SF Vektor 01

7/30/2019 SF Vektor 01

1/84

7/30/2019 SF Vektor 01

2/84

2

7/30/2019 SF Vektor 01

3/84

3

Fanzin SF Team-a www.sftim.com SF Vektor Broj 1 Jan. 2007.

SADRAJ

Uvodna re (Eder71) ............................................................................... 4Ustav SF tima (Kuli) ................................................................................. 5

Zanimljiva nauka

Automobili u SF-u (Garwor) ....................................................................... 6

Fermijev paradoks (Ender71) ..................................................................... 9

Klut-Nikols-ova SF enciklopedija u nastavcima

SF Enciklopedija (Kuli) ............................................................................. 22

Autori biografije, bibliografije

Edgar Alan Po (Kuli) ................................................................................ 26Kim Njumen (Ender71) ............................................................................ 31

Prie

Gavran, Anabel Li Edgar Alan (pripremio Kuli) ......................................... 36Ko se usudi, pobeuje Kim Njumen (prevod Ender71) .............................. 40Obalski grad Kim Njumen (prevod Ender71) ............................................ 49Pad Trantora Hari Turtldov (prevod Ender71) .......................................... 53Postoji plima Lari Niven (prevod MasterYoda) .......................................... 64Strunjak Robert ekli (priredio Ender71) ............................................... 73

Urednik prvog broja: Ender71Priloge pripremili: Ender71, Kuli, MasterYoda, GarworPrevod: Ender71, Master YodaTehnika priprema e-zina: Dan555Tehnika priprema i oprema PDF izdanja: MasterYodaPodrka: SF team & SF friend.Izlazi dvomjeseno (nadamo se)

Ovaj fanzin i prilozi u njemu mogu se slobodno dalje distribuirati, ali obavezno naznaite

da je SF tim autor i dodajte link ka naem sajtu www.sftim.com .Nije dozvoljena bilo kakva prodaja ovog fanzina niti prisvajanje autorstva.

7/30/2019 SF Vektor 01

4/84

4


UVODNA RE

SF tim vam eli dobrodolicu u prvi broj elektronskog asopisa posveenog umetnosti naune i epskefantastike i horora.

SF-tim je neformalno udruenje entuzijasta o ijoj istoriji moete proitati na http://sftim.com/sajt

Ovaj pilot-broj asopisa se za sada nalazi na Portalu SF-tima, nadamo se da e, ukoliko bude dovoljnointeresovanja za ovaj na amaterski poduhvat, naredni brojevi biti u formatima zgodnijim za pregled i itanje.

U ovom broju nai ete niz priloga od lanova SF tima.

Umesto predgovora u prvom broju moete proitati "Ustav" SF-tima. Poto je to popularna tema sada, reili

smo da ni mi ne budemo nita gori od drugih.

U KNJIEVNOST-i predstavljena su dva autora: Edgar Alan Po, po mnogo emu otac anra fantastike, iKim Njumen, moderni autor iji se radovi kao i Poovi nalaze na granici izmeu naune fantastike i horora.

"Automobili u naunoj fantastici" razmatra nae omiljene etvorotokae u kontekstu naune fantastike.

"Fermijev paradoks" odnosi se na klasinu temu naune fantastike, vanzemaljsku inteligenciju.

Udarni deo magazina su ,naravno, prie i u ovom prvom broju moi ete da uivate u:

-

dve prie Kim Njumena, prvi put prevedene na srpski jezik;

- poemama "Gavran'' i "Anabel Li" Edgara Alana Poa, starom, ali uvek aktuelnom remek - delu;- prii ''Pad Trantora'' Hari Turtldova, takodje prvi put na srpskom jeziku, smetenoj u univerzum

Zadubine i Carstva Asimova;

- ''Postoji plima'' , pria Lari Nivena, sa Luisom Vuom u glavnoj ulozi.- "Strunjak" Roberta eklija.

Za kraj, poslastica za sve ljubitelje naune fantastike, prvi nastavak Enciklopedije Naune Fantastike DonKluta i Pitera Nikolsa, koja e biti prezentovana u nastavcima u onoj meri u kojoj nam mogunosti to bududozvoljavale.

Poto je ovo ipak samo amaterski poduhvat izvinjavamo se za sve greke koje su nam eventualno promakle, akoje se profesionalnim izdavaima ne bi desile.

Upuujemo poziv svim ljubiteljima fantastike kojima se ovaj na poduhvat dopadne da nam se pridrue utome svojim prilozima i originalnim,prevedenim ili skeniranim priama i tekstovima.

Pored toga, moete uestvovati i u zabavnom kvizu na temu fantastike koji SF-tim organizuje,Neverending SF, F & H kviz na Krstarici, jedinstven poduhvat na internetu koji se sada, u vreme izlaska ovogfanzina stigao do 1000-tog pitanja.

Veliki pozdrav od SF-tima i Neka sila bude sa vama !

Priredio Ender71

7/30/2019 SF Vektor 01

5/84

5


USTAV SCIENCE FICTION TEAM-a

lan 1.Science fiction team (u daljem tekstu SF team) je drava svih njegovih lanova, prijatelja i italaca bez obzira

na tematsku pripadnost (epska, hard-core, horor), vrstu umetnosti (knjievnost, film) i nivo SF obrazovanja.

lan 2.SF team je utemeljen na gikovskim vrednostima i pravima svakog njegovog lana, ali se uprava kao vrhovnotelo ne bira demokratskim putem, ve je ona bila, jeste i bie veno iva vatra koja se s merom pali i s meromgasi dokle god je ovog foruma.

lan 3.Shodno lanu 1. i posebno lanu 2., kao dravni simboli odreuju se: logotpi SF team kao na avataru svakoglana vrhovnog tela, logotip SF Friend na avataru svakog prijatelja.

SF tim ima svoju himnu, utvrenu Zakonom o Himni.Auto oznaka je SF.

lan 4.Kao glavni grad drave proglaava se forum SF team-a ( www.sftim.com/forum.php).Deo dravnih institucija preselie se na portal SF tima (www.sftim.com/portal.php ).

lan 5.Svaki graanin drave SF team-a duan je da plati meseni PDV na forumu u vidu to vie konstruktivnihpostova ili porez na luksuz u vidu lanaka za e-magazin SF Vektor iji je osniva SF team.

lan 6.SF team se sastoji od autonomne pokrajine knjievnost i film, uz tendenciju pridruivanja novih pokrajina kaoto su strip, anima, muzika i sve druge koje su u vezi s SF-om.Distrikt SF-Caffe je kodominion svih autonomnih pokrajina. U njemu je dozvoljeno neobavezno mijeanjekako stanovnika svih pokrajina tako i svih lanova, prijatelja i italaca. Postoji samo jedan obavezujuielement: Jelenko.

lan 7.

Autonomne pokrajine su jednake i mogu se medjusobno udruivati, preplitati i predstavljati svoje vienje ovedruge na svoj nain, ne menjajui pri tom postojenje dravne granice. Regije u autonomnim pokrajinama (naprimer serije, filmovi, prie, poezija) imaju prava na autonomiju u meri u kojoj im todozvoljava nedemokratski izabran moderator autonomne pokrajine ili predsednik SF team-a.

lan 8.Predloeni amandmani postali su sastavni deo Ustava pa se Ustav sveano i u skladu s nedemokratskimtradicijama SF tima, proglaava usvojenim bez glasanja.

Priredio Kuli

7/30/2019 SF Vektor 01

6/84

6


AUTOMOBILI U SF-u

Nauna fantastika se bavi svim sferama ljudskog ivota pa tako i automobilima. SF touch ini da automobili,naravno, budu bri, lepi i pametniji odobinih (a esto i od vozaa), a ipak zadre mek i ulogu prevoznog

sredstva. Pa, da malo bolje pogledamo jedno od tih 'prevoznih sredstava'.

KITT (Knight Industries Two Thousend)

Dok sam iao u osnovnu gledao sam ponekad kod drugara, gast-arbajterskog sina, poznatu seriju Knight Rider (koja se emitovalasvuda osim u Jugi i Albaniji, ak i u Sloveniji!) sa David Haselho-fom u glavnoj ulozi, kao usamljenim borcem za pravdu. Drugarovmatori je slao kasete na vapskom tako da nita nismo razumeli,ali je ipak bilo jasno da je budui uvar plae tu sporedan lik a da

je glavni baja crni custom '82 Pontiac Trans Am po imenu KITT,sa opasnim crvenim etajuim skenerom napred, koji, uz to, ide ibez vozaa, i sam se obraunava sa kriminalcima!

Ali KITT je bio mnogo vie od automobila. On (He, a ne It!) je linost, vetaka inteligencija kojoj auto sluisamo kao telo. Pametan je, cinian, sarkastian, a uzor je bio naravno HAL 9000 ( u nekim epizodama naitalijanskoj televiziji KITT je zvuao previse formalno, kao HAL; glumac koji je pozajmljivao glas je ubrzozamenjen). Bio je programiran da slui i zatiti ljudsku vrstu, potujuci tri zakona robotike.Dizajnirao ga je Wilton Knight, ekscentrini bogata i osniva FLAG-a (Foundation for Law andGovernment) za koji radi Michael Knight (Hasselhoff). KITT-ov najvei neprijatelj je zli brat blizanac KARR

(Knight Automated Roving Robot), prvi prototip koji je zbog greke u programiranju (mamu li im laovsku!)postao zao i za razliku od brata nije potovao zakone robotike.

Evo nekih od KITT-ovih tehnikih podataka:

- AI koja izmeu ostalog vozi bolje od svakog oveka (srce je Knight industries 2000 procesor)- Molekularni oklopni tit, koji ga titi od skoro svih oblika vatrenog oruja i eksplozivnih naprava,

naravno titi i gume(!), a osetljiv je samo na morsku vodu(!) i poneku kiselinu.- Izdrava optereenje od 28,5 tona po osovini. Sastav strogo poverljiv!- Motor Knight Industries Turbojet sa modifikovanim afterburnerima, i 8-brzinski menja su dovodili

ovog viteza do 60 mph za 2 sekunde uz quarter mile time 4,286 sekundi!- Maksimalna brzina preko 200 mph (324 km/h). Kasnije je ugraen superpursuit mod sa kojim je

mogao ii i preko 300 mph (483 km/h)! Sa 70 mph do nule mu je uz pomo elektromagnetskihhipervakuumskih diskova bilo dovoljno 14 stopa (manje od 5 metara)! VAUU!

- Uz pomo nekoliko vektorisanih raketnih motora mogao je skakati i do 13 metara u vazduh! A ipomerati razne prepreke i postizati onako strana ubrzanja!

- Sintetizator glasa, mogao je priati teno engleski a imao je module i za francuski i panski, sve uzpodesiv akcenat. A mogao je i imitirati policijsku sirenu da uplai lopove, ili urlikom divlje zveriuplaiti psa koji mu zapiava gumu.

- Prednji skener ili elektronsko oko koje vidi na svim talasnim duinama ukljuujui i rendgenske iinfracrvene oblasti

- Beumni mod za unjanje

7/30/2019 SF Vektor 01

7/84

7


- Ometai, trackeri, bacaplamena/ulja/dima, hidraulika i klinovina gumama za offroad, laser, bomb-detektor, EKG, generator kiseonika...

- i sve to sa potrosnjom od 2,37 litara na100 km!!! Ludilo! Inicijalno gorivo muje vodonik, ali mogao je koristiti i sveostalo (uz minimalan gubitakperformansi)

Nije loe,a? Morau nabaviti jedan ovakav, akonita ono zbog male potronje. Loa vest je dakota 11.400.000 zelembaa.

Da vidimo ta je od ovoga jos uvek SF? Skoro sve, osim sklopivog krova? Nije ba tako...

AI koja sama vozi jo je uvek SF, mada su kompjuteri u kolima sve pametniji, blokiraju vonju ako je vozapospan ili pijan, a eksperimentie se sa automatskim parkiranjem. Mada, deluje da se moe napraviti,

if auto_ispred_koi thenpritisni_konicu

elsedri gas

end

ta je tu problem? I ovek tako rezonuje. Dodue, imao bi malo problema sa kretanjem na semaforu, kad muse ubace tri, etiri taksista ispred, hehe. Ali generalno, mislim da se sa sadanjim znanjima moe napraviti.

Molekularni tit je i dalje san, mada blindirane verzije danas nude neku blau varijantu, ak i gume mogu bitiotporne na metke, a i nisu osetljive na morsku vodu :D, ali nisu toliko otporne i ne trpe tako velikaoptereenja.

Performanse: maksimalna brzina od 200 mph vie nije problem; jo pre 10 i vie godina CorvetteSledgehammer je ila 409 km/h! Verzije sa raketnim motorima idu i mnogo vie ali to je u praksi avionbez

krila ali i bez ikakve upravljivosti. Ubrzanje do 100 (oko 60 mph) za 2 sekunde moe posti i bolid formule 1bez problema, quarter mile od 4.286 je skoro duplo bolje od amerikih dragstera, zaustavni put od 5 metara jetu negde sa formulom (mozda oko 10), obina kola imaju oko 35-40 metara. Ipak su hipervakuumski diskovizakon.. Eh da mi je jedan par, uda bih pravio!

Skakanje je mogue! Low rideri skau samo tako. Ali ne ba toliko. Ipak je KITT nedostini cilj onimcrncima sa buick rivierama iz 70-tih. Vektorisani potisak je stara fora sa Sea Harrier aviona, a moda je iugradnja nekoliko malih raketnih motora u auto mogua, samo treba iskontrolisati tu snagu; svi znamo kolikoje eksperimenata sa raketnim pogonima propalo.

Sinteza glasa vie nije nikakav problem, ali, realno, emu to (bar na ovom nivou glupih automobila)? 'Dobrojutro, dali ste kontakt, svi kontrolni testovi su proli osim ABS-a. Treba da posetite najblii ovlaeni servis'.

7/30/2019 SF Vektor 01

8/84

8


Jo mi samo fali da me i on podsea svako jutro na majstore. A glasovne komande postoje odavno. Recimo,u najnovijem Leksusu, za podesavanja sedita, retrovizora, volana i sl za odreenog vozaa, samo kaes ime, ion ti podesi sve!

Svevidee oko, skeneri, radari, sonari, sve je to mogue ali jo uvek nema primenu.

Beumno kretanje moe, ali kod elektrinih pogona. Ili kod hibridnih, pa se switchnes na struju kad se unja.

Ometai, trackeri, bacai i sline svakodnevne potreptine postoje odavno, to zna svako ko je bar jednomgledao James Bonda.

Potronja od 2,37 se teorijski moe postii sa nekim modernim dizelom i lakom karoserijom (obian Polodizela troi 4.2l pri umerenoj vonji).

Kao to vidimo, poneto se i moe dostii, ali ne sve odjednom. Ako ima ubrzanje nema oklop, i obrnuto.Ali KITT sve to objedinjuje u jednom i ostaje jo uvek za tri klase iznad danasnjih kola.Ako zanemarimo potronju i tit, ostalo se jo i moe napraviti (samo to niko ne bi imao para da plati, onacena bi jo ispala premala), ali ovakav kakav je teko da je mogue napraviti sadanjim i tehnologijama izbliske budunosti.

A zato bas Pontiac?

Izbor Trans Am-a kao superauta je logian, jer jePontiac tih godina jedini odravao imid muscle car-a, koji su ostali ameriki proizvoai izgubili posle

naftne krize sedamdesetih godina, a i bio je najlepiameriki auto tih godina. Body kit odlian, poslepoetka serije mnogi su bili razoarani injenicomda se auto ne moe kupiti u toj verziji!? Naravnokasnije su replike poele da niu kao peurke (i jabih ga rado posedovao). Samo to se crveni skenernije mogao ugraditi napred, naravno, jer ne bi biostreet legal. A taj skener je inae preuzet iz

'Battlestar Galactica', jer je isti lik producent, Glen A. Larson.

I, da zakljuim, SF touch u ovom sluaju je dao odline rezultate; dobijen je jedan poznat auto, nije preteranovizuelno nabuden nego ba onako, taman.

Prodaja Pontiaca je dosta skoila. Uticaj na autoindustriju je bio veliki; ubrzo su poeli da se prave automobilikoji priaju, putni kompjuteri, poveana je bezbednost, mnogi su poeli da prave LED displeje na kontrolnojtabli, a sve po ugledu na KITT-a, a da i ne priamo o tunning/styling-u. Po svetu postoji dosta replika, aoriginalni je dat Hasselhoffu.

Uvek je imao sree!

Priredio Garwor

7/30/2019 SF Vektor 01

9/84

9


FERMIJEV PARADOKS

Gde su oni?

"Fermijev paradoks" je fiziki paradoks u po kome je visoka verovatnoa za

postojanje vanzemaljskog ivota postavljena u kontrastu sa nedostatkom dokaza.Starost Svemira i ogroman broj zvezda navode na to da bi vanzemaljski ivottrebao biti uobiajena pojava. Pria kae da je, razmatrajui ovo sa kolegamatokom ruka 1950. godine, fiziar Enriko Fermi postavio pitanje "Gde su oni" ?

Ako postoje brojne napredne vanzemaljske civilizacije u galaksiji Mleni Put zatodo sada nismo videli nijedan dokaz, kao to su robotske letelice, svemirski brodoviili radio transmisije. Jednostavno pitanje "Gde su oni?" (alternativno tome "Gde susvi?") je moda apokrif, ali Fermiju se pridaje zasluga za pojednostavljenje ipojanjavanje problema verovatnoe vanzemaljskog ivota.

Bilo je pokuaja da se razrei Fermijev Paradoks pronalaenjem dokaza ovanzemaljskim civilizacijama, zajedno sa predlozima da takav ivot moe postojatibez naseg saznanja o tome. Protivargumenti sugeriu da vanzemaljski ivot nepostoji ili da se javlja tako retko da nikad neemo uspostaviti kontakt zavanzemaljcima. Verovanje da nedostatak dokaza konkluzivno demonstriranepostojanje vanzemaljskih civilizacija je poznato kao Fermijev princip.

(Grafika prezentacija prve Arecibo poruke,

prvog pokuaja oveanstva da saopti svoje

postojanje vanzemaljskim civilizacijama.)

Znaajan napor je uloen u razvoj naunih teorija i moguih modela vanzemaljskog ivota i Fermijevparadoks je postao teorijska referentna taka za mnoge od tih radova. Brojni nauni radovi su se direktnoobraali tom problemu, dok su brojna pitanja vezana za to obraivana u razliitim poljima kao to suastronomija, biologija, ekologija i filozofija. Relativno novo polje nauke, astrobiologija je donelomeudisciplinarni pristup Fermijevom paradoksu i pitanju vanzemaljskog ivota.

OSNOVE FERMIJEVOG PARADOKSA: argument veliine naspram nedostatka dokaza

Fermijev paradoks je sukob izmeu argumenta veliine i mogunosti i nedostatka dokaza. Kompletnijadefinicija bi glasila:Veliina i starost svemira navode nas da poverujemo da mnoge tehnoloki napredne civilizacije moraju

postojati. Ipak, ovo verovanje deluje logiki nekonzistentno sa naim nedostatkom posmatrakih dokaza koje

bi ga podralo. Ili je inicijalna pretpostavka netana i tehnoloki napredan ivot je mnogo rei nego to

verujemo, ili su naa osmatranja do sada nekompletna i jednostavno ih jos nismo detektovali, ili su nase

istraivake metodologije nedovoljne i ne traimo prave indikatore.

Prvi aspekt paradoksa "argument veliine", je funkcija sirovih brojeva: procenjuje se da ima 250 milijardizvezda u Mlenom Putu i 70 sekstiliona (7 x 1022) u vidljivom svemiru. ak i ako se inteligentni ivot pojavio

7/30/2019 SF Vektor 01

10/84

10


na samo minimalnom procentu planeta oko njih, opet bi trebao postojati veliki broj civilizacija samo u naojgalaksiji. Ovaj argument podrazumeva i princip mediokriteta, koji navodi da Zemlja nije posebna, vec tipinaplaneta, na kojoj vladaju isti zakoni, uzroci i mogue posledice kao na bilo kom drugom svetu. Neke procenekorienjem Drejkove jednaine podravaju ovaj argument, iako su same pretpostavke iza tih proraunadovoene u sumnju.

Drugi kamen temeljac Fermijevog paradoksa je odgovor na argument velicine: uzimajui u obzir sposobnostinteligentnog ivota da prevazie nedostajue resurse i tendenciju da kolonizije nova stanita, delujeverovatno da bi svaka inteligentna civilizacija traila nove resurse i kolonizovala prvo njihov solarni sistem, aonda i oblinje solarne sisteme. Kako nismo nali dokaze na Zemlji ili bilo gde drugde o pokuajimavanzemaljske kolonizacije posle 13 milijardi godina istorije svemira, moramo pretpostaviti da je inteligentniivot redak i ili da su nae pretpostavke o optem ponaanju inteligentnih vrsta pogrene.

Nekoliko autora je pokualo da proceni koliko brzo bi jedna inteligentna vrsta mogla da se rairi krozgalaksiju. Procene su se kretale od 5 do 50 miliona godina za kolonizaciju cele galaksije; relativno mali

vremenski period na geolokoj vremenskoj skali, a kamoli na kosmolokoj.ak i ako je kolonizacija nepraktina ili nepoeljna za jednu vanzemaljsku civilizaciju, obimna istraivanjagalaksije su jo uvek mogua sa malim ulaganjima u energiju i resurse, o emu e biti vie rei kasnije utekstu.

KONCEPTI KOJI PODRAVAJU FERMIJEV PARADOKS

Drejkova jednaina

Iako su brojne teorije i principi vezane za Fermijev Paradoks, najblie se na njega odnosi Drejkova jednaina.

Formulisana je od strane dr. Frenka Drejka 1960, deset godina posle primedbi Enrika Fermija u pokuaju dase pronae sistematini nain za procenu brojnih mogunosti vezanih za vanzemaljski zivot.Drejkova jednaina glasi:

N = R* x fp x ne x fl x fi x fc x L

Gde je:N - broj civilizacija u naoj galaksija za koje bi smo mogli oekivati da mogu komunicirati

meusobno u bilo kom datom trenutku.R* - je stopa formiranja zvezda u naoj galaksiji.fp

- je kolinik zvezda koje imaju planete u odnosu na ukupan broj zvezdane - je prosean broj planeta koje mogu podrati ivot po zvezdama koje imaju planete.fl - je kolinik planeta na kojima se razvio ivot.fi - je kolinik planeta na kojima se razvio inteligentan ivot.fc - je kolinik inteligentnog ivota koji je sposoban i voljan da komunicira meusobno.L - je oekivani ivotni vek takve civilizacije.

Drejkova jednaina je koriena kako od strane optimista tako i pesimista, sa razliitim rezultatima.Dr. Karl Segan je 1966. doao do broja od 1 miliona komunicirajuih civilizacija u Mlenom putu, mada jekasnije sugerirao da bi taj broj mogao biti daleko manji. Druge objavljene procene se razlikuju, poev odFrenka Tiplera koji je tu vrednost sveo na 1 t.j. ljudska bia su jedini postojei inteligentni ivot. KritiariDrejkove jednaine tvrde da, poto u nju ukljuene promenljive jo uvek ne mogu biti odreene sa stvarnom

7/30/2019 SF Vektor 01

11/84

11


pouzdanou, takve procene broja vanzemaljskih civilizacija su metodoloki pogrene; kritinost koja jepodrana time to postoji iroki raspon razlika u rezultatima dobijenim korienjem Drejkove jednaine.Jasno, dodeljivanje smislenih vrednosti faktorima Drejkove jednaine e zahtevati empirijske podatke, atehnologija za prikupljanje nekih od tih podataka je jo uvek u veoma ranim fazama razvoja.

Hipoteza retke Zemlje

Hipoteza retke Zemlje pokuava da razrei Fermijev paradoks sugerirajui da Zemlja nije tipina veneobina planeta, mozda ak i jedinstvena. Ovo je odbacivanje principa mediokriteta i podrava Fermijevprincip da nepostojanje dokaza znai nepostojanje vanzemaljskog ivota.Dok teza o jedinstvenoj Zemlji ima svoju istorijsku podrku na osnovu filozofije i religije, Hipoteza retkeZemlje koristi kvantificirane i statistike argumente kako bi dokazala da je vieelijski ivot izuzetno redak uSvemiru jer su i planete koje lie na Zemlju izuzetno retke. Zastupnici te teze iznose da su se brojnesluajnosti male verovatnoe desile kako bi omoguile nastanak kompleksnog ivota na Zemlji.

Po privilegovanosti koju Hipoteza Retke Zemlje pridaje Zemaljskom ivotu i procesu njegovog formiranja, toje varijanta antropikog principa. Antropiki princip navodi da Univerzum deluje jedinstveno prilagoen zarazvoj ljudske inteligencije i da bi bilo koja varijacija u bilo kom od brojnih univerzalnih konstanti uinilarazvoj inteligentnog ivota mnogo teim. Ovaj filozofski stav suprotstavlja se ne samo mediokritetu ve ikopernikanskom principu uopte, koji smatra da nema privilegovane lokacije u Univezumu.

Protivnici odbacuju i Hipotezu Retke Zemlje i antropiki princip kao tautologije ako uslovi moraju postajatiu Univerzumu za pojavu ljudske rase, tada Univerzum ve ispunjava te uslove, jer mi smo tu i kaonematovit argument. Prema ovoj analizi, Hipoteza Retke Zemlje brka opisivanje kako je nastao ivot naZemlji sa uniformnim zakljukom kako ivot mora nastati. Dok je verovatnoa da bi specifini uslovi na

Zemlji mogli biti iroko replicirani vrlo niska, kompleksni ivot ne mora zahtevati eksluzivnozemaljske uslove da bi evolurirao. (videti EVOLVING THE ALIEN: THE SCIENCE OFEXTRATERRESTRIAL LIFE i ALTERNATIVE BIOCHEMISTRY za dalje informacija).

Pokuaji empirijskog reavanja paradoksa: Mogunosti i metodi detekcije

Jedan oigledan nain reavanja Fermijevog Paradoksa bilo bi pronalaenje konanog dokaza o postojanjuvanzemaljske inteligencije. Razliiti napori da se doe do takvog dokaza su uinjeno od 1960. i neki od njihsu jo u toku. Kako ljudska bia nemaju sposobnost meuzvezdanog putovanja, takve pretrage se sprovode navelike udaljenosti i oslanjaju na paljivo analiziranje veoma suptilnih dokaza.

Ovo ograniava mogua otkria na civilizacije koje menjaju svoju okolinu na nain koji je moguedetektovati ili proizvode efekte koje je mogue primetiti sa daljine, kao to su radio-emisije. Malo jeverovatno da emo moi da detektujemo ne-tehnoloke civilizacije sa Zemlje u bliskoj budunosti (osimeventualno mikrobiolokog ivota u Sunevom sistemu).

Jedna teskoa u potrazi je izbei previe anropomorfnu taku gledita. Miljenja o vrsti dokaza koji binajverovatnij mogli biti naeni esto se fokusiraju na takve kakve ljudi sprovode, ili bi verovatno sprovodilisa naprednijom tehnologijom. Inteligentni vanzemaljci mogu izbei takve oekivane aktivnosti, ilisprovoditi potpuno drugaije aktivnosti koje ne bismo ni pomislili da traimo.

7/30/2019 SF Vektor 01

12/84

7/30/2019 SF Vektor 01

13/84

13


(Kompozitna fotografija Zemlje po noi. Ljudskacivilizacija se moe videti iz svemira.)

Trenutno, mogu biti dedukovani podaci o veliini i orbiti egzoplaneta. Ova informacija, zajedno sa stelarnomklasifikacijom sunca, i naunim pogaanjem njihovog sastava zasnovanog na njihovoj veliini i poreenjemsa poznatim telima, dozvoljava grube procene okruenja na toj planeti. Malo je verovatno da e sadanjimetodi za detekciju egzoplaneta otkriti ivot Zemaljskog tipa, uzevi u obzir da su veina otkrivenihegzoplaneta mase Jupitera ili vee. Od 2005. otkriveno je samo nekoliko moguih planeta zemaljskog tipa, isamo dve od ovih su locirane u orbiti oko zvezda glavnog niza (main sequence stars): Gliese 876 d i OGLE-2005-BLG-390Lb. Nije verovatno da bi ijedna od tih planeta mogla da podri ivot kakav mi znamo.Usavravanje intstrumenata i analize e poveati anse za otkrivanje egzoplaneta i verovatnou zapronalaenje drugih svetova nalik Zemlji.

VANZEMALJSKE KONSTRUKCIJE

Sonde, kolonije i drugi artefakti

Vie informacija: Von Neumann probe, Bracewell probe, i Search for Extraterrestrial Artifacts (SETA)

Kao to je ve reeno, pretpostavljajui da tehnoloki napredan vanzemaljski ivot postoji ili je postojao unaoj galaksiji, i uzevi u obzir starost Univrezuma, i relativnu brzinu kojom bi se inteligentni ivot mogaorairiti ak i podsvetlosnim brzinama dokazi o vanzemaljskim kolonijama moda bi mogli biti otkriveni.Dodatno tome, dokazi o neivom istraivanju u obliku sondi ili drugih sprava za prikupljanje informacijamoda upravo ekaju na nae otkrie. Neke teoretske istraivake tehnike kao to je Von Neumann probemogle bi iscrpno istraiti galaksiju veliine Mlenog Puta za manje od pola miliona godina, sa relativno maloinvestiranja u materijalu i energiji. Ako je to makar jedna civilizacija u galaksiji pokuala, takve sonde moglebi se rairiti kroz celu galaksiju. Dokazi o takvim sondama mogli bi biti pronaenu u naem Sunevomsistemu, moda u asteroidnom pojasu gde je obilje lako dostupnog sirovog materijala.

Druga mogunost za kontakt sa vanzemaljskom sondom onom koja bi pokuavala da nae nas jevanzemaljska Bracewell probe. Takva maina bila bi autonomna svemirska sonda ija bi svrha bila da trai ikomunicira sa drugim civilizacijama (kao suprotno od Von Nojmanove sonde, koje se obino opisuju kaoisto istraivake). Ovo je predloeno kao altenativa sporom dijalogu brzinom svetla izmeu ogromnoudaljenih susednih civilizacija. Pre nego da se zadovolji sa dugim pauzama koje bi nastale u dijalogu putemradija, sonda opremljena vetakom inteligencijom bi traila druge civilizacije kako bi sa njima uspostavilakomunikaciju na manjoj udaljenosti. Nalazi takve sonde opet bi morali biti preneti do matine civilizacijebrzinom svetla, ali bi razmena informacija mogla biti sprovedena u stvarnom vremenu.

Od 1950-tih sprovedeno je direktno istraivanje malog dela naeg sunevog sistema i nije naen dokaz da jeikada bio poseen od strane vanzemaljskih naseljenika ili sondi.

7/30/2019 SF Vektor 01

14/84

14


Detaljno istraivanje podruja sunevog sistema gde bi resursi mogli biti obilni kao to su asteroidi, Kujperovpojas i Ortov oblak (asteroids, the Kuiper belt, the Oort cloud) i razni planetarni prstenovi bi jo mogladovesti do dokaza o vanzemaljskim istraivanjima. Naalost, ovi regioni su takoe masivni i teki zaistraivanje.Ipak, preliminarni napori da se uradi ba to su uinjeni; SETA(Search for Extraterrestrial Artifacts) i SETV(Search for Extraterrestrial Visitation) projekti su pokuali da pronau dokaze unutar naeg solarnog sistema.Uinjeni su i pokuaji da se signalizira, privuku ili aktitiviraju Bracewell sonde u naoj blizini, od stranenaunika, Robert Freitas i Francisco Valdesa. Mnogi projekti koji spadaju pod ovo se smatraju graninomnaukom od strane veine astronoma i nijedan od raznih projekata nije locirao nikakav artefakt. Kada bivanzemaljci bili otkriveni, ak i ovde na Zemlji, moda ne bi bili prepoznati kao takvi. Proizvodivanzemaljskog uma i napredne tehnologije moda ne bili prepoznati i shvaeni kao vetake konstrukcije.Istraivaki ureaji u obliku bio-inenjerisanih formi kreirani putem intetike biologije bi se verovatnodezintegrisali posle nekog vremena, ne ostavljajui traga; vanzemaljski sistem za prikupljanje informacijazasnovan na molekularnoj nanotehnologiji bi teoretski mogao da se roji oko nas u svakom trenutku, potpunoneprimeen. Klarkov Trei Zakon (Clarke's third law) kaze da vanzemaljska civilizacija znatno naprednija od

nae moe imati naine istraivanja koji su jo nepojmljivi za ljudska bi

a.

ARTEFAKTI VELIINE ZVEZDA

Dalje informacije: Dyson sphere, Kardashev scale,Alderson disk, Matrioshka brain, i Stellar engine

(Varijanta Dajsonove sfere)

Takvi ogromni artefakti bi drastino izmenili spektar zvezda. 1959.Dr. Friman Dajson jezakljuio da svaka razvijena ljudska

civilizacija stalno poveava svoju potronju energije i teoretski,dovoljno stara civilizacija bi trebala svu energiju koju njeno sunceproizvodi. Dajsonova sfera je reenje do koga je on doao u tomteoretskom eksperimentu: koljka ili oblak objekata koji obuhvatajuzvezdu kako bi pokuali prikupiti to je vie mogue energije.Takav poduhvat u astroinenjeringu (astroengineering) bi drastino promenio posmatrani spektar sunca,menjajui makar delimino od normalnih linija emisije prirodne stelarne atmosfere prema radijaciji crnog tela(black body radiation) sa verovatnim vrhuncemu u infracrvenom.

Sam Dajson je spekulisao da bi napredne vanzemaljske civilizacije mogle biti otkrivene ispitujui spektarzvezda, tragajui za takvom izmenom.

Od tada, predloeno je nekoliko teoretskih zvezdanih megastruktura, (gornji linkovi) ali centralna ideja ostajeda bi visoko razvijena civilizacija Tip II ili vii na Kardaevoj skali (Kardashev scale) mogla menjatisvoje okruenje dovoljno da bude uoena sa meuzvezdanih udaljenosti.

Ipak, takve konstrukcije mogle bi biti tee detektuovati nego to se mislilo u poetku. Dajsonova sfera moeimati razliito spektralno zraenje zavisno od nameravanog internog okruenja: ivot zasnovan na visokim

temperaturama moe zahtevati okruenje visokih temperatura, rezultujui sa odbaenim zraenjem uvidljivom spektru, a ne infracrvenom.

7/30/2019 SF Vektor 01

15/84

15


Dodatno, predloeno je varijanta Dajsonove sfere koju bi bilo teko uoiti sa vee udaljenosti. MatrioshkaBrain je serija koncentrinih sfera, od kojih svaka zrai manje energije po povrini nego njen unutranji sused.Spoljna sfera takve strukture bi mogla biti blizu temperature meuzvezdanog zraenja i kao takva nevidljiva.Bilo je preliminarnih pokuaja da se nau dokazi o Dajsonovoj sferi i drugim velikim Tip II i Tip IIIartifaktima Kardaeve skale koji bi menjali spektar njihovih zvezda ali optika osmatranja nisu pronala nita.Fermilab ima stalan program potrage za Dajsonovim sferama ali takve pretrage su preliminarne i jo uveknekompletne.

POKUAJI TEORIJSKOG REAVANJA PARADOKSA: OBJANJAVANJE NAUKE

Neki teoreticari prihvataju da je oigledan nedostatak dokaza pokazatelj nepostojanja vanzemaljaca ipokuavaju da objasne zato. Drugi pak nude mogue okvire u kojima bi tiina mogla biti objanjena beziskljuivanja mogunosti takvog ivota ukljuujui pretpostavke o vanzemaljskom ponaanju i tehnologiji.

Oni ne postoje...Najednostavnije objanjenje je da smo sami u galaksiji. Nekoliko teorija na ovoj osnovi je predloeno,objanjavajui zato bi inteligentni ivot mogao biti ili vrlo redak, ili vrlo kratkovean.

...i nikada nisu postojaliOni koji veruju da vanzemaljski inteligentni ivot ne postoji u naoj galaksiju iznose da su uslovi potrebni daivot - ili barem kompleksan ivot evoluira retki ili ak i jedinstveni na Zemlji (Hipoteza Retke Zemlje).Dok neki naglaavaju da kompleksni ivot moe evoluirati putem mehanizama drugaijih od onih koji suspecifini za Zemlju, injenica je da je u ekstremno dugoj istoriji ivota na Zemlji samo jedna vrsta razvilacivilizaciju do take svemirskog leta i radio tehnologiju, to daje vie kredibiliteta ideji da su tehnolokinapredne civilizacije retkost u Univerzumu. Na primer, pojava inteligencije moe biti evoluciona sluajnost.

Geoffrey Millerpredlae teoriju po kojoj je ljudska inteligencija rezultat odbegle seksualne selekcije, koja jekrenula u nepredvidljivim pravcima .

...zato to negostoljubiv univerzum unitava kompleksni inteligentni ivot.Druga mogunost je da se ivot pojavljuje drugde, ali dogaaji kao to su ledena doba, udari iz kosmosa(impact events) ili druge katastrofe spreavaju pojavu kompleksnih formi ivota. ak i ako inicijalni uslovi zarazvoj ivota nisu jedinstveni za Zemlji, moglo bi biti da na veini svetova takvi dogaaji periodino i rutinskiunitavaju kompleksni ivot. ak i ako blagotvorno lokalno okruenje moe postojati na nekom svetudovoljno dugo za konanu pojavu inteligentnog ivota, takav ivot bi mogao biti istrebljen u kosmolokimdogaajima (kao to su super nove i eksplozije gama zraka gama ray bursts) koji iznenada steriliu do tada

gostoljubive regione svemira.

...zato to je u prirodi inteligentnog ivota da unitava sebe.Tehnoloke civilizacije mogu uglavnom ili neizbeno unitavati sebe pre ili ubrzo nakon razvoja radio itehnologije svemirskog leta. Mogui naini unitenja ukljuuju nuklearni rat, bioloki rat ili sluajnukontaminaciju, nanotehnoloku katastrofu ili Maltuzijansku katastrofu nakon upropaavanja planetarneekosfere...Ova opta tema je istraivana kako u fantastici tako i u mainstream naunom teoretisanju. Zaista, postojeargumenti verovatnoe koji sugeriu da e kraj oveanstva uslediti pre ranije nego kasnije (vidi Doomsdayargument). 1966. Sagan i Shklovskii su naveli da e tehnoloke civilizacije imati tenju da se samounite u

periodu u jednog veka nakon razvoja meuzvezdanih komunikacionih sposobnosti ili e savladati svojesamounitavajue tendencije i preziveti milijarde godina.

7/30/2019 SF Vektor 01

16/84

16


Samounitavanje moe se takoe posmatrati i u terminima termodinamike: dok je ivot ureeni sistem kojimoe odravati sebe naspram tendencije ka neredu, faza spoljne transmisije ili meuzvezdane komunikacijemogla bi biti taka na kojoj sistem postaje nestabilan i samounitava se.

Iz Darvinistike perspektive samounitanje je paradoksalan kraj za evolucioni uspeh. Evoluciona psihologijakoja se razvila tokom konkurencije za retke izvore i sredstva opstanka tokom ljudske evolucije, je ostavilanau vrstu podlonom agresivnim, instiktivnim porivima da troi resurse, produava ivotni vek i da serazmnoava delom to su upravo oni motivi koji su doveli do razvoja tehnolokog drutva. Deluje verovatnoda bi inteligentni vanzemaljski ivot evoluirao podloan slinim uslovima i stoga se susreo sa istommogunou samounitenja. Smatra se recimo da bi uspene vanzemaljske vrste bile superpredatori kao sto jeto homo sapiens.

U nedostatku agresivnog, prisvajakog karaktera tehnoloka civilizacija bi imala mnogo manje anse zarazvijanje meu vanzemaljcima, uinivi ih tako tekim ili nemoguim za otkrivanje.

...zato to je u prirodi inteligentnog ivota da unitava druge.Druga mogunost je da inteligentne vrste koje preu odreenu taku tehnolokih sposobnosti unitavaju drugeinteligencije kako se one pojavljuju. Ideja da neko ili neto unitava inteligentan ivot u univerzumu jetemeljno istraena u naunoj fantastici, recimo. Primarni motiv za to bi bio percepirana konkurencija odstrane agresivnih, ekspanzionistikih vrsta.

1981. kosmolog Edward Harrison je naglasio da bi takvo ponaanje takoe bilo i postupak iz opreznosti:inteligentne vrste koje su prevazile sopstvene tendencije ka samounitenju bi posmatrale druge vrste kojekreu u galaktiku ekspanziju kao vrstu virusa.

Nasilna eksterminacija drugih vrsta nije nerealistian cilj. Koncep samoreproducirajueg svemirskog broda nemora biti ogranien na istraivanje i komunikaciju, ve moe biti primenjen i na agresiju (videti Berserkerprobe). ak i ako bi civilizacija koja je napravila takve maine nestala, maine bi nadivele svoje kreatore,unitavajui civilizacije daleko u u budunosti. Iako deluje logino da bi inteligentni ivot imao tendenciju daograniava drugi inteligentni ivot, ideja moe biti kritikovana kao lana logika: ako inteligencija unitavadruge inteligencije, zato smo mi jo uvek ovde ?

...zato to je Bog stvorio samo ljude.Iako se ne smatra proverljivim naunim objanjenjem, verovanje da je boanstvo stvoritelj smestilooveanstvo u jedinstveni fokus stvaranja ima iroku istorijsku podrku. Osnove Judeo-Hrianske i Islamske

religije su da su ljudska bia jedistveno specijalna u Univerzumu, i stoga se moraju smatrati jedinim fizikimstvorenjima sa inteligencijom i slobodnom voljom. Iako ovo verovanje nije nuno rezultat Hipoteze RetkeZemlje, kao i Retka Zemlja to je varijanta antropikog principa. U ovom sluaju princip postaje teoloki:Univerzum mora biti ovakav kakav je ili je stvoren da bude kakav je zbog eksluzivnog cilja stvaranja ljudskeinteligencije.

Oni zaista postoje, ali...Moe biti da tehnoloke vanzemaljske civilizacije postoje, ali da mi ne moemo komunicirati sa njima zbograznih ogranienja: problema veliine ili tehnologije, ili zato sto je njihova priroda jednostavno suviedrugaija za smislenu komunikaciju, ili zato to mi odbijamo da prihvatimo dokaze o njihovom postojanju.

7/30/2019 SF Vektor 01

17/84

17


...ne moemo komunicirati zbog problema veliinesuvie smo udaljeni u prostoru za komunikaciju

Moe biti da tehnoloki sposobne civilizacije postoje, ali dasu jednostavno previe daleku za smislenu dvosmernukomunikaciju. Ako dve civilizacije razdvaja nekoliko hiljada

svetlosnih godina, vrlo je mogue da jedna ili druga ili obekulture izumru pre nego sto smislen dijalog moe bitiuspostavljen.Moemo biti u mogunosti da detektujemo njihovo prisus-tvo, ali moe biti nemogue da komuniciramo sa njima. Ovajproblem mogao bi biti umanjen donekli ako se kontakt/komunikacija uspostavlja preko Bracewell sonde. U tomsluaju bar jedan partner u razmeni bi mogao doi doinformacija.

(Terrestrial Planet Finder:NASA-ina zamisao teleskopa sposobnog da

detektuje planete zemaljskog tipa van

Sunevog sistema.)

suvie smo udaljeni u vremenu za komunikaciju

Ako pogledamo vremenski period u kome je inteligentni ivot postojao na Zemlji ili je verovatno da epostojati, ''prozor mogunosti'' za detekciju ili kontakt bi mogao biti vrlo mali. Napredne civilizacije bi mogleperiodino da se uzdiu ili propadaju irom nae galaksije, ali bi to mogao biti tako redak dogaaj da bi anseda dve ili vie takvih civilizacija postoje u isto vreme mogle biti vrlo niske. Moglo je biti inteligentnih bia ugalaksiji pre nas i moe ih biti i posle nas, ali mogue je i da smo mi jedini inteligentna civilizacija kojapostoji sada. Termin ''sada'' je donekle komplikovan zbog ograniene brzine svetlosti i prirode prostor-vremena pod relativnou (videti RELATIVITY OF SIMULTANEITY).Pretpostavljajui da vanzemaljska inteligencija nije sposobna da putuje bre od svetlosti, da bi otkriliinteligenciju 1000 svetlosnih godina udaljenu, ta inteligencija bi morala biti aktivna pre 1000 godina.

Postoji mogunost da bismo mogli otkriti arheoloke dokaze o prolim civilizacijama osmatranjem dubokogsvemira posebno ako su ostavili iza sebe velike artefakte kao to su Dajsonove sfere ali ovo deluje manjeverovatno nego otkrivanje znakova civilizacije u usponu.

preskupo je fiziki se iriti kroz galaksijeMnoge pretpostavke o sposobnosti vanzemaljaca da kolonizuju druge zvezdane sistema, da ne govorimo odolasku u blizinu naeg sistema, su zasnovane na ideji da je meuzvezdano putovanje tehnoloki isplativo.Dok nae trenutno poznavanje fizike iskljuuje mogunost putovanja breg od svetlosti, deluje kao da nemaveih teorijskih barijera za konstrukciju "sporih" meuzvezdanih brodova (videti PROJECT DAEDALUS,PROJECT ORION i PROJECT LONGSHOT). Ova ideja se nalazi iza koncepata Von Njumanove iBrejsvelove sonde kao dokaza o vanzemaljskoj inteligenciji. Mogue je, sa druge strane, da sadanje naunoznanje ne moe odgovarujue da balansira odnose isplativosti i trokova takve meuzvezdane kolonizacije.

Teorijske barijere takvih napora jo uvek nisu dovoljno shvaene i troak materijala i energije za takve

poduhvate bi mogao biti toliko visok da bi bilo malo verovatno da bi bilo koja civilizacija to pokuala.

7/30/2019 SF Vektor 01

18/84

18


Ova mogunost je ispitivana u terminima tzv. Teorije Perkolacije: kolonizacija se moe odvijati ne kaoneadrziv juri, ve pre kao nejednaka tendencija ka "probijanju", sa eventiualnim usporavanjem i zaus-tavljanjem napora s obzirom na ukljuene ogromne trokove i injenica je da e kolonije neizbeno razvitisopstvenu kulturu i civilizaciju. Kolonizaciju e se tako deavati u "grozdovima" sa velikim podrujima kojauvek ostaju nekolonizovana.

mi jo uvek ne traimo dovoljno dugo

"... begging your pardon sir, but it's a big-ass sky." Billy Bob Thornton kao Truman u Armageddon-u.Sposobnost oveanstva da otkrije i shvati inteligentan vanzemaljski ivot postoji samo jedan kratak period od 1937. nadalje, ako se izum radio-teleskopa smatra graninom linijom i Homo Sapiens je geoloski mladavrsta. itavo postojanje modernog oveka do danas (oko 200.000 godina) je veoma kratko vreme nakosmolokoj skali, situacija koja se nee promeniti ak i ako naa vrsta preivi jo stotine hiljada godina.Tako ostaje mogue da niti je naa vrsta tragala dovoljno dugo da bi pronala druge inteligencije, niti dapostojimo dovoljno dugo da bi smo bili naeni.

Na primer, pre milion godina ovde nije bilo ljudi koje bi vanzemaljski izaslanici mogli susresti. Svakimkorakom dalje u prolost, bilo bi sve manje moguih indikacija za takve emisare da e se inteligentni ivotkakav znamo razviti na Zemlji.U ogromnom i drevnom univerzumu, svemirski putnici su moda su ve imali da posete mnogo drugihsvetova koji vie obeavaju. ak i da su nas vanzemaljski izaslanici posetili u skorije doba bili bi pogrenoprepoznati od ranih ljudi kao nadprirodni entiteti. Ova hipoteza je verovatnija ako vanzemaljske civilizacijeimaju tendenciju da stagniraju i izumiru, pre nego da se ire.Tako, iako bi inteligentni ivot negde bio u ekspanziji, postoji statistika mogunost da bi ivot na Zemljiostao neotkriven.

...ne moemo komunicirati zbog tehnikih razloga, ne sluamo kako trebaNeke tehnike karakteristike SETI programa potrage bi mogle dovesti do toga da ne primetimo signale ak dasu danas prisutni. Na primer, radio pretrage do danas bi potpuno promaile visoko kompresovane tokovepodataka (koji se skoro ne bi mogli razlikovati od belog uma za svakoga ko ne bi razumeo algoritamkompresije).Vanzemaljci bi mogli koristiti frekvencije za koje smatramo da je malo verovatno da prenose signale, ilikoriste strategije modulacije koje jo nismo pomislili da razmotrimo. Mogle bi biti u pitanju jednostavnetehnike emitovanja, ali poslate sa ne-glavnih zvezda (videti MAIN SEQUENCE STARS) koje su manjegprioriteta za pretragu, trenutni programi pretrage pretpostavljaju da e se vanzemaljski zivot najverovatnijenai oko zvezda nalik na Sunce (videti SUN-LIKE STARS).

Najvei problem je sama veliina potrebne radio pretrage u potrazi za signalima kao i ogranieni resursi naraspolaganju SETI programu.SETI smatra, na primer, da bi sa radio teleskopom osetljivim kao to je onaj u Arecibo opservatoriji,zemaljski televizijski i radio signali mogli detektovati sa udaljenosti od najvie 0.3 svetlosne godine. Signal jemnogo lake detektovati ako je energija signala fokusirana u uzak snop frekvencija i/ili usmerena naspecifican deo neba. Takvi signali bi mogli biti otkriveni na udaljenostima od stotina do desetina hiljadasvetlosnih godina. Ipak, ovo znai da bi detektori morali sluati ba taj odgovarajui raspon frekvencija ili bitiu regionu svemira na koji je signal usmeren. Mnoge SETI pretrage su zasnovane na pretpostavci da bivanzemaljske civilizacije emitovale nameran signal da bi omoguile da budu pronaene.Tako, da bi otkrili vanzemaljske civilizacije preko njihovih radio emisija Zemaljski posmatrai trebaju ili jo

osetljivije instrumente ili se nadati srenim okolnostima: da su emisijevanzemaljske radio tehnologije mnogojae od naih; da jedan od SETI programa slua na pravim frekvencijama iz pravog regiona svemira; ili davanzemaljci alju fokusirane transmisije kao to je Arecibo poruka ka naem podruju svemira.

7/30/2019 SF Vektor 01

19/84

19


civilizacije emituju radio-signale koji se mogu detektovati samo tokom kratkogvremenskog periodaMoglo bi biti da je vanzemaljske civilizacije mogue otkriti preko njihovih radio emisija samo tokom kratkogperioda vremena, smanjujui tako verovatnou da ih primetimo.Postoje dve mogunosti koje idu ovome u korist: civilizacije prerastu radio kroz tehnoloki napredak,nedostatak resursa skrauje vreme u kojem vrste emituju.

Prva ideja, da civilizacije prevaziu radio tehnologiju je delimino zasnovana na FIBER OPTIC primedbi :korienje tehnologija za iroko emitovanje za transmisije informacija na velike udaljenosti je fundametalnobacanje u vetar energije i radio raspona jer se emisije prostiru u svim pravcima jednako i potrebne su velikekoliine energije. Ljudska tehnologija trenutno odmie od radio tehnologije emitovanja za komunikaciju navelike udaljenosti i zamenjuje je icama, optikim kablovima, mikrotalasima uskog snopa i laserskimtransmisijama. Najnovije tehnologije koje koriste radio kao to su mobilni telefoni i Wi-Fi mree, koristetransmitere niske snage i kratkog domet da komuniciraju sa brojnim fiksnim relejima koji su izmeu sebepovezani icom ili radiom uskog snopa. Televizija, razvijena sredinom XX veka, koristi transmitere snanoguskog snopa koji su moda i ljudski signali koji bi najpre mogli biti otkriveni na zvezdanim udaljenostima;ipak digitalna televizija zamenjuje ovu tehnologiju i koristi signale irokog spektra sa mnogo manjomnoseom snagom. Raspravljano je da li e ove nove tehnologije uiniti Zemlju mnogo manje vidljivom uradio spektru u narednih par decenija. Tako deluje verovatno da bi i druge civilizacije mogle biti detektovanesamo tokom kratkog vremena od otkria radio do prelaska na efikasnije tehnologije.

Drugi argument je da bi nedostatak resursa doveo do opadanja tehnolokih sposobnosti. Naa civilizacija jesposobna za meuzvezdanu radio komunikaciju samo tokom par decenija i ve rapidno smanjujemo rezervefosilnih goriva i hvatamo se u kotac sa problemom nedostatka nafte. Moda nas deli samo jo nekolikodecenija pre nego to energija postane preskupa i potrebna elektronska i kompjuterska oprema previeproblematina za proizvodnju kako bi smo nastavili potragu. Ako isti uslovi po pitanju snabdevanja

energijom vae i za druge civilizacije, tada radio tehnologija moe biti fenomen kratkog veka. Osim ako se nedesi da dve civilizacije budu dovoljno blizu jedna drugoj i razviju sposobnost komunikacije u isto vreme, bilobi bukvalno nemoguce za bilo koga da prica sa nekim drugim.

Kritiari argumenta o iscrpljivanju resursa istiu da energetski civilizacije ne zavise u potpunosti od fosilnihgoriva. Alternativni energetski izvori kao to je sunevo zraenje postoje sa potencijalom

da generiu vie energije nego to je potronja. No ako bi iscrpljivanje fosilnih goriva dovelo do krajatehnoloke faze civilizacije neki oblik tehnolke regresije bi se neizbeno dogodio, spreavajuieksploataciju obnovljivih resursa koji zahtevaju visoku tehnologiju.

oni su doiveli tehnoloku singularnostDruga mogunost je da tehnoloke civilizacije neizbeno dolaze do tehnoloke singularnosti kao to je razvojmonih vetakih inteligencija ili postljudskog karaktera. Teoretski, civilizacije ove vrste mogu biti takodrasticno promenjene da uine komunikaciju nemogucom. Inteligencija post-singularne civilizacije moezahtevati vee obime razmene informacija nego to je to mogue meuzvezdanomkomunikacijom, na primer.Ili bi moda bilo koju informaciju koju oveanstvo moe da prui smatrala nevanom. Zbog ovoga oni nepokuavaju da komuniciraju, kao to ovek ne pokuava da komunicira sa mravima.Predloeni su ak i jo ekstremniji oblici post-singulariteta, uglavnom u fantastici: bia koja su odvojila sebeod fizike forme, stvorila masivna virtualna okruenja, prebacila se preko transfera uma u ta okruenja i

postoje potpunu unutar virtuelnih svetova ignoriui fiziki univerzum.

7/30/2019 SF Vektor 01

20/84

20


Koji god da su razlozi, deluje malo verovatno da bi pre-singularne i post-singularne civilizacije moglesmisleno komunicirati. Ako veina civilizacija doivi tehnoloku singularnost ubrzo nakor razvoja tehnolokecivilizacije, tada bi vremenski okvir za komunikaciju pre-singularnihcivilizacija bio veoma kratak.

...oni su izabrali da ne komunicirajuMogue je da vanzemaljske civilizacije ne dele na entuzijazam i elju da komuniciramo sa drugim vrstama.

Zemlja je namerno izolovana (hipoteza zoolokog vrta)Mogue je da je verovanje da bi vanzemaljske civilizacije komunicirale sa nama pogreno i da oni ne ele dakomuniciraju zbog razloga o kojima moemo samo pekulisati, ak i ako imaju tehnike sposobnosti. Posebanrazlog zato bi izabrali da ne komuniciraju je tzv. ZOO hipoteza: ideja da je Zemlja izdvojena za proucavanjeod strane naprednih civilizacija, ili da je se uva kao izolovano podruje divljine. Razlozi bi mogli bitietiki (ohrabrivanje naeg samostalnog razvoja) ili strateki (ele da izbegnu otkrivanje i mogue unitenjeZemlje od strane drugih civilizacija). Ove ideje su slicne Primarnoj Direktivi Ujedinjene federacije planetau STAR TREK televizijskoj seriji. Ova mogunost je dovela do razmatranja da li bi moda oveanstvotrebalo da prevazie odreena etika, tehnoloka ili drutvena ogranienja pre nego to bi nam bilodozvoljeno da stupimo u kontakt sa postojeim vanzemaljskim civilizacijama.

Ova ideja je verovatnija ako postoji samo jedna vanzemaljska civilizacija unutar opsega kontakta, ilihomogena kultura ili zakon meu vanzemaljskim civilizacija koji nalaze da Zemlja mora biti zatiena odkontakta. Ako postoji pluralizam meu vanzemaljskim kulturama, ta se teorija rui usled nedostatka uuniformisanosti motiva: dovoljno je da samo jedna jedina kultura ili civilizacija odlui da deluje uprkos tomimperativu, tj da iz sopstvenih interesa i elja stupi u kontakt sa nama, a mogunost za to raste sa brojemcivilizacija.

oni su suvie drugaijiSledea mogunost je da mi potcenjujemo koliko bi vanzemaljski ivot mogao biti drugaiji od ivota naZemlji. Njihova psihologija bi jednostavno mogla biti suvie drugaija da bismo mogli komunicirati, i potosu to shvatili oni ne pokuavaju da nas kontaktiraju. Takoe je mogue da je sam koncept komunikacije sadrugim vrstama neto to oni ne mogu da razumeju i prihvate. Ljudska matematika, jezik, upotreba alatki idrugi temelji nae tehnologije i sposobnosti komunikacije mogu biti u tom smislu ogranieni samo na Zemljui neshvatljivi drugim oblicima ivota.

oni su ve ovde i mi ne znamo za to

Postoji iroko raireno verovanje, generalno smatrano za zastranjene od strane glavnog naunog toka, davanzemaljske ivotne forme ne samo da postoje ve da su ve prisutne ovde na Zemlji. Mi ih ne otkrivamo jeroni to nee ili smo tehniki nemoni za to ili zato to odbijamo da prihvatimo dokaze.

oni se skrivaju od nasRazumno bi bilo prihvatiti da bi ivotni oblik dovoljno inteligentan da doputuje do nae planete bio i dovoljnointeligentan da opstaje ovde neprimeen. Ako gledamo na taj nain, vanzemaljci su stigli i posmatraju nas, alijo nisu odluili kada i kako da uspostave kontakt. Takva posmatranja mogla bi biti izvedena na brojne nainekoji bi bili veoma teki za otkrivanje, na primer putem molekularne nanotehnologije na Zemlji ili pasivnimposmatranjem od drugde.

7/30/2019 SF Vektor 01

21/84

21


mi odbijamo da vidimo dokazeMnogi NLO istraivai i posmatrai tvrde da se drutvo u celini odnosi sa negativnim predrasudama premanjihovim tvrdnjama o vanzemaljskim otmicama, vienjima i susretima i kao rezultat ljudi nisu potpunoprijemivi za tvrdnje o dokazima da vanzemaljci poseuju nau planetu. Drugi koriste kompleksne teorijezavere da pokau da su dokazi o vanzemaljskim posetama skriveni od javnosti od strane politikih elita kojetee da sakriju pravi obim kontakata izmeu ljudi i vanzemaljaca.

Takvi scenariji su prisutni u popularnoj kulturi ve decenijama, sa trenutno omiljenim Dosije Xtelevizijskom serijom i Men in Black filmovima.

mi pogreno razumemo njihove pokuaje komunikacijeDrugi pak smatraju da su vanzemaljski entiteti komunicirali sa ljudima kroz istoriju, ali koriste i metode itehnologije koje su van domaaja iskustva ili mate veine ljudi. Signali su stizali do nas, ali samo ih jenekolicina ljudi mogla primati i oni vrlo retko i nesigurno. Izvetaji o kominikaciji su moda navedeni udrevnim religioznim tekstovima (irok izbor anela, demona i slinog) ali su kao takvi odbaeni ilipreskoeni.

Na primer: ako ljudski mozak koristi kvantno mehanicke procese u svom radu (ROGER PENROSE,STUART HAMEROFF) tada bi mozda bio moguc neki oblik nelokalne psihicke komunikacije.

Iznoeni su predlozi da bi neki izvetaji o misticima, amanima, izofreniji i medijumima mogli biti takvakomukicajima sa jakim umovima na vezama emitovana od strane neljudskih inteligencija. Prema kvantnojmehanici transfer informacija u kontekstu teorije informacija nije mogu korienjem kvantnih nelokalnihkorelacija (veza). Ipak, zagovornici ideje ovog oblika komunikacije veruju da ovo moe objasniti nejasnu,asocijativnu i inspiriuu prirodu poruka zabeleenih u svetskoj religioznoj i antropolokoj istoriji. Ovaideja takoe objanjava oigledno odsustvo svemirskih putovanja, koja su nepotrebna za zajednicu

vanzemaljskih inteligencija koje komuniciraju na takav nacin.

Druge neobine sugestije ukljuuju recimo ideju Terensa Mekene (videti TERENCE MCKENNA) da supsihoaktivne droge (videti PSYCHOACTIVE DRUGS, PSILOCYBIN) i dimethyltryptamine (DMT)posejane ovdje na Zemlji od strane neljudske inteligencije kao deo bioloke komunikacione strategije sanamerom da izmene perceptivne procese ljudskog uma kako bi mogli primati poruke usmerene ka nama.

Dok ova odreena ideja deluje veoma sumnjivo, to je samo primer teoretskih naina komunikacije koji bidelovali nama veoma strano i najverovatnije bili pogreno shvaeni ili potpuno odbaeni.

NAPOMENA: sve reference za dalje prouavanje se odnose na lanke na Vikipediji (Wikipedia)

Priredio Ender71

7/30/2019 SF Vektor 01

22/84

22


SF enciklopedija

Don Klut i Piter Nikols

1. ADAMOVIC IVAN (1967 jo zemljom hodi)eki pisac i prevodilac, glavni urednik SF asopisa Ikarie i saradnik enciklopedije naunefantastike Enciklopedija naune fantastike (1992). U kasnim etrdesetim godinama njegovadela se pojavljuju u SCIENCE-FICTION STUDIES marta 1990.

2. ADAMS, DOUGLAS (NOEL) (roen 1952)Britanski pisac koji je pisao scenarije za filmove i romanopisac. U periodu od 1978-80 radio je kaourednik TV serije DR who. Dve epizode iz serije Dr. Who (Shada i City of death) dale su mudovoljno osnova za nekoliko njegovih kasnijih romana, ali same epizode kasnije nisu bileprenesene na papir. iru panju publike Adams je privukao sa svojim Hitch hikers guide to the

Galaxy (kod nas preveden kao Autostoperski vodi kroz galaksiju) serijalom, koji se prvi putpojavio kao dve BBC radio epizode. Prva 1978, druga 1980. godine, a ukupno je objavljeno 12delova, a zadnja dva u saradnji sa producentom Donom Lojdom (John Lloyd). Obe serije sunazvane Autostoperski vodi kroz galaksiju. Originalni radio scenariji (1985) su takoe oborilesve rekorde u formatu drugaijem od svih ostalih radio ostvarenja. Drugi i trei rimejk serijala seobjavio kao tv serija i kao prva dva dela romana. Izgledalo je kao da su svetlost dana ugledalimanje-vie istovremeno i iako su postojale razlike izmeu TV serije i romana, teko je odreditiprioritet bilo koje verzije i postaviti je za osnovnu. U formi romana delo se sastoji od sledeihnaslova: The Hitch Hiker's Guide to the Galaxy (Autostoperski vodi kroz Galaksiju - 1979), TheRestaurant at the End of the Universe (Restoran na kraju Vaseljene - 1980), Life, the Universe andEverything (ivot, Vaseljena i sve ostalo - 1982), So Long, and Thanks for All the Fish (Do vienjai hvala na svim ribama - 1984) i poslednji deo Mostly Harmless (Uglavnom bezopasni - 1992).Prva tri dela su objedinjena i nazvana Autostoperska trilogija (1984), a kasnije je i etvrti deobio ukljuen u ovu trilogiju, te je ista nazvana Autostoperski vodi kroz Galaksiju: trilogija uetiri dela (1986). I konano 1987. godine i peti deo je ukljuen u roman i nazvan Vie negokompletan vodi: pet pria. Zanimljivo je i to da se u ovom delu javljaju premise, tj. razliitidelovi romana sadre prie koje su u kontradikciji sa prethodnim delovima. Tako trei i etvrti deoromana odnose na novu teritoriju, a peti deo pobija ovu priu sa melanholinim efektom.ovekoliki vanzemaljac, po kojem je ovaj vodi dobio ime, je pod imenom Ford Prefect proveo

neko vreme na Zemlji sa Arturom Dentom, glavnim likom ove prie. Kada je saznao da

e Zemljabiti unitena da bi se napravio intergalaktiki prolaz, Prefect i Dent bee sa unitene planete i

stopiraju irom Galaksije, pri emu doivljavaju mnoge avanture. Ve ovde su napravljeni raznisatirini elementi koji se samo uveavaju kako se pria razvija do zavrne epizode. Daglasoveprljave lai ovde posatju sve vanije. Dokazano je da je Zemlja konstruisana eonima ranije kaokompjuter iji je zadatak da otkrije smisao ivota, ali njeno unitenje samo nekoliko sekundi pre noto je dat odgovor, plaa se tako to se izgubila svaka nada da e se smisao ivota na bilo koji nainotkriti. Za milione fanova koji se uivali u radio emisijama, gledali TV seriju, smejali se tokomprva dva dela romana, trei i etvrti deo moraju izazvati oseanje tuge kod oveka, a u Mostlyharmless, ovo oseanje samo raste. Druga njegova pria Dirk Gently's Holistic Detective

Agency (1987) i The Long Dark Tea-Time of the Soul (1988) samo potvruju Daglasov smisaoza crni humor. Daglas je jo poznat i po sledeim delima: The Meaning of Liff (1983, a 1990.

7/30/2019 SF Vektor 01

23/84

23


preimenovana u The Deeper Meaning of Liff), The Utterly Utterly Merry Comic Relief ChristmasBook (1986), Last Chance to See (1991), Doctor Who.Scenariji: Pirate Planet (1994), Don't Panic, The Official Hitch Hiker's Guide to the GalaxyCompanion

3. ADAMS, FREDERICK UPHAM (1859-1921)Bio je ameriki pisac koji je napisao dve SF utopije - President John Smith: The Story of a PeacefulRevolution (Predsednik Don Smit: pria mirne revolucije, napisana 1920.) i The KidnappedMillionaires: A Tale of Wall Street and the Tropics (Kidnapovani milioneri, napisana 1901.godine). ove dve prie je stavio u ozbiljne forme u kojima argumentovano predstavlja kako biameriki predsednik trebao da vodi narod ka dobrom socijalizmu i kako da tajkuni (Eee, da nam jeSlobo tu - prim. prev.) iz Wall streeta budu uniteni.

4. ADAMS, HARRIET (STRATEMEYER) - (1892-1982)Amerika spisateljica koja je posle smrti svog oca (Edvard Stratemeyer) postala i urednik njegovog

izadavkog sindikata. Ona je bila odgovorna za pisanje oko 170 romana raznih pisaca u okviruStratemeyer sindikata. Neki od njih su Bobbsey twins, The hard boys, Nancy drew (na osnovu ove

knjige u poslednjih nekoliko godina razvila se istoimena video igra u anru avantura. Nancy drewigrica broji nekoliko nastavaka i treba da se objavi jo nekoliko. Do sada je imala zapaen uspeh.Prim. prev.) i druge. Za sledee naslove ona je davala osnovni materijal i grubi sadraj. Na ovajnain Victor Appleton objavljuje zadnji deo prvog serijala Toms Swift (Tom Swift and his planetstone) i tako je uspeno oivela Tom Swifta u novim romanima koji su se poeli objavljivati od1954. godine. U Stratemeyer sindikatu svoje radove su objavili i sledei pisci: Carolyn Keene,Franklin W.Dixon, Laura Lee Hope....

5. ADAMS, JACKOva spisateljica se istie po delu The problem of the ages (ili Neqa) u kojem devojka po imenuNeqa i njen ljubomorni verenik bivaju izgubljeni u polarnim oblastima. Spasavaju ih nastanjeniciAltrurije (William Dean HOWELLS kae da nema neke posebne povezanosti njegove utopije iutopije opisane u ovom romanu) i odvode ih u svoju dravu, koja se nalazi unutar Zemlje i tu impokazuju njihove letee maine i ostale udesne stvari. Takoe im govore da kod njih vladajednakost meu polovima i nehrianska kultura. Neqa (koja u stvari predstavlja karakterspisateljice) u tom trenutku odluuje da e se udati za svog verenika samo ako on ovlada nekimznanjima ovih udnih ljudi.

6. ADAMS, NEAL (1941- )Poseban uticaj je imao na razvoja Amerikog kominog stripa. Specijalizacija su mu bili super-heroji koji su bili jaki, hrabri i pravedni prema svima. Zavrio je kolu primenjene umetnosti naMenhetnu, a po zavretku kole je radio za Archie comics (1959-60), a kasnije je i sam osnovaonovinsku izdavacku kucu za strip novine sa strip verzijom TV serije Ben Casey, koji je izlazio udnevnom i nedeljnom izdanju 4 godine (1962-66). Osim to je pisao sopstvene stripove, Neal je bioi asistent prilikom izrade mnogih poznatih stripova ukljuujui i: Bat Masterson (1961), PeterScratch (1966), Secret Agent Corrigan (1967) i Rip Kirby (1968). 1967. godine je poeo da radi zaNacionalnu periodinu izdavaku kuu (National Periodical Publications (DC Comics)), crtajuiDeadman-a (Strange Adventures 206-216).

Neki od likova koji su mu doneli veliki profit su: Spectre, SUPERMAN, Batman, Flash, GreenLantern i X-MEN.

7/30/2019 SF Vektor 01

24/84

24


Strip Green Lantern-green arrow Adams je izdavao konstantno od aprila 1970. do maja 1972. (od76. og do 89. og broja). 85. (Snowbirds dont fly) i 86. (They Say It'll Kill Me, But They Won't SayWhen) broj ovog stripa karakterie pria o narkomanima i drogi. Sa ova dva broja Neal Adams jeosvojio Academy of Comic-Book Art nagradu. Za izdavae za koje je radio, DC (Detective comics)i Marvel Comics (kao i ostali vodei izdavai), tokom 70-ih i ranih 80-ih Adams je izdao vnajveibroj stripova. Pored stripova Adams je radio i naslovne stranice knjiga, filmske postere, a idizajnirao je kostime za neuspeni pozorini SF komad Warp (1973). 1987. godine Adams jeformirao sopstvenu izdavaku kuu, Continuity Comics. Nil Adams je imao uticaja i u kampanjamakoje je vodio kao borba za prava strip kreatora. Naroito je bio primetan kada je njegove kampanjefinansirala Detective comic za kampanju za kreatore Supermana, Jerry Siegel i Joe Shuster. 1970.godine Nil Adams je pozvan da uestvuje u organizaciji Academy of Comic-Book Art.

7. ADAMS, (FRANKLIN) ROBERT (1932-1990)Jo jedan Amerikanac koji je pored toga to se bavio pisanjem bio i vojnik. Delo po kojem se ovajpisac najvie istie je Post Holocaust horseclans. Ovaj roman pun avantura se, naravno, sastoji iz

vie delova, a radnja je smetena u 2500. godinu. Drave koje su nekadainile SAD (USA) suokupirane od strane besmrtnih mutanata kojima se jedino suprotstavlja jedna grupa nezadovoljnih

naunika iz tajne baze. italac uglavnom dri stranu pokretu mutanata koji u stvari predstavljajuparodiju na ekologiju pokret nastao u XX veku. Ovaj roman se sastoji iz delova: The Coming ofthe Horseclans (Dolazak Horse klana, 1975.), Swords of the Horseclans (Maevi Horse klana,1977.) i Revenge of the Horseclans (Osveta Horse klana, 1977.). Ova tri dela su objedinjena ujedan i nazvana Tales of the Horseclans (Prie Horse klana, a dela su objedinjena 1985. godine).nastavci koji slede posle treeg dela su: A Cat of Silvery Hue (1979), The Savage Mountains(1980), The Patrimony (1980), Horseclans Odyssey (1981), The Death of a Legend (1981), TheWitch Goddess (1982), Bili the Axe (ovaj deo romana sadri i kratak pregled svih prethodnih, a

nazvana je Champion of the Last Battle, 1982. god.), A Woman of the Horseclans (1983), Horsesof the North (1985), A Man Called Milo Morai (1986), The Memories of Milo Morai (1986),Trumpets of War (1987), Madman's Army (1987) i poslednji The Clan of the Cats (1988).Robertova ena, Pamela Adams, objavila je dve antologije ovog romana pod nazivom Friends ofthe Horseclans (1987) i Friends of the Horseclans II (1989). Njegova druga serija romana koja jeusledila (the Castaways in Time alternate-history) se odnosila na putovanje kroz vreme. A deloviovog romana nose sledea imena: Castaways in Time (1980), The Seven Magical Jewels of Ireland(1985), Of Kings and Quests (1986), Of Chiefs and Champions (1987), Of Myths and Monsters(1988) i Of Beginnings and Endings (1989). Veina njegovog preostalog rada i nezavrenih serijaromana je bila fantazija. A u ovaj deo spadaju: Robert Adams' Book of Alternate Worlds (u pisanju

ovog dela su mu jo pomogli ena Pamela Crippen Adams i Martin H.Greenberg, 1987), RobertAdams' Book of Soldiers (i u ovom delu su uestvovali Robertova ena i Martin Greenberg, 1989).Ostala dela: The Stairway to Forever (roman koji se sastoji iz dva dela, a to su The Stairway toForever (1988) i Monsters and Magicians (1988)). Kao urednik uz pomo svoje ene i MartinaGreenberga Robert Adams je objavio jo nekoliko dela iz anra horora i fantazije.

8. ADAMS, SAMUEL HOPKINS (1871-1958)Ameriki pisac, popularan autor romana i filmskih scenarija ukljuujui i scenario za film Ithappened one night (1934). Napisao je nekoliko SF romana zajedno sa Stjuart Edvardom, a to su:The Mystery (u ovom romanu radi se o brodu koji je naen na moru bez posade u njemu, a pisci

nam daju SF objanjenje za njihov nestanak: sporedni efekat novog radioaktivnog elementa,1907),

7/30/2019 SF Vektor 01

25/84

25


The sequel, The Sign at Six (1912). Romani koje je Samuel sam napisao su: The Flying Death(neverovatna krimi pria ija se radnja deava na Long island-u u New Yorku, a izazvana je odstrane pteranodona, 1908) i The World Goes Smash (pria o graanskom ratu u Americi koji e sedesiti u bliskoj budunosti i u kojem e New York biti uniten, 1938).

9. ADAMS, TERRY A.Ameriki pisac koji je pisao o moima putem oseaja. Roman koji se sastoji iz dva dela nazvao jeSentience, a delovi su: Sentience: A Novel of First Contact (1986) i The Master of Chaos (1989).Pria poinje kada dolazi do konflikta izmeu ljudi i D'Neerans, koji su u stvari ljudi koji imajusposobnost telepatije. D'Neerans lutaju Svemirom i otkrivaju u potrazi za novim rasama iizazovima. Oni priaju ivahno, ali i istrauju mogunosti telepatske razmene miljenja.

10. AD ASTRABritanski asopis malog formata, izdavala ga je Rowlot Ltd izdavaka kua, a glavni urednik je bioJames Manning. Za vreme postojanja od octobra 1978. do oktobra 1981. godine ukupno je izdato

16 brojeva, a izlazio je svakih 2 meseca. Ovo je bio prvi nauno/nau

no-fantasti

ni britanskiasopis (sadrao je neke injenice na osnovu kojih bi se eventualno mogle razreiti neke misterije).

Oekivalo se da e pokriti mnogo razliitih oblasti koje se uglavnom ne tiu realnosti. The fiction(fikcija, prie koje su objavljivane i uglavnom su bile dve po jednom broju), uglavnom su bileporeklom od Britanskih pisaca ukljuujui i John BRUNNER, Garry KILWORTH, DavidLANGFORD i Ian WATSON. Njihove prie iz ovog asopisa kasnije su pretoene u film, knjigu,video igru, pozorini komad, kao i u crtane stripove, SF vesti, naune vesti, mnogo tekstova oastronomiji, a i pseudo naune tekstove.

Priredio Kuli

7/30/2019 SF Vektor 01

26/84

26


Edgar Alan Po

Jedan od pesnika ponora

Ima ih prilian broj u svim velikim nacijama, a regrutuju se izmeu najdarovitijih inajinteligentnijih, dodue, uvek sa nekom manje-vie izopaenom naklonou u pravcuintelekta, mate ili morala, ponajee i zdravlja. to bi rekla poznata Franckuska izrekaUkleti pesnici. Nije re o tome da su ljudi, recimo, za Dostojevskim ili Bodlerom ili

Poom zavitlali kamen osude i gonjenja; ili izmolili u boga ili avola neku kaznu nad krivcima. Nego je re otome da ti pesnici imaju u biu svom, u talentu svom, u vokaciji svojoj, imaju mo izuzetno velikogprostiranja u svim pravcim iskustva i slutnji, imaju intelektualnih radoznalosti koje premauju oblast petovekovih ula. Slutnje njihove, svesne il nesvesne, osobita znanja, to je rabota nenormalna.

Re je o pesnicima koji uporno putuju po ponorima i to svejedno da li u ponor nanie ili u ponor navie, da liu dubinski podzemni haos i mrak ili u visinske oblasti sublimnih i apsolutnih vrednosti.Edgar Po pie ne samo udne, nego udovine pripovetke, ali u kojima sve uasne kombinacije najzadrealistiki skopava i razreava. A imajte na umu da je za njega sve ponor. A kako tek srljaju pesnici ukletoroeni, pesnici ponora. Edgar Po nam pria o srljanju oveka uveni Malstremski vrtlog. Pa o propadanjuoveka u bezdani bunar, kroz patos tamnice inkvizitorske. Pa o ponornim radoznalostima, o mamljenjuprostora, o udovinim doivljajima Gordona Pima.On, Gordon Pim bar tri puta je prolazio kroz uase podzemlja, podvoa, materijalnog haosa. Jednom u brodu,zatvoren i sabijen u tovarni deo lae gde mu je tovar zatvarao sve izlaze. Drugi put, okaen o donji u vodupogrueni deo lae. Trei put, u lavirintu u brdu. No svim timuasima na kraju je dolazio kraj i Pim je izlazio

iv, a njegovom izbavljenju prethodi tano i realno razreenje problema. Dok na kraju nije odlu

io da posetiJuni pol, mesto na kojem niko do tada nije bio, tj. da udje i u visinski ponor tajanstvenoga, spiritualnog.

Kada se konano posle mnogo muka i iskuenja probio do kraljevstva vene beline, tu je ogranienog ovekadoekalo njegovo ogranienje.U tom ponoru Pim je u halucinacijama i nesvesti najverovatnije umro.

A Edgar Po nam kae da e knjigu o Gordonu Pimu zavriti urednik njegovih hartija (Nastavak avantura oGordonu Pimu napisao je il Vern u romanu Tajna ledene zagonetke).

Pesnici ponora sabiraju iskustva retka, muna, neovena i svakako natovena. I ivot Edgara Poa bio je

uasan.O poeziji Edgar Po je pisao i teorijski u napisu Princip poezije. Pisao je teorijski i o umetnikoj kompoziciji -tumaei svoju pesmu Gavran. Tvrdio je Po, pre svega, da pesma mora biti kratka, jer je i poetsko uzbu enjepesnika i uzvieno uzbuenje itaoca stvar apolutno kratkotrajna.

Po je vezao poeziju za duu, a o dui imao je sledeu pretpostavku: Dua hoe lepotu i sublimno uzbuenje;e za lepotom je zapravo eoveka za besmrtnou, ali dua je puna nemoi. Na sredini izmeu materije ispirita, ona uzlee navie, ali i klizi nanie, i zato je ono to ona produkuje, poezija, uvek tuna (U pesmiEulalija Edgar Po ovo kae o stanju due: Usamljen sam iveo u svetu jada, i dua mi bee kao voda ustajala,dok mi lepa i i umilna Eulalija ne postade edna supruga tj. uz pomo poezije dua se digla u viu sferu).

Edgar Po je ak imao potrebu da svoj haosni svet na neki nain uredi i organizuje, da da tekst o dovrenomkosmosu sa svim stanjima i na kraju sa svetlou apsolutnogakao sa poslednjim akordom. To je bila pesmaHeureka, koja nije uspela da ode dalje od mehanikog nastajanja sveta, i nije uspela da objasni apsolutno.

7/30/2019 SF Vektor 01

27/84

27


Em je pesma ispala dugaka, em svetlost apsolutnoga nije prosula po njoj. Kao Gordon Pim na Juni pol,Edgar PO je krenuo u oblast koja mu nije bila dozvoljena.

Edgar Po nije dugo iveo i nije mnogo napisao. Ali to je napisao, u stihu i prozi, taj ovek osobitih duhovnihdarova, tako je samoniklo, tako lino odreeno, tako osobitoga duha, i puno nekih meutajni, da to delo stojipotpuno usamljeno. Pored jo 2-3 vrlo lepe pesme, najlepa je pesma Gavran.

Gavran je ilustracija svega to je Po teorijski zahtevao od poezije.

Strukturalna gradacija, iako je intelektualna, pokorila se potpuno poeziji. Ritmiki i fonetski, to je tvorevinavelike lepote i uzbuuje sublimno.Poetska tuga je opravdana , dokazano opravdana. Poeziju je Edgar Po uvao kao neki eliksir. A kad bi mudola opsesija mranih, haotinih nemira, iao je u pripovetku. U svoju specifinu pripovetku, stranu naperiferiji i u centru, punu mraka i pretnji, ali kojoj je Po prilazio mirno, kao sa pisaljkom i lupom u ruci.

Intelekt, istina, proza, materija sve je to u haosu i na samim granicama.

U haosu su borbe i nastajanja. Sva tendencija vasione je u tome da se haoti ni nered pretvara u red i zakon, aruilako, posle izvesnog procesa, slui ivotu. U haosu, u ponorima su klice nauke i umetnosti; tamo sufantastine sposobnosti genijalnih ljudi; tamo je simboliko i cifarsko i razdvojeno i kombinovano; tamo jegraa i tamo su koncepti za realistiko i nadrealistiko; tamo se ponori dozivaju. Po, u prozi, bio je zaista istmaterijalist. Njegov haos, u prozi, to je prosto donji sprat gornjeg sprata. Sve se dokazuje, vezuje i objanjava.A kad se stigne predvisinski ponor, koji je zabranjena jabuka, pria se prekida, sa reenjem ili bez njega,kao pria o Gordonu Pimu.

Pesnici sa velikom moi prostiranja, pesnici ponora u oba vertikalna pravca, znaju esto mnogo od onoga tose ne zna i njihove totalnosti bivaju ogromne i mune.pozitivne osobine njihove i mane, ili ba poroci i vrline,retko su kad u ravnotei; ti pesnici su zato retko kad normalni, oni zapadaju u izopa enosti. Edgar Po pita nassve:Ko od vas nije inio sto puta neto ludo i nisko, i naruavao zakon samo zato to zna da je zakon. Aliim u svojoj razravnotenosti nagnu ka zdravijem, svim tim pesnicima je glavni napor intelekta i volje dazakon povrate, da posrnulo usprave. Postupci njihovi su stoga vrlo sloeni i u ivotu i u stvaranju; logika imje najradije okolina.

Edgar Po je zato istovremeno i jasan i mraan, i normalan i perverzan, i ovek fizike i metafizike.

Zadatak njegov, meutim, ostaje uvek: da razreava stvarnim mogunostima, samo to su te mogunosti estovrlo fantastine. Neto magiko, maioniarsko: neverovatno a ubedljivo.Velika elja Edgara Poa umetnika bila je da jednom bar da potpunu realnost, da objasni svet. To je pokuao saHeurekom, a ka tome je smerao i sa svojim putopisnim romanom avanture GordonaPima; provesti Pima krozsve stepene i spratove, dii ga iz podzemlja u najvii ponor, omoguiti mu da stekne neko iskustvo oapsolutnom, i da onda to i nama kae. Ali, eto, to su bile one zabranjene stvari. U lavirintu u brdu uas je bioapokaliptiki, krv je u Pimu ludila, ali se nalo reenje. Pred ponorom Junog pola uas je postao rafinovan:sve mirno, sve belo, sve uti.

ivci su prestali da rade i oseaju; verovatno su gubljenje svesti i dreme srca dovrili roman bez kljua...

ovek nije kadar da integrira iskustva, i srlja dok ne usrlja u zabranjenu oblast ...Kapljica poezije u knjizi o Gordonu Pimu moda je u tome to je ogranienje ovekovo tuna stvar.

7/30/2019 SF Vektor 01

28/84

28


Biografija

Edgar Alan Po, ameriki knjievnik, pesnik, urednik literarnih magazina i jedan od najznaajnijih predstav-nika amerikog romantizma. Edgar Alan Po, za ivota gotovo nepoznat, postao je jedan od najuticajnijihamerikih pesnika kada su vrednost njegovog dela otkrili francuski pesnici Bodler, Malarme i Valeri. Njegove

kratke pripovetke smatraju se preteom detektivskog romana.

Njegov otac i majka, Dejvid Po ml. i Elizabeta Hopkins Po (oboje glumci) preminuli su u roku od dve godine(otac 1810., majka 1811.) nakon njegovog roenja - nakon toga, Po je odveden u Rimond, gde je iveo kodDona Alana, te onda poslat u Englesku gde je od 1815. do 1820. pohaao Manor School u SwindonNewingtonu. Nikad legalno usvojen, prezime Alan uzeo je kao srednje ime.

Godine 1826., Po odlazi na studije na virdinijski univerzitet pod imenom University of Virginia, no izbaenje zbog kockarskih dugova, to ga dovodi u svau s Donom Alanom koji ga se tada odrekaokao sina. Godine1827. pridruio se vojsci, lagavi o svom imenu i starosti; 1830. stie do Vest Pointa, ali je izbaen godinukasnije zbog neizvravanja dunosti.

O sledeem periodu Poovog ivota malo se zna, osim da je 1833. iveo s oevom sestrom u Baltimoru. Nakonto je s kratkom priom Poruka u Boci osvojio 50 dolara, zapoinje karijeru pisca: u asopisima SouthernLiterary Messenger (u Rimondu, gde je stvarao od 1835. do 1837.),te filadelfijskim Burton's Gentleman'sMagazine i Graham's Magazine (1839.-1843.), izlaze neka odnjegovih najpoznatijih dela.

Godine 1835., Po se eni trinaestogodinjom roakinjom Virdinijom Klem, koja e kasnije od posledicatuberkuloze postati invalid, te na kraju i preminuti, to se smatra uzrokom Poovog neobuzdanog alkoholizma.

Slavna pesma Anabel Li (1849.) posveena je Virdiniji.

Njegova prva zbirka, Prie iz Groteske i Arabeske, pojavila se 1840. godine, a sadri jedno od njegovihnajpoznatijih dela, Pad kue Aerovih. U ranim etrdesetim godinama 19. veka, izlazi i koljkareva prvaknjiga, njegovo najprodavanije djelo.Mrana poema o izgubljenoj ljubavi, Gavran donela je Pou svetsku slavukada je izdata 1845., a Ubistva u Rue Morgue te Ukradeno pismo, takoe iz tog perioda, smatraju se Poovimnajpoznatijim kriminalistikim romanima. Takoe, bio je aktivan knjievni novinar.

Godine 1848., depresivan i u oaju, Po pokuava samoubistvo. Nakon toga je nakon zabave na putu novojzarunici nestao na tri dana. Pojavio se u vrlo udnom stanju u Baltimoru, gde je i na kraju preminuo 7.

oktobra 1849.

Dela

Poov opus obiluje romanima, kratkim priama te pesmama i smatra se oromnim doprinosom svetskojknjievnosti, pogotovo u anru horora i kriminalistike.

Kratke prie

1. Ubistvo2. Berenica

7/30/2019 SF Vektor 01

29/84

29


3. Crni maak4. Bava amontillada5. A Descent into the Maelstrom6. The Devil in the Belfry7. Aneo svega udnog

8. Posed Arnhajm9. Eleonora10. injenice o sluaju gospodina Valdemara11. Pad kue Aer12. Zlatni kukac13. avo perverznosti14. The Island of the Fay15. Landorov letnikovac16. Krabulja crvene smrti17. Mesmeriko otkrivenje

18. Ubistvo u ulici Morgue19. Duguljasti sanduk20. Jama i njihalo21. Prevremeni pokop22. Ukradeno pismo23. Tiina24. Izdajniko srce25. The Thousand-and-Second Tale of Scheherezade26. Von Kempelen i njegovo otkrie27. William Wilson

28. ovek svetine29. Rukopis pronaen u boci30. Ligeja

Romani

1. Avanture Artura Gordona Pima2. Sfinga3. The System of Dr. Tarr and Professor Fether4. A Tale of the Ragged Mountains

5. The haunted Palace

Pesme

1. Alone2. Anabel Li3. Eldorado4. Leonora5. Sonnet: To Science6. Zvona7. Gavran8. To Helen9. Ulalume

7/30/2019 SF Vektor 01

30/84

30


Avanture Artura Gordona Pima

Avanture Gordona Pima, (ng. The Narrative of Arthur Gordon Pym of Nantucket) pripovetka Edgara AlanaPoa o bizarnim doivljajima Gordona Pima objavljena 1838. U elji za pustolovinama bei od kue i ukrcavase kao slepi putnik na brod Grampus. Na putovanju doivee zatoenje u utrobi broda, pobunu mornara,

borbu sa odmetnicima, buru, glad i e na brodu koji polagano tone, kanibalizam, put na Juni pol. Pripovetkaima prolog i epilog koji daju pseudo-dokumentarni okvir pripovedanju.

Sadraj

U dogovoru sa svojim prijateljem Avgustom bei od kue i ukrcava se tajno na brod Avgustovog ocakapetana Bertranda. Dok se Pim krije u potpalublju, na brodu dolazi do pobune posade, ubistvu veeg delamornara, dok jednu manju grupu pobunjenici ostavljaju usred mora u amcu sa kapetanom. Za sve to vremePim je zarobljen u utrobi broda bez vode, hrane isvetla. Na brodu dolazi do preokreta i do obra una izmeupobunjenika. Jedan od pobunjenika Piters u obraunu sa ostatkom posade oslanja se na Avgusta i Pima. Ovatrojka uspeva da nadvlada pobunjenike.

Meutim, bura gotovo da unitava brod na kome ostaju njih trojica i jo jedan pobunjenik Parker.

Danima bez hrane i vode lutaju na brodu koji polako tone. Izvlae slamicu ko e biti rtvovan. Piters ubijaParkera koji slui kao hrana 4 dana. Spas im donosi brod Jovanka Gaj koji plovi prema Junom polu.Zaustavljaju se na ostrvu Tsalali, na kome uroenici pobiju celu posadu. U ivotu ostanu samo Piters i Pim.Oni uspevaju da pobegnu sa ostrva i u unu kreu prema Junom polu. Pim je u halucinaciji i nesvestiverovatno umro. U epilogu pisac obavetava publiku da e knjigu o Gordonu Pimu zavriti urednik Pimovih

hartija.

U knjigu unosi crtee provalija sa ostrva Tsalili koje Pim i Piters istrauju dok se kriju od uroenika.

U epilogu se oblici provalija dovode u vezu sa slovima koje daju rei koje u osnovi znae biti mraan i bitibeo. Mistifikacija je time dovedena do kraja.

Priredio Kuli

7/30/2019 SF Vektor 01

31/84

31


KIM NJUMEN

(Kim Newman)

Kim Njumen (rodjen 31. jula 1959.) je engleski novinar, filmski kritiar i pisac fantastike.Stalni interesi vidljivi u njegovom radu ukljuuju istoriju filma i horor fikciju - to je kako on navodi poteklood gledanja ''Drakule'' Toda Brauninga kada je imao 11 godina - i alternativnu istoriju.Dobitnik je Bram Stoker Award, International Horror Guild Award i BSFA nagrade i bio je nominovan zaWorld Fantasy Award.

Roen je u Londonu u odrastao u Aleru, Somerset. Obrazovan je u Dr.Morgans Grammar School uBridvoteru, postavka njegovog polu-autobiografskog romana Life's Lottery (1999) smetena je uzamiljenoj verziji Bridvotera gradu Sedvoter. Studirao je Engleski na Univerzitetu Saseksa.

NE - FIKCIJA

Njumenove prve dve knjige, obe ne-fikcija, objavljene su 1985. i demonstrirale su njegov stvaraki domet.Ghastly Beyond Belief: The Science Fiction and Fantasy Book of Quotations ko-autorstvo sa njegovimprijateljem Nilom Gejmenom, je odavanje poasti looj, no zabavnoj prozi u fantastinoj knjievnosti.Nightmare Movies: A critical history of the horror film 1968-88 je ozbiljna istorija horor filma.

Nakon Nightmare Movies su sledile Wild West Movies: Or How the West Was Found, Won, Lost, LiedAbout, Filmed and Forgotten (1990) i Millennium Movies: End of the World Cinema (1999).Njumanovi ne-fikcijski radovi ukljuuju i BFI Companion to Horror (1996) i Horror: 100 Best Books(ko-urednik, 1988), za koji je dobio Bram Stoker Award for Best Non-Fiction.

FIKCIJA

Njumanov prvi objavljeni roman The Night Mayor (1989) bio je smeten u zamiljenu stvarnost zasnovanuna starim crno-belim detektivskim filmovima.Iste godine pod pseudonimom Jack Yeovil poeo je sa doprinosima seriji romana objavljenih od ''GamesWorkshop'', smetenih u svetu njihovih Warhammer i Dark Future RPG igara.

Njumanov najuveniji roman je Anno-Dracula, objavljen 1992. Radnja romana odvija se 1888, tokomubilake terevenke Deka Trboseka ali u drugaijoj 1888. od one koju mi znamo, u kojoj Drakula uspeva dapostane vladar Engleske. U romanu, izmiljeni likovi ne samo iz Stokerovog Drakule, ve i iz drugihknjievnih radova fikcije Viktorijanske ere pojavljuju se naporedo sa istorijskim linostima. Jedan odglavnih likova, vampirica Genevieve Dieudonne, se prethodno pojavila ( u drugaijem okruenju) u njegovimWarhammer romanima koje je objavljivao pod pseudonimom Jack Yeovil.

Anno Dracula je prvi od niza romana i kraih radova smetenih u istu alternativnu istoriju (iako ne u istivremenski period do 2003. godine radnja u seriji je stigla u 1980. godinu ).

7/30/2019 SF Vektor 01

32/84

32


Drugi romani ukljuuju Life`s Lottery (1999) u kome se ivotna pria protagoniste odvija po izboru itaoca( slina, ali ozbiljnija verzija serije dejih knjiga Choose Your Own Adventure ), The Quorum (1994),Jago (1991), i Bad Dreams (1990).Njumen je takodje plodan autor kratkih pria; njegova prva objavljena pria bila je Dreamers, koja sepojavila u Interzone' magazinu 1982.

Njegove objavljene zbirke kratkih pria su:

''The Original Dr. Shade and Other Stories'' (1994) ,''Famous Monsters'' (1995),''Seven Stars'' (2000),''Where the Bodies are Buried'' (2000),''Unforgivable Stories'' (2000),''The Man from The Diogenes Club'' (2006).

Takodje i ''Back in the USSA'' (1997) zbirka pria u koautorstvu sa Judinom Birnom (Eugene Byrne),smetena u alternativnu istoriju u kojoj je u Sjedinjenjim Dravama dolo do komunistike revolucije

poetkom dvadesetog veka, a u Rusiji nije.

Mnogo njegovih pria posebno one u zbirkama ''Seven Stars'' i ''The Man from Diogenes Club'' sadrelikove agenata ''Diogen Kluba'', kluba za dentlmene koji je stvorio Artur Konan Dojl za priu o erlokuHolmsu ''The Adventure of Greek Interpreter''. U Njumenovim priama Diogen Klub je maska za super tajnuorganizaciju britanske vlade, koja je opisana kao institucija koja je tiho postojala kako bi izlazila na kraj sastvarima koje su van delokruga regularne policije i obavetajnih slubi...

Jedan poseban niz pria fokusira se na avanture psihikog islednika Riarda Depersona; te priepredstavljaju Njimenovo odavanje pote raznim aspektima britanske kulture `70-tih kroz avanture kojepodseaju na televizijske serije iz `70-tih kao to su ''The Avengers'' i Department S. (verzija Diogen Klubase takodje pojavljuje i u ''Anno Dracula'' serijalu, zajedno sa alternativnom verzijom Depersona; i DiogenKlub serija ponekad ukljuuje alternativne verzije likova koji su se prvo pojavili u ''Anno Dracula'' serijalu).

Zanimljiv je podatak da je kratka pria ''Famous Monsters'' u kojoj marsovci koji su preiveli viruse u ''War ofthe Worlds'' H.D. Velsa dobijaju zaposlenje u Holivudu, bila ukljuena u informacioni paket poslat na MarsAmeriko-Ruskom sondom 1994.

Njumen je i autor jednog ''Doctor Who'' romana ''Time and Relative'' objavljenog 2001.

Tema kojoj se Njumen u svojoj knjievnosti stalno vraa je njegova sklonost ka reinterpretiranju istorijskihlinosti (posebno iz industrije zabave) i likova iz dela drugih autora u drugaijoj okolini, ili u realistinimalternativnim istorijama ili u potpunoj fantaziji. Neke od ovih likova kao to je npr. Drakula je vrlo lakoprepoznati. Mnoge druge, posebno manje vane likove Njumen preuzima iz niza zaboravljenih i opskurnihfilmova i knjievnih radova i mogu se smatrati skrivenim iznenadjenjem za itaoce koji ih mogu opaziti.

Na naim prostorima Kim Njumena moemo videti redovno kao komentatora i kritiara u emisijama ''Sci-FiSaved My Life'' na ''Discovery Channel''

7/30/2019 SF Vektor 01

33/84

33


ANNO DRACULA serijal

''Anno Dracula'' serija romana i pria Kima Njumena nazvana po ''Anno Dracula'' (1992) prvom romanu useriji je fantazijska knjievnost zasnovana na pretpostavci o alternativnoj istoriji u kojoj junaci romana''Drakula'' Brema Stokera ne uspevaju da zaustave osvajanje Velike Britanije od strane Grofa Drakule to

rezultira svetom u kome su vampiri uobiajena i sve vie dominantna pojava u drutvu.

Serijal je poznat po paljivo istraenim istorijskim postavkama i autorovom korienju kako istorijskihlinosti i izmiljenih likova u odgovarajuim periodima. Iako je Drakula centralna figura oko koje je seodvijaju dogadjaji u serijalu, u samim knjigama on se vrlo malo pojavljuje, i to obino na samo nekolikostrana u klimaksu radnje svake knjige.

Delovi serijala su dobili nagrade od ''Dracula Society'' , ''Lord Ruthven Assembly'' i International HorrorGuild, i bili su nominovani za ''Bram Stoker Award'' i ''Sidewise Award for Alternate History''.Seriju trenutno ine tri romana i brojne kratke prie i novele.

ROMANI

ANNO DRACULA (oktobar, 1992.)1888. Kraljica Viktorija je udovica i Drakula postaje njen novi mu i poinje sa svojom vladavinom nadVelikom Britanijom. Pravi spisak vampira (iz filmova i knjievnosti) izlazi na svetlo dana iz skrivanja izadobija novi drutveni status. Ali za novi reim ne ide s

Documents

SF Vektor 01