Udruženje za sistemsku porodicnu terapiju i sistemska rešenja Srbije i Crne Gore

ili Porodicni raspored

DUH, DUSA, PRAZAN CENTAR, PRAZNINA SEMINARSKI RAD Mentor: Student: Vlado Ilic Ljilja Sreckovic Januar, 2011. Sadrzaj:

RELIGIJE Istorija religije Razmatranje pojmova duh, dusa, praznina kroz religijsku prizmu Telo -Nasa cula i njihov uticaj na sagledavanje sveta, Dusa Duh Praznina NAUKA Matematika, fizika POREDAK LJUBAVI Filozofi i nauka u duhu fenomenologije Duh Dusa Praznina ZAKLJUCAK Meditacija DUH, DUSA, PRAZAN CENTAR, PRAZNINA „Zahvaljujući nedostatku odgovarajućeg duhovnog obrazovanja i nedostatku potpunog i svestranog razumevanja svih svetskih religija, religiozni fanatizam je pustio koren u mnogim regionima. Duhovnost bez dogme i sa sveobuhvatnim razumevanjem potreba je 21. veka. Sada je trenutak da obratimo pažnju na to. Ljudska evolucija ima dva koraka: prvi je od biti "neko" do biti "niko", a drugi je od biti "niko" do biti "svako". Ovo znanje može podstaći nesebičnost i brigu o drugima širom sveta. „ Šri Šri Ravi Šankar Istorija religije Izraz religija vodi poreklo od latinskog religare povezati,svezati. Svaka religija pretpostavlja povezanost jedne zajednice ljudi i nekog natprirodnog ili mocnog bica. Mozemo slobodno reci da od kad postoje ljudi, postoji i religija. To je sistem verovanja koji u zajednici i pod uticajem zajednice dobija opstiji oblik. Sve je cesca pojava tzv ateista, tj onih koji se ne uklapaju u pravila zvanicnih religija, nego prednost daju nauci. Naukom pokusavaju da se objasne vecna pitanja o nama samima, na drugaciji nacin. Ipak, ako bez predrasude pogledamo u taj, „novi“ pristup, uvidecemo da nauka na kljucna pitanja daje opet uglavnom hipoteticke odgovore. Sistemi verovanja, ovi ili oni, opet daju neku slicnu shemu, koja na kraju uvek izvire iz njih. Ljudska zapitanost je vecita, i ljudi imaju potrebu i vole da odgonetaju. I takodje to rade na razne nacine. Da bi mogli jasnije da sagledamo nase danasnje nacine, korisno je da pogledamo u ono sto nam je prethodilo, u istoriju ljudskih uverenja ili verovanja. U istoriji civilizacije, prvo su nastale panteisticke, visebozacke religije. Na osnovu tragova iz tog vremena, danas pokusavamo da donosimo zakljucke o verovanjima u to vreme. Keltska, staroslovenska, samanizam, druidizam, vudu, starogrcka, egipatska,majanska i actecka,... su neke od njih, a danas se mnoge od njih ponovo nalaze u zizi interesovanja i dozivljavaju svoje obnavljanje. Tadasnji ljudi bili su u kontaktu sa sopstvenim bicem na drugacijem nivou nego mi danas. Kao odraz toga ove religije su drugacije prikazivale svet oko sebe, i pojave su dozivljavale svetim i bozanskim. Otuda i mnostvo bogova. Sama rec „paganski“ nastaje iz teznje da se omalovazi takav nacin verovanja od nadolazece jednobozacke religije – hriscanstva (lat.paganus = pogrdno: seljacki). Religije koje su kasnije nastale i prosirile se potisnule su i preoblikovale te prvobitne. Tako su paganske religije postale udaljene od danasnjeg coveka u smislu prepoznavanja verovanja i obicaja koji su tada postojali. Ipak, protkane kroz mnoge danasnje obicaje, one su i danas prisutne. Sve religije, poput civilizacije, vremenom su modifikovane, pritom obuhvatajuci ono staro, sa novim pogledima na ono sto smatraju najvaznijim. Prva religija koja je i danas ziva i snazna, koja i pored mnostva bozanskih pojava ima i vrhovno bozanstvo, jeste hinduizam, koji se pojavljuje izmedju 5-3 hiljada godina pre nove ere. Ona je zapravo u tom periodu evoluirala, od mnogobozacke religije polako se iznjedrilo jedno vrhovno bozanstvo, Brahman. Hinduizam mnogi i ne smatraju religijom, koliko sveukupnim nacinom zivota koji pripada tom podneblju. Ona je nastala u Indiji, i nije i jedina koja je na tom tlu nastala. Kasnije se na istom tlu kao sasvim zasebne religije formiraju budizam (6 vek pre n.e.) , dzainizam (6 vek pre n.e.) i Taoizam, koji je u 6 veku pre nove ere nastao u Kini, ali je tek u 2v. nove ere postao religija. Buda, Mahavira (zacetnik dzainizma) i Lao Ce (zacetnik taoizma) su bili savremenici,i, iako se nikada nisu sreli, zagovarali su slicne postavke u svojim religijama. Poslednja religija nastala na tlu Indije, u 16.- 17. veku je sikizam, nastao na kombinaciji hinduistickih i islamskih misticnih pravaca.

Donekle slicne, one su i veoma razlicite. Bitni pojmovi su veoma slicni, ali su nacini prikazivanja razliciti. Kao da je svaka od religija, zeleci da prevazidje dogmatizovanje i zloupotrebu, uvodila nova pravila koja su na neki nacin prevazilazila rigidnost. U periodu izmedju 15-7.veka p.n.e. staropersijski Mazdaizam, nastaje na tlu stare arijevske religije. Zacetnik te religije, Zaratustra, zapisuje drevni tekst Gata, koji je deo svetih zapisa Avesta, a jezik kojim je pisan je veoma slican jeziku Veda. On propoveda postojanje jednog boga, Ahura Mazde. Kasnije, posle smrti Zaratustre, ta religija poprima ponovo oblike arijevske mnogobozacke religije, tako da i danas ona ima veoma modifikovan oblik, narocito posto najstariji spis Aveste – Jasna, nije ocuvana.

Pod jakim uticajem sumerske visebozacke kulture, nastale jos u 5 milenijumu pre n.e, ciji je vrhovni bog Marduk, princip reda, svetlosti i dobra, judaizam je nastao na tada udaljenom delu sveta u 13 veku pre nove ere, kao prva prava monoteisticka religija. Egzodus (1453. pre nove ere) Mojsija i Izraelaca iz Egipta, označava se kao prelazak s politeizma na monoteizam. Prema Bibliji, Bog je dao Mojsiju Deset zapovesti na planini Sinaj i podučio ga poštovanju samo jednog Boga. U pocetku, po njihovom verovanju, ime boga je toliko sveto da se ne sme izgovarati, dok je kasnije njegovo ime JxHx izgovarano kao Jehova, ili Jahve. Iz judaizma je, reformom postojeceg farisejskog – svestenickog sistema, poteklo hriscanstvo. Njen osnivac je Isus, koji je cesto poistovecivan sa samim bogom, a nazivan sinom bozjim. U svetom pismu, Bibliji, postoji jak uticaj sumerskih mitova o nastanku sveta. U sedmom veku nove ere prorok Muhamed svojim objavama Kurana zasniva novi religijski pravac, Islam. Prethodna religija tog tla je bila bazirana na kultu prirode (obozavanje drveta i narocito svetog kamena). Razvoj civilizacije logicno vodi i ka monoteizmu, kada najstarije plemensko bozanstvo, Hubal, koje je i predmet hodocasca, preuzima ulogu jedinog boga, Allaha. Neki autori navode da je Kuran zamisljen kao treci nastavak Biblije, starog (Jevrejskog) i novog (Hriscanskog) zaveta. U Islamu je Isus, Isa, jedan od svetih likova, ali samo kao jedan od proroka, a ime bozje, Alah, je toliko sveto da sme da se zapise samo kao jedno od njegovih 99 atributa (najsvetliji,najblagorodniji...) Osnivac Taoizma, Lao Ce, ziveo je u 6 veku pre nove ere. Postoje i pretpostavke da je samo ucenje jos mnogo starije, a da je on bio taj koji je prvi zabelezio njegovu sustinu u poznatoj knjizi promena Ji djing. Kako god da je, mudre misli koje su nam prenesene i danas su mnogo vise filozofija nego religija. Zato je taoizam ovde naveden na kraju ovog spiska. Osnovni pojam je Tao.

Prikaz nastanka religija na vremenskoj osi:

Islam ( Muhamed) Hriscanstvo (Isus) Judaizam (Mojsije) Sumeri 5000 3000 2000 1500 570 0 32 570 1600 2000 Hinduizam(vede) Mazdaizam(Zaratustra) Budizam (Sidarta Gautama) Dzainizam ( Mahavira) Taoizam (Lao Ce) Sikizam http://www.mapsofwar.com/ind/history-of-religion.html istorija religija u 90 sekundi Vremenom su se razvili razni pravci ovih osnovnih religija, tako da npr Budizam ima mnogo oblika: grane su tri: Hinajana( skola koja propoveda tu granu zove se Teravada), zatim Mahajana (njoj pripadaju 2 skole: Zen i Cista zemlja), i Vadjrajana

(cije su skole Tibetanski budizam i Shingon). I sve ostale religije imaju svoje mnogobrojne podgrupe, koje su reformatorske u smislu da zele da naglase nesto sto smatraju veoma vaznim delom u verovanjima, a koji je nepravedno zanemaren, ili ga ostali pogresno tumace. Tako Hinduizam ima bar 50-tak razlicitih skola koji tumace razlicite delove, a prema tome i pridaju delovima veda razlicit znacaj. Hriscanstvo ima tri osnovne grane: pravoslavno, katolicko i protestante, koji se dele na jos mnoge grane, a tu je i gnosticizam (prognan jos na samom pocetku, proistekao iz hriscanstva, ali je zainteresovan i za sve ostale religije). Grane Islama su suniti, shiti i sufisti (mistickog tumacenja). Sve ove religije imaju razlicit pristup vidjenju boga, vidjenju duse, coveka, nastanku sveta i nas samih... Vreme nastajanja religija i njihov medjusobni uticaj imaju znacaj u smislu oznacavanja najvisih pojmova i covekovog odnosa prema njima. Koliko se Hinduizam trudio da istakne svetost svih pojava, da ustanovi njihove medjusobne odnose i odnos ljudi prema njima, toliko Budizam pokusava da celu pricu ocisti time sto naglasak stavlja na postupke ljudi. Posledica dogmatizovanja Hinduizma bila je nastanak kasti i narocito jacanje moci svestenicke kaste. Zato budizam insistira na postupcima covekovog dostizanja nirvane, krajnjeg cilja, putem 8 nacina ispravnog ponasanja i na zivljenju ovde i sada. Budizam negira postojanje boga, a opet vrhovni pojam, Apsolut, objasnjava atributima: nerodjeno, nenastalo, nestvoreno, nesacinjeno. Judaizam postavlja vrhovnog bestelesnog duhovnog boga, Jxhx, zagovara postovanje zakona bozjih koji su zapisani u svetim knjigama, objavljenima po Mojsiju. Nedostupnost coveka duhovnom bogu pokusava da izmeni Hriscanstvo, sa Isusom, bogocovekom, bozjim sinom, bogom otelotvorenim u Hristosu. Islam je opet, sa svoje strane, zeleo da promeni obozavanje jednog coveka tako sto je Isusu ponovo dao ulogu coveka, doduse, proroka, i zabranio prikazivanje ljudskog lika i bozjeg imena na svetim mestima. Svaka od ovih religija je zazivela bas u to vreme i bas na taj nacin zato sto se mnostvo ljudi prepoznavalo u onome sto je ta religija zagovarala. Na to su uticali razni faktori, od uredjenja, nacina zivota preko nacina upravljanja zemljom i sticanja dobara, pa I do stepena svesti. Kada jednim narodom vlada neka kruta struktura, svestenicka kao i bilo koja druga, prirodno nastaje potreba ljudi da se oslobode od jedne takve uzurpacije. Takodje, osecajuci i potrebu da ocuva ono sto je zajednicko za sve – jednu univerzalnu povezanost svega. Iz perioda u period, iz naroda u narod, ti su se pokusaji razlicito definisali, ali u sustini predstavljaju jedan isti poriv, jednu sustinsku potrebu da objasnimo odakle dolazimo, ko smo mi i zasto smo tu. Sve ove religije nisu nista drugo nego vekovna teznja coveka da sebi objasni ova pitanja. U zavisnosti od nacina zivota i od stepena svesti naroda, ta su objasnjenja pruzana sa jednog ili nekog drugog stanovista. To sto su pristupi razliciti, ne znaci da je sustina promasena. Kao sto svi mi imamo individualan i razlicit pristup svemu, tako se ta razlika ocitava i u ovom pokusaju sagledavanja Univerzuma, sveta oko nas i nas samih. U tom smislu, sprovedeno je zanimljivo istrazivanje koje je trajalo cak 20 godina. Autor knjige Power vs Force, David R Hopkins je izneo rezultate merenja nivoa istinitosti vodecih svetskih religija i ovo sto sledi su njegovi rezultati: Hriscanstvo: nivo istinitosti Isusa Hrista je izmeren sa 1000, ali u drugom veku on opada na 930, da bi u sestom vek pao na 540. U 11 veku iznosi 498. Veliki pad je usledio sirenjem pogresnih interpretacija od Vaseljenskog sabora, takozvanim kanonizovanjem, sto znaci izbacivanje nekih delova svetog pisma. Takodje je zanimljivo da (Lamsa) prevod Novog zaveta sa Aramejskog nosi 750, a verzija iz grckog 500. Takodje, katolicanstvo,anglikanstvo, sajentizam i jos neke male grupe kao kvekeri, nose 500, dok Meister Ekhart i Tecaj cuda (kanalisanje Isusa iz 1975g.) nose 600. Razni fundamentalisti obojeni politickim programima cak samo 125. Budizam: nivo istinitosti Bude iznosi takodje 1000. U 6. Veku nove ere pada na 900. Hinajana budizam i dalje iznosi 850, Mahajana budizam („Veliko vozilo“) 950, dok je struja zen Budizma na 600. Hinduizam: Ucenje Krisne je bilo na 1000, u medjuvremenu je opalo, ali i danas je na 850. Judaizam: ucenje Abrahama je na 985, praksa Mojsija je na 770, sto je nivo Talmuda, a moderni judaizam je 499, dok je stari zavet na 475. Islam: nivo svesti Muhameda je 540, dok je nivo Kurana na 570. Osnova Kurana je mir i ljubav, medjutim, posto je skoro od pocetka protkana politikom sirenja teritorije, njen je nivo sada opao cak na 130.(slican pad se desio sa Hriscanstvom u vreme krstaskih ratova). Razmatranje pojmova duh, dusa, praznina kroz religijsku prizmu „Osnovni principi Velike Univerzalne Mudrosti su uvek identični. Kako Buddha tako i Hermes Trismegistus(Tot Atlandjanin), Quetzalcoatl (Kecalkuatl) ili Isus iz Nazareta, veliki Kabir itd. donose neku poruku. Svaka od ovih poruka sadrži iste kosmičke principe: celokupne, impersonalne i univerzalne vrste.” Samael aun Waor Raznovrsnost religija trebalo bi da podrazumeva i raznovrsnost u objasnjavanju tih pomova. Uprkos tome, ovde cemo naici na jednu srodnost u pogledima na sustinu. Da bih uopste pocela da govorim o ovoj temi, pocecu od onoga sto svi prepoznajemo u svom postojanju. TELO

Telo je ono na sta vecina ljudi misli kada kaze Ja. Ono je uvek tu, i odlika je naseg postojanja. Svi ljudi poseduju telo, to nas karakterise. Telo je najgrublja forma naseg bica, ono sto je materijalno. Telo ima opazajne senzore, preko kojih prepoznajemo svet oko sebe. To su cula. TELESNA CULA Nasi senzori nam daju informacije poput najpreciznijih aparata, u oblastima za koje su podeseni. Posedujemo: culo sluha, pa culo dodira, u koje bismo mogli da ukljucimo i osecaj za toplo i hladno. Zatim, culo za ravnotezu, smesteno u nasem uhu. Medjutim, nije mnogo poznato da sva ta navedena cula koriste iste, taktilne culne celije da bi nam prenele informaciju. Za culo sluha je jasno da nam desifruje zvuk, a to znaci karakteristicnu gustinu i duzinu talasa. Kod čoveka osećaj zvuka izazivaju talasi frekvencije od 16 do 20000Hz. Ali, osecaj dodira nam preko dozivljaja cvrsto-meko, zatim toplo-hladno, takodje prenosi istu informaciju, o karakteristicnoj gustini i duzini talasa, ili o njihovoj frekvenciji. Gusci talasi su „tvrdji“, a cesci talasi „topliji“. Ovo ce izgledati sasvim suludo, ako zaboravimo da je sve oko nas, i mi sami, u stvari, stalno, neprestano i beskrajno razlicito treperenje, od koga mi opazamo samo uzak, uzak tunel. Zapravo, osecaj dodira je preko svih tih cula podesen da vibracije desifruje na razlicitim nivoima, prepoznajuci tako polozaj sopstvenog tela u odnosu na tlo, zatim, nijanse zvuka udaljenih objekata razlicite strukture, i onih objekata koji su u kontaktu sa nasim telom, ukljucujuci i sopstveno telo. Isto je sa osecajem za miris i ukus, koji su iste prirode, ali nam daju razlicite dimenzionalne ravni slike koja u nama stvara visedimenzionalan prikaz. Istrazivanja pokazuju da preimucstvo, ipak, dajemo culu vida, tako da preko 80% informacija primamo preko cula vida. Culo vida je tako projektovano da energiju objekata na specifican fiziolosko hemijski nacin sprovodi energetsku informaciju koju primamo preko stapica i cunjica, celija cula vida. A spektar svetlosti koju vidimo nazivamo boje. Svetlost je u stvari elektromagnetno zracenje, to znaci da vibracije belezimo na koordinatnom sistemu elektro nivoa i magnetnog nivoa sinhronizovano. To elektromagnetno zracenje se prostire u talasima velicine od 0 do beskonacno. Ipak, nas vid opaza samo onaj raspon talasa od 400 – 7oo nm! Njihova frekvencija (ucestalost) je od 430 000 do 750 000 GHz. (430 000 000 000 000 – 750 000 000 000 000 Hz! Hz znaci 1 ciklus po sekundi) Prilog: elektromagnetni spektar; Spectre svg 430 000 000 000 000 – 750 000 000 000 000 Hz! (Kolika je duzina talasa dobicemo tako sto racunamo:talasna dužina u (m) = 300.000 (brzina prenosa u km/s) / frekvencija (u Hz).To znaci da sto je veca frekvencija, to je talas kraci)

One salju informacije koje se prepoznaju na osnovu postojecih slika unutar nas samih. Pogledajte ovaj test vase paznje (Zadatak je da prebrojite koliko puta beli igraci dodaju loptu!) : http://www.youtube.com/watch?v=vJG698U2Mvo Primajuci tako informacije o svetu oko nas, dobijamo sliku iz vise ravni koje obuhvataju nasa fizicka cula. Iako su nasa cula veoma usko ogranicena, prihvatajuci to, dobijamo mogucnost da informacije objedinimo tamo gde nasa cula ne dopiru. Cula svojim fragmentalnim prepoznavanjem talasa obrazuju specifican koordinatni sistem. Telesna cula nam otvaraju dimenziju koju prepoznajemo kao materijalnu, dok nas senzibilitet za sklad (protocnost) predstavlja drugu koordinatu „slike“. To je culo graduirano od prijatnog do neprijatnog. Kada sve iz tog sistema osetimo, uz pomoc imaginacije dobijemo sliku koja ima vise dimenzija nego nas koordinatni sistem,i dobijemo mnogo kompletniji sistem. Na tu sliku utice i nas stav, nase misljenje o necemu. Ovde prelazimo na sledeci nivo postojanja, dusu. DUSA

Neke tradicije ne razlikuju pojam dusa i duh, nego ih cesto koriste kao sinonime. Koren nase reci dusa potice iz staroslovenskog dah, koji oznacava i vazduh (vas-duh kao sav duh) i disanje. Na grckom, to je psiha, na hebrejskom nephesh (ista rec oznacava i zivot), u latinskom jeziku anima i animus (ono sto animira, ozivljava). Prema Gnozi- Dusa je Ansambl Sila, Moci, Vrlina, itd. koje pripadaju Bicu. To je posrednik između duha i tela. Dusa ima ultrasezibilno telo i materijalno, sa kojim putuje kroz prostor. Telo Duse je Astralno telo. Blizanacka Dusa – Budhi (Budi) nas ispunjava i vrlo tacno dopunjuje ono što nam nedostaje, ne samo fizioloski, već i psihosomatski i dusevno; Dve Duse bliznjakinje, Ljudska (Manas) i Bozanska (Duhovna, Spiritualna) bile su odvojene u Svanucu Kreacije. Gnosticar Samael aun Waor kaze: „Duša se sastoji od vrednosti koje ostvaruje savest, u svakoj inkorporaciji. Duh je božanska iskra izdvojena iz nedara Apsolutnosti u aurori (svanuće) života.“ Na sanskrtu rec mahan - atma (Veliko Ja) oznacava ono sto bi najpribliznije nazvali dusom, ono sto je spoznati duh. Rec atma se cesto prevodi kao jastvo. Odlomak iz Mahabharate, Gite (PESME): 11.Zalis one sto zaliti Nije, a o mudrosti mi Zboris!Mudri, znaj, ne zale Ni umrle, niti zive. … 18.prolazna su tela ova Al je Dusa njina vecna Nerazorna, neizmerna, I zato se bori, Kralju. 19.ko misli da ona ubi, Ili da je ubijena, Podjednako taj se vara: Nit’ ubija, niti gine. 20.niti radja, nit’ umire ikada; Nit’ nastaje, nit ce trajat’ prestati. Nestvorena, vecna, stalna iskonska, Ne propada kad se telo unisti. Narayana, RgVeda, X. 90: Purusa

1. Sa tisuc glava Purusa, Sa tisuc oka, tisucnog, Taj zemlju odasvud prekrivsi

Jos deset prsti premasi. 2. Sve ovo tu je Purusa,

Sto je bilo i sto ce bit, Gospodar besmrtnosti jos Sto putem hrane prerasta.

3. Tolika u nj je golemost, I jos je jaci Purusa, Sva bica su mu jedan ud, Tri na nebu su besmrtno. 4. Troud uvis usta Purusa,

Opet mu ovdje posta ud. Svakamo otud raskroci K onom sto jede i sto ne.

5. Iz tog se Viradj porodi, A iz Viradji Purusa, Kad se rodi, preostavi On straga zemlju, a i spred.

6. Purusom, ko ljevanicom, Kad bozi zrtvu nategnu Proljece njemu maslo bje, Gorivo ljeto, jesen lijev. 7. Na stelji zrtvu poskrope:

Purusu sprva rodjena Bogovi zrtvovahu njim Sadhye sto su i rshiji.

8. Od svelijevane zrtve te, Bje maslac skropljen sakupljen: Zracne stvori zivotinje, Sumske sto su i seoske.

9. Od svelijevane zrtve te, Rijeci, napjevi rode se, Metri rode se otuda, zrlo otuda rodi se.

10. Otuda konji rode se I ti s dva reda zubiju, Krave otuda rode se, Koze i ovce otuda.

11. Kada Purusu rastave Na koliko rasklapahu? Cim mu se usta, cim ruke, Boci, noge nazivaju?

12. Brahman mu usta postase, Ruke radjanyom stvore se,

Bokovi to sto vaisya jest, Iz noga sudra rodi se.

13. Mesec rodjen iz pameti, Iz oka, Suryja rodi se, Indra, Agni iz ustiju, Iz daha, Vayu rodi se.

14. Iz pupka bje mu ozracje Iz glave nebo razvi se, Iz uha smjeri, iz nogu Zemlja. Tach svijete sklapahu.

15. Sedam za nj bjese kolcica, Trish sedam pravno tresaka, Kad bozi zrtvu nategnu, Svezhu ko blago Purushu.

16. Zrtvovali su zrtvom zrtvi bozi I drzanja su takva prva bila Te sile su do svoda neba segle Gdje nalaze se prvi Sadhye, bozi.

Pod pojmom dusevnost obicno podrazumevamo emotivnost. Emocija je culo duse. Nju poseduje svako. Nije merljiva na nacin na koji mozemo izmeriti frekvencije elektromagnetnog zracenja. Ipak, David R Hawkins je na osnovu merenja fizioloskih otpora uporedio nivo svesti sa emocijom koju ljudi osecaju i zivotnim pogledom koji iz toga proizilazi. Nivo svesti je graduiran nelinearno, logaritamskom skalom od 0- 1000, i prikazan je u knjizi“ Snaga nasuprot sili“ (Power vs force): (Logaritamska skala je skala koja se primenjuje i u fraktalima, a proizilazi iz saznanja da i mali pomak ka protoku umnogome uvecava snagu nivoa svesti. Prema tome, nivo svesti od 300 nije duplo veci od nivoa svesti 150, nego je prikazan veci stepen snage u odnosu na relativno mali pomak u stepenu svesti) nivo svesti emocija životni pogled 17) prosvetljenost 700-1000 neiskazan je 16) mir 600 blaženstvo perfektan 15) radost 540 mir pun 14) ljubav 500 naklonost dobar 13) razlog 400 razumevanje znacajan 12) prihvatanje 350 praštanje harmonican 11) voljnost 310 optimizam pun nade 10) neutralnost 250 verovati zadovoljavajuci 9) hrabrost 200 tvrðenje moguc (kolektivna svest covecanstva je vec mnogo vekova na 190, a u poslednjoj deceniji ona je iznenada skocila na 207) 8) ponos 175 prezir zahtevan 7) gnev 150 mržnja protivrecan 6) želja 125 strasna želja razocaravajuci 5) strah 100 zabrinutost zastrasujuci 4) žalost 75 zaljenje tragican 3) ravnodušnost 50 ocajanje beznadan 2) krivica 30 optuživanje zlo 1) sramota 20 poniženje bedan Prema „Ucenju Abrahama“(tekstovima dobijenim kanalisanjem), postoji samo jedna emocija, a to je Ljubav. Sva druga osecanja bismo mogli nazvati pokazateljem koliko smo udaljeni od tog osecaja koji oznacava protok. “Rodjeni ste s osetljivim, razvijenim, sofisticiranim tumacima vibracija koji vam pomazu da razumete i definisete svoje iskustvo. A isto tako kao sto koristite svojih 5 fizickih cula da biste tumacili svoje fizicko zivotno iskustvo, rodjeni ste i s drugim senzorima – vasim emocijama – dodatnim tumacima vibracija koji vam pomazu da razumete, u trenutku, iskustva koja prozivljavate. Emocije su pokazatelji vase tacke privlacnosti. ... ... Kad pomislite nesto sto odzvanja istinom u odnosu na vasu sustinu, osecate kako harmonija tece celim vasim telom; radost, ljubav, i osecaj slobode su primeri tog sklada. A kad mislite o necemu sto ne odzvanja istinom u odnosu na vasu

sustinu, osecate nesklad u svom fizickom telu. Primeri te neuskladjenosti su depresija, strah i osecaj stege.“ – Trazi i dobices –Hiks, Abraham “Emocionalni sistem za navodjenje:Vaše unutrašnje biće, ili energija izvora, uvek vam pruža onu perspektivu koja vam najviše ide u korist, a kad se i vaša perspektiva podudari s tim, dolazi do pozitivnog privlačenja. Drugim recima, što se bolje osećate, to je bolja i vaša tačka privlačenja, i sve bolje ispada za vas. Uporedne vibracije vaše perspektive i vašeg unutrašnjeg bića odgovorne su za ovo veličanstveno vodstvo koje vam je uvek dostupno.” Zakon privlacenja – Hiks – Abraham Vecina nasih fizickih prijatelja nije navikla da svoj zivot sagledava kao vibracije, a narocito ne da o sebi razmislja kao o radio prijemnicima i odasiljacima – ali zivite u Vibracionom Univerzumu, i vise ste Energija, Vibracija ili Elektricitet nego sto mislite. Cim dopustite ovu novu orjentaciju i pocnete da prihvatate sebe kao Vibraciono bice koje privlaci sve stvari koje dolaze u njegovo iskustvo, pocecete divno putovanje ka Promisljenom stvaranju. Cim pocnete da razumevate korelaciju izmedju onoga sto dobijate, imacete to. Sad imate u rukama sve kljuceve neophodne da biste odavde gde se nalazite stigli gde god zelite. Trazi i dobices – Hiks – Abraham Ovde bih dodala da je sve sto osecamo, i prijatno i neprijatno, ono sto smo privukli, a na onome sto osecamo kao blokadu treba raditi u smislu da ga treba prepoznati i naci uzrok zbog koga imamo taj osecaj. Tu se takodje sluzimo emocijama kao detektorima.

Otac Arhimendrit: „Duh je oko duse, usmjeren prema vjecnosti; dusa – to su unutrasnje oci covjeka usmjerene prema oblasti zemaljskog bitisanja u svim njegovim mnogostrukim aspektima.“

DUH Na sanskrtu u vedama taj pojam se u Upanisadama oznacava recju Atman (disanje), i oznacava individualni vid Brahmana, spoznatog i bez trunke karakteristike subjekta ili kao Purusha (u Giti), uviranje koje predstavlja izbavljenje . Spominje se i izraz Avjakta (neocitovano) u Upanisadama. Atman se prevodi kao sopstvo, svest, duh ili dusa, u zavisnosti od sistema verovanja. Na hebrejskom u Starom zavetu ruah (vetar), ima raznoliku moc, davanja zivota kao i rusenja i razaranja, ruah ljudskog bica je dah, podaren od Boga. Arapski naziv je ruh. Na grckom za pojam Duh se koriste reci pneuma (vetar), nus, na latinskom spiritus (disati), mens. U animizmu, cela priroda je nastanjena duhom, koji sustinski prozima objekat ili proces i daje mu sustinsku prirodu i svojstva. Taj duh udahnjuje zivot ljudskom bicu, na potpuno isti nacin kao i svemu ostalome. Rec duh u staroslovenskom jeziku ima isti koren sa reci dah, a isti koren ima i disanje. Sveti duh je u hriscanstvu jedan od tri vidova boga, pored Oca i Sina. Istocni (pravoslavni) pravac razdvaja pojam duha od pojma dusa, dok je zapadni naklonjen ujedinjavanju ta dva pojma, u smislu razlicitog od tela koje je materijalni deo coveka. Kao sto mozemo primetiti, Duh je cesto vezan za disanje koji ima visestruku simboliku: ukazuje na zivot, na ciklicno pokretanje, jedinstvenost kao sto je to udah - izdah. Nemacka rec za duh pokriva i um, u obicnom i duhovnom smislu viseg uma, pa cak i apsolutni um. PRAZAN CENTAR Skoro u svim religijama postoji pojam koji oznacava Ono Sto Je Sveobuhvatno. On je toliko nepojmljiv, da je svaki pokusaj predstavljanja veoma mistican. Istovremeno obuhvatajuci sve, a toliko razlicit od svega sto poimamo. Taj je pojam izrazen kao velika praznina, ponor, nista, bezdan, tama, mir, nepokret. Iz njega proizilazi svetlo i haos. Praznina i punoca cesto predstavljaju sinonim. U Budizmu se akcenat stavlja na coveka i njegovo delovanje, a ne na boga. Ipak, postoji pojam Apsolut koji se opisuje kao nerodjeno, nenastalo, nestvoreno, nesacinjeno. Sidarta Gautama, princ koji je dostigao budno stanje svesti, Buda (budan), objasnjava kako postici cisto stanje svesti: “Kao i prije, Anando, tako i sada pretezno boravim u stanju nistavila (shunjata)… svi asketi I braahmani koji su u proslosti dosegli potpuno cisto konacno nistavilo i odrzavalli se u njemu, dosegli su upravo to potpuno cisto i konacno nistavilo I odrzali se u njemu, dosegli su upravo to potpuno cisto i konacno nistavilo i odrzali se u njemu. I u buducnosti – kao i u sadasnjosti- isto ce tako svi asketi i brahmani koji dosegnu potpuno cisto konacno nistavilo i odrze se n njemu, doseci upravo to potpuno cisto i konacno nistavilo i odrzati se u njemu. Zato i vi, Anando, treba da nastojite da dosegnete to potpuno cisto konacno nistavilo i da se odrzite u njemu.“

Po njima, cilj života je Nirvana. Ona nije unistavanje sebe, vec je preobrazen oblik ljudske svesti, nezavisna stvarnost s vlastitim dinamizmom. Ona je radikalno razlicita od materijalnog sveta - ona je vecno kraljevstvo, krajnje pouzdano istinsko utociste. „Budistima je dharma/dhamma ono što je brahmanskim filozofima brahman. Buda je namerno umesto brahmana stavio pojam dharma/dhamma, umesto večne i nepromenljive svetske duše ideju večnog nastanka i prolaznosti, a umesto predstave o supstanciji predstave o nesupstancijalnosti“ -Gajger Sidarta Gautama je u svom poslednjem obracanju dao uputstvo svojim ucenicima: Napravite svetlo od sebe. Oslonite se na sebe: ne zavisite ni o kom drugom. (...) Posle moje smrti, darma bi trebala biti vaš učitelj. (...) Tokom poslednjih četrdeset i pet godina svoga života nisam zatomio ništa od svoga učenja. Nema nikakva tajnog učenja, nikakva skrivena smisla; sve je predavano otvoreno i jasno. Dragi moji učenici, ovo je kraj. Za koji trenutak preći ću u nirvanu. Ovo su moja uputstva.“ Budizam prikazuje Cetiri Plemenite Istine : 1-Plemenita istina o patnji— postoji patnja u zivotu svih bica 2-Plemenita istina o nastanku patnje— postoji uzrok patnje, a to su vezanost i zelja koji nastaju iz neznanja (avidja) 3-Plemenita istina o prestanku patnje— postoji nacin da se patnja prevazidje, a to je iscezavanje i iskorenjivanje vezanosti i zelje 4-Plemenita istina o putu koji vodi do prestanka patnje— postoji nacin da se eliminisu vezanost i zelja, a to je osmostruki plemeniti put sastavljen od: -mudrost (sanskrit: prajñā):1. ispravno razumevanje; 2. ispravna namera -moralno ponašanje (sanskrit: śīla): 3. ispravan govor;4. ispravno delovanje;5. ispravno življenje -usavršavanje uma (sanskrit: samādhi): 6. ispravan napor; 7. ispravna sabranost; 8. ispravna koncentracija Ovaj Osmostruki put cesto se naziva Darma, i predstavlja se kao tocak sa 8 osovina, cime se naglasava da ovaj raspored nije bitan.

Taoizam:

“Ime koje se može imenovati nije trajno ime. Ono što se ne može imenovati početak je Neba i Zemlje; ono što se može imenovati majka je svih stvari” (Lao-Ce) Sve nastaje kroz Tao, a Tao nikad ne prestaje da postoji. To najbolje objašnjava Lao Ceova izreka: “Sve stvari u svetu nastaju iz Bića (Yu), a Biće nastaje iz Nebića (Wu)”. Biće je samo jedno, i iz njega nastaju sve stvari, dok je Nebiće ono što se ne može imenovati, odnosno Tao

Prema Lao Ceu obeležja taoa su: nezahvatljivost, neizrecivost, nepokretljivost, nedelatnost, jedinstvo. Tao je "ponor" gde se smiruje svako zbivanje. To je "jedinstvo suprotnosti" i iskonsko prirodno stanje svega. "Tao nikada ne deluje, ali se po njemu sve dešava." Njegovu neizrecivost mudrac može

izraziti jedino paradoksima. „Preokretanje je kretanje Tao-a“.

U islamu, Allah je ime boga koje je toliko sveto da se ne sme zapisati osim kao jedan od 99 atributa. Oni kazu da: Udah/izdah koji nije iskoristen za secanje\izgovaranje svetog imena Boga Ya Allah Hu, je dah koji je uludo potrosen. 99 atributa Alaha:

1 Allah 2 Blagi 3 Milostivi 4 Vladar 5 Sveti 6 Od mana čisti 7 Koji potvrđuje obećanje i daje sigurnost 8 Koji sve pazi i prati 9 Snažni 10 Silni 11 Uzvišeni 12 Stvoritelj 13 Koji divno stvara 14 Koji likove daje 15 Koji mnogo prašta 16 Koji savladava 17 Koji mnogo poklanja 18 Koji obilno nafaku daje 19 Koji rješava i otvara 20 Sveznajući 21 Koji steže 22 Koji pruža 23 Koji spušta 24 Koji diže 25 Koji uzdiže 26 Koji ponižava 27 Koji čuje 28 Koji vidi 29 Sudac 30 Pravedan 31 Dobri 32 O svemu obavješten 33 Blagi 34 Veliki 35 Koji prašta 36 Koji je zahvalan 37 Visoki 38 Veliki 39 Branitelj 40 Koji pazi i izdržava 41 Koji obračun vodi 42 Veličanstveni 43 Plemeniti 44 Koji prati na svaku kretnju 45 Koji molbe prima 46 Koji Milošću i Znanjem sve zauzima 47 Mudri 48 Koji voli 49 Slavljeni 50 Koji proživljava 51 Koji je svemu svjedok 52 Vrhovna Istina 53 Koji se stara i brine 54 Jaki 55 Čvrsti 56 Zaštitnik 57 Hvaljeni 58 Koji i sitnice obuhvata i broj im zna 59 Koji iz početka stvara 60 Koji poslije smrti u život vraća 61 Koji život daje 62 Koji smrt daje 63 Živi

64 Koji sve održava 65 Imućni 66 Slavni 67 Jedini 68 Kome se svako obraća 69 Moćni 70 Koji sve može 71 Koji unapređuje 72 Koji zapostavlja 73 Prvi 74 Posljednji 75 Jasni 76 Skriveni 77 Upravatelj 78 Preuzvišeni 79 Dobročinitelj 80 Koji pokajanje mnogo prima 81 Osvetnik 82 Koji prašta 83 Samilosni 84 Vlasnik svake vlasti i carstva 85 Kome pripada veličanstvo i čast 86 Koji pravdu dijeli 87 Koji sakuplja 88 Bogati 89 Koji bogatstvo daje 90 Koji bogatstva lišava 91 Koji stvara štetu 92 Koji daje korist 93 Svjetlost 94 Koji upućuje na pravi put 95 Besprimjerni Tvorac iz ništa 96 Vječni 97 Nasljednik 98 Koji upućuje na potrebe i koristi 99 Strpljivi, koji ne žuri sa kaznom

U Hriscanstvu, Bog se cesto predstavlja kao sveto trojstvo (otac, sin i duh sveti). Biblija, (preuzevsi neke sumerske mitove) koju tumace i Jevreji i Hriscani, o nastanku sveta govori u Starom zavetu, u Prvoj Knjizi Mojsijevoj: U pocetku Bog stvori nebesa i zemlju. I zemlja bi pusta i prazna i tama na licu bezdana i Duh Bozji lebdio je nad vodama. I Bog rece. „Neka bude svjetlost“. I bila je svjetlost. (Postanak 1/1-3)

O, roditelju, oce – majko Kosmosa,/Ti stvaras sve sto se krece, /u svetlosti./ O, Ti, disuci zivote svega,/ Stvoritelju svetlucavog zvuka koji nas dotice./Disnje svih svetova,/ cujemo te kako dises – udises i izdises-,/ u tisini./ Izvoru zvuka: u grmljavini i saputanju,/ u povetarcu i vihoru,/ cujemo tvoje Ime./ Sjajni: sijas u nama,/ izvan nas – cak i tama sija- kad/ se secamo./ Ime imena, nas mali identitet/ razresuje se u tebi, vracas ga kao nauk./Bezrecna akcijo, nema sio,/gde se usi i oci bude, tu/ nebo dolazi. O, roditelju (Oce – Majko Kosmosa) -pr. sa Aramejskog

http://www.youtube.com/watch?v=e8M6E...eature=related Neil Klotz koji je ovde izgovorio molitvu tvrdi kako aramejski original ima inherentnu moć već u samom izgovoru, a kamoli značenju molitve. Inače Klotz je jedan od samo nekoliko stručnjaka akademika na polju aramejskog. Yeshua (Isus) je savršeno bio upoznat sa moći ove gotovo magijske molitve, zato ju je prvu poučavao pred apostolima.

sat Hebrejski Apsolut

Ја говорим да си ти, Господе, творац сваке ствари и бића, па ако се под "небом" и "земљом" подразумева оно последње, без оклевања кажем; "Пре него је саздао небо и земљу, Бог није радио ништа ... Ако би се неки површан дух, лутајући кроз слике о протеклим временима, зачудио над тим да си се ти, свемогући Бог, који је саздао и обухвата свемир, творац неба и земље, уздржао од рада за безброј векова, пре него што си се латио огромног посла, нека се тргне тај дух из свог сна и схвати већ да је његово ћутање лажно. Јер како је могло да протекне толико векова, кад их ти, творац њихов ниси био саздао још? Како би време могло имати места ако га ниси установио ти или, како би оно истекло ако није постојало дотле? ... Не, ти ниси у времену претходио времену јер иначе не би долазио пре свих времена. Претходиш ти прошлим временима, свом оном висином вечности твоје, увек присутне, као што владаш, једнако, временима која ће доћи. - Avgustin, Исповести

Jevandjelje, Ivan 17: 22 –23 Dao sam im slavu, koju ste meni podarili, da bi bili jedno, ko što smo mi jedno: Ja sam u njima, a vi u meni. Možda se dovedu do kompletne jednosti, kako bi pustili da svijet zna, kako ste me poslali i kako ste ih voljeli jednako kao što ste voljeli mene.

U hinduizmu univerzalni princip je Brahman. Cesto se predstavlja kao okean, iz koga se izdvaja Atman kao talas. Budući sveprožimajući, braman nije ograničen prostorom; budući večan, nije ograničen vremenom, a budući po prirodi sve, nije ograničen ni jednim objektom. Stoga je braman beskonačan u sva tri pogleda. Braman koji je postojanje (sat), svest (ćit) i blaženstvo (ananda) jeste Stvarnost. Onaj ko zna bramana tako sam postaje braman. Braman je nerođen. Stoga se on ne rađa ponovo. — Šri Vidjaranja Ideja Atman- Braman iskazana je u cuvenoj recenici Candogja Upanisade:“ Tat tvam asi“, sto bukalno znaci „Ti si to“. Znaci, ne postoji razlika izmedju pojedinacnog i opsteg. Prema mitu stvaranja, na pocetku je bio bezdan, tama. Brahman je zeleo da uzburka tamu, pa je svojom sudarsan cakrom proizveo Veliku vibraciju –Om (AUM). Ta vibracija (stvaranje, rec), jos uvek traje. Na iznenadjenje, iz sredista pukotine nacinjene u tami, promolilo se Sunce (svetlost, svemir....) Značenje simbola AUM (om): Ne samo da vibracija zvuka mantre OM predstavlja četiri nivoa svesti, već to isto čini i vizuelni simbol: • donja linija predstavlja grublji nivo, svesnost, budno stanje svesti koje se zove Vaišvanara (A u mantri AUM), • centralna linija predstavlja suptilni nivo, nesvesno i stanje snova koje se zove Taiđasa (U u mantri AUM), • gornja linija predstavlja kauzalni nivo, podsvesno, stanje dubokog sna koje se zove Pradžnja (M u mantri AUM), • tačka ili bindu predstavlja četvrto stanje, apsolutnu svest koja obuhvata, prožima i jeste prethodna tri stanja i zove se Turija (tišina nakon A, U i M u mantri AUM) i • luk ispod tačke simbolizuje odvojenost ovog četvrtog stanja koje stoji iznad, iako uvek ostaje deo ostala tri stanja; prodiranje do Bindua konačno dozvoljava da osoba dosegne najviše iskustvo koje dolazi nakon buđenja Kundalini.

Prilog:Om meditacija

. Ja sam talas u okeanu sreće Ja i okean smo Jedno Ja sam Okean Ja sam To Iz Veda

Jos priloga o prikazima boga u raznim religijskim pravcima:

Veliki Duh je u svim stvarima, on je u vazduhu koji dišemo. Veliki Duh je naš otac, a zemlja je naša majka. Ona nas

hrani, i sve što stavimo u nju ona nam vraća. – indijanski poglavica VelikiGrom,

Prvi mir, koji je najvazniji, Je onaj koji dolazi u dusu covjeka Kad shvati svoju vezu, Svoje jedinstvo s univerzumom I svim njegovim mocima,

I kad shvati da se u sredistu univerzuma Nalazi Veliki Duh I da je to srediste svugde, Da se nalazi u svakom od nas. Crni Los, Oglala Sijuks (pocetak 20. veka) Sumeri, Vavilonski bog Marduk, (ENUMA Elish) Na početku nije postojalo ništa do Mummu vodenog haosa, koji kosmička počela tjera u vidljivo postojanje. Iz njega su proizišli Velika Majka Tiamat i roditelj Apsu. Oni se spletoše u haos i izrodiše Lahmu i Lahamu, kosmičku Tamu i Noć iz kojih proiziđoše An-šar i Ki-šar (nebo i zemlja u smislu sveukupnosti svijeta). Od gornje, starije generacije božanskih bića koja tvori kosmičke dublete, muško i žensko počelo, potječe mlađa generacija bogova, Anu, Ea i Enlil, koji poželješe uneti red u haos. Apsu zbog toga poželi da ih uništi, ali Bog mudrosti, Ea, spozna tu njegovu namjeru i ubije ga moćnim magijama. Bijesna Tiamat uzela je tada za muža svoga sina Kingua i rodila s njim čudovišta, u namjeri da uništi sve bogove. Na to je An-šar protiv boginje poslao Anua i Eu, ali oni nisu bili dorasli toj borbi. Tada se Anšar obrati Marduku, koji pristaje da se bori pod uslovom da mu bogovi u svojoj skupštini daju vrhovnu vlast. Njegovo oružje bili su sedam vjetrova, luk, strijele i čvrsti oklop. On je, uzimajući za pomoćnike kosmička prirodna počela, zapleo Tiamat u mrežu, ubacio joj jedan od vjetrova u usta, što joj je iščupalo utrobu; zatim joj je prosuo mozak i unakazio tijelo strelicama. Potom je njezina čudovišta okovao u podzemlju. Tiamatino tijelo raskolio je na dva dijela; od jednog je načinio nebeski svod, kako bi spriječio da vode iznad svoda poplave zemlju, a od drugog kamenitu podlogu mrima i kopnu. Stvorio je još Sunce, Mjesec, pet manjih planeta i sazviježđa, koje je na upravljanje povjerio bogovima Anunakkima; ubivši Kingua, od njegove krvi načinio prvog čovjeka – sve to za sedam dana. Svi bogovi naposlijetku, grade Marduku svetište i daju mu pedeset svojih imena, stapajući se tako s njim.

Kron je bog za koga se vezuju ljudi Zlatnog doba, koji su postojali u davnini, nisu umirali nego padali u san, niti su bivali bolesni.Padom Krona, nastaje srebrna rasa ljudi koje unistava Zevs, zatim bronzana, pa herojska i na kraju gvozdena.. Slicno nalazimo u indijskom verovanju o 4 juge, i u Nabukodonosorovom snu gde su epohe oznacene metalima.

Grcka mitologija: >Postanak Bogova Prvi bogovi : Zemlja ( Geja) i Nebo ( Uran).

Dakle, Kaos bi na samom početku, a zatim Zemlja čirokih prsi – dom vječit i siguran svima [Bogovima što zive na vrhu Olimpa snježnog, Takodjer mračni Tartar na dnu širokostazne zemlje,] A i najljepši bog Medj besmrtnim bozima – Eros, Od kog nam udovi klonu, jer bozima svima i ljd’ma On nadjačava srce u grud’ma i razumnu volju.

Ereb i crna Noć od Kaosa bjehu potekli. A od Noći se Dan i Eter rodiše opet. [Ereb obljubi Noć, i ona ih, zanijevši, rodi.] Zemlja je ponajpre porodila jednako sebi Nebo puno zvijezda da cijelu zastre, a bozma Blaženima da bude sijelo sigurno, vječno.

Rodi neplodno More takodjer, što hučeć nabuja, Al’ ga bez ljubavi rodi, bez ljubavne žudnje, a onda S Uranom leže i rodi Okean dubokih vira. Jož Hiperiona rodi i Keja, Japeta, Krija, Febu u koje je vijenac od zlata i Tetiju ljupku. Za njima rodi se Kron ko najmladji, lukava uma, Strašniji od sve joj djece. I zamrzi plodnoga oca.

( Hesiod , Postanak bogova, 1975 : 9 – 13 )

Prema kineskoj legendi, na početku našeg sveta svemir je izgledao kao jedno ogromno jaje. Unutra je bilo vrlo mračno, a nije bilo ni istoka, juga, severa, ni zapada. Međutim, u ovom jajetu se začeo jedan veliki heroj po imenu Pan Gu.

Pan Gu je u jajetu boravio osam hiljada godina. Jednog dana, najzad se iz dubokog sna probudio. Otvorio je oči, ali svugde je bilo mračno i vruće, čak mu je bilo teško da diše. Pan Gu je hteo da ustane, ali ljuska jajeta ga je čvrsto stezala, te nije mogao čak ni nogu da ispruži. Pan Gu se naljutio i uzeo ogromnu čarobnu sekiru koja je nastala isto kad i on. Svim snagama je zamahnuo sekirom, i uporedo sa strašnim jakim zvukom, ogromno jaje je naprslo. One lake stvari su počele da se podižu na više i najzad su postale nebo, a druge teške stvari su potonule i postale zemlja.

Pan Gu je podelio nebo i zemlju, i zbog toga je bio veoma radostan. Međutim, bojao se da se nebo i zemlje ponovo ne spoje, pa je odlučio da nosi nebo na glavi a zemlju da lupa nogama.

Pan Gu je bio heroj sa čarobnim sposobnostima. On je mogao da raste svaki dan po devet puta. Uporedo sa njegovim rastom, nebo se svakoga dana podizalo i zemlja se debljala. Tako je prošlo 18 hiljada godina, Pan Gu je postao gigant sa visinom od 90 hiljada kilometara. Posle toga, još je prošlo bezbroj godina, nebo i zemlja su postali stabilni i nisu se mogli ponovo spojiti. Pan Gu najzad nije morao više da se brine o tome. Međutim, da bi podelio nebo i zemlju, ovaj heroj je upotrebio svu snagu, te nije mogao da više drži svoje ogromno telo, i počeo je da pada.

Pre smrti, Pan Gu je doživeo velike promene. Njegovo levo oko je postalo u sunce, desno mesec, posledniji dah se pretvorio u vetar i oblake, a posledniji glas u grom. Kosa mu se pretvorila u zvezde, ruke i noge u planine, krv u reke i jezera, koža u cveće, zubi i kost u zlato, srebro i druge rude......i tako je nastao naš svet.

NAUKA Razvoj civilizacije je podrazumevao i razvoj nauke. Ona je takodje pratila razvoj svesti. Matematika je od prizemne potrebe coveka da prebroji svoju imovinu prerasla u filozofiju, pisanu jezikom brojeva i matematickih izraza. Matematika, nauka koja povezuje apstraktno i egzaktno, je prilicno slobodna u svojim istrazivanjima

jer svaki problem dozivljava kao izazov. To mozemo prepoznati vec kroz pojavu pojma nule, ili njenog grafickog prikaza - tacke. A, kako kaze autor knjige Nula – Carls Sife: Nula i Beskonacnost su sestre bliznakinje. One su u pocetku bivale odbacivane vec kao ideja svugde gde je svet ogranicavan na materijalno. Zato su oberucke prihvacene u Indiji, cijoj su filozofiji ti pojmovi bili jako bliski. Tegoban je bio put jedne takve ideje o nicemu ili svacemu do ovog danasnjeg, kada te pojmove obradjuju vec danasnji tinejdzeri. Zahvaljujuci nuli i beskonacnom u matematickoj analizi, primecen je singularitet, pojava koja oznacava beskonacno kretanje niza resenja ka nuli, u svakom slucaju osim kada je glavni faktor takav da resenje postaje nemoguce, i time naglo uvire u jednu tacku, drugim recima, implodira u drugu dimenziju . Primenjen na fiziku, postaje kljuc teorije nastanka sveta kroz teoriju Velikog praska i Crne rupe. Ona prikazujuci kosmos kroz prostor-vreme-masu, pretpostavlja da, kada bi se kosmos nalazio u veoma malim dimenzijama, zakrivljenost prostora bi bila ogromna, i ako bi to bila samo jedna tacka, gustina mase bi bila beskrajna, pa se jednacine vremena i prostora ne bi mogle primenjivati. U tom slucaju pojavljuju se 2 singularnosti: u proslosti (tipa p= veliki prasak iz koga proizilazi materija) i u buducnosti (tipa f= crna rupa gde materija bespovratno odlazi). Medjutim, i ova je teorija, otvorivsi nove vidike, postala zastarela jer je svoje postulate vezala za modele materije kao cvrste tvorevine. Fizika je jos jedna oblast nauke koja se danas veoma priblizila idejama koje su jos odavno prikazivane u religiji. Postojanje jednoga, postojanje svesti i slicne teme danas su vec naucno dokazivane. Kao sto je u jednom trenutku Njutnova „Eureka!“ predstavljala otkrovenje prikazujuci zakonitost gravitacije koje vladaju materijom, dogmatizovanje tog principa je kasnije kocilo napredak, jer nije ukljucivalo vezu izmedju materije i duha, izmedju energije i materije. Prihvatanje Dekartove podele na materiju i energiju, i jos raniji Aristotelov koncept supstance, zaustavili su sagledavanje da se radi o jednom istom, a da i ne spominjemo sagledavanje etericnog kao uzroka materije. Anstajn je 1905. otvorio novi vidik cuvenom Teorijom relativiteta, i dok se ceo svet trudio da je razume, vec on sam je prevazisao i tvrdio da njegova teorija ne ispunjava u potpunosti njegove zahteve, jer se mora vezati za neki oblik stvarnosti. Kljuc nauke se sve vise nalazi u veoma duhovnim sferama. To je narocito vidljivo u oblasti kvantne fizike. Iako ponekad te ideje izgledaju kao potpuno nove, one su poznate od iskona, samo su sada prevedene na neostrascen jezik nauke. Pa jos stari Egipcani su nazivali materiju zamrznutom muzikom! Davno postavljena Dekartova teza da moramo razdvojiti fizicku od mentalne dimenzije, na srecu nije vise ni pod znakom pitanja, jer ulazenjem u prirodu energija i shvatanjem sustine dobijamo nepobitne dokaze da je sve Jedno. Kvantna fizika se bavi istrazivanjima koja pokazuju da je svest ona iz koje nastaje materija. Tako Nikola Tesla porucuje: „U vasioni nema razlike izmedju onoga sto postoji i onoga sto je izmisljeno. I delo i misao su stvar.“ Tesla kaze: postoje cetiri zakona stvaranja : 1.Izvor svega je u crnoj nepojavnoj čestici koju um ne može zamisliti niti matematika izmeriti i u nju stane cela vasiona 2. Drugi je zakon širenja tame koja je prava priroda svetlosti i njen preobražaj u svetlo. 3. Treći je zakon potreba svetlosti da postane materija. 4. Četvrti zakon je da nema početka ni kraja. Predhodna tri zakona traju i uvek i stvaranje je večno. Postoje razne teorije proizasle iz istrazivanja kvantnih naucnika: teorija struna, teorija talasne strukture materije, teorija velikog praska, subkvantna kinetika, implozijska fizika, akasha - polje... i jos mnoga nezavisna istrazivanja. Npr, sovjetski naucnik Kozirjev je u svojim istrazivanjima na polju elektomagnetne sile, pokusavsi da je ponisti onako kako je jos davno Tesla eksperimentisao, otkrio longitudinalnu silu koja se javila u torzionim talasima koji do tada nisu privukli paznju fizicara, i primetio da njihovo kretanje visestruko prevazilazi brzinu svetlosti koja se jos uvek zvanicno smatra neprevazilazivom. Istrazujuci po toj novoj oblasti zakljucio je da su svi danas poznati energetski talasi: gravitacioni, elektromagnetni i torzioni, u stvari razlicite forme vibracija etra. Takodje je merenjima dokazao da je i svest povezana sa vibracijama etra. Merio je torzione talase kreirane ljudskim mislima i osecanjima, one iste koji superluminalnim brzinama putuju svuda. Institut kvantne dinamike etra pretpostavlja postojanje primarne sile koja je stvorila ceo zivi i nezivi svemir, i naziva je G silom . Etar u nauci bio bi ekvivalent Duhu u religiji. Fizika etra opisuje svet na sledeci nacin: Naš je svemir multi-dimenzionalan i sačinjen je od jedne i samo jedne supstancije! Ta se supstancija naziva eter, koji je vibrirajuća, tekućini slična (po fluidnosti), energija koja prožima fizikalni vakum. Materija kakvu znamo se kreira od trenutka do trenutka kao stojni val, vorteks u fizikalnom vakumu. Ona je kondenzirani centar tih vrtloga koji stvaraju iluziju odvojene čestice. Sva je materija u svemiru međusobno povezana jer se polja čestica šire sve do najudaljenijih mjesta svemira.... ...Materija je stabilna forma mustre toka, koja emergira iz etra. Ona zauzima geometrijske oblike iz energije bez forme, kreirajući iluziju razdvojenih elektronskih čestica u elektronskim ljuskama i čestica koje cine jezgro. - Daniel Winter , ('implozijska fizika'). Jos Platon je uvideo znacaj tih mustri, i naglasio je njihove oblike. Kasnije cemo videti njihov znacaj u stalnom ponavljanju tih oblika, koji time formiraju fraktale.

Iako su mustre bile poznate i pre njega, on ih je definisao kao 5 krutih tela : tetra-, kocka, okta-,dodeka-, ikosa-edar. Njihov znacaj nije bio dovoljno jasan sve do pojave nove fizike, koja je implementirala stara misticna znanja u jednu modernu logicnu naucnu formu. Jos davne 1937, E. Schrodinger je izjavio: “ Ono sto posmatramo kao materijalna tela i sile, nije nista drugo do oblici i varijacije u strukturi samog prostora“. Danasnji postkvantni fizicari sugerisu da je: „Materija jednostavno fokalna (jako fokusirana) tacka vibracije u nekom moru energije, nazvanom etar.“ Naime, dvostruki vrtlozi energije koji se srecu u jednoj tacki da bi se opet sirili, formiraju oblik nazvan:

torus, ( slican krofni sa rupom u sredini, ili jabuci). Torus je npr. u hidrodinamici veoma stabilna forma toka. Torusi etra se mogu ugnjezditi jedan u drugoga, i u zavisnosti od njihovog broja, formiraju Platonova kruta tela:

Tako je objasnjena struktura atoma koja u prvoj ljusci ima 1 par vrtloga (2 elektrona), u drugoj 3 (6 elektrona), u trecoj 5 (10 e), i u poslednjoj 7 parova (14 e). To su „ugnjezdjeni“ jedan u drugoga vrtlozi:

koji u zavisnosti od broja „virova“, formiraju ta kruta tela odgovarajuceg broja povrsina. Ako jos malo oslobodimo svest od fiksiranog oblika, i shvatimo pravu prirodu talasa koji spiralno kruze i uvrcu se sami u sebe, shvaticemo da tamo gde se priroda talasa susrece u odnosu Fibonaccijevog niza*, one interferisu, tj kreiraju jos talasa u istoj razmeri, znaci, umnozavaju se.(U svakom drugom odnosu, one kolapsiraju!). (* Fibonacci niz je niz koji formira spiralu koju mozemo videti kod puza Nautilus, ali isto tako i cuti u muzici diatonske skale savrsenih harmonika, dobijenih Pitagorinim odnosima brojeva Prilog: http://www.youtube.com/watch?v=ACtjN4CSN50 Paja Patak Fenomen Fibonaccijevog niza je koristio i Leonardo da Vinci a i mnogi slikari i arhitekte( zlatni presek), zatim kompozitori (Betoven, npr) komponujuci u dijatonskoj skali. Primer: Ut queant laxis

Prva akustička merenja otkrila su pitagorejcima odnose koji se mogu brojevima izraziti. Pitagora je bio fasciniran otkrićem da se muzičke harmonije zasnivaju na brojevima, odnosno matematičkim razmerama, proporcijama. Reč je o odnosu dužine žice i visine tona. (Prema dijatonskoj lestvici, koja je takođe poznata i kao "pitagorejska", odnos između najvišeg i najnižeg tona je 2:1, koji proizvodi interval jedne oktave. Ova se oktava sa svoje strane deli na kvintu i kvartu: u prvoj je brojevni odnos 3:2, a u drugoj odnos 4:3.)

Fibonačijev niz je matematički niz primećen u mnogim fizičkim, hemijskim i biološkim pojavama. Ime je dobio po italijanskom matematičaru Fibonačiju. Predstavlja niz brojeva u kome zbir prethodna dva broja u nizu daju vrednost narednog člana niza. Indeksiranje članova ovog niza počinje od nule a prva dva člana su mu 0 i 1. Ovako izgleda Fibonaccijev niz. 0, 1, 1, 2, 3, 5, 8, 13, 21, 34, 55, 89, 144, ... Odnos izmedju dva uzastopna broja je oko 1.618, a tzv Zlatni ugao koji iz njega proizilazi je 137,5stepeni. Fenomen Fibonaccijevog niza je u stvari formula odnosa sklada, zapravo protocnog poretka. To je i razlog sto svim nasim culima prija kada osetimo takav poredak. Fi u prirodi: http://www.youtube.com/watch?v=bE2EiI-UfsE ) Dizajn hebrejske abecede, jezika najstarije verzije Starog zavjeta, iz senki Φ (Phi) spirale u tetraedru. Hebrejsku abecedu zato mozemo posmatrati kao priručnik za stvaranje materije. Uglovi potrebni za rotiranje Φ spirale unutar tetraedra, kojima se kreiraju senke, tj. hebrejskih slova, su isti uglovi potrebni za ugnjezđivanje torus (krofne) u simetrije Platonovih tela. To formira Platonova kruta tela, koja se uklapaju jedno u drugo. Razdvajajuci se, tako, oni prave frakcije , formiraju fraktale. Oni mogu biti proizvoljnih mera, a konstanta im je Fibonaccijev niz. Tako su formirane planete i zvezde, isto kao i atomi. Sto bi rekao Hermes Trismegistus: „Kako gore, tako dole“. Gravitaciona sila je implozija fraktalne mustre u sve krace talasne duzine u nultoj tacki unutar torusa. (mini crna rupa koja privlaci-uvlaci svetlost kreira gravitaciju). Svemir je u stvari formiran od ponavljanih fraktalnih struktura elektromagnetne energije, cineci tako superhologram. Jos u Vedama nastanak svemira se prikazuje kao disanje Brahme, neprestanim udisanjem i izdisanjem prane. Torusni model u fizici moze nam pribliziti kako to moze da „izgleda“. Konstantno sirenje svemira je jos odavno dokazano Doplerovim efektom, a sada je utvrdjeno i da se ono ubrzava. Najnovijim merenjima pozadinskog zracenja svemira otkrivamo da je torusni oblik svemira veoma verovatan oblik. Forma torusa je takva da gde se god talasi etera samoorganizuju kako bi postali fraktalni ili rekurzivni (ponavljajuci svoj sopstveni princip), i kretanjem po torusu sreli sami sa sobom, oni postaju samoreferisuci. Jer svaki talas belezi u sebi interferencijom (slaganjem) svetlosti svaki dogadjaj koji im se ikada desio. Taj proces samoreferentnosti kreira tako ne samo gravitaciju, nego i samosvesnost u procesu, kako je i definisana svest prema Vedama. Prateci tu pomisao, zakljucujemo da je energija etra cista energija svesti (prana, ki, chi, akasha), a posto ona oblikuje sve, onda je i svemir zivo inteligentno bice. Ovo izgleda kao veoma hrabar zakljucak, ali, razumevajuci svet kao talasnu strukturu koja vibrira, uvidecemo da je sve povezano kao sto su to virovi u reci, za koje ne mozemo utvrditi gde pocinju i gde se zavrsavaju. Otkrivanje torzionih talasa koji u trenu , milijardama puta brze od brzine svetlosti, referisu o svemu i svuda, ukazuje na mogucnost da svaka informacija (od dogadjaja do svesnih misli) trenutno bude dostupna u svakom delu svemira. Tada je potpuno jasno da je svest ona koja kreira fizicki svet. Evo nekoliko navoda iz knjige „Budjenje, dusa, distorzija“ Jan Wicherink-a, koji to lepo ilustruju: “Svemir bi mogao biti svijesno biće, čiji smo dijelovi. To čini svaku pojedinačnu fokalnu točku elektromagnetskih valova individualnom svijesti, koja je dio univerzalne svijesti. Ljudska individualna svijest fokusirana u ljudskom tijelu je jednostavno dio ukupne svijesti svemira. Mozak je samo antena ugođena na prijem individualne svijesti iz univerzalne svijesti, upravo kako to sugerira teorija kvantnog mozga. Svaki individualni um isto tako ima pristup univerzalnom umu. To bi objasnilo kako je tako mnogo genija, kao što su najveći filozofi, znanstvenici, umjetnici i kompozitori, koji su nas inspirirali tijekom era, imalo pristup do univerzalne svijesti. Ako to prihvatimo, onda unutar holografskog koncepta svijesti, naši separatni ego-i moraju biti iluzija.”

„Ideja Boga, kao svijetla i ljubavi ovog svijeta, kako to spominju mnoge svjetske religije, mogu se prihvatiti doslovno nakon proučavanja Daniel Winter-a. Materija se kreira iz čistog svijetla (energije elektromagnetskih i torzijskih valova), te kako smo ovdje demonstrirali, postoji jasna relacija između ljubavi i omjera Zlatne sredine (Φ), potrebnog za održavanje materije. Zato što fokalna točka tih valova kreira svijesnu svjesnost, svaki atom u svemiru je svijestan, kao što je i sam svemir Jedno svijesno biće. Univerzalna svijest (prasvijest ), Bog, je sve to, svuda prisutan i omnipotentan. Svijestan je svih stvari koje se događaju u svemiru jer je on univerzalna svijest.“ „Informacijsko polje koje kreiraju torzijski valovi omogućava koherentnost cjeline svemira, povezujući svaki mali atom sa svom drugom materijom u svemiru, informirajući ju o svojoj lokaciji i aktivnostima. U stvari znanstvenici otkrivaju vrlo visoka stanja koherencije u našem fizikalnom svemiru.... Takvo se koherentno odnošenje može jedino objasniti, ako neko nevidljivo polje prožima svemir i time ih međusobno povezuje. A – polje (akasha polje) ...je u svemiru osnovnije od energije i materije. To je primordijalno informacijsko polje koje je temelj naše svemirske međusobne povezanost svega sa svačim, čineći naše stajalište o razdvojenim entitetim u svemiru beskorisnim. U njegovoj teoriji sustava uopće nema odvojenih entiteta; 'odvojeni' entiteti koje mi promatramo u svemiru su svi implantirani u beskrajnu isprepletenu mrežu veza.“ A –polje, Ervin Laslo

Uporedjena su merenja frekvencije talasa između ritma srca (Electrokardiogram - EKG) i moždanih talasa (Electroencephalogram - EEG) osobe. Kada su u rezonanci, tj kada su koherentni, osoba ima dozivljaj mira, uravnotezenosti, radosti. Kada je taj odnos Zlatne sredine (Φ), kaskada Zlatnih elektromagnetskih talasa završava kao plavo svetlo u DNK našeg tela! DNK je neka vrsta sociva koja privlaci elektromagnetsku energiju u sebe. Tako, kada su naše misli i emocije podesene na ljubav, kreira se kaskada Finbonacci niza, koji povezuju energiju srca i uma zajedno sa sopstvenom DNK. Tako je ljubav stvarno energija, energija u kretanju, koja se tim kretanjem isporucuje pravo u DNK. Ispitujuci jogine i ljude visoke svesti u meditaciji, otkriveno je da se po istom principu ponovila uskladjena rezonanca po Fibonacci nizu sa Sumanovom frekvencijom Zemlje (7.8 Hz). U stvari, sva su cula povezana jedinstvenim culom, culom za sklad. Kada ono funkcionise na telesnom nivou, imamo fizicka cula. Kada funkcionise na spoljasnjem nivou, to je emocija. To culo nam otkriva Fi, zlatni presek, odnos u kome je sve u skladu i interferencijom stvara nove talase. Osecanje sklada culom emocije zovemo ljubav. Drugim culima to takodje osecamo kao prijatnost, lepotu, harmoniju. Dokaz da je DNK u stvari materijalizovana spirala torzionih talasa, mozemo naci na polju stereoizomerije. Ona ispituje opticku aktivnost, zapravo, kako se svetlost ponasa u odnosu na ispitivani uzorak. Tako su ispitivani molekuli potpuno iste hemijske strukture, i pronadjeno je da nacin na koji su vezani atomi proizvode levu ili desnu hiralnost. To znaci da molekuli potpuno istog hemijskog sastava, zakrivljuju (prelamaju) svetlost na levo ili na desno, u zavisnosti od unutrasnjeg rasporeda atoma. U homogenoj supstanci (sastavljenoj od jedne supstance), potpuno je ocekivano da ce se nalaziti otprilike pola-pola levo i desno orijentisanih molekula. Medjutim, u DNK nizu, suprotno ocekivaju, nadjeni su iskljucivo levo orijentisani molekuli vezani u spiralu. To znaci da je za DNK presudno kako sprovodi elektromagnetne talase (svetlost). Kada je covek uskladjen Fibonacijevim nizom, nizom ljubavi i sklada, u frekvencijama rada srca sa radom mozga, i u DNK se pojavljuje plavo svetlo, koje je svetlo krunske cakre, naseg energetskog centra najvise frekvencije. (Intresantno je ovde navesti i da su ugljeni hidrati desno hiralni!, za razliku od proteina) „Materija u svemiru je privlačena posredstvom isprepletenih valova Zlatne sredine prema nultoj točci, alfa i omegi kreacije. Ljubav je i u valovima, koji kreiraju gravitaciju. Kada ne bi bilo takve ljubavi u valovima koji oblikuju materiju, oni bi počeli destruktivnu interferenciju i svemir bi kolabirao u veliku prazninu (ništavilo). Bog je G-sila u Dinamici etera i fraktalni atraktor u teoriji kaosa, privlačeći sve valove prema centru, gdje sve postaje Jednost.“ -Budjenje, dusa, distorzija Sve sto je ovde izlozeno vodi ka zakljucku:Sve, pa i nasa tela, su gradjena po istovetnim modelima koji se repetuju ( zovemo ih fraktali). Kada se nalazimo u skladnoj frekvenciji, u rezonanci, znaci da su nase frekvencije interferentne sa sistemima, tj modulima oko nas. Nasa cula odredjuju deo stvarnosti koji zapazamo. To znaci da primecujemo sve ono sto je nama slicno. Ono sto nazivamo zivim bicima se nalazi na slicnoj frekvenciji kao i mi. Ono ostalo je na razlicitim frekvencijama, i zato primecujemo njihove druge delove. Znaci, torusi koji se formiraju vibriranjima i nacinima kako energija formira polja (naravno, sve u okviru naseg pogleda, onog kojim posmatramo stvari), formiraju sve sto postoji. Oni formiraju ljudska bica, isto kao i atome i planete, kao i suncev sistem i galaksiju. Ako sa razumevanjem pogledamo sistem energetskih centara kod ljudi, videcemo da ih ima sedam, od kojih su prvi i zadnji par, a ostali duz kicmene ose imaju prednji i zadnji vorteks. Znaci, telo je sistem od pet energetskih centara, plus konekcija

gore i dole. Srednja cakra, u koja je srcana cakra, solarni pleksus, jeste tacka vorteksa u kojoj se uliva jedan i izvire drugi. Kada ukljucimo i auru, to je slika torusa. Telesnim culima kod ljudskih bica primecujemo samo unutrasnje vortekse, i nazivamo ih telom, mada je celokupna istina da smo mi sistem koji sadrzi i auru sasvim ravnopravno kao i telo. Sada, pogledajmo drugi sistem – nasu planetu. Ona je takodje jedan torus koji sadrzi spoljni deo i unutrasnji, koji mi ne vidimo. To je zato sto su zemljin spoljasnji omotac i nas unutrasnji vorteks u stvari na istoj frekvenciji, takvoj da su „od iste materije“, a u stvari, od frekvencije na istom rasponu na kome su nam cula podesena. Znaci, zakljucak, ono sto mi primecujemo kada kazemo telo su unutrasnji vorteksi (vrtlozi), a na planeti to je spoljasnji deo torusa. Izabravsi ovu oblast vibriranja, mi smo odabrali sistem kome pripadamo. Na taj nacin mi smo fraktalno rasporedjeni, ponovljeni sistemi koji su u odredjenoj oblasti. Ono sto nas stvara, odrzava i razmnozava dalje jeste energija ljubavi, koja se rasprostire inteferencijom Fibonaccijevog niza. Sve ovo ukazuje na to da smo svi mi delovi jednog, celovitog, a da je svako drugacije misljenje uzrokovano samo nerazumevanjem i neprihvatanjem te cinjenice.

http://youtu.be/movwZd36ky

http://youtu.be/movwZd36kyI - ItzhakBentov - From Atom to Cosmos

21

Porodicni raspored – Poredak ljubavi O fenomenologiji kroz filozofiju i morficko polje Helinger sam za sebe kaze da je filozof koji praktikuje filozofiju. Osim sto je Nemacka, odakle on potice, prestonica filozofije, znamo da je Helinger i studirao filozofiju (osim psihologije i teologije) Cesto citira filozofe, a ja cu ovde navesti samo neke, cije je razmisljanje srodno pracenju pokreta duha. Taoizam objasnjava da je Nepromenljivo (večno, trajno) ono što je uvek tako, ono što se može smatrati pravilom, pošto zakoni koji upravljaju menjanjem stvari nisu promenljivi. Ove zakone Lao Ce naziva nepromenljivostima, čija spoznaja označava prosvetljenje, koje čovek valja da upražnjava kako bi bio smotren, odnosno “krotak, smeran i malim zadovoljan”.

Jedan od tih zakona, koji vladaju prirodom, glasi: “Kad stvar dosegne jednu krajnost, ona se onda kreće u suprotnom pravcu”, odnosno preokretanjem svojih ekstremnih svojstava ide ka vlastitoj suprotnosti, što nam drugačije Lao Ce kaže ovako:“Preokretanje je kretanje Tao-a”.

Ljudi su izgubili Te ( ljudske vrline), jer imaju “suviše želja i previše znanja”. Dužnost mudraca-vladara nije da čini stvari za narod, već da poništava učinjeno, odnosno da ništa ne čini. Dakle, poništavanjem učinjenog nestali bi svi uzroci nemira u svetu, a zatim bi se vladalo nedelanjem: vladar ništa ne čini, ali sve postiže. Jer, što čovek više upravlja, sve manje postiže očekivano. To je direktno izvedeno iz Tao-a, koji ništa ne čini, a ipak ništa ne ostaje neučinjeno, jer se svakoj stvari dozvoljava da učini ono što sama može.

Evo jos mudrih izreka Lao Ce –a, za koga Helinger kaze: „moj dragi davno preminuli prijatelj“:

„Gubitak veze s velikim Taom doveo je do nastanka običaja i zakona. Tada se pojavilo znanje i domišljatost, došlo je do velikih laži. Tada je nestala harmonija u porodici, pojavila se dužnost i obaveza. Tada je u zemlji nastao haos i nered, i pojavila se potreba za vladarima. Tamo gde je Tao, postoji ravnoteža. Gubitkom Tao, ističe se razlika."

„Gubitkom Taoa prevladavaju vrline, gubitkom vrlina prevladava dobrota, gubitkom dobrote preovladava pravednost, gubitkom pravednosti prevladavaju običaji. No običaji su prazan sjaj, zavaravanje i početak haosa. Predznanje je cvetanje Taoa i početak gluposti. Stoga plemeniti boravi u početku, a ne na kraju. On boravi u plodu, a ne u cvetu. Ulazi u sebe i napušta vanjsko."

„ Pravilna aktivnost ne ostavlja traga. Pravilan govor ne uzrokuje zbunjenost. Pravilnoj promišljenosti ne treba proračunatost."

„Sve u svetu ima zajednički početak, a možemo ga nazvati majkom sveta. Znamo li majku, možemo znati i njenu decu. Kad smo upoznali decu, vratimo se majci. Držati se majke, znači večni život. Kad telo nestane, on neće nestati."

„Istinite reči nisu uvek lepe. Lepe reči nisu uvek istinite. Dobre reči nisu uvek uverljive. Uverljive reči nisu uvek dobre. Mudar nije uvek učen. Učen nije uvek mudar. Mudrac ne gomila stvari. Davanjem stiče. Što više daje, više ima."

22

„Stvaranje bez napora, primanje bez posedovanja, delovanje bez očekivanja, vođenje bez vladanja - to se naziva skrivenom vrlinom."

Mnogo puta citirana misao: „Rat je otac svih stvari“, je cuvena Heraklitova misao, ali nije i jedina. Cela njegova filozofija je veoma bliska principima koji se pokazuju i na sistemskim konstalacijama: Heraklit je primetio da je sva priroda podvrgnuta stalnoj promeni, da na svetu "sve prolazi i ništa ne ostaje" ,čovek "ne može ni u jednu reku da stupi dva puta". To neprestano menjanje, odnosno nastajanje i nestajanje, sadrži samo u sebi oštru protivrečnost: ono što biva istovremeno jeste, jer jeste nešto, a opet i nije, jer tek nastaje. U svakoj su stvari prema tome sjedinjene suprotnosti: "Jedno isto prebiva u nama: živo i mrtvo, budno i spavajuće, mlado i staro; jer je ovo, kad se promeni, ono, a ono, kad se promeni, ovo" .Među tim suprotnostima traje neprestani sukob, jer jedan član suprotnosti nastoji da savlada drugoga: "Oni ne razumeju kako se ono što je u sebi suprotno samo sa sobom slaže: to je harmonija koja ka suprotnosti teži, kao kod luka i lire". Dakle, neprestana promena u svetu vrši se sukobom suprotnosti . U prirodi potom postoji večita borba i večno izmirivanje suprotnosti, prema tome - kaže Heraklit - "rat je otac svemu, svemu kralj: jedne je izneo kao bogove, druge kao ljude, jedne je učinio robovima, druge slobodnima.“ Heraklit tako priznaje borbu protivrečnosti pokretnom silom svake promene i razvitka, a to je osnovna postavka dijalektike. Suprotnosti se u međusobnoj borbi konačno izmiruju i stvaraju sklad, harmoniju . „Svet ovaj, isti za sve, nije stvorio nijedan bog i nijedan čovek, nego je uvek bio i jeste i biće vatra večno živa, koja se s merom pali i s merom gasi“, prateci ciklicnu transformaciju vatra-voda-zemlja, a onda, voda- para-vatra. Tako se svet menjanjem materije, njenim prelazom iz tvrdoga stanja u tečno i plinovito i obratno, neprestano stvara i propada. Prelaz materije iz jednoga stanja u drugo ne događa se slučajno, nego se vrši po stalnoj zakonitosti, u izvesnim granicama i u određenom vremenu. Taj opšti zakon, koji vlada u dijalektičkom razvitku materije, naziva Heraklit različitim imenima - sudbina , nužnost , pravda i slično - ali najčešće "logos", koji bi se mogao izraziti kao "svetski um", a sve je to zapravo ona "večno živa vatra", koja upravlja svetom kao munja. Čovekov um samo je momenat tog opšteg uma, a um i svest u čoveku jeste vatreni element: "Suva duša je najmudrija i najbolja" . Heraklitov doprinos filozofiji je ogroman. Pre svega, on se sastoji u shvatanju jedinstva u mnoštvenosti i razlike u jedinstvu. On tvrdi da: „Sustina svega jeste promena sama“. Kantov zaključak je da su prostor i vreme empirijski realne a transcendentalno idealne forme čulnosti. Kant smatra da se prostor i vreme mogu shvatiti kao forma objekata koji su empirijski dati, odnosno objekata koje možemo da opazimo. Kant upozorava da je krajnja priroda spoljnih stvari nedostupna opažanju. Isto tako i onaj koji saznaje, unutrašnje "ja", je takođe nedostupno opažanju. Krajnji objašnjavajući principi leže sasvim izvan sadržaja bilo kakvog iskustva. Da bismo saznali suštinu stvari neophodno je transcendirati realnost. Spinoza imenuje vrhovno bice pojmom »Bog ili Priroda « (»Deus sive Natura«), čime ukazuje da u njegovoj metafizici Bog i priroda jesu jedno te isto. Telo boga je priroda. Za njega Bog nije ličnost; nema osjećanje razuma, volje ili moralnih kvaliteta. Bog nije čovek i ne treba mu pripisivati ljudske osobine. Bog nije isključivo dobar; njegovi postupci ljudima, iz njihove ograničene perspektive, mogu izgledati zlim. Ali zlo je takođe deo Boga - njegova suprotnost ne postoji, jer je njegova bezgranicnost i to uklopila u sebe. Kao i ostali racionalisti, Spinoza razlikuje dve vrste predstave: putem maste i putem intelekta. Mašta je predstava preko koje nastaje unutrašnja slika stvari, odnosno kao posledica culnog opazanja. Intelektom se stvaraju odgovarajući koncepti, odnosno ne slika stvari. U filozofiji Majster Ekharta, naci cemo interesovanje za moć duše, koja kroz odeljivanje od svega telesnog i svetovnog hrli svojoj prvoj iskri i svom dnu - onom nečemu u duši gde je, po Ekhartu, "dno Boga moje dno, i moje je dno dno Boga". Ekhartov Bog je potpuno lišen atributa koji bi bili samo ograničenje njegove beskonačnosti: Bog je nešto što je "tuđina i pustinja i bezimenije je, a da bi imalo neko ime, i nesaznatljivije je, a da bi bilo saznato". A čovek je "ako je doista slobodan, sloboda sama, ali samo utoliko ukoliko je slobodan". Tako će Majstor Ekhart reći,"ako bi čovek bio tako u zanosu kako je bio sveti Pavle, a znao nekog bolesnika kojem bi od njega bila potrebna čorbica, smatrao bih daleko boljim da iz ljubavi odustaneš od zanosa ekstaze, pa u većoj

23

ljubavi poslužiš onome kome je potrebno“. Tako će Ekhart, govoriti o tome da se ne sme bežati od iskušenja, da "čovek ne može da uči bežeći od stvari i spoljašnjim povlačenjem u odeljenost", nego mora "da nauči unutrašnju samoću, ma gde i ma kod koga bio". Zato će reći: "Središte bivstvovanja ljubavi jeste samo u volji; ko ima više volje, taj ima i više ljubavi. Ali, ko nje više ima, to niko o drugome ne zna." Kako Helinger navodi: „Filozofi su cesto, van vremena i mode misljenja koji su tada vladali, iznosili koncepte kojima su objasnjavali svet bez straha i predrasuda. Na taj su nacin sticali nove uvide. Ali, kada su uvidi apstraktni, nemaju snagu ni tezinu. Originalna filozofija je pun, u potpunosti posvecen sluzenju zivot.“ Objasnjenje fenomenologije Poretka nam dolazi i iz sasvim druge oblasti. Rupert Sheldrake, cija je oblast istrazivanja biohemija i fiziologija biljaka primetio je prvo morficka, a zatim i, uze vezano za ziva bica, morfogenetska polja. Taj pojam objasnjava princip da polje „pamti“ forme i ponasanja, i da ga ukljucuje pripadanje odredjenoj grupi. U rezonanci, pojedinac ocitava podatke iz takvog polja, primenjujuci taj kolektivni obrazac za sopstveni razvoj.( Primeri su ponovno narastanje ekstremiteta kod reptila, Efekat stotog majmuna,i mnogi izvrseni testovi koji ukazuju na prenosenje iskustva na sledecu generaciju potomaka biljaka i zivotinja). Polje, opet, rezonirajuci sa pojedincem, dobija povratne informacije koje polje obogacuju novim obrascima. ( Secate se, Akasa polje i kasnije, Jungovo „kolektivno nesvesno“, objasnjavaju isti fenomen, kao zbir svih dozivljenih ikada iskustava. To lici i na torzioni samoreferisuci sistem, koji u sebe ukljucuje apsolutno svaki dogadjaj.)

Fenomen prikazuje da su ti „memorijski tragovi“ nelokalni, i nisu smesteni u mozgu pojedinca. Neurofiziolog Sir John Eccles , dobitnik Nobelove nagrade 1963, je istrazujuci zakljucio da mozak deluje kao prijemnik, u samom umu, za energetske obrasce koji postoje u svesti, izrazene kao misli. Prouzrokuju sujetu ega koji razmislja u smislu „moje“. Geniji, sa druge strane, rast svesti obicno pripisuju Osnovi Svih Udruzenih Svesti koja se tradicionalno zovu Bozanstva.

Na dubljem nivou mi smo povezani sa svime, prvo sa svojim porodicama, ukljucujuci nasledje svojih predaka. Morficko polje, memorisuci, utice na to da ljudi cesto preuzimaju bolne dogadjaje svojih predaka, koji uticu na njihova verovanja, stavove i ponasanja. Dusa Bert: „Mi nemamo dusu, nego dusa ima nas.“ Dusa nas vodi i ujedinjuje. Ta sila prevazilazi nase sopstveno telo i ujedinjuje nas sa drugim ljudima. Porodica ima svoju dusu koja je razlicita od nase licne duse. Porodicnoj dusi pripadaju -rodbinski: roditelji i deca, braca, sestre roditelja, njihovi roditelji, i jos mnogi, ali narocito oni koji su bili iskljuceni i imali tesku sudbinu. -emocionalno povezani: svi koji su prethodno bili u partnerskim odnosima sa roditeljima i njihova deca -sudbinski povezani: osteceni: zrtve, ili oni koji su pretrpeli stetu od nekog iz porodice ; ili darovatelji: oni koji su doprineli boljitku porodice (nasledstvo, usvajanje, spasavanje zivota..) Zakonitost polja sistemskog poretka jeste: - Pravo na pripadanje svih koji su ikada pripadali polju. Kada se u bilo kom delu polja desi odbacivanje bilo koga, polje nastoji da se nivelise. To se desava na bilo kom nivou, porodicnom, nacionalnom, ili bilo kom drugom polju kome pojedinac pripada. -Potreba da se nivelise korist i gubitak u okviru porodice . Ako je neko bolestan u porodici, treba mu pomoci, ako se to ne dogodi, ponovice se sudbina onoga ko je tu manje srece. Takodje, kada je neko u porodici manje srece

24

(hendikep), onaj ko je zdrav treba sa zahvalnoscu gledajuci da prihvati da je on taj koji moze da bude zdrav i srecan. -Stariji je uvek prvi. To znaci da mladji nemaju pravo da se mesaju u ono sto je bilo ranije (osvetom ili okajavanjem greha), niti oni mogu da uspeju u tome. Nivo duse je nivo ljudskih zajednica, pocev od porodice. Dusa takve zajednice je jedan sistem. Tu postoje odredjeni obrasci ljudskih odnosa. Porodicne konstalacije se bave odnosima. Tako vidimo da su nase duse duboko zamrsene. Nasa potreba za pripadanjem grupi i osecaj savesti odredjuju nase pripadanje zajednickoj dusi ili morfickom polju. Pokreti duse cesto otkrivaju identifikaciju porodice, tradicije, nacije sa nekom traumom. Trauma je uvek nesto sto je dozivljeno, ali nije prihvaceno. Kada jasno vidimo to, nismo daleko od toga da se raspletemo, videvsi i prihvatajuci, sa ljubavlju prema svima koji su ukljuceni. Kada je neko bio iskljucen iz sistema, da bi doslo do kakve-takve ravnoteze u polju, neko drugi iz istog sistema nesvesno preuzima na sebe ulogu onoga ko nije bio prihvacen. Preuzimajuci ulogu koja nije njegov autentican izbor, ta druga osoba time „stane“ na mesto koje joj ne pripada. Time postaje deo zastoja, neprotoka, jer energija tece samo onda kada svako stoji na svom mestu. Proticanje energije osecamo kao ljubav, jer smo tada povezani sa velikim kolektivnim izvorom. Samo u prirodnom odnosu poretka , gde je starije sve sto je starije, gde se postuju i vide svi koji su pripadali, i gde postoji ravnoteza u davanju i primanju, taj se protok nastavlja. Ponovnim vracanjem na mesto svakoga od pripadnika sistemu, ponovo se uspostavlja protok ljubavi. Pokreti duse vracaju na nivo duse, jer oni nikad nisu odvojeni od celovitosti. Zato mogu da nam pokazu taj put. Pokreti duse vode ka dubokoj istini, prevazilazeci pristrasnost, i spajaju se u savesti koja je blagonaklona svima. Dolazi do nezne interakcije i ujedinjenja svih elemenata duse. Pokreti duse daju posebno priznanje i onima koji su „uzeti u sluzbu“ od stvari koje su mnogo vece od njih samih, kao sto su oni koji se nalaze kao ucesnici u velikim sukobima, npr. Tako se ponovo ucesnici pripajaju u jedinstvo. Helinger : „Za duboka resenja potrebno je prosetati po tom sirokom polju, uroniti u veliku dusu, gde se nalaze sve stvari. Cini se da proslost mnogih generacija nastavlja da zivi ovde. Postoje mnogi koji se u ovom polju ne vide: prezreni, pocinioci, zrtve koje se ne vide iz sopstvenog straha... Odatle dolazi uticaj necelovitosti. Ne zato sto to mrtvi tako zele, nego zato sto nisu vidjeni u tom polju. Sada je moguce da ispunjavajuci uticaj moze doci iz zivota, npr, kroz saosecanje. Ne kroz osecanje koje izaziva osecaj superiornosti, nego kroz skromno uzimanje svog mesta kao jednog medju svima od njih. Mi smo okrenuti prema njima, i oni su okrenuti prema nama. Mi gledamo u njih, a oni gledaju stojeci iza nas. Postoji uzajamno priznavanje i nesto unutar nas se smiruje. Jednostavno, kroz postovanje i cast. Postoji pustanje necega i osecaj pomirenja ... i mi smo slobodni od tog osecaja koji nam je bio tako vazan da razresimo. Ovo je bleda slika. Ali, kada sa svojom dusom ucestvujete, mozete osetiti to dejstvo. Postoje dublja resenja koja se ne mogu resiti porodicnim konstalacijama. Oni su duboko unutar duse.“ Rad nazvan Porodicni poredak („Family constalation“) je poceo kao deo psihoterapeutske terapije. Klijent je dolazio sa problemom i posle rada se osecao bolje. Medjutim, rad je vremenom poceo da pokazuje nove nivoe. Uloga klijenata u dodiru sa dusom je iznosila na videlo novu svetlost. Ponekad su novi momenti bivali u suprotnosti sa onim sto mi smatramo resenjem. To je izazivalo zbunjenost koja je poznata svakom terapeutu. Priroda ove vrste rada je da se vidi samo ono sto je u tom trenutku ispoljeno, i da se bude otvoren za sledeci pokret, verujuci da ce doci u pravom trenutku. Mudro prihvatajuci prirodu svega, koju je jos Heraklit formulisao: „Panta rei“ – „Sve se krece“, takvom pokretu je dozvoljeno da se ispolji. Time je duboko prevazidjen nivo psihoterapije. To je preraslo u novu vrstu rada, rad sa duhom. Duh Pokret duha vodi ka onome gde je sve spojeno. Njega karakterise duboko filozofski pristup. Tu nema suprotnosti. Na tom nivou nema osude, nema greske. Na tom nivou i ono sto smo mislili da je dobro, i ono sto smo osudjivali kao lose, sve je jedno. Umesto da pratimo osecanja i ono sto primecujemo kroz osecanja, pokret duha vodi u razlicita kretanja u odnosu na kretanje duse. Helinger to objasnjava: Na primer, „klijent se zali na svoje roditelje ili teskoce u svom detinjstvu. Prvobitno smo imali sazaljenje ili saosecanje sa klijentom, i mislili: „Mi cemo pomoci da vam bude dobro.“ Medjutim, ako razmisljam na filozofski

25

nacin, ne postoji nista lose. Lose ne postoji. Ako postoji kreativna sila koja stoji iza svega, onda ne postoji nista sto moze biti u suprotnosti sa njom. Dakle, sada gledam na situaciju filozofski, i ocekujem da i on to uradi i da kaze: „ Sta god da je: hvala. To je izvor ove snage. Ja sam uzeo te roditelje, bas njih jer su bili taj poseban izvor snage koja je sustinska za moj zivot.“ Kada se sve sagledava sa zahvalnoscu i prihvatanjem, onda to postaje snaga, i sve sto je prethodilo - tome je i sluzilo. To se desava na porodicnom nivou isto kao i na visem nivou, nivou duha. Tesko je razgraniciti gde prestaje nivo duse i prelazi u nivo duha. Ipak, za nivo duha bismo mogli da zapazimo da su univerzalniji zakoni na snazi. Heraklitova izjava: Rat je otac svih stvari- na tom nivou je sasvim u skladu sa svim ucesnicima i elementima. Sukob je ono sto izaziva pokret. A jedino pokret je kreator. Mirovanje ne kreira nista. Bert Helinger o Duhu Pitanje: „Sta je to sto zovete duh? I sta je tu filozofski?“ Bert: „Kada radimo porodicne konstalacije, orjentisemo se po necemu sto se moze doziveti. Iz iskustva mozemo da znamo odredjene obrasce pogleda na ljudske odnose. Porodicne konstalacije su o odnosima, vezama. A ovde postaje jasno da te veze prate poredak- zakonitosti, kao sto ljudsko telo prati odredjeni poredak- zakonitosti , i zato bivaju u dobrom stanju. Prihvatajuci taj poredak, bivamo uskladjeni.Ali, odakle dolazi taj poredak? Iz tela? Ne. Iz duse? Ne. Znaci, mora da postoji nesto sto je prioritetnije od ovih zakonitosti i sto ih uspostavlja. I onda, mi imamo um, ljudski um. On takodje prati poredak (ustrojstvo). Imanuel Kant je opisao ustrojstvo razmisljanja. Mi mozemo razmisljati samo u okviru odredjenih zakonitosti. Kant ih naziva kategorije. Kategorije vremena i prostora, ili uzroka i posledice su nam a priori dati. Mozemo da mislimo samo u okviru ovih kategorija. Takodje, i logika sledi ta postavljena pravila. Takodje, i duh, iako je veci od duse, prati odredjena pravila. Znaci, mora postojati nesto sto odredjuje ta pravila. Kada gledam na svet filozofski, tada je sve u pokretu. Sve je u pokretu, nista nije nepokretno. Znaci, iza svakog pokreta postoji, da tako kazem, primalni pokret, koji sadrzi uzrok pokreta i odredjuje ga. Primalni pokret, koji se – to je sada smela misao - takodje pokrece. To je primalna kreativna moc. Kreativno znaci da je nesto u pokretu. Nesto staticno ne moze biti kreativno, samo nesto sto se krece. To je ta primalna moc koja odredjuje poredak stvari. Sad je cudno: kada posmatramo pokrete duse, iznenada se pojavljuje nesto sto nije u poretku, u smislu onoga sto mi znamo o poretku do sada. Nesto kreativno je na delu ovde i odjednom stvara novi poredak. Kada pratimo ovaj pokret duse, mi smo u vezi sa duhom i sa pokretima duha. To je ono sto je ovde vazno.“ Pitanje:Sta kada osecamo da nam dusa pati od naloga duha? Koga da onda sledim, dusu ili duh? Bert: „Uradicemo jednu meditaciju. Mozes zatvoriti oci. Prvo udji u sebe. Kada dusa pati, gde u telu osecas to? Pustimo da nas dusa uvede u deo tela koji pati. Zatim, zajedno sa dusom idemo u taj deo koji trpi, i pogledajmo u kom pravcu on gleda. To moze biti neko kome smo ucinili nepravdu, ili osoba koja je iskljucena, ili neko na koga smo ljuti. Zatim , u duhu, posmatrajmo ovu osobu s ljubavlju. Sacekajmo da vidimo sta nam je dato od strane te osobe ili te situacije, i onda uzmimo to u nase telo i nasu dusu.“ „Ok, nesto drugo o duhu. Duh je svetlo. Onaj koji hoda u duhu je svetlih stopala. On tada zemlju opterecuje sasvim malo. Takodje, on klijenta opterecuje sasvim malo, i on je srecan sa svime sto postoji. Dakle, kretanje sa duhom cini sve lakim.“ Kada se u radu susretnemo sa nekom velikom patnjom, koja nam zatvori vidik, da bismo i dalje mogli da pratimo pokret duha, potrebno je da budemo u kontaktu sa sledecim: -Svaki konflikt nosi u sebi veliku ljubav, koja je i resenje. - Lek za svaki bol je velika ljubav. -U svakom narusavanju ljubavi postoje duboke veze sa velikom ljubavi koja se moze povratiti. -Bez obzira koliko je veliki ocaj iza njega postoji ljubav koja je veca.

26

Praznina, prazan prostor ošl Pokreti duse su duboko povezani sa kvalitetom prepustanja, predaje i odricanja. U duhu tog rada je svaki korak na putu do svetla, u ljubavi koja se ne pretvara da zna, bez zelje da se postigne nesto sto smatramo dobrim, bez stava da postoji nesto lose, s verom u izvor koji podize velove. Pokret se ovde krece od pojedinca, ka uzoj porodici, pa siroj, pa sve sire i sire. Tu se transformisu ponasanja koja prouzrokuju cistu savest, nevinost (vezani za pripadanje grupi), slepu ljubav, radoznalost, „prastanje“, lojalnost, ogorcenje, osecaj krivice i iskupljivanje.... . U konstalacijskom radu se postavlja pomagac - konstalator, za koga je vazno da bude distanciran od problema, bez stava i namere. Nase urodjeno i najvaznije orudje u tom radu jeste osecanje. Da bismo mogli da osetimo, potrebno je da budemo bez stavova i namere. Pojam praznina proizilazi iz iluzije dozivljaja sebe. U stvari, svaki nas stav, svako nase misljenje ili zelja da nesto popravljamo, proizilazi iz naseg fokusa na ono sa cime se identifikujemo. Nasa identifikacija sa stavovima o necemu: ideje o dobru i zlu, pogresnom i ispravnom, i bilo cemu sto nas vodi u razdvojenost a ne ujedinjavanje, su u stvari nasa ogranicenja. Da bismo mogli da pratimo taj pokret koji se otvara da obuhvati sve, prvo je potrebno da budemo nista. Zato je potrebno ukljuciti opazanje intuicijom, a ne nasim uobicajenim nacinom razmisljanja, koji moze da nosi u sebi moralizovanje, osudjivanje, podelu i sve ono sto se inace smatra „normalnim“ nacinom razmisljanja. To je konstalatoru neophodno potrebno da bi mogao da udje u polje- uroni u veliku dusu, koja je jedinstvo svega. Prepustanje je osnovno da bismo dozvolili da osetimo pokret duse koji je vodjen od neceg viseg. Za razliku od pomaganja klijentu sa namerom, ovo je oslobadjanje od personalnog i namere. To podrazumeva da se omoguci da se dogodi, bez uplitanja u zaplete i njihove uzroke, i ne gubeci iz vida celinu. Pracenjem pokreta krecemo se od razdvajanja ka spajanju u jedinstvo, od sukoba ka miru . Moralno rasudjivanje nestaje. Sukob se ne osudjuje, nego se prihvata kao izvor svih razvojnih resavanja, daleko od dobra i daleko od zla. Mi se potpuno stavljamo u sluzenje necemu vecem od nas, sa poverenjem, povlacenjem u svoj centar, u Prazninu, onu o kojoj govori Lao Ce. Iz ove praznine mogu da nastanu stvari: slika, rec, uvid, iz praznine izlazi na videlo ono sto je bilo skriveno. A u isto vreme potrebno je da terapeut bude veoma oprezan i potpuno budan. To sto moze da izgleda kao kontradiktorno, u stvari je veoma duhovno preciscavanje, oslobadjanje i fleksibilnost. Jedino primenjujuci Prazninu, mozemo pratiti pokrete duse i duha. Kada se prepustimo pokretu duha, sa poverenjem i bez zahteva da se osecamo sigurno i da znamo o cemu se radi, vodjeni smo od neceg veceg od nas. I tek tada moze da nas ispuni dozivljaj Jednog, dozivljaj da smo deo necega sto je mnogo veci deo nas samih. Onda mozemo da dozivimo velicanstvenost onoga cemu pripadamo, i pripadajuci, da budemo. To podrazumeva sagledavanje bez namere, bez predrasuda i bez straha. Osloboditi se, znaci nemati ocekivanje, ili kako to kaze Bert: „Nista posebno ne treba da se desi“. Kada je u tom stanju, terapeutu je omoguceno dobijanje sve vise smernica u procesu. Potrebno je pratiti korake koji se u toku rada pojavljuju, i to bez intelektualnog razumevanja. Ukupnu sliku mozemo videti tek na kraju procesa. Dok terapeut ostaje u praznini, i ucesnici dobijaju. U dubokoj rezonanci, izranjaju pokreti i stvari koje do tada nisu bile vidljive. Terapeut u stanju praznine oseca ljubav prema svima koji su ukljuceni, bez razlike. U rezonanci sa svima, on oseca povezanost sa svim ucesnicima, i ljubav u svima, i pociniteljima, i odbacenima, i ... Ceo rad ide u pravcu povezivanja svega, u pomirenje na bilo kom od nivoa: sa nekom osobom, porodicom, sa svojim odnosom prema zivotu ili cak prema bogu. To pomirenje dolazi kroz bol koji osetimo i koji uzrokuje prihvatanje . Zakljucak Zavrsavajuci ovaj rad, i rezimirajuci, shvatila sam sustinu onoga sto me je vodilo kroz ceo ovaj proces. Upravo dok ovo pisem, jos uvek se nalazim u tome. Bila sam obeshrabrena time sto sam toliku gomilu materijala obradila, da bih na kraju dosla do sustinske forme, koja je sazeta poput zen price. Razmisljala sam da li cu imati snage da sve sto je nepotrebno ostavim, da li cu stici da to zaista i uradim, da li tada uskracujem ostalima nesto, da li cu da ogreznem u sujeti smarajuci sve vas sa gomilom podataka koje mozda vama i ne trebaju...

27

I onda sam jos jednom izasla na internet, trazeci misao prikladnu za zavrsavanje ovog rada. Naisla sam na Helingerovu meditaciju. Cak iako je prevod preko google prevodioca, (mozete misliti kako rogobatan), to me je duboko pogodilo i rasplakalo. Helinger je u jednoj meditaciji prikazao ceo moj rad, ceo proces koji sam prolazila, zajedno sa onim sto sam ja saznavala o njegovom radu. Probacu ovo da prevedem onako kako sam ga ja razumela, na onom nivou odakle me je dotaklo: Gore Kada mislimo na Duh, zamislimo da je on gore. Zasto se to desava, zato sto ga mozda vidimo povezanim sa dahom, vetrom, koji duva kroz atmosferu i preko Zemlje, i kao nesto sto je vise od nas samih, pa je iznad. Mi nesvesno dignemo ruke gore gde mislimo da je Bog, daleko iznad nas, daleko iznad zvezda. Taj pokret nas oslobadja od gravitacije, od gravitacije koja nas vuce na dole. Pokret nagore za nas predstavlja neko uzdizanje. U sebi osecamo svetlost i slobodu. Pokret navise izgleda kao da ide u suprotnom pravcu od unutrasnjeg kretanja u sopstveni centar. Ali on je isto kao taj pokret, samo sto je usmeren na gore. Jer nije vazno gde cemo se fokusirati u nasem traganju, bilo u dubini ili iznad nas, put na koji ce nas dovesti je isti. I kretanje navise je unutrasnje kretanje, i isto je privlacno kao sto je fokusirano putovanje u dubinu. Obe slike su jednake, slika nacina u dubinu i slika nacina na gore. One se dopunjuju. Skupljanje i sirenje je isto iskustvo. Kako da od tacke dobijete beskonacnost? U nekim jezicima imacete istu rec za ta dva. Isto vazi i za nase iskustvo sa recima blizu i daleko. Ta je tacka u istom pravcu, samo se razlikuje u sirini udaljenosti. Svako putovanje je toliko udaljeno sve dok mu se ne pridje. Da li rastojanje savladavamo iduci u sirinu ili dubeci u centar, razlicito je samo u toj meri da li nam je odrediste dalje ili dublje. Ono dolazi kao sopstveno iskustvo duhovnog putovanja u dubinu ili u sirinu. Ali samo ako su zajedno, ostaju celina. Bert Helinger, Unutrasnja putovanja Osecam duboku zahvalnost za upucivanje na ovu temu koja mi je donela tako mnogo izazova i zadovoljstva. Jos vise nego saznavanje informacija, donelo mi je neko unutrasnje otvaranje koje se desilo dok sam shvatila da sam, uprkos svom prvobitnom misljenju, bila vodjena kroz sve ove oblasti. Veoma sam zahvalna Vladi,mudrom ucitelju, svom mentoru i uzoru. Veoma sam zahvalna svima vama, kojima imam priliku da prezentujem ovaj rad. Veoma sam zahvalna Helingeru, koji mi je pravi primer u pracenju pokreta. Veoma sam zahvalna mom dragom muzu koji je bio strpljiv i podrzao me, mojoj porodici, narocito mom tati koji je u meni otvorio ljubav prema ovim oblastima, i bratu i sestri, retkima sa kojima mogu da delim ovo. Silvija, hvala i tebi. Duboko sam dirnuta dok ovo pisem. Osecam zahvalnost prema svemu i svima. Ljilja Sreckovic, U Beogradu, 10.01. 2011. Redigovano 01.2013. Literatura: Istorija verovanja i religijskih ideja - Mirca Elijade Rg veda Nula – Carls Sife Budjenje, dusa, distorzija – Jan Wicherink Power vs force – David R. Hopkins Zakon privlacenja – Hiks, Abraham

28

Trazi i dobices – Hiks, Abraham Biblija Stereomerija Wikipedia Internet