VISOKA TEHNIKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA U ZRENJANINU

Nastavni predmet: PreduzetnitvoStudijski program: Masinko ininjerstvoModul: Proizvodno mainstvo

RAZVOJ PREDUZETNIKE IDEJE ZA Pomoni tokovi od recikliranih materijala na prikljunim mainama

- seminarski rad

PREDMETNI NASTAVNIK: STUDENT, Br. indeksa.: Dr Robert Molnar Milorad Bosni, MI26/12

U Zrenjaninu, maj 2015. god.Sadraj

Rezime4Uvod51. Analiza trendova71.1 Kratak opis postojeih drutvenih trendova71.2 Kratak opis razvoja pojedinih industrijskih grana, vezanih za preduzetniku ideju71.3 Analiza opisanih trendova i industrijskih grana82. Idententifikacija potrebe i problema kupaca102.1 Identifikacija konkretnih potreba i problema potencijalnih kupaca102.2 Precizno definisan problem kupaca102.3 Profili potencijalnih kupaca113. Generisanje inovacije123.1 Dosadanji naini reavanja problema123.2 Potrebna znanja i tehnologija, omoguava kreiranje inovacije123.3 Stepen inovativnosti144. Pronalaenje poslovnog modela154.1 Proizvod154.2 Formiranje preduzea164.3 Isporuka kupcima, postupak narudbine164.4 Opsluivanje kupaca164.5 Pratee usluge174.6 Razvijanje poslovanja175. Procena trita185.1 Procena trita185.2 Konkurencija206. Procena nefinansijskih resursa216.1 Procena potrebnih tehnolokih resursa216.2 Procena ljudskih resursa216.3 Procena potrebnih materijalnih i ostalih resursa227. Procena finansijskih resursa227.1 Nabavka nefinansijskih resursa227.2 Procena finansijskih resursa za pokretanje ciklusa reprodukcije237.3 Odravanje ciklusa reprodukcije238. Izvori finansiranja248.1 Izvori ovezbeivanja finansija249. Odrivost poslovne ideje259.1 Procena razvoj industrijske grane259.2 Procena potencijalnih rizika i naini njihovog prevazilaenja279.3 Izlazna strategija2710. Zakljuak28Literaturni izvori29

Rezime

U seminarskom radu predstavljen je postupak izrade guma za tokove za prikljune poljoprivredne maine od recikliranih materijala. Opti trend u svetu, kao i kod nas, je smanjivanje ukupne koliine otpada. Preradom pneumatika, moe da se dobije granulat koji se izmeu ostalog, koristi i za ponovnu izradu tvrih guma. U Srbiji postoje dve fabrike za preradu i reciklau pneumatika.Dobijena guma iz granulate je ekonomski isplatljivija poljoprivrednim proizvoaima, lake bi se montirala i ne bi zagaivala ivotnu sredinu.Prodaja ovih guma bi se vrila na dva osnovna segmenta direktna prodaja bi se vrila krajnjim ciljnjim korisnicima, individualnim poljoprivrednim proizvoaima, ili preduzeima ija je osnovna delatnost poljoprivreda i drugi segment uvoznicima poljoprivrednih prikljunih maina na teritoriji Republike Srbije.Konkurencija na ovom segmentu trita je dobro razvijena, ali sa usvojenom politikom preduzea i cenovnom strategijom penetracijskih i niskih cena se garantuje uspean pristup na domaem tritu.Da bi pokrenuli preduzetniki poduhvat nedostaju finansijska sredstva u iznosu od 50.000 evra, koja bi obezbedili pomou kredita. U prvoj godini poslovanja ne postoje gubici. Tabela1. Prikaz poetnog kapitala i ulaganja u proizvodnju u toku prve godineUkupni rashodiUkupna dobitProfit

792.634822.00024.080,12

Uvod

Preduzetnitvo kao drutvena pojava Preduzetnitvo je uzelo maha poslednjih decenija i predstavlja stub privrede mnogih razvijenih drava. Sama poenta preduzetnitva je pronalaenje i investiranje u dobre poslovne ideje kako bi se razvio uspean biznis. Da bi preduzetniki biznis bio uspean nuno je da poetne ideje, pretpostavke i procene budu objektivne, realne i optimistine. U svim oblastima poslovanja postoji neki oblik preduzetnitva. Glavna odrednica preduzetnitva je inovacija. tumpeter je pravi razliku izmeu menadera i preduzetnika jer svaki preduzetnik moe da bude menader, ali svaki menader ne moe da bude preduzetnik. Inovacije u preduzetnitvu prema tumpeteru[footnoteRef:1] mogu se podeliti na: [1: Schmpeter J., The Theory of Economic Development, Harvard University Press, 1934.]

Nove proizvode i usluge, Nova trita, Novi nain rada i voenja poslova, Pronalaenje i upotreba novih materijala i sirovina, Uvoenje nove organizacije rada. Uloga preduzetnika u drutvuPri realizaciji preduzetnikog poduhvata, preduzetnik treba da obavlja sledee zadatke[footnoteRef:2]: [2: Lienet P.B, Rea P.K.,Project Menagement for the 21 st century, Academic Press, 1998.]

Voenje, Motivisanje, Planiranje, Nadgledanje, Koordinisanje, Obuavanje, Davanje saveta, Delegiranje, Reavanje konflikta.

Ljudi se ne neodluuju za preduzetnitvo zbog straha od neuspeha, nedovoljnog znanja i informisanja, spremnosti na uenje, prihvatanja sugestija i saveta i zbog nedostatka kapitala. Sam preduzetnik ne treba da bude sveznalica ve treba da ima kljune informacije i znanja u oblasti poslovanja. Jedna od velikih greaka je ta to ljudi oekuju da e brzo napraviti profit, dok praksa pokazuje da je to dugaak put. Istorijski osvrt na razvoj delatnosti, odnosno naini reavanja postojeeg problema/potrebe kroz istorijuRazvojem poljoprivredne proizvodnje i mehanizacije stvorila se potreba da pomone maine imaju pomone tokove. Pomoni tokovi pravili su se i prave jo uvek od kauuka (prirodnog i sintetikog). Da bi upotrebili kauuk on mora da se podvrgne mnogim procesima da bi dobijena guma imala odgovarajuu elastinost. Za proizvodnju guma koje se koriste na prikljune maine koristi se ne tako ist kauuk. Za veinu guma, postupak proizvodnje je uglavnom isti kroz itavu istoriju. Kauuku se dodaju razliita punila i smesa se podvrgava termikoj obradi (tzv. vulkanizaciji). U itavom procesu proizvodnje gume iz kauuka razlikuju se sledee faze: mastikacija, priprema smese kauuka i dodataka, oblikovanje poluproizvoda, vulkanizacija.Dobro izmeana smea kauuka i potrebnih dodataka mora se oblikovati, formirati u predmet ili materijal, iz kojeg e zatim nakon zavrene operacije vulkanizacije nastati konani gumeni proizvodi, npr: automobilske gume, gumeni prostirai, tkanine impregnirane gumom, gumene cevi itd. Glavni postupci kojima se oblikuju poluproizvodi pre vulkanizacije jesu ekstrudiranje, kalandiranje i oblikovanje u kalupima.

1. Analiza trendova

1.1 Kratak opis postojeih drutvenih trendova

Danas u svetu aktuelan je trend smanjenja to veeg procenta svetskog otpada i postoji tedencija da se taj isti vrati u proizvodnju. Industrija reciklae, obnovljivih izvora energije i plastike sve vie uhvatila je zamah. Opti aktuelni trendovi su:

smanjivanje karta, elja za viljom produktivnou, vea energetska efikasnost, manji trokovi po jedinici proizvoda, skraivanje proizvodnog ciklusa, kvalitetniju uslova rada, kvalitetniji proizvodi, uvoenje meunarodnih standarda u proizvodnji.Uee plastike u svakodnevnom ivotu se poveava. Nove tehnologije su doprinele poveanju kvaliteta, karakteristika i funkcionalnosti proizvoda kao i poveanju stepena zadovoljstva korisnika. Tehnoloka reenja se razvijaju ubrzanim tempom, a potranja za sofisticiranim proizvodima nikad nije bila via.

1.2 Kratak opis razvoja pojedinih industrijskih grana, vezanih za preduzetniku ideju

Metode recikliranja pneumatika se primenjuju u velikom broju zemalja. Procenjuje se da u zemalja lanicama EU svake godine nastaje oko 250.000.000 otpadnih pneumatika, a u istonoj Evropi, Severnoj Americi, Junoj Americi, Aziji i na Srednjem istoku godinja koliina iznosi oko 1.000.000.000[footnoteRef:3]. Najee korieni naini prerade pneumatika su: drobljenje i piroliza. Prvi korak kod reciklae pneumatika je drobljenje, posle kojeg sledi izdvajanje materijala po vrstama (guma, elik i tekstil). Prema primenjenoj tehnologiji i temperaturi procesa drobljenja, razlikujemo dve osnovne metode drobljenja: [3: Hodoli J., Stevi M., Vukeli . , Zajac A. Reciklaa i prerada otpadnih pneumatika, Fastival kvaliteta Kragujevac, 2008. Nauni rad ]

kriogeno drobljenje, mehaniko drobljenje. Najveu primenu u Evropi i kod nas ima metoda mehanikog drobljenjaFizike karakteristike pneumatika, kao to su netoksinost, biodegradabilnost, oblik, masa i elastinost, ih ine kandidatima za irok spektar aplikacija u svim oblicima - cele, seene, u obliku granulata ili u obliku praha. Tokom poslednjih deset godina, raznovrsnost materijala proizvedenih od otpadnih pneumatika se poveala. Graevinski inenjeri koriste vee koliine materijala veih dimenzija, na primer celih pneumatika, reda i komadia za primenu na zvunim rampama, izolacijama, lakim ispunama, potpornim stubovima mostova, izmeu ostalog podsticali su i razvoj novog naina primene u projektovanju deponija i ekolokoj rehabilitaciji. Industrijski proizvoai koriste materijale manjih dimanzija, proizvedene novim tehnologijama, i meavine materijala za proizvode kao to su automobilski delovi, zaptivne smese, zatitni sloj, pigmenti, kao i razliiti materijali za povrine novih puteva. Preradom otpadnih pneumatika se dobija drobljena guma ili red, granulat, koji moe imati veliinu zrna od 0.5 do 10 mm, i prah. Najiru primenu ima, svakako, granulat, zatim red, a primena prahova polako poinje da dobija na znaaju.

Slika 1. a) Sistem mehanike reciklae pneumatika, b) Postupak pirolize (hemijska reciklaa)

1.3 Analiza opisanih trendova i industrijskih grana

Stare otpadne upotrebljene gume predstavljaju odreen rizik po zdravlje ljudi i ivotinja. Savremen trend u svetu je smanjivanje ukupnog otpada, ukljuujui i otpad od pneumatika. O koliini otpada od gume, u Srbiji ne postoje precizni podaci. Prema nezvaninim podacima proizvoaa i distributera guma, u Srbiji nastaje blizu 15.000 tona otpadnih guma. U dravi pre svega ima nekoliko registrovanih otpada gde se sakupljaju gume kao i dve fabrike koje ih recikliraju i od njih dobijaju granulat koji moe da se koristi na razliiti naine kao to je prikazano u tabeli 2. Reavanje problema nagomilanih guma u Srbiji predstavlja ekonomski bitnu, energetski i ekoloku svrsihodnost. Kada bi se pneumatici putem reciklae vratili u ivotni ciklus, kao takvi vie ne bi predstavljali nikakvu opasnost po okolinu, zdravlje ljudi i ivotinja.

Tabela 2. Neki od primera za ta se reciklirani pneumatik moe koristitiVeliina materijalaReciklaom se dobijaPrimena

Celi ili seeni pneumaticiCeli pneumatici se mogu reciklirati samo seenjem na polovine, etvrtine itd.graevinske bale, vetaki grebeni, zvune rampe, privremeni putevi itd.

50-300 mmred se pravi od mehaniki raskomadanih pneumatika, koji se cepaju na nejednake delove veliine 5 - 300 mm, bilo koje razmere.lake ispune za osnove puteva, nasipi,drenae,tolotna izolacija u putevima i zgradama, zvune rampe, izgradnja deponija.

10-50 mmKomadii su mehaniki raskomadani pneumatici, koji se cepaju na nejednake delove veliine 10 do 50mm, u bilo koje razmerelake ispune za opte graevinarstvo, drenaa, izgradnja plonika, graenje i odravanje deponija, potporni stubovi mostova i poljoprivredni proizvodi.

1-10 mmGranulat je rezultat prerade pneumatika u fine estice veliine od 1 do 10 mmpodloga (dueci) za stoku, ploice za podove, krovni materijali, obloge na sportskim terenima, gumeni asfalt, zatitne ograde pored puta, izboine na putu za smanjenje brzine.

0-0.5 mmPrah je rezultat prerade gume kojim se postie veliina estice do 1 mm.onovi za cipele, sportska oprema, izolacioni materijali za oblaganje kablova, automobilski delovi, pigmenti, mastila, porozne bitumenske vezivne materije, zatitni slojevi i zaptivne smese.

2. Idententifikacija potrebe i problema kupaca

2.1 Identifikacija konkretnih potreba i problema potencijalnih kupaca

Poljoprivreda je nova nafta i svakodnevno se svaki segment ove grane razvija. Pronalaskom novih materijala proizvoai poljoprivredne mehanizacije, pre svega, pomonih poljoprivrednih maina, okreu se industrijii reciklae i sve to mogu prave od sekundarnih sirovina kako bi sam proizvod bio jeftiniji a i jednako funkcionalan kao da se pravi od primarnih sirovina. Veliki broj prikljunih maina poseduje pomoni toak koji nije ni malo jeftin.U poslednjih 10-15 godina govori se o potrebi da se emisija tetnih materija znatno smanji na teritoriji Republike Srbije. U svetu ovaj trend postoji dui vremenski interval. Razraene su mnogobrojne strategije prevencije zagaenja i minimalizacije otpada. Drava nagrauje i stimulie istu proizvodnju i proizvodnju od recikliranih materijala. U Srbiji ne postiji sistemski i organizovano sakupljanje, sortiranje i reciklaa otpada. Postojei stepen reciklae i korienja reciklanog materijala kao polaznih sirovina je nedovoljan. Ljudi su poeli mnogo vie da priaju i vode rauna o zatiti ivotne sredine. Reciklaa je jedno od najvanijih pitanja u procesu pristupanja Srbije EU. Tim poveanjem ukupne svesti o reavanju nagomilanog otpada otvorile su se mnogobrojne mogunosti za preduzetnike poduhvate. Otpadne gume su gume od motornih vozila, poljoprivrednih i graevinskih maina. U Srbiji se na godinjem nivou proda oko 1.4 miliona komada guma, a od istih nastaje 18 000 tona otpadnih guma. Postupak reciklae gume je 100% ekoloki i nema apsolutno nikakvog tetnog dejstva na ivotnu sredinu. Reciklaom gume dobija se gumeni granulat 60%, elina ica 35%, platno 5%. Gumeni granulat ulazi u ponovni ciklus upotrebe. U Srbiji se proseno otopi oko 1500 tona starih guma. Vraanje guma u ponovno jedinjenje naziva se jo i reserve proces. Prema direktivi EU 99/BI/EC od 2006. godine zabranjeno je deponovanje celih i seenih pneumatika na komunalnim deponijama. Gumeni granulat koristi se kao polusirovina za proizvodnju finalnih proizvoda. Zbog velike koliine otpadnih guma na teritoriji Srbije, potrebno je baviti se reciklaom istih kako bi se smanjila misija zagaenja. Prema poslednjem popisu od 2012. godine u Srbiji registrovano je 2.421.064 prikljunih maina. Veina njih koristi minimalno bar jedan pomoni toak. Pronalaskom novih materijala proizvoai poljoprivredne mehanizacije, pre svega, pomonih poljoprivrednih maina, okreu se industriji reciklae i sve to mogu prave od sekundarnih sirovina kako bi sam proizvod bio jeftiniji a i jednako funkcionalan kao da se pravi od primarnih sirovina. Veliki broj prikljunih maina poseduje pomoni toak koji nije ni malo jeftin.

2.2 Precizno definisan problem kupaca

Neki od indentifikovanih problema sa kojima se suoavaju poljoprivredni proizvoai, u Srbiji, na pomonim tokovima svojih prikljunih maina su:1. Visoka cena novih tokova,2. Velika koliina otpada i njegovih karakteristika,3. Kratak vek trajanja, habanje zbog vremenskih prilika i neravnog terena,4. Ugradnja,5. Otkai pomonih tokova U Srbiji postoje kapacitetikoji su u funkciji reciklae otpadnih guma. U poslednjih pet godina broj recikliranih guma se poveao za etiri puta.Na osnovu identifikovanih problema sa kojima se susreu poljoprivredni proizvoai, uvoenjem reciklanih tokova tj.toka i gume napravljenog od reciklanog materijala reio bi sledee probleme: Uteda novca, Uteda vremena, Vii kvalitet, Ne zagauje okolinu.Kupac za predhodno nabrojano je spreman da plati na proizvod.2.3 Profili potencijalnih kupaca

Potencijalni kupci su svi ljudi koji se bave poljoprivredom i imaju neke od prikljunih traktorskih maina. Prema popisu iz 2012. godine ukupan broj registrovanih poljoprivrednih gazdinstava je 631.122 i ukupan broj prikljunih maina je 2.421.064. Zbog stare mehanizacije, manji poljoprivredni proizvoai bi se pre opredelili za ovakav proizvod nego to bi se odluili za skuplji deo.

3. Generisanje inovacije

3.1 Dosadanji naini reavanja problema

Do danas osim klasinih guma za tokove na pomonim prikljnim mainama koristili su i plastine tokove koji nisu bili dugog veka, ali su ih poljoprivredni proizvoai kupovali jer su bili jeftini. Stare gume su bacali na deponije ili po njivama i pritom zagaivali okolinu. Radije su se opredeljivali i da poderu do kraja gumu nego da plate izuzetno visoku cenu novog pneumatika.3.2 Potrebna znanja i tehnologija, omoguava kreiranje inovacijeIstroeni i otpadni gumeni proizvodi, u prvom redu istroene automobilske gume mogu se preraditi pomou toplote i hemijskih sredstava. Tako se dobija kauuku slian proizvod, tzv. regenerisani kauuk koji je sastavni deo recepture za proizvodnju mnogih gumenih proizvoda, jer se takve smese lake homogenizuju uz manji utroak energije zi meanje, a proces vulkanizacije odvija se bre i sigurnije. Meutim, vei sadraj regeneriranog kauuka smanjuje otpornost na abraziju gumenog proizvoda. Istroeni gumeni proizvodi prerauju se i vulkaniziraju uglavnom uobiajenim metodama i tehnikama koje se primenjuju u obradi prirodnog i sintetskog kauuka. Od nekoliko procesa za proizvodnju regeneriranog kauuka najpoznatiji su: proces mokre i suve prerade i kontinuirani proces depolimerizacije. Tom se prilikom umreeni makromolekulski sastav depolimerizuje pucanjem primarnih veza bez gubitka prisutnog sumpora.Mokra prerada. Primenjuje se za preradu proizvoda sa veim sadrajem tekstilnog vlakna. Sirovina usitnjena u estice, veliine 0,5 - 1 cm, zagreva se u 4 - 8% - tnom rastvoru natrijum-hidroksida (kada je sirovina prirodni kauuk), odnosno u rastvoru metalnih hlorida. Proces se odvija u autoklavama na temperaturi 180 - 200C u vremenu 8-12 sati. Tokom procesa dodaju se omekivai i sredstva za ubrzavanje depolimerizacije. Nakon hlaenja se omekan proizvod ispere, provlai kroz dvovaljke, gde se uklanja najvea koliina vode, a zatim se sui. Poveanjem radnog pritiska i temperature (270 - 280C) proces prerade sirovine bez tekstilnog vlakna moe se skratiti na svega nekoliko minuta.Suva prerada. Potrebna je dobro usitnjena sirovina kojoj se dodaju omekavai i depolimerizirajui reagenasi. Smea se u sloju od 15 - 20 cm zagreva nekoliko sati u horizontalnom autoklavu pregrejanom vodenom parom. Ohlaenoj se smesi u specijalnoj mealici dodaju pigmenti koji poboljavaju kvalitet proizvoda. Smesa se zatim provodi kroz ureaj za homogenizaciju, a nakon toga kroz seriju dvovaljaka, iz kojih se izvlai traka debljine oko 1 mm, slae u slojeve od 2 - 3 cm, ree i pakuje.Kontnuiran proces. Odvija se u posebnim ekstruderima. Dobro usitnjenoj sirovini dodaje se omekivai depolimerizator, a zatim se smesa mehaniki obrauje u ekstruderu nekoliko minuta na temperaturi od 200C. Kvalitet proizvoda slian je kvalitetu dobijenom drugim postupcima, ali je potrebno precizno kontrolisati trajanje i temperaturu procesa. Depolimerizirani proizvodi dorauju se uobiajenim postupcima.Kao sredstvo za vulkanizaciju najvie se upotrebljava sumpor. Pomou sumpora mogu se vulkanizirati svi kauuci iji makromolekuli sadre dvostruke veze. Sumpor za vulkanizaciju mora biti relativno ist (vie od 95% S), bez kiselina, samleven na odreenu veliinu zrna da bi se mogao bolje izmeati u kauuku. Ako se kauuku dodaje samo mala koliina sumpora ili se radi sa kauukom u kojem se sumpor teko rastvara, upotrebljavaju se dispergatori. Za izradu meke gume na 100 delova kauuka dodaje se 0,2 - 5 delova sumpora. Gume koje sadre 5-25 delova sumpora nisu ni dovoljno vrste ni dovoljno elastine (slino koi), pa se retko upotrebljavaju. Vulkanizacija sa sumporom ima mnogo prednosti. Dobro izmeana smea kauuka i potrebnih dodataka mora se oblikovati, formirati u predmet ili materijal, iz kojeg e zatim nakon zavrene operacije vulkanizacije nastati konani gumeni proizvodi, npr.: automobilske gume, gumeni prostirai, tkanine impregnirane gumom, gumene cevi itd. Glavni postupci kojima se oblikuju poluproizvodi pre vulkanizacije jesu ekstrudiranje, kalandiranje i oblikovanje u kalupima. U proizvodnji razliitih gumenih profila upotrebljavaju se ekstruderi. U tim se mainama smesa kauuka i dodataka potiskuje kroz telo ekstrudera, a zatim istiskuje kroz ploe sa otvorima eljenog oblika i dimenzija. Smea za ekstrudiranje moe se dovoditi u ekstruder runo ili automatski sa maine sa valjcima. Iz smea koje se ne vulkaniziraju pod pritiskom treba prilikom ekstrudiranja otkloniti vazduh i veliki deo vlage, jer bi u protivnom materijal posle vulkanizacije mogao biti porozan.

a) vrat; (b) glava; (c) mlaznica; (d) matrica; (e) jezgro; (f) nosa jezgra.Slika 2. Presek ekstrudera

3.3 Stepen inovativnosti

Inovacija predstavlja kljuni element stategije ovog preduzetnikog poduhvata. Osnovni cilj inovacije (proizvodnje pomonih tokova za prikljune poljoprivredne maine) je da ostvari profit na ovoj ideji koja je nova na tritu. Inovacija je pomogla preduzeu da ponudi proizvod koje bi kupac smatrao da je bolji od onog kojeg nude konkurenti. Da bi se odredio stepen inovativnosti pristupljeno je ocenjivanju 4 kljune celine za poslovanje:1. inovacija proizvoda - potpuno inovativno 2. marketing inovacija nema3. inovacije vezane za isporuku nema4. da li se posluje po standardima kvaliteta daDa bi se odredio stepen inovativnosti prvo treba da bude izraunat procenat inovativnosti. Na osnovu broja inovacija, u ovom slucaju inovacije imamo u 2 segmenta, odreuje se stepen inovativnosti. Za taj raun koristi se sledea formula:procenat inovativnosti = (broj inovacija x 100%) / ukupan broj inovacija% inovativnosti = (2 x 100 % ) / 4 = 50% Tabela 3. Klasifikacija stepena inovativnostiProcenat inovativnostiStepen inovativnosti

0 - 30%Veoma nizak

30% - 49%Nizak

50% - 70%Srednji

70%-90%Visok

90% - 100%Veoma visok

Stepen inovativnosti ovog poduhvata bio bi srednji 50%.

4. Pronalaenje poslovnog modela

4.1 Proizvod

Pomoni tokovi omoguuju rukovodiocu da uprkos veliini i teini maine, da odri vonju maine uvek pod kontrolom na jednostavan i bezbeden nain, zahvaljujui stabilnosti koju im pomoni tokovi omoguuju. Osim odravanja stabilnosti ovi pomoni tokovi omoguuju tj. slue i za neproklizavanje maina pri obradi zemljita. Polazna sirovina za na proizvod je granulat koji nastaje reciklaom guma. Posebnim tehnolokim procesom dobila bi se guma koja bi se koristila na tokovima pomonih poljoprivrednih maina. Zbog razliitih veliina tokova potrebne su i razliiti profiliguma, ire, ue, manje, vee, letnje i zimske. Specifinost terena na kome se oni voze, loi i surovi vremenski uslovi su glavni neprijatelji svakog toka u poljoprivrednoj mehanizaciji. Zbog korienja reciklanog materijala, cena gume bi bila nia, a nae gume osim cene karakterisae i laka montaza i demontaa. Ni jedan od konkurenata na tritu Srbije ne nudi ovako specifian proizvod. Veini kupaca je vrlo bitan kvalitet proizvoda i pristupana cena istog, a ovaj proizvod im to upravo nudi. Tabela 4. Planirani obim proizvodnje u prvih pet godina poslovanja

Vrsta proizvodaNaziv proizvodaPlanirani obim proizvodnje u narednih 5 godina

12345

Guma za prikljune maineProfil 12 7007008008001000

Guma za prikljune maineProfil 14 2.4002.4002.5002.5002.200

Guma za prikljune maineProfil 15 2.4002.4002.5002.5002.200

Guma za prikljune maineProfil 16 3.2003.2003.4003.4003.500

Guma za prikljune maineProfil 18 8008009009001.000

Guma za prikljune maineProfil 20 600600700700800

4.2 Formiranje preduzea

Posle pribavljanja novanih sredstava pristupie se osnivanju preduzea na osnovu odluke o osnivanju. Preduzee e se registrovati kod osnovnog suda u Somboru. U osnovakoj odluci bili bi prikazani podaci o vlasnitvu, osnovnom kapitalu, visini udela, delatnosti drutva, pravima i obavezama. Statut je najvaniji pravni akt u drutvu. Statutom bi bilo predvieno da upravu drutva ini vlasnik. Opti i posebni propisi koji se odnose na preduzee Zakon o radu, Zakon o privrednim drutvima, Zakon o zatiti ivotne sredine, Zakon o upravljanju otpadom, Zakon o bezbednosti zdravlja na radu.4.3 Isporuka kupcima, postupak narudbine

Proizvodi e se prodavati direktno ili preko mree distributera direktno kupcima. Za vee koliine isporuke (poljoprivrednim proizvoaima) mogua e biti dostava na kunu adresu kao i montiranje tokova. U svakom drugom sluaju kupac e biti upoznat sa cenovnicima montae i prevoza robe. Datum isporuke i montae bi se ugovarao posebnim ugovorima izmeu prodavca i kupca. Kupac direktno u svim ostalim sluajevima kupuje robu. U sluaju narudbine, kupac e biti duan da uplati minimalno 20% vrednosti naruene robe, na ime kapare, kao garancija da e se porueni proizvod platiti. Ukoliko bi kupac odustao od kupovine, kapara e biti u celosti isplaena. Ugovorene cene sa kupcima nee se menjati. Da bi se izvrila isporuka kupac je prethodno u obavezi da izabere jedan od 2 ponuena naina plaanja te ukoliko plaa preko rauna uplati celokupnu vrednost kupljene robe.4.4 Opsluivanje kupaca

Kupci e se opsluivati na dva naina: Direktno iz nae maloprodaje, Preko mree distributera Srbije,Maloprodaje bi se nalazile u Novom Sadu, Zrenjaninu i Somboru. Mreu distrubutera bi vie godina gradili po itavoj Srbiji gde nemamo predstavnitvo, a da postoji potreba za ovim proizvodom. Radi to konfornijeg opsluivanja kupaca, gume bi se dostavljale u to najkraem roku. Postoji mogunost poruivanja preko internet i tako poruene gume slali bi potom. Na raspolaganju kupcima bie svi zaposleni. Ukoliko standardni profile guma iz odreenih razloga ne odgovaraju pojedinanim zahtevima kupaca, preduzee e vrlo rado izraditi posebno potrebno reenje u skladu sa potrebama kupaca.

4.5 Pratee usluge

U zavisnosti od iznosa porudbine, kao prateu uslugu nudimo izlazak na teren i montiranje guma.

4.6 Razvijanje poslovanja

Razvoj poslovanja podrazumeva ispitivanje trita, uspostavljanje neophodnih kontakata i kanala prodaje, kao i promocija ciljnoj grupi korisnika ili jednom ciljnom kupcu. Poto nemamo potrebna znanja, angaovaemo angenciju koja se bavi ovim stvarima. Projektovani obim proizvodnje u narednih pet godina je 209.900 komada i plan proizvodnje dat je u sledeoj tabeli.Tabela 5. Projektovani obim proizvodnjeGodinaJedinicaProizvodnja u jedinicama

2015Komad10100

2016Komad10100

2017Komad10800

2018Komad10800

2019Komad11300

Ukupno komada70100

Orijentisanjem na prodaju pomonih tokova za prikljune maine razliitih profila od reciklirane gume i u prvoj godini nakon odobravanja kredita, oekuje se da e se preduzee uspeti da odgovori na sve zahteve kupaca i trita, tj. da proizvede 70100 pomonih tokova. Za svaku sledeu godinu, broj podatih tokova od recikliranih materijala, kako namenjenih krajnjim korisnicima tako namenjenim i preduzeima koji proizvode prikljune maine ili ih uvoze, e se linearno poveavati.

5. Procena trita

5.1 Procena trita

Preduzee bi se bavilo proizvodnjom pomonih tokova od reciklirane gume koje su namenjeni korisnicima sa razliitim zahtevima. Pored prodaje i proizvodnje, preduzee e vriti servisiranje guma u garantnom roku, kao i servisiranje van garantnog roka. Reciklirani proizvodi u svom ivotnom ciklusu doivljavaju najvei stepen razvoja. S obzirom da je u trendu razvoj poljoprivredne proizvodnje realno je oekivati porast kupovine prikljunih maina i rezervnih delova. Prednost naeg preduzeau odnosu na konkurente ogleda se u ceni gotovih guma za prikikljune maine.Izabrana je strategija niskih cena za poetno uee na tritu. Preduzee e svoje proizvode plasirati na teriteriji itave Srbije, sa posebnim akcentom na trite Vojvodine. Ciljne grupe su poljoprivrednici i proizvoai i uvoznici prikljunih maina. Preduzee e za tri godine od osnivanja biti u mogunosti da posluje i van trita Srbije. Potencijalni kupci su svi ljudi koji se bave poljoprivredom i imaju neke od prikljunih traktorskih maina. Prema popisu iz 2012. godine ukupan broj registrovanih poljoprivrednih gazdinstava je 631.122 i ukupan broj prikljunih maina je 2.421.064. Zbog stare mehanizacije, manji poljoprivredni proizvoai bi se pre opredelili za ovakav proizvod nego to bi se odluili za skuplji deo. Prema popisu 2012. godine imamo:Tabela 6. Broj prikljunih maina u Srbiji prema popisuLinije za eernu repu425Kultivatori partai64.462

Tanjirae146.647Rasipai stajnjaka13.371

Drljae218.161Atomizeri17.281

Valjci60.453Prikolice298.667

Rotofreze15.090Cisterne10.130

Rasipai min.ubriva9.378Izuzimai silae391

Berai kukuruza31.063Prskalice138.084

Vadilice krompira5.754Pumpe55.819

Plugovi336.928

Tifoni (manji)3.148

Podrivai14.440Kina krila10.398

Cisterne osoare13.629Linearni sistemi4.487

Sejalice114.710Pivot sistemi73510

Sadilice14.807Razrivai3.364

Maine za muu45.553Elevatori46.846

Kosilice148.191Mlinovi124.287

Grablje92.686Krunjai190.075

Prese46.706Rovokopai1.260

Preistai453Maine za kalibriranje501

Najvei broj popisanih jedinica nalazi se u Regionu umadije i Zapadne Srbije (861.290), a najmanji u Beogradskom regionu (130.313 ). Skoro jednak broj jedinica kategorije prikljne maine i oprema nalazi se u Regionu june i istone Srbije (723.609), i u regionu Vojvodine (705.853). Treba napomenuti da sve najbrojane maine nemaju potrebu za pomonim tokovima.

Grafik 1. Potencijalno trite po regionima u Srbiji

5.2 Konkurencija

Na tritu Srbije, a naroito Vojvodine postoji nekoliko znaajnih konkurenata koji konkuriu kvalitetom i tako svojom mreom maloprodaje,kao i lojalnou koju njihovi kupci imaju. Ono to je olakavajua okolnost je to to proizvodi gume od recikliranih materijala, smanjuje ukupan otpad, konkurie kvalitetom i cenom svojih proizvoda. S obzirom na stanje mehanizacije ljudi e sve vie traiti rezervne delove. Prednost bi bila tako to bi nastupali sa neto niim cenama, a prilikom utvrivanja strategije rakuvodie se strategijama niih, penetralnih cena, kao i dati robu na odloeno plaanje. U sledeoj tabeli date su prodajne cene komponenti konkurenskih firmi. Tabela 7. Prodajne cene u evrima najveih konkurenataKonkurentiProfil 12Profil 14Profil 15 Profil 16Profil 18Profil 20

Vredestein8297103103118143

Agroinfo88959797108139

Coning8497106103121143

Andrejevic company8193112110123144

Agro Zoric d.o.o9096109108120144

Balkan progres8597102103115143

Top guma859598100114140

6. Procena nefinansijskih resursa

6.1 Procena potrebnih tehnolokih resursa

Tabela 8. Procena potrebnih tehnolokih resursa za poslovanje u narednih 5 godinaPrikaz odgovarajuih resursa

Tehnoloka sredstvaNaziv opreme12345

Ekstruder11112

Kalauder11112

Maina za ubrizgavanje11111

Maina za meanje12222

Objekat11111

Transportna sredstva34455

6.2 Procena ljudskih resursa

Tabela 9. Procena potrebnih ljudskih resursa za poslovanje u narednih 5 godinaProcena potrebnih ljudskih resursa

Ljudski resursiNaziv radnog mesta12345

Direktor11111

Finansije11222

Komercijala i administracija12234

Proizvodnja44567

Voza11122

6.3 Procena potrebnih materijalnih i ostalih resursa

Tabela 10. Procena potrebnih materijalnih i ostalih resursa u narednih 5 godinaProcena potrebnih materijalnih i ostalih resursa u evrima

ResursiNaziv12345

Granulat700.000700.000750.000750.000800.000

Marketing5.0005.0005.0005.0005.000

7. Procena finansijskih resursa

7.1 Nabavka nefinansijskih resursa

Tabela 11. Procena nefinansijskih resursa u narednih 5 godinaProcena nefinansijskih resursa

12345

Stalna imovina

Objekat80.0000000

Tehnoloka oprema120.0002.000000

Elektro oprema5.0000000

Transtportna sredstva30.0007.00007.0000

7.2 Procena finansijskih resursa za pokretanje ciklusa reprodukcije

Tabela 12. Procena finansijskih resursa u narednih 5 godinaProcena finansijskih resursa za pokretanje ciklusa reprodukcije

Godina 12345

Trokovi plata

33.60033.60038.40038.40038.400

Trokovi sirovina

700.000700.000750.000750.000800.000

7.3 Odravanje ciklusa reprodukcije

Tabela 13. Procena finansijskih sredstava za odravanje ciklusa reprodukcije u narednih pet godinaMedijiOpisTrokovi

tampaOglaavanje u poljoprivrednim asopisima1000

RadioOglaavanje na lokalnim radio stanica700

TVPoljoprivredne emisije3000

InternetWeb prezentacija300

Ukupno5.000 evra

8. Izvori finansiranja

8.1 Izvori ovezbeivanja finansija

Tabela 14. Izvori obezbeivanja sredstava za preduzetniki poduhvatVrsta ulaganjaNabavna vrednost u evrima% ukupnih ulaganja

Sopstvena sredstva185.00078.7234

Kredit50.00021.2766

Ukupna ulaganja235.000100

Grafik 2. Vrsta ulaganja

9. Odrivost poslovne ideje

9.1 Procena razvoj industrijske grane

Ovo je kljuni period u Srbijii u pogledu upravljanja otpadom i reciklae. Prisutne su velike i ponekad takmiarske aktivnosti koje e verovatno imati jak uticaj i dugotrajne efekte na nain upravljanja otpadom u Srbiji u narednim godinama i decenijama. Najvaniji faktor je zakonodavstvo i izglasan zakon u Srbiji, koji je u skladu sa standardima EU[footnoteRef:4]. [4: http://www.cacak.org.rs/userfiles/files/Komercijalizacija_sekundarnih_sirovina_i_reciklaze_otpada.pdf]

Planovi za upravljanje otpadom: Optine imale su rok do 23.05.2010. da razviju planove za upravljanje otpadom, grupiu se po regionima i razviju regionalne planove. Mnogi regioni, ak veina njih, je izabrala privatnog stratekog partnera za upravljanje otpadom. Jedan broj meunarodnih kompanija trenutno promovie i takmii se za 25-godinje ugovore za upravljanje otpadom, deponijama i/ili pruanje usluga odnoenja smea. Eko-Taksa: Eko-taksa ''Proizvoa plaa'' e biti primenjena na robi plasiranoj i prodatoj u Srbiji, i koristie se za finansiranje Eko-fonda koji e dalje ulagati u sakupljanje, transport, konsolidaciju, tretman i odlaganje. PRO-Europe Operater: PRO-Europe operater u Srbiji, Seko-Pak, e se takmiiti za sporazume o upravljanju otpadom sa generatorima, sakupljaima i tretman-operaterima. Registracija reciklera: Kompanije koje rade u oblasti reciklae imaju rok do 23.05.2015. da se registruju po kriterijumima novog zakona, to e Ministarstvu ivotne sredine i prostornog planiranja (MESP) obezbediti prikaz kretanja otpada i uvid u koliine procesuiranog otpada od strane svih registrovanih reciklera. Ovaj podatak e pomoi u odluivanju gde je potrebno usmeriti investicije Eko-fonda. Reciklana dvorita: Koncept Reciklanih dvorita je u razmatranju za podrku od strane Eko-fonda. Projekat moe dramatino uveati i proiriti optinski program reciklae i rezultovati mreom centara za sakupljanje i sortiranje u veim gradovima irom Srbije; projekat moe uticati i na dinamiku i interesovanja. IPA Fondovi: IPA sredstva za Srbiju pod komponentama 1 i 2 e se uveati na 198.7 milliona u 2010. Oekuje se da Srbija stekne pravo na sredstva za komponentu 3 (Regionalni razvoj) poetkom 2018. god. (202.7 milliona ukupno planiranih sredstava).

Slaka 3. Indeksi kreatanja cena reciklanog materijala

9.2 Procena potencijalnih rizika i naini njihovog prevazilaenja

Kao i svaki biznis, ulaganje u ovaj preduzetniki poduhvat snosi odreen stepen rizika. Rizici su prikazani u sledeoj tabeli.Tabela 15. Procena potencijalnih rizlika poslovanjaRizikOpis rizikaVerovatnost rizika

Tehniki rizikMogunost otkazivanja maina, nedovoljna snabdevenost energentimaNiska

Industrijski rizikGubitak jedinog distrubutera repromaterijaSrednja

Trini rizikGubitak trita, neslalaenje na tristu, loa procena trita, poveanje cene energenata.Visoka

Finansijski rizikLoe upravljanje finansijamaNiska

Ekonomski rizikLoa procena kretanja novanih tokovaSrednja

Upravljaki rizikPogreno upravljanje i donoenje loih odlukaNiska

Zakonski rizikMenjanje zakonskih procedura i poveanje porezaNiska

9.3 Izlazna strategija

Izlazna strategija je definisana tako da se celokupno poslovanje, maine i ostala oprema za proizvodnju guma moe prodati zainteresovanim stranama u Srbiji ili regionu ili da neko od zaposlenih moe preuzeti voenje biznisa. Osniva preduzea u tom sluaju odreie se svih prava na nadoknadu.

10. Zakljuak

U seminarskom radu daje se pregled stratekih i finansijskih pokazatelja u narednih pet godina. Opti zakljuak je da preduzetniki poduhvat treba pokrenuti. Relativno imamo jedno dobro opremljeno preduzee u svim segmentima i jaku kadrovsku strukturu. Posle prve godine poslovanja na tritu Republike Srbije, predvia se stabinost na tritu i menadmet imae zadatak da odri stabilnost poslovanja putem realizovanja ovog plana, smanji ukupne trokove poslovanja i povea aktivnosti na polju marketinga i proizvodnje. Poslovanje je likvidno u tom periodu i mogu se oekivanja opravdati. Proizvodni program namenjen je finalnoj potronji i stalno je aktuelan. Investiciona ulaganja obezbeuju zaokruen tehnoloki ciklus.Kljuni zadaci menadmenta je da preduzee povea efektivnost i efikasnost kao i smanjenje trokova. U poslednjoj godini, predvieno postojeim planom bie omogueno proirenje proizvodnih kapaciteta i razvijanje sistema upravljanja kvalitetom. Kupcima tokom poljoprivredne sezone ovaj proizvod je neophodan i sam intezitet kupaca je visok. Kupci kupovinom ovog proizvoda smanjili bi trokove proizvodnje poljoprivrednih kultura, ne bi zagaivali okolinu i lake bi postavljali sam toak. Ovo su dovoljni razlozi da kupac podnese rtvu i kupi gumu. Prema poekciji prihoda i rashoda, smatramo da e se investicija isplatiti u treoj godini poslovanja. Iako ne dostoji ni gobitak u prvoj godini poslovanja, uvoene novog proizvoda na trite ne donosi odmah velik profit. Ulaganjem u marketing i zadovoljstvo kupaca produie ivotni ciklus proizvodnje.

Literaturni izvori

1. Draker, P., Inovacije i preduzetnitvo, Privredni pregled, Beograd, 1991.2. Lienet P.B, Rea P.K.,Project Menagement for the 21 st century, Academic Press, 1998.3. Molnar R., Osnovi preduzetnitva, Visoka tehnika kola strukovnih studija u Zrenjaninu, Zrenjanin, 2009. 4. Molnar R. i Matotek M., Strategijski menadment - praktikum, Visoka tehnika kola strukovnih studija u Zrenjaninu, Zrenjanin, 2014. 5. Molnar R. i Molnar M., Organizacija preduzea, Via tehnika kola, Zrenjanin, 2003.6. Schmpeter J., The Theory of Economic Development, Harvard University Press, 1934.7. Nakarada S., Razvoj malog biznisa u Srbiji, Beograd, 2003.8. Novakovi V., Samardi D., Mali biznis i preduzetnitvo, Beograd, 2008.9. Hodoli J., Stevi M., Vukeli . , Zajac A. Reciklaa i prerada otpadnih pneumatika, Fastival kvaliteta Kragujevac, 2008. Nauni radInternet izvori1. http://www.cacak.org.rs/userfiles/files/Komercijalizacija_sekundarnih_sirovina_i_reciklaze_otpada.pdf2. http://www.cqm.rs/2008/pdf/3/02.pdf3. http://www.seminarski-diplomski.co.rs/TEHNOLOSKI%20SISTEMI/Guma.html4. http://www.nsz.gov.rs/live/nudite-posao/subvencija_za_otvaranje_novih_radnih_mesta.cid2665. http://www.cqm.rs/2012/cd1/pdf/39/36.pdf6. http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/