UNIVERZITET U PRIZRENUEDUKATIVNI FAKULTET U PRIZRENU

BOSANSKI JEZIK I KNJIŽEVNOST

Seminarsi rad iz Sociolingvistike

TEMA:“TRI ĆERKE”

Profesor: Student:Mr Ahmed Bihorac Denisa Dani

Prizren, februar, 2013.

SADRŽAJ

UVOD..............................................................................................................................................3

1.“TRI ĆERKE”.............................................................................................................................4

2.“TRI ĆERKE“.............................................................................................................................7

2.1.Tema:......................................................................................................................................9

2.2.Kratka interpretacija pripovetke.............................................................................................9

2.3.Ideja:.....................................................................................................................................11

3.JEZIČKO RASLOJAVANJE..................................................................................................11

ZAKLJUČAK:..............................................................................................................................12

LITERATURA:............................................................................................................................13

2

UVOD

Narodne umotvorine kraja odakle je uzeta analiza pripovetke “Tri kćerke” do izlaska

knjige Miftara Adžemija bile su sačuvane samo u narodnom predanju.

Na orginalost pripovedaka u novije vreme izvršen je uticaj savremenog srpskog, a

posebno zadnjih trinaest godina bosanskog kao i albanskog jezika, dok se postepeno gubi uticaj

makedonskog, turskog i starog slovenskog jezika-posebno prizrensko-timočkog dijalekta.

Narodne umotvorine ovoga kraja kao i knjige iz koje je uzeta priča za analizu je pouka celog

kraja kako je nekada narod iznuren radom, siromaštvom i brigama stvarao mudrosti i očuvao ih

do današnjeg dana.Kao dokaz će poslužiti pripovetka “Tri ćerke”.

Pripovetka “Tri ćerke” je sačuvana samo u ovoj verziji u sva sela našega kraja (Župe).

Ona odslikava život jendog domaćinstva koje je podjednako dobro vodilo brigu o deci i

životinjama. Ujedno prepoznaje se vera ljudi, u čuda koja Bog čini za dobrobit domaćina.

3

1.“TRI ĆERKE”

Bilje muš-žena. Imalje jenu ćerku, jenu mačku, i jenu kučku.

Ćerku im bila mlogo ubaa. Mačku i kučku gljedalje kada im bilje deca. I kupalje, i ranilje,

dan eksik nemalo. Bilje paćne, toljiko mogalo da binje.

Jena večer, došov jen zgordžija da im traži ćerku za sina.

Odma po njega došov još jen, pa jope još jen. I svakoj ot tai trojca traživ dejku za svoeega sina.

Otec dejkin se našov u nebrano. Oćav, siroma, nikomu atar da-ne-isabi. Ama, kako svim

ćev da napraj kaat imav samo jenu ćerku? Se mišljev , kršiv ruke- ne-znav što da-praj. Od jeno

vreme, mu teknalo, i učiniv niet da ide i da pita ćerku: de-bi oćala da ja dade? I žena mu bila take

razia. Otišov otec u odaja de mu bila ćerka. Kaat -će uleze, što-da-viđi: tri ćerke, ka tri ujrie. Sve-

tri kaa jena druga. Sve-tri se dinalje odjenput-sajgin da mu učinjet, i sve-tri oči u zevnja

obarnalje. Otec ne-mogav da se načudi: ot kude tri dejke. kad imav samo jenu ćerku? Kako-se-

stvorilje tri od jena?

“ O, Bože. Ovie mora da je nekoj nišan ot Tebe.“- rekov čuek.

I, Allaa dž.š. mu turiv u pamet da dade svakome zgordžije po jena dejka. Take i učiniv:

izvev jenoga zgordžiju, i mu dav jenu dejku; izvev drugoga – mu dav drugu. Trećomu dav treću.

I take ispratile zgordžie, a muš-i-žena ostanalje sami doma.

U nekoj vakat videlje, tai muš-žena, da nema-im-sa kučka i mačka. Tražilje svegde po

kuća, ama džabe. Iskočile na mejdan da i vikaaet: bre -“ mac“, bre - “kuc“- ništa. Mačka i kučka

nema-sa, pa nema-sa. Ka u zevnja da propadnale.

“ E, ljičmiljaj... “ – dinale veće ruke ot tue. Kaat ljegaalje, mlogo-vreme ne-mogalje da

zaspijet. Od jeno vreme, mužu mu došlo nešto u glaa, pa rekov ženi:

“ Oćav Allaa, zar, da pomogne, nikomu atar da-ne-isabimo. A znaš što-je rabota? Alla

dž.š. šućur za ime Njegua jaradisav tee druge dve- jena od mačka , a jena ot kučka.“

4

“ Ae-a! Da lji vikaš?”- ga pitala žena.

“ Ammaaa! Take će binje. Ete. De-ti-sa mačka i kučka?

Niket is kuća ne-iskočalje, a saaga, ka u zevnja da propadnalje. Gljedaj seir, jen put. Tuj će

viđiš…“

“Ama, ako nema-i, ne-možeš da rečeš da se preobrnalje u dejke. Kako-može tue da binje?

A si čuv još-negde da bilo take? “

“ Nesom, ama gljedaj seir. Će idemo na gosti u svaku ćerku po ret. I, svakoga svekra će

pitamo: što-kusur ima naša ćerka? Pa tuj će viđimo što-će-ni rečet. “

Take i urabotale. Otec i mati otišlje na gosti u jenu ćerku, u tau što im bila najblizo.

Priatelji ii sajdisalje koroo. Lav-muabet, lav-muabet, od jeno vreme, otec pitav priatelja, svekra

ćerkinoga:

“ Će te pitam nešto, bre, priatelje, ama, pravo da mi kažeš: što-kusur ima naša ćerka?

Nemoj da mi praiš ćev. Oću da mi kažeš, ama pravo.“

“ Neee. Nema nikakvi kusur. Mlogo je dobra. Sluša, rabota, nema kusuri.“

“ Znam, znam da sluša i da rabota. Ama, mora da ima nekoj kusur, nešto…nešto, mora da

ima? “- jope pitav otec.

“ E, pa, ako oćeš da znaaš, će ti kažem pravo: sve, ii je dobro, ama, kaat -će-se naljuti, ka

mačka tarči, za oči da te dvati, oz nokti da te ogrebe. A vake, sve drugo ije dobro. “

Muš-i-žena se polale miđi sebe.

Druge-defa, otišlje na gosti u drugu ćerku. Činilje muabet što činilje, ajde, jope otec

mlanestin će pita priatelja, svekra ćerkinoga. Ovaj, dosta nećav da mu kaže, ama, otec navaljiv

mlogo, i sveker nemav de:

5

“ Ajde, bre, priatelje, da ti kažem kaat me toljiko pitueš. Ama, brinem: će ti ostane atar,

će isabimo muabet. Tue mi-e stra. Ka-da-rečem: mlogo je dobra. Sve, sve sluša. Rabotna je,

pačna je-đuna je od Boga da rečeš nešto što neje. Ama, ima samo jena via: kaa-će i dođet dalge,

kaa-će-se naljuti, leea ka kučka, i tarči pravo na tebe- da je Kabilj- da te udavi. Ze vake, vrši

rabote. Kuća ostaj na njaau, i nemaj-gajlje. Vardi kuća, da ne-ti-e straa ič. “

“ Ammaaa! “- se zamišljelje otec i mati.

Po nekoo vreme, otišlje na gosti u treću ćerku. Priatelji i dočekalje o-sve-srce. Toljiko

mogalo da binje. Teralje muabet tekljiv –sas. Bre, priatelj okolo nji, bre svaća – svi. Svi u kuća

bilje radi što im došlje gosti.

Ajde, po večere, poslje, otec mlanestin će pita i ovega, trećoga priatelja isto, a ovaj mu

rekov:

“ E, bre, priatelje. Nemoj ič da me pitueš za tue. Si-mi dav evljada o-sve-srce. Ako je

rabotna-rabotna je; ako je čoečna-čoečna je. Nema da ti vrati nikako. Nema da se naljuti niket.

Nemam ni polojna lav lošo da ti kažem za njau. Allaa bimberićat-varsen…“

“ A, vake, da-ne-je sert, da-ne-je nasvesnata, eljbet,tiki vikam? “

“ Ne, bre, priatelje. Kakvo nasvesnata? Sve je nasmeana. Ujdiše os kućni ludi. Puno mi-e

srce. Tiki, što si mi dav čoeka, Allaa da ti dade ka sam što oćeš, in a ovaj-svet, in a taa-dunja. “

Jutre-dn, otec i mati se vrtailje doma. Išlje polako po put, i od jeno vreme otvorilje taj

muabet:

“ Ete, demek! A vide, ženo? Što-ti-reko ja? “

“ Vido, muže. Take je, ka što reče ti…“ – rekla žena, i sbrala ramenja.

6

2.“TRI KĆERKE“

Bili su muž i žena. Imali su jednu kćerku, jednu mačku i jednu kučku.

Kćerka bila im je mnogo lepa. Mačku i kučku gledali su ih kao da su njihova deca. Kupali

su ih i hranili svaki dan. Bile su čiste, toliko je moglo biti.

Jedne večeri, došao je prosac da zaprosi njihovu kćerku za sina. Odmah posle njega,

došao je još jedan, pa još jedan. I svaki od trojice tražio je devojku za svog sina.

Devojčin otac našao se u bezizlaznoj situaciji. Nikome nije želeo da pokvari volju. Ali,

kako svima da pođe po volji kad je imao samo jednu kćerku? Mislio se, i nije znao šta da uradi.

Odjednom setio se, i rešio da ide da pita svoju kćerku: gde bih htela da je uda? Žena mu je bila

saglasna. Otišao je otac u sobu gde se nalazila njegova kći. Kad je ušao, imao je šta da vidi: tri

kćerke, ko tri lepotice. Sve tri ko iste. Sve tri su ustale odjedanput – poštovanje da ukažu ocu, i

sve tri su pogledale u zemlju. Otac se nije prestao čuditi: odakle tri kćerke kad je imao samo

jednu? Kako su se stvorile tri od jedne?

“ O, Bože. Ovo mora da je neki znak od Tebe. “- rekao je čovek.

“ I, Allah dž.š. utulio mu je u pamet da dade svakom proscu po jednu devojku. Tako je i

uradio: pozvao je prvog prosca, i dao mu je prvu devojku, pozvao drugog- i dao mu drugu, a

trećem treću. Tako su otpratili prosce, a muž i žena su ostali sami kući.

Za kratko vreme primetili, su muž i žena, da su im nestali mačka i kučka. Tražili su ih

svuda po kući, ali ih nisu našli. Izašli su napolje da ih traže i da ih dozivaju: “mac“-“kuc“- ali

ništa. Ni mačke ni kučke nigde nije bilo. Kao da su u zemlju propale.

“ Pomirili su se sa sudbinom – digli su ruke od toga. Kad su otišli na spavanje, nisu mogli

dugo vremena zaspati. Nakon nekog vremena, muž se nešto seti, pa reče ženi:

“ Hteo Allah da nam pomogne, da nikome ne pokvarimo volju. Da li znaš o čemu se radi?

Hvala Allahu dž.š. za Njegovo ime, pretvorio ih je jednu od mačke, jednu od kučke?

“ Ali!? Šta kažeš? “- pitala ga je žena.

“ Ali! Biće tako. Evo. Gde su ti mačka i kučka? Nikad nisu izlazile iz kuće, a sada kao da

su u zemlju propale. Jednom, posmatraj situaciju. Pa ćeš videti…“

“ Ali, ako ih nema, nemožeš reči da su se pretvorile u devojke. Kako može to da se desi?

Da li si čuo da se još negde to desilo? “

7

“ Nisam, ali, posmatraj situaciju. Ići ćemo u goste kod svaku kćerku. I, svakog svekra pa

ćemo pitati: kakvu manu imaju naše kćerke? Pa tad ćemo sazanati šta će nam reći. “

Tako je i bilo. Otac i majka otišli su u goste kod jednu kćerku, koja im je bila najbliže.

Prijatelji su ih dočekali lepo. Vodli su razgovor u prijatno atmosferi, i od jednom, otac je upitao

prijatelja, kćerkinog svekra:

“ Pitaću te nešto, prijatelju, ali iskreno mi reci: da li ima koju manu naša kćerka? Nemoj

mi ići po volji. Želim da mi kažeš, ali iskreno. “

“ Neee. Nema nikakvu manu. Mnogo je dobra. Sluša, radna je, nema mane. “

“ Znam, znam da sluša i da je radna. Ali, mora da postoji neka mana, nešto…nešto, mora

da ima? “ – opet je navaljivao otac.

“ Eh, ako želiš da znaš, reći ću ti iskreno: sve, sve joj je dobro, ali, kad se naljuti, kao

mačka trči, za oči da te uhvati, sa noktima da te ogrebe. A ovako, sve drugo je dobro. “

Muž i žena su se pogledali.

Drugom prilikom, otišli su u goste drugoj kćerki. Pričali su, mladin otac upita prijatelja,

kćerkinog svekra. Prijatelj mu nije hteo reći, ali li je otac navaljivao, i svekar je na kraju

popustio:

“ Reći ću ti prijatelju, kad toliko insistiraš. Ali, brinem se, uvrediću te i pokvarićemo

prijateljske odnose. Strah me je. Kako bih ti rekao: mnogo je dobra. Sve , sve sluša. Radna je,

čista je – žalosno Bogu da kažem nešto što nije. Ali, ima samo jednu lošu narav: kad se unervozi,

naljuti se laje kao kučka, i trči pravo na tebe – i da je u stanju da te ubije. A ovako radna je i

dobro radi svoj posao. Kuću ostavi njoj, i nemoj da se brines. Čuva kuću, i nema potrebe da se

uopšte brineš. “

“ Ali! – zamislili su se otac i majka.

Posle nekog vremena, otišli su u goste i kod treće kćerke. Prijatelji su ih velikodušno

dočekali. Toliko je moglo biti. Pričali su neko vreme. Oko njih prijatelji, oko njih prija- svi. Svi

su bili radosni što su im došli gosti.

Nakon večere, mladin otac upita trećeg prijatelja isto, a prijatelj mu dogovori:

“ Ah, bre prijatelju. Nemoj uopšte da me pitaš za to. Dao si mi kćerku od sveg srca. Ako

radna-radna, ako je čovečna-čovečna je. Mnogo poslušna, nikad da se naljuti. Nemam ni pola reč

lošo da kažem za nju. Hvala puno…“

“ A da li je nekad namrgođena, samo da te pitam? “

8

“ Ne, bre, prijatelju. Kako namrgođena? Uvek je nasmejana. Slaže se sa ukućanima. Puno

mi je srce. Dao si mi čoveka, nek ti Allah podari sve što želiš, i na ovom i na onom svetu. “

Sutra-dan, otac i majka vratili su se kući. Išli su lagano putem, i posle izvesnog vremena

počeli su da pričaju:

“ Eto, ustvari! Vide li ženo? Šta sam ti rekao? “

“ Vidoh, muže. Tako je, kao što si rekao…“ – reče žena, i slegne ramenima.

2.1.Tema:

Tema ove pripovetke je čudo koje se dogodilo kao nagrada dobrom i mudrom

domačinu,odnosno sretna udaja kćerke, mačke i kučke.

Analiza teksta:

Likovi:

Muž: pametan, mudar, brižan roditelj. “Oćav, siroma, nikomu atar da-ne-isabi. Ama,

kako svim ćev da napraj kad imav samo jenu ćerku? Se mišlev, karšiv ruke- ne-znav što da-praj.

Od jeno vreme, mu teknalo, i učiniv niet da ide i da pita ćerku: de-bi oćala da ja dade? I žena mu

bila take razia. Otišov otec u odaja de mu bila ćerka. Ka-će uleze, što-da-viđi: tri ćerke, ka tri

ujrie. Sve-tri keena-ka-druga. Sve-tri se dinale odjenput-sajgin da mu učinet, i sve-tri oči u zevna

obarnale. Otec ne-mogav da se načudi: ot kude tri dejke. kad imav samo jenu ćerku? Kako-se-

stvorile tri od jena?

“ O, Bože. Ovie mora da je nekoj nišan ot Tebe.“- rekov čuek. “1

Žena: (iste osobine imala je kao i muž tj. pametna, mudra, brižna majka)

Kćerka: Lepa, pametna, mudra, iskrena…“ Nemoj ič da me pitueš za tue. Si-mi dav

evlada o-sve-sarce. Ako je rabotna-rabotna je; ako je čoečna-čoečna je. Nema da ti vrati nikako.

Nema da se naluti niket. Nemam ni polojna lav lošo da ti kažem za naa. Allaa bimberićat-

varsen…“2

2.2.Kratka interpretacija pripovetke

Pripovetka “ Tri ćerke“ nosi jedan period života ljudi kraja kada se pored verovanja u

Allaha očuvalo i verovanje u čuda koja je on činio zarad ljudske sreće.

1 Adžemi Miftar “ Kažuene “ – pripovetka “ Tri ćerke“ str. 377. Štampa GIK “OKO“- Sarajevo 20042 Adžemi Miftar “ Kažuene “ – pripovetka “ Tri ćerke“ str. 380. Štampa GIK “OKO“- Sarajevo 2004.

9

U samoj pripoveci se odslikava brižnost roditelja prema svom djetetu, a ujedno i briga i

negovanje kućnih ljubimaca, svakako kao nagrada je usledila Božja volja da pored kćerke dobiju

još dve prelepe i divne kćerke, koje su ustvari kučka i mačka. Nakon udaje sve tri kćerke roditelji

žele da otkriju koja je gde udata i koliko su familije tamo gde su udate zadovoljne njima. Tako

su jednom otisli kod svoje prve kćerke koja im je bila najbliža njihovoj kući. Prijatelji su ih

dočekali veoma lepo, kroz razgovor otac je upitao prijatelja: Da li je zadovoljan sa njegovom

kćerkom i dali ima neku lošu narav? Prijatelj je odgovorio: “

“ E, pa, ako oćeš da znaš, će ti kažem pravo: sve, i je dobro, ama, ka-će-se naljuti, ka

mačka tarči, za oči da te dvati, oz nokti da te ogrebe. A vake, sve drugo ii je dobro. “3

Drugog dana otišli su kod svoje druge kćerke, prijatelji su ih takođe veoma prijatno i lepo

dočekali, otac je hteo da sazna kako je drugi prijatelj zadovoljan sa njegovom kćerkom. Prijatelj

je odgovorio:

“ Ajde, bre, priatelje, da ti kažem kad me toliko pitueš. Ama, brinem: će ti ostane atar, će

isabimo muabet. Tue mi-e stra. Ka-da-rečem: mlogo je dobra. Sve, sve sluša. Rabotna je, pačna

je-đuna je od Boga da rečeš nešto što neje. Ama, ima samo jena via: ka-će i dođet dalge, ka-će-se

naluti, lee ka kučka. i tarči pravo na tebe- da je Kabilj- da te udavi. Ze vake, varši rabote. Kuća

ostaj na naa, i nemaj-gajle. Vardi kuća, da ne-ti-e straa ič. “4

Otišli su kod svoje treće kćerke. Veoma si ih lepo dočekali prijatelji, svi su bili veseli što

su mladin otac i majka došli u goste. Otac kćerkin nakon dugog razgovora upitao je svoj dragog

prijatelja kako je zadvoljan sa njegovom ćerkom, i da li njegova kćerka ima koju manu? Prijatelj

mu odgovori:

“E, bre, priatelje. Nemoj ič da me pitueš za tue.Si-mi dav evljada o-sve-srce. Ako je

rabotna-rabotna je; ako je čoečna-čoečna je. Nema da ti vrati nikako. Nema da se naluti niket.

Nemam ni polojna lav lošo da ti kažem za naa. Allaa bimberićat-varsen…“5 Nakon utvrđivanja

gde je koja udata, roditelji se srećni vraćaju kući.

“ Ete, demek! A vide, ženo? Što-ti-reko ja? “

“ Vido, muže. Take je, ka što reče ti…“ – rekla žena, i sabrala ramena.6

3 Adžemi Miftar “ Kažuene “ – pripovetka “ Tri ćerke“ str. 379. Štampa GIK “OKO“- Sarajevo 2004.4 Adžemi Miftar “ Kažuene “ – pripovetka “ Tri ćerke“ str. 380. Štampa GIK “OKO“- Sarajevo 2004.5 Adžemi Miftar “ Kažuene “ – pripovetka “ Tri ćerke“ str. 380. Štampa GIK “OKO“- Sarajevo 2004.6 Adžemi Miftar “ Kažuene “ – pripovetka “ Tri ćerke“ str. 381. Štampa GIK “OKO“- Sarajevo 2004.

10

2.3.Ideja:

Ideja pripovetke je poruka narodu da je čovek ipak čovek, odnosno insan i da se može

prepoznati po svojim osobinama i vrlinama.

3.JEZIČKO RASLOJAVANJE

Jezik pripovetke je očuvan djelimično kao jezik jedne sredine, dok je večinom jezička

raslojenost vezana za očuvanost pojedinih glasova, odnosno gubljenje, promena ili stvaranje

novih. Kao na primer;

- uticaj makedonskog jezika u oblicima riječi (pridev) kao što su: ubav – lep, srdljav-

ljut;

- očuvanost staroslovenskog jezika, prisutnost glasa lj, svuda umesto l: sljep – slep,

boljen – bolestan, otišlje – otišli;

- stvaranje novog odnosno uticaj makedonskog glas 3 (X): Xulfija-Zulfija, oxebnav-

prehladio, xvono - zvono, xrclan - tvor;

- uticaj turskog jezika (orjentalizma- arapski, turski, persijski, sirijski): marifet-

spremnost, paćna-čista, isabi-pokvari, kabilj-loš, jaradisav-napravio, muabet-razgovor,

evlad-dete, ćibar-čist, sajbi-Bog, ića- priča, čador-kišobran;

- očuvanost diftonza: amaaa, straa, dunaa, naa, taa;

- omekšavanje suglasnika na kraju riječi: ljep-hleb, ramenja-ramena, prijatele-prijatelje,

ludsko-ljudsko;

- neprisutnost glasa h: hemijsko-emijsko, halva-alva, ajduci-hajduci, ne uvativ- ne

uhvativ,alal-halal;

- prelaz l u o: otišov-otišao, čuv-čuo, plakav-plakao, trčav-trčao;

ocuvanost poluglasa (staroslovenska forma stari prizrenski timocki govor): dn-dan,

sk-sad, tga-tad, kd-kad

11

ZAKLJUČAK:

Pripovetka “ Tri ćerke“ ima svoje naravoučenije koje se prepoznaje skoro u većini

narodnih pripovedaka ovoga kraja, da mučan siromašan i brižan život ljudi uvek biva nagrađen

dobrim pokoljenjem i produžetkom pravog ljudskog života koji se ipak razlikuje od života

životinja:

“Si-mi dav evlada o-sve-sarce. Ako je rabotna-rabotna je; ako je čoečna-čoečna je. Nema

da ti vrati nikako. Nema da se naluti niket. Nemam ni polojna lav lošo da ti kažem za naa. Allaa

bimberićat-varsen…“7

7Adžemi Miftar “ Kažuene “ – pripovetka “ Tri ćerke“ str. 380. Štampa GIK “OKO“- Sarajevo 2004.

12

LITERATURA:

1. Adžemi, Miftar “ Kažuene “ Prizren, 2004.

2. Šaipi, Ramiz “Orijentalizmi i njihova funkcija u govoru Župe“.Prizren 2012.

3. Škaljić, Abdulah, “Turcizmi iz srpskohrvatski jezik“,“SVIJETLOST“,Sarajevo,1996.

4. www.google.com

5. www.wikipedia.com.rs

13