Sezona 08/09

Laza LazareviÊ

©VABICAPremijera 15. marta u 20.30 Ëasova na sceni Teatra „Bojan Stupica„

2

Laza LazareviÊ

©VABICA

Dramatizacija i reæija

ScenografijaKostimografija

KompozitorScenski govor

Saradnik za ruski jezikAsistent kostimografa

Organizator

MiπaAna

KlaraEvicaMaksKoya

Dizajn svetla:

Ton majstor:Video:

Sufler:Inspicijent:

Ana –oreviÊ

Vesna ©trbac Lana CvijanoviÊ Awa –oreviÊYiyana MrkiÊ-PopoviÊ Ana ∆urËin Nataπa Plum (Natascha Plum)Vladimir PeriπiÊ

Radovan VujoviÊ Marija VickoviÊ Bojana MayeviÊMilena VasiÊ Nebojπa MilovanoviÊBojan Lazarov Svetislav CaliÊZlatko LegiwIgor BoπkoviÊ

Nina OdaloviÊIvan JanketiÊ

Premijera 15. marta u 20.30 Ëasova na sceni Teatra „Bojan Stupica„.Predstava traje oko 1h 40' i nema pauzu.

LICA

3

Sadræaj

DRUGA POLOVINA XIX VEKA I LAZA LAZAREVI∆

Priredila Jelena KovaËeviÊ

Aleksandar JerkovSUSRET SA SOBOM U ©VABICI

Jelena KovaËeviÊIRONIJA I POETSKO U ©VABICI

LAZE LAZAREVI∆A

Predrag J. MarkoviÊNEMCI I SRBI - DODIRI I UTICAJI

©VABICAIntervju sa rediteykom Anom –oreviÊ

vodila Marina MilivojeviÊ-Maarev

BIOGRAFIJE

Summary

Beleπka

5

11

20

29

32

35

38

41

4

5

1851. U 1. maja u ©apcu se rodio Laza LazareviÊ, sin trgovca Kuzmana i Jelke, kujunqijske kÊeri. Na Cetiwu 19. oktobra, satrven tuberkulozom, umro je Petar II PetroviÊ Wegoπ (ro. 1813). U govoru pred francuskim parlamentom Viktor Igo je upotrebio frazu Ujediwene dræave Evrope. Fotografije se prave sve ËeπÊe i Ëuvaju se u posebnim albumima.Otvorena je Velika izloæba svetskih dostignuÊa u Londonu.

1853. Krimski rat izmeu Rusije i Turske, na Ëijoj strani su Engleska, Francuska i Sardinija. Puπtena je u rad topolivnica u Kragujevcu.Osnovano je Beogradsko pevaËko druπtvo.Jovan Sterija PopoviÊ piπe komediju Beograd nekad i sad.

1854. Kroz Beogad prolazi posledwi karavan kamila s robom iz turskih krajeva. Posle guπewa Maarske revolucije iz 1848, u celoj zemyi uvodi se nemaËki kao sluæbeni jezik u sve sluæbe i sredwe πkole.

1855. Uspostavyena je prva telegrafska veza - razmeweni su telegrami izmeu Beograda i Aleksinca.

DRUGA POLOVINA XIX VEKA I LAZA LAZAREVI∆ Priredila Jelena KovaËeviÊ

6

1856. Na Pariskom kongresu po zavrπetku Krimskog rata, promewen je meunarodni poloæaj Srbije: ruski protektorat zamewen je garancijom svih velikih sila, a zabrawen je prolazak svake tue pa i turske vojske kroz kneæevinu. Na Dunavu su uvedena meunarodna pravila reËnog saobraÊaja. Umro je Jovan Sterija PopoviÊ.

1857. Laza polazi u osnovnu πkolu u ©apcu. U celoj Srbiji ima 343 osnovne πkole, a dve treÊine opπtina nemaju ni jednu πkolu. Slikar Stevan TodoroviÊ vraÊa se u Srbiju posle πkolovawa u Minhenu i BeËu. Trudi se da edukovawem mladih podstakne bræe „hvatawe koraka sa Evropom„.

1858. 8. oktobra donet je Zakon o Narodnoj skupπtini. Posle desetak dana veÊawa, Svetoandrejska skupπtina 12. decembra donosi odluku po kojoj knez Aleksandar KaraoreviÊ mora da abdicira.

1859. Po pozivu Skupπtine na Ëelo dræave po drugi put dolazi knez Miloπ ObrenoviÊ (vlada do smrti 1860). Rat Pijemonta protiv Austrije. U bitkama kod Maente i Solferina Italijani stiËu prednost i moguÊnost da se ujedine. Borbe za ujediwewe Italije pomno se prate u Srbiji. U Beogradu se naplaÊuje kaldrmina za koriπÊewe kaldrmisanog puta.

1860. Po drugi put srpsku kneæevinu vodi knez Mihailo ObrenoviÊ (do smrti u atentatu, 1868). Formirana je æandarmerija. Na centralnom trgu u Beogradu podignuta je Terazijska Ëesma, projekt Franca Lorana. Osnovano Srpsko narodno pozoriπte u Novom Sadu. Voa italijanskih dobrovoyaca –uzepe Garibaldi oslobaa Siciliju i Napuy.

1861. Carska Rusija ukida kmetstvo. U Americi poËeo veliki graanski rat Severa i Juga koji Êe zavrπiti 1865, kada je ukinuto i ropstvo. Laza je zavrπio osnovnu πkolu i upisuje se u I razred ©abaËke gimnazije. U Beogardu se odræavaju prvi balovi. Aleksandar Greem Bel patentira telefon.

7

1862. HercegovaËki ustanak protiv turske vlasti. Rawavawe deËaka Save na »ukur-Ëesmi 3. juna i bombardovawe Beograda direktan su povod za poËetak oslobaawa srpskih gradova od turske vojske. Osnovana je Dræavna hipotekarna banka u Srbiji. Uspostavyena je telegrafska veza Beograda i BeËa.

1863. Licej prerasta u Veliku πkolu. Formirani su Filozofski, Pravni i TehniËki fakultet.

1864. U BeËu je umro Vuk StefanoviÊ KaraqiÊ. Matica srpska seli se iz Peπte u Novi Sad. Zmajeva zbirka pesama –uliÊi. Osnovana je Prva internacionala.

1865. Po zavrπenoj gimnaziji, Laza se upisuje u viπu gimnaziju u Beogradu. SveËana proslava 50-godiπwice Drugog srpskog ustanka. Svim preæivelim ustanicima knez Mihailo uruËuje Takovski krst, odlivak od prvog topa kneza Miloπa iz 1815. Objavyena Srbska flora Josifa PanËiÊa.

1866. Po nareewu kneza Mihaila 19. maja je sruπena Stambol-kapija. U Novom Sadu je osnovana Ujediwena omladina srpska. Wen glavni ciy je nacionalno ujediwewe. Austrija je poraæena u bici kod Sadove u Austrijsko-pruskom ratu. F.M. Dostojevski objavyuje roman ZloËin i kazna.

1867. Formirawe Austro-Ugarske dvojne monarhije. Primopredaja kyuËeva Beograda prema sultanovom fermanu. Turci odlaze Dunavom put Vidina. Turski odredi napuπtaju i druge srpske gradove.Laza LazareviÊ se upisuje na Pravni odsek Velike πkole u Beogradu. Kolege ga biraju za sekretara studentskog udruæewa „Pobratimstvo”. Objavyena Istorija srpske kwiæevnosti Stojana NovakoviÊa. Prvo izdawe Marksovog Kapitala.

1868. Ubistvo kneza Mihaila ObrenoviÊa iz zasede u Koπutwaku. Srbiju vodi Namesniπvo, poπto je Mihailov naslednik, roak Milan ObrenoviÊ maloletan i u to vreme na πkolovawu u Parizu. U oktobru je otvoreno Narodno pozoriπte u Beogradu, projekt Aleksandra Bugarskog.

1869. Donet je NamesniËki Ustav. Otvoren je Suecki kanal. Uspostavyena je parobrodska veza BeË-Peπta-Beograd. Osnovana je Srpska banka.

8

1870-1871.

Vodi se Prusko-francuski rat, koji Êe dovesti do ujediwewa NemaËke. Pruska aneksira Alzas i Loren, rudarske oblasti bogate gvoæem. Pariska komuna; i wen slom. Yuba NenadoviÊ putuje po NemaËkoj i wenim bawama.

1871. Proglaπeno je NemaËko carstvo. Kancelar Bizmark vodi „rat„ protiv katolika u novoj proπirenoj dræavi, opisan kao „kulturnkampf„. Ujediwewe Italije. Svetozar MarkoviÊ pokreÊe Radenik, prvi socijalistiËki list na Balkanu.Laza dobija stipendiju srpske vlade za studij medicine u Parizu. Prestaje da deluje Ujediwena omladina srpska. Izbija studentski πtrajk u kome i Laza uËestvuje; zbog toga gubi status vladinog stipendiste. U junu Laza zavrπava prava i dobija radno mesto u Ministarstvu prosvete kao praktikant.

1872. Odobrena mu je stipendija srpske vlade za studij medicine, ovaj put u Berlinu. Knez Milan stupa na srpski presto. Svetozar MarkoviÊ objavyuje delo Srbija na Istoku. Osnovano je Srpsko lekarsko druπtvo.

1873. Industrijalac –ore Vajfert gradi prvu srpsku parnu pivaru u TopËideru.

1874. Objavyena su Pisma iz NemaËke Yube NenadoviÊa.

1875. Knez Milan iznenada putuje u BeË i prosi Nataliju Petrovnu Keπko, poreklom iz Vlaπke, koja pristaje da se uda. Nevesiwska puπka prerasta u opπti Bosansko-hercegovaËki ustanak protiv turske vlasti. Objavyena su prva poglavya romana Ana Karewina Lava Tolstoja. Rodila se srpska matematiËarka Mileva MariÊ, prva supruga Alberta Ajnπtajna.

1876. Uroπ PrediÊ upisuje UmetniËku akademiju u BeËu. Srbija i Crna Gora objavyuju rat za nezavisnost protiv turske vlasti koji Êe biti zavrπen 1878. Laza uËestvuje kao lekarski pomoÊnik.

1877. Ilija MilosavyeviÊ Kolarac ostavya zaduæbine: Kwiæevni fond i Fond za podizawe srpskog univerziteta. Edison patentira fonograf, tj. gramofon.

10

1878. Berlinski kongres, sazvan da bi se revidirao Sanstefanski ugovor, bitno Êe odrediti sudbinu Balkana. Glavnu reË vodi nemaËki kancelar Bizmark. Premda Srbija i Crna Gora dobijaju nezavisnost, znatno jaËa poloæaj Austro-Ugarske na Balkanu. Srbija pristupa „Latinskoj uniji” koja utvruje nov meunarodni paritet novca u Evropi. Laza se vraÊa u Berlin da zavrπi studije. Dva neuspela pokuπaja atentata na nemaËkog cara Vilhema I. Bizmark uvodi zakon protiv socijalista.

1879. Sklopyen je dvojni savez Austro-Ugarske i NemaËke. Laza postaje lekar Beogradskog okruga.Objavyuje svoju prvu pripovetku u Srpskoj zori, Prvi put s ocem na jutrewe.

1880. Prvo elektriËno svetlo u Beogradu - u baπti kafane „Hamburg” na uglu danaπwih ulica Kneza Miloπa i Masarikove. U BeËu je sklopyena ÆelezniËka konvencija izmeu austrougarske i srpske strane, Ëime je poËela gradwa æeleznice kroz Srbiju. Laza po prvi put daje medicinski opis bola u kuku usled istezawa iπijaldikusa, koji se po wemu zove LazareviÊev znak. (Drugi podrobniji opis objaviÊe 1884).

1881. Smrt ruskog pisca F.M. Dostojevskog. Ubijen je ruski car Aleksandar II. Laza se æeni Poleksijom, kÊerkom Nikole HristiÊa, ministra i predsednika srpske vlade. Postaje primarijus Opπte dræavne bolnice u Beogradu. Objavljuje pripovetke Na bunaru i Verter u listu Otaqbina.Osnovane su prve politiËke stranke u Srbiji, Narodna radikalna stranka i Liberalna stranka. Osnovano Uruæewe novinara Srbije.

1882. 22. februara Srbija postaje Krayevina, a knez Milan proglaπen je za kraya. 23. oktobra Jelena-Ilka MakoviÊ, udovica streyanog pukovnika Jevrema MarkoviÊa, pokuπala je atentat na kraya Milana u Sabornoj crkvi. Ona i wena sauËesnica Jelena-Lena KniÊanin skonËale su u zatvoru pod nerazjaπwenim okolnostima. Otkriven je spomenik knezu Mihailu ObrenoviÊu na Pozoriπnom trgu. U Srbiji je uvedeno obavezno osnovno πkolovawe. Laza objavyuje u Otaqbini - Sve Êe to narod pozlatiti. NemaËka, Austro-Ugarska i Italija sklapaju Trojni savez.

21

Jelena KovaËeviÊ

IRONIJA I POETSKO U ©VABICI LAZE LAZAREVI∆A

Kada je povodom smrti Laze K. LazareviÊa izaπao u Glasu Crnogoraca 1891. nekro-log Laze KostiÊa, pokrenuto je jedno novo pitawe o LazareviÊevim pripovetkama. KostiÊ kazuje slikovito: „Mislim da Êete me najboye razumjeti kad reËem da je pokoj-nik bio sasvim podoban da sastavi Turgeweva sa Gogoyem: Turgewev postavyen Gogoyem, kao πto reku Francuzi.” (L. KostiÊ, p.196). KostiÊ, zapravo, uzima dva velikana ruske kwiæevnosti kao dva vida narativne into-nacije, pronalazeÊi u naπem pripovedaËu i poetsko i ironiju u osnovi pripovedawa. SliËno Êe zapaziti i Milan Kaπanin u stu-diji Svetlost u pripoveci kad kaæe: „Da bi prikrio svoju emotivnost, on u uzbudyivim trenucima zna preÊi u humor, πto nije bez opasnosti po atmosferu priËe” (Kaπanin, p.521). Priroda ovoga spoja prema Lazi KostiÊu, leæi u „velikoj primami kontra-sta, πto Êe zanijeti svakog pravog umjetni-ka” (op.cit., p.198). Da LazareviÊevo delo nije

samo proæeto poetskim, nastalo pod utica-jem Turgeweva,1 veÊ i da je na viπe mesta ironiËno, primeÊuje i Dimitrije VuËenov i to kao prelazak iz „strahovite ozbiynosti” u vedrinu i „prefiwenu ironiju” (VuËenov, p.110-111). Na drugom mestu, povodom pripo-vetke Vetar, dodaje: „nailazimo na iskriËa-va mesta piπËeve ironiËnosti πto se ne bi nikako oËekivalo”.

LazareviÊev ton pripovedawa oscilira, πto je u nesaglasju s prirodom ironije. Iro-nija, kao podrivawe smisla iskazanog, da bi mogla da se razume, moæe se primeniti samo onde gde je onaj ko je prima, pripremyen da Ëuje suprotnost. U pripovetkama Laze LazareviÊa, pojava ironije u okviru ili neposredno iza poetskog, izaziva pitawe o razumevawu smisla ironije, o trajawu poet-skog efekta, kao i o prirodi tog novog odno-sa, ironije i poetskog.

1 Upor. Turgewevyevu novelu Faust.

29

Predrag J. MarkoviÊ

NEMCI I SRBI - DODIRI I UTICAJI

Nemci su onaj zapadni narod sa kojim su Srbi bili u najdubyem dodiru, na svaki moguÊi, dobar ili loπ, naËin na koji se dva naroda mogu susresti. Osim toga, za razliku od, na primer, Britanaca, ili Francuza, kontakti sa Nemcima su mnogo ravnomernije rasporeeni po oblastima druπtvenog æivota, kao i po druπtvenim slojevima. Ni sa jednim zapadnim naro-dom Srbi nisu duæe, ËeπÊe i inteziv-nije dolazili u kontakt. Odnosi izmeu Srba i Nemaca obuhvataju spektar svih moguÊih modaliteta u odnosima dva na-roda. Ovi narodi su æiveli i kao susedi, i kao mawine u dræavi onog drugog naro-da, upoznavali su se i preko migracije i preko obrazovawa, i preko kulturnih uticaja, i preko privrede i tehnologije, a i ratovali su viπe puta. Ono πto je

vrlo zanimyivo i πto razlikuje odnose Nemaca i Srba od odnosa ostalih zapad-nih naroda je Ëiwenica da su se nemaËki uticaji prodirali u srpsko druπtvo mnogo dubye od uticaja ostalih zapad-nih naroda (πto, uostalom, verovatno vaæi i za ostale susede Nemaca). Tran-sfer raznih ideja i prakse nemaËkog porekla na elitu, moæe se porediti sa uticajem ostalih zapadnih naroda, ali je uticaj Nemaca i NemaËke na πiroke slojeve stanovniπtva bez premca. Ne samo πto je tehniËki vokabular impre-gniran nemaËkim uticajama joπ od 19. veka, veÊ se on snaæno oseÊa i u poyo-privrednoj terminologiji, kulinarstvu, upotrebi zanatlijskih termina, sve do elitnih oblasti kulture i velikih po-slova. NemaËki uticaj proæima sve sfe-

40

Specijalno za ovaj program dr Aleksandar Jerkov napisao je Ëlanak Susret sa sobom u ©vabici, a dr Predrag MarkoviÊ Nemci i Srbi - dodiri i uticaji.

U pripremi programa koriπtena je sledeÊa literatura:

- „Laza K. LazareviÊ. Celokupna dela”, sv. I, priredili Vladan NediÊ i Branimir ÆivojinoviÊ, SANU, KritiËka izda wa srpskih pisaca, III, Beograd, 1986.- Maks Blek „U Ëemu je misterija metafore”, III program RTB, Beograd, 1982, br. 53- Dimitrije VuËenov Pripovetke Laze LazareviÊa, Zavod za izdavawe uqbenika i nastavnih sredstava, Beograd, 1986.- Milan Kaπanin „Sudbine i yudi, 7. Svetlost u pripoveci”, Letopis Matice srpske, Novi Sad, 1966, god.142, kw.397, sv.6 - Radivoje KonstantinoviÊ „Laza LazareviÊ, pesnik snova i duænosti”, Predgovor za Pripovetke, Laza LazareviÊ, Prosveta, Beograd, 1963.- Laza KostiÊ „Laza K. LazareviÊ” (nekrolog), Odabrana dela, I, bibl. Srpska kwiæevnost u sto kwiga, MS-SKZ, Novi Sad-Beograd, 1972. - D.C. Muecke Irony, Methuen & Co Ltd, London, 1978- Milorad NajdanoviÊ, Seoska realistiËka pripovetka u srpskoj kwiæevnosti XIX veka, Zavod za izdavawe uqbenika SR Srbije, Beograd, 1968.- Janusz Stawinsky „O opisu”, Republika, Zagreb, 1984, XL, sv.6- Dragan StojanoviÊ Ironija i znaËewe, bibl. TumaËewe kwiæevnosti, Zavod za uqbenike i nastavna sredstva, Beo grad, 1984. - Fridirih Hegel Istorija filozofije, kw. II i III, Kultura, Beograd, 1964.

Zahvayujemo Narodnom muzeju Vayevo, direktoru Vladimiru Krivoπejevu, kustosima Dragani LazareviÊ i Marini MarkoviÊ na pomoÊi u pronalaæewu prizora Vayeva druge polovine XIX veka i na ustupyenim razglednicama iz muzejske zbirke.

Prevod sa srpskog na engleski jezik za stranicu Summary: Marija StojanoviÊ.

Fotografije sa proba za predstavu ©vabica: Ema Sabo. Dizajn plakata i korica za programa: Igor MilovanoviÊ.Dizajn programa: Ivan MutavqiÊ.

Beleπka o programu

CIP – Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд

821 . 163 . 41 - 2 : 792 . 091821 . 163 . 41 . 09 - 2 Лазаревић Л.

ЛАЗА Лазаревић: Швабица : [премијера 15. марта у 20.30 часова на сцени Театра „Бојан Ступица“] : сезона 08/09 / [програм приредилиЈелена Ковачевић, Марина Миливојевић-Мађарев и Горчин Стојановић] . – Београд : Југословенско драмско позориште, 2009 (Београд : ДМД) . - 42стр. : илустр. : 21 x 20 cm

Део текста упоредо на срп. и енгл. језику. - Тираж 1.000. – Биографије: стр. 35-37. -Белешка о програму: стр. 40.

ISBN 978-86-80513-40-9а) Лазаревић, Лаза (1851-1890) – „Швабица“- Сценско извођењеCOBISS. SR-ID 156604172

Jugoslovensko Dramsko PozoriπteKraya Milana 50

11000 Beograd

UpravnikBranko CvejiÊ

UmetniËki direktorGorËin StojanoviÊ

Program prirediliJelena KovaËeviÊ,

Marina MilivojeviÊ-Maarevi GorËin StojanoviÊ

www.jdp.co.rsTelefoni blagajne 2644 447 i 3061 957

©tampaDMD

Tiraæ 1000