SADRŽAJ

UVOD.............................................................................................................................3

1. Zašto baš fitnes?...................................................................................................41.1. "u zdravom telu zdrav duh".....................................................................................41.2. Savremeni trendovi fitnesa....................................................................................5

2. Sportski klub "Musculus Lux"................................................................................62.1. Nastanak i razvoj...................................................................................................62.2. Položaj...................................................................................................................72.3. Struktura članstva..................................................................................................7

3. Tehnički uslovi kluba...........................................................................................13

4. Stručni kadar........................................................................................................165.1. Sportski stručni kadar............................................................................................165.2. Medicinski kadar...................................................................................................18

5. Upravljanje klubom...............................................................................................18

6. Finansiranje i marketing kluba...........................................................................19

7. Predlozi za unapređenje rada "Studija No 1".....................................................198.1. Predlozi za unapređenje programa..........................................................................198.2. Predlozi za unapređenje prostorno - tehničkih uslova............................................208.3. Predlozi za unapređenje rada kadrova....................................................................228.4. Propaganda.............................................................................................................22

8. Zaključak...............................................................................................................23

LITERATURA..............................................................................................................24

UVOD

1. ZAŠTO BAŠ FITNES ?

Savremeni način života i rada u urbanim sredinama kao i uvođenje savremenih tehnologija u proizvodnji i pružanju usluga, dovodi do sve manje fizičke aktivnosti ljudi. Ljudi su odavno uvideli blagotvorno dejstvo pokreta tj. vežbe na ljudski organizam i proučavajući efekte primenjenih vežbi na pojedine organe i organske sisteme, došli su do saznanja da se fizička vežba može preporučiti i primeniti kao sredstvo, tj. prirodni lek u cilju očuvanja, popravljanja i unapređenja zdravlja čoveka.

1

"U ZDRAVOM TELU ZDRAV DUH"- misao koja treba da je vodilja i svetlo u mraku današnjeg vremena gde čovek sve više okreće leđa sam sebi i prirodi, koja mu je dala sve ono što je postigao i sada joj vraća na jedan svirep način, uništavajući postepeno i degradirajući ono što je u njoj najvrednije – sebe samog.

Možda bi se zato ova gore maksima i mogla preinačiti "U ZDRAVOM DUHU ZDRAVO TELO", jer od stava i načina razmišljanja čoveka današnjeg vremena i čovek budućnosti, može sebe spasiti ambisa kome se opasno približio zahvaljući samom sebi.

Zar sav napredak tehnike i kompjuterizacija, usavršavanje svih vrsta prevoznih sredstava, udobnost i komfor u domaćinstvu koji nam pružaju savremeni aparati, ne ostavljaju jedan veliki prostor čoveku da se posveti sebi, svom duhovnom i telesnom usavršavanju? To u stvari predstavlja mač sa dve oštrice i stavlja u prvi plan lenjost čoveka da se malo pozabavi sobom i svoj život učini zdravijim i boljim. Umesto toga dolazi do pojave da sve više ljudi oboljeva od "stvari" koje predstavljaju produkt savremenog načina života. Stres je svakodnevna pojava, a urbana sredina koja za sobom povlači sve veću prenatrpanost stanovništvom, doprinosi tome. Čak je i deo populacije koji čini seosko stanovništvo, podlegao industrijalizaciji. Razne poljoprivredne mašine sada obavljaju posao mnogo brže i efikasnije, za koji je ranije ljudima trebalo više dana aktivnog rada i kretanja. Danas oni sede i upravljaju mašinama koje rade umesto njih.

Hrana koja je sve bogatija ugljenim hidratima i nekretanje, dovode do još jedne bolesti savremenog društva, povećane gojaznosti, koja sve više uzima maha. Čovek kao da želi da se sve manje kreće snagom sopstvenih mišića. Primera za to je napretek: ljudi će se radije gužvati u prenatrpanom prevozu zarad jedne autobuske stanice koju treba da pređu, nego da rastojanje od stotinak metara prepešače i da makar na taj način učine nešto za sebe i svoj organizam.

Potreba za samoodržanjem i samopotrđivanjem je sve više izražena. Da bi postigao ono što želi, bilo na poslovnom ili privatnom planu, čovek treba da bude zdrav. Da bi to postigao u uslovima savremenog načina života, mora se baviti sobom mnogo više nego što je to činio ranije i stvarati uslove za zdraviji način življenja. Mora obnavljati utrošenu snagu i energiju, fizički i psihički se osvežavati, razonoditi i odmarati kroz kretanje, jednom rečju mora se baviti rekreacijom.

1.2 SAVREMENI TRENDOVI FITNESA

Istorija savremenog fitnes pokreta počinje šezdesetih godina XX veka, tačnije od afirmisanja programa aerobika čiji je tvorac dr Kenet Kuper. Program je pravljen za potrebe kondicioniranja vazduhoplovnih snaga vojske SAD – a i bazira se na aktivnostima cikličnog tipa: hodanje, trčanje, plivanje, vožnja biciklom. Na toj osnovi je nastao pokret džogiranja ( lagano trčanje) koji je kasnije zahvatio čitav svet.

Krajem sedamdesetih godina Džejn Fonda sa ekipom eksperata promoviše svoj način vežbanja uz muziku i uglavnom rad u grupi. Na tom principu se zasnivaju i savremeni

2

razvojni trendovi fitnesa, s tim što se sve više ide ka individualizaciji programa tj. da iako se radi u grupi u kojoj su ljudi različitih funkcionalnih sposobnosti, teži se da obim i intezitet budu prilagođeni pojedincu. U tu svrhu konstruišu se razna pomagala, trenažeri, sprave za vežbanje, aparati za merenje pulsa i pritiska, koji se mogu nositi sa sobom prilikom angažovanja u samom programu.

Urbana sredina ne obezbeđuje čoveku puno prostora za bavljenje sobom. Procentualno je vrlo malo zelenih površina ( parkova, šuma ) koje se mogu koristiti za rekreativno vežbanje.

Najprihvatljiviji oblik rada, u takvim uslovima, predstavlja vežbanje u sportskim i fitnes centrima pod nadzorom stručnih kadrova. Samostalanim vežbanjem bez prethodne konsultacije sa stručnim licima, pojedinac može izazavati niz problema, možda i više nego što može pomoći samom sebi. Takođe i vežbanje u teretanama bez nadzora stručnih lica, predstavlja takođe jedan deo problema.

Sve to ukazuje na potrebu daljeg usavršavanja i afirmisanja fitnesa, ali i na korišćenje savremenih tehničkih dostignuća iz ove oblasti ( pedometri, aparati za merenje pulsa i pritiska, trenažeri sa savremenom elektronskom opremom, udobnija sportska oprema itd.), da bi što bolje i tačnije mogli izaći pojedincu u susret i pomoći mu da izabere aktivnost kojom bi se bavio i izbegao loše posledice po svoje zdravlje.

2. Fitnes centar "MusculusLux "

2.1. NASTANAK I RAZVOJ

Musculus Lux je fitness klub koji postoji od 1998. godine i posvećen je negovanju, jačanju i unapređenju telesnih sposobnosti svojih članova. Od otvaranja pa do danas u njemu postoji najsavremenija fitness oprema, sauna, prijatan ambijent i visokostručno osoblje.

Osnovne delatnosti MusculusLux se savremeni trendove i dostignuća u oblasti fitness-a, zdravog života i sportske medicine kako bi članovi kluba što uspešnije ostvarivali svoje ciljeve.

2.2. POLOŽAJ "MusculusLux "

Klub MusculusLux se nalazi u tržnom centru na Autokomandi, u ulici Dr Milutina Ivkovića 2.

3

2.3. STRUKTURA ČLANSTVA

Populacioni potencijal kluba MusculusLux-a predstavlja rad sa rekreativnim fitnes programima za rekreaciju radnika, pa do rada sa vrhunskim sportistima. U klubu su zastupljene sve starosne kategorije od studenata, preko osoba srednje životne dobi, do osoba u trećoj životnoj dobi. Najzastupljenija populacija su svakako žene izmežu 25 i 40 godina života. Grupe u kojima se vežba su mešovite, bilo po starosnoj kategoriji, bilo po polu.

Članstvo u klubu je bazirano na:

mesečnim godišnjim kartama.

3.PROGRAMI MusculusLux-a

U prostranoj i klimatizovanoj sali, uz savršenu organizaciju i stručni nadzor, nudimo nekoliko fitness programa idealnih za savremenu ženu. Bez obzira na to za koji se od naših programa opredelite:1. aerobik, 2. step, 3. tae bo, 4. pilates, 5. joga6. stretching, 7. body building ili 8. kombinaciju vežbi.

Naš fitness program je još privlačniji jer postoji mogućnost da se konsultujete sa stručnim licem u pogledu Vaše ishrane, kao i da dobijete prave informacije iz oblasti fitness-a, uz najbolje savete za Vaš trening. Možete i da kombinujete naš fitness i naš wellness program kako to najviše odgovara Vašim ličnim potrebama.

Lični trener

Ukoliko ste odlučili da radite na svojoj kondiciji, fizičkom izgledu i snazi, najbolje bi bilo da svoje vreme iskoristite na optimalan način. Stoga Vam preporučujemo personalizovani trening, dizajniran prema Vašim potrebama i sposobnostima, uz stalno prisustvo stručnog lica koje vodi računa o svakom Vašem pokretu. Rad sa stručnjakom eliminiše rizik od povrede tokom treninga i navikavanja na pogrešne pokrete, otklanja mogućnost da vreme odvojeno za trening provedete lutajući od jedne do druge sprave i omogućava Vam da se sa zasdovoljstvom usredsredite na vežbanje. Bez obzira koliko

4

Vam je godina, uz ličnog trenera MusculusLux-a vežbanje je sigurnije i efikasnije, napredak neuporedivo brži, a upoznavanje sopstvenog tela postaje pravi izazov.

Posebni programi

Musculus Lux svojim stalnim članovima daje organizacionu, stručnu i trenersku podršku u različitim sportskim aktivnostima van prostorjia kluba. Sa našim visokostručnim trenerima možete da trčite, vozite bicikl, plivate i skijate. U mogućnosti smo da Vam ponudimo ronjenje, jahanje, planinarenje i jedrenje uz stručnu podršku profesionalaca. Kod nas možete naći sparing partnere za tenis, skvoš i borilačke veštine. Organizujemo grupna ili porodična vežbanja u prirodi kao i kolektivnu rekreaciju u kompanijama. Opremamo stanove Tylo saunama, Panatta spravama ili Hammer home fitness sistemima.

Spa

U prijatnom, čistom i savremeno opremljenom okruženju, po programu koji je osmišljen u skladu sa Vašim potrebama, pod stručnim nadzorom i uz osveženje koje se podrazumeva, možete efikasno da “radite” na svom zdravlju i izgledu. Na raspolaganju su Vam solarijum, sauna i vrhunska relaksaciona masaža. Bilo da Vam je potrebno opuštanje posle vežbanja, odmor od naporne radne nedelje ili oporavak od sportske povrede, dobar osećaj koji ćete poneti sa sobom učiniće da poželite da naš wellness program postane deo vaše nedeljne rutine. Uživajte, opustite se, učinite dobro sebi.

1. TEHNIČKI USLOVI KLUBA

Jedan od bitnih faktora za uspešno izvođenje i funkcionisanje fitnes programa je i prostor u kome se sve to odvija, to jest prostorni i tehnički uslovi same ustanove.

„Studio № 1“ poseduje prostor 140m², koji je adaptiran tako da zadovoljava sve uslove za sprovođenje programa iz oblasti fizičke kulture.

„Studio № 1“ poseduje salu za vežbanje, dve svlačionice, sanitarni čvor i ulazni hol. U sklopu prostora koji koristi klub, postoji prijatno uređen deo gde vežbači pre i posle vežbi mogu da dobiju savete, odgovore na pitanja, da se osveže i međusobno porazgovaraju. Taj prostor je površine 24m².

5

Slika 8.

Dve svlačionice: muška, površine 6m² ženska, površine 9m²

Svaka svlačionica ima čiviluke za odlaganje odeće, drvene klupice za sedenje postavljene duž svlačionica, visine 30cm. Ispod njih je prostor predviđen za odlaganje obuće. S obzirom na to da nije predviđeno ostavljanje sportske odeće u klubu, vežbači je nose sa sobom. Ovo rešenje se pokazalo kao najfunkcionalnije. U svlačionicama se nalazi i po jedno ogledalo. Prostor u kome se nalazi Studio adaptiran je za tu svrhu, tako da prostor za svlačionice prvobitno nije bio predviđen, pa su one posebno dograđene i pregrađene rigovom ciglom. Pošto je ventilacija prostorije prirodna, zidovi ne idu do plafona, već iznad zida kojim su ograđene svlačionice ima 30cm slobodnog prostora (radi boljeg strujanja vazduha), koji je estetski dekorisan da se uklapa u kompletan ambijent.

Higijenski čvor se sastoji od prostorije za tuševe i toaleta, površine 8m² u kome su zidovi i pod obloženi pločicama i raspolaže praostorom za četiri tuša (od toga je jedan u upotrebi), lavaboom i ogledalom. WC je u posebnoj prostoriji, a imajući u vidu broj članova i frekventnost upotrebe, zbog higijenskih uslova koristi se čučavac. Higijenski čvor je naspram svlačionice, odvojen hodnikom koji direktno vodi do sale i spaja ulaznu prostoriju sa salom.

Sala zahvata prostor površine 100m², posebno adaptiranog za tu svrhu. Osvetljenje sale je prirodno i veštačko, provetravanje prostorije vrši se prirodnim putem. U zimskim mesecima prostorija se zagreva sa dva grejna tela (radijatori). Podloga je rešena sa dva sloja itisona.

6

Slika 9.Sala raspolaže sa:

tri velika standardna ripstola i jednim manjim, tri univerzalne klupe, koje je konstruisao profesor Drašković, ostatak opreme čine "Ketlerove" sprave, i to:

- u donjem delu sale (od ulaza) nalazi se sprava za zadnju ložu,- u produžetku, na sredini sale je univerzalna "Ketler" klupa, koja je fiksirana i uglavnom se koristi kao kosa klupa (kosi benč),- sa desne strane nalazin se benč-pres mačina (ravni benč), sa pokretnom

klupom- preko puta nje su dve pek-dek mašine, jedna pored druge, sa 10 i 7

kilograma fiksne težine.

Slika 10.

Studio raspolaže i sa ostalim potrebnim rekvizitima i spravama za adekvatno sprovođenje programa iz oblasti fizičke kulture, kao što su:

Tatami strunjače ravne šipke

7

tegovima sa kosom šipkom tegovima sa ravnom šipkom "Ketler" pločama jednoručnim tegovima stalkom za odlaganje ovih rekvizita.

Od dodatne opreme tu su još: fiksirano vratilo ravne klupe za trbušnjake grbići mostići pomoćne univerzalne klupe (koriste se po potrebi u zavisnosti od broja

vežbača u grupi) na desnom zidu fiksirani su "kruška" i džak na pokretnom kranu

(rekviziti za boks).

Prostor sale je tako konstruisan da u njemu može komotno da vežba maksimum 18 – 20 vežbača i jedan profesor koji ih organizuje. To je prihvatljivo i po kvadraturi prostora, spravama za vežbanje i po kubikaži vazduha u prostoriji, kada su prozori zatvoreni.

Slika 11.

Studio raspolaže sa ozvučenjem koje je prihvatljivo za prostoriju te veličine. Tokom čitavog časa, vežba se uz prijatnu muziku. Svaki deo časa ima posebnu vrstu muzike uz koju se vežba.

U prvom delu časa, kada se rade programi vežbi oblikovanja (zagrevanje), vežba se uz dens muziku, uz koju može da se drži zadovoljavajući ritam.

Pri prelasku na drugi deo časa muzika se utišava, vežbači se raspoređuju za rad na spravama i sa tegovima, nakon toga se ponovo pušta laganija muzika, uglavnom pop muzika.

Pri prelasku na treći deo časa, kada se rade vežbe za trbušnu i leđnu muskulaturu, muzika se utiša, vežbači se obaveštavaju da se prelazi na sledeći deo časa, muzika se pojačava i nastavlja se uz istu muziku.

8

Za zadnji deo časa takođe postoji posebna muzika. Prilikom relaksa sluša se lagana opuštajuća muzika, uglavnom određeni instrumentali, izvođeni na klaviru ili nekom drugom instrumentu koji proizvodi opuštajuću muziku.

5. STRUČNI KADAR

5.1. SPORTSKI STRUČNI KADAR

Imajući u vidu da program koji se primenjuje u "Studiju No 1", podleže visokim kriterijumima i standardima struke, samim tim i ljudi koji sprovode program moraju biti stručno obučeni i odgovorni prema poslu koji obavljaju, to jest profesionalci, pa je i logično da instruktori koji rade u Studiju, budu ili studenti ili profesori fizičke kulture. Praksa je pokazala da i ljudima koji sprovode program, treba određeni vremenski period da "uđu" u program, nauče ga, shvate njegovu suštinu i počnu da ga primenjuju na pravi način. Najpoželjnije je da uz studiranje na fakultetu, studenti imaju i ovaj vid prakse, da vremenom ulaze u posao, da bi kao svršeni studenti, to jest profesori fizičke kulture, bili u stanju da i sami vode ovakvu vrstu posla.

Iz tog razloga za rukovođenje programom birani su pretežno studenti ili diplomirani profesori studija fizičke kulture. Pokazalo se da sam program, na neki način predstavlja i eliminacioni faktor pri izboru trenera, jer nisu svi bili u mogućnosti da savladaju sve programe. Nekada brzo dođe i do zasićenja, pa studenti ili čak savršeni profesori odustaju ili jednostavno ne mogu da se nađu u ovakvoj vrsti posla. U radu u Studiju bio je angažovan i veći broj diplomiranih stručnjaka iz oblasti fizičke kulture. Jedan broj njih je nastavio sa radom u školi ili sportu, a neki su nastavili samostalno da se bave fitnes programima. Trnutno u Studiju rade i usavršavaju se studenti Fakulteta za fizičku kulturu,četvoro njih, koji realizuju programe zajedno sa trenerima : dve studentkinje druge godine, jedna studentkinja treće i jedan apsolvent Fakulteta za fizičku kulturu. Uz profesora Draškovića, kao autora programa, radi se konstatno na što boljem prezentovanju fizičke kulture i obrazovanja. Pored profesora Veska Draškovića, tu je i dugogodišnji spoljni saradnik na programu aerobika, g-đica Maja Žeželj. U studiju se takođe obučavaju i dva studenta prve godine, koji u zavisnosti od njihovog angažovanja dobijaju svoj prostor u studiju.

Princip rada svih ljudi koji učestvuju u realizaciji programa je takav da slede stručne ljudi koji imaju duži "staž" u Studiju. To ujedno omogućava novim mladim ljudima da se na pravi način uvode u programe i ukazuje na moguće greške. U skladu sa tim postoji i hijerarhija, a samim tim i obaveze i odgovornost svakog pojedinca. Sve to formulisano je kroz pravilnik "Studija No 1":

Učenik: prisutan na času, aktivno učestvuje, prolazi kroz program kao i vežbači, posmatra rad trenera, dolazak više puta nedeljno.

Pomoćnik: prisustvuje času, pomaže profesoru pre časa u pripremanju sale, dočekivanju članova, i pomoć u toku časa vežbačima i profesoru; posle časa

9

pregleda dali je sala ostavljena u redu, osvežava salu mirisom. Pravilnikom je utvrđeno da se vežbačima persira, da se ne ulazi u polemike i rasprave, preporučuje se prijatan razgovor uz osmeh.

Demonstrator ( samotalni trener): poznavanje programa "Studija No 1", tačno izvođenje svih vežbi, moguđnost korigovanja vežbača, naglašavanje vašnih položaja tela u toku vežbanja.

Saradnik: potpuna organizacija programa i konverzacija, organizacija časa, samostalno vođenje programa "Studija No 1". Insisitirati na stručnosti profesora fizičke kulture.

Ovako postavljena načela omogućavaju studentima da u praksi adekvatno uđu u struku i na najbolji mogući način da se dođe do određenih saznanja i usavršavanja u struci i upućuje ih kako doći do nivoa saradnika.

Obaveze saradnika:

predstavljanje programa "Studija No 1" novim članovima, zakazivanje razgovora pre ulaska u salu na prvi čas, teoretsko objašnjavanje programa ( navesti da je čas vođen stručno, bez

improvizacija, navesti koliko traje adaptacija na program, specifičnost programa, a one koji su nekada trenirali ili išli na neku vrstu rekreacije, pitati za eventualne povrede, zdravstveno stanje; sugerisati da stranka postavlja pitanja i davati odgovore na ona pitanja za koja je saradnik kompetentan, skrenuti pažnju na opremu vežbača, napomenuti važnost kontinuiranog dolaženja na časove, mogućnost nadoknade izgubljenog časa u istoj nedelji, uz prethodnu najavu; posebno naglasitida je program testiran na Kliničkom centru u Beogradu, objasniti organizaciju časa i doziranje...)

posebnu pažnju treba obratiti na nove članove, prvih nekoliko časova staviti ih u prvi red, voditi računa o doziranju, korigovanju pokreta, disanju, pratiti ih prva dva meseca, objašnjavati i ispravljati dok ne prođu "školu rekreacije", to jest upoznaju fitnes program "Studija No 1".

Obraćati pažnju i obilaziti stare vežbače, po potrebi korigovati, posvetiti pažnju podjednako svim vežbačima, podstrekivati ih da osete i vide da ih pratimo u njihovom vežbanju i napredovanju, a ako imaju problema, obavezno ih saslušati.

10

Slika 12.

5.2. MEDICINSKI STRUČNI KADAR

Medicinski program prati stručni tim sastavljen od specijalista iz više oblasti medicine, koji vrše komjutersku analizu postignutih rezultata frekvence srca, potrošnje kiseonika u miru i naporu, elektrokardiogram, frekvenca disanja, minutna ventilacija, potrošnja kiseonika i proizvodnja ugljendioksida, takođe ulaze pol i starosna kategorija i omogućavaju korekciju i nadogradnju samog programa.

Saveti za ishranu – Melka Vesna, diplomirani nutricionista,Medicinski deo – dr. Vladimir Stjčić, Klinički centar Medicinskog fakulteta u

Beogradu, Laboratorija za ispitivanje disajne funkcije Instituta za plućne bolesti.

11

Slika 13.

Kratak prikaz rezultata testiranja vežbača pre početka rekreativnog programa i nakon tri meseca istog (parametri plućne funkcije, frekvenca srca i potrošnja kiseonika u mirovanju i naporu)

Ispitano je 200 zdravih osoba sa normalnim nalazima plućne funkcije. Ispitanici su bili ispitani na aero biciklu, po protokolu Svetske Zdravstvene organizacije – svaka dva minuta opterećenje je povećavano za po 25W do submaksimalne frekvence srca ili do nekog drugog limitirajućeg momenta. Tom prilikom je praćena frekvenca srca, elektro – kardiogram, frekvenca disanja, minutna ventilacija, potrošnja kiseonika i proizvodnja ugljendioksida. Izvršena je kompletna statička analiza dobijenih rezultata, a isti su grafički prezentirani.

Grafički prikaz prosečne frekvence srca pri rastućim opterećenjima

12

Ovaj grafikon predstavlja prosečne frekvence srca pri rastućim opterećenjima( vidi se da nema razlike)

I test – početnici

II test – iste osobe nakon tri meseca primene fitnes programa (rekreacije)

Frekvenca srca (HR) u opterecenju

Opterecenje u minutima

HRII

I

Grafički prikaz prosečne potrošnje kiseonika pri rastućem naporu

Grafički prikaz disajnog volumena

6. UPRAVLJANJE KLUBOM "STUDIO № 1"

Osnivač i vlasnik kluba "Studio № 1" je profesor Vesko Drašković, prvi privatni profesor fizičke kulture koji je otpočeo sa ovom vrstom deltanosti.

6.1. CIRRICULUM VITAE

Vesko DraškovićIgnjata Joba 7,11000 Beograd, SCGKućni telefon: 011 ⁄ 469 – 205Adresa posao: 011 ⁄ 2663 – 566Mobilni telefon: 063 ⁄ 360 – 277Lični podaci

Datum rođenja: 16. 08. 1959. Mesto rođenja: Kolašin, SRJ Državljanstvo: Jugoslovensko

13

Ovaj grafikon predstavlja prosečnu potrošnju kiseonika pri rastućem naporu. Ona je većanakon tri meseca rekreativnog vežbanja

I test – početnici

II test – iste osobe nakon tri meseca primene fitnes programa (rekreacije)

Ovaj grafikon predstavlja disajni volumen, koji je značajno veći kada je osoba trenirana

I test – početnici

II test – iste osobe nakon tri meseca primene fitnes programa (rekreacije)

Potrosnja kiseonika (VO2) u opterecenju

Opterecenje u minutima

Disajni volumen (TV) pri opterecenju

Opterecenje u minutima

VO2

TV

I

II

I

II

Bračni status: Oženjen

Visoko obrazovanje

2007. Doktorska teza 2006. Magistarske studije na BK Univerzitetu, Menadžment u sportu 1991. završene postiplomske studije 1983. diplomirao na Fakultetu za fizičku kulturu 1987, upisao Fakultet za Fizičku kulturu

Strani jezici Ruski jezik

Stručno i naučno – istraživačko iskustvo

Pionirski grad (pedagog organizator za programe dece iz predškolskih i školskih ustanova)

Osnovna škola "Bora Stanković" (profesor fizičke kulture) Obrazovni centar GSP Beograd (profesor fizičke kulture) Obrazovni centar u Lazarevcu (profesor fizičke kulture) Univerzitet u Beogradu (univerzitetska nastava)

Trener vaterpolo reprezentacije Jugoslavije, 1996. Trener vaterpolo kluba Partizan, 1996. – 1998.

prvi privatni studioza sport, rekreaciju i fizičku kulturu u SFRJ, Studio №1 (osnivač, autor programa i istraživanja). Radni naslov istraživačkog projekta Studija №1: "Primena programa opterećenja za kategoriju ljudi u urbanoj sredini sa ciljem podizanja fizičkog statusa na stepen zdravih ljudi" (savremene tehnologije fizičke kulture koje rešavaju praktične probleme savremenog čoveka i unapređuju teorijsku osnovu i naučnu doktrinu.

Glavne oblasti interesovanja

Doziranje i primena napora ( dozirano opterećenje) Vrhunski sport, sport i medicina, sportski i zdravstveni turizam,

sportsko novinarstvo, naučno – istraživački rad na polju rekreacije, fizičke kulture i sporta.

Publikacije

25 abstrakta na međunarodnim kongresima 2 abstrakta na domaćim kongresima

Članstvo u profesionalnim udruženjima

14

-Udruženje stručnjaka za rekreaciju Jugoslavije WLRA (Svetska organizacija za rekreaciju i slobodno vreme)

Organizator- Sportski turniri Studija №1- Teniski turniri Studija №1

Izvodi iz Radova priznatih na svetskim kongresima- Preko 30 radova iz različitih oblasti

7. FINANSIRANJE I MARKETING KLUBA "STUDIO №1"

"Studio № 1" je otvoren i počeo sa radom u oktobru 1987. godine, kao prvi privatni studio za sport, rekreaciju i fizičku kulturu kod nas. Studio je počeo da funkcioniše bez ikakve prethodne marketinške, propagandne i finansijske podrške.

Klub se u početku finansirao isključivo od članarina, a danas pored članarina postoje i prihodi od ugovora sklopljenih sa firmama za kolektivnu rekreaciju. Firme koje su obezbedile rekreaciju svojim radnicima su:

"Telekom Srbija" PTT Srbija EMS "Kontrola letenja".

Finansiranje kluba se sastoji i od individualnog članstva, koji otvaraju svoje mesečne, tromesečne i godišnje karte. U cilju što boljeg plasiranja struke na tržište na najbolji mogući način, pokreću se marketinške kampanje. Daje se mogućnost reklamiranja određenim firmama koje su spremne da sarađuju sa Studijom. Daju se ponude sponzorima, naročito kada se radi o turističkim programima, kroz razne vidove reklamiranja. I Studio takođe vrši sponzorstva raznih prigodnih priredbi, takmičenja sportskih ekipa, pojedinaca, i na taj način doprinosi njihovim rezultatima u samoj struci i poboljšanju proboja Studija na tržište, koje sve više ima potrebuza ovakvom vrstom "proizvoda" koju "Studio № 1" nudi na jedan pravi i profesionalan način.

8. PREDLOZI ZA UNAPREĐENJE RADA "STUDIJA № 1"

8.1. PREDLOZI ZA UNAPREĐENJE PROGRAMA

Kvalitet i naučno – istraživačka podloga samih programa je takva, da program podleže određenim standardima, znači da ima svoje opravdanje sa medicinsko – fiziološke strane. Da bi se moglo govoriti o unapređenju samih fitnes programa, bilo bi potrebno uraditi dodatna istraživanja ili nova testiranja, da bi se videlo koliko i da li ga je potrebno korigovati, dopuniti da bi se nešto značajnije menjalo.

15

Svaki instruktor programima koje izvodi daje svoj pečat (forma, način izvođenja vežbi, doziranje, animiranje vežbača, podstrek), pa svaki program, iako ima istu osnovu, u zavisnosti od

toga ko ga izvodi, izgleda drugačije. Na taj način se vežbačima daje mogućnost da u skladu sa svojim interesima, željama i mogućnostima izaberu instruktora sa kojim žele da rade.

Što se tiče dodatnih programa koji bi se mogli uvesti i na taj način obogatiti rad Studija, treba uzeti u obzir i okruženje u kojem se Studio nalazi (Banjčka šuma), tenis centar na Košutnjaku i mogučnosti koje on pruža, što će reći aktivno korišćenje prirode u programima Studija.

Organizacija raznih pešačkih tura u Košutnjačkoj šumi, organizovanje raznih izleta (sportski dan, sportski vikend) pri čemu bi svaki učesnik nosio sa sobom pedometar, da bi mogao da ima uvid u pređeni broj koraka i da li je ispunio predviđenu normu, tj. koliko je kilometara prepešačio, koliko koraka u minuti itd.

Eventualno uvođenje džoging programa u prirodi zahtevalo bi od pojedinca da ima sa sobom i aparate za merenje pulsa, koji bi omogućavali samodoziranje učesniku na osnovu realnih pokazatelja (davati instrukcije kako koristiti dotični aparat, u kojoj zoni održavati puls, vreme za koje treba pretrčati određeno rastojanje i slično).

Nabavka novih trenažera i bicikl ergonometara, mehanizama koji simuliraju određenu radnu aktivnost sa pokazateljima određenih fizioloških parametara, radi boljeg uvida u opterećenje organizma, daljeg istraživanja organizma u naporu i novih testiranja. U daljem radu razmišljati i o ostvarenju saradnje sa SRC Banjica i Studija po pitanju korišćenja bazena i saune u rekreativne svrhe za članove studija. Isto tako bilo bi korisno uključiti u rad i stručnjake za fizikalnu terapiju.

8.2. PREDLOZI ZA UNAPREĐENJE PROSTORNO – TEHNIČKIH USLOVA

Što se tiče predloga za unapređenje rada "Studija № 1", možda bi najviše moglo da se uradi na poboljšanju prostorno – tehničkih uslova u Studiju. Mora se uzeti u obzir da bi unapređenje prostora (sale, svlačionica, kupatila itd.), zahtevalo dodatna finansijska ulaganja, što bi se verovatno odrazilo na povećanje članarina koje plaćaju vežbači, zato će ovi predlozi morati da sačekaju neka bolja vremena.

Sala

Rešenje podloge na kojoj se vežba (betonska podloga prekrivena sa dva sloja itisona) i nije baš najsrećnije rešenje. Teže je za održavanje (skuplja dosta prašine), a i slaba je amortizacija prilikom skokova. U tom pogledu bolji bi bio parket, brodski pod, neka vrsta sintetičkog materijala ili jača gumirana podloga.

Poboljšati ventilaciju određenim klima uređajima ( u zimskim mesecima provetravanje prostorije preko prozora je otežano zbog vremenskih uslova).

16

Raspored sprava trebalo bi da bude takav, da zauzima što manje prostora, a rekvizite i sprave staviti po stranicama gde se određene vežbe rade, tj. napraviti kružni raspored sprava, da se nalaze što bliže zidovima (po strani). Na taj način oslobodio bi se prostoza nesmetano vežbanje većeg broja vežbača.

Sanitarni čvor

U kupatilu osposobiti bar još dva tuša (pošto postoji problem sa pritiskom vode, tek po njegovom otklanjanju se može pristupiti sprovođenju predloga). Idealno bi bilo ubaciti mini – saunu za dvoje – troje ljudi. U toalet ubaciti WC šolju, što zahteva pojačano održavanje higijene, ali je i više u skladu sa današnjim standardom.

Svlačionice

Za ovakvu vrstu prostora, one su trenutno dosta solidno rešene. Eventualno promeniti podnu podlogu, koja je kao i u sali od itisona, u neku drugu. U obzir dolaze pločice ili plastificirani pod, parket ili slični materijali koji bili ekonomičniji i lakši za održavanje. Potrebno je ubaciti i čiviluke u dva nivoa.

Ulazna prostorija

I ovde treba rešiti pitanje poda. Granitura koja se tu nalazi zameniti novim, modernim nameštajem, koji će "osvežiti" prostoriju. Taj nameštaj bi trebalo da bude lakši, da bi se po potrebi mogao skloniti. Na taj način dobijamo prostor za održavanje koktela, većih okupljanja i sličnih manifestacija.

Prostor ispred Studija prekriti prikladnom tendom.

U nekoj daljoj perspektivi studija je i pravljenje letnje bašte.

8.3. PREDLOZI ZA UNAPREĐENJE RADA KADROVA

U perspektivi rada Studija sve više pažnje se poklanja mladim kadrovima, studentima, pa je pokrenut i program stipendiranja studenata koji su voljni da se bave ovim poslom. U tom pogledu ide se na stipendiranje od prve godine studija, gde stipendisti pored studiranja imaju i praktično usavršavanje u Studiju. Tako Studio već ima dvoje stipendista studenata (jedan je završni student prve, a drugi je završni student druge godine). U planu je stipendiranje još dva studenta prve i druge godine studija, koji bi se istovremeno angažovali i uključivali u naučno – istraživačke radove, kojima se studije bave.

8.4. PROPAGANDA

Po zvaničnoj definiciji: "Propaganda fizičke kulture je svesno, smišljeno i sistematsko uticanje na svest čoveka ili grupe ljudi, s ciljem da ih navede na to da se odluče, prihvate i u svoje ideje ili motive onoga ko propagandu sprovodi, te da deluje u sjkladu s time".

17

Sredstva kojima se služi propaganda fizičke kulture su: radio, televizija, film, štampa, vrhunski sport, kadrovske škole, objekti za fizičku kulturu, sajmovi, izložbe, plakati, i slično.

Radi što boljeg afirmisanja programa i strukture uopšte, Studio je ostvario saradnju sa radio stanicom "Golf", koja je dosta slušana u Beogradu, preko određenih emisija u kojima je govoreno o fizičkoj kulturi. Afirmisani su i programi Studija o kojima su govorili profesor Drašković i određeni saradnici Studija, koji su gostovaliu emisijama u vremenu koje je bilo posvećeno Studiju. Članci u kojima je pisano o programima Studija, štampani su uraznim časopisima. O Studiju i programima koji se u njemu rade govorilo se i na tribinama koje su organizovane u okviru turističkih programa koji su rađeni. Tako je pružena mogućnost prvenstveno Beograđanima, a onda i ostalim građanima da se upoznaju sa onim čime se Studio bavi.

Međutim, što se tiče dolaska klijentele, i dalje je osnovni način "sistem preporuke". To znači da ljudi koji su zadovoljni ovakvim programima i ovom vrstom rada dovode svoje prijatelje, rođake i stvaraju tako reći "porodičnu atmosferu" (za članove koji dolaze preko firmi omogućeno je i članovima njihovih porodica da koriste usluge Studija).

9. ZAKLJUČAK

Poslednjih godina postoji sve veća, izraženija potreba i interesovanje građana za bavljenje sportsko – rekreativnim aktivnostima. Postojeći objekti sa kapacitetima i programima rada ne mogu da zadovolje sve potrebe građana. Samim tim, privatna inicijativa uzima sve više maha u ovoj oblasti i postaje veoma značajan faktor zbog povećane fleksibilnosti u formiranju programa, mogućnosti individualnog pristupa korisnicima, kao i zbog mogućnosti korišćenja manjih ili adaptiranih prostora za svoje potrebe.

"Studio № 1" se bori da u takvim uslovima korisnicima svojih usluga pruži maksimum i izađe u susret što se tiče nekih dodatnih angažovanja i proširi svoje programe po potrebi. Svojim dugogodišnjim plodotvornim radom, Studio je dokazao svrhu svoga postojanja u poboljšanju fizičkog statusa grada Beograda ( kroz Studio je do sada prošlo preko 20.000 ljudi vežbača ) i daje svoj doprinos u struci na najbolji mogući način, kroz usavršavanje mladih kadrova u neposrednoj praksi.

Kao što ništa nije konačno, tako i ovaj rad ne može predstavljati kompletan opis mogućnosti i sve programe koji se dešavaju u Studiju. On daje jedan presek i primer kako stručni ljudi treba da se postave prema struci, u pružanju usluga ovakve vrste, u kom pravcu bi trebalo da se orjentišu ljudi iz sportske struke, da na stručan načinobavljaju svoj posao i daju svoj maksimum u zaštiti struke i njenog pravog prezentovanja javnosti.

Jedan fitnes centar, koji pretenduje da bude vrhunskog kvaliteta, što se tiče programa, ne može samovoljno improvizovati rad, već mora sarađivati sa ljudima iz sveta medicine i ostalih oblasti ljudskih delatnosti, koje doprinose boljem životu naših sugrađana, da bi ti programi i dobili svoje opravdanje u praksi. Sve to zahteva permanentno usavršavanje, jedan veliki rad, disciplinu i odricanje.

18

LITERATURA

1. V. Drašković : Sinopsis za knjigu "Telo je hram duše"

2. V. Drašković : Brošura "Kontrolisana rekreacija – put do zdravlja"

3. V. Drašković: "Pravilnik o radu Studija № 1"

4. Dž. Fonda : "Moj način"

5. B. Milosavljević :" Prostorni uslovi i realizacija programa rekreacije građana Beograda u privatnim institucijama opštine Čukarica" (diplomski rad, Beograd 1992.)

6. D. Perić:" Operaciona istraživanja u fizičkoj kulturi I", Beograd 1994.

7. Propaganda fizičke kulture u Jugoslaviji – NIP Partizan, Beograd 1992.

8. M. Radisavljević :" Korektivna gimnastika sa osnovama kinezi terapije", Beograd 1992.

9. LJ. Stokić:" Rekreacija u SRC Tašmajdan – Beograd", ( diplomski rad, Beograd 1992.).

19