne strane žaoke) i rezervoar gde se

otrov nagomilava i prilikom uboda pčele ubrizgava u telo žrtve. Pčelinji otrov se stvara u

otrovnim žlezdama kod pčela starih 3 dana, dok maksimalnu količinu stvaraju pčele starosti 2-3

nedelje. Količinu otrova koje starijie pčele proizvode je manja. Maksimalna količina pčelinjeg

otrova postiže se u prolede i leto, tj. tokom sezone. Jedna pčela u proseku proizvede 0,15 mg.

Vede količine otrova dobijaju se posebnom tehnikom skupljanja. (http://www.pcelarstvo-

radosevic.hr/pcelinji-proizvodi/otrov/ )

Karakteristike pčelinjeg otrova

Specifična težina apitoksina iznosi 1,13131, gorkog je ukusa i oporog mirisa. pH vrednotst iznosi

negde između 4,5 i 5,5. Rastvorljiv je u vodi, dok za raziku od propolisa ne može se rastvoriti u

alkoholu. Izgrađen je iz velikog broja jedinjenja kao što su peptidi (melitin, apamin, adolpin i

drugi), enzimi kao fofolipaza, amini kao što su histamin, epinefrin i drugi.

(http://www.pcelarstvo.org/pcelarski-clanak/pcelinji-otrov-kao-lek-108;

http://en.wikipedia.org/wiki/Apitoxin)

Skupljanje pčelinjeg otrova

Od sredine 1950-tih apitoskin sakuplja se takozvanom metodom elektro šoka koja

stimuliše pčele na napad.

Svaki uređaj se sastoji iz:

1. akumulatora ili baterije koja uređaj snabdeva strujom 2. aparature za trensformaciju struje 3. kolektorskog okvira

Kolektorski okvir izgrađen je iz: žičane mreže, staklene pločice, tanke polietilenske membrane.

15

Okvir se uobičajeno postavlja na ulazu u košnicu, povezanim za izvor struje. Kolektorski

okvir je uglavnom izgrađen od drveta ili plastike prožetih žičanom mrežom ispod koje se nalazi

staklo prekriveno elastičnom ili plastičnom (polietilenskom) membarnom kako bi se izbegla

kontaminacija. Stimulisane strujom, pčele bodu kroz membranu i ubrizgavaju svoj otrov na

staklenu ploču. Kada se otrov stvrdne, struže se sa pločice i skladišti na temperaturi od 0 do 5 C0

nekoliko dana. U apiterapiji najčešde se koristi suvi lizofizirani otrov, dok u alergologiji posebno

očišden pčelinji otrov.

(http://www.ibiblio.org/pub/academic/agriculture/entomology/beekeeping/general/venom_th

erapy/bevenfaq.html)

Upotreba pčelinjeg otrova

Apiktoksin u umerenim količinama utiče blagotvorno na zdravlje ljudi, i minimalne

količine utiču pozitivno na zdravlje. On je izuzetno efikasan katalizator. Jako je koristan u

lečenju svih bolesti koje uključuju stvarnje tromba kao što su angina pektoris, ifarkt miokarda i

tromboflebitis jer smanjuje lepljivost krvi. (http://www.glas-javnosti.rs/clanak/slobodno-

vreme/glas-javnosti-18-12-2008/pcelinji-otrov-apitoksin)

Jača organizam, uklanjujudi bol, nesanicu i loše raspoloženje. Dokazano je da apitoksin

takođe utiče i na radikulitis, išijas, dečiju cerebralnu paralizu, Parkisonovu bolest, multipleks

sklerozu, bolesti proširenih vena i druge. Koristan je kod upale oka, muške i ženske neplodnosti,

bronhijalne astme, ima podmlađujudi efekat i utiče na telesnu težinu. Otrov pčela je efikasan u

otklanjanju hirurških ožiljaka, ali i ožiljaka nastalih od opekotina. Naučnici iz Australije u svojim

eksperimentima su dokazali da metilin (najvažnija komponenta apitoksina) utiče na uklanjanje

kancera i tumora. Mehanizam se zasniva na inhibiciji kaldmodulina.

(http://artlife.info/pcelinji%20otrov.htm)

Uloga različitih komponenti apitoksina

Melitin - najvažnija supstance apitoksina, po prirodi peptid. Ima ulogu u smanjivanju

krvnog pritiska, sprečava. zgrušavanje krvi, deluje antibakterijski, štiti od zračenja, deluje na

centralni nervni sistem dok velike količine izazivaju upalu bol i grčenje bronhija.

Fosfolipaza AZ - enzim koji uništava fofolipide i time razara delijsku membranu eritrocita

. Smanjuje krvni pritisak, jak alergen i zbog ovoga predstavlja najštetniji deo apitoksina.

16

Hijaluronidaza - enzim koji omogudava dalje prodiranje apitoksina u tkivno. Proširuje

krvne sudove i povedva njihovu propustljivost, tako da pri tome dolazi do povedane

prokrvljenosti. Alergen.

Kisela fosfataza - alergen.

Proteaza inhibitor - ima ulogu smanjujivanju aktivnosti različitih proteaza poput tripsina,

himotripsina i drugih. Zaustavlja krvarenje.

Apamin - biološki aktivan peptid, nervni otrov.

Adolapin - ima ulogu u ublkaživanju bolova i deluje antireumatski.

Histamin - ima ulogu u proširivanju krvne sudove.

17

Zaključak

Pčele su insekti koji predstavljaju veoma veliku i raznovrsnu porodicu. One nas

podučavaju kako jedna zajednica može da funkcioniše besprekorno. Kod njih svako ima svoj

zadatak, a njihovo zaduženje je da vode računa o “najvažnijem” članu - matici, hranedi je

posebnom hranom koja se naziva matična mleč. Koliko su zdravi njihovi proizvodi govori i sama

činjenica da čovek svakodnevno koristi pčelinje proizvode, kako u ishrani tako i u kozmetičkoj

industriji (vosak za kozmetičke preparate, otrov kao prirodni stimulans regeneracije tkiva...) i

medicine(propolis za najrazličitije vrste tableta itd.). Danas je postalo nezamislivo da razni

recepti za kolače prolaze bez najslađeg proizvoda - meda. Med je jedan jedini proizvod koji

nastaje bez narušavanja ekološke ravnoteže, a koji je opet zanemaren usled velike

industrilizacije i proizvodnje šedera. Zbog toga bi trebalo da se više pažnje posveti ovim malim,

značajnijim insekima, predanim čovečanstvu.

18

Literatura

Jovan Kulinčevid,(2006), Pčelarstvo, Beograd

Naum Petrovič Jojriš, Pčele i medicina

Miodrag Staletid, (2001), Pčelarstvo u 1000 pitanja i odgovora, Kragujevac

Dr Stojmir Mladenov, (1967), Med i lečenje medom, Sofija

Benson, G. G.; Hemingway, S. R.; Leach, F. H., (1978), Composition of the wrappings of

an ancient Egyptian mummy, J Pharm Pharmacol

Crane, E. (1983), The archeology of Beekeeping, Gerald Duckworth and Co. Ltd, London

Rit, T.; Behrer, R. (1999), Beeswax through the ages

Bogdanov, S. (2009), The Beeswax Book, Bee Product Science

Pantelid, P. (2001), Azbuka Pčelarstva, Beograd

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D1%81%D0

%BD%D0%B0_%D0%BF%D1%87%D0%B5%D0%BB%D0%B0

http://www.pcelarstvo.org/pcelarski-clanak/pcelinji-otrov-kao-lek-108

http://www.glas-javnosti.rs/clanak/slobodno-vreme/glas-javnosti-18-12-2008/pcelinji-otrov-

apitoksin

http://www.pcelarstvo-radosevic.hr/

http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9F%D1%87%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%9A%D0%B8_%D0%

B2%D0%BE%D1%81%D0%B0%D0%BA

http://bee-hexagon.net/files/file/fileE/Wax/WaxBook1.pdf

http://toolonginthisplace.files.wordpress.com/2009/10/big-bee-goddess_bm_gr18604-1234.jpg

http://amorfa.org/proizvodi/med4.jpg

http://imageshack.us/photo/my-images/686/dscf4215.jpg/sr=1

http://www.orthodoxcandles.com/beeswax-candles-pictures/2012/05/worker-honey-bees-

making-wax-combs.jpg

http://www.ecolivingexperts.com/wp-content/gallery/images/beeswax-soap.jpg

http://medicalimages.allrefer.com/large/insect-stings-and-allergy.jpg

http://amorfa.org/proizvodi/mlijec2.jpg

http://www.healthcareguaranteed.org/images/propolis.jpg

http://www.ibiblio.org/pub/academic/agriculture/entomology/beekeeping/general/ven

om_therapy/bevenfaq.html

http://artlife.info/pcelinji%20otrov.htm