Sindrom Izgaranja Na Poslu Kod Zdravstvenih Radnika (Burn-out Syndrome)

5/11/2018 Sindrom Izgaranja Na Poslu Kod Zdravstvenih Radnika (Burn-out Syndrome)

1/5

UDK: 613.62 : 616-051616.89-008.44 : 616-051

Dzenana Ceranic,' H. Ceranic

S IN DROM IZG ARAN JA NA PO SLU KODZDRAVSTVEN IH RADN lKA (B UR N -O U T SY ND ROM E )

Saietak: Iz dana u dan ste sve umorniji, sve tezeodlazite na posao, nervozni ste, razdrazljivi, depresiv-ni. ..Kolege vas ili nerviraju, iIi ste potpuno ravnodusniprema njima. Ove promene mozda i ne primecujete, alivas na njih upozoravaju kolege, prijatelji, clanovi po-rodice. 0 sindromu izgaranja na poslu se vee dvadesetgodina raspravlja u svim industrijalizovanim drustvi-rna, a mnoga profesionalna medicinska udruzenja suvee razvila svoje preventivne i terapijske mere.

Kod nas se 0tome jos uvek malo govori i zna, josmanje se u radnim organizacijama na ovaj sindromobraca paznja, iako se sve veci broj ljudi zali na pome-nute simptome.

Sindrom izgaranja na poslu, i posledicne trauma-tizacije, mogu nastati kod svih ljudi koji se bave poma-gackim zanimanjima. Zdravstveni radnikje zanimanjekoje ulazi u tu kategoriju.

Kljucne reei: Burn-out sindrom, zdravstveni rad-nici, manifestacija sindroma, istrazivanja sindroma,strategija preventive.

CILJRADAOvim strucnim clankom primarno sezeli upoznati

rizicna populacija s faktorima razvoja burn-out sindro-rna, simptomima koji karakterisu pojavu bolesti, istacispecificnosti nastanka te bolesti u nasoj profesiji i po-nuditi savete za njeno sprecavanje.

DEFINICIJATerminolosko oznacavanje fenomena izgaranja

na poslu se vezuje za americkog psihijatra Freudenber-gera, koji je sedamdesetih godina 20. veka prvi putupotrebio izraz burn-out, odnosno izgaranje. Stanjaslicna danasnjim opisima fenomena izgaranja, ustrucnoj literaturi opisivana su i ranije. Maslach i Shau-feli navode studiju iz 1953. godine, Slucaj g-dice Jo-1 Zdravstveni centar Novi Pazar, Opsta medicina.

nes, razocarane psihijatrijske sestre kojaje najcuveni-ji citirani primer izgaranja na radu.Burn-out sindrom je progresivni guhitak idea-lizma, energije i smislenosti vlastitog rada koji doii-vljavaju Ijudi u pomazueim profesijama kao rezul-tat frustracija i stresa na poslu. Izgaranje na poslunije isto sto i umor. Umor ne ukljueuje promene sta-vova prema poslu i ponasanje prema klijentima.

Literatura opisuje pojavu burn-out sindromakod: vrhunskih i amaterskih sportista, u menadzerskimprofesijama, kod sluzbenika, kod sestara i lekara kojirade sa dusevnim bolesnicima, kod lekara hitne sluzbe,kod lekara opste medicine, kod ginekologa, stomatolo-ga, farmaceuta, kod specijalizanata medicine, kod se-stara u opstoj bolnici, u opstoj praksi, kod vojnog oso-blja, policajaca, ucitelja, socijalnih radnika, radnika uhumanitarnim organizacijama, kod zaposlenih majki...

UvodSindrom izgaranja na poslu, koji je nasiroko opi-

san u zapadnim industrijskim zemljama, stigao je kaodrustveni i profesionalni problem i do nas. U kapitali-stickom svetu se on shvata kao ozbiljan problem, jer seuvidelo da sagorevanje na poslu njihovih radnika uticena rezultate rada, i damoze dovesti do znacajnih finan-sijskih gubitaka.

Mnoga ispitivanja i strucni radovi ukazuju na po-javu tog sindroma u radnim sredinama gde sepojedincisusrecu sa problemom nesigurnosti za svoje radno me-sto, gde nema kontrole rada i odgovarajuce zastite rad-nika, te tamo gde su zahtevi radnog mesta takvi da rad-nike prisiljavaju na duze radno vreme, iznenadne pro-mene u procesu rada i hitnost intervencije. Osim toga,susrece se i u sredinama sa neadekvatnim platama, sakriticnim sefom, tamo gde su radni zadaci bez kraja,gde se na primer radi sa neizlecivim pacijentima, gdepostoji osecaj besmislenog posla i gde je radnik prisi-ljen na dvolicnost i kontradiktomost uloga s nekompa-tibilnim zahtevima.


2/5

92 D z e n a n a C e r a n i c , H . C e r a n i c

Analizom ucestalosti, najugrozenijima su se po-kazala radna mesta u zdravstvu. Razloge moramo tra-ziti u privatizaciji, u sve vecim zahtevima pacijenata ifinansijera zdravstva, u sve vecoj feminizaciji struke, isve vecoj izlozenosti svakodnevnom stresu i nezado-voljstvu struke s drustvenim i materijalnim statusom,kao i sve vecoj radnoj i finansijskoj nesigurnosti. Takosve cesce u nasoj struci srecemo sagorele osobe sakojima vise ne mozemo niti komunicirati, ada ne dozi-vimo kakav neurotski ispad ili konfliktnu situaciju.Dakle, osobe koje vise nisu sposobne pruzati strucnupomoc svojim pacijentima,jer je strucna pomoc prven-stveno potrebna njima.

Uzroci izgaranja na poslu1. Osobine samog pomagaea: sve sto osobu cini

nesigurnom i nezadovoljnom, npr.: nedovoljna stimu-lacija, motivacija, nesklad izmedu ocekivanja i stvar-nih ucinaka,

Brie izgaraju radoholici, nedovoljno iskusni, ne-dovoljno strucni, oni koji se identifikuju s pacijentomumesto kognitivne empatije, tj. razumevanja situacije,anksiozno depresivni...

2. Osobine klijenta: nespremnost za saradnju,nemotivisanost za pomoc, kao da ne zele da im se po-mogne, niske sposobnosti, stalne zalbe i prigovori,licna pitanja upucena pomagacu, problemi bez mo-gucnosti resenja (kada to lici na Sizifov posao)...3. Uslovi rada: neprikladan i neopremljen pro-stor, neodgovarajuci mikroklimatski uslovi, stalna iz-lozenost klijentima i nedostatak mesta za vodenje po-verljivih razgovora, ponekad i fizicka ugrozenost,

4. Organizacija rada: prekomema i neujednace-na opterecenost, forsiranje, favorizovanje nekih poje-dinaca, nedovoljne informacije, manjak dnevnih i ne-deljnih odmora, nejasno definisana podela poslova, ne-dostatak supervizije, nesrazmemost odgovomosti iovlascenja, rasipanje energije i vremena, strogost i pre-terana kriticnost nadredenih, bez pozitivne stimulacije,predugo radno vreme, prekratki rokovi za izvrsenje ...5.Psihosocijalna klima: rivalitet,nepoverenje, sum-njicavost, sputavanje samostalnosti i kreativnosti, nesi-gurnost, takmicarski odnosi, stalni konflikti, svade,manjak duha zajednistva i uticanja na odluke, trosenjeenergije na prezivljavanje u neprijateljskom radnomokruzenju, nedostatak povratne informacije 0obavlje-nom poslu. AIm sve to dugo traje, onemogucava prila-godavanje, dovodi do otudenja.

Manifestacija sindroma izgaranjaPrva faza je idealistleki entuzijazam: Tokom

prvih godina rada, prisutnaje silna energija, velika na-da i nerealna ocekivanja. Osoba ocekuje prijatnu klimu

na poslu, prihvacenost od saradnika i pravednost za sveljude. U toj fazi osoba se ne stedi, neracionalno trosienergiju, radi prekovremeno, a upravo je to rizik za iz-garanje na poslu.

Druga faza illfaza stagnacije je razdoblje obele-zeno osvezavanjem stvamosti, prizemljenjem.Osoba i dalje voli svoj posao, obavlja ga, ali ne sa istimodusevljenjem. Shvata postojanje drugih interesa u zi-votu: porodica, prijatelji, stan, novae, napredovanje istrucni razvoj.

Treca faza: frustracija, kada se osoba pocne pre-ispitivati koliko je korisna u obavljanju posla i gde jesmisao posla koji obavlja. Postojanje raznih ogranice-nja na poslu dovodi do preispitivanja svrhe posla kojiradio

U ovom stadijumu emocionalnog povlacenja i izo-lacije pocinju prvi znaci telesnog iscrpljivanja, stopredstavlja dodatni stres i dovodi do poslednje faze.

Cetvrta faza, illfaza apatije obelezenaje povla-cenjem i izbegavanjem kao odbrambenim mehani-zmom od frustracije. Osoba postaje potpuno nezainte-resovana za svoj posao. Radi sarno da bi prezivela,Ulaze vrlo malo energije i vremena u posao. Bezi odsvake odgovomosti.

Dokazano je da ipak glavni uzrok izgaranju naposlu leii u pslholosklm osobinama pojedinca.

Sindromu izgaranja su tako skloniji nezreli ljudi,neuroticari, neuravnotezeni, preterano odgovomi, am-biciozni, oni koji imaju visoko postavljena ocekivanjau poslu i koji seprevise posvecuju poslu, i u radnoj sre-dini vide smisao postojanja. Vecinom su to osobe kojemnogo jace od uobicajenog dozivljavaju frustracije, uslucaju kad nisu adekvatno nagradene za svoj rad, ilikad ne dobijaju nikakvo priznanje za svoje zalaganje.Izgaranje na poslu je svakako posledica nesvesnostipojedinca 0 frustracijama koje ga okruzuju na poslu, ivlastitoj preopterecenosti, sto rezultira neprimetnompojavom sindroma izgaranja.

Simptomi i znaci izgaranja na posluTelesni peremecaji - hronicni umor, iscrplje-nost, probavne smetnje, prekomema telesna tezina ilimrsavljenje, nesanica, razliciti bolni sindromi, sma-njen imunitet, povecana potreba za alkoholom, sedati-virna, cigaretama.

Emocionalni poremecajl - depresija, burn-outsindrom, emocionalna praznina, osecaj gubitka zivot-nog smisla, umor od saosecanja, anksioznost, gubitakmotivacije za odlazak na posao, gubitak entuzijazma,apatija ili hipomanija, poremecaj prilagodavanja, izola-cija, dosada, osecaj tuge i bespomocnosti, dozivljaj bez-vrednosti, gubitak samopouzdanja i samopostovanja,gubitak seksualnog interesovanja, osecaj gubitka snage.


3/5

S IN D R O M I Z G A R A N JA N A P O S LU K O D Z D R A V S TV E N IH R A D N IK A ( B U R N -O U T S Y N D R O M E ) 93

Bihejvioralni simptomi - iritabilnost, projek-tivnost, nekriticno rizicno ponasanje, gubitak koncen-tracije, zaboravnost, eksplozivnost, grubost, preteranaosetljivost na spoljasnje stimuluse, npr. buku, svetlost,mirise ... , negativan stay prema poslu, ljudima, medu-ljudski sukobi, bezosecajnost, rigidnost, stalna okupi-ranost poslom, platom, beneficijama, uslovima rada,otpor promenama ... , porodicni problemi, razvod braka,suicidalni izlaz. Niko nije imun na izgaranje na poslu!

Speclflcnostl nase profesijeU nasoj profesiji razvijeni su specificni motivi ko-

ji doprinose razvoju sindroma izgaranja. Tako, na pri-mer, lekar mora biti sveznajuci, nepogresiv, uvek sigu-ran u svoj stav, jer je nesigurnost znak slabosti, pacijentmu mora uvek biti najvazniji, otkrivanje emocija znacislabost, lekar svoje potrebe treba podrediti struci, uveksve mora zadovoljiti, a svi od njega ocekuju i da dobrozaraduje. Pojava stresa u nasoj profesiji se moze pode-liti na:

1. Opste izazivaee stresa kao sto su - previsokopostavljeni zahtevi brige 0 pacijentu, manjak slobod-nog vremena za predah u poslu, preteran stalni direktnikontakt sa pacijentom, slaba drustvena podrska pro fe-siji i pad drustvenog ugleda profesije, manjak vremenaza licne kontakte sa kolegama, neadekvatna strucnapripremljenost za rad sa stanovnistvom, opsta tenden-cija za optuzivanje lekara za svaki problem u zdrav-stvenoj zastiti, stalno pojavljivanje problema za kojinemamo resenje i stalni pritisak pojedinacnih zahtevaza koje hronicno nemamo vremena.

2. Speelflcne ocekivane preduslove za pojavustresa - kao sto su: stalni nedostatak vremena, dugo-godisnje izlaganje stresu, neizvesnost rezultata Ieee-nja, hronicna premorenost, razapetost izmedu zivota ismrti, potreba za brzim donosenjem teskih odluka,stalni nemoguci zahtevi hronicnih bolesnika i stalnapotreba za odrzavanjem vlastite strucne spremnosti;prekovremeni rad i ometanje porodicnog zivota stal-nim telefonskim pozivima; prisiljenost na samostalnuorganizaciju posla i finansijsko rukovodenje.

3. Neoeekivane stresove - kao sto su: stalnepromene u zakonima i zdravstvenim propisima, pro-mene na radnom me stu s obavezom preuzimanja no-vih poslova i odgovornosti, mesanje trecih osoba uproces lecenja, izlozenost sve ucestalijim sukobima spacijentima, sve veca potreba za stalnim oprezom i de-fanzivnom medicinom, poremecaj odnosa pacijent--lekar zbog mnogih administrativno nametnutih pro-pisa, opsta neadekvatna podrska u drustvu, stalno pri-sutan strah od nasilnih pacijenata, i stalni finansijskiproblemi zbog nesigurnih prihoda i sve tezeg vodenjaprakse.

Tome treba pridodati i stalni porast zahteva odstrane zdravstvenog osiguranja i socijalno ugrozenihpacijenata, sto sve rezultira sa sve manje raspolozivimvremenom za porodicu i prijatelje.

Istrazivanja sindroma izgaranjaRezultati inostranih istrazivanja na najcesce ispi-

tivanoj populaciji zdravstvenih radnika ukazuju na vi-soku stopu smrtnosti zdravstvenih radnika u poredenjusa drugim profesionalcima odgovarajuceg obrazova-nja. Goldberg i saradnici su na uzorku od 12721ekaraspecijalista urgentne medicine u SAD utvrdili da je57% ispitanika registrovano kao umereno do znacajnoizlozeni izgaranju na radu. IstraZivanje u Australiji(Melburn), pokazalo je daje naj~esci stresor kod lekaraopste medicine vremensko ogranicenje za pregled pa-cijenta. Odmah posle toga je znacajan stresor pretnjasudske tuzbe i parnicenja, Na ovim prostorimaje ovajdrugi uzrok stresa (parnice) manje izrazen, alije samopitanje vremena kada ce i kod nas to postati problem.Nedostatak vremena kao uzrok stresa je, medutim, ja-ko izrazen, Posledice osecamo u smanjenju preventive,kucnih poseta, rada sa hronicarima i smanjenju brojamedicinskih zahvata. Zbog vremenske stiske lekar sedanas ne moze posvetiti bolesniku, saslusati sve njego-ve tegobe i delovati na njega svojim savetima, top 10mreeju i drugim postupcima, sto je posebno bitno za le-kare opste medicine. Nazalost, najveci deo raspolozi-vog vremena se utrosi na administrativni i upravni deo.

U istrazivanjima u Hrvatskoj se istice daje uvode-njem zakupa doslo do pojave poslovne nesigurnostimedu lekarima, zatvaranja u vlastite okvire i slabljenjamedusobnih komunikacija. Ugasila se u svojim temelj-nim funkcijama, ustanova, koja je povezivala lekare ibrinula se za deo poslova, koje sada sami moraju oba-vljati. Javlja se osecaj besperspektivnosti, a sa smanje-njem spektra rada i osecaj dosadnog ponavljanja istihpostupaka, sto predstavlja jak stresogeni faktor.

Dokazano je da i svaka reforma u radu lekara po-gorsava njihovo zdravstveno stanje. Istrazivanje nauzorku lekara u Engleskoj pokazalo je znacajno vecinivo zastupljenosti sindroma izgaranja medu lekarimanakon uvodenja reforme.

IstraZivanja kod nas su malobrojna, ali reprezen-tativna. Pavlovic je na uzorku od 100 zdravstvenih rad-nika oba pola, srednje, vise i visoke strucne spreme,uporedio 50 zaposlenih u Hitnoj medicinskoj pomoci,spram 50 zdravstvenih radnika iz ambulanti, dispanze-ra, Klinicke i Decije bolnice, kao i iz Instituta za kardi-ovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici. Preko 60%ispitanika u obe grupe je umereno do izrazeno izlozenoizgaranju na radu. Utvrdeno je i da nema znacajne raz-like u izgaranju na poslu u odnosu na pol, stepen


4/5

94 D z e n a n a C e r a n i c , H . C e r a n i c

strucne spreme, radni staz, ali se uocava najizrazenijeizgaranje na radu kod zdravstvenih radnika sa srednjedugim stazom (od 9 do 17 godina staza),

ZAKLJUCCIMozemo zakljuciti da je kod nas sindrom izgara-

nja izrazen kod veceg broja kolega nego u razvijenimzemljama, jer postoji losa finansijska stimulacija rada.Finansijska primanja ne omogucavaju zivot primerenzalaganju. Saradnja medu lekarima je slaba.

Protiv pojave tog sindroma, koji pre svega razaramotivaciju za rad, najbolje je boriti se prevencijom. Utom smislu potrebne su promene zakonskih odredbi uoblasti zdravstva, obrazovanja iadnih odnosa, kojimbi se promenili postojeci odnosi u drustvu. Tako Zako-nom 0radu treba izdvojiti zanimanja koja su izlozenijatom sindromu, odrediti odgovarajuca razdoblja zadnevni, nedeljni igodisnji odmor, a redovnim godi-snjim preventivnim pregledima na vreme utvrditi poja-vu odredenih simptoma. Potrebno je precizirati maksi-malnu duzinu rada za pojedina ugrozena radna mesta, aopisom radnog mesta tacno odrediti sta radnik mora ra-diti, kako ne bi doslo do cestih promena u radnom pro-cesu. Zakon 0 obrazovanju morao bi omoguciti sva-kom uceniku da stekne realnu sliku 0zanimanju za ko-je se skoluje, 0 frustracijama koje ga u struci ocekuju i

Summary

o vestinama koje mora savladati da bi mogao raditi.Dakle, neophodno je preusmeravanje teoretskog obra-zovanja prema prakticnom, kako bi se izbegli sadasnjisokovi, koje u nasoj profesiji dozivljava svaki mladi le-kar ulaskom u radni proces.

Radna organizacija koja se brine za svoje zaposle-ne trebala bi imati planirane mere za smanjenje ispre-cavanje radnog stresa. Razni oblici supervizije pomo-gli bi u cilju analize slucajeva, razmeni misljenja, usa-glasavanju stavova. Istrazivanja su pokazala kako se-stre-tehnicari najbolje pomazu jedni drugima medu-sobnim razumevanjem ipodrskom. Dobra komunika-cija, druzenje sa kolegama, sloboda odlucivanja, dobrapodela posla idobar voda tima za zdravstvenu negu,glavni su cinioci koji uticu na smanjivanje stresa, a sa-mim tim ina izgaranje na poslu.

Jedan od uspesnih nacina podizanja otpornosti nastres je strategija samopomoci. Delotvorno suocavanjesa stresom podrazumeva donosenje odluke 0promenisopstvenog ponasanja. Pre svega, treba prepoznati pra-vi uzrok nasih poteskoca, iada krenuti dalje u suoca-vanje sa stresom. Moramo poznavati osobine stresora imogucnost kontrole nad situacijom.

U tezim idugotrajnim slucajevima se takode pre-porucuje tretman gde su narocito pogodne tehnikekognitivno-bihejvioralne terapije.

PH YSIC IA N B UR N-O UT SY ND RO M EDzenana Ceranic, H. Ceranic, Health Center Novi Pazar

As days go by you are more and more tired, nervo-us, tempered, unmotivatied ... Collegues unnerve you,or you are just disinterested. Maybe you don't noticethese changes, but the collegues, friends, family warnyou. During last twenty years there is active disquisiti-on of burn-out syndrome in modern societies. Manyprofessional medical associations have already develo-ped preventive and therapeutic strategies.

Literatura1. Drustvo lekara Vojvodine Srpskog Lekarskog Drustva

Sombor: Zdravstvena zastita radnika u zdravstvu, Sombor,2002.

2. C. Maslach, W. Schaufeli: W. B. Historical and Concep-tual Devleopment of Burnout; C. Maslach, T. Merek (eds.) Pro-fessional Burnout: Recent Developments in Theory and rese-arch. Washington: Tylor and Francis.

We don't speak and don't have enough proficiencyabout burn-out syndrome, and working institutions payattention on this syndrome even less, although there ismore and more people with indicated symptoms.

Burn-out syndrome and traumatic consequencescan overtake all the people in helping occupations.Physician is a profession that pertains into that cate-gory.

3. W. V. Slack i sar.: A. Computer - Administered HealthScreening Interview for Hospital personnel. MD Computing,Vol. 12. 1995. No.1, 25-30.

4. R. Goldberg i sar.: Burnout and its correlates in emer-gensy physician: four years experience with a wellness booth.Academy of Emergency Medicine, Vol. 3,1996.

5. B. Mazzi, D. Felin: Sindrom sagorjelosti na poslu -Nas profesionalni problem, HDOD-HLZ i Istarski domovi zdra-vlja ispostava Rovinj, ispostava Umag, 2003.


5/5

S IN D R O M I Z G A R A N JA N A P O S LU K O D Z D R A V S TV E N IH R A D N IK A ( B U R N -O U T S Y N D R O M E ) 95

6. L.Gunderson, Physician Burnout, Anal. OfInt. Med.135(2): 145-148,2001.7. J. M Lewis, et al., Work stress in lives of physicians.

Texas Medicine 89 (2): 62- fJ 7, 1 993.8. B. A. Potter: Preventing Job Burnout, Crisp Publicati-

ons, 1995.9. R. Persaud, Editorial: Reducing the Stress in Medici-

ne. Postgard. Med. J 78: 1-3,2003.10.G. Deckard, M. Meterko, D. Field, Physician Burnout:An Examination of Personal, Professional and OrganizationalRelationships. Medical Care 32 (7): 745-754, 1993.

11.E. S. Wiliams, T.R.Konrad, W. E. Scheckleretal. : Un-derstanding Physicians' Intentions to Withdraw from Practice:

The Role of Job Satisfaction, Job Stress, Mental and PhysicalHealth. Helth Care Manage. Rev. 26 (1): 7-19,2001.

WEBADRESE1. European Observatory on Health Care Systems:

www.obervatory.dk2. World health organisation: www.who.intloehiOCHweb3. National Insti tute for Occupational Safety and Health:

www.cdc.org.gov/niosh4. A service of the National Library of Medicine and the

National Institutes of Health: www.pubmed.gov
http://www.obervatory.dk/http://www.who.intloehiochweb/http://www.cdc.org.gov/nioshhttp://www.pubmed.gov/http://www.pubmed.gov/http://www.cdc.org.gov/nioshhttp://www.who.intloehiochweb/http://www.obervatory.dk/

Documents

Sindrom Izgaranja Na Poslu Kod Zdravstvenih Radnika (Burn-out Syndrome)