SISTEMSKI PRILAZI RE[AVANJU PRAKTI^NIH UPRAVLJA^KIH … · mo}niji oponent vode}oj poziciji Op{te teorije sistema. Predstavnici op{te teorijskih sistemskih

$Page 1: SISTEMSKI PRILAZI RE[AVANJU PRAKTI^NIH UPRAVLJA^KIH … · mo}niji oponent vode}oj poziciji Op{te teorije sistema. Predstavnici op{te teorijskih sistemskih$
Econ

omic

Anna

ls no

160

, Jan

uary

200

4 - M

arch

200

4

147

Slavica P. Petrovi} *

SISTEMSKI PRILAZI RE[AVANJU PRAKTI^NIHUPRAVLJA^KIH PROBLEMA

SYSTEMS APPROACHES TO SOLVING PRACTICAL MANAGEMENT PROBLEMS

APSTRAKT: Uz system science i kori{}enjesistemskih ideja i instrumenata u razli~itim di-sciplinama, poseban, relevantan metodolo{kitok u Sistemskom pokretu je primenjeno si-stemsko mi{ljenje. Reprezentovano razli~itimsistemskim metodologijama strukturiranjaproblemskih situacija, primenjeno sistemskomi{ljenje je, s jedne strane, oslonjeno na odgo-varaju}e teorijske koncepcijske okvire, a s dru-ge, okrenuto kreativnom intervenisanju u real-nom svetu, odnosno, re{avanju prakti~nih pro-blema upravljanja. Shodno svojoj transdiscipli-narnoj, interdisciplinarnoj i transparadigmat-skoj prirodi, sistemsko mi{ljenje, kroz svoje teo-rije, metodologije, modele, moè pruìti vaàndoprinos razli~itim teorijskim i primenjenimistraìvanjima. U odnosu na preporuke poseb-nih menad`ment tehnika, koje su u savreme-nom management science-u ozna~ene kao pri-vremene menad`ment sklonosti, primenjenosistemsko mi{ljenje ima vi{i status, s obziromna teorijsko-metodolo{ka utemeljenja i verifi-kovane aplikativne potencijale razli~itih si-stemskih prilaza re{avanju kompleksnih, inter-aktivnih i vi{ezna~nih upravlja~kih problema.KLJU^NE REÎ: sistemi kompleksnih ivi{ezna~nih upravlja~kih problema, sistemskomi{ljenje, sistemske metodologije, strukturiran-je problemskih situacija

ABSTRACT: The third main methodologicalstream of the systems movement is applied sys-tems thinking, beside the study of systems intheir own right and systems thinking in the dis-ciplines. Applied systems thinking, representedby different systems methodologies for structur-ing problem situations, is based on appropriateframeworks of ideas, on the one hand, and isaddressed to creative intervening in the realworld to solve practical management problems,on the other. According to its transdisciplinary,interdisciplinary and transparadigmaticnature, systems thinking, through its theories,methodologies, models can add significantvalue in a variety of fields. In comparison withthe management ”fads”, high status ought tobe granted to applied systems thinking due tothe theoretical and methodological founded-ness and practical capabilities verified of vari-ous systems approaches to solving the complex,interactive and multi-meaning managementproblems.KEY WORDS: systems of complex and multi-meaning management problems, systemsthinking, systems methodologies, structuring ofproblem situations

^LANCI/ARTICLES

* Ekonomski fakultet Univerziteta u Kragujevcu\.Pucara 3, 34000 Kragujevac, tel: 034 303 519, e-mail: [email protected]

1. UVOD

Uz razvijanje sistemskog mi{ljenja per se kroz istraìvanja svojstva samih si-stema, i kori{}enje razvijenih ideja o sistemima u razli~itim disciplinama, u okvi-ru Sistemskog pokreta je izdvojen poseban, sa teorijskog, metodolo{kog i aplika-tivnog aspekta, vi{estruki razvoj ozna~en kao primena sistemskog mi{ljenja u re{a-vanju problema realnog sveta, tj. primenjeno sistemsko mi{ljenje. Bavljenje pri-menjenim sistemskim mi{ljenjem neizbe`no mora biti u kategorijama sistemskihmetodologija. Odnosno, od klju~nog zna~aja su principi koji se nalaze u osnovikori{}enja modela, metoda i tehnika, s ciljem obezbe|ivanja celovitog razumeva-nja istraìvanih problemskih situacija i da bi se, a {to je posebno bitno za prime-njeno sistemsko mi{ljenje, u organizacijama prouzrokovale validne promene.

Dve osnovne dimenzije Sistema sistemskih metodologija (dimenzija komplek-snosti problema, tj. sistema, i dimenzija odnosa u~esnika u njima) omogu}avajuotkrivanje onih bitnih transformacija na~ina shvatanja i kori{}enja sistemskihideja i instrumenata koje bi trebale obezbediti najve}e mogu}e efekte kori{}enjasistemskih metodologija u re{avanju prakti~nih problema menad`menta. Usme-ravaju}i razvoj primenjenog sistemskog mi{ljenja, ove va`ne metodolo{ke prome-ne u systems science-u i management science-u su povezane, pre svega, sa odgova-raju}im teorijskim koncepcijskim okvirima; s druge strane, za prakti~are je odgeneralne va`nosti neophodnost da sistemsko mi{ljenje izbegne sopstvenu izvor-nu funkcionalisti~ku orijentaciju. Stoga su za bavljenje razli~itim sistemskim me-todologijama strukturiranja kompleksnih, interaktivnih i vi{ezna~nih upravlja~-kih problemskih situacija od zna~aja ne samo uvidi u relevantne dru{tvene teorijesa kojima su sistemski prilazi povezani, ve} i vrednovanja ideja o sistemima u raz-li~itim disciplinama.

Oslanjaju}i se na utvr|enu poziciju primenjenog sistemskog mi{ljenja u Si-stemskom pokretu kao celini i identifikovani razvoj primenjenog sistemskog mi-{ljenja, iskazan nizom sistemskih metodologija primerenih {irokom rangu upra-vlja~kih problemskih konteksta, neophodno je, sa stanovi{ta doprinosa koje si-stemsko mi{ljenje moè pruìti pojedinim primenjenim disciplinama, ispitatitransdisciplinarnu, interdisciplinarnu i transparadigmatsku prirodu sistemskogmi{ljenja.

Kona~no, neophodno je opredeliti status primenjenog sistemskog mi{ljenja, ito na osnovu preciziranja vrednosti i zna~aja ideja o sistemima kao vodi~u zapraksu, a u odnosu na preporuke brojnih i razli~itih posebnih menad`ment teh-nika u savremenom management science-u poznatih kao privremene menad`-ment sklonosti. Odnosno, treba ispitati kako bitna odre|enja primenjenog si-stemskog mi{ljenja - temeljno istraìvanje, otvorenost za u~enje, holizam, rele-

Ekon

omsk

i ana

li br

160

, jan

uar 2

004.

- m

art 2

004.

148

Slavica Petrovi}

vantnost poznavanja teorijskih utemeljenja preporuka za intervenisanje u orga-nizacijama, jasno odre|ena svrha menad`ment znanja, determini{u status pri-menjenog sistemskog mi{ljenja, u odnosu na tzv. privremene menad`ment sklo-nosti.

2. SISTEMSKI POKRET

Iz preliminarnog razvrstavanja klju~nih teorijsko-metodolo{kih i aplikativ-nih razvoja u Sistemskom pokretu (Checkland, P.B., 1981; Checkland, P.B., 1983)neposredno su se izdvojila slede}a tri osnovna toka sistemskog mi{ljenja:

• razvijanje sistemskog mi{ljenja per se kroz istraìvanja svojstva samih sistema,• kori{}enje razvijenih ideja o sistemima u razli~itim disciplinama i• primena sistemskog mi{ljenja u re{avanju problema realnog sveta.Odnosno, savremena mapa relevantnih razvoja Sistemskog pokreta moè bi-

ti predstavljena na slede}i na~in (Jackson, M.C., 2000):

Sl. 1. Savremena mapa Sistemskog pokreta

Eventualna dalja dekompozicija ove mape pretpostavlja respektovanje: razli-~itih legitimnih shvatanja o disciplinama na koje sistemsko mi{ljenje ima najve}iuticaj, i razli~itih kriterijuma klasifikovanja sistemskih prilaza re{avanju proble-ma realnog sveta.

Izdvojeni osnovni razvoji savremenog sistemskog mi{ljenja poseduju sop-stvena relevantna odre|enja:

• Primena sistemskog mi{ljenja u razli~itim disciplinamaUticaj sistemskog mi{ljenja u brojnim i razli~itim naukama, odnosno, disci-

plinama i nau~nim oblastima, kao {to su filozofija, biologija, sociologija, me-

Econ

omic

Anna

ls no

160

, Jan

uary

200

4 - M

arch

200

4

149

Sistemski prilazi re{avanju prakti~nih upravlja~kih problema

nad`ment i organizaciona teorija, kontrolni inènjering, prirodne nauke, psiho-logija, geografija, je neosporan. Prakti~no svaka od glavnih disciplina u dru{tve-nim i prirodnim naukama bi mogla biti ispitana sa stanovi{ta primene sistem-skih ideja u njoj. Generalno, najve}i uticaj koncepata o sistemima na razli~ite na-uke je identifikovan u 1940-tim i 1950-tim. Kasnije je sistemsko mi{ljenje uneko-liko diskreditovano s obzirom na sopstveni zastareli oblik funkcionalizma. Dozna~ajne promene dolazi nakon saznanja da ideje o sistemima mogu doprinetirelevantnosti i rigoroznosti izvesne varijetetnosti teorijskih pozicija. S tim u vezi,kroz novo razvijeni oblik sistemskog promi{ljanja, kakvo je Kriti~ko sistemsko mi-{ljenje, sistemsko promi{ljanje moè iznova preuzeti vode}u ulogu u razvoju od-re|enih primenjenih disciplina.

U kategorijama tipova istraìvanja koje u razli~itim disciplinama podsti~e si-stemsko mi{ljenje od zna~aja su tzv. u~enost i testiranje hipoteza. U slu~aju u~eno-sti, kori{}enje nekog od sistemskih prilaza u odre|enoj disciplini se smatra do-brom praksom, s tim da se ideje o sistemima primenjuju na teorijski relevantneoblasti radi dobijanja stroìjih formulacija i aran`mana koncepata doti~ne disci-pline. A u slu~aju testiranja hipoteza, modeli sistema predmeta prou~avanja od-re|ene discipline obezbe|uju hipoteze o prirodi onog dela realnog sveta koji jerelevantan za datu disciplinu; hipoteze se, zatim, testiraju kroz observaciju i eks-periment, a rezultati, iskazani u obliku potvr|ivanja ili osporavanja hipoteza, do-daju se ukupnim teorijskim saznanjima date discipline o odnosnom segmenturealnosti. Prihvatanjem novijih oblika sistemskog promi{ljanja sa izrazitom me-todolo{kom i akcionom usmereno{}u, i same discipline koje koriste sistemskeideje su u istraìvanjima fokusirane na korisnike.

� Prou~avanje sistema kao takvihPoseban, relevantan tok Sistemskog pokreta je koncentrisan na prou~avanje

sistema kao takvih. Generalno, postoji nekoliko klju~nih op{te teorijskih sistem-skih prilaza – na primer, Op{ta teorija sistema, Kibernetika, Autopoiesis, Teorijahaosa i kompleksnosti. Koji od ovih sistemskih prilaza moè biti identifikovankao pristup sa najve}om generalno{}u, odnosno, kao prilaz koji nudi naj~istijiop{te teorijski sistemski oblik, otvoreno je za debatu. U datom kontekstu, Op{tateorija sistema, svakako, ima poseban status. Istovremeno, s obzirom da se bavi iredom i neredom, Teorija haosa i kompleksnosti moè biti shva}ena kao naj-mo}niji oponent vode}oj poziciji Op{te teorije sistema.

Predstavnici op{te teorijskih sistemskih prilaza, po pravilu, koriste onu vrstuistraìvanja koja moè biti podvedena pod tzv. u~enost. Rezultat su ili odgovara-ju}a konceptualna preure|enja same Op{te teorije sistema, ili uvla~enja op{te te-orijskih sistemskih prilaza u razli~ite discipline – na primer, uticaj L. vonBertalanffy-jeve Op{te teorije sistema na organizacionu teoriju, Autopoiesis na

Ekon

omsk

i ana

li br

160

, jan

uar 2

004.

- m

art 2

004.

150

Slavica Petrovi}

psihologiju, Teorije haosa i kompleksnosti na posebno kreativno promi{ljanje omenad`mentu (Stacey, R.D, 1996; Stacey, R., Griffin, D. and Shaw, P., 2002).Istovremeno, izme|u op{te teorijskih sistemskih prilaza, s jedne strane, s obzi-rom na njihovu visoku generalnost i manjak konkretnih sadràja, i testiranja hi-poteza ili istraìvanja orijentisanih na korisnike, s druge strane, ne postoji rele-vantna korespondentnost.

� Sistemsko mi{ljenje za re{avanje prakti~nih problemaTre}i bitni tok Sistemskog pokreta je sistemsko mi{ljenje za re{avanje prak-

ti~nih problema ili primenjeno sistemsko mi{ljenje. îni se da u ovoj oblasti si-stemsko mi{ljenje daje najve}e rezultate. Transformi{u}i se u odnosu na svoju iz-vornu formulaciju, savremeno primenjeno sistemsko mi{ljenje u istraìvanjimastavlja akcenat na sluènje potrebama klijenata. Odnosno, dominiraju}a tema uprimenjenom sistemskom mi{ljenju je sama praksa, tj. na~ini na koje stakehol-der-i (klijenti, mu{terije, posednici problema, re{avaoci problema, donosioci od-luka, oni na koje se deluje ali koji nisu involvirani u re{avanje problema, itd.)mogu postati relevantan deo procesa istraìvanja. Jedan od va`nih rezultata ovihnastojanja je teorijsko-metodolo{ki i aplikativni napredak napravljen u Interpre-tativnom akcionom istraìvanju.

U okviru {iroke raznolikosti sistemskog mi{ljenja, kao posebno va`ni sa sta-novi{ta primenjenog sistemskog mi{ljenja, izdvajaju se slede}i sistemski razvoji(Lane, D. and Jackson, M.C., 1995):

• hard sistemsko mi{ljenje,• organizaciona kibernetika,• soft sistemsko mi{ljenje,• emancipatorno sistemsko mi{ljenje i• kriti~ko sistemsko mi{ljenje.Ure|ivanje varijetetnosti metodolo{kih razvoja u primenjenom sistemskom

mi{ljenju pretpostavlja identifikovanje njihovih relevantnih dru{tveno teorijskihutemeljenosti. Za ovu svrhu, kao najva`nije, izdvajaju se:

• funkcionalisti~ka,• interpretativna,• emancipatorna i• postmodernisti~ka dru{tvena teorija.Pri tome, funkcionalisti~ka racionalnost obuhvata operaciona istraìvanja, si-

stemsku analizu, sistemski inènjering, sistemsku dinamiku, modele mehani~-kog ekvilibrijuma, promi{ljanje o socio-tehni~kim sistemima, teoriju kontin-gentnosti, teoriju ìvih sistema, kibernetiku, autopoiesis, teoriju haosa i kom-pleksnosti. Zatim, primenjeni sistemski prilazi zasnovani na odgovaraju}oj inter-pretativnoj logici su, na primer, interaktivni menad`ment, dizajn dru{tvenih si-

Econ

omic

Anna

ls no

160

, Jan

uary

200

4 - M

arch

200

4

151


stema, interaktivno planiranje, metodologija soft sistema. Kona~no, poseban sta-tus u Sistemskom pokretu imaju odre|eni emancipatorni i postmodernisti~ki vari-jeteti primenjenog sistemskog mi{ljenja, na primer, Kriti~ka heuristika sistema,odnosno, Sveukupna intervencija u sistemima. U osnovi svakog od izdvojenih si-stemskih teorijsko-metodolo{kih razvoja nalazi se odgovaraju}a dru{tvena teori-ja koja uslovljava razlikovanje, pre svega, na~ina kori{}enja ideja o sistemima, azatim, i rezultiraju}ih snaga i slabosti razli~itih prilaza.

3. RAZVOJ PRIMENJENOG SISTEMSKOG MI[LJENJA

U preliminarnim istraìvanjima teorijskih utemeljenja razli~itih sistemskihmetodologija, baznu ta~ku referencije predstavlja matrica ~etiri klju~ne sociolo-{ke paradigme, konstruisana na osnovu pretpostavki o prirodi dru{tvenih naukai prirodi dru{tva (Burrell, G. and Morgan, G., 1979).

Pre svega, pretpostavke o prirodi du{tvenih nauka mogu biti ili objektivne ilisubjektivne.

Ukoliko je teorija poduprta objektivnim pretpostavkama, ona se pridràva re-alisti~ke ontologije, s obzirom da se dru{tvena realnost shvata kao hard, objektiv-no postojanje eksterno u odnosu na pojedinca. Doti~nu teoriju karakteri{e pozi-tivisti~ka epistemologija, shodno nastojanjima da se utvrdi postojanje regularno-sti i kauzalnih odnosa u dru{tvenom svetu. Ljudsko pona{anje se shvata kao de-termnisti~ko, tj. kao pona{anje odre|eno spoljnim okolnostima. Nau~ni testovi ikvantitativne analize su preferirane tehnike prikupljanja znanja, odnosno, re~ jeo nomothetic metodologiji.

S druge strane, ukoliko je teorija poduprta subjektivnim pretpostavkama oprirodi dru{tvenih nauka, nju, pre svega, karakteri{e nominalisti~ka ontologija, sobzirom da se dru{tvena realnost shvata subjektivnije, tj. kao produkt individu-alnih i/ili podeljenih svesnosti. Epistemologija je anti-pozitivisti~ka, jer se do zna-nja dolazi kroz nastojanja da se shvate stanovi{ta ljudi uklju~enih u kreiranjedru{tvene realnosti. Od zna~aja je i tzv. voluntarizam, s obzirom da se smatra daljudi poseduju slobodnu volju. U pribavljanju znanja se insistira na dolaènju dopredmeta istraìvanja onoliko blizu koliko je to mogu}e, te je stoga re~ o ideo-graphic methodologiji.

Zatim, pretpostavke o prirodi dru{tva mogu biti shva}ene kao akcentovanje iliregulacije ili radikalnih promena.

Fokus na regulaciji zna~i nastojanja da se razume staus quo. Dru{tvo se shva-ta kao bazi~no konsenzusno, a predmet prou~avanja su mehanizmi pomo}u ko-jih se odràva dru{tveni poredak.

Ekon

omsk

i ana

li br

160

, jan

uar 2

004.

- m

art 2

004.

152

Slavica Petrovi}

S druge strane, akcenat na radikalnim promenama podrazumeva otkrivanjerazja{njenja radikalnih promena u dru{tvenim sistemima. Smatra se da se dru-{tvo vodi uz pomo} kontradikcija i strukturnih konflikata. Neke grupe u dru{tvuostvaruju koristi na ra~un drugih, a bilo koja kohezija se dostiè kroz dominacijujednih nad drugima. Za sociologiju radikalnih promena su relevantna doga|anjaizvan status quo-a.

Razmotrene distinkcije izme|u subjektivnih i objektivnih pretpostavki o pri-rodi dru{tvenih nauka, s jedne strane, i izme|u sociologije regulacije i sociologijeradikalnih promena, s druge strane, opredeljuju osnovne dve dimenzije identifi-kovanja klju~nih sociolo{kih paradigmi. Zapravo, kombinovanjem dimenzijeobjektivnost-subjektivnost i dimenzije regulacija-radikalne promene opredeljujese matrica definisanja slede}e ~etiri fundamentalne sociolo{ke paradigme oslo-njene na me|usobno isklju~iva shvatanja dru{tvenog sveta:

• funkcionalisti~ka,• interpretativna,• radikalno strukturalisti~ka i• radikalno humanisti~ka.Razlikuju}i se od ostalih, svaka pojedina od ovih paradigmi generi{e sopstve-

nu, druga~iju analizu dru{tvenog ìvota.Ukoliko se sistemi posmatraju u okviru funkcionalisti~ke paradigme (objek-

tivnost i sociologija regulacije), tada se smatra da ih, pre svega, karakteri{e hardpostojanje koje se moè lako identifikovati nezavisno od istraìva~a. Funkcioni-sanje takvih sistema je spoznato ukoliko se otkriju regularnosti u odnosima celi-ne sistema i njegovih podsistema. Ljudi u doti~nom sistemu ne stvaraju vi{e pro-blema nego {to to ~ine drugi njegovi delovi. Mogu}e je konstruisati model datogsistema. Svrha prou~avanja takvih sistema je bolje razumevanje status quo-a, ~i-me se olak{ava njihovo predvi|anje i kontrola.

Ukoliko se sistemi posmatraju u okviru interpretativne paradigme (subjektiv-nost i sociologija regulacije), tada se smatra da oni postoje samo kao kreativnekonstrukcije ljudi, odnosno, pojavljuju se kao znatno mek{i, ~ime je onemogu}e-na njihova laka identifikacija. Takvi sistemi se mogu spoznati kroz nastojanja dase subjektivno razumeju shvatanja i namere ljudi koji ih ~ine. Prisustvo ljudi saslobodnom voljom u takvim sistemima je od odlu~uju}e va`nosti za sama istraì-vanja. Po pravilu, nije mogu}e konstruisati model takvog sistema. Detaljne in-formacije o sistemu se mogu prikupiti uklju~ivanjem u njegove aktivnosti. Svrhaprou~avanja takvih sistema je, i dalje, bolje razumevanje status quo-a, ~ime binjihovo predvi|anje i kontrola trebali biti olak{ani.

Ukoliko se sistemi posmatraju unutar radikalno-sstrukturalisti~ke paradigme(objektivnost i sociologija radikalnih promena), tada se smatra da ih, pre svega,

Econ

omic

Anna

ls no

160

, Jan

uary

200

4 - M

arch

200

4

153


odlikuje hard postojanje, nezavisno od istraìva~a. Kauzalne regularnosti kojeupravljaju pona{anjem sistema mogu biti otkrivene. Namerama ljudi u sistemi-ma istraìva~i veruju i ne posve}uju posebnu pa`nju. Mogu}e je razviti modeleovih sistema. Svrha prou~avanja sistema je razumevanje radikalnih promena.Zapravo, u fokusu istraìvanja su kontradikcije u sistemu i konflikti izme|u nje-govih razli~itih grupa, s ciljem olak{avanja emancipacije, tj. osloba|anja ljudi odpostoje}ih dru{tvenih struktura.

I kona~no, sistemi se u okviru radikalno-hhumanisti~ke paradigme (subjektiv-nost i sociologija radikalnih promena), shvataju kao kreativne konstrukcije ljudi.Da bi se istraìli takvi sistemi, neophodno je razumeti namere ljudi koji ih ~ine.Sposobnost ljudi da transformi{u sistem koji su sami kreirali je o~igledna. Na~inda se ne{to sazna o ovim sistemima je uklju~ivanje istraìva~a u njihove aktivno-sti. Akcenat je na pribavljanju razumevanja postoje}ih dru{tvenih aran`manakoji se smatraju ograni~enjima ljudskog razvoja. Time se olak{ava emancipacijaljudi od postoje}ih dru{tvenih struktura.

Sistemski prilazi nisu dru{tvene teorije odre|ene vrste koja bi se mogla podve-sti pod neku od izdvojenih sociolo{kih paradigmi. Zapravo, oni retko obezbe|ujueksplicitne iskaze onoga na {ta realni svet li~i, ve} su, umesto toga, koncentrisanina metodologije, metode i modele koji se mogu upotrebiti u intervenisanju u real-nom svetu. Uprkos tome, dizajneri sistemskih prilaza se oslanjaju na pretpostavkeo prirodi sistemskog mi{ljenja, tj. pretpostavke o dru{tvenim naukama i pretpo-stavke o prirodi dru{tvenih sistema, tj. dru{tva. Opredeljena matrica sociolo{kihparadigmi omogu}ava da se sistemski prilazi poveù sa razli~itim sociolo{kim para-digmama i da se spozna {ta oni pretpostavljaju o dru{tvenim naukama i dru{tvu ukoncepcijskom okviru ideja koje oni koriste. Shodno navedenom, neophodno jeistraìti kako prihvatanje perspektive svake pojedine sociolo{ke paradigme delujena na~in shvatanja istraìvanih sistema, odnosno, problemskih situacija.

Vrednost opredeljenog koncepcijskog okvira je neosporna. Istovremeno, odzna~aja je da se on bavi samo radikalnim strukturalizmom, onemogu}avaju}iidentifikovanje prirode i procenjivanje va`nosti druga~ije strukturalisti~ke orjen-tacije u dru{tvenoj teoriji. Nedovoljno posve}ivanje pa`nje strukturalizmu udru{tvenim naukama moè za analizu sistemskog mi{ljenja imati va`nu posledi-cu iskazanu, na primer, tvrdnjom da se organizaciona kibernetika razlikuje odhard sistemskog mi{ljenja po tome {to poseduje strukturalisti~ka (pre nego pozi-tivisti~ka) utemeljenja. Po G.Burrell-u i G.Morgan-u, bilo koji objektivisti~kiprilaz dru{tvenim naukama je, sa stanovi{ta epistemologije, pozitivisti~ki, s obzi-rom na nastojanja da otkrije obrasce i regularnosti u dru{tvenom svetu. Me|u-tim, svi objektivisti ne moraju biti istovremeno pozitivisti, odnosno, me|uobjektivistima postoje zna~ajne razlike s obzirom na epistemologiju koju koriste

Ekon

omsk

i ana

li br

160

, jan

uar 2

004.

- m

art 2

004.

154

Slavica Petrovi}

(Keat, R. and Urry, J., 1975). Dakle, va`no je razlikovati pozitivisti~ku od struktu-ralisti~ke epistemologije. Strukturalisti, za razliku od pozitivista, prave jasnu razli-ku izme|u obja{njavanja i predvi|anja, s tim da obja{njavanja predstavljaju pri-marni cilj nauke. U obja{njavanju fenomena neophodno je otkriti nu`ne spregeizme|u fenomena, i to kroz pribavljanje relevantnih znanja o njihovim struktu-rama i mehanizmima funkcionisanja. Za strukturaliste, neka nau~na teorija jeopis struktura i mehanizama funkcionisanja koji kauzalno generi{u razmatranefenomene, tj. opis koji omogu}ava obja{njavanje tih fenomena. Kod G.Burrell-ai G.Morgan-a, ove razlike su pokrivene pozitivisti~kom epistemologijom.

Uz razmotreno nerazlikovanje pozitivisti~ke od strukturalisti~ke epistemolo-gije unutar funkcionalizma, razvijeni koncepcijski okvir nije osvetlio sve relevan-te aspekte zainteresovanosti za podru~je sistema, upotrebljeni jezik nije bio bli-zak predstavnicima systems science-a i management science-a, a akciona orijenti-sanost i problemska fokusiranost savremenog sistemskog mi{ljenja su dodatnokomplikovali prenos ideja (Jackson, M.C., 2000).

Zbog svega toga je razvijen tzv. Sistem Sistemskih Metodologija (SiSiM), kojikao posebno osmi{ljen koncepcijski okvir treba da sluì organizacionoj analizi ibude primereniji jeziku, problemima i razvoju systems science-a i managementscience-a (Jackson, M.C. and Keys, P., 1984; Rosenhead, J., 1995). Re~ je o alter-nativnom koncepcijskom okviru dizajniranom da me|usobno poveè razli~itesistemske metodologije na osnovu pretpostavki koje one prave o prirodi upra-vlja~kih problemskih situacija, tj. problemskih konteksta. Ispunjavaju}i ovu ulo-gu, SiSiM je bitno uticao na utvr|ivanje pluralizma kao relevantnog elementa ukriti~kom sistemskom mi{ljenju. Istovremeno, SiSiM je dozvolio argumentova-no i pregledno predstavljanje ukupnog razvoja management science-a i sistem-skog mi{ljenja tokom druge polovine XX-og veka (Sl. 2. Razvoj primenjenog si-stemskog mi{ljenja u SiSiM-koncepcijskom okviru).

U koncepcijsku osnovu SiSiM-a su ugra|ene dve klju~ne dimenzije proble-ma realnog sveta – dimenzija sistema i dimenzija odnosa u~esnika.

Prva bitna dimenzija problema realnog sveta - dimenzija sistema – ti~e se re-lativne sloènosti razmatrane problemske situacije, iskazane u kategorijama si-stema. Re~ je o kontinuumu sloènosti problema, tj. sistema, na ~ijim se krajevi-ma nalaze relativno jednostavni, odnosno, visoko kompleksni problemi, tj. siste-mi. Kriterijumi razvrstavanja sistema su broj podsistema, broj i nivo organizova-nosti interakcija podsistema, prethodna odre|enost/neodre|enost svojstavapodsistema, deterministi~ke/probabilisti~ke zakonitosti pona{anja sistema, nee-voluiranje/evoluiranje sistema tokom vremena, negenerisanje/generisanje sop-stvenih ciljeva od strane podsistema, znatna zatvorenost/otvorenost sistema uodnosu na okruènje.

Econ

omic

Anna

ls no

160

, Jan

uary

200

4 - M

arch

200

4

155


Sl. 2. Razvoj primenjenog sistemskog mi{ljenja u SiSiM-koncepcijskom okviru

Rastu}a sloènost problemskih situacija u kontinuumu od relativno jedno-stavnih do visoko kompleksnih je obuhva}ena i predstavljena vertikalnom osomdijagrama. Relativno jednostavne problemske situacije su reprezentovane relativ-no jednostavnim sistemima, koje karakteri{e mali broj elemenata, sa nekoliko, ilivi{e, regularnih interakcija. Re~ je o sistemima koji su vo|eni precizno odre|e-nim zakonima pona{anja, koji su - u L. von Bertalanffy-jevom smislu - zatvoreniu odnosu na okruènje, i koji ne poseduju osmi{ljene delove. Na drugom krajukontinuuma su visoko kompleksne problemske situacije reprezentovane sloènimsistemima sa velikim brojem intenzivnim me|uvezama spregnutih elemenata. Tisistemi su karakterisani probabilisti~kim pona{anjem, otvoreni su u odnosu naturbulentna okruènja, i poseduju osmi{ljene delove.

Druga bitna dimenzija problema realnog sveta je dimenzija u~esnika. Ti~e seodnosa uspostavljenih me|u pojedincima, tj. grupama koje se bave odre|enomproblemskom situacijom, tj. tangirane su njome. Zapravo, u razumevanje kom-pleksnosti i vi{ezna~nosti istraìvanog problema realnog sveta ugra|ena je i pro-cena unitarne/pluralisti~ke/prisilne prirode doti~ne problemske situacije. Gene-ralno, odnosi izme|u u~esnika su razvrstani na unitarne, pluralisti~ke i prisilne.Pri tome, kriterijumi kategorizacije odnosa u~esnika u problemskoj situaciji su:

Ekon

omsk

i ana

li br

160

, jan

uar 2

004.

- m

art 2

004.

156

Slavica Petrovi}

postojanje/nepostojanje zajedni~kih interesa, nivo kompatibilnosti/konfliktnostivrednosti i mi{ljenja, nivo saglasnosti/nepostojanje saglasnosti o ciljevima i sred-stima, u~e{}e/ili ne u procesima re{avanja problema i odlu~ivanju, delovanje uskladu s usagla{enim ciljevima.

Ova relevantna dimenzija problema realnog sveta je obuhva}ena je horizon-talnom osom dijagrama koja reprezentuje kontinuum rastu}ih razlika vrednostii/ili interesa onih koji se bave problemskim situacijama, odnosno, onih na koje tesituacije deluju. Doti~ni kontinuum je iskazan u kategorijama unitarnosti, plura-lizma i konfliktnosti. Stakeholder-i su u unitarnom odnosu jedan sa drugim uko-liko dele zajedni~ke interese, njihove vrednosti i mi{ljenja su visoko kompatibil-ni, postoji izvorna saglasnost o posrednim ciljevima, obezbe|eno je u~estvovanjeu re{avanju problema i dono{enju odluka i delovanje u skladu s usagla{enim ci-ljevima. S druge strane, odnos u~esnika u nekoj problemskoj situaciji je plurali-si~ki ukoliko postoji bazna kompatibilnost interesa, vrednosti i mi{ljenja u~esni-ka se donekle razlikuju, u~esnici se nu`no ne slaù o ciljevima i sredstvima, ali jekompromis mogu}, svi participiraju na odgovaraju}e na~ine u procesima re{ava-nja problema i odlu~ivanja i deluju u skladu s usagla{enim ciljevima. I kona~no,stakeholder-i mogu biti u prisilnom odnosu ukoliko su njihovi interesi nepomir-ljivo razli~iti, njihove vrednosti i mi{ljenja su u konfliktu, a mo} izbija u prvi plantako da neka grupa ili grupe ostvaruju sopstvene ciljeve na ra~un onih nad koji-ma se primenjuje prisila.

Izvr{eno razdvajanje dveju osa kompleksnosti – jedna povezana sa rastu}omsloèno{}u sistema, a druga sa ljudima, tj. njihovim vrednostima i interesima je,naravno, artificijelno, ali se kao relevantan i dokazano koristan instrument ~estokoristi u savremenom management science-u. Organizacije su, na primer, ~estotretirane kao otvoreni socio-tehni~ki sistemi. To zna~i da one poseduju bitnu teh-ni~ku dimenziju i da nastoje da efektivno i efikasno slede neposredne ciljeve u, popravilu, izmenljivom okruènju. Tako|e, organizacije karakteri{e izvestan huma-ni i dru{tveni aspekt, pa njihova sposobnost da opstanu zavisi od postojanja op{teprihva}enih vrednosti me|u zaposlenima u tim organizacijama. U organizacija-ma, njihovim delovima, odnosno, nivoima, mogu preovladati ili dru{tvene ili teh-ni~ke karakteristike, s tim da njihov ukupni razvoj zavisi od toga da li je adekvatnapa`nja posve}ena i dru{tvenim i tehni~kim svojstvima tih organizacija.

Za doti~na razmatranja su od posebnog zna~aja shvatanja po kojima socio-kulturni oblik ìvota ljudi podupiru, pre svega, rad i interakcije (Habermas, J.,1972).

Rad omogu}ava ljudima da realizuju postavljene ciljeve i ostvare, pre svega,materijalno blagostanje kroz tzv. dru{tveno koristan posao. Uspeh rada zavisi oddostizanja tehni~kog majstorstva nad prirodnim i dru{tvenim procesima. Dakle,

Econ

omic

Anna

ls no

160

, Jan

uary

200

4 - M

arch

200

4

157


iz relevantnosti rada proizilazi tehni~ki interes ljudi za predvi|anje i kontrolu pri-rodnih i dru{tvenih doga|anja, odnosno, interes za dostizanje nadmo}nosti nadprirodnim i dru{tvenim okruènjima.

S druge strane, iz va`nosti interakcija rezultira prakti~ni interes ljudi za obez-be|ivanje i {irenje mogu}nosti za me|usobno razumevanje onih koji su na razli~i-te na~ine involvirani u dru{tvene sisteme i reprodukciju dru{tvenog ìvota. Ne-slaganje i konflikt me|u pojedincima i grupama mogu biti upravo onoliko pret-nja reprodukciji odre|enog socio-kulturnog oblika ìvota koliko i neuspeh da sepredvide i kontroli{u prirodni i dru{tveni procesi.

I kona~no, za razumevanje pro{lih i postoje}ih, i dizajniranje budu}ih dru{tve-nih aran`mana, uz rad i interakcije, koji imaju pre-eminentni antropolo{ki status,od posebne va`nosti je analiza mo}i i na~ina na koji se ona sprovodi. Sprovo|enjemo}i u odre|enom dru{tvenom procesu moè spre~iti otvorenu i slobodnu disku-siju neophodnu za uspeh opredeljenog me|usobnog delovanja. Stoga, ljudi imajuposeban, emancipatorni interes za osloba|anje sebe samih od ograni~enja nametnu-tih odnosima mo}i, i za u~enje, a kroz proces izvorne participatorne demokratije.

Dakle, problemi se pojavljuju:• ukoliko sistemi - od kojih njihovi u~esnici zavise - postanu previ{e kom-

pleksni za predvi|anje i kontrolu, i/ili• ukoliko vrednosti i interesi stakeholder-a postanu toliko razli~iti da je ne-

mogu}e dosti}i potrebnu autenti~nu saglasnost o posrednim ciljevima.Rezultat jednovremenog posmatranja opredeljenih dveju osa kompleksnosti

je odgovaraju}i dijagram. U njemu, kre}u}i se du` kontinuuma kompleksnostisistema ili kontinuuma rastu}e divergentnosti vrednosti i/ili interesa participa-nata, problemske situacije postaju sve teè za strukturiranje, tj. upravljanje. S ob-zirom na svoja {iroka teorijska i metodolo{ka utemeljenja, i rezultiraju}i inform-aciono-analiti~ki potencijal, doti~ni dijagram moè biti korisno upotrebljen zarazumevanje ukupnog razvoja sistemskih prilaza intervenisanju u realnom svetu,tj. evolucije primenjenog sistemskog mi{ljenja.

Zapravo, relevantni izvori management science-a se, pre svega, mogu na}i uF.W. Taylor-ovom nau~nom upravljanju, formulisanom pre I-og svetskog rata.Tokom II-og svetskog rata su posebno razvijana Operaciona istraìvanja (Opera-tional Research - OR), koja su uspe{no i na razli~ite na~ine pomogla savezni~keratne napore. Ubrzo nakon II-og svetskog rata opredeljene su Sistemska analiza iSistemski inènjering, koji su, uporedo sa operacionim istraìvanjima, kori{}enikao metodolo{ka podr{ka reindustralizaciji u Evropi i SAD-u (Rosenhead, J. andThunhurst, C., 1982; Rosenhead, J., 1996).

Ovi rani teorijsko-metodolo{ki prilazi su, pre svega, pretpostavljali jasnu od-re|enost posrednih ciljeva – pobediti u ratu koji se vodi, odnosno, u~initi orga-

Ekon

omsk

i ana

li br

160

, jan

uar 2

004.

- m

art 2

004.

158

Slavica Petrovi}

nizacije onoliko brzo efikasnijim u njihovom funkcionisanju koliko je to mogu-}e. Istovremeno, pretpostavljano je postojanje prihva}enog neposrednog cilja,koji moè biti lako identifikovan. Dakle, predmet razmatranja su bile unitarneproblemske situacije. Kasnije, tokom 1960-tih i 1970-tih, operaciona istraìva-nja, sistemska analiza i sistemski inènjering se posebno usvar{avaju na univerzi-tetima. Izvorna sklonost ka kvantifikacijama i matemati~kom modeliranju prou-~avanih sistema bila je mogu}a, naravno, jedino ukoliko je istraìvani sistem biorelativno jednostavan. Shodno navedenom moè se konstatovati da su pretpo-stavke ugra|ene u operaciona istraìvanja, i ne{to manje u sistemsku analizu i si-stemski inènjering, unitarno-jjednostavne. Odnosno, re~ je o metodolo{kim pri-lazima koji pretpostavljaju da u~esnici u problemskim situacijama prihvataju istevrednosti, a da doti~ni sistemi, s obzirom na relativnu jednostavnost, mogu bitiuspe{no modelirani.

Uprkos ovim, o~ito, ograni~avaju}im pretpostavkama, izdvojeni teorijsko-metodolo{ki razvoji su bili izuzetno uspe{ni u bavljenju tehni~kim dimenzijamaupravlja~kih problema. Na primer, operaciona istraìvanja su napravila zna~ajaniskorak u re{avanju brojnih i razli~itih problema redova ~ekanja, pravljenja ras-poreda, zaliha, odre|ivanja mar{ruta. S obzirom da su bili zasnovani na unitar-no-jednostavnim pretpostavkama, identifikovani rani teorijsko-metodolo{kirazvoji primenjenog sistemskog mi{ljenja trebaju biti locirani u gornji levi ugaoopredeljenog dijagrama.

Poku{aj da se pro{iri rang mogu}ih primena ovih metodolo{kih prilaza bio jepra}en ozbiljnim te{ko}ama, upravo zbog ugra|enih pretpostavki.

Naime, ovi metodolo{ki razvoji pretpostavljaju, pre svega, da intervencija urealnom svetu moè zapo~eti odre|ivanjem neposrednog cilja. U stvarnosti, me-|utim, naj~e{}e postoje alternativni neposredni ciljevi. Odnosno, u realnom sve-tu, po pravilu, postoje razli~ite vrednosne pozicije i interesi, pa su problemske si-tuacije ili pluralisti~ke ili konfliktne. U tim okolnostima, metodologije oslonjenena unitarne pretpostavke, s obzirom da zahtevaju prethodnu odre|enost nepo-srednog cilja, ne mogu biti upotrebljene. Re~ je o metodolo{kim prilazima kojine nude bilo kakav na~in dolaènja do konsenzusa ili prilago|avanja oko nekogposebnog neposrednog cilja.

Tako|e, ukoliko je istraìvani sistem toliko sloèn da ne moè biti uspe{nomatemati~ki modeliran, onda do tada kori{}eni metodolo{ki prilazi nisu od veli-ke koristi, s obzirom da pretpostavljaju dovoljnu jednostavnost problemskih si-tuacija da bi one bile valjano modelirane. Ukoliko je ova pretpostavka nevaè}a,bilo koji razvijeni model moè ponuditi samo posebno, ~esto iskrivljeno, shvata-nje i iskaz istraìvanog i modeliranog segmenta realnosti i to iz neke zasebne,unapred odabrane perspektive.

Econ

omic

Anna

ls no

160

, Jan

uary

200

4 - M

arch

200

4

159


Efekti navedenih ograni~enja su teorijski dijagnostikovani (Ackoff, R.L.,1979) i celovito dokumentovani u razli~itim projektima (Hoos, I., 1972). U1980-tim je generalno razja{njena ograni~ena korisnost operacionih istraìvanja,sistemske analize i sistemskog inènjeringa za visoko kompleksne problemske si-tuacije i u pluralisti~kim i/ili konfliktnim upravlja~kim problemskim konteksti-ma. Rezultat je bilo ozbiljno opadanje zna~aja i gubljenje uloge koju su OR-de-partmani do tada imali posebno u razvijenim organizacijama.

Evidentna nastojanja da se otklone relevantna teorijska, metodolo{ka i apli-kativna ograni~enja nametnuta unitarno-jednostavnim pretpostavkama karakte-risala su poslednjih 30-tak godina XX-og veka. U tom procesu su opredeljenenove sistemske metodologije sa razli~itim teorijskim utemeljenjima i {irokimoblastima primene, ~ime je omogu}eno kreativno upravljanje problemskim situ-acijama koje su znatno sloènije i primerenije definisane kao pluralisti~ke ilikonfliktne.

U datom kontekstu treba, pre svega, razmotriti vertikalnu osu dijagrama. Uhard sistemskim prilazima, ~iji su klju~ni reprezentant operaciona istraìvanja,o~igledni su poku{aji da se u matemati~ki model istraìvanog segmenta realnogsveta uklju~i {to ve}i broj interaktivnih varijabli koje se smatraju odlu~uju}e va-`nim za funkcionisanje sistema, a koje su identifikovane na povr{ini razmatranogproblemskog konteksta. Svrha je bila optimizirati doprinos tih varijabli, tj. veli~i-na, dostizanju fiksiranog cilja. Do zna~ajnog teorijsko-metodolo{kog iskorakadolazi napu{tanjem takve procedure u korist prilaza koji su osposobljeni za du-binska istraìvanja problemskih situcija s ciljem otkrivanja onih klju~nih svojsta-va sistema koja determini{u njihovu sposobnost opstanka i razvoja. Odre|ivanjemtih klju~nih varijabli sistema omogu}eno je u~enje o na~inima uvo|enja relevant-nih varijabli u dizajn sistema tako da sistem moè opstati uz pomo} kontinuira-nog regulisanja i samo-organizovanja, a shodno promenama relevantnog okru-ènja. Predstavnici sistemskog mi{ljenja koji su se posebno bavili problemimarastu}e kompleksnosti istraìvanih fenomena realnog sveta odustali su od poku-{aja da matemati~ki modeliraju povr{inska, tj. spolja{nja svojstva sistema, omo-gu}avaju}i sistemskom mi{ljenju da bude primenjeno na kompleksnije problem-ske situacije. Zapravo, insistira se na istraìvanju unutra{njosti sistema kako bi seotkrila ona va`na svojstva dizajna sistema koja moraju karakterisati sisteme da bioni tokom vremena, s obzirom na osposobljenost da se adaptiraju u turbulent-nim okruènjima, bili efektivni i efikasni, tj. sposobni da opstanu i da se razvija-ju.

Do promene je do{lo i u terminima dru{tvene teorije. Odnosno, teorij-sko–metodolo{ki razvoj se kre}e od pozitivisti~kog ka strukturalisti~kom prilazu,s obzirom na to da se istraùju determini{u}a svojstava sposobnosti visoko kom-

Ekon

omsk

i ana

li br

160

, jan

uar 2

004.

- m

art 2

004.

160

Slavica Petrovi}

pleksnih sistema da opstanu. Dakle, re~ je o sistemskim prilazima koji se prevas-hodno bave relevantnim pitanjima dizajna sloènih adaptivnih sistema. U okviruSistemske dinamike, Socio–tehni~kog promi{ljanja, Teorije ìvih sistema, i posebnoOrganizacione kibernetike nastoje se razviti eksplicitniji modeli koji bi trebali po-mo}i u dizajniranju kompleksnih adaptivnih sistema. Za dati kontekst su od od-govaraju}eg zna~aja i istraìvanja tzv. sloènih responzivnih procesa, kojima se in-tenzivno bavi Teorija haosa i kompleksnosti. Svi ovi prilazi nastoje da utvrde i po-kaù {ta mora biti uklju~eno u dizajne istraìvanih kompleksnih sistema da bi seu~inili sposobnim da opstanu, tj. da bi bili efektivni i efikasni tokom vremena. Ukoncepcijskom okviru dijagrama Sl. 2, ovi sistemski teorijsko-metodolo{ki raz-voji su sme{teni u donji levi ugao.

Do velikog napretka je do{lo i du` horizontalne ose dijagrama, i to konkretno:• u razvoju i unapre|ivanju metodologija koje pretpostavljaju da su pro-

blemske situacije - sa stanovi{ta odnosa u~esnika u njima - pluralisti~ke i• u obezbe|ivanju preporuka za istraìvanje takvih situacija i intervenisanje

u njima.Relevantni reprezentanti tih tzv. soft sistemskih prilaza su: Interaktivni me-

nad`ment, Interaktivno planiranje, Dizajniranje dru{tvenih sistema, Identifikova-nje i testiranje strategijskih pretpostavki, Metodologija soft sistema. U tzv. soft ope-raciona istraìvanja, prevashodno oslonjena na pretpostavke o bitnosti plurali-zma, svakako spadaju i Pristup strategijskog izbora, Razvoj i analiza strategijskihopcija i Analiza robusnosti.

Du` ove dimenzije je napravljen odlu~uju}i iskorak odustajanjem od nastoja-nja da se konstrui{e jedan, jednostavan i objektivan model istraìvane problemskesituacije u kojoj postoje vi{estruke vrednosti i interesi participanata. Bilo je, zapra-vo, jasno da to ne samo da nije mogu}e, ve} nije ni poèljno. U samom metodolo-{kom procesu trebalo je, s jedne strane, subjektivnosti dodeliti centralnu poziciju i,s druge strane, raditi sa nekom varijetetno{}u modela razmatranog segmenta real-nog sveta. U Metodologiji soft sistema, kao jednom od klju~nih predstavnika softsistemskih teorijsko-metodolo{kih razvoja, modeli sistema koji iskazuju razli~itastanovi{ta i ~ine eksplicitnim njihove implikacije su konstruisani tako da alterna-tivne perspektive mogu biti upore|ene i suprotstavljene (Petrovi}, S.P., 1995). Svr-ha je da se generi{e odgovaraju}i sistemski proces u~enja u kome svaki relevantnistakeholder istraìvane problemske situacije potpunije procenjuje:

• shvatanja problema/sveta ostalih u~esnika i• mogu}nosti za promene,a konsenzus ili barem prilago|avanje (makar i privremeno) postaju mogu}i

izme|u onih koji u proces ulaze sa razli~itim vrednostima kojih se i dalje mogudràti.

Econ

omic

Anna

ls no

160

, Jan

uary

200

4 - M

arch

200

4

161


Kako su za horizontalnu osu od klju~ne va`nosti vrednosti, verovanja i pogle-di na svet, primarna briga istraìva~a je menjanje organizacione kulture i priba-vljanje obavezanosti u~esnika u razmatranoj situaciji na neki poseban kurs delo-vanja. Sociolo{ki posmatrano, kod soft sistemskih teorijsko-metodolo{kih razvo-ja, u odnosu na klasi~na operaciona istraìvanja, do{lo je do promene od pozitivi-sti~kog na interpretativni prilaz. Predstavnici soft sistemskog mi{ljenja, odnosno,soft operacionih istraìvanja, nasuprot tradicionalnim operacionim istraìva~imai onima koji se bave dizajnom kompleksnih adaptivnih sistema, upravo zbog pri-znavanja postojanja vi{estrukih, podjednako legitimnih percepcija i interpretacijarealnih upravlja~kih problemskih situacija ne poku{avaju da dizajniraju modeleza kori{}enje. Umesto toga, s ciljem generisanja prilago|avanja, tj. konsenzusa,upotrebljava se neka od soft sistemskih metodologija. Primene, na primer, Inter-aktivnog planiranja, Identifikovanja i testiranja strategijskih pretpostavki, Metodolo-gije soft sistema, su brojne i razli~ite (Flood, R.L., 1995; Flood, R.L. and Romm,N.R.A, 1996). Rezultat je bolje poznavanje procesa koji treba sprovesti da bi seprouzrokovalo potrebno prilago|avanje razli~itih vrednosnih pozicija i da bi segenerisala obavezanost na implementiranje usagla{enih promena.

Daljim kretanjem du` horizontalne ose dijagrama - prema konfliktnim, od-nosno, prisilnim problemskim situacijama - te{ko}e postaju jo{ ve}e. U ovimproblemskim oblastima, primenjeno sistemsko mi{ljenje u metodolo{kom smi-slu (jo{ uvek) nije dalo zadovoljavaju}e rezultate. Za doti~ni kontekst ~ini se inte-resantnom slede}a storija (Beer, S., 1989): Pri~a se da je Ferdinand I, koji je vla-dao u Be~u u 1840-tim, kao imperator izdao samo jednu smislenu naredbu: Jasam imperator i èlim nudle! Ako je pitanje {ta bi operaciona istraìvanja, tj. ma-nagement science mogli u~initi u toj situaciji, onda bi verovatno, u metodolo-{kom smislu, u traènju re{enja trebalo pro}i kroz linearno programiranje ilicost-benefit analizu. îni se, me|utim, da su u doti~nim okolnostima, operacio-na istraìvanja mogla pruìti samo jedan koristan zaklju~ak: Smesta dajte Impe-ratoru traène nudle! Dakle, o~igledno, kori{}enje management science-a u sli~-nim situacijama u organizacijama podrazumeva ili sluènje onima koji posedujumo} ili napu{tanje tih organizacija.

U novije vreme, pa`nja je usmerena na razvoj emancipatornih sistemskih pri-laza koji su okrenuti upravlja~kim problemima sa prisilnim kontekstima. Kao re-levantni, izvorni emancipatorni sistemski prilaz, Kriti~ka heuristika sistema (Ul-rich, W., 1991; Ulrich, W., 1994) se utemeljeno bavi slede}im klju~nim pitanji-ma:

• ko ima koristi od predloènih promena ili novih dizajna sistema u kon-fliktnim situacijama, odnosno,

• gde postoji prisila i kako se manifestuje.

Ekon

omsk

i ana

li br

160

, jan

uar 2

004.

- m

art 2

004.

162

Slavica Petrovi}

Tako|e, Kriti~ka heuristika sistema moè u primeni predstavljati va`no sred-stvo podr{ke onima na koje se deluje menad`ment odlukama ali koji nisu uklju-~eni u procese re{avanja problema i odlu~ivanja (Petrovi}, S.P., 1997). General-no, me|utim, ~ini se da su te{ko}e razvoja sistemskih metodologija koje su oslo-njene na kompleksno-prisilne pretpostavke nepremostive. Sve dok se postmo-dernisti~ki sistemski prilazi ne tretiraju kao posebna vrsta radikalnog izazova uodnosu na kompleksnost i prisilu, u metodolo{kom smislu moè biti otkrivenomalo toga. Znak pitanja u donjem desnom uglu Sl. 2 pokazuje da u podru~ju viso-ko sloènih/prisilnih problema realnog sveta, u teorijsko-metodolo{kom i apli-kativnom smislu, ostaje mnogo toga da se uradi.

Oslanjaju}i se na dve klju~ne dimenzije rastu}e kompleksnosti sistema i ra-stu}e divergencije vrednosti i/ili interesa stakehoder-a, prezentiranim razmatra-njima su skicirani osnovni tokovi razvoja primenjenog sistemskog mi{ljenja. Sastanovi{ta relevantnih dru{tvenih teorija, izdvojeni sistemski teorijsko-metodo-lo{ki i aplikativni prilazi su podràni identifikovanim tehni~kim, odnosno, prak-ti~nim i emancipatornim interesom, obezbe|uju}i pruànje utemeljenih odgovo-ra na klju~na pitanja kako, odnosno, {ta i za{to, respektivno (Flood, R.L. andRomm, N.R.A., 1996). Rastu}a zainteresovanost savremenog sistemskog promi-{ljanja za dimenziju vrednosti/interesi u~esnika u problemskim situacijama pod-razumeva odgovaraju}i konceptualni razvoj.

Zapravo, za potrebe generisanja pronicljivih perspektiva razmatranja pro-blemskih situacija, oslanjaju}i se na sistemske ideje, razvijen je niz alternativnihsistemskih metafora. Generalno, sistemsko-metafori~ke prezentacije relevantnihperspektiva problemskih situacija podsti~u razli~ite na~ine promi{ljanja, omo-gu}avaju}i fokusiranje, razja{njavanje i delovanje na pojedine, va`ne aspektekompleksnih fenomena realnog sveta. Obezbe|uju}i zna~ajna, raznolika sazna-nja o mehanizmima i uslovima koji produkuju razmatrani fenomen, metafore,tj. pore|enja i analogije, olak{avaju proces kreativnog bavljenja problemskim si-tuacijama. Poduprte idejom sli~nosti, sistemske metafore pomaù otkrivanjuklju~nih aspekata istraìvanih problemskih situacija, i njihovom iskazivanju ubliskim i prihva}enim kategorijama. Kao odgovaraju}i filteri promatranja upra-vlja~kih problemskih situacija sa razli~itih stanovi{ta, sistemske metafore mogubiti sme{tene na bilo kom nivou razmatranja i re{avanja problema. Kroz sistem-ske metafore, kao posebne instrumente konceptualizovanja razli~itih kontekstaproblemskih situacija, obuhva}eni su bitni i potrebni uvidi u teorije menad`-menta i organizacije. Osvetljavaju}i upravlja~ke problemske situacije sa nekoli-ko klju~nih aspekata, kao osnovne sistemske metafore mogu biti izdvojene: ma-{inska, organska, neurokibernetska, metafora kulture i politi~ka metafora (Petro-vi}, S.P., 2001).

Econ

omic

Anna

ls no

160

, Jan

uary

200

4 - M

arch

200

4

163


Dakle, koriste}i ideju o metaforama, napredak, pre svega, du` kontinuumajednostavni-kompleksni problemi, tj. sistemi, moè biti shva}en, na primer, kaoprelaz sa bavljenja mehanizmom na ve}u zainteresovanost za organicizam. Odno-sno, kre}u}i se du` dimenzije jednostavani-kompleksni problemi evidentan jenapredak zasnovan na postupnom istraìvanju:

• ma{inske metafore (operaciona istraìvanja, sistemska analiza, sistemskiinènjering),

• organske i neurokibernetske metafore (teorija socio-tehni~kih sistema, teo-rija ìvih sistema, organizaciona kibernetika) i

• metafora tokova i transformacija (teorija kompleksnosti).S druge strane, evidentna je relevantnost kontekstualizma za soft, tj. interpre-

tativne sistemske prilaze, s obzirom na priznavanje legitimiteta razli~itim shvata-njima sveta. Odnosno, napredak du` dimenzije vrednosti/interesi u~esnika uproblemskim situacijama korespondira s postupnim rastu}im zna~ajem:

• metafore kulture i• politi~ke metafore.Iz prezentiranog razvoja primenjenog sistemskog mi{ljenja eksplicitno pro-

izilazi da je teorijsko-metodolo{ki iskorak u odnosu na operaciona istraìvanja isa stanovi{ta dimenzije jednostavni-kompleksni problemi i sa aspekta dimenzijevrednosti/interesi u~esnika u problemskim situacijama podrazumevao odgova-raju}e paradigmatske promene (Kuhn, T., 1970). Zapravo, pre svega, u slu~ajukontinuuma jednostavni-kompleksni problemi do{lo je do nu`ne epistemolo{kepromene od pozitivizma na strukturalizam. S druge strane, u slu~aju kontinuu-ma vrednosti/interesi u~esnika neophodan je bio prekid sa ontologijom i episte-mologijom funkcionalizma. Odnosno, soft sistemsko mi{ljenje se oslonilo na od-govaraju}u interpretativnu sociolo{ku paradigmu. Tako|e, razumevanje prirodekonfliktnih i prisilnih problemskih konteksta podrazumevalo je odgovaraju}e re-spektovanje radikalno humanisti~ke i radikalno strukturalisti~ke paradigme. Even-tualno pozicioniranje postmodernisti~kog sistemskog mi{ljenja na razvijeni dija-gram (Petrovi}, S.P., 1999), ili bilo kog sistemskog prilaza koji je oslonjen na od-nosni tip dru{tveno teorijskih utemeljenja, podrazumeva obuhvatanje odgovara-ju}e sociolo{ke paradigme.

Saznanja koja proizilaze iz razmatranja razli~itih sistemskih prilaza, s obzi-rom na njihova teorijska utemeljenja, obezbe|uju osnovu za argumentovanukritiku svakog pojedinog sistemskog pristupa. Iz ~injenice da su razli~ite paradig-me obuhva}ene razli~itim sistemskim teorijsko-metodolo{kim razvojima, obez-be|uju}i razli~ite teorijske pretpostavke razli~itim tipovima sistemskih prilaza,proizilazi relevantan problem tzv. paradigmatske nesamerljivosti (Kuhn, T, 1970;Dando, M.R. and Bennett, P.G., 1981; Flood, R.L. and Romm, N.R.A., 1996).

Ekon

omsk

i ana

li br

160

, jan

uar 2

004.

- m

art 2

004.

164

Slavica Petrovi}

Kriti~ko sistemsko mi{ljenje, reprezentovano Sveukupnom intervencijom u si-stemima (Petrovi}, S.P., 1998), preporu~uje kori{}enje razli~itih sistemskih me-todologija (jedna kao dominantna, druge kao metodologije podr{ke) u procesubavljenja bilo kojom problemskom situacijom na na~in koji bi trebalo da omo-gu}i argumentovano preuzimanje snaga jednih i delovanje nasuprot slabostidrugih metodologija. Zapravo, s obzirom na svoje teorijske osnove i metodolo{kirazvoj, kriti~ko sistemsko mi{ljenje se, kao reprezentant komplementarizma u sa-vremenom systems science-u i management science-u, bavi relevantnim pitanjemuslova, mogu}nosti, na~ina paralelnog kori{}enja razli~itih sistemskih prilaza za-snovanih na suprotstavljenim epistemolo{kim i ontolo{kim pretpostavkama(Jackson, M.C., 2000).

4. SISTEMSKO MI[LJENJE KAO TRANSDISCIPLINA

Oslanjaju}i se na:• utvr|enu poziciju primenjenog sistemskog mi{ljenja u Sistemskom pokre-

tu kao celini i• identifikovani razvoj primenjenog sistemskog mi{ljenja, iskazan nizom si-

stemskih metodologija primerenih {irokom rangu upravlja~kih problem-skih konteksta,

neophodno je, sa stanovi{ta daljih razmatranja, dodatno precizirati na~in ko-ri{}enja slede}ih kategorija (Jackson, M.C., 2000):

Sistemsko mi{ljenje je generalni pojam koji ozna~ava one teorije, metodologi-je, modele, i tehnike koji su zasnovani na sistemskim idejama i konceptima, i ko-ji koriste pristalice nekog od sistemskih prilaza.

Sistemski prilazi su posebni iskazi teorija, metodologija, metoda i modela si-stema.

Pod Sistemskim pokretom se podrazumevaju razli~ita profesionalna dru{tva iakademske grupe koje podràvaju sistemsko mi{ljenje, zatim, knjige, periodi~nepublikacije, itd., koje promovi{u sistemsko mi{ljenje, i svi oni koji u istraìvanjui/ili praksi koriste neki sistemski prilaz.

Primenjeno sistemsko mi{ljenje je onaj deo Sistemskog pokreta ~ija je primar-na briga kori{}enje sistemskog mi{ljenja da bi se unapredilo re{avanje problema.Kako je ve} konstatovano, primenjeno sistemsko mi{ljenje se razlikuje od prou-~avanja sistema kao takvih i od sistemskog mi{ljenja upotrebljenog u razli~itimnau~nim disciplinama. Primenjeno sistemsko mi{ljenje je zainteresovano za is-traìvanje sistema, razvoj i usavr{avanje teorija, metodologija i modela sistema, ito na na~in u ~ijem su fokusu korisnici. Odnosno, re~ je o onoj vrsti istraìvanjasistema koja je dizajnirana s ciljem da promovi{e sistemsku praksu u slu`bi kori-

Econ

omic

Anna

ls no

160

, Jan

uary

200

4 - M

arch

200

4

165


snika. Shodno navedenom, logi~no je {iroko bavljenje predstavnika primenjenogsistemskog mi{ljenja sistemskim metodologijama.

Sistemske metodologije odraàvaju posebne teorijske pozicije. Istovremeno,one obezbe|uju principe kori{}enja razli~itih sistemskih modela, metoda, in-strumenata i tehnika u praksi. Za predstavnike primenjenog sistemskog mi{lje-nja, sistemske metodologije predstavljaju odre|enu vrstu prenosive sposobnostire{avanja problema.

Shodno navedenom, od odgovaraju}eg zna~aja je razmatranje slede}eg pi-tanja: Da li sistemsko mi{ljenje, samo po sebi, moè biti smatrano zasebnom di-sciplinom? îni se da je odgovor odri~an, s obzirom na ~injenicu da sistemskomi{ljenje ne poku{ava da ograni~i posebnu oblast realnosti koju bi istraìvalokao sopstvenu, bar ne na na~in kako to ~ine, na primer, hemija, geografija ilisociologija. Odnosno, sistemsko mi{ljenje se ne moè smatrati zasebnom disci-plinom, jer ne poseduje sopstveni posebni predmet prou~avanja. Predstavnicisistemskog mi{ljenja se mogu na}i u brojnim i razli~itim nau~nim disciplina-ma. Me|utim, bez obzira na o~ekivanja utemeljiva~a Op{te teorije sistema, si-stemsko mi{ljenje se nije uspostavilo kao meta-disciplina. A da li se i gde si-stemsko mi{ljenje potvrdilo kao korisno u posebnim disciplinama zavisi odprirode tih disciplina i stanja njihovog konceptualnog razvoja. Stoga je, vero-vatno, najprimerenije tretirati sistemsko mi{ljenje kao trans-ddisciplinu, ~ije te-orije, modeli i metodi mogu pove}ati vrednost istraìvanja u brojnim i razli~i-tim podru~jima.

I sistemsko istraìvanje i sistemska praksa mogu, ali ne moraju biti multidi-sciplinarni. Doti~ni termin verovatno bolje korespondira sa istraìva~ima i prak-som, nego sa substancom samog istraìvanja. Naime, bilo koji multidisciplinarniistraìva~ki projekt povezuje istraìva~e iz razli~itih disciplina, s tim da svaka odnjih primenjuje vlastitu jedinstvenu perspektivu. Sistemsko istraìvanje moè bi-ti interdisciplinarno, posebno kada se bavi pribavljanjem znanja o samim sistemi-ma. Legitimno je shvatati, na primer, Kibernetiku, Op{tu teoriju sistema i Teori-ju kompleksnosti kao nauke koje popunjavaju one praznine me|u disciplinamakoje su konvencionalniji prilazi ostavili neistraènim. S druge strane, poznato jeda sistemska istraìvanja primenjena u brojnim i razli~itim disciplinama obezbe-|uju podr{ku njihovom razvoju.

Podru~je u kome sistemsko mi{ljenje postiè najve}e rezultate je, zapravo, re-{avanje problema. Izme|u sistemskog mi{ljenja i prakse realnog sveta postoji po-sebna rezonantnost. O tome svedo~i postoje}i rang sistemskih prilaza i njihovaefektivnost i efikasnost u unapre|ivanju upravljanja problemskim situacijama.Za tu posebnu odzivnost sistemskog mi{ljenja i prakse realnog sveta od klju~nogzna~aja je podr{ka primenjenog sistemskog mi{ljenja interdisciplinarnoj praksi.

Ekon

omsk

i ana

li br

160

, jan

uar 2

004.

- m

art 2

004.

166

Slavica Petrovi}

Kona~no, kao {to sistemsko mi{ljenje nije meta-disciplina, ono nije ni meta-paradigmatsko. Sistemsko mi{ljenje ne postoji “iznad” odre|enih paradigmi.Ustvari, glavne ideje sistemskog mi{ljenja se interpretiraju razli~ito, a prema pa-radigmi iz koje se promatraju. Kroz metodologije koje obezbe|uje, sistemskomi{ljenje ima posebnu ulogu u osiguravanju da otkri}a pojedinih paradigmi mo-gu biti implementirana u praksi. Odnosno, sistemsko mi{ljenje je trans-pparadig-matsko, s obzirom da sluì svakoj paradigmi kroz omogu}avanje da se otkrijedru{tvena teorija ugra|ena u nju, a koja ima prakti~nu relevantnost.

Dakle, sistemsko mi{ljenje je transdisciplinarno i interdisciplinarno, a moè, ane mora biti multidisciplinarno. Sistemsko mi{ljenje nije meta-disciplina, niti jemeta-paradigmasko, ve} je trans-pparadigmatsko.

5. STATUS PRIMENJENOG SISTEMSKOG MI[LJENJA

Poznati menad`ment instrumenti - na primer, Upravljanje sveukupnim kva-litetom (Total Quality Management), Reinènjering poslovnih procesa (BusinessProcess Reengineering), Organizacija koja u~i (Learning Organization), Oprede-ljivanje primerenih veli~ina aktivnosti (Rightsizing), Upravljanje znanjem(Knowledge Management) itd., u savremenom management science-u su ozna~e-ni kao privremene menad`ment sklonosti, tj. prolazni menad`ment hirovi (Ackoff,R.L., 1999). To stoga, {to u ve}ini slu~ajeva, programi promena zasnovani naovim posebnim menad`ment tehnikama ne uspevaju da, zbog sopstvenih teorij-sko-metodolo{kih i aplikativnih ograni~enja, donesu o~ekivane koristi. Navede-ni menad`ment instrumenati su celovito vrednovani, a razlozi njihovog ograni-~enog dometa, odnosno, neuspeha, razja{njeni u sistemskim kategorijama (Ac-koff, R.L., 1999; Jackson, M.C., 1995).

S druge strane, postoji niz relevantnih, nau~no utemeljenih argumenata zbogkojih sistemsko mi{ljenje treba biti tretirano kao sveobuhvatno, validno nastoja-nje da se razviju teorija i praksa menad`menta, i zbog kojih sistemsko mi{ljenje,u odnosu na navedene menad`ment instrumente, poseduje vi{i status. Zapravo,argumenti opredeljivanja za neki od razvijenih sistemskih prilaza i njegovog ko-ri{}enja proizilaze, pre svega, iz:

• holizma,• vrednosti organizovanja znanja u odgovaraju}e kognitivne sisteme, i• efikasnosti sistemskog mi{ljenja kao prakti~nog pristupa re{avanju problema.Naravno, celovito opravdanje visokog statusa sistemskog mi{ljenja podrazu-

meva razvijanje odgovaraju}e teorije znanja i podizanje filozofske odbrane holi-zma. Dodeljivanje visokog statusa primenjenom sistemskom mi{ljenju je oslo-njeno na slede}ih pet klju~nih argumenata (Jackson, M.C., 2000):

Econ

omic

Anna

ls no

160

, Jan

uary

200

4 - M

arch

200

4

167


I) Temeljno istraìvanjeDa bi se dobili validni odgovori na pitanja i probleme sa kojima se susre}u

menadèri neophodno je sprovesti promi{ljeno i pa`ljivo istraìvanje tokom pri-hvatljivo dugog intervala vremena. Relevantni napredak sistemskog mi{ljenja, na-pravljen du` dveju dimenzija koje uokviravaju SiSiM i dopu{taju bavljenje viso-ko kompleksnim problemima i problemima koji involviraju razli~ite vredno-sti/interese u~esnika, zasnovan je upravo na temeljnom istraìvanju. Du` konti-nuuma kompleksnosti problema postoje brojne i razli~ite primene, na primer,Modela sistema sposobnog da opstane, koji, kao klju~ni metodolo{ki instrumentorganizacione kibernetike, omogu}ava identifikovanje esencijalnih dizajn-svoj-stava kompleksnih adaptivnih sistema, promi{ljenje i u~enje o njima (Petrovi},S.P., 2003). Istovremeno, du` kontinuuma vrednosti/interesi u~esnika postojestotine raznovrsnih primena, na primer, Interaktivnog planiranja, Metodologijesoft sistema, ili Identifikovanja i testiranja strategijskih pretpostavki (Petrovi},S.P., 1999). Tako|e, realizovani su posebni programi istraìvanja oslonjeni naKriti~ko sistemsko mi{ljenje, u kojima su na rigorozan na~in razmatrane suprot-stavljene snage i slabosti razli~itih sistemskih prilaza re{avanju problema; zapra-vo, prou~avane su teorijske osnove pojedinih prilaza, ispitivane njihove pretpo-stavke o problemskim situacijama u kojima je trebalo intervenisati, a zatim su iz-dvojeni prilazi (dominantni i prilazi podr{ke) isprobani u praksi. Dakle, teorijskii prakti~no su istraìvane snage {iroke varijetetnosti sistemskih metodologija, irazvijana procena korisnosti svake sistemske metodologije nezavisno od ozvani-~enih tvr|enja njihovih utemeljiva~a. Rezultat istraìva~kih programa vo|enih usistemskom mi{ljenju tokom niza godina je:

• u~enje o koncepcijskom okviru ideja primenjenih u istraìvanju, dakle, {i-renje teorijskih znanja,

• u~enje o upotrebljenoj metodologiji/metodologijama, dakle, sticanje rele-vantnih znanja o samim metodologijama, i

• u~enje o oblastima primene kojoj je istraìvanje i bilo namenjeno, dakle,upoznavanje s na~inima i dometima mogu}ih primena.

II) Otvorenost za u~enjeDruga va`na upori{na ta~ka ti~e se neophodnosti da se bude otvoren za u~e-

nje tokom ~itavog procesa istraìvanja. Sprovo|enje ozbiljnog istraìvanja pod-razumeva razvijanje sna`nih hipoteza koje treba dokazati, odnosno, opovrgnuti.

Podr{ku kori{}enju posebnih menad`ment tehnika ozna~enih u savreme-nom management science-u kao prolazni menad`ment hirovi prevashodno pru-àju oni koji smatraju da poseduju odgovore na relevantna pitanja i pre nego {tose izvr{e potrebna istraìvanja. Uz to, ~esto se preporu~uju re{enja za koja se ve-

Ekon

omsk

i ana

li br

160

, jan

uar 2

004.

- m

art 2

004.

168

Slavica Petrovi}

ruje da vaè u svim okolnostima. Napu{tanje F.W. Taylor-ovog, H. Fayol-ovog iM. Weber-ovog modela ma{ine ne zna~i istovremeno odustajanje od traènjauniverzalnih lekova – panaceja - u menad`mentu. Okretanje menad`ment in-strumentima kakvi su tzv. prolazni menad`ment hirovi zna~i, zapravo, sprem-nost da se ponovo prihvate modeli preporu~eni za sve okolnosti. A praksa je po-kazala da traganje za univerzalnim menad`ment instrumenatima, tj. definitiv-nim (za menadère) re{enjima visoko kompleksnih, interaktivnih i vi{ezna~nihproblema, i implementiranje takvih re{enja dovode do poraàvaju}ih rezultata.Zapravo, re~ je o menad`ment instrumentima koji, po pravilu, brzo zastarevaju,shodno ~injenici da s rastom broja kompanija koje isprobavaju odre|ene ideje,tj. tehnike tih tzv. prolaznih menad`ment hirova rastu i rezultiraju}i neuspesi.Ovaj ~esto ponavljani obrazac je uzrokovao da mnogi menadèri gube interes zaisprobavanja drugih ideja bihevioristi~kih nauka koje bi im ina~e mogle pomo}i(Lorsh, J.W., 1979). Dakle, te{ko da se moè govoriti o postojanju apsolutno ta~-nog, jednostavnog re{enja za bilo koju realnu upravlja~ku problemsku situaciju,s kojim bi se istraìva~, odnosno, menadèr, mogao savr{eno uspe{no kretatikroz odnosni sistem. Stoga se ve{tina menadèra, upravo, sastoji u poznavanjurelevantnih ideja i instrumenata i odabiranju onih koji su najprimereniji oprede-ljenim ciljevima, konkretnoj poziciji i vremenu (J. Harvey- Jones, 1993).

Navedeni stavovi savr{eno odgovaraju tvr|enjima savremenih sistemskihmislilaca. Rad unutar kriti~kog sistemskog mi{ljenja je ~esto kategorisan kao radzasnovan na neznanju. Istraìva~i ne treba da pretenduju na raspolaganje apso-lutnim znanjima o tome {ta organizacije ~ini efektivnim i efikasnim. Za odre|e-nu strukturu i procese, odnosno, upravljanje kulturom, ili bavljenje politikom,te{ko se sa potpunom sigurno{}u, odnosno, bez izvesnih rezervi, moè tvrditi dasu pravi. Pribavljanje potrebne sigurnosti podrazumeva celovita i kontinuiranaistraìvanja. Dakle, istraìvanje oslonjeno na priznavanje neznanja je bolje od is-traìvanja zasnovanog na unapred poznatim “istinama”.

III) holizam naspram parcijalnostiU pore|enju sa holizmom, koji kao klju~na ideja podupire sistemsko mi{lje-

nje, re{enja upravlja~kih problema koja nude menad`ment tehnike ozna~ene kaoprolazni menad`ment hirovi su ~esto krajnje nepotpuna. Na primer, Sveukupnoupravljanje kvalitetom je zna~ajno doprinelo unapre|ivanju dizajna procesa, alije istovremeno opravdano kritikovano zbog nerespektovanja organizacionihstruktura i politika organizacija. Tako|e, ulaganja u informacione tehnologije su~esto neuspe{na zato {to su previ{e tehnolo{ki zasnovana, a u obzir nije uzetaneophodnost njihove uskla|enosti sa poslovnom strategijom i ljudima koji }e ihkoristiti. Relevantnost takvih varijabli kao {to su mo} i konflikt je naj~e{}e ignori-

Econ

omic

Anna

ls no

160

, Jan

uary

200

4 - M

arch

200

4

169


sana ne samo u nastojanjima da se uve}a ukupna efikasnost kompanija rukovo-|enjem uz pomo} menad`ment informacionih sistema, ve} i, generalno, u raz-matranjima uslova, na~ina i dometa kori{}enja upravlja~kih tehnika ozna~enihkao prolazni menad`ment hirovi. Dakle, evidentna je parcijalnost u odnosnimmenad`ment promi{ljanjima, i to u dimenzijama odlu~uju}e va`nim za poslovniuspeh, kao {to su kultura, fleksibilnost, struktura. Odnosno, o~ito nedostaje sve-ukupni, holisti~ki na~in promi{ljanja.

U traènju odgovora na klju~no pitanje {ta organizacije ~ini efektivnim i efika-snim svakako treba ispitati, na primer, koliko se relevantnih uvida dobija o istraì-vanoj organizaciji kada se o njoj razmi{lja kao o organizmu koji se mora adaptiratina izmenljiva okruènja i kao kulturi u kojoj paralelno postoje razli~iti vrednosnisistemi i interesi. Na ovakva vi{ezna~na, visoko kompleksna pitanja adekvatne od-govore ne mogu dati tehnike ozna~ene kao prolazni menad`ment hirovi. S drugestrane, s obzirom na svoju holisti~ku utemeljenost, sistemsko mi{ljenje je sposob-no da identifikuje relevantnu vi{edimenzionalnost i stvarnu kompleksnost zadata-ka savremenog menad`menta. Tako|e, sistemsko promi{ljanje je holisti~ko i usmislu da podràva razli~ite perspektive koje o organizacijama i njihovim menad`-mentima nude razli~ite sociolo{ke paradigme. Klju~na briga sistemskog mi{ljenjaje da pribavi najve}u korist od svake mogu}e teorijske pozicije, dodaju}i svoj vlasti-ti doprinos rigoroznosti i relevantnosti u svakom pojedinom slu~aju.

IV) relevantnost poznavanja teorijskih utemeljenjaZa primenjeno sistemsko mi{ljenje je od odlu~uju}e va`nosti razotkrivanje

bitnih filozofskih i sociolo{kih utemeljenja metodologija koje se koriste u struk-turiranju problemskih situacija, tj. re{avanju problema realnog sveta. Odnosno,od posebnog zna~aja je slede}e pitanje: [ta je bilo pretpostavljeno o istraìvanomsistemu u kome se interveni{e na odre|eni na~in? Ova nu`na teorijska dimenzija je~esto izostavljana u menad`ment literaturi. Zastupnici tzv. prolaznih menad`-ment hirova se, po pravilu, ne bave teorijskim utemeljenjima njihovih preporu-ka. Odnosno, oni ne ispituju {ta se u vezi sa organizacijama smatra ~injenicama uprocesima intervenisanja u njima na posebne na~ine. S druge strane, u osnovisvih preporuka za intervenisanje u organizacijama leè razli~ite teorije o prirodidoti~nih dru{tvenih sistema, koje bi trebale biti identifikovane.

S obzirom da ne promi{ljaju o teorijskim osnovama opredeljenih preporuka,zastupnici menad`ment tehnika ozna~enih kao prolazni menad`ment hirovi te-{ko da mogu povezati sopstvena iskustva sa teorijom, odnosno, te{ko da moguspoznati za{to su neke intervencije uspe{ne, a neke ne. Oni ne u~e iz prethodnihistraìvanja, ve}, po pravilu, dupliraju istraìvanje i to u osiroma{enom obliku.Odnosno, sve dok se ne razumeju pretpostavke ugra|ene u poseban na~in delo-

Ekon

omsk

i ana

li br

160

, jan

uar 2

004.

- m

art 2

004.

170

Slavica Petrovi}

vanja ne moè se stvarno u~iti iz intervencije u smislu da se modifikovanjempretpostavki mogu unaprediti {anse uspeha u kasnijim prilikama. Zapravo, po-stoji isku{enje da se iznova opredele iste preporuke delovanja ili isproba isti me-tod samo zato {to se ranije pokazao uspe{nim, zanemaruju}i pri tome da prime-na istog metoda/modela u druga~ijim okolnostima moè biti zavr{ena katastro-falnim rezultatima.

U~enje iz poku{aja i gre{aka moè biti ne samo te{ko, ve} i skupo. S drugestrane, osmi{ljena intervencija zasnovana na protuma~enim relevantnim teorij-skim odre|enjima moè pomo}i u procesima u~enja i moè redukovati tro{kove.

Dakle, za razliku od tehnika tzv. prolaznih menad`ment hirova, u primenje-no sistemsko mi{ljenje je ugra|ena relevantnost razmatranja teorijskih utemelje-nja. Iz nepoznavanja teorijskih zasnovanosti menad`ment aparatura rezultiranemogu}nost uspostavljanja veza sa drugim disciplinama, odnosno, nemogu}-nost razja{njavanja i preno{enja znanja. Bez odgovaraju}e teorijske provere ne-mogu}e je proceniti stvarne razloge uspe{nosti primenjenih metoda. Ponekad, onimogu biti uspe{ni zato {to, na primer, pokrivaju interese mo}nih.

V) svrha menad`ment znanjaZa razliku od primenjenog sistemskog mi{ljenja, u tekstovima o menad`-

mentu se, po pravilu, posve}uje malo pa`nje pitanjima svrhe menad`ment zna-nja. Vode}i ra~una o konsekvencama primene menad`ment teorije za organiza-cije i dru{tvo, jasno je da su za doti~ni kontekst itekako relevantna, na primer,slede}a pitanja: Kada se stvari poku{avaju uraditi na pravi na~in, da li to istovre-meno zna~i da se rade prave stvari? Da li se preferirani rezultati, tj. ciljevi, nepo-sredni i posredni, istraùju kao {to se istraùju sredstva njihovog dodstizanja?Koje su ideolo{ke obavezanosti ugra|ene u menad`ment “znanja”? Ko ima kori-sti od odre|enih menad`ment “znanja”? Shodno svojoj teorijskoj svesnosti i eti~-koj obavezanosti, pitanja ove vrste postavlja i njima se nau~no utemeljeno baviKriti~ko sistemsko mi{ljenje.

Dakle, preduslov dolaènja do rezultata realno korisnih za menadère je od-govaraju}e, pa`ljivo i promi{ljeno i teorijsko i prakti~no istraìvanje. Takvo istra-ìvanje karakteri{e primenjeno sistemsko mi{ljenje, zbog ~ega ono, u odnosu natehnike tzv. prolaznih menad`ment hirova, i poseduje vi{i status.

6. ZAKLJUÂK

Oslonjeno na holizam, koji zna~i kreiranje i upravljanje raznoliko{}u, pre ne-go proizvo|enje harmoni~nih, perfektnih celina, sistemsko mi{ljenje podsti~epromi{ljanje o slede}a tri relevantna pitanja:

Econ

omic

Anna

ls no

160

, Jan

uary

200

4 - M

arch

200

4

171


• prihvatiti postojanje varijetetnosti problema sa kojima se susre}u organi-zacije,

• razvijati bogatu raznolikost metodologija, metoda i modela i• kontinuirano istraìvati koje su metodologije/modeli najprimereniji raz-

matranim problemima.Pri tome, validno upravljanje rastu}om varijetetno{}u teorija, metodologija i

modela istraìvanih problema s ciljem unapre|ivanja upravljanja rastu}om vari-jetetno{}u pitanja i problema sa kojima se suo~avaju organizacije, zna~i, zapravo,obezbe|ivanje nau~no utemeljenog i odgovornog izbora izme|u raspoloìvih te-orija, metodologija, metoda i modela.

Sistemski prilazi re{avanju prakti~nih upravlja~kih problema, tj. primenjenosistemsko mi{ljenje, predstavljaju, uz systems science i kori{}enje sistemskih idejai instrumenata u razli~itim nau~nim disciplinama, poseban, relevantan tok Si-stemskog pokreta. Ukupni razvoj primenjenog sistemskog mi{ljenja moè biticelovito i nau~no utemeljeno istraèn kroz Sistem sistemskih metodologija. Re~je o sveobuhvatnom koncepcijskom okviru u kome se razli~iti sistemski razvoji,shodno svojim teorijskim i metodolo{kim osnovama i aplikativnim potencijali-ma pridruùju odgovoraju}im upravlja~kim problemskim kontekstima. Odno-sno, Sistem sistemskih metodlogija, respektuju}i mo}i razli~itih sistemskih prila-za, s jedne strane, i identifikuju}i razli~ite tipove problemskih situacija s obziromna nivoe kompleksnosti i odnose u~esnika, s druge strane, omogu}ava iznalaè-nje validnog odgovora na slede}e klju~no pitanje: Koja vrsta problemske situaci-je moè biti kreativno upravljana kojom vrstom sistemske metodologije, odno-sno, koja sistemska metodologija je najprimerenija istraìvanoj problemskoj si-tuaciji. Konkretan izbor sistemske metodologije treba biti utemeljen na saznanji-ma koja proizilaze iz Sistema sistemskih metodologija, a ne determinisan njime.

Iz izvr{enih razmatranja proizilazi da s obzirom na postojanje razli~itih klasaproblemskih situacija, tj. razli~itih problemskih konteksta, postojanje niza razli-~itih sistemskih prilaza bavljenju upravlja~kim problemima nije nedostatak, ve}predstavlja pouzdanu osnovu pridruìvanja svakoj istraìvanoj situaciji odgova-raju}e, kompetentne i efektivne metodologije njenog strukturiranja. Sugeri{u}ikoju sistemsku metodologiju treba upotrebiti kao dominantnu, a koju(e) kaometodologiju(e) podr{ke u strukturiranju odre|ene problemske situacije, a u za-visnosti od doti~nog tipa problemskog konteksta, Sistem sistemskih metodologi-ja predstavlja, zapravo, nau~no utemeljen iskaz pluralisti~ke, tj. komplementari-sti~ke strategije razvoja savremenog management science-a (Jackson, M.C., 1999;Mingers, J.C. and Gill, A., 1997). Pri tome, ~injenica je da izme|u alternativnihrazvoja primenjenog sistemskog mi{ljenja postoje zna~ajne teorijsko-metodolo-{ke razlike, ali da, s druge strane, s obzirom na interdisciplinarnu, transdiscipli-

Ekon

omsk

i ana

li br

160

, jan

uar 2

004.

- m

art 2

004.

172

Slavica Petrovi}

narnu i transparadigmatsku prirodu sistemskog mi{ljenja ne treba prihvatatineograni~ene implikacije tzv. paradigmati~ne nesamerljivosti. Uz to, ~injenica jeda, barem na osnovnom nivou, svi postoje}i, razli~iti tokovi primenjenog sistem-skog mi{ljenja pruàju relevantnu podr{ku tehni~kom, prakti~nom i emancipa-tornom interesu ljudi za predvi|anje i kontrolu, za unapre|ivanje me|usobnograzumevanja i za otklanjanje ograni~enja nametnutih odnosima mo}i, respektiv-no. Konstruktivni dijalog bi trebao biti mogu}, s obzirom da su razli~iti metodo-lo{ki prilazi okrenuti razli~itim aspektima onoga {to ipak predstavlja jedinstvenupravlja~ki zadatak.

Teorijsko-metodolo{ki i aplikativni komplementarizam u savremenom ma-nagement science-u priznaje da su upravlja~ki problemi toliko kompleksni da jenemogu}e proizvesti zadovoljavaju}u, unifikovanu celinu promi{ljanja, kojamoè pomo}i u bavljenju svim njihovim aspektima. U takvim okolnostima jebolje imati na raspolaganju odgovaraju}i rang utemeljenih i korisnih, u nekimaspektima suprotstavljenih metoda, nego rizikovati preuranjen zavr{etak teorij-ske i metodolo{ke rasprave. Tako|e, bitna upori{na ta~ka ta~ka komplementari-zma u savremenom management science-u je vezana za ~injenicu da svaki od no-vijih teorijsko-metodolo{kih razvoja predstavlja, zapravo, nastojanje da se savla-da neka od relevantnih slabosti tradicionalnog management science-a - organiza-ciona kibernetika pomaè u bavljenju ekstremnom kompleksno{}u, soft, tj. inter-pretativno sistemsko mi{ljenje pruà podr{ku istraìvanju vi{estrukih percepcijarealnosti, a kriti~ki sistemski prilazi nastoje da olak{aju management science-u da,kao posebna nau~na disciplina i profesija, sluì interesima druga~ijim od statusquo-a.

Koncentrisani na sistemske metodologije, metode i modele koji se mogu kre-ativno upotrebiti u efektivnom i efikasnom intervenisanju u realnom svetu, si-stemski prilazi re{avanju prakti~nih upravlja~kih problema poseduju vi{i status uodnosu na tehnike menad`menta ozna~ene kao privremeni menad`ment hirovi.Zapravo, temeljno istraìvanje, otvorenost za u~enje, holizam naspram parcijal-nosti, relevantnost poznavanja teorijskih utemeljenja, precizna opredeljenostsvrhe menad`ment znanja predstavljaju relevantne argumenate zbog kojih pri-menjenom sistemskom mi{ljenju pripada posebna pozicija u kontinuiranomrazvoju teorije i prakse menad`menta.

Econ

omic

Anna

ls no

160

, Jan

uary

200

4 - M

arch

200

4

173


Ekon

omsk

i ana

li br

160

, jan

uar 2

004.

- m

art 2

004.

174

Slavica Petrovi}

LITERATURA

Ackoff, R.L., 1974, The social responsibility ofoperational research, Operational ResearchQuarterly, 25: 361.

Ackoff, R.L., 1979, The future of operationalresearch is past, Journal of Operational Re-search Society, 30: 93.

Ackoff, R.L., 1999, Re-creating the Corporation:A Design of Organizations for the 21stCentury, Oxford University Press, NewYork.

Ashby, W.R., 1952, Design for a Brain, Wiley,New York.

Ashby, W.R., 1966, An Introduction toCybernetics, Wiley, New York.

Bahro, R., 1978, The Alternative in Eastern Eu-rope, NLB, London.

Beer, S., 1989, The viable system model: Itsprovenance, development, methodologyand pathology, In Espejo, R. and Harnden,R.J., (eds), The Viable System Model: Inter-pretations and Applications of Stafford Be-er¢s VSM, Wiley, Chichester.

Beer, S., 1994, Brain of the Firm, Wiley, Chiche-ster.

Beer, S., 1994, Platform for Change, Wiley,Chichester.

Burrell, G. and Morgan, G., 1979, SociologicalParadigms and Organizational Analysis,Heinemann, London.

Cao, G., Clarke, S. and Lehaney, B., 2003,Diversity management in organizationalchange: towards a systemic framework,Systems Research and Behavioral Science,20: 231.

Checkland, P.B., 1981, Systems Thinking,Systems Practice, Wiley, Chichester

Checkland, P.B, 1983, OR and the systems mo-vement: mappings and conflicts, Journal ofOperational Research Society, 34: 661.

Churchman, C.W., 1971, The Design ofInquiring Systems – Basic Concepts ofSystems and Organizations, Basic Books,New York.

Churchman, C.W., 1979, The Systems Approachand Its Enemies, Basic Books, New York.

Dando, M.R. and Bennett, P.G., 1981, A Kuh-nian crisis in management science?, Jour-nal of Operational Reserch Society, 32: 91.

Emery, F.E., 1969, Systems Thinking, Penguin,Harmondsworth.

Espejo, R., Schuhmann, W., Schwaninger, M.and Bilello, U., 1996, Organisational Tran-sformation and Learning – A Cybernetic Ap-proach to Management, Wiley, Chichester.

Flood, R.L., 1991, Redefining management andsystems sciences, In Critical SystemsThninking – Directed Readings, (eds.)Flood, R.L. and Jackson, M.C., Wiley,Chichester.

Flood, R.L. and Jackson, M.C., 1991, CreativeProblem Solving – Total Systems Interven-tion, Wiley, Chichester.

Flood, R.L., 1995, Solving Problem Solving – APotent Force for Effective Management,Wiley, Chichester.

Flood, R.L. and Romm, N.R.A., 1996, DiversityManagement – Triple Loop Learning,Wiley, Chichester.

Habermas, J., 1972, Knowledge and Human In-terests, Heinemann, London.

Harvey-Jones, J., 1993, Managing to Survive,Heinemann, London.

Hoos, I., 1972, Systems Analysis in Public Policy:A Critique, University of California Press,Berkeley.

Jackson, M.C. and Keys, P., 1984, Towards asystem of systems methodologies, Journalof Operational Research Society, 35: 473.

Jackson, M.C., 1995, Beyond the fads: systemsthinking for managers, Systems Research,12: 25.

Jackson, M.C., 1995, Present positions and fu-ture prospects in management science, InUnderstanding the Proces of OperationalResearch – Collected Readings, (ed.) Keys,P., Wiley, Chichester.

Econ

omic

Anna

ls no

160

, Jan

uary

200

4 - M

arch

200

4

175


Jackson, M.C., 1999, Towards coherent plura-lism in management science, Journal of theOperational Research Society, 50: 12.

Jackson, M.C., 2000, Systems Approaches toManagement, Kluwer Academic/Plenum,New York.

Jackson, M.C., 2003, Creative Systems Thinking– A Complete Approach for Successeful Ma-nagement, Wiley, Chichester.

Kanter, R.M, Stein, B.A. and Jick, T.D., 1992,The Challenge of Organizational Change,Free Press, New York.

Keat, R. and Urry, J., 1975, Social Theory as Sci-ence, Routledge and Keagan Paul, London.

Kuhn, T., 1970, The Structure of Scientific Revo-lutions, University of Chicago Press, Chi-cago.

Lane, D. and Jackson, M.C., 1995, Only con-nect! An annotated bibliography reflectingthe breadth and diversity of systems thin-king, Systems Research, 12, 217.

Lorsch, J.W., 1979, Making bihevioral sciencemore useful, Harvard Business Review,57:171.

Mason, R.O. and Mitroff, I.I., 1981, Challen-ging Strategic Planning Assumptions, Wiley,New York.

Mingers, J.C. and Gill, A., 1997,Multimethodology – The Theory and Practi-ce of Combining Management Science Met-hodologes, Wiley, Chichester.

Murray, P.J., 2003, So what¢s new about com-plexity, Systems Research and BehavioralScience, 20: 409.

Ortegon-Monrou, M., 2003, Chaos and com-plexity theory in management: an explo-ration from a critical systems thinking per-spective, Systems Research and BehavioralScience, 20: 387.

Petrovi}, S.P., 1995, A System Approach to SoftProblems Solving, The 14th European Con-ference of Operations Research, EUROXIV, Jerusalem, Israel, July 3-6, p. 2.105.

Petrovi}, S.P., 1997, Critical Systems Heuristics– A System Methodology for Tackling theProblem Situations, The 15th European

Conference on Operations Research, EU-RO XV, Barcelona, Spain, July 14–17, pp.107-108.

Petrovi}, S.P., 1997, Strategic Options Develop-ment and Analysis – A GeneralMethodology for Problem Identification,The 4th Balkan Conference on Operatio-nal Research, Thessaloniki, Greece, Octo-ber 20–23, pp. 115–116.

Petrovi}, S.P., 1998, Total Systems Intervention– A System Based Approach to Creative Pro-blem Solving, The 16th European Confe-rence on Operational Research, EUROXVI, Brussels, Belgium, July 12–15, pp.110–111.

Petrovi}, S.P., 1999, Systems Thinking betweenModernism versus Post-Modernism Debate,The 5th International Conference of theDecision Sciences Institute, “IntegratingTechnology and Human Decisions”, At-hens, Greece, July 4– 7, pp. 23–24.

Petrovi}, S.P., 1999, Strategic Assumptions Sur-facing and Testing – A Systems Methodologyfor Problem Situations Structuring, The15th World Conference on OperationalResearch, IFORS¢ 99, Beijing, China, Au-gust 16–20, pp. 11–12.

Petrovi}, S.P., 2000, Interactive Planning – ASystem Approach to Problems Dissolving,The 17th European Conference on Opera-tional Research, EURO XVII, Budapest,Hungary, July 16–19, pp. 103-104.

Petrovi}, S.P., 2001, Sistemsko mi{ljenje, Si-stemske metodologije, Ekonomski fakultetUniverziteta u Kragujevcu, Kragujevac.

Petrovi}, S.P., 2002, Robustness Analysis – AMethodology for Problem Situations Struc-turing under Uncertainty, The 6th BalkanConference on Operational Research,Thessaloniki, Greece, May 22–25, p. 184.

Petrovi}, S.P., 2003, The Viable System Appro-ach to Designing Organizations, The 5th Jo-int European Conference on OperationalResearch and Management Science, EU-RO/INFORMS, Istanbul, Turkey, July6–10, p. 137.

Ekon

omsk

i ana

li br

160

, jan

uar 2

004.

- m

art 2

004.

176

Slavica Petrovi}

Pidd, M., 2003, Tools for Thinking – Modellingin Management Science, Wiley, Chichester.

Rosenhead, J. and Thunhurst, C., 1982, A ma-terialist analysis of operational research,Journal of the Operational Research Society,33: 111.

Rosenhead, J., 1995, The Spectrum of Operatio-nal Research Methods, The 14th EuropeanConference of Operations Research, EU-RO XIV, Jerusalem, Israel, July 3-6, p.2.21.

Rosenhead, J., 1996, Rational Analysis for aProblematic World – Problem StructuringMethods for Complexity, Uncertainty andConflict, Wiley, Chichester.

Stacey, R.D., 1996, Complexity and Creativity inOrganizations, Berret-Kohler, San Francisco.

Stacey, R.D., Griffin, D. and Shaw, P., 2002,Management and Complexity – Fad or Ra-dical Chalange to Systems Thninking?, Rou-tledge, London.

Ulrich, W., 1994, Critical Heuristics of SocialPlanning – A New Approach to PracticalPhilosophy, Wiley, Chichester.

van Gigch, J.P., 2002, Comparing the episte-mologies of scientific disciplines in twodistinct domains: modern physics versussocial sciences, Systems Research and Beha-vioral Science, 19: 199.

Wilson, B., 1984, Systems: Concepts, Methodo-logies, and Applications, Wiley, Chichester.

Documents

SISTEMSKI PRILAZI RE[AVANJU PRAKTI^NIH UPRAVLJA^KIH … · mo}niji oponent vode}oj poziciji Op{te teorije sistema. Predstavnici op{te teorijskih sistemskih