Embed Size (px)
Citation preview
SISTEM NAUČNIH I TEHNOLOŠKIH INFORMACIJA SRBIJE
P R O J E К Т I
PLAN RAZVOJA BIBLIOTEČKE MREŽE SNTIS
B e o g r a d
1992.
л
S a d r ž a j
Predgo v o r ..........................................................................Pro jek tn i s a v e t .................................................................. 2Projektn i t i m .................................................................... 3Projektni zadatak za razvoj bib li o t e č k e mreže S N T I S ................. 4U v o d ................................................................................ 51 Bi bl io te čk a mreža S r b i j e . I n f o r m a c i o n i potencijali i korisnici
1.1 Funkcija BIS-a u S N T l - u .............................................. 81.2 K o m p j u t e r i z a c i j a BlS-a Srbije
1.2.1 Nove in form ac ion e tehn olog ije u b i b 1 i0t e k a r s t v u ..... 101.2.2 Bibliotečke mre že i kompj uteri zacij a u b i b l i o t e k a m a . i l1 . 2 . 2 .1 O p r e m a ......................................................... 131.2.2.2 Rad u m r e ž i .................................................. 131.2.2.3 Programska o prem a za bibliotečko p o s l o v a n j e ............141 .2 .2 .4 Operativni s i s t e m i ......................................... 152.2.2.5 Baze podataka koje se izgraduju i koje su
dostupne k o r i s n i c i m a B I S - a ................................. 151.3 Un ive rz itets ka i b i b l i o t e č k a DECnet mreza u S r b i j i ......... 181.4 Bib 1 io t e č k o - inf or macio ne institucije. Fondovi i uslu g e . . . . 2 11.5 Korisnici i njihove in form acione p o t r e b e ...................... 221.6 Po vez iva nje sa m e d u n a r o d n i m asocijacijama,
1 nf ormac i on i m ser visim a i m r e ž a m a ................................23
2 K o n c e p c i j a razvoja BM SNTIS2.1 Model bibliotečke mreže S N T I S ..................................... 26
2.1.1 Definicija BM S N T I S ........................................... 262.1.2 Ciljevi BM S N T I S ............................................... 262.1.3 Zadaci BM S N T I S ................................................ 262.1.4 Struktura BM S N T I S ............................................ 272.1.5 Procesi u BM S N T I S ............................................ 292.1.5.1 Proces akt ivnih u C e s n i k a ................................. 292 . 1 . 5 .1.1 Struktura lokalne baze p o d a t a k a ....................... 292.1.5.1.2 Bibliotečki softver na lokalnom n i v o u ............. 312.1.5.2 Proces i nf ormac i onog s e r v i s a ........................... 312 . 1 . 5 . 2.1 Struktura c e n t r a l n e baze podataka ................. 312.1.5.2.2 Bibliotečki softver na centralnom n i v o u ...........332.1.6 Zadaci BM SNTIS na lokalnom nivou2.1.6.1 Lokalna podrška uzajamne k a t a l o g i z a c i j e ............... 342.1.6.2 On-line p r e t r a ž i v a n j e lokalnih b a z a ................... 342. 1 .6.3 O P A C ........................................................... 342 . 1 . 6 .4 Naba v k a ........................................................342.1.6.5 C i r k u l a c i j a .................................................. 342.1.6.6 Bibliotečka s t a t i s t i k a ................................... 35
2.1.6.7 Kontrola kompletnosti serijskih publikacija ...... 352.1 .6.8 Lokalna podrška m e đ u b i b 1 iotečke p o z a j m i c e ........... 352.1.6.9 Lokalno izdavanje sek und arnih p u b l i k a c i j a ..............352. 1.6.1 0 Lokalni segment koor d i n i s a n e n a b a v k e ................352.1.7 Zadaci BM SNTIS na nivou informa ciono g servisa2 .1.7.1 Uzajamna katalogizacija primarnih d o k u m e n a t a ...... 362.1.7.2 Održavanje centralnih k a t a l o g a ..........................362.1.7.3 On-line pr e t ra ž i van j a ...................................... 372 .1.7.4 Medu b i b 1 i otečka p o z a j m i c a ............................... 372.1.7.5 Koordinacija nabavke prim arnih d o k u m e n a t a ........... 372.1.7.6 Izdavanje sekundarnih p u b l i k a c i j a ......................372.1.7.7 Diseminacija i n f o r m a c i j a ..................................372 . 1 . 7 .8 INFO-serv i s .................................................. 382.1.7.9 Pristup inostranim i n f o r m a c i o n i m i z v o r i m a .......... 38
2.2 T e h n i čko-tehnol oška podrška razv oju mreže2.2.1 Trendovi r a z v o j a ............................................... 412.2.2 Priključ enje današnje mreže na buduću m r e ž u .......... 42
2.3 Kr ite rijum i za programsku podršku ВМ S N T I S - a ..................432.4 U p r a v l j a n j e bibliotečkom mrežom S N T I S ........................... 442.5 Standard! i norme kvaliteta ....................................... 46
3 Plan raz voja bibliotečke mreže SNTIS3.1 Osno vna opredeljenja za real izac iju ВМ S N T I S ................. 51
3.1.1 Dis trib uisa no st a p l i k a c i j a ..................................523.1.2 Di str ibui sanos t p o d a t a k a .................................... 533.1.3 Di str ibui sanos t r a z v o j a ......................................533.1.4 F i z i čka m r e ž a ................................................... 543.1.5 Informacioni s e r v i s ........................................... 54
3.2 Zadaci za realizaciju plana razv oja BM S N T I S ................. 553.2.1 Mere za izgradnju BM SNTIS u 1992. g o d i n i ............. 553.2.2 Mere prelaznog perioda za izgradeni deo BM
SNTIS u 1992. g o d i n i .......................................... 563.2.3 Zadaci za realizaciju m odela BM SNTIS u
1 992 - 1 995 . god i n i ..............................................57
P r i l o z i ...........................................................................60Prilog 1: Upitnik o stanju računarske i komu nikac ione opreme
i programske podrSke u b i b l i o t e k a m a i d okume ntaci onimcen tr i m a ............................................................ 61
Prilog 2: Baze podataka koje se izgraduju u institucijamaB I S - a ................................................................ 65
Prilog 3: Bi bliot eke sa značajnim f o n d o v i m a .......................... 73Prilog 4: Upitnik o interesima i potr ebam a korisnika u
bib liote kama i INDOK c e n t r i m a ................................ 83Prilog 5: Informacioni servisi i m e d u n a r o d n e bibliotečke
organ i zac i j e .......................................................88Prilog 6 : Programski zahtev za softversku podršku BM S N T I S .........90Prilog 7: Pregled medunarodnih s t a n d a r d a ............................. 108
Literatura, priruCnici, dokumentac i j a .................................. 153
R E D G O V O R
Na inicijativu M i n i s t a r s t v a za nauku i tehnologiju Republike Srbije i r e p u b l i č k i h fondova za nauku i tehnološki razvoj izradena je i u s v o j e n a tokom 1991. godin e Koncepcija razvoja si sterna naučnih i tehnoloških informacija u Republici Srbiji {SNTIS). B i b 1 iot e č k o - informacioni sistem Srbije je u dokumentu predstav 1 jen , i prihvacen kao infr astruktu rni deosistema naučnih i t e h n o l o š k i h informacija.
U okviru Koncepcije sačinjen, predlog neposrednih akcija i mera za razvoj SNTIS-a pre d v i d a izradu Projekta pod nazivom "Plan razvoja bibliote čke mreže " SNTIS (BM SNTIS), u kome treba analizirati postojece stanje, obezbediti f u n k c i o n i s a n j e postojeCeg dela sistema, definisati buduću kom p j u t e r i z o v a n ubibliotečku mrežu Srbije i predložiti mere i sredstva za njihovu realizaciju.
U decembru 1991. for m i r a n je Savet projekta sa zada tkom da definiše predlog p r o j e k t n o g zadatka, koordinira rad na izradiprojekta, razmatra i prihvati projekat, utvrduje priori tet e ipredlaže mere za r e a l i z a c i j u razvoja bibliotečke mreže SNTIS. Savet čine predstavnici vode ćih bibliotečkih i b i b 1 iografskih institucija, Fonda za nauku, Ministarstva za nauku i tehnologiju, univerziteta u Srbiji i instit ucija koje se have proj e k t o v a n j e m sistema i t e 1e k o m u n i k a c i j a m a .Projektni zadatak je u s v oje n 24/12-1991. godine, kada je odreden i mu lti disciplin arni tim kome je poverena izrada projekta. Za rukovodioca Projektnog tima imenovan je prof, dr Dusan Surla. Koordinacija rada na izradi projekta poverena je Narodnojbiblioteci Srbije.
Projekat "Plan razvoja b i b l iotečk e mreže" SNTIS raden je u periodu januar/april 1992. godine. i sadrži sve, u tom vremenu, dostupne podatke o i n s t it ucij ama bibliotečkog sistema Srbije (BIS) i primeni sre dstav a i metoda automatske obrade podataka u bibliotekama Srbije: o opremi, o programskim paket ima koji sekoriste za bibliote čko poslovanje, bazama podataka koje se nalaze u bibliotekama, uslugama, načinu k o m u n i k a c i j e , korisn ici ma, itd.
Prilikom izrade Projek ta korisne informacije i kolegijalnu podršku pružile su službe i pojedinci iz brojnih bibl i o t e k a koje smo anketirali, ili na drugi način k o n s u11ova 1i , na čemu im ovim putem iskreno z a h v a 1j u j e m o .Dokument u svom k o na čno m obliku predstavlja k o l e k t i v n o delo članova Projektnog tima.
Projekat je 08/05-1992.
razmotren godine.
1 usvojen na sastanku Saveta projekta
S A V E T P R O J E K T A
dr RA DOSA V BOŠKOVIĆ (predsednik)Fond za nauku RS
MI LO MIR PE TROVIĆ (zamenik predsednika)Narodna bib liot ek a Srbije
LJI LJA NA KO VAČ EVI C (sekretar)Narodna bib liote ka Srbije
dr TAT JAN A FILIP OVIČ- RA DUL ASK I B i bl io te ka SANU
mr MI ODRA G IVK0VIČM i n i s t a r s t v o za nauku i tehnologiju RS
mr €UR0 K U T L A Č A Institit "Mihajlo Pupin",
ZORAN MI HAI L O V I ĆRačunski centar Univerziteta u Kragujevcu,
IVANA M I L O S AV LJ EVI CJu gos l o v e n s k i bib li ogr af sko -i nfor macij ski institut
SVETA PAVL 0VIĆNarodna i univer zitet ska biblioteka Kosova i Metohije,
GO RDAN A P0 P0V IĆ -B0 ŠK 0VI CU n i v e r z i t e t s k a biblioteka "Svetozar Marković
dr DUSAN SURLAInstitut za matematiku Univerzitet a u Novom Sadu
NOVKA SOKICA B i bl io tek a Matice srpske
ZORAN 2IV K0VIĆU n i v e r z i t e t s k a biblioteka "Nikola Tesla"
P R 0 J E К Т N I T I M
dr DUSAN SURLA (R ukov od ila c Projekta)Institut za m a t e m a t i k u . Univ er zitet u Novom Sadu
mr MIODRAG IVK0VIĆMinis tar stvo za nauku i tehnologiju RS
LJILJANA KOVAČEVIĆ Narodna biblioteka Srbi je
GORDANA P O P OV IĆ- BO ŠKO VI ĆUniverzi tetsk a bib li o t e k a "Svetozar Marković"
NOVKA Š0KICABiblioteka Matice srpske
mr GORAN 2IVAN0VIĆIBK-Vinča. Institut za raču nars ku tehniku
mr SVETLANA CVETANOVIĆRačunski centar. U n i v e r z i t e t u Nišu
BRANISLAV NIKOLAJEVIĆRačunski centar. U n i v e r z i t e t u Novom Sadu
ALEKSANDAR MARINKOVIĆUniverzi tetsk a bib li o t e k a "Svetozar MarkoviC"
ZVONKO 0RŠ0LICRačunski centar ETF. U n i v e r z i t e t u Beogradu
JELENA GERENCIRNarodna biblioteka Srbij e
MIRA PIVIĆSavezni zavod za s t a n d ard iz aciju
RADOMIR TOSICSavezni zavod za s t an dar di zac iju
PROJEKTNI ZADATAK ZA RAZVOJ BIBLIOTECKE MREŽE SNTIS-a
1. Ažu rir anj e pote nc ij ali ma i
podataka o bibliotečkoj mreži, i n f o rm ac ion im potrebama korisnika
i nformac i on i m
1.1 F u n k c i o n i s a n j e BIS-a u okviru S N T I .1.2 A ž ur ir an je stanja hardvera po institucijama1.3 A ž ur ir an je podata ka o stanju fizičke mreze podr s k e .1.4 Id entif i k a c i j a drugih institucija u kojima element! a u t o m a t i z a c i j e bibliotečkih procesa.1.5 E V i d e n t i r a n j e institucija prema veličini informac ionih usluga.1.6 I d e n t i fik ac ija korisnika i njihovih info rmac ionih u BM-SNTIS.1.7 Analiza rasp ol oži vi h mogućnosti pove z i v a n j a sam e d u n a r o d n i m bibli ote čkim mrežama i relevantnimorgan i zac i j a m a .
i programske
postoje neki
fonda i vrst i
potreba
Osnovni element! koncepcije razvoja BM-SNTIS
kontinu iteta
2.1 D e f i n i s a n j e modela i odredivanje i n f o rma cioni h b i b 1 i o t ečke m r e ž e .2.2 Mere za obezbediva nje izgradene BM-SNTIS.2.3 Analiza mogućno sti funkcionisanja BM-SNTIS.2.4 U t v r div anj e kri te rijum a za izbor podrske za BM-SNTIS.2.5 Standard! i norme kvaliteta za izgradnju baza podataka.2.6 T e h n i č k 0 -1eh no 1 0Ška podrška funk cionisa nja BM-SNTIS.2.7 O r g a n i z o v a n j e fun kci oni sanja i upravljanj a BM-SNTIS.
funkc i ja
funkcionisa nja
i n f o rma ciono g servisa
ili izradu softverske
Plan razvoja bib l i o t e č k e mreže SNTIS
3.1 Kon ce pc ijs ki pogled na rea 1 i zac i je k o n c e p t a .3.2 Izrada skupa projekata za re ali zacij u BM-SNTIS (istraživačkim, raz vojni m nj i hove rea 1 i zac i j e .
razvoj BM-SNTIS. Zadaci i ciljevi
i definisanj e aktivnosti potrebnih 1992-1995 sa p o t r e b n i m resursima i investicionim), te dinamikom
U V 0 D
Cilj i z r a d e p r o j e k t a b i b l io te čke mreže kao infrastrukturnog dela SNTIS-a jeste u s p o s t a v 1janje osnovnih elementa razvoja k0m p j u t eГiz0Vane bib l i o t e c k e mreže u pogledu opreme i programske podrške kao i standarda koji se moraju primenjivati prilikom projektovanja i nabavke opreme, izrade b i b 1iografskih informacija, odnosno baza podataka.
Takode je trebalo predložiti mere za obezbed ivanj e kontinuitet a fun kcionisanja izgradenog dela sistema, do u s p o s t a v 1janja razvojne funkcije sistema.
Projekat je raden polazeci od realnih usiova u kojima deluje BIS Srbije. U svetlu činjeni ce da institucije BIS-a funkcioniš u na različitom nivou, i da, zavisno od bogatstva informacionih resursa, ra spo lož iv e opreme, postojanja ili nepostojanja kritične mase znanja i kadra nude usluge različitog kvaliteta, prihvaćeno je kao neophodno, da se ust anove stvarni potencijali BIS-a, kao element! za izgradnju BM SNTIS-a.
Imajuću u vidu činjenicu da je bibliotečko - informacioni sistem Srbije delom svojih funkci ja namenjen naučnoj, tehnološkoj i obrazovnoj delatnosti zemlje, predloženim modelom je dat optimalan način k o m p j u t e r i z a c i j e pojedinačnih funkcija BIS-a, kako na nivou mreže, tako i na nivou lokalnog bibliot ečkog poslovanja .Takav pristup otvara mog uc nos t da se, u procesu zavisnosti od z a i n t ere so vano sti bibliotečkih njihovih f i n an sij sk ih mogucnosti, u bibliotečku različite grupe ovih institucija. Projektni tim od pre tpo sta vke da je u naci on alnom interesu izgradnje BM SNTIS obuhvati institucije značajne funkcijama, kako bi već u prvoj fazi zadovoljili što korisničkih potreba.
realizacije, u institucija i mreZu uključe
je takode pošao da prva faza
po fondu i V e c i 0 b i m
U skladu sa zahtevima projektnog zadatka, V i še n i voa :
problemu se pristupa na
Prvo, ažurirani potenc i j a 1i ma i
su podaci o bibliotečkoj mreži inf or mac io nim potrebama korisnika
i nforma c i on i m
izloženo je i obj aš njeno funk cionisa nje BIS-a u okviru SNTI-a;
sakupljene su i sisternatizovane dosad ašn je k o m p j u t e r i z a c i j e u raspoloZiva raču narsk a oprema i bib liotečko poslovanje;
i nformac i je b i b 1 i otekama
programska
r e z u 1tat ima ev i dent i rana podrSka za
eviden tiran e su i opisane baze podataka koje se izraduju u institucijama BIS-a, kao i one dostupne korisnicim a preko mreže za prenos podataka ili u lokalu;
- opisana je pos to jeć a komunikacijska i n f r a s t r u k t u r a , njeni potencijali i način korišćenja;
- ide nti fikovane su institucije prema veličini fonda i vrsti informacionih usluga;
- anketIrani su korisnici i analizirane njihove informacione potrebe i zahtevi koje postavljaju BM SNTIS;
izloženi su podaci o mogućnostima za pove zivanje sa m e d u n a r o d n i m bib li ot e č k i m asocijacijama, informacionim servisima i b i b l i o t e č k i m mreZama.
Drugo, definisani su elementi koncepcije razvoja BM SNTIS:
izraden je model bibliotečke mreže i odredene njene informacione funkcije;
predložena je t e h n i č k o - t e h n o loška podrška za obezbedenje ko nti nuite ta f u n kci oni sa nja izgradenog dela BM SNTIS i data projekcija razvoja SNTI mreZe u Srbiji;
- uspostav 1 jeni su kriterijumi za izbor ili izradu softverske podrške za BM SNTIS.
- opisan je postupak standardizacije i inst ituc ije koje se njim have, sakupljeni su važeći standardi koji se koriste u izgradnji baza podataka, te povezi vanju i medusobnom ko mun ic iranj u infor macionih sistema z a s n o v a n i m na računarima;
- predložen je način upravljanja BM SNTIS i instit ucion a 1 izacija upr avl ja čkih funkcija. ???
Trece, izložen je plan razvoja BM SNTIS-a:
- na osnovu izradenog modela funkcija, post ojece fizičke mreže i fizičke mreže za prenos podataka, o b r a z l o Z e n a je mogucnost realiz aci je modela;
- defin isa ne su fun k c i j e i zadaci informacion og servisa i hosta BM SNTIS-a i utvrdeni kriterijumi za njegovo funkcionisanje;
- utvrdeni su neposredni zadaci za obez b e d e n j e kontinuitet a i u s po st avl jan je razvoj ne funkcije BM SNTIS-a;
- izraden je predlog aktivnosti i dinamike za realizaciju BM SNTIS-a u periodu 1992-1993. godina.
U posebnim prilozima detaljnije su opisani neki delovi sistema i prikazani podaci koji su poslužili kao osnov za formiranje zaključaka iznetih u projektu.
P R I L 0 Z I :
Prilog 1: Upitnik o kom pj ut e r i z a c i j i bibliotečke mreže sa rezultatima ankete
Prilog 2: Baze podataka koje se izgraduju u okviru Prilog 3: Biblioteke u Srbiji prema značaju
informacionim uslugama Upitnik 0 strukturi koris nika i
sa rezu lt atima anketeSpisak značajnih i n f o rma cioni h servisa i mreža Programski zahtevi za softve rsk u podršku BM SNTIS
Prilog 4: potrebama Prilog 5 Prilog 6 Prilog 7
BIS-afondova i
korisn ičkim
Popis medunarodnih i r e g i o n a l n i h standarda
1 BI BLI OTE CKA MRE2A SRBIJE, INFORMACIONI POTENCIJALI I KORISNICI
1. 1 FUNKCIJA BIS-a U SNTI-u
Bibl i o t e č k o - informacioni sistem (BIS) Srbije čine funkci ona lno i strukturaino povezane bib 1 iot e č k o - informacione jedinice (bib 1 i o t e k e ), koje k oo rd in ir an im i k o o p er at ivni m radom izgraduju uskladenu informacionu i d o k u m e n t a c i o n u strukturu i obezbeduj u korisnicima dostup do re lev antni h informacija i dokumenata.
Bibliotečka de latno st podrazumeva prikupljanje, obradu, čuvanje ustupanje na ko r i š ć e n j e bibliote čke grade u najš irem smislu, kao stvaranje i d i s e m i n a c i j u informacija koje se odnose na ovu gradu.
Bibliotečke inf ormac ije i bibliotečka građa po svom sadržaju pripadaju svim naučnim obla sti ma i oblastima kulturnog stvara 1 a š t v a , te su namenjene najširem krugu korisnika.
U skladu sa svojim k a r a k t e r i s t i k a m a SNTI-a, odnosno u okviru bib 1 i o g r a f s k o - b i b1iotečka osnova i nformac i j a .
i funkcijama BIS je i BIS-a i zgraduje
sistema naučno
sastavni deo se opšta
- tehno loSk i h
Bib 1 io t e č k o - informacioni sistem Srbije ostvaruje sledece funkcije:
- us pos ta vlj anje kol e k c i j e dokumenata;
formiranje i od r ž a v a n j e bibli otečkih fondova koje svojim obimom, profilom i p o tp un oš Cu odgovaraju potrebama korisnika, kao i njihovo korišćenje, tr a d i c i o n a l n a je i najznačajnija funkcija BIS-a.
Us po sta vlj anje bib l i o t e C k i h fondova vrši se na razlicite načine, zavisno od profila biblioteke, i to: obaveznim primerkom, razmenom,kupov i nom i p o k l o n o m .
Bibliotečki fond Srbije, u najširem smislu, čine: knjige, brosure,separati, časopisi, novine, zbornici, godišnjaci, spomenice, disertacije, magist ars ki i habi 1 itacioni radovi, projekti, tehnički izveštaji, k o m b i n o v a n e publikacije (dopunjene gra m o f o n s k o m pločom, zvučnom ili video kasetom, geografskom kartom i si.), umetničke r e p r o d u k c i j e , muzikali je, geografske karte, atlasi, globusi svih yrsta, katalozi, plakati, program!, razglednice, dijapozitivi, i si. i dodaci uz njih, kao i gramo fonske ploče, magnetne, magn etof onske i video kasete i drugi nosioci slike i zvuka.
informisanje o b i b l i o t e C k i m fondovima
održavanje ce n t r a l n i h kataloga o bibl iot e č k i m fondovima t r a d iciona 1 na je funkcija bibliotečkog sistema. Preterno obuhvata informacije o str an im knjigama i serijskim pub 1 ikacijami , bilo na nivou b i b l i o t e č k i h institucija određene teritorije, kao što je Centralni ka ta l o g stranih časopisa u b i bliote ka Srbije, •, li na nivou grupe b i b l i o t e č k i h institucija, kao što je Centralni katalog knjiga u bi bl iot eka ma Beog radsk og univerziteta i sl.
Održavanje r a z l i č i t i h kataloga (stručni, predmetni, autorski i dr.) jeste ins tru men t informisanja koris nika o fondovima u samim bi bli ote čki m institucijama.
koordinacija n a b avk e primarnih dokumenata;
nagla ek spa n z i j a izdavačke produkcije afirmisala je značaj koordi nac ije nabavke. Osnovni cilj k o o r d i n a c i j e nabavke jeste ob ezb eđ iva nje što više različitih naslova stranih publikacija u na ciona lni m okv irima.
univerzalna b i b 1iografska kontrola produ kc i j e ;
za dok u m e n t a nacionalne izdavačke
u s p os ta vl ja nj e bib lio grafs ke kontrole pred vi đ e n o je međunarodnim Programom u n i v e r z a l n e bibliografske k ontro le (UBC) i pretpostavlja obavezu svake zemlje da u najkraćem v r e m e n s k o m periodu izradi sveobuhvatan nacionalni b i b 1iografski zapis za celokupnu izdavačku produkciju k n j i ž n o g i neknjižnog m a terija la u skladu sa utvrđenim standardima za bib 1 iografski opis, kao i u formatu koji odgovara standardu za pre nos mašinski čitljivih zapisa.
pristup stranim zbirkama dokumenata i bazama podataka;
i n f o r m a c i o n o - r e f e r a l n o m delatnošću k o r i s n i c i m a se obezbeđuju informacije, a posredstvom m e đ u b i b 1iotečke pozajmice i kopije potrebnih d o k o m e n a t a ili sami dokumenti.P r e t r a ž i v a n jem s p e c i j a 1 izov a n ih baza podat aka na CD-ROM-u i pr et ra ži v a n j e m on-line servisa, obezbeđuje se brz i efikasan pristup udaljenim bazama podataka.
dis eminacija informacija;
koriš ćen jem svih raspoloživih obezbeđuju sl ede će usluge: disem inacija informacija, informacije, informacije sa i zvora i s 1 .
informacionih resursa korisnicima se informacije o izvorima, selektivna
referalne informacije, personalne elementima vrednovanja informacionih
sta ndar di za ci ja bibliotečkog rada i proizvoda;
bibliotečko p o s l o v a n j e usaglašeno je danas formiranje b i b 1iografskih podataka koje bibliotečka or gan iz a c i j e (International Associations and Institutions).
sa svim standardima za preporučuju medunarodne
Federation of Library
Prihvataju se i prenose standardi bi bl io tek ars tva i dokum en taci je prenos i raz men ljivanje podataka.
ISO koji se odnose na oblast i protokoli kojima se reguliše
Na na ci onaln om nivou je, od 1986. godine, prihvacen UNIMARC kao jedinstveni format za b i b 1iografske podatke u mašinski čitljivom obliku, a od 1990. godine ISO/TC 46/SC 9 - N34, kao standard zapodatke o stanju fond a.
un apr ede nje obrazovanja b i bl iot ečko g kadra i korisnika;
brzi razvoj metoda i tehnika, tehnologi je i organizacionih oblika u informacionoj delatnosti zahteva perman entnoobr azo van je/ usa vr ša van je , kako p r o f e s i o n a l a c a tako i korisnika i nformac i j a .Obra zo va nj e se realizuje redovnim skolovanjem, strucnim usavršavanjem, povremenim pre davanjima i kursevima, putem strucne i popularne literature o ovoj oblasti i si.
saradnja sa medun aro dn im b i b l i o t e č k o - i n f o r m a c i o n i m asociacijam a i mre ž a m a ;
medunaro dna saradnja je važan segment sistema čiji je glavni cilj univ erz aln o obezbed ivanj e dostupa info rmacija ma (UBC) i doku mentima (UAP) .Institucije BIS-a su članice velikih asoc ijaci ja kao što su: IFLA(International Federation of Library Associa tion) , FID (Federation for Information and Docume ntati on) i druge, a preko nacionalnih članova, učestvuju u velik im svetskim sistemima kao što su ISDS (International Serais Data System) i ISBN (International Standard Book N u m b e r ).
Pojedine institucije učestvuju u gradnji meduna rod nih baza podataka.
1.2 K O M P J U T E R I Z A C I J A BIS-a SRBIJE
1.2.1 NOVE INFORMACIONE TEH NO LOGIJ E U B I B L I OTEK ARSTV U
Naglo uve Cav an jen je broja dokumenata, k a r a k t e r i s t i čno za ovaj vek, postavilo je pred bibliotek are dva značajna problema:
- kako korisnic ima obezbediti što veći broj njima potrebnih dokumenat a
- kako sistematizovati sve informacije o doku menti ma i učiniti ih na lak način dos tu pn im korisnicima.
U rešavanju ovih problema od presudnog je značaja uvodenje računarske i komu nik aci one tehnologije u rad biblioteka.
Danas, u sav remenom b i b l i o t e k a r s t v u , do minir aju sledeCi trendovi:
10
- izgradnja ra čunar sk ih bibliotečkih mreža;
njihova veličina u g l a v n o m varira od nacionaln h, u većini manjih država (Holandija, Danska, Finska, Portugal, M a đ a r s k a ...), do mreža određenih grupa institucija, u velikim zemljama (SAD, VelikaB r i t a n i j a . ...)•
- izgradnja lokalnih sistema za jednu bibliotečku instituciju;
ovaj model k o m p j u t e r i z a c i j e kar akteris tičan je uglavnom kod izrazito velikih ins titucija koje, već same po sebi, čine sistem sa velikim brojem usluga i korisnika. Vašingtonska Kongresna bibli oteka jedan je od n a j k a r a k t e r i s t i č n i j i h primera ovakvog modela.Isti model primenjuje se i kod izrazito malih institucija čiji fondovi nisu od šireg značaja, a korisnici nisu zainteresovani za usluge van konkretnog bi bli ot e č k o g fonda, te je i n v e s t iranje u komu nikac iono opremanje neopravdano.
- ko riš će nj e k o m u n i k a c i o n e tehnologije;
m e đ u b i b 1i0 tečka pozajmica, u nacionalni m i m e đ u n a r o d n i m okvirima, obavlja se u većini zemalja elektro nskom poštom, što je uz većizgrađene centr alne baze podataka omogućilo relat ivno brz protok dokumenata ili njihov ih kopija. Intenzivno se e k s p e r i m e n t i š e i sa primenom OSI standarda za m e đ u b i b 1 iotečku pozajmicu. U jedan od pilot projekata ove vrste uključene su biblioteke iz Francuske, Velike B r i t a n ije i Holandije. Svi dosadašnji rezultati ukazuju da će na primenu OSI standarda morati da se sačekaju 2.000-te.
- baze podataka na CD-ROM-u;
u b i b l i o t e č k o - i n f o r m a c i o n i m sistemima korišćenje CD-ROM tehnologije veoma je ra spr ostra njeno , kako za informisanje korisnika tako i za produkciju informacija unutar sistema. Na ovom mediju danas se proizvode brojne speci ja lizo vane baze podataka, nacionalne bibli ografije, centralni katalozi, publikacije i sl.
1.2.2 BI BLI OT ECK E MRE2E I КОМРOUTER IZACIJA U BIB L I O T E K A M A SRBIJE
Razvoj b i b 1 i ot eč k0 - informacionog sistema u Srbiji neod vojivo je vezan za svetske trendove, mada znatno zaostaje za njima.
Bibliote čka mreža koja povezuje viSe biblioteka u Srbiji postoji u delu koji se izgrađivao od 1989. godine u okviru programa SNTIJ.
Koncepcija na kojoj je centra 1izovane mreže u n ive rz it et sk e i Jugos 1 a V i je . Iz biblioteka, dok se k o r i s n i c i .
ova mreža ko ja
znača jne Srb i je
oko 15
građena odgovara konceptu nacionalne, je trebalo da poveže sve nacionalne, specijalne biblioteke na teritoriji u ovom sistemu aktivno u č e st vuje 36
20 institucija u sistem uključ uju kao
11
Cilj ovakve mreže je stvaranje on-l ine baza podataka fondovima i nacionalnoj izdavačkoj produkciji.
0 b i b 1 i otečk i m
Korišćenje JUPAK-a oinogućilo najširem krugu korisni<a.
je jedn o s t a v a n dostup informacijama
Da bi se do šlo do organ i zovano je BIS-a tokom januara Upitnik (Prilog 1) centrima, sačinjen 0 :
pouzdanih podataka o kompjuterizac iji u Srbiji, i sprovedeno ispi tiva nje o stanju u institucijama
1992. godine.koji je upućen bibl iot e k a m a i d okume ntaci onim je sa namerom da se prikupe i s i sterna t i zu ju podaci
- p o st oj an ju p o d r š k e ;
i načinu korišćenja ra čunar ske opreme i komunik acion e
- r a s p o l o ž i v i m programskim paketima i njih ovim p e r f o r m a n s a m a ;
- ko ri š ć e n j u programskih paketa u b i b l i o t e č k o m poslovanju;
- učešću pojedinih institucija u stvaranju baza podataka.
Upitnik je poslat na adrese 200 bib lio t e k a u Srbiji, koje su izabrane prema s l ed eć im k r i t e r i j u m i m a : 1) značaj nosti funkcije, 2 ) bogatstvufonda, 3) ulozi u sistemu visokog o b r a z o v a n j a i 4) protoku naučnih i tehnoloških informacija.
Primljeno je 127 odgovora, što p r e d stavlj a anketni odziv od 63,5%.
Na upitnik nac i o n a 1ne b i b 1i ot eke b i b 1 i 01 e k e b i b 1i oteke
su odgovori 1 e :u n i v e r z i t e t s k e , akademije nauka
visokih i vi$ih Skola; preduzeća, ustanova, muzeja; naučnih instituta;
matične, okružne, gradske
852222223
i li i 1 i i li i 1 i i li
(89% (6 5% (5 5% (5 5% (7 6%
p i tan i h ) p i t a n i h ) p i t a n i h ) p i tan i h ) p i t a n i h )
Od 127 b i bl io te ke ne po se duj e 50,ukupnoobradu
58su
koje su vratile popun jen upitnik, računarsku opremu a ne koristi ras po l o ž i v u opremu ni na koji način 8 ,
(46.75%) institucija. B i b l i o t e k e koje koriste kompjut ersku
nacionalne, u n i v e r z i t e t ., akademije nauka; 7 ili biblioteke visokih i viših škola; 31 ili biblioteke preduzeća, ustanova, muzeja; 12 ili biblioteke naučnih instituta; 7 ili matične, okružne, gradske. 12 ili
(88% i spi tan i h ) (5 6% i sp i tan i h ) (55% i s p i t a n i h ) (32% ispitanih) (52% ispitanih)
12
1.2.2.1 OPREMA
A nali zo m dostupnih podataka o karakteri stika ma opreme u o čavaju se dve te ndenc ije u opremanju biblio teka i pristupu automa tiz aciji bibl iot e č k i h funkcija:
Jedan broj biblioteka i ili korist io raspolož Rezultat je unifikovana paketa koj i i ntegr i še funkcija biblioteke. centralnu bazu podataka
d o k u m e n t a c i o n i h centara nabav ljao je opremu, ivu opremu, sledeci razvoj proje kta SNTIJ.
opre ma i primena jedinstvenog programsko g b i b l i o t e č k o poslovanje i podrzava najveci deo
Ove bib lioteke rade u mreži i formiraju pri me nj u j u c i princip uzajamne katal ogiza cije.
Brojne su biblioteke koje su se, zahvaljujuci relati vno povoljnoj ponudi na tržišt u opredelile za kupovinu računara, pretpos tavljaj ući, na žalost neopravdano, da ce programska podrška i za ovu klasu računara.
bogatoj i persona 1 n i h se razV i t i
Od 69 biblioteka koje, prema rezul tatima ankete, koriste raspoloživ u opremu, srednje i veće r a č u n a r e (klasa MVAX3xxx, VAX4xxx, VAXSxxx, H O N E Y W E L L6XXX, H O N E Y W E L L S x x x IBM, I CL, U N I V A C l x x x ) kori st i 16 institucija. Istovremeno, u anketi je evidentirano i 59 personalni h računara različitih kapa cit et a. Neki od njih se e m u li raju kao terminali za unos i p r e t r a ž i v a n j e podataka u k o o p e r a t i v n o j bazi, dok se drugi koriste za lokalne siste me ili druge lokalne potrebe.Detaljni podaci o k a r a k t e r i s t i k a m a i lokaciji r a č u n a r s k e opreme sisternatizovani su u Prilogu 1 .
Preko 90% postojece opreme ins ta lirano je u preko 60% u poslednje 2 godine.Vidi se takode da je mali broj biblioteka svoj s i stern.
poslednjih 5
z a m e n i10 ili
god i na , a
nadograd i1o
1.2.2.2 RAD U MRE2I
Na teritoriji Srbije u s p o s t a v l j e n a je jedna javna b i b l i o t e č k a mreža zasnovana na upotrebi raču na ra VAX pod operativnim siste mom VAX/VMS uz mreZnu arhitekturu DECnet phase IV. Računare VAX u razli čitim k o n f i gu ra ci ja ma i sa r a z l i č i t i m brojem priključenih term inala poseduje ill koristi 10 institucija, a za njih je preko JUPAK-a, X-25 protokola ili modemski povezano 26 bibliote ka, tako da preko DECn e t - a pristupa sistemu ukupno 36 bibl io tek a sa oko 200 terminala.Detaljni podaci o u n i v e r z i t e t s k o j i bibliotečkoj DECnet mreži navedeni su u Pog lavlju 1.3
Lokalne bibliotecke m r ež e izgradene sub i b 1 i01 e č k 0 - inf ormaci0nih institucija u Srbiji
i*b i b 1 i ograf ske podatke o f o n d o v i m a samih institucija I podaci nisu dostupni k o r i s n i c i m a van institucija.
u n ek 01 k 0Objed i njuju
a 1i za sada
)U lokalnim mreZama radi ukupn o 10 anketiranih institucija, podrZanim fr az l i č i t i m k o n f i g u r a c i j a m a , od PC/286XT/AT, P C / 3 8 6 A T / S X do
13
HONEYWELL-a.
J e d n o k o r i s n i čke sisteme koristi 29 anketiranih institucija.
1.2.2.3 PR OGRAM SKA OPREMA ZA BIBLIOTEČKO POSLOVANJE
Koriš će na programska oprema je raznolika, i po pristupu b i b 1iote č k im funkcijam a i po prihvatanju standarda koji definisu format zapisa, bib liogr afski opis i bibli otečko poslovanje.
Biblio tek e koje rade u mreži i formiraju baze podataka uzajam ne kata logizacije , koriste programski paket ATLASS.
Od dru gih ras položivih programa, mogu se izdvojiti oni
s i sterna
bi bli ot eč kobib li ote čk og
p o s 1o v a n j e , rada .
i drug i koj i su razreš i 1 i samo neke
Ev ide n c i j o m podataka :
kor išćenih programskih paketa doslo se do
- ATL ASS 28 * - BIPOTEL 1- BIBLIS 4 - VIPS 1- SANU 3 ** - LIBRAR AR 1- PER GAM 2 - BIBLIOTEKA R 1- NBS BASE 1 - AGRIS 1- LIBNET 1 - BI 1- INFOLIB 1 - BLAISE 2.3 1- ISIS 0 * ★ * - BEZIMENI 10
i n t e g r i ŠU
segmente
s 1edeć i h
* Pro v e r o m podataka utvrdeno je da da programski paketu ATLASS koristi zapravo 36 institucija koje rade u DECnet mreži.** P r o v e r o m je utvrdeno da programski paket Biblioteke SANU koristi 13 institucija koje rade u lokalnoj mreži.** Pro gramski paket ISIS je korišćen u različ iti m varijantama, nekad uziman samo kao osnov za formatizo vanje zapisa prema željama kor i sn i ka .
Kao što se i moglo predvideti, katalo gizaci ja je najčešće korišćena funkcija u sistemima koji nemaju integrisane bibl iotečke funkcije. Veoma je mali broj biblioteka koje u svom poslovanju koriste neke sep aratne sisteme za obavljanje pojedinih funkcija.Stvarne moguCnosti pojedinih programskih paketa mogle bi da budu predmet dalje, detaljne analize. Doku mentaci ja je dostu pna samo za prvih pet nabrojanih paketa.
$to se korišćenog formata zapisa tiče, pored UNIMARC-a, koji je usvojen kao obavezujuCi za bibliotečki sistem, kori ste se i CCF, varij ante ISIS formata i jedan broj internih formata.
14
UNIMARC CCF INTERNI
ATLASSPERGAMNBS_BASEINFOLIB
ISISBI
BIBLISLIBNETSANULIBRAR_ARBIBLIOTEKARBIPOTELBLAISEVIPSBIBLIOTEKARAGRIS
Prema podacima zaključiti da B I P O T E L .
iz upitnika, a i posebnu pažnju
na osnovu zaslužuju
drugih saznanja, moze se programski paketi PERGAM i
1.2.2.4 OPERATIVNI SISTEMI
Analiza podataka Jednokorisnički
0 korišćenju oper ati vnih sistema, pokazuje sledece: sistemi najčeš će korist DOS u razl i č i t i m verzijama,
što ukazuje da se programski zahtevi rešavaju rutinski, bez primene programskih alata visokih performansi.UNIX odnosno XENIX, mada tre nutno visoko propulzivni u svetskim razmerama, evidentirani su samo na četiri lokacije.Sve konf igu rac ije VAX- koris te VMS, verzija 5.4 ili 5.4-1.
1.2.2.5 BAZE PODATAKA KOJE SE IZGRAuJU U BIS-u KORISNICIMA BIS-A
I KOJE SU DOSTUPNE
Analiza korišćenosti baza podataka i informacionih servisa pokazuje da se načešce koriste: baze ATLASS (30), DIALOG (6 ) i ECHO (4 ).
CD-ROM tehnologija poslednih godina se nešto intenzivnije koristi u procesu informisanja korisnika, mada je broj baza podataka u Srbiji srazmerno mali u odnosu na njihovu sadaSnju produkciju. Evidentirano je 8 institucija koje koriste neke od baza podataka na CD-ROM-u.
Do sada u Srbiji nije evi de nt i r a n a domaća produkcija baza na CD-ROM u
U okviru bibliotečko informaci onog sistema Srbije izgraduje se nekoliko značajnih, u glav no m bibl iogra fskih baza podataka. Medu najznačajnije, sa stanovišta njihovog sadržaja i mogucnosti korišćenja, ubrajaju se:
CENTRALNI KATALOG SERIJSKIH PUB L I K A C I J A (CKP)
CKP sadrži podatke o stranim i dom aci m stručnim i nauč nim periodičnim 1 pub 1 ikacijama u fondovima bibli ote ka u Srbiji.
15
Podaci СКР (strane pu blik ac ije ) Srbije nalaze se na lokalnom sistemu u Narodroj biblioteci Srbije.
Za period 1984-1990. godi na baza sadrži ukupno 48 0.000 kratkih zapisa 0 19.000 naslova ser ijski h publikacija.
Podaci 0 ser ij sk im pub 1 ikacijama u bibliotekama koje rade u mreži, za period 1990-1992. godina, uključeni su u Jugoslovensku bib 1 i o g r a f s k0 -kata 1ošku bazu podataka (YUBIB).(Od 1992. godine ova baza nosi naziv COBIB.)
CENTRALNI KATALOG M O N O G R A F S K I H PUBLIKACIJA (CKM)
CKM sadrži podatke o s t r a n i m i domaCim m o n o g r a f s k i m pub 1 ikacijama u bibliotekama. Od 1989. godine ovi podaci ukljuCeni su u Ju gosl ove nsk u b i b 1iog ra fsk o - k a t a lošku bazu podataka (COBIB).
BIB LI OGR AF SKA BAZA N A C I O N A L N E BIBLIOGRAFIJE (BNB)
BNB sadrži podatke o nacionalnoj izdavačkoj produk ciji. Pored podataka o tekucim m o n o g r a f s k i m pub 1ikacijama sadrži i podatke o novim naslovima serijskih publi kacija.
U YUBIB-u se, počev od 1988. godine do danas, nalaze svi podaciizdavačkoj produkciji Srbije, Jugoslavi j e .
BAZA PODA TAKA 0 R A R I T E T I M A (BPR)
BPR sadrži 8.000 p odat ak a o Biblioteke Matice srpske.
jer su sastavni deo Bibliografije
starim i retkim knji g a m a u fondu
Svi podaci se nalaze u COBIB-u.
BAZA POD ATAKA 0 NE K N J I Z N O J GRADI (NKG)
NKG sadrZi podatke o geo gr afski m kartama, mapama m i k r o f i 1 m o V i m a , disketama , gramo fonskim pločama i si.
a 1 1 a s i m a ,
Svi podaci se nalaze u COBIB -u
B IBLIO GR AFS KA BAZA D O K T O R S K I H I MAGIS TAR SKI H RAD OVA (BDMR)
IBDMR sadrži podatke o doktorskim, magi starskim i s p e c i j a 1 istič k im iradovima o d b r a n j e n i m na univerzit etm a u Srbiji.
)Od 1990. godini ovi podaci su u COBIB-u )‘godina nalaze se na dva lokalna sistema.
3BAZA POD ATAKA 0 Z A V RŠE NIM N AUNOISTRA 2IVAK IM 4PR0JEKTIMA U SRBIJI (ZNIPS)
Podaci za period 1945-1989
16
ZNIPS sadrži podatke o n a u č n o - is t r a ž iv a č k im projektima koje su finansirali fondovi za nauku republike Srbije i Beograda.
Baza se nalazi na lokalnom sistemu u N a r o d n o j biblioteci Srbije.
BAZA PODATAKA 0 RADOV IMA NAUNIH RADNIKA VAN UNI VER ZIT ETA U SRBIJI
Baza sadrži b i b 1 iografske podatke o rado vima naučnih radnika u Srbiji, kao i naučnih radnika Srba koji žive i rade van zemlje.
Baza se nalazi na lokalnom sistemu u N a r o d n o j biblioteci Srbije.
Godišnje uvećanje - prema prilivu grade.
BAZA PODATAKA 0 NAUČNIM I STRUCNIM R A D O V I M A NASTAVNIK A I SARADNIKA UN IV ER ZI TE TA U SRBIJI
Baza sadrži bib lio gr afs ke podatke o rado vima naučnih radnika univeziteta u Srbiji objavljenih u zemlji i inostranstvu.
Zapisi se nalaze u COBIB-u. Podaci za Vo j v o d i n u nalaze se na lokalnom s i s t e m u .
Pored baza podataka koje su po svojoj nameni, ili centralni katalozi ili baze podataka o odredenim tipov ima dokumenata, kao što su doktorske teze ili izveštaji o projektima u institucijama čiji sistemi rade u okviru lokalnih mreža, izgradene su baze podataka o fondovima. Najznačajnija baza podataka ovog tipa jeste:
BAZA PODATAKA 0 FONDU BIBLIOTEKA SRPSKE A K A D E M I J E NAUKA
Sadrži podatke o fondovima Biblioteke SANU funkcionišu u okviru Akademije.
i biblioteka instituta koji
Pored baze podataka o fondovima u SANU jedan, ne tako veliki broj biblioteka, čini početne korake na form ir a n j u baza podataka o sopstvenom fondu koristeci programske pakete vlastite izrade. Podaci prikupljeni an ketom ukazuju da se najč e š ć e radi o bazama sa malim brojem podataka, nesta ndardnog formata, koji korisnicima nisu javno dostupn i .
BAZE PODATAKA M E OUNA RO DNI H SISTEMA
U okviru BIS-a for mirane su i dve baze podat aka koje čine nacionalni segment med una ro dn ih sistema od kojih je ISDS baza podataka dostupna i u integralnom, m e d una rod no m obimu podataka.
ISDS
Medunarodna ISDS baza podataka o svim s v e t s k i m časopisima instalirana je na inf ormacionom servisu IZUM-a. Na ciona lna ISDS baza podataka instalirana je na računarskom sistemu YUBIN-a.
17
ISBN
Na lokalnom sistemu YUBIN-a dost up na je koji su uključeni u ISBN sistem.
baza podataka o izdavačima
U anketi je ev ide nti ran jedan broj baza koje svojim profilom originalnošću zaslužuju punu pažnju u daljoj analizi podataka potencijalu institucija bib li o t e č k e mreže.
U Prilogu 1 navedeni su podaci o ras polo živim stranim bazama podataka i bazama podataka koje se, prema rezultatima ankete, grade u institucijama BIS-a, dok su u Prilogu 2 opisane značajne baze podataka opšteg tipa dostupne u BM SNTIS.
1.3 UN I V E R Z I T E T S K A I B I B L IOTECK A DECnet MREŽA U SRBIJI
Unive rzitetska i bib li ote čk a mreža Srbije zasnovana je trenutno na tri bitne pretpostavke:
1. Upotreba mašina VAX pod ope rativnim sistemom VAX/VMS.
2. Upotreba mre žne a r h i te kt ure DECnet phase IV.3. Za pov ez iv an je udaljenih lokacija prvenstveno
se koriste X.25 mreže za prenos podataka.
Ovako koncipirana mreža pruža sledeće mrežne usluge:
Direktna komu nik a c i j a task-to-task.Interaktivno n a j a v l j i v a n j e i rad sa bilo koje mašine u mreži na bilo koju drugu mašinu u mreži. Prenos datoteka.Elektronska pošta.Slanje interaktivn ih poruka.Interaktivna emulacija telefonskog razgovora ( P h o n e ).Us po s t a v l j a n j e inter aktivne veze sa bilo kojom mašinom u svetu, pod usl ovo m da je ona priključen a na neku od svetskih X.25 mreža.
Tipični načini pov eziva nja računara u ovoj mreži (vidi sliku 1) su
1. Upotreba JUPAK-a kao komunikaci onog medijuma. Da bi VAX pod VMS-om uče stvovao u ovakvoj komunikaciji neophodni su hardverski i softverski dodaci. Od hardvera potreban je sinhroni serijski interfejs, a od softvera paket za podršku X.25 mreža (PSI softver). Ovaj način po vez ivanja kar ak teriš u velika f l e k sib ilnos t u pogledu povezivanja sa drug im računarima, ali i relativno velike cene priključivanja u mrežu i dosta veliki troškovi eksploatacije. Što se
Itiče brzina prenosa podataka, koje se postižu na ovaj način, ove mreže
18
se ne mogu po hvali ti izuzetnim p e r f o r m a n s a m a .
2. Direktni veza dva računara. U ovom slučaju za povezivanje se koristi, ili fosebna sinhrona komunikacio na ploča ili asinhroni terminalski priklj učak. Ukoliko se računari nalaze na dovoljno maloj
p o v e zi va nje se moZe izvršiti bez upotrebe modema. se vrši uz upotrebu modema ako je u d aljeno st veca. Kao prenos koristi se specijalno za to postavljeni k a b 1 ili te l e f o n s k a linija. Može se koristiti i komutovana
linija, ali to zbog lo$ih performansi , nije uobičajeno.i tipa modema koji
udaljenosti Povez i vanje med i jum za iznajmljena telefonskaBrzina prenosa i cena zavise od korišćenog medijuma se kor i ste .
3. Veza preko lokalne Ethernet mreže. Ovo je najčešći način povezivanja unu ta r jedne ustanove kada ona pose duje više računara. Karakterišu ga velika pouzdanost i velika brzina prenosa podataka, relativno mala cena instalacije i mala cena održav anj a mreže.U n i v e r z i t e t s k o - b i b1io t e č k o j mreži može se interak tivno pristupiti na više načina. (vidi sliku 2 .)
A) Direktno, kor iš ćenje m terminalskih linija direktno na neki od računara koji se nalaze u mreži. postiže najbrža ko muni ka cij a računar - terminal.
koje su vezane Na ovaj nač i n se
B) Preko lokalne mreže, korišćen jem za to p r e d v i d e n i h uredaja. U ovom slučaju k o r i s t e se terminalski serveri, spec ijal izova ni računari za op slu živ anj e int eraktivnih terminalskih sesija izmedu terminala i proizvoljnog r a č u n a r a u lokalnoj mreži.
C) Mu 11 i p 1e k s i r a n j e m više terminalskih linija na jednu iznajmljenu telefonsku fizičku liniju ili na optički kabl, i d e m u l t i p l e k s i r a n j e m istih na od rediš tu. Koriste se četvoro kanal ni, osmokanalni i t r i d e s e t d v o k a n a1ni mu 11 ip1ekseri u kombinaciji sa baseband modemima ili optičkim uređajima.
D) P r i k 1j u č ivanje jednog udaljenog terminalski server korišćenjem jednog telefonske veze.
terminala na para modema i
računar ili iznajmljene
E) I z n a j m l j i v a n j e PAD priključka na najbližoj JUPAK centrali i pomocu i z n a jm lj ene telefonske linije i jednog para modema povezivanjem loka cije na kojoj se nalazi terminal i centrale.
F) I n s t a 1 iran jem PAD-a na linije izmedu tog PAD-a i pošte. terminala.
lokaciji korisn ika i iznajmlji vanje m Na PAD se može priključiti veći broj
G) Ako ko ri s n i k usluga poseduje terminal ili PC emulator r terminala, ko m u t o v a n u liniju i V.22 ili V.22bis asinhroni modem, nmoguCe je k o r i š ć e n j e usluga mreZe na jedan od sledecih načina:
a) pozivom telefons kog broja nekog od VAX-ova koji
19
imaju modemsku podršku;b) pozivom telefonskog broja na nekog od terminalskih
servera koji imaju modemsku podršku;c) otv aranjem naloga kod JUPAK-a (NUI- Network User
Identification, dialing); tada je moguće pozvati telefonski broj modema u JUPAK centrali i odatle uspostaviti vezu sa računa rima unutar U n i v e r z i t e t s k o -b i b 1iotečke DECnet mreZe.
U mreži je trenutno regis trovano 20 računara. Od toga 12 pripadaju univerzitetima u Beogradu i Novom Sadu, a 8 bib 1 iotekama . Spisak računara, njihova imena u DECnet mreži, tipovi računara i imenainstitucija u kojima se oni nalaze prikazani su na slici 3. Računari na E l e k t r o te hn ič kom fakultetu, na G r a d e v i n s k o m fakultetu i u Uni verzitetskoj biblioteci u Beogradu vezani su medusobno posr edstvom Eterneta. Na isti način vezani su m e d u s o b n o računari u Biblioteci Matice Srpske u Novom Sadu. Računari na Univerzitetu u Novom Sadu vezani su medusobno ter mi nalsk im vezama. Sve magistralne veze idu preko JUPAK-a.
Virtualne veze računara koji imaju JUPAK priključkd prikazane su na slici 4. Kao što se vidi, trenutno su glavni čvorovi mreže UBBG i BMSNS. BUEF78, mada ima JUPAK priključak, nema direktnih JUPAK veza ni sa jednom od navedenih mašina, već u mrežu izlazi posr edstvom UBBG-a, preko zajedn ičkog Eterneta. Svi računari vezani su još i sa RCUM-om (Univerzitet u Mariboru), što na slici nijeIzuzetak je BUEF78 koji drži vezu sa UEK-om (Univerzitet u i tako ostalima obezbeduje alter nativni put, ukoliko veza o t k a ž e .
pr i k a z a n o . L jub 1 jan i ) sa RCUM-om
Dobre strane ovako koncipir ane mreZe su
1. Pouzdanost DECnet softvera. Pouz d a n o s t mreZe.2. Male potrebe za odrZ ava nj em mreZe. MreZa se,
specifičnim slučajevima, sama oporavlja posle otkaza.3. Ozbiljni problem! oko odrZav anja linija i komu nikac ione
padaju na davaoca usluga, odnosno na poštu (JUPAK).4. Mogućnost pristupa velikom broju t e 1e k o n f e r e n c i j a .
osim u nekim
opreme
Neki nedostaci rada u ovakvoj mreZi su:
1. Male brzine prenosa u n a j f r e k v e n t n i j e m vremenu korišćenj a2. Relativno velike cene za JUPAK-a.3. Zavisnost od jednog proizvodača.
20
Tipični načini povezivanja V A XA ^S mašina u Univerzitetskoj i bibliotečkoj DECnet mreži Srbije
modem
1111111 1111111 1111111
p т тJUPAK
7
1111111 1111111 1111111
a) Povezivanje pomoću X.25 veza
1111111 1111111 1111111 1111111 1111111 1111111
b) Povezivanje posredstvom direktnih veza ili ргеко iznajmljenihtelefonskih veza
1111111 1 1 I I 111 1111111
o
1111111 1111111 1111111
■a
c) Eternet kao vezalUika 1
П)
(Мo^ON
Оч(Ч
ICQ
'СЛ
DI WNP J
S
p j
ZХЈt u
OP J
UP J-Н
oч-|P D■■♦— Ixo
- W
x ni -p ji-^
-pj
■ >
^:г
: D CO
1.4 B I B L I O T E C K O - I N F O R M A C I O N E I N S T I T U C I J EFO NDOVI I I N F O R M A C I O N E USLU GE
BIS Srbije obuhvata oko 500 b i b 1 io t e č k o - informacionih institucija (vidi kartu) koje se uslovno mogu podeliti u sledeće velike grupe:
nacionalne b i b 1 i 01 e k G b i b 1 i 01 e k e b i b 1 i 01 e k e
univer zit et ske i biblio teke visokih i viših škola; preduzeća, ustanova, muzeja; naučnih i n s t i t u t a ;
akade mije nauka
matične, okružne, gradske bibl iote ke
Grupe institucija orga niz ac ion o formiraju biblio tečku mrežu u kojoj koord iniraju deo svoje delatnosti i fondove, a jedna biblioteka obavlja funkciju matične institucije.
Mnoge od njih, a posebno obzira na mrežu kojoj okviru istih ili srodnih
v i s o ko šk olske i specij alne biblioteke, bez pripadaju, obavljaju bibliot ečku delatnost u
naučnih, odnosno stručnih oblasti.
Programom ko m p j u t e r i z a c i j e b i b l io tečk e mreže izgraduju se osnovni tehnič ko- teh nol ošk i i organ izacioni preduslovi za stvaranje jednog otvorenog sistema koji u krajnjoj fazi može da podrži sve institucije BIS-a z a i n t e r e s0vane za rad u mreži, ali d i n a m i k o m izgradivanja mora se u prvom redu voditi računa o naci onaln om interesu, odnosno o formiranju onih informacionih pro izv oda i usluga BIS-a koje učestvuju u naučnom radu, teh no loško m razvoju, kultu rnom stvaralaštvu i društ ven om upravljanju.
Kriterijumi za izbor bib lio tečki h institucija koje bi trebalo u prvoj fazi da budu obuhvac ene BM SNTIS-om mogu se svrstati u sledeće grupe:
- kr iteri jum fondova obuhvata: zast uplje nost stranih serijskih publikacija; stranih m o no gra fs kih publikacija; posedovanje obaveznog primerka; za stup ljeno st "sive literature"; javno korišćenje fondova;
- kr ite rij um usluga obuhvata: uspostav 1 jene elemente bib 1 iografske kontrole, formalne i sadržinske, nad fondom; reprogra fsk e usluge; or gani zo van e i n f o r m a c i o n o -refera 1 ne službe ili pružanje inf orm ac ion o- ref era Inih usluga; učešće u m e d u b i b1iot e č k o j p 0 z a j m i c i ;- krite rij um fukcije obuhvata: centralne bibli oteke za pojedinu
inaučnu, odnosno stručne oblasti; matične b i bliote ke sa centralnim I kata 1o g o m .
iPoštujući ove krit eri ju me sačinjen je pop is 70 najznačajnijih J*b i b 1 i oteka/I NOOK i 32 matiCne narodne biblioteke, koji je naveden u 1 Pr i 1 ogu 3.
21
1.5 K O R I S N I C I I N J I H O V E I N FO R M A C I O N E P O T R E B E
Pod pojmom "korisnici bibliote ka" u najširem smislu podr azume vaju se pojedinci sa svojim j e d ins tven im i n f o r m a c i o n i m , obraz ovnim i psi ho- s o c i j a l n i m potrebama. Lica kojima je potrebno "praktično znanje" da bi rešili konk ret an problem; lica čije su potrebe vezane za proces obrazovan ja, tzv. korisnici "profesionalnog znanja", naučnici i umetnici kojima je potrebno takozvano "intelektualno znanje", lica koja razvijaju svoje ideje na polju inovacija, ljudi koji čitaju iz sopstvenog zadovo 1 jstva .Pored pojedinaca, korisnici BIS-a su: preduzeca koja koriste podatkevezane zainstitucije organ i zac i je organ i zac i je od 1UČ i vanja .
tržište, posl ovanj e i nove tehnologije; obrazovne u cilju r eali za cij e procesa nastave; istraživačke koje infor macije koriste u kreativnim procesima, državne
kojima su informacije potrebne u procesu planiranja i
B i b l i o t e č k o - inf ormac io ne potrebe pojavljuju se na svim društv eni m nivoima i vari raju u odnosu na starost korisnika, etničku pripadnost, obrazovni nivo, prof esi onaln i angažman i druge osobine.
Korisnici i nj ih ove informac ione potrebe jedan su od vaznijih elemenata u pl an iranj u, za BM SNTIS oni se mogu identifikovati u sledećim grupama: naučn im radnicima na u n i v e r z i t e t i m a , van njih, stručnjacima u pr i v r e d n i m i van pr i v r e d n i m organizacijama, kulturnim radnicima, s t ud en ti ma itd.
U Srbiji, po p o s l e d n j e m popisu, radi 376.925 stručnjaka i umetnika, na univerzi tet ima studira ukupno 166.122 studenta, radi 7.524 nastavnika i 3.678 sarad nik a u nastavi. Svi oni potencionalno mogu da budu korisnici ovog sistema.
Informacione potr eba kori snika ispitane su za potrebe ovog projekta upitnikom koji je u 200 primeraka poslat na preko 100 adresa naučnih i stručn i h b i b 1i o tečka .P r U u p l j e n i rez ultati pokazuju na osnovnu njihovih b i b 1io t e č k o - informaci onih potreba:
- korisnici bibl io tek a su u najvecem broju naučni radnici van uni ve rzite ta i naučni na u n i v e rz iteti ma ;
strukturu kor i sn i ka i
student i radnici
najviše ko r i s n i k a pripada oblasti t e h n i č k o -t e h n o 1o š k ih nauka, a najmanj e u m et nič ki m disciplinama;
b i b 1 i otečke samostaIn i h
usluge najviše se koriste prilikom izrade radova tokom učenja i stručnog usavrša vanja
oko 50 % ispitanika za cilj posete navelo je pregled anje literature iz odredene oblasti, dok je samo 2,5 % ispitanika navelo m e d u b i b 1iotečku pozajmicu;
22
- do inf or ma ci ja o literaturi korisnici najčešće dolaze či ta n j e m literature, dok je samo 16 ispitanikanavelo p r e t r a Ž iVanje baza podataka kao izvor informacija;
- rangirajući značaj različitih vrsta dokumenata u b i b l i o t e č k i m fondovima ispitanici su najviše isticali upravo one dokum en te koje su danas u bibliotekama malo zas tu plj eni (skice, sheme, slike, karte planovi, standardi) dok su domaCe knjige najniže rangirane;
- medu b i b l i o t e č k i m uslugama, koje su korisnici odredili kao važne, na prvom je mestu on-line pretraživanje ce nt r a l n o g katalog a bibliotečkih fondova, a potom d i s e m i n a c i j a informacija i međubib liote čka pozajmica.
- po m i š l j e n j u korisnika, tri prioritetna zadatka u a u t om ati za cij i biblioteke su: elektronski podržana m e d u b i b 1iotečka pozajmica, formiranje baze podataka o b i b l i o t e č k o m fondu i pretraživan je centralnog kataloga;
- sve grupe korisnika, izuzev stručnjaka van univerziteta, koji su naj zain te res ov ani ji za baze punog teksta,zai nte rs ov an i su za bib 1 iografske (anotirane) baze podataka;
- kao p r i o r i t e t n u promenu u bib lioteka rstvu ispitanici su naveli p o b o lj ša nje uslova rada, a odmah potom i mogućnost pr e t r a ž i v a n j a vešeg broja baza podataka.
Korisnici očekuju da će u stručnim i naučnim bibli oteka ma dobiti informacije o literaturi, kao i dokumenata, ili njihove kopije ma gde se on i n a 1az i 1 i .Korisničke pot rebe se, pogotovo u delu informacionih potreba, sve vise s p e c i j a1izuju i znatno su iznad usluga koje pružaju b i b l i o t e č k o - in for mac ione institucije.
Ako ne dode do biblioteka neće Č ime ce naučn i rad prvom koraku .
brzih promena u bibliotečko j delatnosti, veCina moCi da odgovori ni manjem broju korisn ičkih potreba , obrazovanje i stručni rad biti osujećeni već na
lUpitnik, kao i lista obradenih odgovora, dati su u Prilogu 4
1.6 P O V E Z I V A N J E SA MEĐUN ARODN IM A S O C I J A C I J A M A , INFORMACI ON IM SERVISIMA I BIB LIOTECK IM MRE2AMA
. Povezivanje BM SNTIS sa med un arodnim bibliotečk o - informacionim :asocijacijama, inform acion im servisima i bibl ioteč kim mrežama treba .posmatrati kroz nekoliko značajnih aspekata.
^BM SNTIS treba da vodi računa o kontinuitetu dosadaSnjeg učestvo vanja
23
u m e đ u naro dni m sistemima, kao i učešću u medu n a r o d n i m asocijacijama koje d ir ek tn o utiču na razvoj nacionalnih bibl iotečko - informacionihs i sterna.
ISDS (Intern ati ona l Serial Data System) se razvio u okviru UNESCO-vog GIP-a (General Informaion Programmme), sa ciljem da obezbedi medun a r o d n u identifikaciju serijskih publikacija. Jugoslovenski nacionalni član ISDS-a je Jugoslovenski b i b 1 iografski i informacijski institut (YUBIN) koji kontinuirano šalje m e d u n a r o d n o m centru u Parizu podatke o svim dom aći m časopisima, a r e c ip rocit etno obezbe duje bazu podataka sa danas već 560.000 zapisa.BM SNTIS mora da podrži rad nacionalnog člana ISDS-a.
ISBN (I nt ern ati ona l Standard Book Nomber) je medunarodni sistem za numer ac ij u knjiga u koji je Jugoslavija takode uključena preko YUBIN-a kao na ci o n a l n o g člana. U YUBIN-u se održava lokalna baza podataka o svim izdavačima koji su uključeni u ISBN sistem i iz nje se godišnje šalju podaci koje medunarodni centar u Berlinu integriše u medunarodnu refer aln u pub likaciju ISBN Guide.BM SNTIS bi morala da porži rad i ovog sistema.
IFLA (Interna tiona l Federation of Library As socia tions and Institutions) je medun arodna organizacija sa najvecim uticajem na bibliote čki sistem. IFLA realizuje 3 značajna programa:Univ e r z a l n a b i b 1 iografska kontrola i medunarodni MARC f o r m a t ( U B C I M ) ,
koji oba ve zu je svaku zemlju da u skladu sa medu nar o d n i m standardima i pr epo ru kam a reg ist ru je svoju izdavačku produkcij e i da je u k o n v e n c i o n a l n o m i mašinski čitljivom obliku učini dos t u p n o m svetskoj javnost i .
Univerza lni pristup pub 1 ikacijama (UAP) je program koji u n a c i o n a l n i m sredinama podstiče stvaranje centralne evidencije o b i b l i o t e č k i m fon dovima i korišćenje savremenih komunikacionih t e h n olo gij a radi bržeg protoka samih dokumenata i njihovih kopija medu z e m 1jama .Univer zal ni protok podataka i t e 1ekom unika cije (UDT) je program kojim
se podr žav a rad biblioteč kih nacionalnih bibliot ečkih mreža i njihova m e d u n a r o d n a saradnja.
FID (Int ernat ional Federation for Informations and D o c u m e n t a c i o n s ) je takode med un ar od na organizacija u kojoj Jugosla vija ima svog nacio n a l n o g člana (YUBIN). Jedan od n a j z n a č a jnijih FID-ovih komiteta, sa d i r e k t n i m utic aj em na BM SNTIS, je UDC (Univerzalna decimalna
Iklasifik aci ja) komitet.
IKomisija za bib liote ka rst vo EZ-a, UNESCO, pogotov UNESCO-vi program!) unutar GIP-a, su takode institucije od velikog uticaja na BM SNTIS, te ibi bilo značajno da se razvoj BM SNTIS osloni na najznačajnije ip rep oruke ovih institucija, kako bi se i pojedini program! BM SNTIS i.mogli, pod odred enim uslovima, uključiti u programe ovih institucija.
;Drugi značajan aspekt medunarodne saradnje jeste razvoj tehničko 'tehnolo ške podrške na nivou BM SNTIS koja treba da omoguci korisnicima ■'BM SNTIS lak pristup do značajnih baza podataka koje su instalirane na
24
svetski m inf ormacionim servisima. Treba predvideti i mogucnost ko riš ćen ja jednog broja n a j t r a ž e n ijih me dunar odnih podataka na domacem in f o r m a c i o n o m servisu.
Treći zn ač aja n oblik medunarodne integracije odnosi se na stvaranje uslova za me dun arodno korišćenje domaćih baza podataka. Ovaj cilj može da se ostvari ukolko se baze podataka proizvode u skladu sa m e d u n a r o d n i m zahtevima kvaliteta i instaliraju na nekom od m e d u n a r o d n i h informacionih servisa, ali i razvojem domaćeg inf orm ac io no g servisa koji ce pružati usluge i korisnicima iz drugih z e m a 1j a .
U Pril ogu 5 navedeno je nekoliko informacionih servisa, medunarodnih b i b l i o t e č k i h organizacija i bibliotečkih mreža koji su značajne za BM SNTIS .
25
2 KON CE P C I J A RAZVOJA BM SNTIS
2.1 MODEL BIBLIOTE CKE MRE2E SNTIS
Pri formiranju modela bib li otečk e mreze korišćen je metod strukturne sistem analize kojim je složeni bibliotečki si stem dekomponovan na prostije delove, podesnije za razu mevanje i k o m u n i k a c i j u . Cilj ove analize jeste identifikacija:
- osnovnih funkcija sistema;- podataka neophodnih za izvršavanje identifikovanih funkcija;- korisnika, odnosno učesnika sistema.
Prilikom analize posebne procese r e a 1 i zovat i .
p o Š 10 se označene
od globalnog kao funkcije
nivoa koji je redukovan na sistema, a koje se kasnije mogu
2.1.1 DEF INICIJA BM SNTIS
Bibliotečka mreža, kao infrastrukturni deo SNTIS-a, jeste sistem medusobno povezanih bi blioteč ko - informacionih i dokumen ta cio ni h institucija sa značajnim fondovima nauCne istručne literature koje, procesom uzajamnog rada, a uz podrškuinformacionog servisa i izgradene komu nika cione mreže, obezbeđuju korisnicima, na neposredan, brz i lak način, bibliotečke
informacije kao i primarne dokumenate.
2.1.2 CILJEVI BM SNTIS
a) STVARANJE JEDI NST VE NE JAVNO DOSTUPNE BIBLIOTECKE BAZE PODATA KA I OBEZB EDI VANJE SVIM KORISN ICIMA IZ ZEMLJE I SVETA DOSTUPA DO OVOG INFORMACIONOG IZVORA;
b) 0 B E Z B E Đ I VANJE DOSTUPA DO OSTALIH D0MAĆIH INFORMACIONIH IZVORA U OKVIRU SNTIS-a;
c) 0 B E Z B E Đ I VANJE PRISTUPA INOSTRANIM I N FORMAL I ON IM IZVORIMA IZVAN SNTIS-a SVIM KORI SNIC IMA UZ $TO MANJE POSREDNIKA.
2.1.3 ZADACI BM SNTIS
a) RACIONALNO US POST AV LJA NJ E KOLEK CIJA DOKUME NATA U B I B L I O T E C K O - I N F O R M A C I O N I M CENTRIMA NA PRINCIPIMA KOORDINIRANE NABAVKE;
b) 0 B E Z B E Đ I VANJE BRZE CIRKULACIJE PRIMARNIH DOKUMENATA,
26
ILI KOPIJA, K O R I S Ć E N J E M ELEKTRONSKE POŠTE I RASP0L 02IVE KOMU NIKAC I ONE PODRŠKE;
c) DI S E M I N A C I J A B I B L ]O G R A FSKIH INFORMACIJA PODR2ANA K O M U N I K A C I O N I M RE5.URSIMA KOJI OBEZBE ĐUJU PRISTUP DOMAĆIM I INOSTRA NIM IZVORIMA PODATAKA, TE INFO RMACI ONIM P R O I Z V O D I M A I USLUGAMA;
d) DOSLEDNO SPR OV OĐENJ E UNIVERZALNE BIBLIOGRAFS KE KONTROLE NAD D O K U M E N T I M A NACIONALNE PRODUKCIJE NA RAC UNA RSK O CIT LJIVI M MEDIJUMIMA, KAO PREDUSLOVA ZA M E Đ U NA RO DNU R A Z MEN U INFORMACIJA 0 PROIZVODIMA NA CIO NALNOG FUNDUSA ZNANJA;
e) S T A N D A R D I Z A C I J A BIB L I O T E Č K O G RADA I PROIZVOD A KAO PREDUSLOV INTEGRACIJE U EVROPSKI INFORMACIONI PROSTOR.
2.1.4 STRUK TUR A BM SNTIS
U BM SNTIS, javljaju se sledeci akteri:
a ) UČ G s n i c i :
- akt i vn i učesn i c i ,- i nformac i on i serv i s .
A K T I V N I U E S N I C I su instituc ije koje svojim fondom i informacionim potencijalima z a d o vo lj ava ju kriterijume SNTIS-a, a raspolažuadekvatnom rač un arsk om i k o m u n i k a c i o n o m opremom za rad u mreži. Potenci jal no aktivni učesnici su i one institucije koje raspolažu značajnim fondom i i n f o r mac io nim resursima, a iz tehničkih razloga trenutno ne rade u mreži.
INFORMACIONI SERVIS je institucija, koja raspolaže računarskom i k o m u n i k a c i o n o m opremom, i kadrovima, i koja da podrži i prati proces uzajamne katalogizacije, obezbeduje odr žavanje i razvoj centralnih baza podataka, softvera, kontrolu kvalite ta i on-line p r e t r a ž i v a n j a . servis, dakle, najS ir em krugu korisnika iz zemlje i sveta brz pristup inf ormacijama nas t a l i m u okviru BM SNTIS-a, a strane, korisn ici ma u zemlji obezbeduje pristup podataka, u s p o s t a v l j a n j e m kom un ik a c i j e sa drugim SNTIS-a) .
adekvatno m u mreži može odnosno da b i b 1 i otečkog Informac i on i
obezbeduje sa druge
stranim bazama m r ežama ( i zvan
Interakcije učesnika se ostvaruju Dostup i Dijalog (vidi sliku 1).
putem komunik acije tipa Pristup,
27
Priatup
Pristup Dijalog^ ■ *----Ж I 11"' 1 o 1 p------------1 U c e s n ic i ! ’
\ Л
A n t o v m & A ■^Servls j
Бозиф
BM-SNTI5 -U cesn ici
S i.i
b) Korisnici:
- i nd i V i dua 1 n i kor i sn i c i ,- in sti tucij e korisnici,- domaći inf or ma cio ni izvori,- strani in fo rma cio ni izvori.
Individualni ko risni ci su pojedinci koji putem mreže podataka za svoje lične i p r o f e s i o n a 1ne potrebe.
pretražuju baze
Institucije koris nici su bibliotečke ili druge institucije koje u svom radu koriste in fo rmaci je nastale u procesu uzajamne kata 1 ogizacije , bilo da ih pr etr a ž u j u i diseminiraju za potrebe svojih korisnika ili da ih koriste za sopstve no bibliotečko poslov anje (download).
Domaći informacioni izvori su baze podataka nastale u okviru SNTI-a u zemlji, a čiji se podaci koriste za diseminaciju, ili uključuju u centralne baze podataka BM SNTIS-a. Institucije nosioci tih informacionih sistema mogu se pojaviti i kao korisnici informacija iz
Ibibliotečke mreže.
I St ran i i nformac i on i i p r e t r a ž u ju u c i 1juodnosno nj i hov i h
izvori su baze podataka informisanja korisnika i
kop i j a .
i zvan S N T I S - a , koje se obez bediv anja dokumenata,
[Interakcija ko r i s n i k a sa sistemom »I komun i kac i je tipa Pristu p i Dostup.
BM SNTIS-a (V id i s 1 i ku
ostvaruje
2 )se putem
28
In stltu c'K crisn iH
P ristu p
Ч''
nostraniformF^c
zvor
feM-Si'Tn^.0
'Individ ■ Kcrisnii;
Priatu p Doatup
D o m e dIn fo rm a.cIzv o r
B M -SN T IS -K o n tek st
sL2
2.1.5 PROCESI U BM SNTIS-u
U sistemu BM SNTIS, javlju se sledeci učesnici - procesi:
5.1 Proces akti vn ih učesnika5.2 Proces infor macio nog servisa
2.1.5.1 PROCES A K TIVN IH UCESNIKA
Proces aktivnih učes nika izvršava se na lokaciji institucija, kao što su :
- nac i ona 1 ne b i b 1 i oteke- u n i v e r z i t e t s k e biblioteke- Bi b l o t e k a SAND- Ju g o s l o v e n s k i b i b 1iografski institut- sp e c i j a l n e i v i s o k o š k o 1ske b i bliote ke- b i b l i o t e k e naučnih instituta- I NOOK centr i .
IKorisnici p r i s t u p a j u raspolož ivim bazama podataka putem komunikacije tipa Pristup, koja se transformiše u ServisL za pristup lokalnim
(resursima (bazama) i Dijalog za pristup c e ntraln im resursima (bazama) ju okviru i n f o rm ac ion og servisa.
i 2 . 1.5.1.1 S T R U K T U R A LOKALNE BAZE PODATAKA AKTIVNIH UČESNIKA
iStruktura lokalnih baza podataka zasniva se na utvrdenom formatu koji oobezbeduje unos podataka za sve vrste knjižnih i neknjižnih
29
d0kume na ta . Po svojoj strukturi, lokalne baze odgovaraju uzajamnoj bazi podataka, $to omogućava da se u procesu uzajamne katalogizaci je sinhro no ažu riraju datoteke lokalne baze i uzajamne baze podataka.
Sa s t an ov iš ta strukture (vidi sliku 3), lokalna baza je tri segmenta:
podeljena na
lokalni bib 1 iografski fajl (LBF) - sadrži b i b 1 iografske poda tke u formatu UNIMARC za sve tipove dokumenata iz fonda aktivnih učesnika;
lokalni normativni fajl (LAP) - sadrži podatke o s t a n da rd ni m oblicima termina u formatu UN IMARC/AUTHORI TIES
lokalni fajl lokacijskih podatke za bib 1 iografske standardu ISO/TC 46/SC 9 n i vou .
podataka (LLF) - sadrži lokacijske zapise struktu riran e prema - N34 u opsegu podataka na lokalnom
PrisLupX
-y
\
\
/D ija lo g -'i Ser-*'is-L /L o k aln iA' P roceg i ---------------------^ .P ro ca si /■ ^ - 2 ‘
/ T, L B F -B at LLPt-Dat litF -D at
____________________ _______________________
/
LBF LLF LAF
LOPCALNE BAZE—Stru ktu ra
sL3Sa sta nov iš ta korisnika, lokalna baza podataka pojavljuje se kao lokalni katalog. SadrZi zapise o svim tipovima knjižnih i neknjižnih dokume na ta iz lokalnog bib lio tečko g fonda, a izuzetno i iz fondova onih uče snika koji nisu aktivno uključeni u sistem, pa lokalnu bazu koriste kao posrednika u izveštavanju o svojim dokumentima.
30
Bibliotečki softver na nivou procesa aktivnih učesnika treba da podrži s 1edeće funkci j e :
- lokalna podrška uzajamne kata 1ogizacije (shared cataloguing),
- on-line pretraživanje lokalne baze,- OPAC (javne elektronske kataloge),- nabavku ,- c i r k u 1ac i ju ,- kontrolu potpunosti serijskih publikacija,- lokalnu podršku za m e d u b i b 1iotečku pozajmicu,- lokalni segment koordinirane nabavke,- bi bl iog raf ske ispise,- bibliotečku statistiku.
2 . 1 . 5 . 1 . 2 B I B L I O T E C K I SO FTVER NA L O K A L N O M NIVOU
2.1.5.2 PROCES INFORMACIONOG SERVISA
Informacioni servis predstavlja jed instven skup funkcija koji se odvija na mreži. Ovaj servis podržava i prati sledeće procese: uzajamnu kata 1o g i z a c i j u , on-line p r e t r a ž i v a n j e , kontrolu kvaliteta uzajamne baze, dostup do udaljenih baza podataka, komunikaciju medu učesn i c i m a .
Korisnici pristupaju raspoloživim cent r a l n i m bazama podataka putem ko muni ka cij e tipa Pristup, Dijalog i Dostup, koja se transformiSe u SerV i s C .
2.1,5.2.1 STRUK TUR A CENTRALNE BAZE PODATAKA
Centralna baza i s tovremeno s i stemu svakog s e r V i s a .
podataka zasniva se na utvrd enom formatu koji omoguCava sinhronizovano ažurir anje datoteka na računarskom
od aktivnih učesnika i na HOST sistemu informacionog
Centralna baza koncepcijski se izgraduje kao jedinstvena baza za koju se podaci generiSu samo jednom unutar jedne od lokalnih baza podataka.
Sa stanovišta strukture (vidi sliku 4), centralna baza je podeljena na Cet i r i s e g m e n t a :
- centralni b i b 1 iografski fajl (CBF) - sadrži biblio gra fsk e podatke u formatu UNIMARC za sve dokumente čiji se zapisi generišu u lokalnim bazama podataka; za svaki dokument, koji je evidentiran na nivou sistema, bez obzira u koliko kopija i na koliko mesta postojao, u centralnoj bazi se čuva jedan jedinstven zapis.
centralni fajl lokacijskih podataka (CLF)
31
sadrZ i
lokacijske podatke struktuirane prema ISO/TC 46/SC 9 - N34 u opsegu podataka na uzajamno m nivou kojiidentifikuju lokaciju svakog dokumenta.
centralni f.ijl o uklj učeni m bibliotekama (CFB)- sadrži f a ktog ra fsk e podatke u dogo vorenom formatu o svim institucijama uklj uč eni m u BM-SNTIS.
centralni fajl norm ativn ih podataka (CAF) - sadrži podatke o s tan da rdn im oblicima termina koji se koriste pri indek siran ju i p r e t r a ž ivanju u formatu U NI MA RC /A UT HORI TIE S.
P riatu p
.1
/D ljalog / D i ja l o g - \, 5 e r v is -C----------*Ргс-сез1 ip r o c e s i
1 .2
Doatup C B Fri)at CLF/Dat CAP^Dat C F^-D at\
CBF CLP CAF CFB
CENTRALNA BAZA—S tr u k tiir a
SIA
32
Jedinstvena baza bib li o g r a f s k i h podataka može se, sa stanovišta korisnika, pos matrati kao:
- CENTRALNI K A T A L O G MON OGR AFSKI H PUBLIKACIJA (CKM) sadrži poda tke o svim stranim i najvažnijim domćim knjigama i pod atk e o biblioteci u kojoj sepub 1 i kac i je na 1 aze .
- CENTRALNI K A T A L O G SERIJSKIH PUBLIKACIJA (CKP) sadrži pod atke o svim stranim i domacim serijskim pub 1 ikacijama i podatke o biblioteci u kojojse pu bl i k a c i j e nalaze.
- CENTRALNI K A T A L O G SIVE LITERATUREsadrži poda tke o tzv. sivoj literaturi (izveštaji, patenti, tehn. iz v e š t a j i ...).
- CENTRALNI K A T A L O G DOKT ORSKI H I MAGISTARSK IH RADOVA sadrži p o d at ke o dok to rskim i m a g i s t a r s k i m radovima o d b r a n j e n i m na univerzitetima u Srbiji.
NA CIO NAL NA B I B L I O G R A F I J A - sadrži nac ionalnoj izdavačk oj produkciji.
podatke o
Pored navedenih, u BM SNTIS-u mogu se izgradivati i druge baze opšteg tipa i s p e c i j a l i z o v a n e baze za oblast bibliotekarstva.
Pored jedinstvene baze podataka, koja nastaje procesom uzajamne katalogizacije, u BM SNTIS-u formiraju se nacionalni segment! medunar odn ih baza (ISOS, ISBN) koje sa stanoviSta korisnikap r e d s t a v 1jaju s p e c i j a l i z o v a n e baze podataka.
2.1.5.2.2 BI BLI OTEČK I SOFTVER NA CENTRALNOM NIVOU
Bibliotečki softver na nivou informacionog servisa treba da podrZi s 1 edeće funkc i j e :
- uzajamnu kata 1 ogizaciju (shared cataloguing),- o d r ž a v a n j e centralnih kataloga,- on-line pretra živan je,- m e d u b i b 1 iotečku pozajmicu,- k o o r d i n a c i j u nabavke primarnih dokumenata,- d i s e m i n a c i j u informacija,- izdavanje sekundarnih publikacija,- info-servis,- pristup in ostr an im informacionim izvorima.
33
2.1.6 Z A DA CI ВМ SN T I S - a KOJI SE O S T V A R U J U NA L O K A L N O M NI VOU
2.1.6.1 L O K A L N A POD RŠK A UZAJAMNE KATALOG IZAC IJE
Reč je 0 seg men tu uzajamne kata 1ogizacije koji se izvršava na lokalnom nivou. P o s t u p a k podrazumeva proveru postojanja zapisa u centralnoj bazi, k o p i r a n j e zapisa u LBF ako postoji, pri čemu se na uzajamnom nivou e v i d e n t i r a podatak o postojanju kopije. Novi zapis formira se samo ako ne postoji u centralnoj bazi, kada se unosi i zapisuje na lokalnom, a a u t o r i z u j e na centralnom nivou.
2.1.6.2 O N - L I N E PRETR A2IVANJE LOKALNIH BAZA
Omogucuje e f i k a s n o p r e t r a ž ivanje lokalne, kao i centralne baze podataka, za po tr ebe uzajamne katalogizacije. Pret raži vanje se vrši po svim z n a č a j n i m elementima bib liograf skog i lokacijskog fajla, na nivou celog po dat ka (polja) ili reči iz teksta. (naslov, autor, ključne reči, abstrakt, godina izdavanja, izdavač, tip dokumenta,jezik teksta, zbirka, sigla....)
2.1.6.3 OPAC
Funkcija p r e t r a ž i v a n j a prilagodena potrebama korisnika. ObogaCena pomocnim t e k s t o v i m a (help), grafički p o j e d n o s t a v 1j e n a , sa vodenjem korisnika kroz f u n k c i j e i baze podataka. Predstavlja vezu izmeduzbirki pod a t a k a i najšireg kruga korisnika. Rezultat p r e t r a ž ivanja daje i lokaciju i dostupnost dokumenta.
2.1.6.4 N A B A V K A
iBibliotečka f u n k c i j a koja podrazumeva: definis anje izvora zaipribaV1janje pr im arn ih dokumenata, formiranje konkretnih zahteva (deziderata ) , r e a l i z a c i j u zahteva, pracenje realizacije i finansijskog jposlovanja. Za realizaciju funkcije nabavke neophodni su, pored ipodataka koji se uzimaju iz LBF, i podaci iz standardnih datoteka: ^dobavljača, izdavača, štampara itd.
12. 1 .6.5 C I R K U L A C I J A
IBibliotečka f u n k c i j a koja podrazumeva: evident iranj e korisnika)( indiVidua 1nih i institucija) evide ntira nje pozajmljene grade, irezervaciju d o k u m e n a t a i izradu i re aliza ciju opomena. Za realizaciju Ifunkcije c i r k u l a c i j e neophodni su, pored podataka koji se uzimaju iz .IBF-a, i podaci iz standardne datoteke korisnika.
34
2.1
Pred st avl ja prateći proces bibliotečkog poslovanja, koji podrazumeva formiranje, sor tiranje i prika zivanje - na nivou institucije s t a t i s t i č k i h p o k a z a t e l j a o '
ko ri š ć e n j u dokumenata
6.6 B I B L I O T E C K A S T AT I ST IK A
kadroV i ma .
prikazivanje fondu , nač i nu i i nformac i j a ,
nanabavke, korisnicima, vrstama m e d u b i b 1 io t e č k o j pozajmici i
2.1.6.7 K O N T R O L A KOMPLETNOSTI SERIJSKIH PUBLIK ACIJA
Funkcija koja obezbeduje mogucnost detaljne evidencije prispelih primeraka za svaki naslov serijske publikacije, kao i za njihovu pozajmicu k o r i š ć e n j e m skupa lokacijskih podataka. Taj je skup definisan s t a n d a r d o m za lokacijske podatke IS0/TC45/SC9.
2.1.6.8 L O K A L N A P0DRŠKA M E Đ U B IBLIOTEKE POZAJMICE
Sistem treba da izgradi standardni servis i protokol zam e d u b i b 1 iotečku pozajmicu koriš ćen jem X-25, kako bi se direktno razme nj iva li standardni i validni zahtevi za dokumentima i1i za njihovim k op ij am a unutar sistema, odnosno za sve medunarodne pozajmice sa in sti tu ci ja ma koje su takode na srodan način standardizovale m e d u b i b 1 io t e č k i servis, a sa kojima postoje sklopljeni ugovori (npr. BLDSC)
2.1.6.9 LO KA L N O IZDAVANJE SEKUNDARNIH PUBL IKACIJA
Obuhvata izdavanje sekundarnih p ublik acija (biltena, spiskova, b i b 1 iog rafija i kataloga, na razl ič i t i m medijima: papiru,m i k r o -o b 1 i c i m a , magnetn im (diskovi, trake) i mehaničkim (WORM i CD-ROM) n o s i oc im a informacija. Time je omogucena izrada razlicitih oblika izlaznih produkata na lokalnom nivou. Izdavanje obuhvata sledece fun kcije: selektiranje i sortiranje bib 1 iografskih zapisa,uredenje i o b l i ko vanj e teksta i r e p r o d u k c i j u / s t a m p a n j e .
2.1.6.10 LOKALNI SEGMENT KOORD INISANE NABAVKE
Koor d i n i s a n a nabavka na lokalnom nivou raspodele sre dstava za nabavku strane publi kacij a koje se žele nabaviti.
treba da 1 i tera ture
podrZ i preg 1 ed i pregled cena
35
Lć’litiliiaPodrukft ^Оп-Илв _ - ,PretrQB. >%—S*TY15—^
^___ LBF-Dflt
/ LokaljiB \ .I Pcvdraka ^i Uzajam ne I „ . ,\ Kalak.giB. ^ > ^ I 2 D 2 = Z 4
y^---_LAJ-Da^
LBF-DaI
naiiovi ■<— ^"ТГГТГ. 7 BlbUoUcka L- ServlB-L.. ^ LBF Da~^ S tatiatik a J
•Pat—Urggn
D ai—Poba-w ^
LckttlndPodrBko \ 5^nri3-L
iivdiu'biblLo. P
i----> P a t- Рогш.Stdl.IzvePl9j
VSegm ent
Koordlnlreill
PcM-im loe /\ ft LLF -D n i.
^ ^V____ /' '\
Dfvi—Fcirm. ___ ^ Kontrola \/ N I Potp im osU Днгт1? - 1 .
/ LokaJiie \ \ .- 4 , , - / IZdaVr^nj« ) \ PublikaClJe / ^ ^
\ / j^gpd3~-‘-- -^15«irun-d-aniih I Ш —P a t ^\ ■ ■ \ Publikaclja J -------
« « rv is -L Л ~ _LBr-D d t L L f -D a t _
1ЛКАШ PROCEfil eL6
2.1.7 ZADACI BM SNTIS KOJI SERVISA
SE OSTVARUJU NA NIVOU INFORMACIONOG
2.1.7.1 UZA JAM NA KATALOGI ZAC IJA PRIMARNIH D O K U M E N A T A (SHARED CAT AL OGUIN G)
Predstav lja model u kome se zapis za svaki d o kument formira samo jednom, a nakon toga je dostupan svima, odnosno svi ga mogu preuzeti u svoje lokalne sisteme, dok se na centralnom sistemu kumuliraju informacije o b i b l i o t e k a m a koje dokument poseduju. Svi podaci, koji se preuzimaju, mogu se za lokalne potrebe menjati i dopunjavati. Struktura z a je dn ičke i lokalne baze podataka održava se sistemskom i a p l ika tiv nom p r o g r a m s k o m opremom koja omogu cava sinhronizovano ažuriranje da totek a na hostu i lokalnim r a č u n a r s k i m sistemima. Lokalne baze pod ataka mogu se dogradivati podacima za lokalne potrebe. Preduslov za takav način rada jeste oformljen komu nikac ioni sistem u koje su povezani svi računarski sistemi aktivnih učesnika, čime je lomogućen d i s t r i b u i s a n unos podataka.
:2.1.7.2 0 D R2 AV ANJ E CE N T R A L N I H KATALOGA
lOdržavanje c e nt ra ln ih katalo ga obuhvata:
. - od rža van je ažurnosti centralnih baza,- održava nje k v a lit eta centralnih baza,- detekciju i e l i m i n i s a n j e grešaka u bazama- od rža van je soft ve rsk e podrške.
36
2.1.7.3 ON -LI NE PRETRA2I VANJA
Sve baze po datak a koje nastaju u BM SNTIS-u javnog su karaktera. Stoga je n e o pho dn o omogućiti brz, e fikas an i lak pristup ovim podac ima većem broju korisnika istovremeno. (U kvalitetno izgradenim sistemima odnos ko ri sni ka i aktivnih učes nika iznosi 100:1). U sistemu je potrebno izgradivati softver koji ce omogućiti pretraživanje po svim n a j z n a č a jni jim elementima b i b 1 iogra fsko g i lokacijskog fajia, na nivou celog podatka (poija) ili reči iz teksta. (naslov, autor, ključne reči, abstrakt, god. izdavanja, izdavač, tip dokumenta, jezik teksta, zbirka, sigla..), pri čemu je neopho dno razvijati procedurezajedničkog komunikacionog jezika (CCL) kao standardizovanog načina za pristup b i b 1 iografskim bazama podataka.
2.1.7.4 M E O U B I B L I O T E K A POZAJMICA
Zadatak sistema jeste da, kroz fajl lokacijskih podataka i faj1 podataka o bibliotekama, omogući korisn iku informacije iz centralne baze, od nosn o da identifikuje sve bibl io t e č k o - i n f o r m a c i o n e centre koji poseduju kopiju dokumenta za koji su zainteresovani , kao i podatke o uslugama koje taj centar pruža. (Broj primeraka dokumenata, uslove pozajmice, adresu i ostale podatke o ustanovi, mogucnost obez bedi vanja kop i ja i si.).
2.1.7.5 K O O R D I N A C I J A NABAVKE PR I M A R N I H DOKUMENATA
Koord ina cij a nabavke primarnih do k u m e n a t a podržana je na nivou informac ionog servisa centralnom e v i d e n c i j o m o fondovima sa elementim a vrednovanja dokumenata (Impact faktor, čitanost, cena). Bez centralne evidencije o fondovima NIJE MOGUCE KOORDI NIS ATI NABAVKU.
2.1.7.6 IZDAVANJE SEKUNDARNIH P U B L I K A C I J A
Obuhvata izdavanje biltena, spiskova, bibliografija i kataloga, na različitim medijima: papiru, m i k r o -o b 1 i c i m a , magnetnim (diskovi,trake) i m e h a n i č k i m (WORM i CD-ROM) nosi ocima informacija.
2.1.7.7 D I S E M I N A C I J A INFORMACIJA
Desiminacija informacija je n a j z n a č a jniji zadatak bibliotečko- informacionog sistema i pod ra zumev a izradu informacija i dostavu korisnicima za unapred dogovorenu stručnu oblast. Ovaj zadatak se može obaviti ukoliko je BIC-u o m ogucen lak pristup do značajnih svetskih informacionih resursa i usluga, odnosno da u okviru sistema postoje kom uni kac ioni preduslovi dostupa do ovih resursa.
37
Funkcija koja se obavlja na c e n t r a l n o m nivou. Svrha postojanja info-servisa jeste uspos:avljanje stalnog protoka informacija o inovaeijama u sistemu, navim t e h n o 1ogijama koje su pogodne zaimplantaciju na organizacionom i p r o g r a m s k o m nivou. Posebno je važna razmena inf orm aci ja o moguCnostima za stručno usavršavanje putem seminara, simpozijuma, studijskih putovanja, kongresa. Info-servis obezbeduje BBS na nivou sistema, omogućući svakom učesniku, pa i korisnicima, da definišu potrebe i interesovanja iz domena radasistema i pro tok a informacija. Jedna od funkcija info-servisa moZe biti ur e d i v a n j e i izdavanje biltena u ele k t r o n s k o m obliku.
2.1.7.9 PR ISTU P INOSTRANIM INFORMACI ON IM IZVORIMA
Ovaj proces treba da omogući kor is nici ma pristup inostranim, (izvan SNTIS-a), pre svega bibliotečkim informa cioni m izvorima, sa kojima postoji def ini sa ni vid saradnje. S o b z i r o m da je realno očekivati da postoje r a z lik e u proceduri pri stupa i formatima zapisa izmedu pomenutih inostranih sistema i BM-SNTIS-a , uloga je ovog procesa da izvrši pr ila gođ avanj e, što sam pristup inostranim izvorima, sa aspekta krajnjeg kor isnika, čini praktično transparentn im.
Ovaj je proces namenjen p o v e z i v a n j u / d o s t u p u samo onim inostranim izvorima koji su od interesa za B M -SNTIS kao celinu, a ne ograničava niti is klj učuje pristup inostranim bazama za koje su pojedini korisnici (institueije) individualno zainteresovani. Realizaeiju i n d i V i d u a 1 nog pristupa medutim reSav aju same zaintere so vane institueije na svom lokalnom nivou.
2. 1 .7.8 I N F O - S E R V I S
CLF-Dat CAF-Dgi
C3F - D D h ---— CFB -Đ« t__ C B F — Dot
// BftrviK— C' Protrozlv, Г-
Л
.3
CBF-Da^t
/ M6d.JublbI, L- C L F —Pa t KoordinEic}i CLF—Dal,\ Pozajmioa'’*' ^ 'i iN'abovke ^Ч --i C F B -D a t '.Prl!\
E e r v ia —
CBF-D at
C FB -D at
^^ervis— C
/O drzava. \ CLF—D^t! ( Centralnihr ' /
Catak.ga / f , S e r ^ C ( ^
'■y/Izdovcm jc\Seknndar.W-^^
\FubIlkac. /■ ^^..CFB-Dat \ ,6 / \ .6 ,.-K CFB-Pgt ____________
Servla-C' /■ \
f''PjP_f53fyPlBemlnaci’i trLF—Da_t Informaoi. p ^
.7 JC FB -D at
-------- -
C B F - D q t
^..-K-^CFB-Dat Vlnformac.”Ser\da-C\ Izvor Z. ~~ ^'V 9 ' /T-^_CFB - D at1
CAP- D a t ^ ^
Servia— C 'IServla-C
CEMTRALNI FROCESI mI.6
CAP
C e n tra ln a datoteka normativnih podataka - podaci o standardnim oblici ma ličnih imena, korporativ nih tela, p r e d m e t n i c i m a , geografskih pojmova prema formatu UN I M A R C / A U T H O R I T I E S , London 1991.
CAF-DatPodaci koji se u n o s e / o č itavaju iz datoteke CAP
CBF
Centr ala b i b 1iografska datoteka - b i b 1 iografski podaci o dokumentim a u formatu UNIMARC, London, 1989.
CBF-DatPodaci koji se u n o s e / o č itavaju iz datoteke CBP
CPBC e n t r a l n a datoteka o uklj uč eni m bibliotekama - faktograski podaci o b i b l i o t e č k i m i n s t i t u c i j a m a : naziv, sigla, adresa, usluge, kadrovi,fondovi prema d o g o vor eno j strukturi podataka
CPB-D atPodaci koji se u n o s e / o č itavaju iz datoteke CPB
CLPC e n t r a l n a datoteka lokacijskih podataka - lokacijski podaci o pub 1 ikaci jama u obimu podataka na uzajamnom nivou u skladu sa ISO/TC 46/SC 9-N 34.
CLP-DatPodaci koji se u n o s e / o č itavaju iz datoteke CLP
Lanov iD a t o t e k a sa podacima o članovima biblioteke - tipovi unosa i struktura p o dat ak a zavise od kategorije korisnika i uskladuju se na centralnom nivou .
D a t o t e k a - D o b a v l j a č aPakto gr af sk i podaci o instit ucija ma/ pojed incim a e v i d e n t i r a n i m kao dobavl jač i bi blio tečko g materijala - tipovi unosa i struktura podataka uskla duj u se na c e nt ral no m nivou.
D a t o t e k a -F o r m u 1araD atot ek a sa sta nda rd nim formularima - datoteka svih standardnih te kst ova opomena korisnicima, n a r u d ž b e n i c a , kore s p o d e n c i j e vezane za nabavku .
i.Da tot eka - 1 zdavačaPakto grafs ki podaci o izdavačima strukturirani u skladu sa preporukama
im edu nar odn e ISBN evidenc ije o izdavačima.
‘Datot e k a - S a r a d n i k a
R E C N I К
39
Faktog raf ski podaci o inst it uci ja ma saradnicima u razmeni.
D a t o te ka -Ur ge nci jaDat ot eka standardrih form ulara za urgiranje naručenih publikacija.
D i j a 1 0 gOsnovni tok podataka u sistemu
Do s t u p
Tok po dat aka od/ka inostranim ili domacim informacionim izvorima
Informac i on i prof i 1Datote ka sa podacima o inf or m a c i o n i m potrebama korisnika i usiovima d i s e m i n a c i j e informacija.
LAP
Lokalna datoteka norma tivni h podataka - podaci o standardni m oblicima ličnih imena, kor po rat iv nih tela, predmetnica, geog r a f s k i h pojmova prema form atu UNIMARC AUT HOR ITIES , London 1991.
LAF-DatPodaci koji se u n o s e / o č itavaju iz datoteke LAP.
LBFLokalna datoteka b i b 1 iografskih podataka - b i b 1 iografski podaci o d o k u m e n t i m a u formatu UNMARC, London 1989.
LBF-DatPodaci koji se uno se/o cit av aju iz datoteke LBF
LLFLokalna datoteka lokacijskih podataka o publikacijama u obimu podataka na lok aln om nivou u skladu sa ISO/TC 46/SC 9-N 34.
LLF-DatPodaci koji se uno se /oč it ava ju iz datoteke LLF
Pr i stupTok po dat aka od/ka institucija korisnika i individualnih kori snika
SerV i s - CTok poda taka za funkcije (procese) na CENTRALNOM nivou
SerV i s - LTok pod at aka za funkcije (procese) na LOKALNOM nivou
Statis tički izveštajiDatote ka sa podacima za sta t i s t i č k e izveštaje u dogovorenom formatu.
40
2.2 T E H N I Č K O - T E H N O L O Š K A P O D R Š K A R A Z V O J U MRE2E
2.2.1 TRENDOVI RAZVOJA
Osnovni trendovi daljeg razvoja mreža u Srbiji trebalo bi da, unekoliko, odstupaju od trendova dosa dašnj eg razvoja. Ove trendove ka rak ter iše sledeće:
1. Što vGća nezavisnost od pojednih proizvođača računarske opreme .
2. Moderna tehnologija i velike brzine prenosa.
3. Umereni troškovi početnih ulaganja, mali troškovi eksploatacije.
4. Primena standardnih k o m u n i k a c i o n ih protokola (TCP/IP, OSI).
5. Primena popularnih komun ikacionih protokola (DECnet, SNA, SPX/IPX).
Mreža se zasniva ne na povezivanju pojedinih računara, nego na povezivanju lokalnih mreža. Od lokalnih mreža moguće je uključiti: IEEE 802.3, IEEE 802.4 i IEEE 802.5 mreže. Za povezivanje ovih mreža k o r i stile bi se dve tehnologije. U urba nim centrima Beograda, Novog Sada i ostalih gradova u kojim postoji koncentracija u n i v e r z i t e t s k o - b i b 1 iotečkih ustanova postavile bi se optičke veze i FDDI. Na lokacijama koje su geografski nedo hvatl jive za optiku koristili bi se m u 1t i p r o t o k o 1ni ruteri. FDDI mreža u Beogradu gradiće se već tokom ove godine.
slici 5. dat je prikaz iedne Ethernet tera prik 1 jučiva 1 a na magistralne veze. ikaz za jednu Token Ring mrežu.
mreže koja bi se preko Na slici 6. dat se sličan
Na slici 7. prikazane su osnovne ideje razvoja buduće mreže SNTIS. Priložena slika predstavlja samo idejno o p r e d e 1j e n j e , ne i sliku stvarnog stanja međusobnih veza. Većina fakuteta Beogradskog uni verziteta izostavljena je zbog jasnoće slike. Isto važi i za o s t a 1e un i verz i tete .
К i čmu mreže č i n i se sV i tehn i čk i Srpska akademija fakuteta, Narodna ovog prstena na 1 t e 1ekomun i kac i on i prema Novom Sadu, mesta bi i š le Beča .
FDDI prsten u Beogradu. Na ovaj prsten priključuju fakuteti, svi fakulteti na lokaciji Studentski trg,
nauka, Fakulteti i Instituti na lokaciji Medicinskih biblioteka Srbije i fakulteti na Voždovcu. U okvuru
aze se u tri poštanske centrale, uključujući i centar na Slaviji, odakle bi direktno išle veze
Nišu, Kragujevcu, Prištini i Subotici. Sa istog i izlazne veze ka Internet mreži, preko Budimpešte i
41
Ostale lokacije povezale bi svoje lokalne mreže p o s r ed st vom mu I t i p r o t o k o 1nih rutera.
na centra 1 n i prsten
U okviru B e o g ra ds ko g FDDI prstena nalazi se i Univ erzitet ski računski centar (novi IBM 3090), odakle bi vodile d i rektne linije ka BITNET-u.
2.2.2 P R I K L JU IV ANJ E DANAŠNJE MRE2E NA BUDUĆU MRE2U
N e k o 1 i ko i deja o s i sterna uk 1 juč i 1 i
tome kako bi se nosioci dana šnjeg bibliotečkog u buduću mrežu SNTIS dato je na slici 8.
Najprostiji način priključivanja je način dat pod tackom A. Tu se bibliotečki VAX priključuje na neki drugi VAX, koji je vec u sastavu no v o f o r m i r a n e mreže. Sa obzirom da će u n i v e r zitet ski VAX-ovi, po definiciji, ući u sastav nove un i v e r z i t e t s k e mreže, taj način pove zi va nj a će biti sam po sebi ostvaren.
Nedost at ak ovakvog povez ivanja je ogr aniče nost danas korišćenih mašina na dana šn je DECnet protokole. To znači da će, bez obzira na to što je mreža propustna za praktično sve protokole, biblioteke moći da us posta V 1 jaju veze samo sa VA X/VM S-ovima koji se nalaze u toj mreži. $to je još gore, to znači da će bibliotekama moći da se pristupa samo sa mašina koje podržavaju DECnet, iako će buduća mreža biti prepuna UNIX i PC DOS mašina.
Da bi se omo gućio pristup i sa drugih mašina, b i b l iot ečke mašine će morati da izvrše dogradnju softvera. Ver o v a t n o je najbolje rešenje prelaz na DECnet Phase V.
Pod tačkom В, na bi bli ote ke koja ima
slici 8., prikazano je rešenje p r i k 1j u č ivanja heterogenu lokalnu mrežu na FDDI prsten.
Pod tačkom C prikazano je vezivanje lokalne mreže biblioteke, direktno na novu mrežu SNTIS, u slučaju da je bibl i o t e k a geografski van domašaja FDDI prstena. U tom slučaju kompletna mreža se vezuje preko jedne ili više veza sa drugi m lokalnim mrežama.
K a r a k t e r i s t i k e novih komunikacionih puteva SNTIS bile bi:
1 . FDD I p r s t e n , l O O M b / s .2. Gradske veze u Beogradu: 9.6, 19.2 i 64 kb/s.3. M e d u gr ad sk e veze: 64 kb/s.4. M e d u na ro dn e veze: 9.6 kb/s do Linca i 64 kb/s
do Bud i m p e š t e .
Precizni podaci o daljem razvoju mreža u Srbiji bice dati u projekta mreže SNTI Srbije.
okviru
42
LOKALNA MREZA ETHERNET TIPA
Ethernet backbone
Slika 5
TOKEN RING MREŽA
Slika 6
OSNOVNE IDEJE RAZVOJA SNTI MREŽE U SRBI^
Uključivanje današnje DECnet mreže u buduću SNTI mrežu
modem
1111111 1111111 i 111111
p т тJUPAK
1111111 1111111 1111111
0 - 0 — — □
Đ
1111111 1111111 1111111
G -------□
RUTER
FDDIRUTER 1
1RUTER
------ 1----- -1
1111111 1111111 1 М 1 1 1 1RUTER
Slika 8
2.3 K R I T E R I J U M I ZA P R O G R A M S K U P O D R S K U BM S N T I S - a
Problem u t v r ci va nj a opštih kriterijuma za izbor/izra du programske p o d r š k e z a B M -S NT IS -a može se razmatrati na nivou opštih i specifičnih kriterijuma. Opšti kriterijumi mogu se svrstati u sledeće elemente:
a. opSti zahtevi za pogodnost korišćenja;b. k o m p a t i b i l n o s t sa drugim SW iste namene;c. slaganje sa postojecim standardima za SW.
a) Reč je o opštim zahtevima za pogodnost k o rišćen ja sa aspekta krajnjeg korisnika. Softver u tom smislu treba da zadovolji sledece kr i ter i j u m e :
PORTA BIL NO ST - laka prenosivost podataka i ap likat ivnih datoteka izmedu ra čun a r s k i h instalacija u sistemu bez obzira na njihov operativni sistem (MS-DOS, UNIX/XENIX, DEC/VMS);
PR ODU K T I V N O S T - lak razvoj novih i/i1i d o g r adn ja aplikacija, koristeci postojece razvojne alate;
postojecih
K O N Z I S T E N T N O S T - isti pojavni ob1ik, (način interaktivne k o m u n i k a c i j e ), sa aspekta korisnika, bez obzira na konkretan operati van sistem, što značajno olakšava obuku za rad;
FLE K S I B I L M O S T - u smislu mogucnosti lakog održavanja (dogradnje i/ili izmena) SW tokom eksp 1 o a t a c i j e .
b) Ko m p a t i b i l n o s t sa drugim SW iste namene, odnosi se na fu nkci on al ne ka rak t e r i s t i k e SW koji se nabavlja ili razvija i njihovu poredivost sa sličnim SW koji se koristi u drugim zemljama. Ova k a r ak ter is ti ka je važna u smislu:
- mogućnosti raz mene informacija sa inostranim izvorima informacija;- opr edelj enj a za koncepciju i organizaciju SW, koji je de facto s t a n d a r d ;- mogucnost nabavke SW paketa koji su raspros tranj eni i tržišno ver i f i kovan i .
c) Pri likom izbora SW podrške treba imati u vidu sve najznačajnije ISO, ANSI i def acto standarde za ovu oblast. Medu n a j z n a č a jnijim su:
IEEE Standard Gloss ary of Software Engi neering Terminology.IEEE Standard for Software Quality Assurance Plans.IEEE Standard for Software Configuration Ma nagem ent Plans.IEEE Standard for Software Test Documentat ion.IEEE Standard for Software
ANSI/IEEE Std 729-1983,
ANSI/IEEE S td 730-1984,
ANSI/IEEE Std 828-1983,
ANSI/IEEE Std 829-1983,
ANSI/IEEE Std 1012-1986,
43
U skladu sa za ht e v o m modela izdavaju se sledeći specifični kriterijumi za softver:
- istoyremeno a ž u r iranje baza u lokalnim računarima i na hostu;- a ž u r i r a n j e i p r e t r a ž i v a n j e na dislociranim računarima;- y i Še k o r i s n i č k i siste m otvorenog pristup-a u kojem broj računara sa kojih se radi a ž u r i r a n j e baze nije unapred odreden;- p r i m e n a sta nd arda iz oblasti računarskih komunika cija, formata b i b 1 iografkih zapisa na magnetnim medijima, unosa setova znakova za različita pisma, šifrarni ka, normativnih datoteka i tezaurusa;- centra 1 izovano u p r a v l j e n j e razvojom aplika cije za uzajanukata 1 ogizaciju u smislu jedinstvenog formata zapisa, jedinstvenih šifranika i jezika za p r e t r a ž i v a n j e , ali i do odrezenog nivoajedin st ve ne s o ft ve rs ke podrške na lokalnim računarima;- odgovarajući alati za upravljanje bazom u kojoj se broj slogova prome nl ji ve duz ine stalno povecava bez značjnog uticaja na vreme odziva kod až uri r a n j a i pretraživanja;- mogućnosti k o m u n i c i r a n j a sa različitim bazama podat aka (domaće i s t r a n e ;- fle ks i b i l n o s t a p l i k a c i j e sa mogućnošću jedn ostavnog prilagodavanja potreba ma k o r i s n i k a - b i b 1 i o t e k a .
Ve r if i c a ti o n and V a l i d a t i o n Plans.
U Pr i 1 ogu 6 SNTIS-a
izloženi su programski zahtevi za softve rsk u podršku BM
2.4 U P R A VL JA NJE BIBLIOTECKOM MREZOM SNTIS
U p r a vl ja nj e r a z v o j e m celo kupno g SNTI-a Srbije d e f i n i s a c e se projektom U p r a vl ja čk e mreže SNTIS-a. Postoje dva osnovna orgn iza c i o n a oblika za os tva ri v a n j e u p r a v l j a č k e funkcije SNTIS i to:
(a) SAVET SNT IS-a pri Ministarstvu za nauku i tehnologiju, telo sasta vlj eno od o d g o v a r a j u c i h stručnjaka različitih profila, čiji je osnovni zadatak d e f i n i s a n j e strategije razvoja sistema
(b) O R G A N I Z A C I J A ZA RAZVOJ SNTIS-a čiji je osnovni zadatak da organizu je razvoj i funkcionisanje sistema i real izuj e zadatke fin ansir anj a razvoja i f u n k c i o n i s a n j a . Instituciona 1 izacija ovakve or gani za ci je pred met je rada upravljačkog tima SNTIS-a.
U prela znom periodu do u s p o s t a v 1janja ovakvih oblika o r g a n i z o v a n j a , funkciju u p r a v l j a n j a vrše Upravljački tim i Nadzorna komisijaimenovana od strane Minis tar st va za nauku i tehnologiju.
BM SNTIS je pr oj ekat od opštenacionalnog interesa čijom će se re ali za ci jo m bitno uticati na razvoj celokupnog bibliotečko informacionog sistema u Srbiji.Pored M i ni st ar stv a za nauku i tehnologiju koje, s obzi rom na obim i n f r a s t r u k t u r a 1nih ulaganja, zajedničkih za sve podsi steme u okviru SNTIS, kao i s o b z i r o m na ulogu biblioteCkih institucija u naučnom
44
radu i t e h n o l o š k o m razvo ju zemlje, ima najznačajniju ulogu u razvoju i upravljanju BM SNTIS, u razvoj finasiranje i upravl janje ovim inf )rmaci0nim s i s t e m o m treba da se aktivno uključe i Mini starstvo za obr.izovanja i M i n i s t a r s t v o za kulturuPossbnu ulogu u r a z voj u i upravljanju sistemom ima Narodna biblioteka Srbije, koja, kao nacio nal na biblioteka, obavlja matične funkcije u bibli otečkoj de lat no st i, objedinjuje i koordinira rad na izgradivanju bibliotečko - in f o r m a c i o n o g si sterna u Republici.
Upravljanje b i b l i o t e č k o m mrežom, kao delom SNTI-a Srbije, osnovne zadatke:
ima s 1 edece
(1) da uspostavi stabilne veze izmedu bibl iotečkog podsistema i ostalih segmenata SNTIS-a, a naročito sa u p ravlja čkim telima;
(2) da ko o r d i n i r a i povezuje zainteresovane korisnike bibliotečke mreže SNTIS-a, da planira dinamiku i odobrava uključenje novih grupa korisnika i da pla nira kor isnič ke potrebe;
(3) da planira i usmera va razvoj bibliotečke mreže i da neposredno učestvuje u izgradnji sistema i koordinira aktivnosti razvoja i korišćenja sadrZaja bib l i o t e č k e mreže;
(4) da o b e z b e đ u j e poštova nje usvojenih standarda i opredeljenja za razvoj i f u n k c i o n i s a n j e bibliotečke mreže SNTIS-a;
(5) da prati i o b e z b e d u j e kvalitet podataka i informacija u bazama s i sterna;
(6) da o r g a n i z u j e akcije marketinga biblio tečke mreže i da planira i sprovodi obuku korisnika.
Relizaciju ovih zad at aka moguce or ga niz aci oni h oblika:
je ostvariti obraz ovanj em sledećih
(a) K O N F E R E N C I J A K O R I S N I K A povezuje najširi skup zainteresovanih korisnika i akt ivnih učesnika u izgradnji sistema. Godišnje se organizuje kao d i j a l o š k a tribina za evid entir anje mišljenja i potreba korisnika.
(b) SAVET B I B L I O T E C K E MRE2E SNTIS telo najšireg sastava koje čine predstavnici svih aktivn ih institucija u bibl iotečkoj mreži i drugih institucija sa z n a č a j n i m bibliotečkim fondovima , kao i predstavnici SAVETA SNTIS, M i n i s t a r s t v a obrazovanja i Mini starstva kulture. Telo razmatra strateška pitanja razvoja, funkc ionis anja i korisničkih potreba bi bli o t e č k e mreže.
(c) STALNI STRUCNI TIM za praćenje i koordinaciju razvojnih aktivnosti. S a v e t o d a v n o stručno telo sastavljeno od i n f or matič k ih stručnjaka i b i b 1 i o t e k a r a , koji predlažu rešenje za pojedinačne probleme, p r ip re maj u stručne podloge za razvoj sistema i učestvuju u pojedinim r a z v o j n i m a k t i v n o s t i m a , predlažu prioritete u razvoju sistema, predlaZu sta ndard e i preporuke za rad sistema, pružaju
45
konsultansku i drugu pomoć za uključenje korisnika u sistem i slično. Stručni tim radi po m a nj im grupama specifične p r o b 1e m a t i k e , kao ?to su :
- grupa za planiranje, evidenciju i obuku korisnika, uključujući i marketinšku funkciju;
grupa za nadzor funkcija sistema i pracenje standarada i kvaliteta podataka i informacija u sistemu;
poštovanja
- grupa za a d m i n i s t r a c i j u i praćenje stanja računarske mreže i softvera.
Posebno je značajno da se odmah, po završetku i usvojenog Projekta, formira Savet b i b l i o t e č k e mreže i jezgro Stručnog tima kako bi se obezbedio ko nti nui tet do uspostavljanja svih drugih potrebnih org ani zac ion ih i tehni čk ih funkcija, bitnih za funkc ionis anje bi bli ote čke mreže i SNTIS-a u celini.
2.5 STANDARDI I NORME KVALITETA
Standardi u oblasti informacione tehnologije donose se na svim nivoima, počev od pro iz vođač a opreme, preko udruženja proizvođača, nacionalnih i re gi o n a l n i h nivoa, do medunarodno g nivoa. Imajući u vidu narasle potrebe za standardima u ovoj oblasti i nastojeći da se rad na standardima intenzivira, dve najveće međunarodn e organiz acije za st and ard iza ciju ISO i lEC donele su odluku da se, u cilju poboljšanja koo rdinacije, sve aktivnosti na donošenju medunarodni h standarda u oblasti informacione tehnologije odvijaju u jedinstven om tehničkom komitetu ISO/IEC JTC 1 i u njegovim p o t k o m i t e t i m a . Izvan ove šeme ostali su tehnički komiteti za informacije i dokumenta 1 i s t i k u , kao i komiteti koji su navedeni u sledecoj listi.
Odgova raj uc e m e d u nar odn e organizacije za standardizaciju u informacione tehnoo gije i bib 1 iotekarstva su:
oblasti
ISO/IEC JTC 1
ISO
lEC
CCITT
Združeni tehnički komitet za informacionu tehnologiju
Med un arodn a organizacija za standardiz aciju
Medu narod na e 1 e k t r o t e h n i čka komi s i ja
Medu narod na komisija za t e 1ekomun ikaci je
Medu regionalne o r g a n i z a c i j e za standardizaciju spadaju:
CEN Evropska organizacija za
46
ETSI
s t a n d a r d i z a c i j u
Evropski institut za standardizaciju u oblasti t e 1ekomunikacija
Granske o r ga ni zac ije za stand ardiz aci ju
IEEE Institut za elektrotehniku i elek tro ni ku
ECMA Udru žen je evropskih proizvođača računara
ISBD Med un arodn i standard za b i b 1 iografski op i s
IFLA M e d u n a r o d n a federacija bibliotečkih društa va i ustanova
FID M e d u n a r o d n a federacija za dokumentaciju
UNIBID UNI SI S T - o v medunarodni centar za b i b 1 iografski opis (UNESCO)
UN IS I S T Svetski sistem naučnih i tehnoloških i nformac i ja
U toku razv oja i eks plo ataci je raču nara i informacionih sistema, kao i tokom istraživanja p r o b l e m a t i k e komuniciranja podacima, utvrdeni su oni aspekti fun kcionisanja koji bi uvodenjem jedinstvenih standarda omogucili fu nkc io nisan je sistema u celini. Neki od značajn ijih aspekata st an da rd izo va nja su:
- ko m u n i c i r a n j e izmedu čoveka i mašine- pre dst av 1 janje podataka u obliku digitalnih kodova- pr e n o š e n j e na daljinu i u z a j a m n o razmenjivanje
podat aka- o r g a n i z o v a n j e , čuvanje i p r e t r a ž ivanje podataka- zaš tita podataka od uni št enj a i neovlaScenog korišćenja- a u t o m a t i z o v a n o med us obn o komu nici ranje računara i
k o r i š ć e n j e zajedničkih resursa- ap l i k a c i j e za specifi čne namene- t e r m in ol og ij a iz oblasti informacione tehnologije i
s i sterna.
Tehnički komiteti koji donose standarde primenljive u informa cio nih sistema i b i b 1 iot ek arstva su:
oblasti
ISO/IEC JT 1 Informaciona tehn ologijaPod ru čje rada: Uredaji i sistemi informacione tehnologije Ovaj ko mite t obuhvata sledece podkomitete:
SC 1 Terminologija
47
Po dru čje rada
SC 2P od ru č j e
SC 6
Prikupljanje i koordinacija upotrebe terminologije u svim grupama unutar JTC 1 i razvoj korisnički orijentisanog rečnika koji sadrži osnovne termine iz ove oblasti, softverske termine, hardverske termine, termine u oblasti k o m u n i k a c i j a , progr amir a n ja , baza podataka, otvorenih sistema i dr.
Skupovi znakova i kodiranj e informacija rada: P r e d s t a v 1јапje informacija i d i g i t a 1izovanom
obliku: kodirano prerdstavljanje informacija, grafičkih znakova, upravljačkih funkcija.
Komuniciranje i razmena informacija između računarskih si sterna
P od ru čj e rada: Niži funkcionalni slojevi OSI modelak o m u n icir a n ja (fizički), link za podatke, mreža, transport), lokalne računarske mreže (LAN), paketski prenos.
SC 7 Softversko inženjerstvoP o druč je rada: Pr o je ktov a n j e , razvoj, distribucija i
korišćenje softvera sa mode 1 ira n j e m , koordinacija i razvoj dokumentacije sistemskog s o f t v e r a ,o d r ž a v a n je kvaliteta softvera .
SC 11 Savitljivi magnetski medijumi za razmenudigitalnih podataka uključujući magnetne trake, kasete sa mag ne tni m trakama, savitljive diskove u uložnicama kao i magnetne trake u uložnicama: fizičke mere, način zapisivanje podataka, gustina zapisa, kar ak teri stike polja, algoritmi za kompresiju podataka bez gubitaka.
SC 14 P r e d s t a v 1janje elemenata podatakaPo dr u č j e rada: Pred st a v 1janje elemenata podataka koji se
razmenjuju među sistemima za obradu informacija; sintaksa združivanja podataka.
SC 15 Obeležavanje i struktura datotekaPo dr u č j e rada: Struktura, format i obeležavanje datoteka
upisanih na me dij umima za razmenu informacija.
SC 17 I d e n t ifikacione karticePo dr u č j e rada: Identifikacione kartice i oprema koja se na
nj i h odnos i .
SC 18 Obrada i razmena doku men ataP od ruč je rada: Obrada dokumenata, komunikacija koja se na
to odnosi i interfejs korisničkog sistemaprimenjen na domen javnog izdavaštva ikance1arijskih sistema kao što su: arhitektura
48
otvorenih do kume nata i formati razmene, specij alizo vani jezici (uključujući i fontove) za opis, obradu i predstavljanje složenih i hi perm ed ijs ki h dokumenata, zatim tastature i grafički simboli.
SC 21 Pretraživanje, preno šenje i upravljanje u m e d u s o b n o mpovezivanju o t v o r e n i h (OSI) sistema
Podr učje rada: Predstvija nje, formatizovanje, čuvanje,pretraživanje, prenošenje i upravljanje podacima i informacionim resursima, razmea informacija izmedu otvorenih sistema, prenošenj e podataka i p o s 1 o v a .
SC 22 P o d r u č je
SC 23 P o d r u č je
SC 24 Područ je
Jezicirada: Programski jezici (PASKAL, APL, COBOL, FORTRAN,
BASIC, ADA, C, PL-1 i dr.), njihova okruženj a i interfejsi sistemskih softvera kao što su tehničke speci fikac ije i zajedničke usluge.
Optički diskovi u uložnicama za razmenu informacija rada: Optički diskovi u uložnicama za razmenu
informacija: fiziCke karakteristike, formati upisivanja, struktura datoteka.
Računska grafikarada: Interfejsi za primenu računarske grafike,
obrada i pre ds t a v l j a n j e obličja, vizueino p r e d s t avij an je informacija, predstav ljanj e mu 11 i m e di js kih i hipermedijskih dokumenata, kao i nji hov ih referentnih modela, formata za razmenu, meto da ispitivanja i procedura reg i strac i je .
SC 25 Medusobno p o v e z i v a n j e uredaja informacionetehno log i je
Područj e rada: Parametri fizičk ih sistema za medusobnopovezivanje i zajednički rad računara; veze sa o p t i č k i m vlaknima.
SC 26 Mik roprocesorski sistemiPodr učj e rada: Arhi tektu ra mik roproc esors kih sistema,
sistemske s a b i m i c e za prenos podataka, mnemoniC ko pre dst avlja nje m i k r o n a r e d b i , forma t i na redb i .
SC 27 Metode za zaštitu informacijaPodr učje rada: I den t i f i k a c i j a opštih zahteva za IT
sisteme, razvo j opštih mehanizama i smernica sigurnosti i zaštite sistema, razvoj metoda za analize rizika i kriterijumi za vred novanje IT sistema.
49
sc 28 Kancelarijska opremaPodručje rada: Osnovne ka rakt er is tike , korisnički
interfejsi i metode i s n t i v a n j a ka nee 1 ar i j ske opreme kao Sto su štampiči, oprema za umnožavanje dokumenata, elektronske pisače mašine, faksimil oprema i pribor.
SC 29 Kodirano p r e d s t a v 1janje slikovnih, audio, mu ltime di jsk i h / h i p e r m e d i j s k i h informaeija
Područje rada: Kodiranje audio, vizuelnih, mu 11imedijskih ihipermedijskih informaeija, kompresione i upravljačke funkeije koje se upotreb 1 javaju uz informaeije.
ISO TC 46 Informaeije i dokum entaeijaPodručje rada: Postupei u bibliotekarstvu, dokumentaeioni
i informaeioni eentri, indeksiranje, apstrakti, arhiviranje informaeija, transliteraeija pisama, skupovi znakova.
ISO TC 171 Mikrografske i optičke memorije za zapisivanje, čuvanje i kori šćenj e dokumenata
Područje rada: Format! i kvalitet m i k r o f i I m o v a , postupeizapisivanja dokumenata i slika, kvalitet zap i sa .
U Prilogu 7 je dat pregled med unaro dnih i regionalnih, kao i postojeć ih jugos 1 ovenskih standarda iz oblasti povezivanja i meduso bno g komunieiranja i razmene informaeija medu informaeionim sistemima zasnovanim na računarima, kao i iz oblasti bib 1 iotekarstva i dokumen ta 1 i st i k e .
50
3 PLAN RAZ VO JA BIBLIOTEČKE MRE2E SNTIS
3.1 OSNOVNA O P R E D E L J E N J A ZA REALIZACIJU BM SNTIS
BIBLIOTECKU MREZU SNTIS KAO INFORMACIONI SISTEM 00 NACIO NAL NOG ZNAAJA, U KOME SE PRELAMAJU MNOGE SPECIFINOSTI KAO STO S U : KORISCE NJE OVA PISMA, N A CI ONA LN A KATALOŠKA PRAVILA I SLINO, TREBA IZGRAOIVATI U NA CI ONALN IM OKVIRIMA.KAO PRVU MERU SOPS TVENO G RAZVOJA, POTREBNO JE IZVRŠITI IZBOR SPECI JA LIZ OV AN E INSTITUCIJE, INFORMACIONOG SERVISA, KOJI ĆE PREUZETI OBAVEZU IZBORA SO FTVER SKOG ALATA I IZRADU PROGRAMSKE PODRŠKE BM SNTIS. O P R EDE LJE NJE ZA SOPSTVENI RAZVOJ OMOGUĆIĆE AUTONOMIJU RAZVOJA I U P R A V L J A N J A BIBLIOTECKOM MRE20M, KAO I POVEZIVANJE SA DRUGIM SISTEMIMA
DINAMIKA R EALI ZA CIJ E BIBLIOTECKE MREŽE MORACE DA SE USKLADI SA D I N AMI KOM GRADNJE FIZIČE MRE2E U SRBIJI.
BIS Srbije obuhvata oko 500 biblioteka i oko 250.000 korisnika. U Prilogu 3 dat je spisak biblioteka od posebnog značaja, odredenih po kriterijumima: stanja fonda, pružanja usluga i funkcija koje obavija. Ove biblioteke bi već u prvoj fazi trebalo da budu uključene u BM SNTIS.
Nacionalne, un iverzite tske biblioteke, biblioteke akademija nauka i n a j z nač aj ni je specijalne biblioteke treba da postanu aktivni učesnici u svim procesima prik az ani m modelom BM SNTIS.U već postojeću k o m p j u teri zo van u bibliotečku mrežu Srbije, uključeno je 36 biblioteka, među kojima su: Narodna biblioteka Srbije, Un ive z i t e t s k a biblioteka "Svetozar Markovic", YUBIN, Biblioteka Matice srpske, biblioteke Uni ver zitet a u Novom Sadu i Univerziteta u Beogradu, Uni verzitetska biblioteka Kosova i Metohije, Univerzitetska bi bli ote ka u Nišu i jedan broj specijalnih biblioteka, a nisu uklju če ne Univerzitetska biblioteka u Kragujevcu i Biblioteka SANU kao i znatan broj značajnih specialnih biblioteka.
A n a l i z o m podataka o stanju računarske opreme u b i b l i o t e k a m a , koje su uklj uč en e u BM Srbije, može se videti da se za potrebe bibliotečke mreže koristi 10 MVAX konfi gu raci ja sa vice od 200 prikljuCenih terminala. (vidi sl.3). Komunikacijsku infrastrukturu predstavlja DECnet m r e ž a .U okviru ovog sistema odvija se najveCi broj mrežnih procesa, kao Sto su uzajamna kata 1 o g i z a c i j a , m e d u b i b 1 ioteCka pozajmica, dostup do inostranih izvora informacija i domaCih baza podataka kao i on-line pret ra ži va nj a uz ko rišć en je jedinstvenog programskog paketa za integrisano biblioteCko poslovanje ATLASS.
Iz analize snimljenog stanja može se institucija, koje nisu ukljuCene u koristi razliCitu poslovanje. Medu
videti da jedan manji broj postojeCu biblioteCku mrežu,
rač unars ku i programsku opremu za biblioteCko njima je od nacionalnog znaCaja biblioteCka mreža
51
SANU koja razvija programski paket za sopstvene potrebe i nekoliko biblioteka koje koriste različite tipove računara.Ako biblioteke žele da i da1je koriste sopstveno razvijenu programsku podršku, potrebno je da, u koordinaciji sa informacionim servisom, razviju lokainu aplikaciju, u cilju postizanja potrebnog nivoa zajedničkih funkcija, tj. rada u mreži.
Razvoje m BM r a č u n a r ske standard ima
SNTIS treba obezbediti mogućnost uključivanja i različite i programske opreme koja odgovara u s p o s t a v 1jenim
i zahtevima rada u mreži.
Značajne baze podataka, koje nisu javno dostupne i izgradene su uz ko riš ćen je posebne programske podrške, treba konvertovati i učiniti ih do s t u p n n i m preko mreže.BM SNTIS treba da obuhvati i sve dosadašnje medunarodne baze podataka ISDS i ISBN.
U Srbiji postoji veliki broj potencija 1 nih korisnika SNTIS, medu koje ubrajamo: 376.925 stručnjaka, 166.122 studenta, 7.524 univerzitetsk ih nastavn ika i 3.678 saradnika u nastavi. Kompj uteri zacij om bibliotečke mreže Srbije, stvaranjem baza podataka o sopstvenim fondovima i na cio na ln oj izdavačkoj produkciji, nihovom integracijom u vece informacion e celine, kao i stvaranjem uslova za korišćenje drugih domacih i inostranih baza padataka, krenulo bi se u susret njihovim, u sve vecoj meri s p e c i j a 1 i z o v a n i m , potrebama kako za i n f o r m a c i j a m a , tako i za samim dokumentima neoph od ini m za stručni, naučni rad i obrazovnu d e l a t n o s t .
Izvršena sistem-analiza modela MB SNTIS je pokazala d i s t r i b u i s a n o m sistemu sa tri bitna elementa:
da se rad i 0
d i str i bu i sanost distribuisanost distribuisanost
a p 1 i k ac i ja podataka ; razVOja .
3.1.1 DISTRIBU ISANO ST APLIK ACI JA
Progra msk a podrška bibliote čke mreže SNTIS mora, u procesu izgradnje i odrZav anj a bib liog raf sk o-k at alo šk ih baza podataka, da osigura logičku i sadržinsku kompatibilnost dis tribuisanih baza podataka, odnosno da podrži distribuisan unos podataka na lokalnim računarskim sistemima uz obe z b e d e n j e konzistentnosti baze na centralnom nivou. Predlaže se stoga, da na lokacijama aktivnih učesnika bude instalirana jedinstvena pro gra mska oprema razvijena u informacionom servisu, ili na nekom d rug om mestu u koordinaciji sa informacionim servisom.
To ne isključuje rad u BM i pod različitom računarskom i programskom opremom, pod uslovom da se prethodno obezbedi kompatibilnost pristupa i prenosivos t podataka.
52
3.1.2 DI ST R I B U I S A N O S T PODATAKA
Struktura cent ral ne i lokalnih baza podataka održava se sistemskom i aplika tiy nom programskom opremom koja omogućava sinhronizovano ažuriranje podataka na računaru hosta i na računarima lokalnih baza podataka (aktivnih učesnika).
Distrub ui san os t podataka, u skladu sa pred l o ž e n i m modelom, podrazumeva mogućnost koo pe rati vno g formiranja centralne bibliografsko- katal oške baze podataka čime se postiže da svaka bibliog rafsk a jedinica bude obradena samo jednom i na jednom mestu u sistemu, uz moguCnost stvaranja n e o g r a n i čenog broja kopija na lokalnim sistemima, u skladu sa pot rebama i zahtevima na lokalnom nivou. Na centralnom nivou obe zbeduje se kum ulacija podataka o lokaciji kopiranih zapisa.
D istr ib ui sa ne aplikacije na lokalnom nivou obezbeduju stvaranjeb i b 1iografskog zapisa, kao i menjanje podataka kopiraniog zapisa na lokalnom sistemu, čime se formiraju lokalne baze podataka, uz zabranu menjanja sa drugih lokacija.
Ako postoji opravdana potreba, može se predvideti mogucnost pravljenja kopija cen tralne baze podataka i njihovog instalisanja na računarima hosta d e f i n i s a n i m u okviru akademske mreže.
3.1.3 D I S T R I B U I S A N O S T RAZVOJA
Sa obz irom na preporuku da na svim lokacijama aktivnih učesnika i lokaciji informacionog servisa bude instalisana jedinstvena programska podrška, odnosno da sve aplikacije rade na isti način, proizilazi da je na jr ac io n a l n i j e rešenje da se aplikacija razvija jedinstveno. Imajući u vidu ulogu i zadatke koje u okviru bibliotečke mreže ima informacioni servis, razvoj softvera treba poveriti ovoj instituciji.
U slucaju da se na lokacijama biblioteka aktivnih učesnika i lokaciji informacionog servisa implementiraju različiti softverski paketi, njihov razvoj se mora koordinisati sa nivoa informacionog servisa, u cilju ob ezbed enja potrebnog broja jedinstvenih funkcija.
Pre gle dom dostupne literature o bib lioteč kom softveru velikom broju referentnih institucija, doSlo se veliki, pogotovu nacionalni bibliotečki sistemi, da potrebe mreže institucija u pogledu sinh ronizova nog i kao i posebne kriter ijume nacionalnih b i b 1iografskih preuzimaju aktivnu ulogu u razvoju programske delovanje usp ost avl ja standarde dal jeg razvoja k o n zi st en tn os t si sterna na nacionalnom nivou.
a p 1 i c i ra nom u do zaključka da bi zadovoljili pouzdanog rada, baza podataka,
podrške. Takvo i obezbeduje
S obzirom na gore navedeno, usvojeno je stanovište da se treba opredeliti za sopstveni razvoj, kako bi bibliotečki sistem uspešno funkc i on i sao .
Pod sopst venim razvojem podrazumeva se, pre svega, formiranje informacionog servisa koji Ce biti ospo sobljen za izbor softverskih
53
alata, te za izradu i održavanje programske podrške BM SNTIS. Opred eljenje za sopstveni razvoj omogućuje autonomiju upravljanja b i b 1 iotečkom mrežom, kao s i s t e m i m a .
i povezivanje sarad a i drug i m
Za i m p 1ementa ciju modela BM SNTIS neophodno je obezbediti:
- fizičku mrežu- informacioni servis i host
3.1.4 FIZIČKA MRE2A
Analiza stanja do sada izgradene fizičke mreže (tačka 1.3) pokazuje da je kao rezultat dosadašnjeg razvoja, i pored odredenih zamerki, uspo sta vi je na kom unikaciona infrastruktura koja na pouzdan i stabilan način podržava zahteve bibliotečke mreže.
Planiran razvoj fizičke mreže Srbije (tačka 2.2) stvoriće potrebne k o m u n i k a c i one preduslove za realizaciju predviđ enog modela ВМ SNTIS.
Potrebe za kom uni kac ija ma dovoljne propusnosti, brzine i pouzdanosti nalažu da se sistematično pristupi planiranju i izgradnji savremene k omu nik ac io ne mreže u kojoj če svoje mesto naći i ВМ SNTIS.
Sledeći trendove razvoja t e 1e k o m un ikac ione infrastrukture u pogledubrzine prenosa, primene standardnih k o m u n i k a c i o n ih protokola te optimalnog korišćenja i dalje dogradnje postoj ećih rešenja, treba obezbediti mo dul arnos t u izgradnji radi postupne realizacije planirane mreže .
U projektu su identifikovane institucije koje treba da budu uključene u mrežu i predložen je način njihovog povezivanja.
Podaci 0 institucijama i raspoloživoj opremi dati su u prilozima.
Kapaciteti i raspored računara treba da budu usklađeni saide nt ifi ko van om ko nce ntrac ijom bibliotečkih ustanova i korisnika (vidi kartu ) .
3.1.5 INFORMACIONI SERVIS
Informacioni servis je institucija koja treba da objedini zadatke hosta, kao i zadatke razvoja i omoguCi kvali tetno funkcionisanje BM SNTIS.Značajne funkcije koje informacioni servis obavlja za sve biblioteke i korisnike BM SNTIS su:
- učešće u razvoju SNTIS u delu bibliotečke mreže;- razvoj i odr žavanje softvera (izbor, razvoj i održavanje programske
opreme za kooperativnu izgradnju b i b 1 i o g r a f s k o -kata 1o š k ih baza podataka tj. uzajamnu katalogizaciju, softvera za odrZavanje centralnih kataloga, on-line p r e t r a ž i v a n j e , te podršku lokalnih funkcija bibl ioteka/informacionih centara);
54
održavanje i razvoj opštih centralnih katal oga i ostalih opštih baza podataka (operativni rad na praćenju ažur ir a n j a centralnih kataloga i održavanju pomoćnih datoteka);
- održavanje operativ nosti sistema uzajamne k a t a 1 o g i z a c i j e ;- organizacija ko ntr ole kvaliteta baza podataka;- obezbeđiV a nje uslova za online ргеtra ž i v a n je ;- učšće u: market ingu, održavanju d o k u m e n t a c i j e , obuci bibliotekara i
korisnika, ob ezb eđe nj e umreženja i p o t s tic anje saradnje sa drugim mrežama, pružanje pomoči u radu;
Za u s p o s t a V 1janje funkcije hosta, u početnoj fazi postojanje računara sa sledećim performansama :
pretpostav 1 ja se
- procesor klase: VAX4000/300 i više,i 1i HONEYWELL7000 i
- operativna me morija 128MB- memorija na disku 4-5GB- k o m u n i k a c i o n i softver- priključak na JUPAK
ili IBM4341 i V i š e )
vise
Kad rovsku podršku može obezbediti tim od 6-10 stručnjaka različitih rač una rsk ih profila za razvoj i održ z a v a n j e hardverske i softverske opreme, koji bi se prema potrebama širio.
3.2. ZADACI ZA REALIZACIJU PLANA RA ZVOJA ВМ SNTIS
Zadaci za rea li za ciju Plana razvoja ВМ SNTIS, koji bi trebalo da se ostvare u na redn om periodu, imaju za cilj, sa jedne strane obezbedenje potrebnog k o nt in uit eta funkcionisanja BM SNTIS, a sa druge strane obezb ede nje potrebn ih razvojnih aktivnosti u skladu sa definisanim opredelj enjim a, kao i ostvarenje o r g a n i z a c i o n o - s t r u č n i h i tehničkih uslova za podršku rada BM SNTIS u skladu sa d e f i nis anim modelom.
3.2.1 MERE ZA IZGRADNJU BM SNTIS U 1992 GODINI
Sa obzirom na opr ed el jen je za sopstveni razvoj, potrebno je u roku od 30 dana od us vajanja Plana razvoja b i b l i o t e č k e mreže izvršiti izbor informacionog servisa koji će se usmereno baviti razvojem softvera i obezbediti r a ču na rs ko komunikacione resurse za podršku rada b i b 1 i otečke mreže .
Izbor je potrebno izvršiti konkursom sa p r ecizno definisanim rokovima, od govo rn ost im a i projektnim zadatakom. Projektni zadatak treba da pripremi Projektni tim koji je relizovao Proje kat "Plan razvoja SNTIS" u saradnji sa Stručnim timom koji treba
Rok: odmah po predaji Projekta.
"Plan form i ra t i
BM
55
3.2.2 MERE PR E L A Z N O G PERIODA ZA IZGRAĐENI DEO BM SNTIS U 1992. GODINI
Izgradeni deo se trenutno računar i ma b i b 1i oteka b i b 1 i 01 e k a b i b 1i oteke Narodna i SNTIS.
b i b l i o t e č k e m''eže, kao što to analize pokazuju, zasniva na uzajamn oj kata 1o g i z a c i j i , DECnet mreži, na VAX-ovim
i s o f t ver sko j podršci ATLASS. U ovoj mreži radi 36medu kojima: Narodna biblioteka Srbije, Univerzitetska"Sye tozar Marković", YUBIN, Bibli oteka Matice srpske,Un i v e r z i t e t a u Novom Sadu i Univ erziteta u Beogradu i
u n i v e r z i t e t s k a biblioteka u Prištini, koje Cine jezgro BM Na n j i h o v i m lokalnim sistemima (VAX raCunarima) nalaze se
izvršne verzije pro gr amsko g paketa ATLASS koje podržavaju: lokalnin i v o r a d a u uz aja mn oj katalogizaciji, ažurir anj e lokalnih baza, OPAC i on-line p r e t r a ž ivanja i ispise. Na nekim od raCunara instalisana je programska podrška za pozajmicu i izdavanje sekunda rnih publikacija. Baze na ra Cu na ri ma tih biblioteka obavljaju i funkciju on-linekataloga i sadrže i preko 130.000 zapisa (baza BMS i YUBIN-a). ProseCan broj zapisa, koji se dnevno kopira u procesu uzajmneka tal o g i z a c i j e iz COBIB-a, iznosi preko 350 zapisa. Isto toliko novih zapisa sva kodne vno u COBIB unose biblioteke iz Srbije.Na raCunaru Narodne biblioteke Srbije nalazi se i on-line dostupna baza COBIB koja, trenutno, sadrži oko 580.000 zapisa.
Urgentni zadatak BM SNTIS jeste obezbedenje kontinuiteta do sada izgradene k o m p j u t e r i z o v a n e biblioteCke mreže Srbije, odnosno sledeCih njen i h funkc i j a :
- izgradnja on-line dostupne b i b 1iografs ko-kata 1o ške baze podataka;- odr žavanje n ac iona lni h baza velikih m e d u n a r o d n i h biblioteCkih
s i sterna I S D S , ISBN;- on-line dostup ostali m centralnim katalozima za potrebe
m e d u b i b 1 ioteCke pozajmice;- on-line dostup m e du nar od nim bazama podataka;- elektronski podrž ana m e d u b i b 1ioteCka pozajmica.
institucija koja treba da dve moguCnosti za rad u 1992.
Sa obzirom da u Srbiji još nije odredena bude nosilac razvoja sistema, postoje god i n i :A) ob ezbed enj e konti nui te ta funkcionisanja BM SNTIS do uspostav 1 janja
funkcije inf ormacionog servisa BM SNTIS korišćenjem usluga dosa daš nje g informacionog servisa IZUM-a.
B) u sluCaju nem oguCn osti korišćenja usluga dosa dašnj eg informacionog servisa uCiCe se u fazu di skonti nuite ta obavljanja mrežnih funkc i ja .
Bib li ot eC ke institucije u tom periodu mogu da funkcioniSu samo u lokalu, uz rizik da zbog neadekvatnog održa vanja programske podrške posle pada baze neCe biti u moguCnosti da nastave rad.
U tome sluCaju ne ophodno je da institucija koja Ce obavljati ulogu informacionog servisa, kao prvi svoj zadatak, u najkraCem roku obezbedi osnovne vitalne ----
K.do prvi SVOJ zaoaiaK, u najKracem roKu mrežne funkcije (centralni katalog i uzajamnu
56
k a t a 1og i zac i ju ) .
Rok: do kraja maja 1992. godine Nadzornaopredeli za jednu od dve izložene varijante.
komisija treba da se
Bez obzira na izabrani način rada u 1992. godini neophodno je učiniti i s 1 e d e Ć e :- stvoriti račun arsko komunikacione mogućnosti da jedan od računara u
post oje coj mreži može preuzeti funkciju hosta baza podataka.Od p o s t o j e c i h računara u mreži takvim mogucn ost ima je najbliži VAX 4000/300 Narodne biblioteke Srbije. U odnosu na definisanefunkcije hosta potrebno je odmah izvršiti dodatno opremanje ovog računara ko mun i k a c i o n o m opremom i p r ošrenj em kapaciteta.Vrednost investicije se procenjuje na 20.000 USD.
- ob ezbed iti funkci onisa nje DECnet mreže u Srbiji sa postojecom r a č u n a r s k o m infrastrukturom i r e alizov anim komunikacionimfu nk cij ama . Organizovati upravljanje i admin istri ranje mrežom na ter itoriji Srbije, radi poboljšanja mrežnih funkcija i optimizacije troškova, uz formiranje tela korisnika DECnet mreže i angažovanje o d g o v a r a jućeg sručnjaka za poslove a d m i n i s t r i r a n j a .
ob ezbed iti S N T I S , pre
i kontinuitet definisanih upravljačkih funkcija BM svega obrazovanjem Saveta BM SNTIS i Stručnog tima.
Rok za ove tri aktivnosti je juni 1992. godine
3.2.3 ZADACl ZA REALIZACIJU MODELA BM SNTIS U 1992-1995 GODINI
A)- Razvoj sof tve rsk e podrške u apl ikati vnom domenu je osnovni zadatak r e a l i z a c i j e BM SNTIS, i treba da ima sledeCe osnovne prioritete:
Razvoj fu nk c i j e informacionog servisa u skladu sa predloženim mo d e l o m BM SNTIS i prethodno d e f i n i s a n i m zadacima. U okviru fun kc ije informacionog servisa rešavao bi se problem rada u mreži r a z l i č i t e vrste opreme, protokola komu nicir anja sa optimiziranjem fu nk cij a u mrež i .
Razvoj pr og ra mske podrške za stvarnje on-line dostupne baze po da t a k a procesom uzajamne kata 1ogizacije .
centralne
Razvoj p r og ra ms ke podrške za ISBN.
R o k : kraj 1992 g o d .
medu naro dne baze podataka ISDS i
Razvoj pro gramske podrške za korišCenje referalnih b i b l i o t e č k i h baza u skladu sa def ini sanim modelom.
info
Rok po realizacije prethodnih programski h podrški
57
В )
С)
п )
Razvoj pro gra ms ke podrške za bibliotečko p o slovan je na PC računaru odn. u mreži PC računara u skladu sa zahtevima definisanim u modelu (vidi Prilog 6), koji bi se dis t r i b u i r a o besplatno z a i n t e r e s o v a n i m institucijama.
Rok 6 meseci od dana izbora izvođača
Razvoj pro gramske podrške za uključenja u sistem uzjamne k a t a l o g i z a c i j e za bibliotečke institucije značajnih fondova, koje imaju druge operativne sisteme i sada rade u lokalu. Pre svega se misli na rešav anje problema biblioteke SANU.
Rok 60 dana za pripremu projektnog zadatak.
Dec embra 1 9 9 2 . god. stručni tim treba da pripremi izveštaj o rea lizaciji softverskih razvojnih zadataka i da ga inovira za 1993. god. u skladu sa ocenjenom situacijom.
Ostali tehnički, stručni i organizacioni zadaci obuhvataju:
Fi n a n s i r a n j e izgradnje ВМ SNTIS
Za o b e z b e đ e n j e usmerenog finansiranj a ВМ SNTIS potrebno je ostvariti saradnju nadležnih mini st a r s t a v a za nauku, kulturu i obrazo vanje . Koordina ciju finansiranja razvo jnih aktivnosti treba da obavlja Mi nist ar stv o za nauku i tehnol ogiju u skladu sa svojim z a k on ski m ovlašćenjima.
Rok: se pte mb ar 1992. godine
Popis pot reb ne opreme prema prioritetima koji Stručni da dostavi Nadzornoj komisiji za realizacij u SNTIS.
tim treba
U skladu sa usvoj en im Modelom i tokom razvojnih aktivnosti Stručni tim treba da pripremi potrebe za proš irenjem računarskok o m u n i k a c i o n e infrastrukture aktivnih učesnika i institucija sa zn a č a j n i m fondovima, te da uskladi potrebe sa dinamikom r e a l i z a c i j e fizičke mreže SNTIS.
Rok: sep te mb ar 1992. godine
K o n s t i t u s a n j e upravljačkih funkcija u skladu sa predloženom organ i zac i j o m .
R o k : 60 dana .
E ) Rad s tru čnog t i m a .
Posebno je značajno da se što pre formira stručni tim (dominantno profila b i b 1 i0t e k a r a ) koji će predlagati standarde i postupke rada u toku či tavo g razvojnog perioda. Stručni tim ima i zadatak da u ko nt i n i t e t u održava saradnju sa svim zain tere s o v a n i m institucijama koje su u č e s tvo val e u stvaranju YUBIB (COBIB) baze. Održavanje
58
