Seminarski Rad Bakar

5/27/2018 Seminarski Rad Bakar

1/13

1

Sadraj:1.Naziv2. Legure bakra3. Legure bakra sa cinkom-MESINZI4. Specijalni mesinzi5. Specijalne bronze i druge legure Cu6. Crveni liv7. Legure bakra sa kalajem-Kalajna bronza za livenje8. Legure bakra sa kalajem-Kalajna bronza za gnjeenje9. Tehnicke legure bakra10.Bakar s manjim dodacima primesa11.Dobijanje bakra12.Bakarne cevi I transport vode za pie13.Osobine14.Jedinjenja15.Upotreba16.Prednosti bakra17.Bioloski znacaj18.Bakarno doba19.Alhemija


2/13

2

Naziv

Bakar je poznat od davnina, kao osnovni sastojakbronze.Zapravo, poznat je joupraistorijsko doba,pa se i doba u ljudskojistoriji nazivabakarnim dobom.Stari Grci su

ga nazivali halkos, ali su tako takoe nazivali imesing i bronzu. Danas je ova re deo

kovanica za razne minerale koji sadre bakar poputhalkopirita ihalkozina,abakrorez sejo naziva ihalkografija.

Latinski naziv za bakar je cuprumiz kojeg je izveden simbol za elemenat. Ovaj naziv

vodi poreklo od izraza cyprium aesto znaikiparskimetal ili kiparska bronza. Od ovognaziva vode poreklo nazivi naengleskom,francuskom,nemakom,holandskom,norvekom,finskom,vedskom,islandskom,danskom,panskomiportugalskom

jeziku.Uslovenskim jezicimapreovladava izraz izstaroslovenskog jezika,koji se i

uSrbiji nekada koristio kao med,imenica enskog roda koja je oznaavala i bakar imesing. Danas se u Srbiji naziv vie ne koristi, a poreklo rei nije razjanjeno. Ovaj izraz

je u svomudbenikuOsnovi hemije koristioprofesorBorislav Todorovi(1846-1925),

ali je zbog toga dobio negativnurecenzijuSime Lozaniasa komentarom da je takav islini nazivi suvie posrbljen. U Srbiji se ustalio naziv bakar koji je preuzet izturskog

jezika.Ovakav izraz alternativno koriste iBugari,Albanci iGrci.

Italijanski,maarskiirumunski jezik koriste naziv izveden od latinskog aeramen, aalternativno se taj naziv koristi i uTurskoj iFinskoj.
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B7%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B7%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B0%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%BE_%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B5%D1%81%D0%B8%D0%BD%D0%B3http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A5%D0%B0%D0%BB%D0%BA%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%80%D0%B8%D1%82&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A5%D0%B0%D0%BB%D0%BA%D0%BE%D0%B7%D0%B8%D0%BD&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B0%D0%BA%D1%80%D0%BE%D1%80%D0%B5%D0%B7http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A5%D0%B0%D0%BB%D0%BA%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B0&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B8%D0%BF%D0%B0%D1%80http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B5%D1%82%D0%B0%D0%BBhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BD%D0%B3%D0%BB%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%86%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%BE%D1%80%D0%B2%D0%B5%D1%88%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%BE%D1%80%D0%B2%D0%B5%D1%88%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A8%D0%B2%D0%B5%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A8%D0%B2%D0%B5%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A8%D0%B2%D0%B5%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A8%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A8%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A8%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%80%D1%82%D1%83%D0%B3%D0%B0%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%80%D1%82%D1%83%D0%B3%D0%B0%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D1%86%D0%B8http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A3%D1%9F%D0%B1%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A3%D1%9F%D0%B1%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A3%D1%9F%D0%B1%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D1%84%D0%B5%D1%81%D0%BE%D1%80http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%A2%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_(%D1%80%D0%B5%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80_%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B0)http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%A2%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_(%D1%80%D0%B5%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80_%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B0)http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%A2%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_(%D1%80%D0%B5%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80_%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B0)http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B5%D1%86%D0%B5%D0%BD%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%D0%9B%D0%BE%D0%B7%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%9Bhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%D0%9B%D0%BE%D0%B7%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%9Bhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%D0%9B%D0%BE%D0%B7%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%9Bhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D1%83%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D1%83%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D1%83%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B1%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D1%80%D1%87%D0%BA%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%92%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%92%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%92%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D1%83%D0%BC%D1%83%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D1%83%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D1%83%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D1%83%D0%BC%D1%83%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%92%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D1%80%D1%87%D0%BA%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B1%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D1%83%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D1%83%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D1%83%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%D0%9B%D0%BE%D0%B7%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%9Bhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B5%D1%86%D0%B5%D0%BD%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%A2%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_(%D1%80%D0%B5%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80_%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B0)http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D1%84%D0%B5%D1%81%D0%BE%D1%80http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A3%D1%9F%D0%B1%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D1%86%D0%B8http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%80%D1%82%D1%83%D0%B3%D0%B0%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%80%D1%82%D1%83%D0%B3%D0%B0%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A8%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A8%D0%B2%D0%B5%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%BE%D1%80%D0%B2%D0%B5%D1%88%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%86%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BD%D0%B3%D0%BB%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B5%D1%82%D0%B0%D0%BBhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B8%D0%BF%D0%B0%D1%80http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A5%D0%B0%D0%BB%D0%BA%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B0&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B0%D0%BA%D1%80%D0%BE%D1%80%D0%B5%D0%B7http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A5%D0%B0%D0%BB%D0%BA%D0%BE%D0%B7%D0%B8%D0%BD&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A5%D0%B0%D0%BB%D0%BA%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%80%D0%B8%D1%82&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B5%D1%81%D0%B8%D0%BD%D0%B3http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%BE_%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B0%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B7%D0%B0


3/13

3

Legure bakra

Kao konstrukcioni materijal ist bakar nema zadovoljavajue osobine za razliku odnjegovih legura. Najvanijilegirajui elementi u leguramabakra su Zn, Sn, Al, Be, Ni,Mn, Si, Ag i Au. Oznaavanje i klasifikacija legurabakra. Prema bivem jugoslovenskom

standardu, legure bakra se oznaavaju slovnim i brojanim simbolima. Prva slovnaoznaka pripada hemijskom simbolu bakra, kao osnovnom metalu, posle koje se u nizu

navode hemijski simboli legirajuih elemenata po uticajnosti i brojane oznake kojepokazuju njihov procentualni sadraj. Legure bakra se dele na legure Cu za gnjeenjeIlegure Cu za livenje.

Dijagram stanja legura CuZn


4/13

4

Jednofazne oblasti na dijagramu stanja odgovaraju podrujima stabilnosti razliitihvrstih radtvora (, , , , ). Izmeu jednofaznih postoje i dvofazne oblasti koje sedobijaju razliitimkombinacijama u vrstom stanju i reakcijama iz tenog stanja. Svakaod ovih strukturnih oblasti se odlikuje itavim nizom osobina koje se meusobnoznaajno razlikuju. Sa porastom sadraja Zn do 50% vrstoa raste, a zatim nagloopada to je karakteristika i svojstava plastinosti iji se pad javlja ve posle sadraja Znod 30%, dok tvrdoa pokazuje stalnu tendenciju porasta. Ovakva promena osobina, ali iodgovarajua tehnoloka svojstva, uslovila su iprimenukoriste se legure sa najvie do50% Zn.. Sa porastom sadraja Zn u legurama javlja se i poveana sklonost ka koroziji,

posebno selektivnoj i naponskoj koroziji

Legure bakra sa cinkom-MESINZISa porastom sadraja cinka, vrstoa i plastinost mesinga prvo rastu, zatim nagloopadaju, dok tvrdoa stalno raste.

Specijalni mesinziNajvanije vrste mesinga su date u tabeli:

Naziv Oznaka Sadraj Zn % Primena

Crveni tombak CuZn10 911Elektrotehnika I ukrasni

predmeti

Svetlocrveni

tombakCuZn20 1922

Elektrotehnika I ukrasni

predmeti, metalna creva

uti tombak CuZn30 3128

Kondenzatorske I druge

cevi za duboko izvlaenjeaure

Mesing za obradu

gnjeenjemCuZn37 3528

Osnovna legura za hladnu

deformaciju, cevi, limovi

opruge, zavrtnji

Mesing za kovanje CuZn40 3841Za deformaciju u hladnom

I toplom stanju: ice,okovi, brave, zavrtnji

Tvrdi mesing CuZn40Pb2 4044+2%Pb

Osnovna legura za obradu

strugotine: mesing za

graviranje, zavrtnje,profile


5/13

5

Specijalni mesinzi su legure Cu sa Zn kod kojih su, radi poboljanja odreenih osobina(vrstoa, otpornost prema koroziji, otpornost prema habanju), dodate i manje koliinedrugih metala (Ni, Mn, Fe, Pb). Koliina dodatnih legirajuih elemenata je takva da oniutiu na poboljanje osobina, ali ne utiu na promenu strukturnog stanja mesinga.Legure Cu sa Snkalajne bronze. Kalajne bronze su legure koje nalaze primenu umainogradnji zbog izuzetne otpornosti prema koroziji, visoke tvrdoe i vrstoe, kao ivelike otpornosti prema habanju (zavrtnjevi, zupanici, fina sita, propeleri). Kao i kodmesinga, osobine kalajnih bronzi zavise od njihove strukture, odnosno sadraja Sn.Bakar sa kalajem obrazuje dijagram stanja legura sa deliminom rastvorljivou uvrstom stanju. Prema dijagramu stanja postoji itav niz jednofaznih i dvofaznih oblasti,ali su od interesa samo legure sa najvie do 22%SnSpecijalne bronze i druge legure Cu

Legure u kojima se pored Cu, iji je minimalni sadraj odreen na 78%, nalaze i Al, Pb,Ni, Mn, Si i Be u kombinaciji sa Sn ili bez njega su oznaene kao specijalne bronze. U

zavisnosti od toga koji je legirajui element glavni, najuticajniji, razlikuju se Al, Pb i Bebronze. Sve specijalne bronze se odlikuju visokom otpornou prema koroziji, dobrimkliznim osobinama, velikom elektrinom provodljivou i srednjim nivoom vrstoe itvrdoe.

Crveni livje legura sa najmanje 84% Cu, dok su ostali elementi Sn i Zn, a ponekada i

Pb. Upotrebljavaju se za izradu: armature za vodovodne i parovodne instalacije koje su

pri radu izloene povienim temperaturama do 325C, puastih tokova, cevnih

prirubnica.Novo srebro je legura Cu, Ni i Zn, koja ima dobra svojstva plastinog deformisanjavaljanjem, kovanjem i presovanjem u toplom stanju, kada je sadraj Cu manji. Pri veimsadrajima Cu, moe da se plastino deformie u hladnom stanju kovanjem I

presovanjem. Koristi se za izradu raznih dekorativnih predmeta, delova u preciznoj

mehanici i optici, za izradu kljueva, opruga i limova namenjenih za duboko izvlaenje.


6/13

6

Legure bakra sa kalajem-Kalajna bronza za livenje

Kalajne bronze za livenje imaju u svom sastavu 9-15% kalaja sa dodatkom fosfora koji

igra ulogu dezoksidatora radi odstranjivanja vrlo krtih ukljuaka oblika oksida kalajaSnO.

Struktura livene kalajne bronze u znatnoj mjeri se razlikuje od ravnotenog stanja,jer vei pri sadraju 5% kalaja se u strukturi javlja -faze.Takonejednorodni -vrsti rastvor u procesu ovravanja stvara dendritnu strukturu,a pojava-faze oteava plastinu preradu.Kalajna bronza ima veoma malo skupljanje,ispod 1 %,zbog ega se ona moe

primijeniti i za umjetniki liv.Meutim,ima slabu itkost zbog ega u cjelokupnojzapremini se javljaju sitne pore koje umanjuju hermetinost.Kalajna bronza tipa P.CuSn12 je jedna od najee primjenjenih bronzi ovog tipa,a koristise za izradu kliznih leita i kliznih ploa.Kalajna bronza tipa P.CuSn12,C.CuSn12 i N.CuSn12 su veoma otporne prema habanju

zbog ega se primjenjuju za klizne ploe.Kalajne bronze tipa P.CuSn10 i N.CuSn10 su veoma otporne na habanje i primjenjuju se

za armature,pune tokove,klizna leita i sl.Kalajne bronze se radi poboljanja svojstava termiki obrauju putemhomogenizacionog arenja,rekristalizacionog i arenja radiotklanjanjaunutranjih napona.


7/13

7

-Homogenizaciono arenje izvodi se zagrijavanjem na temperaturi 650-750C utrajanju nekoliko desetina asova.To dugotrajno arenje je neophodno zbog vrlo male

brzine difuzije kalaja u bakru.Potpuna jednorodnost strukture nastaje tek

poslije viestrukog arenja i izvedene plastine preradre.-Rekristalizaciono arenje izvodi se u toku hladne plastine obrade kaomeuoperacija radi poboljanja sposobnosti plastine obrade nahladno.Zagrijavanje se vri na temperaturi 600-650C,zavisno od stepena

prethodne plastine deformacije,u relativno kratkom vremenu.-arenje radi otklanjanja unutranjih napona izvodi se zagrijavanjem na 200c

poslije izvedenih tehnolokih procesa kao to su livenje i topla plastina obrada.S obzirom na navedena svojstva kalajne bronze se najee koriste za mainskedijelove koji su izloeni jakom trenju,pritisku,dinamikom optereenju ikorozionim uticajima.u Tabelam 1 i 2 dat je pregled legura bakra za livenje sa

naznakom primjene.Tabele 3 i 4 daju pregled i primjenu legura bakra koje se

koriste za gnijeenje.Od livenih kalajnih bronzi izrauju se klizna leita,puni prenosnici,dijelovi

pumpi,razliita armatura.Kalajne bronze za gnijeenje slue za izraduopruga,zavrtnjeva,ianog pletiva,kondenzatorskih cijevi.

Legure bakra,koje kao osnovni dodatak sadre kalaj,ine bazni tip bronzi.Telegure imaju visok nivo vrstonih karakteristika,otporne su na habanje ikoroziono su postojane.Na slici 4. dat je binarni sistem Cu-Sn.U tom binarnom

sistemu bazna faza je i ona predstavlja vrsti rastvor kalaja u bakru,a ima PCKreetku.Sa gledita sadraja kalaja u bronzama mogue ih je podijeliti na etiri osnovnatipa:

a) Legure, sa sadrajem Sn do 8 %, predviene za izradu limova i ica. Ove sulegure plastine i deformabilne na hladno.

b) Legure, sa sadrajern Sn 8-12 %, koriste se za izradu mainskih elemenata,visoko optereene 1eajeve i armature, otporne na koroziju, npr. u morskoj vodi.c) Legure, sa sadrajem Sn 12-2O %, iroko se koriste za 1eajeve.d) Legure, koje sadre 20-25 %Sn, koriste se za izradu crkvenih zvona. Ovelegure su veoma tvrde i relativno krte, pa se prvenstveno koriste u livenom

stanju.Ipak je samo mali broj tehniki koritenih bronzi konstruisan samo na osnovu

bakra i kalaja, naime obino su tehnike varijante bronzi kompleksnije legirane,da bi se dostigao vii nivo traenih mehaniko-meta1urkih osobina.


8/13

8

Legure bakra sa kalajem-Kalajna bronza za gnjeenje

Kalajne bronza za gnjeenje u svom sastavu imaju 3-10% kalaja i dodatak malih koliinafosfora.

Kalajna bronza tipa CuSn5 primjenjuje se za kablovske spojnice,opruge koje sprovode

elektrinu struju.Kalajna bronza tipa CuSn7 primjenjuje se za opruge svih vrsta za elektroindustriju,savitljive cijevi manometara,metalne tkanine,mree za sita,klizajua tela i sl.Kalajna bronza tipa CuSn9 koristi se isto kao kod tipa CuSn7 ali u sluajevimakada je potrebna jo vea otpornost na habanje a i vea koroziona postojanost.

Na svojstva vrstoe kalajne bronze utie primenjeni stepen hladne deformacije. Tako dasa porastom procenta deformacije raste tvrdoa,zateznavrstoa i granica teenja.Posljednjih godina,s obzirom na cijenu kalaja,primjenjuju se bronze u kojima se kalaj

zamjenjuje cinkom. Radi poboljanja obradivosti rezanjem ovim legurama se dodaje

olovo, a radi poveanja zatezne vrstoe legurama se dodaje nikl ili mangan.Tehnicke legure bakra

Sadrze najmanje 99.5% bakra, a ostalo su primese. Upotrebljavaju se za izradu prekidaca,

elektronskih cevi, cevi za kondenzaciju, grejaca, radijatora,bojleraBakar s manjim dodacima primesa

Ima visok procenat bakra(98%), a osobine zavise od primesa. Upotrebljavaju se za

elektricne delove aparata koji zagrevaju ili leme, za izradu posudja, elektricnih vodova,

elektroda za zavarivanje, elektromotora

Dobijanje bakraBakar se najcesce dobija iz ruda kojima ga ima relativno malo (2-

5%),stoga se mora prethodno koncentrisati uklanjanjame jalovine. Koncentrisanje se vrsi

postupkom flotacije tako da se sitno samlevena ruda pomesa sa puno vode u koju je

dodano sredstvo zapenjenje (posebna vrsta ulja). Ruda zaostaje u povrsinskom penecem

sloju jer se ne kvasi ,a jalovina tone na dno. Daljim postupkom izdvaja se ulje i vraca

nazad u proces flotacije ,a nastali koncentrat ide u daljnju preradu. Mehanicka priprema

rude dalje obuhvata sledece operacije: drobljenje i klasiranje,susenje, briketiranje I

mesanje rude sa istopljenim dodatkom, dok se hemijska priprema svodi na zarenje I

podesavanje sastava istopljenog dodatka.


9/13

9

Bakarne cevi i transport vode za piceBakar je prirodan materijal i od njega izradjene cevi preporuuju se za transport pijaevode; ujedno, svojim biolokim svojstvima -bakar dodatno zatiuje kvalitet pijae vodeod irenja raznih bakterija.

Na unutranjoj povrini bakarnih cevi, nema nagomilavanja krenjaka iz vodePrilikom prolaska vode kroz novebakarne cevi obrazuje se trajni zatitni sloj naunutranjoj povrini cevi (debljine nekoliko desetih delova milimetara) to omoguavanjihovo nesmetano korienje u instalacijama za snabdevanje vodom za pie (pomenutitrajni zatitni sloj spreava eroziju unutranje povrine cevi).

Osobine

isti bakar je crvenkasto-braon boje, mek metal, vrlo veliketoplotne ielektrineprovodljivosti.Navazduhu ne podlee koroziji, ali dugim stajanjem na njemu bakar seprevlai zelenom patinom baznih soli bakra (hidroksi karbonata, hidroksisulfata ili

hidroksihlorida). Ako se u vazduhu nalazi velika koliinasumpordioksida umesto zelenepatine stvara se crni slojbakar sulfida.

Moe se dobiti reakcijom metala i vodenog rastvora bakarne soli.

Jedinjenja

CuSO4 ima baktericidne osobine, a bezvodni je jaka stipsa (upija vodu). Kompleksna

jedinjenja bakra su stabilna, ipak dosta lako se menja oksidacion broj bakra u takvim

jedinjenjima i zato se ona esto koriste kao katalizatori. Vodeni rastvori soli bakra imajuintezivnu zelenu, a rastvori soli bakra intenzivnu plavu boju. Bakar sa kalajem, cinkom,

molibdenom i drugim prelaznim metalima ini grupu rastopa koji se uopteno nazivajubronziti. Od njih su najpoznatiji: tombak koji podsea na zlato i koji ima veoma dobremehanike osobine i otpornost na koroziju.Zbog visoke take topljenja, bakar se vrlo dobro legira sa drugim metalima. Najee selegira sa: cinkom, kalajem, niklom, aluminijumom, manganom, silicijumom,

berilijumom, srebrom i zlatom (ime se znaajno poboljavaju njihove mehanikeosobine).

Prema prirodi legiranih elemenata postoje:

a. legure bez cinka (bronze) i

b. legure sa cinkom (mesing, crveni liv).
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%BE%D0%BF%D0%BB%D0%BE%D1%82%D0%BD%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%95%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%95%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%95%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B0%D0%B7%D0%B4%D1%83%D1%85http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%83%D0%BC%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%B4%D0%B8%D0%BE%D0%BA%D1%81%D0%B8%D0%B4http://sr.wikipedia.org/wiki/Bakar_sulfidhttp://sr.wikipedia.org/wiki/Bakar_sulfidhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%83%D0%BC%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%B4%D0%B8%D0%BE%D0%BA%D1%81%D0%B8%D0%B4http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B0%D0%B7%D0%B4%D1%83%D1%85http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%95%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%95%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%BE%D0%BF%D0%BB%D0%BE%D1%82%D0%BD%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82


10/13

10

Upotreba

Bakar se masovno upotrebljava za proizvodnju:

elektrinih provodnika - ice (i uopte u elektronici); cevi (namenjene instalacionim sistemima vodosnabdevanja i gasa, grejanja,

rashladnimpostrojenjima i uredjajima, kolektorima za korienje suneveenergije, izmenjivaima toplote, izradi raznovrsnih grejaa, protivpoarnimsistemima...);

fitinga (kolena za spajanje bakarnih cevi); kablova; limova (za pokrivanje krovova...); bronze (primena u mainogradnji, za izradu opruga, zavrtnja...); mesinga (primena u elektrotehnici, za izradu ipki, ice, ukrasnih predmeta...).

Ne postoji niti jedna industrijska oblast gde bakar nema svoju korisnu primenu (no,

najzastupljeniji je u industriji rashladne i bele tehnike, mainskoj industriji, brodogradnji,hemijskoj industriji, industriji motornih vozila, prehrambenoj industriji, gradjevinarstvu,

raunarskoj industriji, industriji telekomunikacionih uredjaja, medicini, hemijskojindustriji...).

Prednosti bakra elektroprovodljivost;

Najveu elektroprovodljivost poseduju: platina, zlato, srebro i bakar. Obzirom daje od svih pomenutih metalabakar

- najjeftiniji i

- koliinski najrasprostranjenijinjegova upotreba u postupku prenoenja elektrine energije je najisplativija ipraktino, ovoga trenutka, nezamenljiva.

odlina toplotna provodljivost;Bakar se koristi u izradi najrazliitijih proizvoda (za koje se prevashodno koriste

bakarne cevi raznovsnih oblika i dimenzija) ija je primarna namena zagrevanje ilirashladjivanje. Ujedno, zbog svojstva brzog prenosa toplote, bakar je materijal

koji se koristi i za izradu posudja za spremanje hrane.

dugovenost;Postojanost proizvoda od bakra je injenica koju posebno apostrofiramo. Samo

postojanje mnogih sistema za snabdevanje vodom izradjenih od bakarnih cevi

(vie milenijuma pre Hristovog rodjenja, na prostoru starog Egipta) i njihovaniuemu nepromenjena upotrebna vrednost je sasvim dovoljan dokazdugovenosti.

visoka plastinost;Bakar je materijal neverovatno pogodan za svakovrsnu obradu i izradu

najrazliitijih formi.


11/13

11

otpornost;Proizvodi napravljeni od bakra otporni su na raznovrsne spoljne uticaje (bakarne

cevi trpe visoke pritiske fluida koji se kroz njih proputaju i imaju odlinuotpornost na agresivne spoljne faktore).

baktericidno svojstvo;Bakar poseduje anti bakterijsko dejstvo (spreava razvoj bakterija). Imajui u vidudato svojstvo, bakarne cevi se preporuuju za transport vode za pie.

sigurnost u upotrebi;Proizvodi od bakra, ukoliko se koriste na propisan nain, mogu posluiti igeneracijama koje dolaze (kao primer navodimo da vodovodni sistemi izradjeni od

bakarnih cevi podnose vie ciklusa potpunog zamrzavanja-odmrzavanja, bezpromene njihovih svojstavabez ikakvog oteenja).

mogunost recikliranja;Mogunost recikliranja i ponovna upotrebe bakra bez ikakve promene njegovih

svojstva (sa minimalnim gubicima prilikom postupka recikliranja cca. 0,01%) jejedno od njegovih glavnih karakteristika. Na osnovu podataka Evropskog Instituta

za bakar, prema trenutno dostupnim podacima, od 15.000.000 tona bakra koliko se

godinje utroi u svetu itavih 40% (ili 6.000.000 tona) dolazi iz recikliranjaotpadnog bakra (bakra iz razliitih formi/oblika). Postupak recikliranja je, ujedno,i vid utede (tj. recikliranje daje mogunost da se zaliha bakra iz zemljine koreeksploatiu umerenije). Sa stanovita potronje energije i angaovanja materijalnihresursa, recikliranje(u odnosu na kompletan postupak proizvodnje od rude do

metala) predstavlja najjeftiniji nain dolaska do bakra. Oko 80% bakra, ikada

proizvedenog, jo uvek je u upotrebi. korozivna postojanost; on je ekoloki - prirodni materijal; otporan je na ultraljubiasto zraenje; ne apsorbuje organske substance; otporan je na inkrustaciju;

Na unutranjoj povrini bakarnih cevi ne dolazi do nagomilavanja krenjaka izvodeto je inae redovna pojava kod vodovodnih instalacija izradjenih oddrugih materijala.

od njega je mogue izraditi iroku paletu legura; nije zapaljiv; veoma je dekorativan.

Specifina crvena boja predmeta od bakra je veoma topla, prijatna i nenametljiva,ujedno, ona vremenom (pod uticajem atmosferskih prilika) prelazi u plemenitu

patinu. Bakar je metal koji se u formi svojih legura najee koristi prilikom izraderaznovrsnih umetnina (prevashodno u izradi nakita i u vajarstvu).


12/13

12

Bioloski znaaj

Bakar je mikroelement koji se javlja u reaktivnim centrima mnogihenzima,kao tojesuper oksiddizmutaza.Potreban je za stvaranje crvenih krvnih zrnaca, ulazi u sastav

hemocijanina, ima pozitivan uticaj na elijsku membranu nervnihelija,i ima uticaj u

slanju nervnih impulsa. Dnevno je potrebno minimalno uneti 0,5ppm.Nedostatak bakradovodi do Vilsonove bolesti.

Nedostatak bakra moe da prouzrokuje i malokrvnost, jer nedovoljna koliina bakraizaziva lou apsorpciju gvoa i smanjenje broja krvnih zrnaca. Pretpostavlja se da semtoga nedostatak bakra izaziva poremeaje u radusrca i usporava rad nervnog sistema.

Nedostatak bakra takoe smanjuje i koliinubelih krvnih zrnaca,a samim tim i otpornostorganizma na bolesti.

Bakarno doba

Jo u 6.milenijumup. n. e. ovek je koristio bakar, to dokazuju perlice pronaene na

arheolokim lokalitetima, koje su napravljene od samorodnog bakra, ali to se ne moesmatrati za poetakmetalurgije.

Period u praistoriji koji je obeleilo poetak metalurgije i otkrie bakra,metala kojipoinje da se koristi u izradi primitivnogoruaiorujau literaturi se nazivaBakarnodoba (eneolit, halkolit ili kameno bakarno doba).

Uopteno govorei, ovaj period obuhvata trei milenijum pre nae ere,po visokojhronologiji od 3300. godine do 2000/1900. godine p. n. e. a po klasinoj od 2200. do1700. godine p. n. e. Ovo je period subborealne klime.

U prvoj fazi bakar se koristio kao petrografska sirovina, to je bio samorodni bakar koji se

i u ranijem periodu koristio zanakit.UEvropi ve u kulturama poznogneolita imamopojavu samorodnog bakra i oksidnihruda.Leita bakarne rude su naKarpatima,uekom Ravnogorju, naKavkazu,naUralu (gde rano poinje meanje bakra iarsena,ime se dobija arsenskabronza).

Velikirudnici u doba eneolita su bili kvalitetni.Rudaje primitivno vaena, sledila se ilasulfidne rude, koja je drobljena i zatim izvlaena. Kasnije se razvijaju i

jednostavnepeiza preradu rude. Oksidne rude su topljene u jamama (ruda je nadnu,umurpostavljen okolo se palio) ili ognjitima.Metalbi se zahvatao uvelikekeramikezdele.Postojala je i reciklaa, to znai da se staro orue i oruje

ponovo pretapalo.

Sulfidne rude su traile veliku vatru, bili su potrebni mehovi, a pretpostavlja se i sopaljuplji predmet od keramike, koji je sluio za duvanje (potpirivanje vatre). Ovakvipredmeti su pronaeni na eneolitskim areheolokim lokalitetima pored posuda zalivenje.Istopljeni bakar se hvatao u malim posudama.
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BD%D0%B7%D0%B8%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BD%D0%B7%D0%B8%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A1%D1%83%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%BA%D1%81%D0%B8%D0%B4%D0%B4%D0%B8%D0%B7%D0%BC%D1%83%D1%82%D0%B0%D0%B7%D0%B0&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%8B%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%8B%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%8B%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/Ppmhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D1%86%D0%B5http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D0%BB%D0%B0_%D0%BA%D1%80%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D0%B7%D1%80%D0%BD%D1%86%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%98%D1%83%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B5%D1%82%D0%B0%D0%BB%D1%83%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B5%D1%82%D0%B0%D0%BBhttp://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9E%D1%80%D1%83%D1%92%D0%B5&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9E%D1%80%D1%83%D1%92%D0%B5&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9E%D1%80%D1%83%D1%92%D0%B5&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D1%80%D1%83%D0%B6%D1%98%D0%B5http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D1%80%D1%83%D0%B6%D1%98%D0%B5http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D1%80%D1%83%D0%B6%D1%98%D0%B5http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%BE_%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%BE_%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D0%BA%D0%B8%D1%82http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B5%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D1%83%D0%B4%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D1%83%D0%B4%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%BF%D0%B0%D1%82%D0%B8http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%B2%D0%BA%D0%B0%D0%B7http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A3%D1%80%D0%B0%D0%BB_(%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D0%B0)http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%80%D1%81%D0%B5%D0%BDhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B7%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D1%83%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D1%83%D0%B4%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%9Bhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%9Bhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%9Bhttp://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%8B%D1%83%D0%BC%D1%83%D1%80&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%8B%D1%83%D0%BC%D1%83%D1%80&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%8B%D1%83%D0%BC%D1%83%D1%80&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B5%D1%82%D0%B0%D0%BBhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%BC%D0%B8%D0%BA%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%BC%D0%B8%D0%BA%D0%B0http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%97%D0%B4%D0%B5%D0%BB%D0%B0&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%97%D0%B4%D0%B5%D0%BB%D0%B0&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B5%D1%86%D0%B8%D0%BA%D0%BB%D0%B0%D0%B6%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/Livenjehttp://sr.wikipedia.org/wiki/Livenjehttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B5%D1%86%D0%B8%D0%BA%D0%BB%D0%B0%D0%B6%D0%B0http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%97%D0%B4%D0%B5%D0%BB%D0%B0&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%BC%D0%B8%D0%BA%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B5%D1%82%D0%B0%D0%BBhttp://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%8B%D1%83%D0%BC%D1%83%D1%80&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%9Bhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D1%83%D0%B4%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D1%83%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B7%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%80%D1%81%D0%B5%D0%BDhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A3%D1%80%D0%B0%D0%BB_(%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D0%B0)http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%B2%D0%BA%D0%B0%D0%B7http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%BF%D0%B0%D1%82%D0%B8http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D1%83%D0%B4%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B5%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D0%BA%D0%B8%D1%82http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%BE_%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%BE_%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D1%80%D1%83%D0%B6%D1%98%D0%B5http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9E%D1%80%D1%83%D1%92%D0%B5&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B5%D1%82%D0%B0%D0%BBhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B5%D1%82%D0%B0%D0%BB%D1%83%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%98%D1%83%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D0%BB%D0%B0_%D0%BA%D1%80%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D0%B7%D1%80%D0%BD%D1%86%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D1%86%D0%B5http://sr.wikipedia.org/wiki/Ppmhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%8B%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A1%D1%83%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%BA%D1%81%D0%B8%D0%B4%D0%B4%D0%B8%D0%B7%D0%BC%D1%83%D1%82%D0%B0%D0%B7%D0%B0&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BD%D0%B7%D0%B8%D0%BC


13/13

13

U poznom eneolitu se javljajukalupi.Bili su od kamena, izdubljeni, u poetkujednodelni, za jednokratnu upotrebu. Dvodelni kalup se javlja tek 2300/2200. godine p. n.

e. uVuedolskoj kulturi.

Meanjem bakra ikalaja dobijena je tvrdalegurabronza,koja potiskuje u

potpunostikamen kao materijal za izradu predmeta. Bakar nije jedini metal po kome jenazvano itavo jedno doba u praistoriji oveanstva, upravo po bronzi naziva se sledeedoba, koje smenjuje eneolit, a zove sebronzano doba.

Alhemija

Alhemiari su znali za bakar i koristili ga. Alhemijski simbol za bakar je isti kao i simbolza enski pol (). Paracelzus, koji je praktino uveo poznavanje hemije u medicinu(hemijatrija) je u terapijama koristio hemikalije, koje su izmeu ostalog sadravale i

bakar. Ove lekove dobijao je raznim postupcima kao to su arenje, topljenje,kristalizacija, destilacija itd. Govorio je da nas alhemija ui kako treba pripremiti lek(Modus praeparandi rerum medicinalium) i potpuno je odvajao uee alhemije u

pripremanju lekova alchemia medica, od alchemia transmutatoria, odnosno klasinealhemije iji je zadatak bio pretvaranje elemenata jedan u drugi i dobijanje zlata.
http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B0%D0%BB%D1%83%D0%BF&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B0%D0%BB%D1%83%D0%BF&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D1%83%D1%87%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D1%83%D1%87%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D1%83%D1%87%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D1%98http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%B5%D0%B3%D1%83%D1%80%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B7%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D0%BDhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B7%D0%B0%D0%BD%D0%BE_%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B7%D0%B0%D0%BD%D0%BE_%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D0%BDhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B7%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%B5%D0%B3%D1%83%D1%80%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D1%98http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D1%83%D1%87%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B0%D0%BB%D1%83%D0%BF&action=edit&redlink=1

Documents

Seminarski Rad Bakar