Seminarski rad iz konvencionalnih postupaka zavarivanja

8/13/2019 Seminarski rad iz konvencionalnih postupaka zavarivanja

1/21

1

1. TIG POSTUPAK-ELEKTROLUNO ZAVARIVANJE NETOPLJIVOMELEKTRODOM U ZATITI INERTNOG GASA

Elektroluno zavarivanje netopljivom elektrodom u zatiti gasa je postupak spajanja metalatopljenjem i ovravanjem dela osnovnog metala i dodatnog metala (ica zazavarivanje - ako sekoristi), pri emu se kao zatita koristi inertan gas (aktivni gasovi nedolaze u obzir jer bi izazvalioksidaciju vrha elektrode), sl. 1.

Slika 1. ematski prikaz elektrolunog zavarivanja netopljivom elektrodom

Ovaj postupak se skraeno obeleava TIG ili WIG (T od tungsten - engleska re zavolfram (W)- materijal elektrode, IG-inert gas) i prvobitno je uveden kao postupak zavarivanja Al i njegovih

legura zahvaljujui efektu katodnog ienja. Ovaj efekt se sastoji u razbijanju i uklanjanjuskrame tekotopljivog oksida Al2O3 iz metalne kupke ili sa njene povrine dejstvom elektronakoji se kreu od osnovnog metala prema elektrodi, ime se spreava njegovo taloenje u dnumetala ava i omoguava zavarivanje Al.U dananje vreme primena TIG postupka je znatno vea, najvie zbog vrhunskog kvaliteta spoja,koji se, izmeu ostalog, postie boljom kontrolom unesene toplote i dodatnog metalazahvaljujui razdvajanju uloga dodatnog metala i elektrode. Zavarivanje TIG postupkom jemogue i bez dodatnog metala, to je posebno vano kod tankih limova. Iako je u osnovi runi

postupak, TIG moe da se automatizuje, kako u smislu dovoenja ice, tako i u smislu voenjaelektrode. U odnosu na E postupak osnovne prednosti TIG postupka su bolja zatita metalnekupke, nepostojanje troske (ne gubi se vreme na zamenu elektrode i skidanje troske kod

vieprolaznog zavarivanja), mogunost korienja ica manjeg prenika, odnosno veih gustinastruje. Prednosti TIG postupka posebno dolaze do izraaja kod tankih limova, materijala kao tosu obojeni metali i nerajui elici, kao i korenih prolaza odgovornih spojeva. S druge strane,TIG postupak nije konkuretan ostalim elektrolunim postupcima kada je u pitanju ekonominost


2/21

2

zavarivanja debelih i/ili dugakih limova od obinih konstrukcionih elika. Proizvodnost TIGpostupka moe da se poveaprimenom varijante sa zagrejanom icom.Prednosti TIG postupka su:- vrhunski kvalitet spoja, bez greaka,- nema rasprskavanja - dodatni metal se topi u metalnoj kupki, ne prenosi se kroz luk,

- mogua primena i bez dodatnog materijala,- odlina kontrola (oblika) korena,- precizna kontrola parametara zavarivanja,

- primenljiv na veliki broj osnovnih metala,

- dobra kontrola izvora toplote i naina uvoenja dodatnog materijala,- nema troske,

-bilo koji poloaj zavarivanja.Mane TIG postupka su:

- relativno mala toplotna mo i produktivnost,- zahteva se posebna obuenost zavarivaa,- tekoe u zatiti zavarenog spoja pri zavarivanju na otvorenom.

1.1 Vrste izvora struje

-jednosmerna struja (JS) i/ili naizmenina struja (NS),- JS se koristi za sve osnovne metale, osim za Al, Mg i ostale metale sa tvrdim oksidima za koje

se koristi NS,

- strmopadajua statika karakteristika,- noviji izvori struje: tranzistorski ili tiristorski, omoguavaju zavarivanje u ciklusu(startovanje,pulsiranje jaine struje i zaustavljanje luka),- JS izvori su obino sa trofaznom strujom - uniformno optereenje elektrine mree,-NS izvor obino ima i JS,- stariji izvori NS sa jednofaznom strujom - nesimetrino optereenje elektrine mree,- noviji izvori NS manje mase (manji transformator ) - sa tranzistorima (invertori).

Kod TIG postupka se najee koriste naizmenina struja (NS) i jednosmerna struja direktnepolarnosti (JSDP)(minus pol na elektrodi) . Uticaj vrste struje na oblik ava izveden TIGpostupkom je prikazan na sl. 2. Jednosmerna struja direktne polarnosti daje najui inajdublji av,sl.2a. Toplota pri zavarivanju se rasporeuje priblino 1/3 na elektrodu, a 2/3 na osnovnimaterijal. Jonizovane estice su usmerene od materijala ka elektrodi, a elektroni od elektrode kaosnovnom materijalu, tako da se ne dobija efekt povrinskog ienja tekotopljivih oksida, kaoto je to sluaj kod jednosmerne struje indirektne polarnosti (JSIP), sl. 11a. Stoga se

jednosmernom strujom direktne polarnosti zavaruju metali kod kojih efekat ienja nijepotreban (elici, nikl, bakar i njihove legure).Indirektna polarnost daje najiri i najplii av, sl. 2b. Toplota pri zavarivanju se rasporeujesuprotno prethodnom sluaju, odnosno 2/3 na elektrodu, a 1/3 na osnovni materijal, to jeneracionalno, daje nestabilan luk i pregreva elektrodu i gorionik. Iako jednosmerna struja

indirektne polarnosti, zahvaljujui kretanju elektrona od osnovnog materijala ka elektrodi,proizvodi efekt povrinskog ienja tekotopljivih oksida, s obzirom na navedene nedostatke


3/21

3

njena praktina primena je beznaajna, a za zavarivanje aluminijuma i njegovih legura se koristinaizmenina struja.

Slika 2. Oblik ava u zavisnosti od vrste struje: a) JSDP; b) JSIP; c) NS

Naizmenina struja daje av irine i dubine izmeu dva polariteta jednosmerne struje, sl. 2c.S obzirom na prirodu naizmenine struje (promena polariteta 50 puta u sekundi) elektrini luk jenestabilan. Da bi se ova mana naizmenine struje svela na najmanju meru primenjuje se tzv.visokofrekventni VF generator. Nedostatak je i tzv. nesimetrija struje. Radi se o razliitimsposobnostima aluminijuma i volframa da emituju elektrone, usled ega se poveava negativnapoluperioda na raun pozitivne, jer se vie elektrona emituje sa volframove elektrode kada je onana (-) polu, sl. 3b. Prva posledica ove nesimetrije je skoro jednosmerno dejstvo elektrinog luka,to uslovljava prekomerno zagrevanje zavarivakog transformatora, a druga posledica jeznaajno smanjenje efekta katodnog ienja. Da bi se ovo spreilo, u strujno kolo se uvodikondenzatorska baterija, vezana redno sa lukom, koja ima zadatak da poveava pozitivne polu-periode, tj. da uspostavlja simetriju talasa struje, sl. 1b. Time se ujedno i poveava efekt ienja,to omoguavaprimenu naizmenine struje za zavarivanje aluminijuma i njegovih legura. Stogasu noviji transformatori za TIG postupak po pravilu snabdeveni i VF generatorom i

kondenzatorskom baterijom.

Slika 3. a) Efekat katodnog ienja; b) Asimetrini i simetrini oblik periode NS


4/21

4

1.2 Netopljive elektrode

Netopljive elektrode se izrauju od volframa, odnosno legura volframa i torijuma, cirkonijum ililantan oksida. Za runi TIG postupak postoje etiri vrste elektroda:

a) Elektrode od istog volframa (W) - temperatura topljenja 3410C, koje se proizvode

sinterovanjem praka volframa, istoe min. 99,5%, jer vei udeo neistoa prouzrokuje brzotroenje elektrode.b) Elektrode od volframa sa dodatkom 0,9 do 4,2% oksida torijuma (W-Th), koji omoguavalake emitovanje elektrona, to obezbeuje lake uspostavljanje i odravanje strujnog luka i boljepodnoenje strujnih optereenja. Osim toga, ovim elektrodama se poveava stabilnost luka na

temperaturama, niim i do 1000C u odnosu na elektrode od istog volframa, ime se izbegavadelimino rastapanje elektrode i obezbeuje znatno dui radni vek. Na sl. 4 je prikazanazavisnost gustine struje od temperature za W i WTh elektrode.

Slika 4. Zavisnost gustine struje od temperature kod W i W-Th elektrode

c) Volframove elektrode sa 0,3 do 0,9% cirkonijum oksida. Po svojstvima i ceni ove elektrode su

izmeu dve prethodno navedene grupe. Primenjuju se samo kod naizmenine struje, odnosno zazavarivanje aluminijuma i lakih legura.

d) Volframove elektrode sa 0,9 do 1,2% lantan oksida. Koriste se za plazma zavarivanje, jer

imaju dui vek od ostalih varijanti.

U tab. 1 su prikazane navedene vrste netopljivih elektroda, zajedno sa sistemom oznaavanjaprema standardu EN 26848 i osnovnim karaketristikama.- Kodifikacija po hemijskom sastavu:

prvo slovo = simbol glavne komponentedrugo slovo = poetno slovo oksida + broj (sadraj oksida x 10)- Uslovi isporuke:

-prenici : 0.5; 1.0; 1.6; 2; 2.5; 3.2; 4; 5; 6; 8; 10 (mm)- duine: 50; 75; 100, 175 (mm)


5/21

5

- pravolinijske (strogo)

- kvalitet (bez prslina, pora, ukljuaka).

Tabela 1. Netopljive elektrode

Ne samo vrsta materijala, ve i oblik vrha elektrode bitno utie na stabilnost luka i dubinuuvarivanja. Postoje dva osnovna oblika vrha elektrode: konusni i sferni. U prvom sluaju gustinastruje je znatno vea, pa je strujni luk koncentrisan, sl. 5a. U drugom sluaju jaina struje jemala, luk nije koncentrisan, pa se dobija znatno manja dubina uvarivanja, a vea irina ava, sl.5b. Konusni oblik se koristi sa JS, a sferni sa NS, sl. 6.

Slika 5. Uticaj oblika vrha elektrode na oblik ava

Slika 6.


6/21

6

1.3 Dodatni materijal - ice za zavarivanje

ice za zavarivanje elika ( standardizovane po ISO 636) su po pravilu oblika ipki duine1000 mm, prenika 0,8 do 4 mm. U tab. 2 su dati podaci o nekim icama za zavarivanjenerajuih visokolegiranih elika proizvodnje FEP (Pluine CG).

Tabela 2. ica za zavarivanje nerajuih visokolegiranih elika

Za zavarivanje Al i njegovih legura se koriste ice i ipke, tab. 3. Njihovo oznaavanje jedefinisano na sledei nain: naziv proizvoda, d(xL), oznaka legure, stanje legure, gde je dprenik, a L duina ice (ipke) u mm. Primer oznaavanja je:ica 2,0 S.AlMg3.20za vuenuicu prenika 2 mm, izraenu od legure AlMg3.ipke za zavarivanje aluminijuma i aluminijumskih legura moraju da budu obojene na jednomkraju, sa ela, jednom ili dvema bojama, tab. 3. Primena ica i ipki za zavarivanje aluminijuma ialuminijumskih legura je takoe data u tab. 3.

Tabela 3. ice i ipke za zavarivanje aluminijuma i aluminijumskih legura


7/21

7

1.4 Zatitni gasovi i mlaznica

Za zatitu metalne kupke koriste se po pravilu inertni gasovi, argon ili helijum. Osnovneprednosti argona u odnosu na helijum su: vea jonizaciona energija, to omoguava lakeuspostavljanje i odravanje elektrinog luka, manji gradijent napona (6 V) u strujnom luku, to

obezbeuje neznatnu promenu napona pri promeni duine luka, izraeniji efekat ienja oksida,manja osetljivost na strujanje okolnog vazduha, nia cena i sigurniji rad. Prednost helijuma je vea toplotna mo luka, to je bitno kod zavarivanja metala velike toplotneprovodnosti, posebno kod veih debljina. Dodatni problem kod primene helijuma je njegovamala gustina (nekoliko puta manja od vazduha, dok je gustina argona vea od gustine vazduha),pa je za odravanje zatitnog omotaa potreban dva do tri puta vei protok gasa. Stoga se upraksi najvie primenjuje argon, a sreu se i meavine argona sa helijumom (vee debljine i/ilimaterijali vee toplotne provodnosti) ili sa vodonikom (nerajui elik).Osim vrste zatitnog gasa, i oblik mlaznice ima veliki uticaj na efikasnost zatite. Koriste se triosnovna oblika mlaznice: konusni, cilindrini i profilisani, sl. 7. Najbolja zatita se postieprofilisanim mlaznicama. Na efikasnost zatite utie i dovod gasa do mlaznice, sl. 8, koji se

izvodi sa odbojnikom ilibez njega. Kao to se sa sl. 8vidi, odbojnik vrlopovoljno utie na irinuzatitne zone, odnosno efikasnost zatite.

Tabela 4. Zatitni gasovi i njihova primena prema EN439

Tabela 5. Uticaji zatitnih gasova na parametre zavarivanja

1 - mali uticaj; 2 - srednji uticaj; 3 - veliki uticaj


8/21

8

Slika 7. Konstruktivni oblici mlaznica

Slika 8. Uticaj dovoda gasa do izlaza iz mlaznice na irinu zatitne zone

1.5 Ureaj za zavarivanje

Ureaj za zavarivanje TIG postupkom je prikazan na sl.9; njegovi osnovni elementi su: izvorstruje, boca (ili boce) za zatitni gas, sa odgovarajuim ventilima, gorionik sa netopljivomelektrodom, paket creva za dovod argona, rashladne vode i elektrini kablovi. Izvor struje je popravilu strmopadajue statike karakteristika, kao kod E postupka, da bi sluajna promena duineluka to manje uticala na jainu struje. Ako se napaja naizmeninom strujom, ureaj treba daproizvodi simetrine, odnosno uravnoteene talase struje.Gorionik za zavarivanje treba da ima dovoljan strujni kapacitet da se ne bi pregrevao, a po

pravilu se hladi, vazduhom ili vodom. Sastavni deo gorionika je mlaznica, iji oblik bitno utiena efikasnost zatite. Mlaznica treba da ima takav oblik da isticanje zatitnog gasa bude bezturbulencije, a da pri tome bude to udaljenija od mesta zavarivanja, da bi zavariva imao boljipregled.


9/21

9

Slika 9. ema ureaja za TIG postupak - osnovni elementi

Creva za dovod zatitnog gasa treba da budu od specijalnog plastinog materijala ukoliko sekoristi He, iji su atomi toliko mali da kroz obino gumeno crevo difunduju u okolinu. Osimnavedenog, ureaj za TIG zavarivanje ima i elemente za regulisanje jaine struje, uspostavljanjeluka bez dodira vrha elektrode o radni komad, automatsko otvaranje i zatvaranje protoka argona irashladne vode, VF generator i kondenzatorsku bateriju, a u sluaju TIG zavarivanja sazagrejanom icom postoji i dodatni element za elektrootporno zagrevanje ice.

1.6 Tehnologija zavarivanja

Osnovni parametri zavarivanja TIG postupkom su vrsta i prenik elektrode, vrsta iprenik ice,brzina zavarivanja, vrsta i jaina struje, kao i sastav i protok zatitnog gasa. Uticaj i izbor nekihosnovnih parametara (vrsta elektrode, ice i struje, sastav i protok zatitnog gasa) je veobjanjen, a uticaj prenika ice, brzine zavarivanja i jaine struje je praktino isti kao koddrugih elektrolunih postupaka. Uticaj i izbor prenika elektrode je usko vezan za materijal odkogaje elektroda napravljena, tj. jainu (gustinu) struje, kao to je prikazano na sl. 4.Meusobna zavisnost prenika elektrode, jaine i vrste struje, i vrste elektrode moe da se utvrdina osnovu podataka iz Tab. 6. Izbor navedenih parametara zavarivanja za neke konstrukcione

materijale je dat u Tab. 7 (ugljenini elici), Tab. 8 (niskolegirani elici), Tab. 9 (visokolegiranielici) i Tab. 10 (aluminijum i njegove legure).


10/21

10

Tablica 6. Zavisnost jaine i vrste struje odvrste i prenika elektrode

skraenice: JSDP - jednosmerna struja direktne polarnosti,JSIP - jednosmerna struja indirektne polarnosti,

NS - naizmenina struja

Tablica 7. Parametri zavarivanja ugljeninih elika TIG postupkom

Tablica 8. Parametri zavarivanja niskolegiranih elika TIG postupkom


11/21

11

Tablica 9. Parametri zavarivanja visokolegiranih elika TIG postupkom

Tablica 10. Parametri zavarivanja aluminijuma i legura TIG postupkom


12/21

12

1.7 Tehnika zavarivanja

Tehnika runog zavarivanja TIG postupkom zahteva posebnu panju, naroito uspostavljanje iprekidanje luka i rukovanje elektrodom i icom za zavarivanje.Luk moe da se uspostavi na trinaina: dodirom i odmicanjem elektrode, pomou varnice iz dodatnog ureaja (najee VF

generator), i primenom pomonog luka koji se uspostavlja izmeu elektrode i mlaznice, a zatimprenosi na osnovni materijal.Najee seprimjenjuje VF generator, a prvi nain se izbegava, jerznaajno oteuje vrh elektrode. Poto se luk uspostavi, gorionik se kree u malim krugovima dabi se obrazovala tena metalna kupka, sl. 10a, uz postepeno naginjanje u odnosu na vertikalu do

15kod runog zavarivanja, sl. 10b, dok kod automatskog zavarivanja gorionik po pravilu ostajeu vertikalnom poloaju. Zatim se u metalnu kupku dodaje ica pod uglom od 15, sl. 10. Prepomeranja gorionika (elektrode) do prednje ivice metalne kupke, sl. 10e, icu treba udaljiti, sl.10d. Ponavljanjem ovog postupka dobija se neprekidni av. Luk se najefikasnije prekidaiskljuivanjem struje, jer bi naglo odmicanje elektrode dovelo do oksidacije metala ava. Zapoloaje koji nisu horizontalni pravilno dranje gorionika je prikazano na sl. 11.

Slika 10. Tehnika runog zavarivanja TIG postupkom


13/21

13

Slika 11. Tehnika runog zavarivanja TIG postupkom u prinudnim poloajima

Nepotovanje propisane tehnologije i tehnike zavarivanja izaziva pojavu greaka.Najei uzroci greaka su: predugaak luk, prevelik ugao gorionika, pomeren gorionik iz osespoja, izvlaenje rastopljenog vrha dodatnog materijala (ice) iz zone zatite rastopa i sl.Najee greke pri radu prikazane sun a slici 12.

Slika 12. Nepotovanje propisane tehnike zavarivanja i odgovarajue greke


14/21

14

1.8 Zatita korenog prolaza

Za vrhunski kvalitet zavarenog spoja potrebna je dodatna zatita korenog prolaza sa druge strane.Zatita korena obino se vri argonom ili forming gasom (Ar+1 -30%H2 ili N2+1-30%H2).Ureaji za zatitu korena su prikazani na slici 13, a pri zavarivanju korenog prolaza cevi na slici

14. Pri zavarivanju korenog prolaza kod reaktivnih materijala sve zone osnovnog materijala kojese zagrevaju na temperaturu preko 300C moraju dodatno da se tite, npr. komorom sakontrolisanom atmosferom (Ar), sl. 15.

Slika 13. Sistemi zatite korena

Slika 14. Sistem zatite korenog prolaza pri zavarivanju cevi


15/21

15

Slika 15. Sistem zatite korenog prolaza pri zavarivanju reaktivnih materijala

Meu najee greke pri zavarivanju spadaju oksidni ukljuci koji negativno utiu na

mehanike osobine zavarenog spoja. Na slici 16. dat je pregled najeih uzroka pojaveoksidnih ukljuaka.

Slika 16. Oksidni ukljuci i uzroci njihove pojave


16/21

16

Zavarivanje korena zahteva posebnu obuku zavarivaa jer je koren zona sa najvie potencijalnihgreaka. Tipine greke u korenu su prikazane na slici 17.

Slika 17. Tipine greke TIG zavarivanja korenog prolaza


17/21

17

1.9 Modifikovane varijante TIG zavarivanja

Postoje mnogobrojne varijante modifikovanog TIG postupka, od kojih se najee koristeimpulsno zavarivanje, zavarivanje u uskom ljebu, orbitalno zavarivanje cevi, zavarivanje sazagrejanom icom, takasto zavarivanje, zavarivanje sa dvostrukom zatitom, ATIG postupak.

Impulsno TIG zavarivanje omoguava optimalno korienje energije, jer se jaina strujeznaajno poveava samo u kratkom periodu vremena kada se rastopljeni vrh dodatnog metalaodvaja i prenosi u metalnu kupku. Impulsno TIG zavarivanje je veoma pogodno za automatsko

(orbitalno) zavarivanje cevi.

Slika 18. Sueono spajanje cevi TIG postupkom

Sueono spajanje cevi TIG postupkom, sl. 18, zahteva i specijalni izvor struje za impulsnozavarivanje. Pulsiranje struje poinje sa uspostavljanjem luka, ali ureaj ne rotira oko cevi svedok pulsirajua struja ne postigne radni nivo. U toj fazi se popunjava ljeb do potpunogprovarivanja, a zatim ureaj poinje da rotira oko cevi. Pre gaenja luka, jaina struje sesmanjuje, simetrino poetnoj fazi zavarivanja, a ureaj se kree sve dok sene postigne potpunopreklapanje poetka ava.


18/21

18

TIG takasto zavarivanje, takoe nazvano TIG zakivanje, omoguava dobijanje spojapreklapanjem, bez prethodne perforacije radnih komada. Postupak je veoma jednostavan i ne

zahteva veliku vetinu operatera, veoma je produktivan i moe da se automatizuje. Luk nijevidljiv, pa operater ne mora da titi oi tokom zavarivanja. Postupak je primenljiv naniskolegirane elike, aluminijum, debljine 0.5 do 2 mm. Vreme zavarivanja je 0.5 do 5 s.

TIG zavarivanje sa zagrejanom icom zahteva greja, koji elektrinim otporompredgrejava icuza zavarivanje, to omoguava bre topljenje dodatnog materijala i veu produktivnost postupka,sl. 19.

Slika 19. Zavarivanje zagrejanom icom

ATIG postupak je postupak razvijen na institutu za zavarivanje Paton (Kijev-Ukrajina).Postupak je isti kao klasini TIG postupak, sa tim da se ivice ljeba pre zavarivanja premauaktivacionim topiteljom koji omoguava znaajno veu dubinu provarivanja i sitnozrnastustrukturu materijala ava. Aktivacioni topitelji nanose se sprejom, flomasterom namenjenim zananoenje topitelja, etkicom ili na drugi pogodan nain. Poveana dubina provarivanjaomoguava sueono zavarivanje limova sa ravnim I ljebom, bez zazora, bez dodatnogmaterijala, za debljine 10 do 12 mm. Postupak je znatno ekonominiji od klasinog TIGpostupka.

1.10 Podeavanje aparata za TIG postupak

Aparati za zavarivanje opremljeni su upravljakom tablom sa koje se podeavaju parametrizavarivanja. Za pravilno izvoenje procesa, na savremenim aparatima, podeava se desetakparametara koji bitno utiu na kvalitet izvoenja procesa zavarivanja. Pored standardnih postojesinergijski i digitalni aparati kod kojih su parametri zavarivanja definisani u programu za

zavarivanje odreenog materijala. Kod sinergijskih aparata pozivanjem odreenog programapoziva se definisana grupa parametara koja odgovara datom materijalu, debljini i poloaju.Ovakvim aparatima upravlja procesor i u memoriju aparata mogue je pohraniti vie programa.


19/21

19

Na slikama br. 20 i 21 dati su prikazi upravljakih tabli standardnog aparata za TIG zavarivanje(VARTIG 2005 DC ) i digitalnog (VARTIG 3500 AC/DC digit), uz objanjenje funkcijepojedinih tipki. Navedeni aparati su proizvod slovenakog Varstroj-a.

Sl. 20 Izgled komandne table invertorskog aparata za TIG postupak zavarivanja

(VARTIG 2005 DC)

1. Displej za prikaz parametara zavarivanja

2. Indikatorska lampica ukljuenosti aparata3. Indikatorska lampica termozatite aparata4. Tipka za promenu reima rada ( reimi su dati pozicijama 5, 6, 7, 8 i 9)5. 4-taktni reim rada + visokofrekventno paljenje luka6. 2- taktni reim rada + visokofrekventno paljenje luka7. 4-taktni reim rada + paljenje luka dodirom elektrode (kresanjem)8. 2- taktni reim rada + paljenje luka dodirom elektrode (kresanjem)9. Reim rada uz mogunost rune promene jaine struje ( I2 ili I3)10. Tipka za promjenu vrste zavarivanja ( dato pozicijama 11, 12 i 13)

11. TIGpulsno zavarivanje


20/21

20

12. TIGstandardno, bez pulsiranja struje13. RELpostupak zavarivanja elektrodom14. Enkoder za podeavanje parametara zavarivanja15. Na displ. poz. 1 dato vreme preduduvavanja zat. gasa (pode. se sa poz. 14)16. Na displ. poz. 1 data poetna struja I1 (pode. se sa poz. 14)

17. Na displ. poz. 1 dato vreme rasta struja sa I1 na I2 (pode. se sa poz. 14)18. Na displ. poz. 1 data frekvencija DC pulsiranja (pode. se sa poz. 14)19. Na displ. poz. 1 data glavna struja zavarivanja I2 (pode. se sa poz. 14)20. Na displ. poz. 1 dato vreme padanja struja sa I2 na I3 (pode. se sa poz. 14)21. Na displ. poz. 1 data konana struja I3 (pode. se sa poz. 14).22. Na displ. poz. 1 dato vreme duv. gasa nakon gaenja luka (pode. se sa poz. 14)23. Tipka za uklju. daljinskog upravljaa24. Indikatorska lampica za uklj. Daljinski upravlja25. Parametri pulsnog zavarivanja (frekvencija, irina pulsa i osnovna struja), oitavajuse na displ. poz. 1, a podeavaju sa enkoderom poz. 14.26. Tipka za izbor parametra koji se eli podesiti.

Sl. 21 Izgled komandne table aparata za TIG postupak zavarivanja sa pohranjenim

programima (VARTIG 3500 AC/ DC digit)


21/21

21

1. Izbor zavarivakog postupka (AC-za Aluminijum, Pulsno- za visok kvalitet zavara DC-ispravljena struja za TIG, Ispravljena struja DC za E postupak)

2. Funkcija AC-WAVE, izbor oblika pulsa.3. Izbor parametra zavarivanja (poetna struja, vreme preduduvavanja gasa, struja pulsa gornja idonja itd.)

4. Enkoder za podeavanje parametara.5. Tipka za izbor reima rada (takasto ili neprekidno)6. Podeavanje AC frekvencije7. Podeavanje AC balansa ( zavarivanje aluminijuma).8. Ukljuivanje AC/DC TIG zavarivanja.9. Podeavanje vremena takanja10. F-podeavanje internih funkcija11. Podeavanje poetnog toka12. Ukljuivanje pulsnog zavarivanja13. Nain uspostavljanja luka14. Tipka za podeavanje rasta i padanja toka

15. Izbor vodom hlaenog gorionika16. Kontrola protoka gasa17. Pozivanje pohranjenih programa

18. Pohranjivanje (snimanje) programa sa zadatim parametrima (maks. 100 programa)

19. Potvrda pohranjivanja (snimanja).

Documents

Seminarski rad iz konvencionalnih postupaka zavarivanja