Seminarski Rad Nemanja

UNIVERZITET U BEOGRADU

FAKULTET ORGANIZACIONIH NAUKA

SEMINARSKI RAD

STUDIJA IZVODLJIVOSTI ZA

SRBIJU I CRNU GORE

Mentor Ime studenta i broj indeks prof.dr Dragana Kragulj Nemanja Mališić 27/06

Beograd, decembar, 2006.

Studija izvodljivosti

“Proces stabilizacije i pridruživanja (PSP), koji je potvrđen na Samitu u Solunu

juna 2003. godine, kao politički okvir Evropske unije za države Jugoistočne Evrope do

pristupanja EU, predviđa uspostavljanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP).

Ovaj izveštaj daje prikaz politickih, ekonomskih, pravnih i administrativnih zahteva

sadržanih u Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju i analizira kako Srbija i Crna Gora

ispunjava ove zahteve. Zaključci ovog radnog dokumenta predstavljaju osnov za

Komisijinu ocenu spremnosti Srbije i Crne Gore za pregovore o Sporazumu o stabilizaciji

i pridruživanju Evropskoj uniji”

Neautorizovani prevod, 12. 4. 2005. g., Studija izvodljivosti,

Brisel (readni list komisije)

4


SADRŽAJ:

Evropska unija ................................................................................................. 4

Studija izvodljivosti......................................................................................... 6

Politički kriterijumi ............................................................................... 8

Ekonomski kriterijumi .......................................................................11

Sposobnosti za preuzimanje obaveza koje proizilaze iz SSP-a .........15

Saopštenje komisije ......................................................................................19

Uvod ...................................................................................................19

Odnos između Evropske unije i Srbije i Crne Gore...........................19

Ustavna i pravna pitanja.....................................................................20

Procena ...............................................................................................22

Rezime Saopštenja komisije ..............................................................25

Zaključak ......................................................................................................26

Literatura ......................................................................................................29

5


I EVROPSKA UNIJA

Evropska unija je zajednica 25 evropskih država. Unija je formirana pod

sadašnjim imenom ,,Ugovorom o Evropskoj uniji“ više poznatim pod ,,Mastrihtski

ugovor“ 7.2.1992. godine. Mnogi aspekti su postojali i pre potpisivanja ovog ugovora,

preko raznih organizacija oformljenih pedesetih godina prošlog veka.

Aktivnos Evropske unije se ispoljava u mnogim sferama od ekonomske politike i

politike ydravstva do inostranih poslova i odbrane. U zavisnosti od razvijenosti svake

zemlje po na osob, organizacija Evropske unije se razlikuje u različitim oblastima. EU je

definisana kao federacija u monetarnim odnosima, agrokulturi, trgovini i zaštiti životne

sredine; kao konfederacija u socijalnoj i ekonomskoj politici, zaštiti potrošača i

unutrašnjoj politici i kao međunarodna organizacija u spoljnoj politici.Glavna oblast na

kojoj Evropska unija počiva je jedinstveno tržište koje se bazira na carinskoj uniji,

jedinstvenoj moneti (usvojenom od strane 12 članica) i zajedničkoj agrokulturnoj politici.

29. oktobra 2004 godine predsednici i premijeri evropskih država doneli su prvi

ustav Evropske unije, koji trenutno čeka ratifikaciju pojedinačno svake zemlje potpisanice.

Ratifikacija je trenutno suspendovana jer su ustav odbili glasači na referendumu u

Francuskoj i Holandiji.

Pravna osnova Evropske zajednice su ugovori između njenih članica. Oni su

donošeni tokom godina. Prvi takav ugovor bio je ,,Ugovor u Parizu“ (1951) kojim je

oformljena između šest evropskih zemalja Evropska zajednica za ugalj i čelik (ECSC).

Ovaj ugovor je istekao pre donošenja kasnijih ugovora. Sa druge strane, ,,Rimski ugovor“

(1957) i dalje traje; a posle njega je donet ,,Mastrihtski ugovor“ (1992) koji je Evropsku

uniju konstituisao pod tim imenom.

Prvog maja 2004. godine Evropska unija je doživela peto, do sada najveće

proširenje kada je u integraciju ušlo deset novih zemalja (Mađarska, Slovenija, Češka,

Slovačka, Litvanija, Letonija, Poljska, Estonija, Malta i Kipar – grčki deo). 2007 godine

se očekuje ulazak Bugarske i Rumunije. Sedmi krug proširenja odnosio bi se na ulazak

balkanskih zemalja u Evropsku uniju – Hrvatske, Bosne i Hrcegovine, Srbije i Crne Gore,

Makedonije i Albanije. Napredovanje ovih zemalja u procesu integracije zavisi, pre svega,

od sposobnosti svake zemlje da sprovede ekonomske i političke reforme i usvoje bazične

principe Evropske unije. U maju 1999. godine na predlog Evropske komisije započet je

Proces stabilizacije i asocijacije kao strateški pristup Evropske unije zemljama Zapadnog

6


Balkana. Ključni instrument Procesa stabilizacije i asocijacije (pridruživanja) predstavlja

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) koji se posebno potpisuje sa svakom

zemljom Zapadnog Balkana. Sporazumu o pridruživanju prethodi izrada ,,Studije o

izvodljivosti (feasibility study) koja predstavlja kompleksni društveni, ekonomski i

politički izveštaj Evropske komisije kojim se obaveštava Savet ministra Evropske unije o

spremnosti zemlje kandidata da stupi u odgovarajuće institucionalne veze sa EU. Zemlje

za koje se Studija radi moraju da ispunjavaju i određene političke kriterijume:

uspostavljanje demokratskih institucija i vladavinu prava, poštovanje ljudskih prava,

zaštitu manjina, poštovanje međunarodnih obaveza...“1

Slika 1. Zemlje članice i ostali kandidati

Preuzeto sa interneta

1Kragulj D., Milićević D., 2005, Ekonomija – Uvod u ekonomsku analizu, mirkoekonomija i makroekonomija, Makarije, Beograd, strana 415.

7


II STUDIJA IZVODLJIVOSTI

Studija izvodljivosti za Srbiju i Crnu Goru, doneta 25. aprila 2005. godine,

predstavlja veliki korek napred na putu Srbije i Crne Gore ka daljoj integraciji i budućem

članstvu u Evropskoj uniji. Ovom studijom SCG je dobila značajno priznanje za

postignute reforme u svom pravnom, političkom, socijalnom i ekonomskom sistemu.

Važnost pozitivne Studije izvodljivosti se odražava ne samo na međusobne odnose sa

Evropskom unijom, ona takođe šalje pozitivne signale svim investitorima u

međunarodnim okvirima da je naša zemlja spremna da punim kapacitetima nastavi proces

pridruživanja Evropskoj uniji.

Specifičan izveštaj kojim Evropska komisija obaveštava Savet ministara EU o

spremnosti države da stupi u odgovarajuće institucionalne veze sa Unijom, sadrži niz

poglavlja u kojima se preispituje usaglašenost domaćeg zakonodavstva sa evropskim

propisima, sa posebnim naglaskom na ekonomske i političke kriterijume, uspostavljana

demokratskih institucija, vladavina prava, poštovanje ljudskih prava, zaštitu manjina,

regionalnu saradnju. Dakle, Evropska komisija u Studiji izvodljivosti daje pregled stanja u

zemlji i ocenu. Ta ocena može biti pozitivna, negativna i uslovna. U slučaju uslovne

ocene, Studija izvodljivosti sadrži i niz preporuka za poboljšanje stanja u određenim

oblastima. Na osnovu pozitivne Studije i njene potvrde od strane Saveta Evropske unije,

Evropska komisija pokreće zvanične pregovore o zaključenju Sporazuma o stabilizaciji i

pridruživanju (SSP) sa Srbijom i Crnom Gorom.

Studija izvodljivosti se sastoji iz:

političkih kriterijuma

ekonomskih kriterijuma

sposobnosti za preuzimanje obaveza koje proizilaze iz Sporazuma o

stabilizaciji i pridruživanju

8


Tabela 1. Dinamike pridruživanja zemalja zapadnog Balkana

Dinamike pridruživanja zemalja zapadnog Balkana Faze procesa Hrvatska Albanija BiH Makedonija SCG

Konsultativna

radna grupa

Februar

2000. Novembar 2000.

Formirana

1998. –

EU Road

Map

januar

1998. –

Sporazum o

saradnju sa

EU

24.12.2000.

Studija

izvodljivosti 14.05.2000. Jun 2001.

Uslovna

studija-

Novembar

2003

16.06.1999 12.04.2005

Otpočinjanje

pregovora o

SAP

20.11.2000.

6.06.2001. –

odluka31.01.2003.

– zvanični početak

24.01.2000.

Zaključivanje

SAP 29.11.2001. 9.04.2001.

Sprovođenje

sporazuma i

kandidatura

17.03.2005.

je bio datum

određen za

početak

pregovora ali

su pregovori

uslovljeni

isporukom

generala

AnteGotovine

Godišnji

nacionalni

akcioni plan

–

kandidatura

2004.


9


POLITIČKI KRITERIJUMI

,,Poštovanje demokratskih i ljudskih prava, kao što je proklamovano ključnim

međunarodnim dokumentima kao što su Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima i

Evropska konvencija o ljudskim pravima, poštovanje principa međunarodnog prava i

vladavine prava uopšte terba da stvori osnov unutrašnje i spoljne političke strane u SSP.

Konsolidacija međunarodnog i regionalnog mira i stabilnosti i razvoj dobrosusedskih

odnosa treba da bude zajednički cilj kako Evropske unije tako i Srbije i Crne Gore u

kontkstu SSP. U svojim zaključcima od 29-30. aprila 1997. godine, Savet za opšte poslove

je takođ jasno podvukao da je puna saradnja sa Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu

Jugoslaviju sastavni deo uslova postavljenihod strane Evropske unije za države Zapadnog

Balkana”2

Demokratija i valdavina prava

Srbija i Crna Gora progalašava vladavinu prava i poštovanje principa

demokratskog upravljanja u Ustavnoj povelji i ustavima na nivou republika.

Na funkcionisanje demokratskih institucija i poštovanje vladavine prava uticala su

suprostavljena tumačenja Ustavne povelje državne zajednice i neuspeh u usaglasšavanju

republičkih ustava. Ovo je dovelo do ustavne i pravne nesigurnosti. Funkcionisanje

institucija državne zajednice bilo je oslabljeno oko budžetskog prihoda dve republike. Što

se tiče revizije ustava dve republike, nije postojao neophodan koncenzus u republikama

kojim bi se ova klučna reforma izvršila.

Razjašnjenja vezana za nadležnost u trgovini i unutrašnjem tržištu pomogla su da

se smanje ustavni problemi. Napredak je takođe bio postignut uspostavljanem Suda

državne zajednice. Od 2000. godine, izbori su održani na svim nivoima. Izborna pravila i

procedure su bili u skladu sa demokratskim standardima. Međunarodna istraživanja

pokazala su da u Srbiji i Crnoj Gori postoji visok nivo korupcije. Borba protiv

organizovanog kriminala i korupcije predstavlja ključne izazove za Srbiju i Crnu Goru.

Što se tiče zakonodavstva, Srbija i Crna Gora su imali tri zakonodavna tela:

Skupština državne zajednice i skupštine dve republike. Izvršnu vlast i predsedništvo, na

nivou državne zajednice, činio je Savet ministara sastavljen od pet članova koji 2 Ministarstvo za međunarodne ekonomske odnose SCG, Kancelarija SCG za pridruživanje Evropskoj uniji, 2005, Studija izvodljivosti, Beograd, strana 9.

10


pojedinačno pokrivaju inostrane poslove, odbranu, ljudska prava i prava manjina,

unutrašnje i međunarodne ekonomske odnose. Predsedavajući Saveta ministara je

istovremeno i predsednik državne zajednice.

Odnosi Srbije i Crne Gore sa međunarodnom zajednicom

Odnosi sa međunarodnom zajednicom su se značajno poboljšali od pada

Miloševićevog režima. Saradnja sa Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju

je međunarodna obaveza Srbije i Crne gore kao države članice UN-a i potpisanice

Dejtonskog i Pariskog sporazuma. To je i obaveza preuzeta po pristupanju Savetu Evrope,

kao i sastavni deo političkih uslova Evropske unije kada je reč o Procesu stabilizacije i

pridruživanja. Srbija i Crna gora je ostvarila puno poštovanje Rezolucije 1244 Saveta

bezbednosti UN, koja reguliše trenutni status Kosova. Pristupanje SCG Savetu Evrope,

aprila 2003. godine, predstavljalo je ključni događaj na spoljno-političkom planu. To

članstvo služi kao važan okvir za zaštitu ljudskih prava, kao i za vladavinu prava u Srbiji i

Crnoj Gori uopšte. Srbija i Crna Gora je podnela zahtev za ulazak u program NATO-a,

Partnerstva za mir, što je uslovljeno saradnjom sa Međunarodnim krivičnim sudom za

bivšu Jugoslaviju.

Ljudska prava i zaštita manjina

Osnovna ljudska prava i prava manjina zagarantovana su Poveljom o ljudskim

pravima i pravima manjina, koja je usvojena u okviru ustavne revizije 2003. godine.

Povelja ima snagu ustavnog zakona, a ustavi republika takođe sadrže široku listu osnovnih

prava i sloboda.

Prethodnih godina znacajno je unapređena zaštita ljudskih prava.Preduzete su

zakonodavne reforme, smrtna kazna je ukinuta, a praksa ljudskih prava generalno

poboljšana.

Novembra 2004. godine usvojen je važan Zakon o slobodnom pristupu javnim

informacijama. Što se tiče slobode udruživanja bilo je u pripremi novo zakonodavstvo

koje će odvojeno regulisati status političkih udruživanja i status nevladinih organizacija,

sindikate i dr. U pogledu ženskih prava, Srbija i Crna Gora je potpisanica Konvencije UN

o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena i njenih pratećih protokola. Dalji napori treba

da s ulože u oblasti poštovanja prava dece i prava na svojinu.

11


Što se tiče prava manjina i izbeglica, Srbija i Crna Gora je potpisala međunarodne

sporazume sa zemljama u regionu (Mađarska, Rumunija, Makedonija i Hrvatska), dok

potpisivanje sporazuma sa Albanijom tek predstoji. Ostvaren j stabilan napredak u zaštiti

prava manjina u Srbiji i Crnoj Gori. Ključni dokument je Povelja o ljudskim i manjinskim

pravima, usvojena kao dodatak Ustavnoj povelji, kojom se obezbeđuju osnovne garancije

i mehanizmi za zaštitu. Takođe je nastavljeno sa formiranjem Nacionalnog Saveta za

manjinske grupe, prema Zakonu o manjinama iz 2002. godine.

12


EKONOMSKI KRITERIJUMI

,,Poštovanje pincipa tržišne ekonomije trebalo bi da predstavlja osnovu domaće

politike i spoljnih politika zemlje koja želi da zaključi Sporazum o stabilnosti i

pridruživanju sa Evropskom unijom. To povlači za sobom stabilno makroekonomsko

okruženje podržano stabilnim institucionalnom okvirom, sveobuhvatnu liberalizaciju cena,

trgovine i tekućih transakcija, stvaranje jakog privatnog sektora kroz demonopolizaciju i

privatizaciju, kao i formiranje pravilno vođenog finansijskog sektora. Ove politike trebalo

bi da budu podržane stabilnim i transparentnim zakonskim i regulatornim okvirima.“3

Ekonomska situacija i stabilnost

Ekonomske politike vožene devedesetih godina ostavile su slabe početne

ekonomske uslove u zemlji. Nakon političkih promena u Srbiji 2000. godine, nove vlasti

su pokrenule ekonomske reforme i stabilizaciju. Ekonomska stabilnost je značajno

povećana. Nakon povratka u članstvo MMF-a u decembru 2000. godine, vlasti su

pokrenule mere ekonomske stabilizacije i reformi u okviru kratkoročnog programa MMF-

a. Od 2001. do 2003. godine sveobuhvatnije ekonomske reforme i stabilizacija doveli su

do držive ekonomske stabilnosti. Ključni korak bilo je nametanje strogih budžetskih

ograničenja fiskalnim vlastima i kraj finansiranja vladinog deficita štampanjem novca.

U Srbiji, realni GDP 4 je 1999. pao za 16% zbog krize na Kosovu. Nakon toga, u

periodu od 2000 – 2003. godine prosečno je rastao 4.5% godišnje. Rast u 2004. godini je

procenjen na oko 6% , potpomognut snažnim rastom poljoprivredne proizvodnje od oko

20% i porastom industrijske proizvodnje za približno 20%.

Zaposlenost je i dalje niska, a nezaposlenost visoka. Ovo je posledica konflikata i

sankcija iz devedesetih godina, kao i nefleksibilnih zakona o radu. U 2003. godini, stopa

ekonomske aktivnosti osoba iznad 15 godina starosti je bila 47.5%. Do početka 2004.

godine inflacija u Srbiji je bila u konstantnom padu. Inflacija potrošačkih cena sa 123%

krajem 2000. godine opala je na ispod 8% krajem 2003. godine. Ipak, godišnja inflacija se

opet povećala u 2004. godini i dostigla 13.8%. Prosečne realne bruto zarade su porasle za

21% u periodu od decembra 2003. do decembra 2004. godine. Ova povećanja su uveliko

3 Ministarstvo za međunarodne ekonomske odnose SCG, Kancelarija SCG za pridruživanje Evropskoj uniji, 2005, Studija izvodljivosti, Beograd, strana 25. 4 Bruto društveni proizvo, GDP, iskazan u stalnim cenama

13


premašila rast produktivnosti rada u istom periodu, naročito kada uzmemo u obzir pad

stvarnih zarada u drugoj polovini devedesetih.

Slika 2. Inflacija5, stope rasta

Stabilnost

deviznog kursa se

povećala. Devizni kurs

dinara prema evru ostao

je prilično stabilan u

nominalnim uslovima

od početka 2001.

godine do kraja 2002.

godine. U 2003. godini,

dinaru je opala vrednost

u odnosu na evro za 11%, a u prvih 9 meseci 2004. godine za 9%. Devizni kurs je u načelu

ostao stabilan u 2003. godini i tokom prvih 10 meseci 2004. godine, u skladu sa

najavljenim ciljevima u okvirima MMF programa. Deficit tekućeg računa je porastao.

Deficit tekućeg računa oko 9% GDP-a u 2002. i 2003. godini, porastao je na skoro 11% u

2004. godini. Ovo je odraz kontinuiranog uvoza za potrebe potrošnje investicija. Izvoz je

jedva porastao u prošlih nekoliko godina. Nivo spoljnog duga ostaje visok i iznosi oko

56% GDP-a, što je za 2.6 puta veće od projektovanog izvoza roba i usluga za celu 2004.

godinu.

Fiskalnu politiku u Srbiji i Crnoj Gori pre 2000. godine je karakterisao značajni

nedostatak transparentnosti i neodrživ deficit. Od tada se situacija znatno poboljšala, a

glavni napredak ostvaren je u fiskalnoj konsolidaciji. Vladin deficit u Srbiji za 2004.

godinu je pao na 1.7%. Uprkos ovom napretku, fiskalna održivost ostaje veliki izazov, a

dalje smanjenje budžetskog deficita bilo je predviđeno za 2005. godinu. Fiskalna politika

ima ključnu ulogu u jačanju makroekonomske stabilnosti u zemlji .

5 Infalacija je monetarna pojava kod koje se pokriće većih rashoda vrši iz nove emisije novca, što izaziva porast novčane tražnje koja je bez robnog pokrića, pri čemu najčešće dolazi do porasta cena

14


Liberalizacija cena i trgovine

Srbija i Crna Gora nisu članice Svetske trgovinske organizacije (STO), tako da

nisu pretrpele dubinske reforme i liberalizaciju trgovine koje članstvo u ovoj organizaciji

podrazumeva. Prvi korak u liberalizaciji cena učinjen je u jesen 2000. godine kada je

ukinuta kontrola cenaza većinu proizvoda. Srbija i Crna Gora su preuzele obaveze po

članu VIII, odeljci 2, 3 i 4 Statuta MMF-a u maju 2002. godine i na aj način ustanovile

konvertabilnost tekućeg računa svog deviznog režima.

Privatizacija, razvoj privatnog sektora i reforme finansijskog sektora

Privatizacija6 u Srbiji je počela 2001. godine. Sredinom 2001. godine, vlastiu

Srbiji su usvojile novipravni i institucionalni okvir za transparentnu 4000-4500 društvenih

i državnih preduzeća do sredine 2005. godine. Krajem 2004. godine broj privatizovanih

preduzeća iznosio je 1350, sto je znatno manje od onoga sto je predviđeno. Tenderskom

privatizacijom na

prodaju su ponuđene

74 kompanije, dok je

1231 malo i srednje

preduzeće ponuđeno

kroz aukciju do kraja

septembra 2004.

godine.

Slika 3. Privatizacija

Preuzeto sa interneta Proces restruktuiranja oko 60 velikih nestabilnih društvenih preduzeća, koje je

odredila Agencija za privatizaciju 2002. godine, je tekao sporo. Očekivalo se da postupak

likvidacije počne tokom 2005. godine, dok su za neka od ovih preduzeća usvojeni planovi

restruktuiranja, ali se pokazalo da kreditori nisu voljni da izvrše restruktuiranje

neizmirenih dugova ovih kompanija.Zemlja još uvek ima relativno visoko učešće

6 Privatizacija podrazumeva prodaju imovine kojom ona prelazi iz društvenog ili državnog u privatni sektor

15


poljoprivrede. U pogledu dodatne vrednosti, to učešće je iznosilo 16.6%. Učešće industrije

takođe relativno visoko sa vise od 30%.

Što se tiče reforme finansijskog sektora, od pokretanja reformi krajem 2000.

godine, najznačajniji napredak je postignut u saniranju i restruktuiranju bankarskog

sistema za koji su ranije karakteristični nekvalitetni zajmovi, nelikvidnost i nizak nivo

finansijskog posredovanja. Formirane su i efikasne institucije za nadgledanje bankarskog

sistema.

U Srbiji je sprovedena temeljna provera i klasifikacija svih banaka. Početkom

2002. godine, sve nesolventne banke su likvidirane ili je nad njima sprovedena procedura

bankrota. Kao rezultat toga, ukupan broj banaka je pao sa više od 80 u 2002. godini na

svega 42 banke u januaru 2005. godine. Od tog broja osam su bile strane sa novim

licencama.. Zatvaranje i stroga kontrola problematičnih banaka i dolazak stranih banaka

povećali su poverenje građana u bankarski sistem. Ukupan depoziti su porasli sa 17.7 % u

2001. godini na 24.2% GDP-a u 2003. godini.

U julu 2004. godine, odgovornost za kontrolu sektora je preneta na Narodnu

Banku Srbije (NBS). Od tada, NBS je ukinula dozvole za 15 osiguravajućih društava i

naredila njihovu likvidaciju. Dunav i DDOR, dva najveća osiguravajuća društva, su u

većinskom državno vlasništvu i pokrivaju 2/3 tržišta osiguranja.

Tabela 2. Ekonomski kriterijumi

1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004.

Realni GDP

Pao za 16% Rast za 4.5% godišnje /

inflacija / 123% / / Ispod 8% 13.8%

Deficiz tekućeg računa

/ / / 9% GDP-a

11% GDP-a /

Ukupan broj

banaka / / / 80 / 42

16


SPOSOBNOST ZA PREUZIMANJE OBAVEZA KOJE PROIZILAZE IZ SSP

,,U ovom delu izveštaja dati su osnovni elementi budućeg Sporazuma o

stabilizaciji i pridruživanju (SSP) kao i ocena kapaciteta Srbije i Crne Gore za

preuzimanje ovih obaveza.“7

Politički dijalog

U kontekstu SSP-a, politički dijalog ima za cilj povećanje uslkađenosti spoljnih

politika Evropske unije i Srbije i Crne Gore i promovisanje zajedničkih pogleda po pitanju

sigurnosti i stabilnosti u Evropi. To ne bi trebalo da predstavlja veću poteškoću za Srbiju i

Crnu Goru zato što su im međunarodne politike u mnogome uporedive.

Regionalna saradnja

Po SSP-u, Srbija i Crna Gora bi se obavezala na aktivno unapređenje regionalne

saradnje. Tražiće se zaključivanje regionalnih konvencija sa drugim zemljama koje su

potpisale SSP.

Srbija i Crna Gora su dali značajan doprinos regionalnom miru i stabilnosti, kao i

razvoju dobrosusednih odnosa u proteklih nekoliko godina. Ovo je posebno znnačajno ako

se ima u vidu njena ranija uloga izazivača nestabilnosti. Zbog toga zahtev za regionalnom

saradnjom u okviru budućeg SSP-a ne bi predstavljao problem za SCG.

Slobodno kretanje robe

Obezbeđenje slobodnog kretanja robe jedan je od glavnih ciljeva svakog

sporazumao pridruživanju Evropskoj uniji. U okviru budućeg SSP-a Srbija i Crna Gora

moraće postepeno da uspostave zone slobodne bilateralne trgovine sa Zajednicom. Moraće

da ukine sva kvantitativna ograničenja ali i mere sa sličnim efektima, a postupno i

carinske dažbine i ekvivalentne mere na gotovo svu trgovinu Evropske unije. Carinske

vlasti Srbije i Crne Gore moraće da budu sposobne da nadziru ove zahtevne trgovinske

režime.

7 Ministarstvo za međunarodne ekonomske odnose SCG, Kancelarija SCG za pridruživanje Evropskoj uniji, 2005, Studija izvodljivosti, Beograd, strana 33.

17


Kretane radnika, osnivanje preduzeća, pružanje usluga, kapital

SSP bi zahtevao i od Evropske uniji i od Srbije Crne Gore da obezbede

nedisriminatoran pristup kada je reč o radnim uslovima, nagrađivanju i otpuštanju radnika.

Dalje bi se od Srbije i Crne Gore zahtevalo da kompanijam iz Evropske unije pruži pravo

na osnivanje. Kompanijama iz Evropske unije osnovanim U SCG će biti dodeljen

nacionalni tretman. U okviru SSP – a, Srbija i Crna Gora će se obavezati na progresivnu

liberlizaciju kako priliva tako i odliva kapitala, naročito kada je reč o direktnim

ulaganjima.

Usklađivanje, primena i sprovođenje zakonodavstva

SSP bi obuhvatio odredbe o postepenom usklađivanju postojećg i budućeg

zakonodavstva Srbije i Crne Gore sa zakonodavstvom Zajednice. Srbija i Crna Gora će

morati da obezbede širenje ovog procesa na sve elemente zakonodavstva zajednice koji su

obuhvaćeni sporazumom. Ovo se pre svega odnosi na ključne oblasti kao što su unutrašnje

tržište i trgovina. U suštini Srbija i Crna Gora će morati ubrzaju dalju harmonizaciju svog

zakonodavstva sa evropskim, i da sobezbede njegovu pravilnu primenu.

Pravosuđe i unutrašnji poslovi

Prema SSP-u, ugovorene strane pridaju posebnu važnost konsolidaciji vladavine

prava u Srbiji i Crnoj Gori, učvršćivanje relevantnih institucija u upravi uopšte, institucija

za sprovođenje zakona, a posebno u sudstvu. Garancija bezbednog, efikasnog i

predvidljivog pravnog prostora predstavlja preduslov za funkcionisanje efektivnog SSP-a.

Organi vlasti i sudstva koji rade u skladu sa odgovarajućim demokratskim i

profesionalnim standardima su važni ne samo za uspostavljanje vladavine prava koja

donosi neposrednu korist građanima, već i za međunarodnu saradnju i ekonomski razvoj,

uključujući privlačenje stranih investicija.

18


Političke saradnje

Budući Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju će podrazumevati i ustanovljavanje

bliske saradnje u velikom broju oblasti. Saradnja će biti osmišljena tako da obezbedi

smernice i podršku Evropske unije u kreiranju politike u cilju podsticanja ekonomskog i

društvenog razvoja u Srbiji i Crnoj Gori. Ovaj proces neće biti ograničen na bilateralnu

saradnju između Evropske unije i Srbije i Crne Gore pojedinačno, već će se takođe

odvijati u regionalnom okviru.

Srbija i Crna Gora treba da podstiču reforme i ekonomsku integraciju u evropske

strukture unapređenjem formulisanja i primene tržišno orjentisanih ekonomskih politika.

Srbija i Crna Gora treba da unaprede kapacitete za pružanje informacija o

makroekonomsim dostignućima i predviđanjima, formulisanje ekonomske politike i razvoj

instrumenata neophodnih za njenu primenu. Takođe treba da vodi računa o kreiranju

vlastite politike u okviru evropske ekonomske i monetarne unije. Poseban cilj treba da

bude postavljanje pravnog okvira koji dovodi do ulaganja, primena odgovarajućih

aranžmana za transfer kapitala i promocija investicionih mogućnosti. Na polju industrijske

saradnje, treba da se ostvari jačanje sektora malih i srednjih preduzeća (sektor MSP) i

razvoj turizma.

Finansijska saradnja

SSP sa Srbijom i Crnom Gorom će predstavljati nastavak finansijske podrške sa

Evropskom unijom kako bi zemlji pomogla da ispuni ciljeve sporazuma. Finansijska

saradnja će se nastaviti u cilju podrške demokratskim, ekonomskim i institucionalnim

reformama, u skladu sa Procesom stabilizacije i pridruživanja. Ova podrška će se dalje

fokusirati na različite oblasti usklađivanja zakonodavstva i na politike saradnje koje su

predviđene SSP – om. Srbija i Crna Gora bi trbalo i dalje da jačaju svoje kapacitete kako

bi adekvatno koordinisale sredstvima koje dodeljuje Evropska unija i drugi donatori, u

cilju njihove optimalne upotrebe

Ukupna pomoć koju je Srbija i Crna Gora dobila od Evropske zajednice od 1998.

godine iznosi više od 2.3 milijarde evra. Vodeći instumenti su CARDS program, kaoi i

podrška budžetu kroz makrofinansijsku pomoć. Pomoć Evropske zajednice Srbiji i Crnoj

Gori uglavnom je usmerena na izgradnju institucionalnih kapaciteta i reformu javne

uprave, reformu sudstva i granične policije i ekonomski razvoj u cilju dodatnog jačanja

19


tržišne ekonomije i podsticanja integracija. Unapređeni tehnički dijalog između Srbije i

Crne Gore i Komisije je neophodan kako bi se na pravi način povezala i optimizirala

podrška ispunjavanju obaveza koje proističu iz budućeg Sporazuma o stabilizaciji i

pridruživanju.

Pomoć Evropske zajednice, CARDS i budući instrumrnti nove finansijske pomoći

za period od 2007. do 2013. godine će zahtevati jačanje sposobnosti za koordinaciju. Te

sposobnosti bi trebalo da omoguće da se indetifikuju posebne potrbe i koordiniše pomoć

donatora za primenu i sprovođenje budućeg Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

Slika 4. GDP Evropske unije per capita


20


III SAOPŠTENJE KOMISIJE o spremnosti Srbije i Crne Gore za pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i

pridruživanju sa Evropskom unijom

UVOD

,,Proces stabilizacije i pridruživanja (PSP), koji na Solunskom samitu u junu 2003.

godine potvrđen kao politički okvir Evropske unije prema zemljama jugoistočne Evrope u

periodu pre pristupanja, predviđa uspostavljanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju

(SSP).

Ovo Saopštenje, zasnovano na zaključcima koji su izneti u radnoj verziji

dokumenta Komisije [SEC(2005) 478], sadrži procenu napretka Srbije i Crne Gore u

pogledu ispunjavanja političkih i ekonomskih kriterijuma SSP-a i osposobljavanja za

adekvatno vođenje pregovora, odnosno kasnije uspešnu primenu ovog sporazuma.“8

ODNOSI IZMEĐU EVROPSKE UNIJE I SRBIJE I CRNE

GORE

Nakon pada Miloševićevog režima u oktobru 2000. godine Srbija i Crna Gora

(ranije Savezna Republika Jugoslavija – SRJ) bila je korisnik različitih instrumenata PSP-

a, u obliku autonomnih trgovinskih mera koje su obuhvatale skoro sve proizvode, kao i

značajnu finansijsku pomoć. Kao što je predviđeno na Solunskom samitu Srbija i Crna

Gora je potencialni kandidat u EU.

Tokom proteklih godina, EU je pružala savete kroz konsultativnu radnu grupu EU-

SRJ, a nakon nje kroz Unapređeni stalni dijalog USD. USD trenutno prati i rukovodi

reformama na osnovu Evropskog partnerstva koje je Savet ministara EU usvojio u junu

2004. godine i na osnovu odgovarajućeg Plana za sprovođenje koji su vlasti Srbije i Crne

Gore okončale u decembru 2004. godine.

Akcioni plan za stvaranje jedinstvene spoljnotrgovinske politike i neometanog

unutrašnjeg tržišta usvojen je u leto 2003. godine. Usvajanje ovih osnovnih dokumenata

omogućilo je Komisiji da započne rad na nacrtu Studije izvodljivosti. Međutim, pokušaj

da se postigne minimalni nivo zajedničke trgovinske politike i integracija unutrašnjeg

8 Ministarstvo za međunarodne ekonomske odnose SCG, Kancelarija SCG za pridruživanje Evropskoj uniji, 2005, Studija izvodljivosti, Beograd, strana 85.

21


tržišta nisu dali željene rezultate zbog ozbiljnih propusta u ispunjavanju međunarodnih

obaveza SCG, nije bilo moguće dati ocenu o mogućnosti početka pregovora o SSP-u.

U cilju prevazilaženja trajnog zastoja komisija je u julu 2004. godine predložila

metod dvostrukog koloseka koji je u oktobru 2004. godine usvojen od strane Saveta

ministara EU i političkih lidera SCG.

USTAVNA I PRAVNA PITANJA

Model dvostrukog koloseka u Procesu stabilizacije i pridruživanju

Državna zajednica Srbije i Crne Gore je subjekt međunarodnog prava i kao

takav ima ovlašćenja za zaključivanje ugovora. Na osnovu informacija koje su vlasti

pružale u pogledu postojeće situacije, Komisija je zaključila da su nadležnosti

rasporedjene na sledeći način: Državna zajednica je nadležna za SSP u oblasti

medjunarodne političke saradnje, neekonomskih medjunarodnih obaveza (kao što je

sardnja sa Medjunarodnim sudom za bivšu Jugoslaviju), ljudska i manjinska prava i

regionalna saradnja. Osim toga, Državna zajednica je odgovorna za oblast odbrane, koja je

povezana sa poštovanjem političkih kriterijuma PSP-a. Ostale političke, posebno

trgovinska, carinska, ekonomska i fiskalna, kao i sektorske politike poput poljuprivrede,

energetike i saobraćaja, životne sredine, elektronskih komunikacija, audovizuelne

politike, policije i sudstva, u nadležnosti su odgovarajućih organarepublika članica.

Dvostuki kolosek odgovara ovoj komplikovanoj institucijalnoj strukturi. U

zaključcima od 11. oktobra 2004. godine, Savet je izrazio svoju podrušku modelu

dvosrrukog koloseka, koji podrazumeva jedan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, a

odvojene pregovore sa republikama u oblastima trgovine, privrede i verovatno drugim

sektorskim politikama. Savet je potvrdio da se zalaže za jačanje državne zajednice Srbija i

Crna Gora zasnovane na Ustavnoj povelji.

Stoga će Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom i Crnom Gorom

obuhvatiti pitanja nadležnosti Državne zajednice i oblasti iz republičkih nadležnosti. SSP

će u celini predstavljati jedinstveni instrument koji će zakljičiti Državna zajednica i

republike u skladu sa svojim nadležnostima. Ovaj pristup će omogućiti Zajednici i njenim

državama članicama da udju u adekvatne ugovore odnose sa Srbijom i Crnom Gorom, uz

22


pomoć jasnog identifikovanja prava i obaveza nadležnih vlasti, u potpunosti poštujući

Državnu zajednicu u smislu Ustavne povelje.

Model dvostrukog koloseka ne prejudicira budućnost Državne zajednice. Ustavna

povelja sadrži klauzulu po kojoj svaka od republika ima pravo na izlazak iz Državne

zajednice. O ovakvom izlasku iz zajednice se odlučuje putem referenduma koji se

raspisuje u republici koja se poziva na ovu klauzulu. Postojanje ovakve opcije nije samo

po sebi prepreka za napredak ka ugovornim odnosima sa Srbijom i Crnom Gorom u

okviru dvostrukog koloseka.

Trenutni status Kosova

Trenutni status Kosova postavlja specifična pravna pitanja u pogledu SSP-a sa

Srbijom i Crnom Gorom. Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN 1999. ustanovljeno je

prisustvo međunarodnih civilnih snaga na Kosovu kako bi se obezbedila privremena

uprava za Kosovo po kojoj narod Kosova može da uživa znatnu autonomiju u okviru

Savezne Republike Jugoslavije (kasnije Državna zajednica Srbije i Crne Gore), i koje će

obezbediti prelaznu upravu kroz osnivanje i nadgledanje razvoja privremenih

demokratskih institucija samouprave. Srbija i Crna Gora ne može da pruzme međunarodne

obaveze kojima se obuhvata Kosovo u skladu sa Rezolucijom 1244. Rezolucija 1244 u

isto vreme formalno potvrđuje i težnje ka suverenitetu i teritorijalnom integritetu Savezne

Republike Juguslavije (kasnije Srbije i Crne Gore).

SSP sa Srbijom i Crnom Gorom mora da bude u skladu sa Rezolucijom 1244. Ovo

znači da SSP sa Srbijom i Crnom Gorom ne sme da prejudicira budući status Kosova.

Trenutni pravni položaj Kosova ne treba da predstavlja smetnju za napredak Srbije i Crne

Gore u okviru Procesa stabilizacije i pridruživanja ukoliko Srbija i Crna Gora ispuni i

druge potrebne uslove za takav napredak. SSP sa Srbijom i Crnom Gorom u postojećim

uslovima ne može da obuhvata Kosovo. Zbog toga Studija izvodljivosti procenu situacije

na Kosovu. Bez obzira na zaključivanje SSP-a sa Srbijom i Crnom Gorom, Kosovo će i

dalje imati koristi od različitih instrumenata PSP-a. Kosovo je trnutno uključeno u razne

osnovne elemente PSP-a (trgovinski prferencijali, pomoć EK i dijalog o reformama).

23


PROCENA

Politički kriterijumi

Funkcionisanje demokratskih institucija i poštovanje vladavine prava u Srbiji

i Crnoj Gori jr poboljšano, iako je ovaj napredak bio prilično spor i unekim slučajevima

nepotpun zbog nasleđa prošlog režima.

U poslednje vreme je učinjen određen napredak u pogledu ustavne i pravne

sigurnosti. Funkcionisanje skupština i izvršnih vlasti se poboljšalo, ali još uvek su pod

uticajem strukturalnih slabosti. U Srbiji postoje klučni kapaciteti za bavljenje evropskim

integracijama i pregovaranje o SSP-u, iako su oni neravnomerno raspoređeni u različitim

nivoima i granama uprave. Na nivou Državne zajednice, administrativne kapacitete

posebno sputava nedostatak stabilnih budžetskih alokacija. Reforma vojske se nastavlja,

ali još uvek treba učiniti kako bi se obezbedila efikasna demokratska kontrola.

Poštovanje ljudskih i manjinskih prava je generalno zančajno poboljšano tokom

proteklih godina. Pristupanje Savetu Evrope 2003. godine i ratifikacija njegovih ključnih

instrumenata u pogledu ljudskih prava predstavljaju veliki pomak, ali još uvek postoje

određene teškoće u primeni, posebno u pogledu Kancelarije vladinog predstavnika u

Evropskom sudu za ljudska prava i nadležnosti Suda Državne zajednice. U pogledu

poštovanja manjinskih prava učeinjen je određen naprdak. Neophodno je sprovesti

sveobuhvatne aktivnosti u pogledu rešavanja lošeg postupanja policije. Sloboda govora se

uglavnom poštuje, ali i dalje postoje ograničenja za nezavisne medije.

Što se tiče pošztovanja Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN na Kosovu,

konstruktivno učešće Beograda u rešavanju pitanja Kosova doprineće poboljšanju

evropske perspektive Srbije i Crne Gore. Srbija i Crna Gora je učinila znatan napredak u

ispunjavanju međunarodnih obaveza u pogledu saradnje sa Haškim tribunalom nakon

jednog perioda u kome je saradnja bila nepotpuna.

Generalno, ploitički kriterijumi su u ovoj fazi dovoljno ispunjeni za otpočinjanje

pregovora o SSP-u.

24


Ekonomski kriterijumi

U pogledu makroekonomske stabilizacije učinjen je veliki napredak, zahvaljujući

adekvatnoj fiksalnoj politici u kombibnaciji sa relativno restriktivnom monetarnom

politikom. Inflacija je značajno smanjena, što je povratilo poverenje u domaću valutu i

bankarski sistem i obezbedilo bolje okruženje za investicije i porast do kraja 2002. godine.

U oblasti javnih finansija, uvedena su veća fiskalna transparentnost i modrna budžetska

pravila. Uspostavljen je pogodan pravni institucionalni okvir za privatizaciju društvenih i

državnih preduzeća. Uslovi ulaska i izlaska sa tržišta za preduzeća su znatno unapredjeni i

izvrešena je osnovna liberalizacija upogledu cena, trgovine i deviznog kursa. Preduzeti su

ključni koraci u razvoju finanskiskog sektora, uključujući reformu sektora bankarstva i

jačanje regulisanja i kontrole tog sektora.

Porast inflacije u Srbiji u poslednje vreme bio je ubrzan, za deficit tekućeg bilansa

je znatno porastao od 2000. do 2004. godine, izazivajući ozbinjnu zabrinutost u pogledu

njrgove održivosti. Spoljni dug je relativno visok. Stoga, budžetska ograničenja i dalje

ostaju od krucijalne važnosti, praćena daljim fiskalnim prilagodjavanje u odnosu na nove

rashodne prioritete koji su u vezi sa troškovima restrukuiranja i važnim javnim

investicijama. Fiskalna politika treba da bude potpomognuta jačanjem izvoznog sektora.

Ovo zahteva dalje unapredjenje poslovnog okruženja, restruktuiranje i privatizaciju velikih

preduzeća, kao i povećanje konkurentnosti industrije Srbije i Crne Gore. Proces

pristupanja STO će zahtevati i dodatne reforme i dovesti do multilaterlne liberalizacije

trgovine. Osim toga, potrebno je okončati privatizaciju bamkarskog i nebankarskog

finanskijskog sektora kako bi se podspešio razvoj finansiskog sektora.

Srbija i Cna Gora je sprovela kritičnu masu početnih reformi za uspostavljne

funkcionalne tržišne privrede u relativno kratkom roku.

Sposobnost preuzimanja obaveza koje proističu iz SSP-a

Državna zajednica Srbija i Crna Gora učinili su napredak u sprovođenju prioriteta

iz Evropskog partnerstva i trebalo bi da budu u poziciji da liberalizuju kretanje robe,

radnika, usluga i kapitala sa Evropskom unijom. I Srbija i Crna Gora su se oključile u

trgovinsku liberalizaciju sa svojim susedima.

S obzirom na obimnu bilateralizaciju trgovinu, SSP će zahtevati i od Srbije i od

Cene Gore da ispune značajne obaveze – pošto nijedna nije članica STO-u političkom,

25


administrativnom i finansijskom smislu. Proces bilateralne liberalizacije i trgovine sa EZ

zahtevaće dalje napore u pogledu strukturalnih reformi, kako bi se ojačali kapaciteti obe

republike da se odupru konkurntnim pritiscima koji proističu iz SSP-a, da unaprede uvoz i

smanje deficit tekućeg bilansa.

I Srbija i Crna Gora moraju da dokažu da su sposobne da nastave sa ispunjavanjem

svojih obaveza da sprovedu reformu i liberalizaciju regionalne trgovine kako bi mogle da

funkcionišu kao pouzdan dugoročni partner u sprovođenju SSP-a.l

Srbija moraće da unapredi kapacitete za vođenje tri odvojena procesa pregovaranja

paralelno tj. SSP, Proces pristupanja, STO i regionalni proces daljeg razvoja SST-a. Biće

neophodni unapređenje zakonodavnih i administrativnih kapaciteta u svim oblastima

Sporazuma. Srbija treba da učini napore da stvori transparentne i otvorena procedure

javnih nabavki, koje će obezbediti ravnopravne i nediskriminatorne uslove konkurencije

za snabdevače iz EU. U oblasti konkurenciji, treba da usvoje zakonodavne i

administrativne okvire uključujući antimonopolsko zakonodavstvo, spajanjem, državnu

pomoć, liberalizaciju i državne monopole. Državna zajednica Srbija i Crna Gora treba

značajno da ojačaju institucionalne kapacitete u oblasti statistike.

U oblasti pravosuđa i unotrašnjih poslova, osnivanje Suda Državne zajednice i

ograničavanje vojnog pravosuđa predstavljaju pozitivne napretke koje treba da prati

efikasno sprovođenje. Iako je reforma sudstva započeta u obe republike, nezavisnost i

efikasnost sudstva je vrlo slaba. Policijske i bezbednosne službe su takođe oblasti u

kojima se odavno očekuju zakonodavne i administrativne reforme.

26


REZIME SAOPŠTENJA KOMISIJE

Nakon pada Miloševićevog režima, Srbija i Crna Gora je zanačajno napredovala u

političkim i ekonomskim kriterijumima PSP-a i u razvoju kapaciteta za pregovaranje i

sprovođenje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Proces reformi je međutim i dalje

vrlo nestabilan, naročito zbog nasleđa iz predhodnog režima. Evropska komisija smatra da

je Srbija i Crna Gora dovoljno spremna za pregovore o SSP-u. Komisija zbog toga

predlaže Savetu da započne pregovore i, u skladu s tim, će predstaviti nacrt mandata.

Republike Srbija i Crna Gora treba da dostave Komisiji jasan opis svojih trgovinskih

režima uz puno poštovanje klauzule o mirovanju u okviru autonomnih trgovinskih mera.

U cilju postizanja napretka kroz različite faze procesa, kako pre tako i u toku

pregovora, Srbija i Crna Gora mora da nastavi saradnju sa Haškim tribunalom, i da

postigne potpunu saradnju bez odlaganja. Osim toga, Komisija smatra da Državna

zajednica i dve republike treba da nastave sa sprovođenjem prijoriteta Evropskog

partnerstva kroz svoj Akcioni plan. Komisija će nastaviti sa pažljivim praćenjem napretka

koji ostvaruje Srbija i Crna Gora koji će biti ocenjen u godišnjem izveštaju o PSP-u.

U skladu sa Evropskim partnerstvom vlasti treba da usmere posebnu pažnju i učine

znatan napredak u sledećim oblastima koje su od naročite važnosti za SSP:

Ojačati demokratsko funkcionisanje skupština i izvršnih vlasti. Potrebno

je pojačati ulogu struktura za evropsku integraciju na nivou državne

uprave, vlade i skupština, kako bi se sistematski obezbedila usklađenost

zakonodavstva sa normama EU.

U oblasti ljudskih prava i zaštite manjina, potrbno je učiniti zajedničke

napore, naročito u pogledu problema interno raseljemih lica izbeglica u

skladu sa obavezama preuzetih pri pristupanju Savetu Evrope.

Ulagati trajne napore za reformu državne uprave kako bi se obezbedila

budžetska održivost i razvila stabilna, stručana i nezavisna državna uprava.

Treba se posvetiti sprovođenju pravnih i ekonomskih reformi i jačanju

administrativnih kapaciteta, naročito u oblasti konkurencije, prava

intelektualne svojine, javnih nabavki carine i poreza. Treba odlučno da se

sprovede reforma sudstva, kako bi ona dala konkretne rezultate.

27


IV ZAKLJUČAK

Poput nas, brucoša, Srbija i Crna Gora je posle nekoliko neuspešnih pokušaja i uz

puno drame, znoja i loše glume, napokon položila "prijemni" za početak približavanja

najvećoj evropskoj zajednici naroda. Vremena za odmor, međutim, nema - prvi ispit je

zakazan. Savet ministara EU odlučiće da li je SCG spremna da počne pregovore za

potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SAP). Ukoliko odluče da jeste,

naložiće Evropskoj komisiji da pripremi takozvani Okvir za pregovore, iza čega sledi

određivanje tima i šefa pregovarača iz redova funkcionera i stručnjaka i Evropske

komisije. To, dakle, znači da će EU u međuvremenu nastaviti da proverava šta državna

zajednica čini po pitanju rešavanja gorućih problema, pre svega pitanja saradnje sa

Tribunalom u Hagu, ali i po pitanju drugih, ekonomskih i administrativnih reformi. No,

kako je malo verovatno (iako ne i nemoguće), da rukovodstvo Srbije načini tako veliki

korak nazad u ekonomskim reformama, ili reformama državne uprave, koji bi nas udaljio

od dobijanja okvira za početak pregovora, sve govori da će pažnja 25 šefova diplomatija

država članica EU biti usmerena na procenu napretka Srbije u saradnji sa Hagom.

Dosadašnje iskustvo pokazuje da je teško očekivati da bi državno rukovodstvo

Srbije moglo da "slomi" Savet ministara EU - dok odbegli optuženici ne budu isporučeni,

ili dok barem EU ne poveruje da Beograd nije kriv što nisu uhapšeni, državnoj zajednici bi

ponovo mogla da budu blokirana vrata Evrope.

Očekuje se da će Savet ministara EU potvrditi pozitivnu ocenu Studije

izvodljivosti, a da obaveze prema Haškom tribunalu "neće ugroziti evropsku budućnost

Srbije". Vlada bi trebalo da učini sve da ispuni obaveze prema Haškom tribunalu i da

saradnja sa tim sudom bude nastavljena na način na koji se to do sada odvijalo. Ukratko:

Ne veruje se da bi SCG mogla da doživi snažan udarac već na samom početku svoje

diplomatske ofanzive pre koje je najavljeno da će argumenti oko Haga smekšati stanovišta

Brisela. U Vladi Srbije očigledno prevladava mišljenje da je pitanje odbeglih haških

optuženika političke, a ne policijske prirode, te da se, upravo zbog toga što je političko

može promeniti nabolje. Zasad je, međutim, Vladina poruka međunarodnoj zajednici da

Srbija čini maksimum po pitanju saradnje sa Hagom, pa ne može ni biti kažnjena što ne

čini više - prihvaćena jedino u Srbiji.

28


To, međutim, ne znači da je pozitivna ocena Studije izvodljivosti, koju je SCG

dobila, "uslovna", te da bi "plus" mogao da se pretvori u "minus. Kad su se stekli povoljni

politički uslovi, studija je pozitivno ocenjena. Studija je tehnički dokument i treba da znači

ocenu o tehničkim mogućnostima države koja želi da postane pridruženi član. To su uslovi

koji se odnose na reforme administracije, pravosuđa, pomak u pravcu ekonomskih reformi

- harmonizacija sa pravom EU. Da postoje zamerke za tehničke delove, onda bi ta ocena

bila uslovna,

Rokovi

Licitiranje datumima, iako omiljena kod glavnih srpskih pregovarača, itekako je

nezahvalna disciplina kad su u pitanju pregovori sa EU. Evropski komesar za proširenje

Oli Ren smatra da taj proces ne može da traje kraće od godinu dana. Sa druge strane,

domaći pregovarači pokazuju više optimizma, podsećajući da su pregovori o SSP sa

Hrvatskom trajali pola godine. Šta SCG tokom pregovora treba da učini više-manje je

poznato. Pored saradnje sa Hagom, najviše će se ocenjivati pomaci u ekonomskim i

administrativnim reformama.

Čak oko 80 odsto SSP-a odnosi se na trgovinu i ekonomiju. Najvažnija je

liberalizacja trgovine - SCG neće moći da u eventualnu kandidaturu u amanet ponese i

carine prema EU. Ipak, državna zajednica će sama odrediti trajanje prelaznog perioda

tokom koga će postepeno i usklađivati carinske stope sa evropskim. Shvatajući razliku

između domaće privrede i privrede EU, Hrvatska je, na primer, odredila šestogodišnji

prelazni period, dok se Makedonija odlučila za period od deset godina. Mora se započeti

ozbiljna reforma javne uprave. Postoji strategija te reforme, kao i akcioni plan njenog

sprovođenja, ali sad moraju da počnu da se vide rezultati. Administracija je ta koja će

raditi implementaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, a to je ogroman posao.

Druga bitna reforma je reforma pravosuđa. I to ne samo krivičnog pravosuđa, nego i

trgovinskih sudova i svega što je neophodno za liberalizaciju trgovine.

Poznato je i da je SSP daleko "liberalniji" sporazum od ugovora o punopravnom

članstvu. Za njegovo potpisivanje biće potrebno da državna zajednica pokaže "dovoljnu

spremnost" da se ispune sve preuzete obaveze i "rešenost države" da se postigne

harmonizacija sistema sa EU. Da to ipak nije toliko jednostavno koliko se čini na prvi

pogled, govori činjenica da sud o tome da li je država dovoljno rešena donosi isključivo

29


EU. Uspešnost pregovora, dakle, direktno znači uspešnost u zadovoljenju EU. Ne treba

smetnuti sa uma ni činjenicu da EU danas broji 25 država, različitih po mnogo čemu, od

kojih je dobar deo interesno povezan sa Srbijom i Crnom Gorom, te da bi eventualno

neslaganje sa bilo kojom od njih po bilo kom pitanju moglo da ishoduje prolongiranjem

potpisivanja SSP. Iako je Oli Ren ocenio da pregovori mogu da traju najmanje godinu

dana, ja sam veći optimista. Moguće je te pregovore završiti i ranije, ali to zavisi od nas.

Miroljub Labus smatra da bi SCG u EU mogla da uđe 2012. godine.

Konstitutivne prepreke

Činjenica da je ocena Studije izvodljivosti kasnila samo iz političkih razloga, iako

je SCG tehnički bila spremna da je dobije, mogla bi i da nagovesti koje će biti buduće

prepreke u približavanju državne zajednice Evropskoj Uniji. To gde bi politika mogla da

se "umeša" jesu konstitutivni problemi koje SCG mora da reši ukoliko želi da nastavi

putem pridruživanja. EU bi, za početak, volela da zna sa kime pregovara i koja je država

koja se kandiduje za članstvo.

Konstitutivna prepreka bi mogla da bude pitanje statusa Kosova. Od solunskog

samita 2003. godine na kojem je usvojen dokument Evropsko partnerstvo, Kosovo ima

sopstveni mehanizam, jer je kao i u slučaju dvostrukog koloseka konstatovano realno

stanje, i tu je pregovarač UNMIK. Međutim u ovom trenutku ne zna se može li SCG da

zaključi SSP bez rešavanja kosovskog problema. To je pitanje i za Evropsku komisiju, ali

i za Srbiju i Crnu Goru. Tehnički bi to moglo da se odradi, ali u tu stvar je umešana i

politika. Evropska Unija ne treba da bude samo cilj naše spoljne politike, nego i sredstvo.

Taj proces treba da odgovor na mnoga pitanja - ekonomska, pravna, bezbednosna... Naš

problem je što smo se istovremeno suočili sa svim problemima.

Očekivane rezultate neće biti lako postići. Neki od sadašnjih najvećih problema

imaju dužu istoriju: visok nivo nezaposlenosti, spoljni dug i deficit trgovinskog bilansa.

Ukoliko Komisija u bilo kom trenutku zaključi da vlasti Državne zajednice ili republika

članica nisu ispunile svoje obaveze i da se nisu na zadovoljavajući način pozabavile

pitanjima koja su navedena u Saopštenju, ona će predložiti Savetu da obustavi pregovore.

30


LITERATURA:

o Kragulj D., Milićević D., 2005, Ekonomija – Uvod u ekonomsku analizu,

mirkoekonomija makroekonomija, Makarije, Beograd

o Lopandić D., Bajić V., 2003, Srbija i Crna Gora na putu ka Evropskoj uniji – dve

godine kasnije, Evropski pokret u Srbiji

o Ministarstvo za međunarodne ekonomske odnose SCG, 2005, Studija izvodljivosti,

Kancelarija SCG za pridruživanje Evropskoj unij,i Beograd

o Mesečni časopis – Ekonomist

o Mesečni časopis – Poslovna politika

o www.ekonomist.co.yu

o www.google.co.yu

o www.krstarica.co.yu

o www.ostrvo.net

o www.srbijacafe.org

o www.yahoo.com.

o www.wikipedia.org

31

Documents

Seminarski Rad Nemanja