Seminarski rad - Informacioni sistemi u ruralnim sredinama

УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ

ПРИРОДНО - МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ

КОСОВСКА МИТРОВИЦА

СЕМИНАРСКИ РАД

Тема : Примена информационих система у руралним срединама

[ Вештине комуницирања ]

Ментор: Студент:

Проф. др Хранислав Милошевић Алдис Сефери 348/10

Косовска Митровица 2013. године

[ ИНФОРМАЦИОНИ СИСТЕМИ У РУРАЛНИМ СРЕДИНАМА]

Ca држај :

Увод .................................................................................................................................... 3

1. Руралне средине .............................................................................................................. 4

2. Информациони системи ................................................................................................. 4

2.1 Елементи информационих система ............................................................... 6

3. Информациони системи у банкарству ......................................................................... 6

3.1 Основни концепт развоја информатике у банкарству ................................. 7

3.2 Развој безготовинског и електронскох плаћања ........................................... 8

3.3 Примена Swift-a у размени података ............................................................. 9

3.4 Мобилна телефонија и БИС .......................................................................... 10

4. Информациони системи у малим предузећима ........................................................ 11

4.1 Попис релевантних докумената ................................................................... 12

4.2 Опис и графички приказ ентитета ............................................................... 13

4.3 Дизајнирање и опис реалног модела ............................................................ 14

Закључак ............................................................................................................................ 16

Литература ........................................................................................................................ 17

2


Увод

За успешно пословање и складан развој неке организације, неопходно је ваљано и целисходно управљање организацијом и њеним процесима. За ваљано управљање организацијом и процесима у њој, неопходно је доношење правих и правовремених одлука. За доношење правих и правовремених одлука неопходн су праве (значајне, поуздане, конзистентне) и правовремене информације и знања.

За располагање правим и правовременим информацијама, неопходни су: квалитетни, значајни, поуздани и лако доступни подаци, као и квалитетне анализе којима се црпе информације из тих података. Ваљани и значајни подаци, одговарајуће информације и знања су неки од основних видова интелектуалне имовине организације која се у информатичкој ери сматра драгоценијом од материјалне имовине.

И у садашњем и у будућем времену организације ће бити успешне ако довољно улажу у интелектуалне ресурсе и ако ваљано управљају њима. За управљање тим интелектуалним – подацима, информацијама и знањем, као и за њихово целисходно коришћење, неопходни су ефективни и ефикасни информациони системи.

3


1. Руралне средине

Постоје потешкоће са дефинисањем појма рурално. Историјски гледано појам „рурално“ је означавао нешто што се налазило „изван градских зидина“ , док с економског аспекта можемо рећи да је „рурално“ територија која се користи за производњу. Постоји и социолошки аспект који каже да је „рурално“ средина коју карактерише јака заосталост у односу на технолошки и културни развој који је уочљивији у урбаној средини. У прошлости су се за анализирање руралног света користили различити показатељи :

- Демографски : Сва слабо насељена подручја су рурална.- Показатељ према приходима : Рурални крајеви су сиромашна места.- Просторни показатељ : Према којем је рурално неограничени простор

са наменом различитом од урбаног простора

Даље, постоји и мултифункционална дефиниција Европске уније која каже да рурални развој у односу на на друштвени има троструку улогу :

- Економску : Рурални развој би требао осигурати становништву одређене производне залихе прехрамбених производа и обновљивих примарних сировина.

- Еколошку : Рурална подручја су погодна за очување флоре и фауне, односно очување природе.

- Друштвену : Због броја становника и делатности које они обављају, међусобни однос становника је потпуно другачији од оног у граду зато што становници руралног подручја имају више осећаја за обичаје и традиције.

2. Информациони системи

Обележје савременог света јесте широка и разноврсна примена рачунара. Рачунари у великој мери могу подржати управљачке активности и доношење одлука. Могућности рачунара у овим применама су следеће :

- брза обрада података,

- чување великих количина података,

- могућност управљања,

- могућност комуникације помоћу рачунара.

4


Ефикасна обрада података и поседовање потребних информација могу знатно да потпомогну основне циљеве организације. Потреба за информацијама је посебно важна из следећих разлога :

- издвајање посебних функција у организацији,

- постојање различитих функција руковођења,

- подела процеса руковођења и управљања на више нивоа са различитим компетенцијама.

У циљу задовољавања потреба за тачним, правовременим и релевантним информацијама, као и обезбеђење подлоге за доношење одлука, пројектују се, уводе и користе информациони системи. Појмом систем исказује се да је неки објекат сложен и да се састоји од више међусобно повезаних елемената који се понашају по одређеним законитостима. Дефинише се на следећи начин : Систем представља скуп елемената удружених на неки одређен начин ради постизања заједничког циља.

Систем у коме су доминантни проблеми прикупљање, чување, пренос, обрада и достављање информација назива се информациони систем. Један од важнијих циљева информационих система је подршка одлучивању.

Информациони системи спадају у аутоматизоване системе који помажу човеку тако што обрађују и припремају податке и информације на основу којих коначну одлуку доноси човек. То су истовремено системи човек – машина у којима се одвија специфичан начин комуникације и интеракције човека и рачунарског система.

Карактеристике информационих система су :

- ажурно праћење свих промена у организацији,

- могућност добијања информација које су раније биле недоступне,

- добијање информација временски чешће и редовније,

- обављање анализа и прорачуна,

- квалитетније доношење одлука,

- обезбеђење унапред дефинисаних и временски одређених извештаја,

- могућност добијања извештаја на захтев.

5


2.1. Елементиинформационих система

За успешно одвијање свих активности изграђени систем мора да буде синтеза четири елементарна подсистема :

Хардвер Софтвер

Кадрови

Хардвер : представља материјалну основу нформационих система где убрајамо електронски рачунар, улазно-излазне уређаје, уређаје за пренос података на даљину и осталу опрему неопходну за обраду података.

Софтвер : обухвата нематеријалне елементе информационих система: програме, рутине, процедуре, организације, обраду података, и експлоатацију резултата обраде података, са посебним нагласком не обезбеђује информације.

Кадрови: су тимови стручњака организатора електричне обраде података, системаналитичара, програмера, оператора и корисника информационих система.

Организација: обухвата различите организацијске поступке, методе и начине показивања осталих подсистема, у складну, функционалну и економичну услугу.

3. Информациони системи у банкарству

Информациони системи имају значајну улогу у банкарству. Примена укупне информационе технологије утиче на ефикасност банкарског пословања. У садашњим условима привређивања све је већа улога тзв. банака података, које се баве прикупљањем, анализом и достабљањем свих врста информација заинтересованим телима.

6

Организација


Велике банке имају моћне истраживачке секторе, док мале банке имају могућности да користе податке специјализованих банака података или да у сарадњи са великим банкама користе информације њихових истраживачких сектора. Избори информација су: биланс централне банке, биланси пословних банака, финансијски извештаји ...

Савремени информациони системи представљају основу пословног банкарског комуницирања у међународним размерама. Стандарди који се користе у информационој технологији и информационим системима предуслов су за бржи развој банкарских система. Иновације у области информационих система захтевају њихово праћење и примену у банкарском пословању. То се пре свега односи на иновације у области :

- техничке опреме ( хардвер ),

- програмске опреме ( софтвер ),

- организационе подршке.

Посебну улогу информациони систем има у управљању банком. Његов значај и улога не своди се само на обраду података, већ ће свој циљ испунити ако се стави у функцију менаџмента. Због тога су настали такозвани управљачки информациони системи ( МИС ). Савремени информациони системи представљају незаобилазни фактор модерног банкарског менаџмента, и кључни ресурс за доношење стратешких и пословних одлука у банкама.

3.1. Основни концептразвоја информатике у банкама

Изградња и развој информационих система и информационе технологије у банкама има следеће основне концепцијске карактеристике :

- интензивно обезбеђивање јединствене методологије и технологије у пословном банкарству

- програмирање основних група банкарских послова на одговарајући режим аутоматске обраде података,

- опремање банака дуплекс-системом централних рачунара,

- развој информационе технологије на главним банкарским пунктовима,

- развој пословне мреже банке ван седишта банке и њено савремено информационо опремање,

7


- посебан развој обраде података ( плате, кадрови, инвестиције ) ...

Савремено банкарство се не може замислити без добро организованих концепција информационог система. То је предуслов за израду и реализацију пословне политике банака. То значи да се сложени тржишни услови привређивања који повећавају неизвесност и ризик, уз бројност финансијских трансакција, не могу решавати без

одговарајућег информационог система у банкама.

3.2. Развој безготовинског и електронског плаћања

Процес непрестаних промена у финанскијским структурама развијених тржишних привреда заснива се на финансијским иновацијама које решавају проблем све већег броја и све сложенијих операција у банкама, а неопходан услов за то су технолошке иновације, посебно у безготовинском и електронском плаћању. Банкарство поставља захтеве које треба да добију своја технолошка решења, као што су проблем интегралне обраде информација и све бржег обављања финансијских трансакција. Најзначајнији електронски уређаји самоуслужнох типа који се корисе у савременом банкарству су :

- уређаји за израду и читање идентификационих картица,

- аутоматска каса-трезор,

- трезор за стране валуте,

- самоуслужни штампач извода рачуна,8


- самоуслужни терминал за клијенте,

- аутомати за издавање новца.

Примена савремене технологије у банкама мотивисана је потребом извођења све већег броја операција у што краћем временсом периоду уз што мање трошкова и смањење учешћа живог рада, са високим степеном тачности. Последњих година расте учешће безготовинскох плаћања између учесника у платном промету. Посебно место има развој банкарских новчаних картица. Помоћу њих је могуће плаћање робе и услуга у унутрашњем платном промету и у платном промету са иностранством. Њихово широко прихватање у светским размерама омогућило је смањење готовог новца у оптицају.

Највеће технолошко достигнуће у раду банака јесте појава електронског новца, а самим тим и електронског банкарства које представља револуционарну појаву у банкарству. Електронско банкарство представља најзначајнију финансијску иновацију, коју је омогућила информациона технологија.

Електронски новац је специфична монетарна информација која се путем електронских импулса преноси између финансијских трансактора. Познати су следећи облици електронског новца ( електронског система плаћања ) :

- EPT/POS : доминантан облик електронскох новца је електронски трансфер средстава на месту продаје помоћу инсталираних компјутерских терминала,

- ATM: други облик коришћења електронског новца могућ је захваљујући инсталираним банкоматима. Банкомати омогућавају подизање готовине, полагање депозита, пренос средстава на различите рачуне, плаћање са различитих рачуна.

- HOME BANKING: све је веће коришћење личних компјутера за финансијске трансакције у домовима трансактора, што је повезано као кућно банкарство. Кућни терминали су повезани са централним компјутером у банци, и то би могло да доведе у перспективи до радикалне трансформације мреже филијала, јер би се смањила потреба физичког контакта комитената и банке.

3.3 Swift- Примена а у размени података

Да би се превазишли проблеми плаћања настали достављањем налога за плаћање и других трансакција које су се путем поште и телепринтера достављали банкама, убрзала наплата и обезбедила сигурност, група банака из САД и Велике Британије су иницирале оснивање Друштва за међународне међубанкарске финансијске трансакције Swift, са циљем развоја телекомуникационог трансфера новчаних средстава. Swift се може дефинисати као

9


међународни затворени комуникациони систем за пренос међубанкарских финансијских трансакција.

Где су :

С1,С2 – Оперативни центар,

СR1,CR2,CR3,CR4 – Регионални концентратори,

B1…B8 – Банкарски терминали.

Сама примена Swift-a захтева могућност телекомуникационог повезивања финансијских субјеката и стандардизацију порука у међусобним трансакцијама, док се техничка инфраструктура заснива на међусобно повезаним компјутерским центрима, који су лоцирани на целој планети, на изнајмљеним линијама великих брзина преноса.

3.4 Мобилнателефонија иБИС

Мобилно банкарство на глобалном финансијском тржишту представља најновији тренд и феномен електронског плаћања и нову перспективу развоја. Заснива се на извршавање трансакција путем преносних рачунара, дигиталних личних организатора и мобилних телефона.

Новије генерације мобилних телефона имају могућности повезивања са интернетом ( WAP пролаз ), што клијентима омогућава да лако приступе својој банкарској институцији и лако

10

C1 C2

CR1

CR2

CR3

CR4

B1111

B7

B222222

B3

B8

B4

B6

B5


извршавају жељене трансакције. Веза између мобилне телефоније и интернета, позната је као WAP пролаз и може се приказати следећом сликом :

Приступ банкарском информационом систему са мобилног телефона зависи од локације WAP пролаза. На слици WAP пролаз се налази код интернет посредника или оператора мобилне телефоније. Банкарском информационом систему се приступа посредно, прво преко Интернета, а потом преко екстранета придруженог банкарском информационом систему. Ако се WAP постави као део екстранета банкарског информационог система, онда се приступа директно са GSM мреже, заобилазећи Интернет, и тиме се решава проблем безбедности.

Корисник GSM мобилне телефоније са банкарским информационим системом може комуницирати и без употребе WAP пролаза. Међутим, данас се више комуницира једноставном технологијом кратким неструктуираним порукама SMS. У принципу SMS систем, технички је могуће користити као подлогу комуникације WAP пролаза, али уз одређене отежавајуће околности које утичу на креирање бежичних апликација, а то су : нестандардизоване и неуфициране мреже технологије које отежавају повезивање система, ограниченост и висока нестабилност радио спектра због чега долази до сужавања пропусног протокола, висока цена, мала меморија, слаб процесор, мали екран и тастатура мобилног телефона у односу на рачунар.

4. Информациони системи у малимпредузећима

Развој савремене рачунарске технологије и информационих система је условио њихову значајну примену у пословању предузећа. Другим речима, квалитетни

11


информациони системи су постали битан чинилац успешног пословања пословних система без обзира на њихову величину и делатност. За успешно пословање је неопходно да се правовремено обезбеде квалитетне информације на свим нивоима, због чега се јавила потреба за формирањем информационих система који би обезбедили не само добру базу

података, већ и у великој мери поједноставнили и олакшали функционисање пословних система.

Послове у реалном систему обављају :

- продавац : који има задатак да се брине о муштеријама и на леп и љубазан начин им покаже потребне артикле,

- радник за касом који куца рачуне и врши цео посао око продаје и рекламације,

- власница радње која се брине о потребној набавци и реклами продавнице као и функционисању система рада у продавници.

Информационе потребе за лица која раде у продавници су следеће :

- Власница радње ( која и сама ради као организатор ) : на почетку године у договору са осталим продавницама прописује план и програм рада продавнице. На основу тог плана и програма, а у складу са постојећом апаратуром, формира се начин рада ове продавнице.

- Продавачица : лице које се бави продајом али само делом продаје која је везана за описивање артикала и што љубазнији приступ потрошачу.

- Радник за касом : се бави само куцањем рачуна тако да њега занимају само рачуни, тј. шифре артикала, датум продаје и редни број рачуна због могуће рекламације.

4.1 Попис релевантних докумената

Основни ток посла започиње набавком производа, тј. уласком производа у продавницама. Потом се обућа разврстава по величини и моделу, слаже на одређена места на рафтовима ради видљивости модела и саме продаје. Основна и потребна информација су подаци о производа који садрже: шифру добављача, шифру отпремнице коју је он написао и шифру пријемнице коју власник води ради сопственог увида и могућност забуне.

Да би се водила евиденција о пословању неопходно је кроз упите дати стање продаје као и податке о набавци производа. Набавка производа се врши преко добављача који такође имају своју шифру због лакшег уноса у базу и препознавања. Информације о продаји морају да садрже све поменуте податке који карактеришу производ и цену производа као и

12


датум када је извршена продаја. Документи који прате рад продавнице су : отпремница и рачун, улазни и излазни подаци који су најбитнији за рад продавнице.

4.2 Опис и графички приказ ентитета

Ентитети који се помињу у горе наведеном опису рада продавнице се могу представити:

- Добављач са атрибутима : шифра добављача, назив, улица, место и телефон добављача, а кључни атрибут који задовољава особину јединствености је шифра добављача. Пошто је кључ јединствен онда је нормална форма III јер нема атрибута који тотално функционално зависе од делова кључа.

- Пријемница са атрибутима: шифра добављача, шифра отпремнице, редни број пријемнице. Кључни атрибут је редни број пријемнице.

- Ставке пријема које смо назвали ентитетом због лакшег управљања базом и он се састоји од атрибута : редни број пријемнице, шифра производа, боја, величина, цена набавке, количина.

- Датум пријема смо одвојили као посебан ентитет са атрибутом датум пријема робе и редним бројем пријема. Кључ је јединствен па према томе III je нормална форма.

- Артикал је ентитет који садржи атрибуте : назив, врста горњих материјала, начин израде... Кључни атрибут је шифра артикла.

- Ставке рачуна је такође ентитет који нам помаже да лакше управљамо базом јер смо одвојили ставке рачуна од датума издавања рачуна.

- Рачун који садржи редни број рачуна, датум продаје. Кључни атрибут је редни број рачуна.

13


- Веза између ентитета добављач и пријемница назива се бинарна. Веза добављач-пријемница је опциона и има конективност више а обрнуто мандаторна и има конективност један. Конективност се може објаснити на следећи начин : више добављача добавља робу али на једној пријемници је тачно један ( одређени ) добављач. Веза је бинарна јер је успостављена између два ентитета.

- Веза пријемница-ставке пријема је бинарна, опциона у поменутом смеру а мандаторна супротном. Конективност је 1: ∞. Пријемница може имати више ставки, док само одређене ставке чине пријемницу. Пријемница може имати ставке али и не мора, али ако постоје ставке пријема, мора постојати и пријемница.

- Веза ставке пријема – артикал је мандаторна у овом правцу, а опциона у супротном , бинарна, а конективност е ∞ : 1. Ако смо унели одређени производ у продавницу и тачно знамо број пријемнице, број добављача који је доставио робу, датим доспећа, шифру артикла, значи да ова веза мора бити мандаторна, а опциона у супротном смеру.

- Веза између артикла – ставке рачуна је бинарна, њена конективност је 1: ∞, а класа повезаности је мандаторна у поменутом, а опциона у супротном смеру. За тачно утврђен артикал пишемо рачун па је због тога ова веза опциона, јер тај рачун везујемо за само један артикал.

- Веза ставке рачуна – рачун је бинарна, кардиналност јој је ∞:1. У овом смеру је мандаторна а у супротном је опциона. Мандаторна је јер за тачно одређене ставке се даје рачун, а рачун може да се да за различите ставке.

4.3 Дизајнирањеи опис реалногмоделаСве горе наведене ентитете можемо приказати на следећи начин са својим кључним

атрибутима :

14


Релација ( Relationship ) је успостављена над табелама : добављач, пријемница, датум пријемнице, ставке пријема, артикал, ставке рачуна, рачун. Везе које су успостављене међу табелама су следеће :

Добављач-пријемница: Добављач може издати више опремница, а ако постоји отпремница она важи само за једног добављача.

Пријемница-ставка пријема: Пријемница има само једну комбинацију ставки пријема које чине артикал, док ставки пријема има више које се уписују у пријемницу.

Ставке пријема-артикал: Тачно дефинисане ставке пријема чине само један артикал, док за један артикал има више комбинација ставки пријема.

Артикал-ставка рачуна: Артикал има више ставки рачуна, али за тачно одређену ставку рачуна постоји само један артикал.

Ставке рачуна-рачун: Само једна комбинација ставки рачуна чине један рачун, али рачуна има више јер има више комбинација ставки рачуна.

15


Релације (Relationship) међу табелама.

Заштита базе података односи се на обезбеђење сигурности и интергритета. Сигурност података се постиже тако што приступ рачунару, а тиме и овој бази података имају само овлашћена лица, лица која знају шифру. Тиме се спречава неовлашћено коришћење или оштећење базе података.

Закључак

У данашње време све више се користе савремени информациони системи, што урзава пословање, као у обављање различитих послова и трансакција. Информације које су битне за пословање морају бити тачне, потпуне и правовремене, како би их искористили на што ефикаснији начин.

Неопходно је пратити иновације које имају велики значај за развој информационих система, јер се на тај начин умањује ризик у пословању организација користећи информациони систем.

Предуслов за добру организацију и успех у пословању заснива се управо на добро организованој концепцији информационих система. Ту се крије кључ успеха савременог пословања.

16


Уколико је информациони систем флексибилан, и односи се на потребе предузећа, клијенти ће бити задовољни и радиће добро и ефективно. Морамо бити сигурни да систем који се користи мора да задовољи захтеве и да буде лак за употребу, једноставан у презентовању информација, поуздан, да дозвољава брз упис података као и брзи и флексибилан приступ истим.

Литература

1. Балабан,Н., Ристић,Ж., Ђурковић,Ј., Трнинић,Ј., Информациони системи у менаџменту, Београд, 2002.

2. Пешић,М., Основе информационог система у банци, Континентал банка Нови Сад 2006

3. Обреновић, Т., и аутори Примена Wap/Sms технологија у банкарству

4. Појам информационих система ( урл: http://www.tehnickaue.edu.rs/srp/cas/?conid=1459 )

5. Вујовић, С., Информациони системи у пословању и менаџменту, 2005.

17

http://www.tehnickaue.edu.rs/srp/cas/?conid=1459


6. Информациони системи ( урл : http:///www.sr.wikipedia. org )

18

Documents

Seminarski rad - Informacioni sistemi u ruralnim sredinama