SIMMS

8 « « v > ^ ^ V e ii. i « i'

?« «xi.onv VIS. «n. I>xi.«.'»nv..äi.^v. 7««^k„^«« vi^r>r

I. ?0^.

O

0 hrvatskom lučhenom nazivlju.

Napisao

Dor. Bogoslav Šulek.

Besjeda je najuzvišenije svojstvo čovjeka; al se taj dragocjeni dar

prirode neizmjerno sporo u nas razvija. O tom ćemo se uvjeriti,- kad

sravnimo hrvatski jezik s jezikom kojega divljega naroda. Kolika to

razlika! Da ju shvatiš, uzporedi koji naš najstariji pisani spomenik

sa sadašnjim govorom. Dà, neznatno promjene za 800 godinah! Koliko

je dakle vremena trebalo', dok nam se je jezik iz prvotnoga stanja na

sadašnju' visinu popeo *L

Lučba je znanost novovjeka. Ima joj doduše tragovah` već u sta

rini, nego pravo se je razvila stoprv u našem stoljeću, pa tolikom br

zinom, da se lučbarski jezik nije dospio razvijati prema samoj znanosti.

Kao što se svak'omu više putah dogadja, da mu misli prestižu besjedu,

Onako se dogodi i lnčbi: množina različitih slučeninah obrela se je

gotovo na jedanput, tako da lučbari, koji su i onako slabifilologi, nisu

dospjeli okrstiti jih valjanimi imeni. Dapače i oni lučbarskinazivi, koji

SU k nam od starine došli, nevriede mnogo, jer neoznačuju pravo one

Stvari, kojim su nadjenuti, i to ponajviše zato, što narav tih stvarih

Sve do nedavno nije bila poznata. Tako na pr. hydrargyrwm, to će reći

vodeno srebro, jer su stari tvrdo vjerovali, da je živa samo tekuće sre

bro. Sve, što jevbilo slana okusa, zvahu sal (sal maría, sal petrae,

Sªl ammoníacum); sve, što je hlapilo, bijaše jim spiritus (11111111111

Titus m'tm', spz’n’tua m'm'); sve, što je bilo nalik na vapno, prozvali su

calx; što se je žutilo, u tom su nazirali zlato (na pr. aurzpig

mentum); što se jebielilo, bijaše jim nix (na pr. m'x fer-ri): što se

jº cmilo, bijaše ae'thiops (na pr. aethiops mz'neralis); a što se je

S\ietlilo, bijaše srebro (na pr. lifhargyrum, oiovna gledja).

Tako su dakle sadašnji luěbari prisiljeni bili zamieniti ovakove

izraze primjerenijimi nazivi. Al su opet drugud zalutali. Oni nadievaju

imena slučeninam nižuć imena počelah, iz kojih je slučak sastavljen;

VIII

tako se na pr. naša obična sol zove u lučbi Chlor-Natrium, jer je sa

stavljena iz počelah Chlor i Natrium. Kad je koji slučak sastavljen samo

iz dva počela, on-_ia to prolazi; nego kad se sastoji iz više počelah,

onda izlaze prave grdobe, štono kaže Horatilç „sesquipedalia verba“

na pr. Dimercurammoniumehlorid, Kohlensehwefolwasserstofl'säure, Kiesel

, fluorwasserstofi'sãure, Kalinmpontasulfuret, Metasulfazilinsaures Kali, Phos

phoroxydsuperchlorid itd.

A to još nije najgrdje, što dolazi u lučbi nenstrojštinah, budnć da

su neustrojštine sastavljene obično samo iz malo počelah: pravih filo

logičkih nakazah ima tek 11 organičkoj hemiji. Evo jih njekoliko: bini- 1

trobenzophenon, benzoylmethyliir, phenylstearmnid, isonitrophenylalkohol,

irichloracetonitril, (libroinnitraeetonitril, trinitronaeetonitril, trižithylarsen

jodür, arsenmonomethylbichlorid, antimonathyliumoxydhydrat, 1111111111

stibinchlorür , quadriehlorpropylenohloriir, perehloroxynaphtalinehloiür, 1

quintibromthymylalkohol, quintielilorphenylalkohol, arsenmonomethylbi

elllorid , dimetllj'ldiätliylformen, para.-prdpylmetllylbenzol-Kieselsăinre,

aethyltriinethylâther, methylnonylketon, naphtalinearboxylsänre, 111111111151

* aldehyd, oxymethylphenylameisensäure, carbonj'ldisulfáithyl, earbotriplienyl

triamin, dioxynaphtachinon, iso(liglyeolätliylensäure, hydroparacumarsžiure,

hexamethylenamin, oxanthrachinon, oxynaphtachinon, sycocerylalkohol,`tryglycolamidsăure itd. _ V

Nevalja misliti, da je ovo sve, a ostale lučbarske rieči da su milo

glasne; već je 01'0 samo za primjer uzgred navedeno, a ima još koja

stotina sličnih izrazah, koji se mal ne svakim danom umnožavaju.

Sad se nameće pitanje: hoćemo-li ove lučbene tudjinke u našu 1

narodnu knjigu na prosto presaditi, oli pako pretočiti? Jedno ili drugo

moramo učiniti, ako želimo lnčbu kod nas udomiti; a. ovo moramo opet`

želiti, da nam's te strane knjiga. i narodna obrazovanost nezaostane, '

što bi bilo po narod grdna nesreća, jer je lučloa u naše doba duboko!

počela zasiecati u sve odnošajo praktičnoga života, da se, nepoznajuć je,1

nemože pravo napried. * 1

I Ima jih, koji misle, da bi po nas najbolje bilo, kadJJislno prigrlili l

obću evropsku hemičku terminologiju, a' za razlog svoga mnienja na-l

vodeI korist, koja nas odtuda čeka, što bismo tobože brže i laglje lučbni

naučili i obćoj evropskoj obrazovanosti bliže se priuiakli. S druge strane

zaziru isti ovi prijatelji inostrane. nazivlja od prekomjerna stvaranja rie

čili, kojimi se tobože narodni jezik više nagrdjuje nego obogaćuje. ‘

Da. vidimo, koliko ima. istine u ovome mnienju. Kad ovako govori

sin kojega romanskoga ili baš englezkoga. naroda, neima mu prigovora;

jer mu se jezik neodliknje podobnošću- za razvitak, nego samo assimi

IX'

incijom tudjih eiemeuatah. Nic-mai su odprije takodjer onako umovaii; al

u novije doba okrenuše drugľ-ije, i osobito pod vodstvom Liebiga., po

uiemčiše malo po malo gotovo svu 11101101111 torluiuologiju. Kojim uspje

110111 10 11141111780, kaže nam izreka njihovoga uajglasovitijoga jezikoznanca,

.lakoba Grimma, koji piše: „Die Chemie kaiulerwíilseht iu Late-in und

1101118011, aber in Liehigs 1111111110 wird sie sprachgewaltig“. .Nebi-li se

imi za Niemci poveli? Što se kaže za korist otići-ga evropskoga na

iivlja, kad bi to hio.do\'oljau razlog, da ga prigrlimo, onda bismo se

odreći morali samosvojuoga razvitka svih znanostih 11 našem jeziku Í

ostati do vieka vasalli drugih nai-odali i na znanstvenom polju; jer

što valja za lučbu, valja i za fiziku, 111111118110,1110111111118110, rudoslovlje,

tehnologiju itd. Prema tomu morali bismo daklel upravo tisuće tudjih

riet-ih u naš jezik prestav'iti; pa ako su Nie-nici s razlogom počeli za

zirati od tudjih riečih, te rahtievati, da se 21111110110 koijonitiminjemač

kimi besjedami, to valja još više za nas; jer što Šafalˇ'ik piše za česki

jezik, mora se sasvim uporaviti i na jezik hrvatski: „Pí'irozeua pevala

jazjka českóho to sebou 11080, že v něm eizojazj'čnj'ch slov, pro ústrojnou

Sklonuost a vazebuost jeho, 111110110111 skrovněji nežli v jinych, jmenovitě

1 nejblíže ležíoím německóm, bez 21'110.11 a nepohodlí uživati se müže“.

O tom ćeš se uvjeriti, kad [1081110111811111-1101121110 hrvatskoga jezika:

samo one tudjinke zadržaje narod nepromienjene, koje dolikuju ustroj

111111110Z0121 jezika, na pr. pijaca, zanat, mašina, litra, regula,, kapital,

¡0L barilo, polica, kapa, politika: a ostale je sve više manje prekrojio

ipretočio, na pr. crkva, forinta., ormar, kaldrma, kalmljei', biskup, pa

muzik, foringa, lic-.ita, palineeger, furuna, avlija, naranča, puška, malta,

iaóman, kuhinja, lojtra, sumpor, pajvanta itd.

Mnoge ovakve rieči tako su izvruute, da jim se _jedva domišljaš',

ºdkuda su postale (na pr. kuharica, eoprija, čavao). v

A neradi ovako samo prost narod, nego raditi moraju i učenjaci,

baš i preko svoje volje. Tomu je ponajviše uzrok, što mi slabo upo

tl'ebljavamo nepremienjene 1-1001, nego je sve sklanjamo, sprežemo, ter

ºd njih pridavnike, prislove i verbalia tvoriti moramo, ako nam više

Putah u govoru dolaze. Tako mora i najstroži prijatelj tudje lučbene

tGl'minolog'ije tudje nazive kojekako mienjati, na pr. analizovati ili ana

lizirati, sublimirati, destilirati, d'ekantirati, titrirati, amalgamizirati, ele

mentarni, kvantitativni, oksidaoija, redukcija, antimonijski, hidrogenski,

ekvivalentski itd.

Da 1102 ovakva preinačivanja lučbenih nazivah nitko nebi mogao

Hªpisati hrvatske lučbe, to će doista svatko dopustiti. Nu ako je prosto

dºdfwa‘ci tudjim korjenikam naške dometke, prekrajati tudjinke na nasu,

X

i tako stvarati rieči, kojim je stražnji dio naš i nov, a samo prednji

tudj (na pr. elektrizovan), dakle rieši, koje niti su sasvim naše niti

sasvim tudje, nego prave maškare: zašto da nebude prosto stvoriti jim

i prednji dio, da postanu sasvim naške , te da nenagrde nego obogatei

hrvatski jezik? `

Istinu Šafai'ikovih rieěih okusili su i Rusi, za koje se znade, da‘

su preveliki prijatelji barbarizma. Dok nisu pisali strogo znanstvenih

djelah, izgubiše se pojedine upotriebljene tudjinke rek' bi u množtvu

čistih ruskih riečih;' nego pošto su počeli pisati znanstvene knjigaf

osjećahu sve to više, da uz porabu svekolike tudje terminologije gotovo

' nestaje ruštine. Zato su i oni počeli u najnovije doba malo po malo

'prevoditi (ako baš i ne najsretnije) znanstvene besjede, pa i lučbenoj

nazivlje. Ima sada već u njihovih knjigah: kislorod (oxygen), 'okisliti,

okislenje, okis, perekis, zakisi željeza, vodorod, ugljerod, razloženie,

otrioateljni, položiteljni, tožestvenost voščestva, vinokamenaja kislota,`

I sinerodistovodorodokisli amonij, sjerovodorodni amil, mišjakovistovodo

rodni gaz, sjernistosinerodnaja mjed, gremučekislaja zakisntuti, sjerno

ugljekislota, ugljerodisto-dvnvodorodni gaz itd.

U toj neprilici, koja je zatekla Ruse, našli bismo se doista i mi,

prigrliv naprečac svekoliko tudje nazivlje znanostih, jer bismo njim naš`

krasni narodni jezik nemilo nagrdili. Nije doduše nijedan jezik sasvime`

čist od tudjih riečih, a nije ni naš, nit' će ikad biti; nu'ako i jest

prosto'upotrebljavati po gdjekojutudju duhu jezika primjerenu besjedu, to

mora bivati s načinom. Toga se hoće ne samo radi uzdržanja čistoće

jezika, nego i radi praktične koristi, koju želimo vaditi iz znanosti.

Lučba je danas praktična znanost, koristna manje više `svakomu; al

ništa toliko neodbija obćinstvo od znanosti, koliko svakojake tudje, ustroj

stvu narodnoga jezika protivne besjede, fraze, formule. Prihvativ dakle

lučbeno nazivlje postigli bismo baš protivno od onoga, što namjeravamo

doseći- otudjili bismo lučbu našemu narodu, te bi ona i u napredak

ostala monopol samo gdjekojega bistrića; a zakrčili bismo put razvitku

našega jezika s te strane, te bi postao ružna smjesa od svakojakih tu

djih uljezah. Ako je našim starim prosto bilo prozvati na svoju poznata

onda počela: neima doista pametna razloga, zašto da imineprozovelno

naški ona počela, koja su u naše doba obretena; ako su naši predji

mogli prozvati aurum zlatom, plumbum olovom, cupnum mjedju:

zašto da nam bude zabranjeno postarati se, kako bismo pravo naški

prozvali aluminium, cyanogem'um, magnesíum, calcium, calz'um, na,

tríum itd.? I onako su mnoge sada u lučbi upotrebljavane rieči neiz

viestne, nejasne, samovoljne, ili baš sasvim nespretno, kao što ću malo

XI

niže primjerim dokazati; a-koje bi doiikovale hrvatštini, znače drugo

što, na pr. Ohm-m = hrom, Gaz = 301,807- : bor. U neiz

erpljivoj blagajni našega jezika naći će se (samo ako se bude pomnjivo

irazborito tražilo) sigurno primjerenijih i krasnijih izrazah: pa zašto da

se neogledamo i na tom polju, kad nam je jezik tako mekan, gibak7

okretan i uz to miloglasan kao nijedan do grčkoga? Zašto da neza

grabimo svojom kupom bistre vode iz \Tela znano sti, nego da ju sve

jednako srčemo samo iz tudje romanske i grmanske čaše? Liepo nam

11 tom prednjače braća Česi, koji su odmah 11 početku svoga prieporoda

najboljim uspjehom počeli stvarati sve znanstveno nazivlje, a tim su

iznanosti put prokrčili 11 narod, i jeziku svomu pribavili štovanje

11 tudjini.

U našem knjižtvu je lučba dosada slabo zastupana, a ono malo,

što se je o lučbi pisalo, udešeno je prema českoj iučbenoj terminologiji.

Nu ova nedolikuje sasvim hrvatskomu jeziku, jer akoprem su hrvatski i

česki narod sinovi jedne majke slave, opet ima znatne razlike medju

njihovima jezicima. To me je potaklo, te sam počeo razmišljati, nebi-li

se dalo stvoriti lučbono nazivlje prema duhu hrvatštine. Osnovu toga

nazivlja priobćio sam gospodi J. Torbaru, ravnatelju kr. velike realke

\I Zagrebu, i P. Žuliću, profesoru lučbe na istom zavodu, koji ju odo

briše. Evo kako sam u tom poslu postupao!

Ima znanostih, koje mogu malo ne sve svoje izraze vaditi iz usti

juh samoga naroda. Lučba je u tom pogledu najgore prošla, jer budući

znanost nova, nije mogla do sada 11 narod prodrieti , vda ju ovaj sam

nadieli potrebitimi rieěmi: ovdje dakle neima druge, nego stvaraj sam

besjede i izraze, kojih ti treba. Samo se kaže, da to mora bivati pre

ma živomu jeziku, ako nećemo da ga zamuljimo kojekakvimi nespret

nimi i duhu njegovu protivnimi besjedami.

Nemislim, da će mi tko prigovoriti, ako rečem, da se ima novoj

kakvoj stvari nadjenuti ime, stvoreno prema njezinoj naravi, ili barem

prema onomu njezinomu svojstvu, kojim se najviše odlikuje, koje naj

\iše u oči udara. Ako -to, onda prvašnji lučbari nisu uvjek najbolje

Pºstupalí, jer, kako ću malo niže primjorim dokazati, prozvaše mnoga

počela 11110111, koja se nimalo neodnose na svojstva i narav dotičnoga

počela.

Slučei počelah zovu se obično imenim onih počelah, iz kojih su

Sastai'ljeni; na pr. Kohlenoæyd, franc. 0.ryde de earbone, engl. carboníc

OTI/d, -— jer je ovaj slučak sastavljen iz počelah carbonium i 0:::ng

m‘um. Kad je stvar sastavljena samo iz dva počela, onda to prolazi; ali

kad se slučak sastoji iz četiri do pet počelah, onda mu naraste. po ovom

b

XIÍ i

načelu predugačko ime; pa još kad bismo onako prozvati htjeli orga

ničke stvari, dobili bismo čitavu grotulju od'riečih, te bismo više putnli

morali na dušak nabrajati množinu prostih i sastavljenih korjenikali.

Kako da se izmaknemo toj nepriliei?

Slične slučenine imenujmo sličnom rieči ili tvorkom` na pr. car

/Irmas (franc. carbo-nafe) označuje slučak od carlmm'um i (xa-319671111717,

s kojim je spojen još kakav drugi slučak (na pr. nan-on). Rieč kise

lina označuje slučak sastavljen iz dva do tri počela.

* Po ovom načelu imalo bi se u lučbenom nazivlju u obće postu

pati, te bismo dobili kratkih, pa opet izrazitijih nazivali. Al je muka

pronaći onakve tvorke, koje bi baš samo to označivale, što mi želimo.

Da se oiakoti učenje i pamćenje obće evropske lučbene terminologije.

mora. se jošt i na to gledati, da bude naška tvorka što se više može

slična evropskoj, a to se postiže aliteraeijom, t. j. jednakošću suglasakah.

Ovih pravilah držao sam se i ja sastavljajuć hrvatsko lučbeno na

zivlje. Svaku vrst slučakali nastojao sam označiti tvorkom, koja naliC-i

obćemu evropskomu nazivu, a pomanje se upotrebljava, da se takouklo

nim svakumu dvoumlju, koje bi odtuda poleglo, kad bi luč-ben naziv u

svakda-njem životu jošt i drugo što znamenovao. _

Prvi i glavni predmet lučbe su počelaI (elementa). Ova se ozna

čuju u latinskom jeziku tvorkom um, íum, u njemačkom obično riečju

Slnfl, a u franeezkom i englezkom kojekako. Budurª da mi neimamo

tvorke na io sam ponajviše pridržao slovku ik` kojom oznaľ-njn i

Česi počela, i koja prilično izrazuje pojam elementa, kao što vidimo

u riečih: bukvik, hrastik, grabrik, èljivik, toplik (topli vjetar) itd.. gdje

ik svagdje znači njeko množtvo iste tvari.

Ponajznamenitije počelo je cæygeníum (franc. ocrygène, engl. oæygen,

talossígeno, njem. Sauerstąfi) od grčke rieèi Iišôg, t. j. kiseo, i Tara/rim,

t. j. tvoriln, zato što je glavna sastavina kiselinah. Grčkoj rieči ¿EE-4;

srodna je naša kis, zato sam ija prozvao ovo počelo kisik (čes.

kiselz'k, slov. kiª-lee, rus. kíslorođ).

Hydrogem‘um (franc. hydrngène, engl. hyđrogen, tal. z'drogeno, njem.

Wasserstoff) postalo je od grčkoga Wong, voda., i yªn-mín, tvorim, jer

je glavna sastavina vode, zato je i naški prozvano vodik (slov. radzv

nec, rus. vndorod, čes. takodjer vodík). .

Nz'tT-Ogeníum (franc. m'tmgine, engl. ‘m'trogen, tal. nitrogeno) od

z-I’Tgrw, salitra, i yªa-reino, tvorim, zato što od njega postaje salitrena sol.

Ovo počelo zove se jošt i azolum (_od rì‘ pû‘î'vati’vu’m i Tom?, život), jer

se nemože disati, te bi se čovjek 0d njega zadušio: zato su gaiNiemci

XIII

prozvali RCM-11117', a prema tomu je postalo naše dušik (slov. đušef,

M. dusik, rus. azar. franv. i ug]. azote.. tal. azul-II.

Cerom'um, 01] lat. carbo, ugalj` zato što ga ini-r ponajviše u ngljcvlju

(fr-(mº. cal-bone, engl. carbºn, tal. curbunia, njom. Kohlcnstoff), a pru

ma tomu naški ugl jik (slov. ogljener, česki uhlík, rus. ugtjerod).

Sulphur (onako i engl., a franc. .mu/"xs, tu!. solfo` njoin.S1-hwefel,

orltuda slov. žveplo). Naš sumpor je očevidno postao iz latinskoga sul

phur, 1111 tožko bi ga bilo iztisnuti, kako se je …Ich-Mio, zato sam ga

zadržao (nis. .Riera. (was. Mm). *

Phosphorus, od grčkoga qmo'qo'gog, svjetlonošn, zato što n tniini

svietli (onako i engl.` a franc. phosphore, tal. fosfora, njem. Phosphorj.

Grčka je rieč 11 staro doba značilo. zubljonošnv pa se je ovako zvala i

zviezda-danica, jer navješćnje svietli danak. Poslie su prozvali phospho

rom svaki kamen, koji u tmini sviotli, a st-oprv prije 200 godinah pro

7.111110 je onako osobito počelo onda obreno. Promo. grčkoj rieči imalo

bi se to počelo naški zvati svjetlik, nego je rioč fosfor tako po

svoj Evropi, pa i kod svih Slavenah mah preuzela, da će ju svjetlik

težko iztisnuti.

Silz'cíum. od latinskog-ar Eficªz', kremen (franc. egl.silícium, tal.

sílicio, njem. Kiesel), naški krem ili.kremik, zato što ga ima ukremenn (slov. kremenec, rus. kremni, čes. krenu'le). v

Barium (franc. bore, engl. buran, tal. bow, njem. Bor) od rieči

bora:: (koja opet dolazi od arabskoga baurar), jer ga u njem najviše

ima. Buduć (Ta. i mi zovemo bora:: boraoem, pridržao sam takodjer

prvu slovkn za označenje pomenutoga počela, kao što učiniše i ostali

Slaveni.

Selenium (onako franc. i engl., a njem. Selen) od grčkoga. aslfimz.,

mjesec, dobilo je svoje ime 0d toga, što ga ima. obično uz počelo tel/,ur

(Zemlja). Ovo je dakako čudnovat razlog njegovu imenu; nego buduć da

gª malo ima, nit je još sasvim proučeno, težko mu je nadjenuti ime

prema njegovoj naravi. Zato sam i ja zadržao rieč selen (kojom se,

Billie i ostali Slaveni), dok se tko nedosjeti pravijemu imenu. Ovakvih

Počelail, kojim se još narav nije posve prončila, imode mnogo, i tu ne

preostade drugo nego pridržati barem donjekle sadašnje ime, makar i

nespretno bilo, a da se nezabasa još više. Počekati treba, dok Åse ona

kova počela dobro neizpitaju, pa onda neće biti mučno. stvar, okrstiti jih

Primjerenim imenom. .

Chlorum (franc. chlore, engl. chlorine, tal. chloro, njem. Color)

ºd grčke rieči zlcñgoç, to će reći žutkasto-zelen, pa onakve je i samo

OVO počelo. Buduć da se naša obična sol sastoji iz natra i chim-u,

XIV

nadjenuše Česi ovomu potonjemu ime s olik, koje sam i ja. pridržao;

Slovenci i Rusi zovu ga hlor.

Bromíum (franc. i engl. breme., tal. bromz'oˇ, njem. Bram) od grčke

rieči [Jg-500:, smrad, zato što smrdi. Ja sam ga poradi toga prozvao

smrdikom (slov., ruski i česki brom).

Jodum (franc. iode, engl. indine, tal. jodio, njem. Jod) od grč- ,

koga Yao-FW, ljubičast, jer je onakva njegova para. Nisam se domislio

primjerenomu naškomu imenu prema njegovoj naravi, zato sam zadržao

tudje ime kao što učiniše svi ostali narodi.

Fluor (franc. jlum', engl. fluoríne, tal. fluoro, njem. Fluor) od

latinske rieěi fluor, tiek, zato što ga ima u kamenu spafhumfluoricum

(Flusspath). Ovo počelo odlikuje se tim, što grize i jede stakloikovine.

Zato ga zovem je dik (čes. kazilr, slov. flanr, rns.ftor, od grč. (pôógwç,

kvareći, tamaneći). v

Ovo su pakovine (Metalloiden), a sad prelazim k pravim kovi

nam. Medju ovimi ima jih više od starine kod nas poznatihi narodnim

imenom okrštenih, kojim dakle netreba novoga imena nadievati, niti

staroga razlagati. Ovamo idu: zlato, srebro, olovo, željezo, injed, živa

* (živo srebro).

Kalium (od arapske rieči alkalv', t. j. pepeljika (Potasehe), zato se

zove franc. i engl. potassium,' tal. potassz'o, njem. Kalíum), Buduć

da je to glavna sastavina našega Inga, prozvao sam ga lužik (slov.

kalium, rus. Icalz'j, čes. draslz'k).

Natríum, od latinskoga natron, a ovo od nitrum, jer se je ovako

u staro doba soda zvala, zato se ovo počelo franc. i engl. zove i so

diam, buduć da ga ima u sodi. Ja sam ga prozvao natar (rus. nah',

Slov. natrijum), jer mu neznam narodnog imena, a moglo bi se zvati

- i sodik (kako ga Česi zovu), kao glavna sastavina sode.

Lithium (ovako i u drugih evropskih jezicili, tal. litio) od grčkoga

1100;, kamen, zato što su njegove slučenine iz prva u kamenu nadjene.

Ovo mu ime dakako nedolikuje; al sam ga morao i ja zadržati, dok se

narav ovoga počela bolje neizpita.

Rubiđium (ovako i u drugih jezieih, tal. rubidío), od latinske

rieči rubidus, crljenkast. Buduć da ima i drugih erljenkastih tvarih,

nije ovo ime baš najshodnije; al se za sada takodjer zadržati mora, jer

'se počelo ovo preslabo do sada poznaje, da bi mu čovjek mogao prema

ct naravi ime nadjenuti.

ct‘ Caesium (ovako i u drugih jezieih, tal. casio), od latinskoga cae

sius, modrosied, jer je ovakove boje, a inače se malo 0d njega mlade7zato sam ija zadržao ime oez, eezik. i

XV

Ban'um (ovako 1 11 drugih jezicih` tal.bm'io) od grčke riečlfluęv'ç,

težak, zato što ga ima u_ kamenu težac (barytes) zvanu, a ovaj se opet

zato tako zove, jer je razmjerno vrlo težak, pa i njemački 3166180211061-

1710111. Zaradi toga prozvao sam ga i ja težikom(slov. banjum, rus.

barij, čes. metm'ík).

Strontium (ovako i 11 drugih jozieih, tal. strontío) od kamena

strontianita, u kojem ga ima, a ovaj je dobio svoje ime od mjesta Stron

tiana 11 Škotskoj, gdje se iz zemlje vadi; zato sam ga i ja prozvao

strontikom, kao što ga i Česi zovu (slov.stroncijum, rus. strónlij).

O'alcium (ovako i u drugih jezioih, tal. calcio), od latinske rieči

vala', vapno, u kojem ga ima. Prema tomu se naški zove vapnik, a

onako ga zovu i Česi (slov. kalcijum, rus. kayczj).

Magnesíum (ovako i u drugih jozicih, tal. magnesin), 0d rieči

magnesia, gorčika (njem. Bittererde), jer se iz nje vadi. Zato mu je

nadjenuto ime gorčik (čas. hai-¿7k, slov. magnezíjum, rus. magnezij).

Lan/ham'um (franc. i egl. lanthane, tal. luntam'o, njem. Lanthan)

dobio je čudno svoje ime od laa-902m’, skrivati se, tajiti se. Ovako

ga je prozvao Mosander god. 1839., zato što se je sve dotle tajio od

lučbarah. Inače nije poznat, zato Inn nisam znao nadjesti primjerenijeg

imena nego lantan, kako ga i ostali Slaveni zovu.

Didymium (onako i engl., a franc. didyme, tal. dídI'mio, njem.

Didym) od dicte-;401, dvojci. Tako ga je prozvao pomenutiMosander god.

1843., zato što ga ima uz cer-ik i lantan. Buduć da ovo počelo

nije ništa bolje poznato od ovih potonjih, nemože mu se takodjer pri

mjerenije ime nadjenuti.

Yttrium (ovako i u ostalih jezicih, tal. yttm'u) dobi svoje ime od

mjesta Ytterby, gdje je bila najprije nadjena ruda ytterbit, u kojoj ga

ima. Inače se slabo poznaje, zato sam mu i ja ostavio ime itar ili

11111( (slov. itrijum, rus. ittn'j).

Terbíum (ovako i u ostalih jezicih, tal. teo-bio) prozvao je pomenuti

.liosander osobito počelo, koje je našao 11 ytterbitu uz itrik, da ga razluči

>11 ovoga potonjega počela. U istoj rudi našao je još i treće dotle ne

;oznato počelo, pa da ga razluči od prvašnjih, nadjenuo mu je ime:

Erbium (ovako se zove i u ostalih jezieih` tal. srbin). Dakle su

.lüëljednja dva imena očevidno samo izopačena rieč ytterbit; nego buduć

la ta počela. nisu takodjer potanko poznata, težko jih je pametnije okrstiti.

Beryllíum (ovako i u ostalih jezicih, tal. beríllio) dobilo je svoje

íme od dragulja Mºvil-og, berilj, u kojem ga ima. Zove se i glycz'um,

Dd grčke rieči ylónoç, sladak, zato što sladi. Prema tomu zovem ga i

iª Sladíkom, a. mogao bi se zvati i beríljík.

XVI

Aluminium (ovako i 11 ostalih jezicih, tal. aluminio) od alumen,

koeelj ili stipsa. Ovoga počela ima najviše 11 _glini, ilovači (a koeelj je

takodjer glina slučena sa sumporovinom), zato sam ga okrstio 31111;;

jer glinik je mjesto, gdje se glina kopa, kao što je kamenik`

mjesto, gdje se kamen vadi.

Zirkoniu-m (ovako i 11 ostalih jezioih) dobilo je svoje ime od cej

lonske rude zirlcon' zvane, te sam i ja to ime zadržao i zovem ga

zirkonik.

Thom'um (ovako í u ostalih jezioih, tal. tºriª) od rude thorit, a

ova je dobila svoje ime od skandinavskoga boga Thor. Buduć da je i

ovo počelo slabo još poznato, moralo mu se je ostaviti ime torika. Od,

skandinavskih bogovah dobila. su i dva druga počela svoje ime, naime:å

Norium odrbožiee Noris, a _Vanadium od božice Vanadis.

Thalh‘um (ovako 1 11 ostalih jezieih, tal. talic), obreo ga je istom

god. 1861. Crookes, inače je slabo poznato, zato sam ga takodjer ta

lom prozvao. -

Manganíum (franc… tal. i engl. manganèse, njem. Mangan) od

kamena manganita (Braunstein), u kojem ga ima. Buduć da mi za

sada neimamo narodnoga imena tomu kamenu, morao sami ja zadržati

ime m a n g a n.

Ohromium (franc. i engl. chrome, tal. cromio, njem. Ohrom) 0d‘

zgaïya, boja, mast, jer su sve njegove slnčenine manjaste. Buduć da

mi neimamo narodne rieči, kojom bi se ovo njegovolsvojstvo označiti

moglo, a da nebude dvou-mlja (jer mast znači i ono, što je mastno),

morao sam zadržati ovu tudjinku, samo što sam ju pretvorio 11 krom,

jer kod nas znači rieč „hrom“ nješto drugo.

Cobaltum (11 drugih jezieih cobalt, tal. cobalto) od rude eobalt

zvane, u kojoj ga ima. Nit ova ruda neima narodnoga imena, zato sam

morao tudje pridržati, kao što učiniše i ostali Slaveni. Isto valja za

Nickelium (11 drugih jezinih Nickel, tal. níehelío) od rude nje

mački Nickel zvane; samo sam ga prekrojio u nikalj, da bolje do

likuje hrvatštini.

Uranium (franc. urane, engl. uraniwn, tal. uraniº, njem'. Uran]

dobi ime od planeta Urana. Ovo mu ime dakako nedolikuje; al budu(

se svojstva toga počela potanko još nepoznaju, neima druge, nego za,

držati isto ime do njekle. Onako kako Uran dobila su svoje ime još ‘Í

sliedeća tri počela, naime: telur, palad i oerik.

Telluríum (franc. tellure, engl. telluríum, ta]. tellu'rio, njem. Tel

Zur) od latinske rieči tellus, zemlja;

Pallªdium (ovako u drugih jezioih, tal. pulled) od planeta Fallas

IXVII

Cºria-m (ovako i franc. 1 engl., ta]. cerío, njem. Cer) od planeta

Ceres. Da nebude dvoumlja (jer je „cer“ kod nas jedna vrst hrasta),

prekrojih mu ime na cerik.

Ako nije bilo prava razloga okrstiti njekoja počela imenom plane

tah. a ono još manje dolikuju imena sliedećih trijnh počelah:

Titanium. (onako 1 11 drugih jezicih, tal. titanio), od Titana to

boinjega brata Saturna;

Tantalium (ovako i englezki, franc. tanta/e, tal. tanlal-io, njem.

Tantal) prozvano bez ikakva nntamjega razloga po krvoločnom kralju

Tantalu. Buduć da je Rose u rudi „tantalitu“ našao još dva druga

počela, prozvao je jedno Niobíum (ovako i franc. i engl., tal. m'obfo,

njem. Niob)` jer se je Tantalova kći zvala Niobe, a drugo

Pelopium (ovako i franc. i engl., ta]. pelopio, njem.` Pelop), jer

se je Tantalov sin zvao Pelops. Donjekle se ova počela moraju 1 naški

:vati titan, tantal, 111010, pelop.

Zín mn (u drugih jezicih Zink). Nezna se pravo korien ovoj rieči,

a sam ju prekrojio na zin ak (slov. m'nek, rus. zink, ¿es, zílrek).

Cad-Inium (ovako i u drugih jezicih, tal. cadmív) dobilo je ime

N] rude mópla, kalamina (Galmei), jer se je u njoj našlo. Budué da

101111111110 `narodnog imena toj rudi, zadržao sam 1 ja ime kadam ili

:admik

Indium (ovako 1 11 drugih jezicih, ta]. indio), zove se zato tako,

to je modro kao čivit (Indigo): inače se nepoznaje, zato ga i ja zo

'em in d i k.

Bismuthum (franc. 1 engl. bismuth. tu]. bismuto, njem. Wismuth),

111: nepoznata koriena, zato sam ju zadržao ija kao što iostali Slaveni.

Antimoníum (franc. nntímoine, engl. antimnny, njem. Antimon),

`i Slz'bz'um, zove se naški r a ztok (slov. i čes. antimon, rus. antimomj).

Arsem'cum (franc. i engl. arsem'r, tal, arsenico, njem. Arsen) od

rčkoga ¿ga-7111, krepak, naški sičan (valjda po turskom); ruski mišjak

Prema tomu je i naše mišomor), slov. i čes. arsen).

Stannum (franc. ětain, engl. tin, tal. stagno, njem. zove se

ºd nas od starine kositer (od grčkoga 77000711001- (čes. cin, rus.

lavo, a naše olovo zove se ruski svime).

Molybđaeuum (franc. molybdène, engl. molybde'num, njem. 111017111

m) 0d grčkoga junlí'ßðrum. to će reći olovna ruda, jer 171117779110;- znači

m0. Akoprem mu to ime nedoliknje, opet su ga zadržali svi evropski

ªrodí, a nisam ni ja znao boljega stvoriti.

XVIII

Wolframz'um (franc. i njem. wolfram, engl. wolframz'um). Gerding

kaže, da ta rieč dolazi od „wolfrig“, neznajući bolje zadržao sam ju

kao što i ostali Slaveni. v

Platinum (frane. platina., engl. platina, tal. platina, njem. Platin)

od španjolske rieči plata, srebro, a platina, to će reći srebaree, jer je

nalik na srebro. Ova je rieč od svih narodah prihvaćena, pa joj se

ni ja nisam znao oteti.

Irídium (ovako i u drugih jezieih, tal. iridíu) od lat. rieči iris,

duga, zato što su njegovi okisi raznomanjasti. Prema tomu moglo bi

se dakle ovo počelo naški zvati šarik.

Osnn'um (ovako i u drugih jezioih, tal. omnia) od grčkoga tía-mí,

von j, jer vonja, zaudara po hloru; nu to bi ime onda bolje dolikovalo

samom hloru, zato ga nisam preveo vonjikom, nego sam zadržao

osmik, dokle tko bolje nesmisli.

Rhodíum (ovako i u drugih jezinih, tal.rodz'n) od grčkoga ëóôwç,

ružičast, jer je ovakva njegova otopina; al prema tomu neda se lasno stvo

riti naško ime, zato je ostao i kod mene rodik.

Buthem'um (ovako i u drugih jezieih, tal. rutem'o). Glauss je na

djenuo tomu počelu ovo ime zato, što ga je našao u ruskih rudah od

platine. Prema tomu sam ga prozvao rusikom (kod drugih Slavenah

ruteníjum). l

Evo imenah svim počelom. Tko jih pročita. nvjerit će se, da se

neodlikuju niti domišljatosti, niti shodnosti , dapače su njekoja upravonespretna i smiešna. Zadaća ćel biti naših budućih narodnih lučbarah,

da stvore primjerenije ime svakomu takvomu počelu, kad se potanko

prouči. Za sada bi se to težko dalo.

Sastavljanjem i slučivanjem ovih počelah postaje ono nebrojeno

množtvo svakojakih slučakah, 0 kojih govori lučba. Znanost zahtieva

da se svakomu slučku nadjene osobito ime, kako će se moći razlikovat

od ostalih tjelesah, a pamet potrebuje, da sličnim tjelesom bude i sličm

ime, kako će se lakše zapamtiti. Lučbari nastoje 0 tom, al jim posa«

nije svagda za rukom pošao, niti se u svem posve slažu, dapače se 1

novije doba baš u glavnom razilaze, buduć da mnogi polaze od vodika

a dosada se je kisik smatrao temeljnim počelom lučbe.

Svakako je kisik vrlo znamenit, jer se osim jedika sva počela s njin

slučaju, i to mnoga. u više oblikah. Da se množtvo tjelesah, u kojih im

kisika, laglje pamti i razlikuje, razredjeni su raznoliki slučei, u koji'

ima toga počela, na troje: na kis e ili okis e (Oz'yde), na k i s (

linu (Sà’urcn, Sauerstqfl, Acc-ida), í na soli (Sauerstąfi'Salze).

XIX

Kad se god kakvo počelo sluči s kisikom, to se kaže, da se _ie

okisilo (oæydiren), kao što se odjeljivanje kisika od kakovoga tiela

zove odkisivan je (Desoæydatíon, Reduction).

Kis (OL-yd) je u obće svako tielo, 11 kojem ima kisika, a. napose

zovu se tako njegovi slnčei nazvani osnovi (Saueø-sfrmfßasen). Obično

se u njemačkom, francezkom i englezkom jeziku označuje kis riečju

Ozyđ, na pr. Quecksilberoæyd, franc. oæyde de mercure, engl. oæyd

of mercury, tal. ossido di mercurio; Zinnoaryd, franc. ofyde d’ etaz'n,

engl. mryd of tin, tal. ossido di stagno. Buduć da ovo malko dugačke

izlazi, počeli su lnčbari smišljati, kako bi se oxyd jednom slovkom iz

razio, a to jim podje za rukom evo ovako:

Natron (glavna sastavina sode) smatrao se je odprije kao počelo,

dok nepodje Davyn za rukom raztvoriti ga, te dokazati, da je natron

kis osobite kovine. Ovu kovinu prozva, za razliku od kisa, natrium, a

kisu te kovine ostade prvašnje ime, pa se sada pod riečju natron raz

umieva natríum-oaryd. Prema tomu počeli su lučbari kod počelah ne

davno obretenih označivati kis slovkom on, te kažu: Lithion, Rubidion,

Gaesion i t. d. mjesto Lithiumoxyd i t. d.

Ovo je zbilja vrlo jednostavan postupak, a valjalo bi ga iunašem

nazivlju upotriebiti; nego buduć da u našem jeziku neima tvorke ºn.,

treba. da ju prilagodimo hrvatštini, a to će. biti, upotriebiv un mjesto on;

jer mi tudji on uviek pretvaramo na un, na pr. baron, citron, limon,

million, bataillon i 1,-11. prekrojismo u barun, eitrun, limun, miliun,

bataljun.

4Da je pako un prava narodna. ako i slabo npotriebljena tvorka,

dokazuju rieči: Veljun, Solun, medun, medunika, vrhun(ae), bjegnn(ae)

i. t. d. Prema tomu označujem svaki kis, slovkom un, odbacivši obično

tvorku ik (budué da ova ima naznačivati samo počelo, te bi se njom

bez potrebe rieč otegla). Tako postaje od vodika vodun (Wªsserstªff

ºwyd, Hydroryd), lnžovo dun (Kaliumkydroa'yd), a prema tomu

Hªdalje dušun (Sticksloffoa‘yd, franc. ocvyde d’ azote, engl. nitric

ºTyd, tal. ossido d* azoto), ugl jun (Kohlenstofioxyd, franc. oæyđe

de carbone, engl. carbonic oæyd, tal. ossido di carbonio), nadalje

kremnn,`kositrun, cerun, mjedun, natrun, litun,

l'ubidun, težun, zlatun, srebrnn, željezun, olovnn

i. t. d. Kod počelah, koja se završnjn slovom n, da se Zaprieči zlo

glasje opetovanjeln istoga slova, može se posljednja slovka počela pro

Inieniti na un, te ćemo dobiti od selena selun, 0d Vªpnikª VªPuna

Odlantana lantnn, od mangana mangun, 0d titana titnn, Od

c

XX \

sičana sičun, od platinº platun. od zirkona 2 irkun` od molib

dena. molibdun.

Neima u svakom kisu jednako množtvo kisika, već ga ima više

putah u istom ypočelu sad više sad manje; pa budući da se svaki ova

kov slučak kad što vrlo razlikuje od. svoga rodjaka, treba mu osobita

imena. Pet ima stupnjevah okisivanja: kad je najmanje kisika, to se

zove Suboxydul, a za njim ide O x y du 1 (franc. protoa gde, engl. pr!:

toa‘yd, tal. protºssz'do); prema tomu, kako još raste množtvo kisika, zove

sekisSuboxyd (Hypoxyd, Unteroxýd), Oxyd, Sesquioxyd7

Superoxydul, Sup eroxyd (Hyp‘eroxyd, Ueberoxyd).

Ja sam ove stupnje okiè'nje evo ovako obilježio! U rieči Oxydul

slovka ul je očevidno diminutivna, koja se može naški posve primje

reno označiti tvorkom ak ilí ar, dodav ju slovei un, da izadje unac

(kao što je vrhunac, bjegunae i t. d.). Tako ćemo Eisonoa-ydul pro

zvati moći posve na kratko željezunac, Hydra.: yđul vodunac.

Suboa'ydul (okisac, sukisae) označujf-m predlogom 0 ili su uz do

metak unrzc. .

Suborycl (okis, sukis) označujem predlogom o ili su uz dometak

un, n. pr. suolovun (Bleisubomgd). '

Sesquinrjfd (poidrugkis) označujem rječeom poldrug, uz dome

tak zm, na pr. poldrug olovun (Bleisesqm'oacyd).

Superofryd, Pe'razryd (priekis, rus. perekz's), izrazuje sejednostavno

predlogom prie uz domeiak un, na.pr, prie olovun (Bfeísupemxyd).

prievodun (F'Vasscrst/Ifivuperoryd, Hydra genbz’omyd); a

SuperOJ-ydw’ (priekisac) predlogom prI'e uz dometak umu.

Kiseline (Sam-en, franc. acides, engl. ariâs, tal. acíd1) druga

su vrst kisičkih slučakah i označuju se u svih jezieih osobitom riečju;

al ako se može ona prva vrst obilježiti pukom slovkom, neima razloga,

zašto da se tako neradi i kod kiselinah. Toga radi pokušao sam to

izvesti stopljenjem imena dotičnoga počela. s tvorkom rieči kiselina,

naime ina, pa da neizadje s njom augmentativum, predložio sam joj

ou, da bude nema, na pr. sumporovina (Schwefclsà‘ure, franc. j

aside sulfu'rz'que, engl. su/phm'ie acid, ta]. arz'da snĹfm-íco), uglje

v i n a (Kohlensäure), ž elje zovin a (Eisensà’ure), bismutovin a (Wis— ,

muthsäure) i t. d. Ja sam se u ovom postupku po`veo za lučbari, koji,

da prikrate naziv kakvoga slučka, više putah stapaju prvu slovku jedne

rieči s kojom slovkom druge, na pr. chloroform od ehlor i forinyl

Nego niti kisičke kiseline (Sauerstofi-Säuren) nisu sve jednake,

jer neima u svakoj jednako množtvo kisika, već tu ima takodjer stup- i

njevah kao što i kod kisovah. Evo kako se ti stupnjevi označuju!

XXI

Kiselina, 11 kojoj ime najmanje kisika, zove se unter. . .z'ge Säure

(ne pr. unter schweflige Saw-e); kiselina sa. više kisika zove se . . . ige Säure

(nn pr. schwqfliye Slim-e): kiselina, u kojoj 111111 još više kisika, ime

nuje se Un!er...Säure, (na. pr. Unterschwefel-Säm'e); ako ga pako

ima jošte više, to je ...Säure (na pr. Schwofelsäure), a u kojoj ge

je najviše, ta glasi Ue'er. . .Sáinz-e, na. pr. Ueberschwefelsäure.

Ja sam ove stupnjeve ovako razlučio: obična kiselina svršuje se

na ina; ona, 11 kojoj ima. manje kisika, na ica, a. rieč über preveo

sam kao što i kod kisovah sa prie, unter sa 0 ili su. Prema tomu zo

vem: Unterrhlorige Süure, tal. acidº ipnclorºsº, franc. acide hypo

c'areuæ : osolikovica.. ili još kraće osolovica (od solik, Chlor);

Chlm-íge Siiurc, franc. acide cloreuar, tel. acido .‘lorasa = solovioa;

Unterrhlor-Säure, franc. aside hypoelorique, tal. acido ipnclorico :_

osolovina; Chlm-säure, ta]. acido cloríco, franc. aside clarique

: solovina; Ueberchlm-säure, tal. aI-z'du percloríco, franc. acidº

per-cloi-iquø : priesolovina.. Isto tako će se zvati gori navedeni

njemački primjeri, počevši ozdol gore: osüinporoviea, sumporoviea., osum

porovina, sumporovinu, priesumporovina. ſi

Treće vrst kisičkih slučakali suikisičke soli (_Sauerstoflsalze),

t. j. slučenine kisičkog osnova s kiselinom, na pr. suinporovina i

111 jedun ('_S-:hwpfelsêim-e, FUN/'0100711). U njemačkom jeziku izrazuje

se ovakova. sol imenima obajuh slučekah, samo što se prvi semostavnik

pretvori u pridavnik, pase kaže schwefelsuures Kupfm-osrycl.V U latinskom

jeziku označuje se tad kiselina tvorkom as uz osnov, i veli se sulphas

cupra'. Ovu tvorku as pretvorili su France-zi prema. duhu svoga jezike

na ate (jer genitiv od sulphas je sulphatis), te kažu sulfata de cuim-e.

ancezku tvorku usvojiše i Englezi, te kažu sulphate of copper, 111'11

lijani ju pi'ekrojiše na ato i govore solfato di rame. U novije doba pri

hvatiše i Niemci ovaj oblik, te pišu na pr. Sulfat.

Buduć da. mi neimamo tvorke at, prigrlio sam za. označenje ova

kove soli po primjeru Čehah tvorku an, 11 kojoj a opominje nn evrop

sku tvorku, a n na tvorku kiseline ina; prema. tomu prevodim gori nave

deni primjer: mje dunov sumporan; a koh/ensaures Kupferozryđ, franc.

carbonate de cuívre, engl. carbonate of copper, tal. carbonatº dira-me

: mjedunov uglj nn; kieselsaures Kali, frano.sz'licata de patasse,

engl. silicate of potash, tal. s-ilicato di pottassa : kreman lužine:

si/petersaures »Silberuæyd ili kreće Silóerm‘trat : srebrunov sali

tran; Pa/Iadz'umofydulsalze : paladunčani, KOSiOº r: kre

man lnžuna. I

Nego buduć da ima i kod 801111 onakvih stupnjevah kao što kod

XXII

kisovah i kiselinah, trebalo se je i nam postarati za primjerene tvorke.

4U francezkom, pa sad i u njemačkom jeziku označuju se ovi stupnjevi

premamnožtvu kisika, počevši ozdol gore ovako, na pr. Hypof'hłoñt,

Chlnm't, C’hlm-at, Perchlo-rat. Nam se trebaše pobrinuti samo za tvorku,

koja bi izražavala ono, što kaže franeezko it, a meni se učini za to

najshodnija slovka ic', jer it znači, da je 11 soli, koja ima taj dometak,

manje kisika, nego u soli, koja se svršuje na at. Prematomu preveo bih

gori navedeniprimjer: osolić, solić, osolan, solan, priesolan.

Ovim su izcrpani slučei kisika.

Slučoi vodika (Hydrogen) neoznačuju se u nijednom jeziku samo

kakvom slovkom, nego oielom riečju; najviše ako se ova pokrati u

hydrium, hydrat, ili hydro-; na pr. Wasserstoflsäure, H; dríumchlorał,

Ilydroselensäure, Kalkhydrat '1 t. d.

Meni se čini, da bi se mogli i ovi slučci jednostavnom tvorkom

oznaěivati, onako kako i slučenine kisika. Da takova tvorka barem iz

daleka natuea na evropski hydro-, trebalo bi, da sadržava suglasak d,

koji je karakteristika pomenute rieči, za to bih predložio tvorku ada

koja se, istina, upotrebljava obično samo kod životinjah (na pr. čeljad,

živad, gamad, telad, perad i t. d.), al kadšto i kod bezživotnih (na pr.

bin-ad). Prema tomu zvao bi se -Schwefelwassefszfnfi~ sumporad, a

kad _bi se imala označiti kiselina, dodalo bi se onomu ad još ina, na

pr. Schwefelwasserstoflšäure, Schwefelhydrosäure : sumporadina.

Solotvori (Halogene,Salzbílđner). Ima počelali, koja, slučiv se

s kakvom kovinom, nestvaraju osnova, kao što na pr. kisik, nego slu

čak sličan posvema soli, zato seizovu solotvori, ati su: ,801111, smrdik,

jod i jedik. Ovakvim osobitim slučeninam, zvanim pasoli (Halºídsalze),

treba dakle i osobita imena. Francezi jih označuju tvorkom ide, zato

što su slični slučkom oæyde zvanim, te kažu: iodide, floride, bromide,

a, Niemei prema tomu govore Chlnrid, Bromid, Jadz'd. Franeezka tvorka

ide polieže od latinske i grčke terminaoije is, na pr. «xq-Ig, azytóoç,

franc. egide (onako, kako odgovara tvorka atc lat. as, a ide lat. is).

Prema tomu upotriebio sam za označivanje ovih pasolih slovku iš (na

pr. mališ, stekliˇs), te prevodim C'hI’oró'd : 8 ol iš , Bromid: sm r di š,

Jodid : jodiš, Fluon’d : jediš.

Pasoli odgovarajuće oæydulu, nezovu se chloridul, brºmz'dul, nego dobi- ,

vaju dom’etak fir (od lat. uretumzsulphuretum), n.pr.Chlorü1‘,Jodüw-, Bromiír.

Budué da i mi tvorimo rieči pomoću slovke ur i ura, na pr. ko

tur, božur, mjehur, vodur(ina), glavm'ina: zato sam i ja pridržao slovku

ur za označivanje pasolih na ür, te pišem: solur : Ohlorür7 81111

dur : Bromiir, jo dur : Jodür.

XXIII

Slučke solotvorah odgovarajuće kisičkim kiselinam označuju drugi

evropski narodi sa super, n. pr. Superrhlorürc, Superchloríde, a mi

bismo prema tomu kazali priesolu r, priosoliš.

Gdjekoji solotvori slučuju se 8 njekojimi počeli samo u jednom te

istom množtvu, na pr. solik i natar, pa kao što se onda u njem. ili

franc. jeziku nekaže Natrium-C'hloride, nego samo Clzlur-Natrímn,

onako se i 11 našem jeziku može na kratko kazati solonatar, solo

k r e m ((211101-- Kiesel).

Slučei solotvorah s kakvim kisom, na pr. Oxychloride, zovu se dakle

naški solišuni, jodišuni i t. d.

Slučei sumpo r a diele se takodjer na osnove i kiseline. Osnovi

(Sulfilbasen) zovu se u obće Sulfurete, naški Sumpu ri, a kiseline

(Sulfosäuren) glase Saf/ide, naški sumporiši, na pr. Natrium

Sulfuret je natro su mpur. Prema tomu provest će se Antímnn-Su

persu'fid ili Sulfantímonsäure : raztočki priesnmporiš; Sulf

anfimonsaurcsnatrium ili Natríu'msulfanli'mom'at _: raztokosum

porišan natra.

' Što je kazano za sumpor, valja i za selen itelnr. A za slučke sum

jrora Iosnovne može se upotriebiti terminologija gore pod kisikom po

bilježena; nego budué da sumpor stvara. s kisikom 7 slučakah, koji su

svi kiseline: to se ove mogu naznačiti još iprema množtvu sumpornoga

počela, na pr. Trithionsäure :_ trojnaI sumporovina, Tetrathíon

sc’x'u—re z četvorna sumporovina, Pentathíonsiiure:petorna

sumporovina.

Ovim je prilično izorpanałtelminologija anorganiěke hemije. Tre

`halo bi dakle sada iznieti na vidjelo nazivlje lučl)e ustrojštinah. Nu

0110 je ono prvo mučan posao bio, ovo drugo je deset putah mučniji.

Pokušali su doduše lučbari prenieti nazivlje nenstrojštinah i na ustroj

?11110, 1111 slabim uspjehom; jer kako je lučba ustrojštinali znanost posve

nova, nije čudo, što dosada nije podpuno proučena narav ustrojnih slu

čakahY zato vlada i u inostranih jezieih vrlo različita, i kadšto posve

`samovoljna terminologija.

Prva su neprilike sastavljene korjenike (zusammengesetzte Radi

kale), kojih ima veliko množtvo, a slabo su oseboe poznate, nego jim

se lnčbari tek domišljaju. Ovakva korjenika je n. pr. aethyl, koja je

`svoje ime dobila od äther (Sohwefeläther) i ¡51.17 (tvar, Stoff), jer kad

nkloniš iz etera kisik, ostat će ti onaj aethyl, to jest rek bi suština

`çetera. Druga ovoj slična i srodna korjenika zove se methyl; caproyl

ije korjenika kiseline, koje ima u kozjem salu i maslu (odtuda joj ime);

Izakodyl je dobio svoje ime od mín-a, vonja xaxóç 56m- i 11117.- mm'd

je korjenika od ammoníaka; formyl od formíoa (jer ga ima u 1m'avlju);

XXIV

butyl 0d butyrum (11108100); benz/;l 0d benzoê; vulyl 0d trave Valerianº,

(OdOIjen); al'etyl 0d acetum (kvasina); acryl 0d acer (08101, ljut); 913/

Í'eryl 0d 711m); (Sladak); allyl 0d 011111111 (11111); uryl 0d urina (mokraéa) itd.

Ovakvih 1101100111011 1111111110 81011110. Kake svntko vidi, 8081101101111!

bar¡ mnogo neprebíru, nego 11211111 10111111 Slovku 0-11011110 11001, 0 drug-¡1

0d dmge, mak-Mª bile te rieèi iz razlíèitih 102111011, 20 to 0111 1 110111011-,

veſ: jih 801110 810110, pa. eto nova. nuzivu. Zu pravila jezikoslovlja 11110

1111 briga, 1100'- postupaju ponajviée kako 11080 prip oviedka 11020. Pitali

811 gladna èovjeka, hoóe-li 11111 80 10811 graba. 111 110811110, 0011 Odgovori:

grasulja, t. j. graba. i pasulja.

Upravo 10110 1-000 111810011, Alkohnl dehyd-rogenatus skupili su u

a-'dehyd akoprem 10 8101-110 al 801110 ("1111.11 (01110111118) ineznamennjc

111810 08010110. 0110110 10 1108100 ch/oral (0d chlor 1 0111011011, rapral 0d

capron 1 aldehyd; tln'uldin 0d 02ſ…- (sumpor) 1 01110111111, Kakoplªfgl

je Sluèak 0d kakodyla, 1118011 111011110 1 vode. Mea-captan 10 81111080 011

00111710 1 sumporovine, 0 1101010 je 81'010 èuduovato 11110 0d tuda, 810

10110 (11011110 na. Éivun (Mercuroxyd), te je ovako mer urio aptum

Al rieèi 20 1101101111111 110110110811 111811010111, 101 0d svake 110110111110 po

81010 8011 17180, 8011 111111110 10211011111 811180111111, 0 8110111 troba. osobito pro—

zvati. Tako je 11010810 0d svakog 11110110 110110111110 èítava povorka 12110

11011111 1 sastavljenih rieèih; 0d butyrum 111101110: butyl, butylalnin, butyryl,

butyral, butyron, butyramid, butylen, butylenalkohol, butyllaetinsíinre,

butylwasserstoff, butyrªldehyd; 0d ammoniak 11110: 0111111, 0111111, 0111111,

01111111111, 111010111, 111010111111, 1111111101111, hydramíd itd., tako (10 11011011011 0d

01010 prvotne ríeèí 801110 m 0811110. 0d benzoè’ 11110: benzaldehyd, benza

mid, benzhydrol, benzidin, benzil, benzilsáure, benzoêsáure, benzoin, ben

zol, benzoldisulfosáure, benzonítril, benzophenon, benzoyl, parachlorbenzoê

801110, metabrombenzoêsáure, metanitrobenzoêsáure, orthoamidbenzoêsàure,

paramidobenzoêsáure, azobenzoêsüure, hydrazobenzoè‘sáure, metasulfoben

zoêsàure, benzoyltrisulfid, benzotrichlorid, diphcnylbenzol, Chlorbenzotri

011101111, benzylcyanid, benzolon, benzostilben itd.ítd., 1011010108101011110

dvadesetak 81118011011 0d benzoê.

Ovomu dodaj 1081 1 tu nepríliku, 810 11101110 8110111 8111801111110 808111111

razlièitih synonymah, tako n. pr. parabrombenzu'e'süure : bromdracyl

sáure; .ºrthoªmídobenmè'siiu're : anthronilsáure; butyl : valyl; cetyl

alkohol = aethal; urethglan -._- carbaminsaures methyloxyd; phenometho

: 0111801 1 001-1101800108 methyloxyd; acetºn = mesitalkohol, oenylalkoho

1 brenzessiggeíst ítd. 1

Odtuda je 1108100 11 11021111111 luèbe ustrojètinah 811011 (10111101: 2111-1

811 101110118111 111011011 odluèílí 11 svom 80810111111 prije dvie godine danah

(10 treba terminologiju organièke hemije sasvim preustrojiti, 111011101111

Nítko 80 dakle 11000 èuditi, 810 11180111 pretoéio na. hrvatski 102111801108

njega 11112117110 0811018110011. Kako je hrvatétina bogata tvorkami rieèih

moéi óe se 1 101 posao valjano Obaviti, kad se 01101 díel luèbe dovoljnï

razbistri, 1 111111 (10111101110 1180 110101111111 11181101011; 101 20 jednoga. 801-10111

bilo bi to 0111180 posla. Dotle palm valja 1111111 80 strpíti, (10 110111102111*:

Odmogli Zeleó mu pomoéí. 1

»4W- ‘