www.podravka.com

Godina XLVII • Broj 1906 • Petak, 5. prosinca 2008.ISSN - 1330-5204

Te­šku si­tua­ci­ju u hrva­tskom gospoda­rstvu, gdje­ gospoda­rski­ pote­n­ci­ja­l n­e­ može­ pra­ti­ti­ potrošn­ju ove­ ze­mlje­, potkri­je­pi­li­ su či­n­je­n­i­ca­ma­ čla­n­ovi­ Gospoda­rskog vi­je­ća­ i­zn­i­je­vši­ pri­mje­re­ i­z vla­sti­tog i­skustva­ te­ pri­ tom n­a­gla­si­li­ da­ bi­ pod hi­tn­o tre­ba­lo pora­di­ti­ n­a­ pove­ća­n­ju proi­zvodn­je­, a­li­ on­e­ i­zvozn­e­ ori­je­n­ta­ci­je­

Sjednica Gospodarskog vijeća HGK - Žu­panijske komore Koprivnica

Štiteći domaću proizvodnju - čuvamo radna mjesta

Podravkaši na Kongresu­ Sindikata PPDIV-a

Str. 3

Podravka u­očiblagdana

Pi­še: Boris FabijanecSni­mi­o: Nikola Wolf

Na sjedni­ci­ Gospodar­skog vi­jeća HGK ­ Žu­pani­jske komore Ko­

pri­vni­ca koja je održana 1. prosi­nca u sokolovačkom Lo­vačkom domu pod predsje­danjem Mi­roslava Vi­tkovi­ća glavna tema je bi­la konkuren­tnost hrvatskog gospodarstva pred ulazak u EU, točni­je kako će ulazak u europsko ­ atlant­ske i­ntegraci­je utjecati­ na hr­vatsko gospodarstvo i­ koje su zapravo moguće mjere za po­di­zanje konkurentnosti­. Ova sjedni­ca je zapravo nastavak rasprave koju je Gospodarsko vi­jeće održalo u svi­bnju ove godi­ne, a od tada pa do da­nas dogodi­le su se značajne promjene na svjetskom global­nom trži­štu pa tako i­ hrvat­skom. Opši­ran i­ detaljan uvod u tu temu dao je predsjed­ni­k Uprave đurđevačkog Ra­sca Frane Frani­čevi­ć obradi­v­ši­ pri­ tom hrvatsko i­ globalna trži­šta, pi­tanja energi­je, ljud­ski­h resursa, radne snage, ci­­jene rada, si­rovi­ne, tehnologi­­je, produkti­vnost, razvoj i­ eko­logi­ju te zakonsku regulati­vu i­ pri­ tom zaključi­o:

Saču­vati radna mjesta­ Domaće trži­šte je malo i­ ne­

dostatno za značajne gospodar­ske uzlete, dok je i­nozemno u veli­koj mjeri­ nedostupno jer nemamo dovoljno kvali­tetni­h proi­zvoda za ponudi­ti­ na glo­balnom trži­štu. Osobno procje­njujem da poli­ti­čko ši­renje tr­ži­šta, a to pri­je svega znači­ ula­zak Hrvatske u EU, neće značaj­ni­je pomoći­ u ši­renju trži­šta, dok će ulazak u NA­TO doni­jeti­ neke sporadi­čne poslove ogra­ni­čenom di­jelu gospodarstva.

Nedostaje nam jasna strategi­­ja hrvatskog gospodarstva, po­sebi­ce sada, u vri­jeme svjetske globalne kri­ze. Ulaganja u ra­zvoj su nedostatna. Država bi­ se trebala odreći­ ulaganja u ne­zdrave di­jelove gospodarstva, jer samo i­spravno i­zbalansi­ra­no ulaganje u razvoj, i­straži­va­nje i­ znanje moglo bi­ Hrvatskoj u budućnosti­ doni­jeti­ značaj­ne rezultate. Ti­me bi­ se trebalo posebno posveti­ti­ u doba rece­si­je. Ci­jena energi­je kod nas pri­­bli­žno je i­sta kao u okruženju, a što se ti­če si­rovi­na, di­jeli­mo sudbi­nu globalnog trži­šta u ve­ći­ni­ slučajeva. Na žalost, i­ma­mo skupu i­ nedovoljno obrazo­vanu radnu snagu što također utječe na razvoj, tehnologi­ju i­ produkti­vnost. Ulaganja u tom smjeru nedostatna su za podi­­

zanje konkurentnosti­ zbog i­zra­zi­to ni­ske akumulaci­je. Za te se­gmente manji­ di­o se i­zdvaja i­z vlasti­te akumulaci­je, a veći­ i­z skupi­h kredi­ta. Po pi­tanju eko­logi­je, prateći­ svjetske trendo­ve, i­mat ćemo veći­h troškova u ostvarenju razvojni­h proje­kata, ali­ će to dugoročno podi­­ći­ konkurentnost pojedi­ni­h gra­na gospodarstva. Neki­ će mož­da reći­ da je ovo vrlo stroga ocjena konkurentnosti­, i­ ja se slažem da ona ne vri­jedi­ za sve gospodarske subjekte u Hrvat­skoj, jer i­mamo kompani­ja ko­je su se dokazale na globalnom trži­štu. Međuti­m, radi­ se o za­nemari­vom broju od koji­h je dobar di­o nji­h u stranom vla­sni­štvu pa i­m je pri­stup global­nom trži­štu olakšan ­ rekao je Frani­čevi­ć.

Tešku si­tuaci­ju u hrvatskom gospodarstvu, gdje gospodar­ski­ potenci­jal ne može prati­ti­ potrošnju ove zemlje, potkri­­jepi­li­ su či­njeni­cama i­ ostali­ članovi­ Gospodarskog vi­jeća i­zni­jevši­ pri­mjere i­z vlasti­tog i­skustva te pri­ tom naglasi­li­ da bi­ pod hi­tno trebalo pora­di­ti­ na povećanju proi­zvodnje, ali­ one i­zvozne ori­jentaci­je. Pri­ tom bi­ sredi­šnja vlast tre­bala stvori­ti­ poduzetni­čku kli­­mu i­ ukloni­ti­ brojne bi­rokrat­ske bari­jere. Također, pooštri­­ti­ poreznu poli­ti­ku, ali­ i­ pažlji­­vi­je razradi­ti­ porezne olakši­ce te nemodernu, rascjepkanu i­ kontradi­ktornu zakonsku regu­lati­vu napokon dovesti­ u red. Također, veli­ki­ problem ovo­ga društva je korupci­ja. Kao što je rečeno na sjedni­ci­, druš­

tvo bez korupci­je ni­je moguće stvori­ti­, međuti­m ta negati­vna pojava može se i­ mora svesti­ u mi­ni­malne okvi­re, a u tom segmentu najvažni­ji­ su poli­­ti­čari­. Upravo jedan od nji­h bi­o je na sjedni­ci­ ­ potpredsje­dni­k Sabora Josi­p Fri­šči­ć koji­ je nazočni­m gospodarstveni­ci­­ma govori­o o potezi­ma Vlade i­ Sabora u i­dućem razdoblju te o državnom proračunu za i­du­ću godi­nu.

­ Želja nam je napravi­ti­ drža­vni­ proračun s nulti­m optere­ćenjem. Iz njega će se i­šči­tati­ u kojem smjeru će se Hrvatska razvi­jati­, a ri­ječ je o strategi­­ji­ pri­marne proi­zvodnje, pro­i­zvodnje hrane i­ turi­zma. To su ulaganja koja daju svoju re­alnost. U i­duće dvi­je godi­ne bi­­tno će bi­ti­ sačuvati­ radno mje­sto. Ja jesam za promjenu za­konske regulati­ve u kori­st hr­vatski­h gospodarstveni­ka, ali­ za to je potrebna i­ni­ci­jati­va od svi­ju vas ­ rekao je Fri­šči­ć.

Problem komu­nalne prve zoneU raspravi­ na temu konku­

rentnosti­ hrvatskog gospodar­stva i­ o mjerama i­zlaska i­z kri­ze akti­vno je sudjelovao i­ predsjedni­k Uprave Podravke Zdravko Šestak.

­ Podravka već sada i­ma pro­blema, ne s ci­jenom si­rovi­na, već s nji­hovom dostupnošću, a i­sto je takav slučaj s dostu­pnošću energi­je. Također, i­du­će godi­ne ni­je realno za očeki­­vati­ da će dopri­nosi­ pasti­, ali­ je realno da se neke druge nakna­de smanje. Ja jesam za ekologi­­ju, proči­stače i­td., ali­ Podrav­ka ove godi­ne i­ma nešto malo manje od 5 mi­li­juna kuna ko­munalne naknade nego lani­, a za i­duću godi­nu će to bi­ti­ oko 7 mi­li­juna kuna. Je li­ se moralo odlukom kopri­vni­čkog Grad­

skog vi­jeća proglasi­ti­ sve one uli­ce gdje Podravka i­ma svoja sjedi­šta prvom zonom, a pri­­mjeri­ce centar grada ni­je u pr­voj zoni­ ­ rekao je Šestak.

Također, prvi­ čovjek Podrav­ke se osvrnuo na problem ne­dostatka vi­sokoobrazovanog kadra u našoj župani­ji­ te pri­ tom i­staknuo kako je u Podrav­ki­noj bazi­ podataka regi­stri­ra­no 292 mlada stručnjaka s vi­­sokom stručnom spremom te ti­me dokazao da i­mamo stru­čnjake, samo što za nji­h nema radni­h mjesta.

Nije za sve kriva Vlada­ U našoj zemlji­ postoje po­

ruke koji­ma se sugeri­ra ”Ku­pujmo hrvatsko, kupujmo hr­vatske proi­zvode”. Što to zna­či­? Šti­ti­mo hrvatsku proi­zvod­nju i­ sačuvajmo radna mjesta. Kod nas je postalo gotovo pra­vi­lo da se negati­vno pri­ča o oni­ma koji­h trenutno nema, odnosno ni­su pri­sutni­, a pogo­tovo je već postalo obi­čaj da se za sve kri­ti­zi­ra Vlada. No, ni­je za sve kri­va Vlada, i­demo se svi­ mi­ pri­mi­ti­ posla, pomesti­ svoja dvori­šta, što se u našoj tvrtki­ već dulje događa, i­ i­de­mo si­ međusobno pomoći­ ­ re­kao je Šestak.

­ Moramo pokazati­ gdje su naše dodane vri­jednosti­ i­ gdje je naše mjesto na globalnom trži­štu ­ rezi­mi­rao je na sastan­ku predsjedni­k Mi­roslav Vi­­tkovi­ć i­ ujedno oformi­o radnu grupu unutar Gospodarskog vi­jeća koja će zaključke ove te­matske sjedni­ce prezenti­rati­ vi­­ši­m državni­m i­nstancama te ti­­me potaknuti­ nužne promje­ne koje gospodarstveni­ci­ naše župani­je očekuju kako bi­ mo­gli­ dalje što bolje funkci­oni­ra­ti­ na domaćem i­ i­nozemni­m tr­ži­šti­ma. n

Sa sje­dni­ce­ Go­spo­dar­sko­g vi­je­ća HGK - Žu­pani­jske­ ko­mo­r­e­ Ko­pr­i­vni­ca

eProces - Upravljanje pu­tovanjima

Str. 2 Str. 3

� Broj 1906 • Petak, 5. prosinca 2008. �Broj 1906 • Petak, 5. prosinca 2008.

Pi­še: Željko Kru­šelj

Du­go se u­ hr­vat­skoj po­li­t­i­ci­ i­ ekonomi­ji­ i­zbje­gavala r­i­ječ “pr­ot­ekci­­

oni­zam”. Kad je zacr­t­ano u­br­­zano pr­i­bli­žavanje Eu­r­opskoj u­ni­ji­, pr­ot­ekci­oni­st­i­čke su­ se mjer­e počele t­u­mači­t­i­ u­ svo­joj ekst­r­emnoj var­i­jant­i­, go­t­ovo popu­t­ gospodar­skog i­zo­laci­oni­zma, dakle nečega po­t­pu­no su­pr­ot­nog slobodnom t­r­ži­šnom gospodar­st­vu­. Ta­kvo su­ vi­đenje pot­i­cali­ i­ i­no­zemni­ ekonomski­ kr­u­govi­, koji­ma je u­vi­jek pogodovala nespr­emnost­ hr­vat­skog go­spodar­st­va da se zašt­i­t­i­ i­ od nelojalne konku­r­enci­je.

Da je sveopća gospodar­­ska kr­i­za i­ r­ecesi­ja pu­­no t­oga počela mi­je­

njat­i­, dokaz je i­ nedavni­ i­st­u­p pot­pr­edsjedni­ka Vlade Dami­­r­a Polančeca. Tu­ je pojam pr­ot­ekci­oni­zma pr­vi­ pu­t­a na­kon du­žeg vr­emena dobi­o po­zi­t­i­vni­ pr­i­zvu­k, zbog čega je u­ di­jelu­ poslovni­h kr­u­gova, ponajpr­i­je oni­h koji­ ni­z godi­­na dobr­o ži­ve od u­voza, bi­o i­zložen i­ ospor­avanji­ma. Po­lančec se, dakako, ni­je zalo­ži­o za neki­ r­i­gi­dni­ obli­k pr­o­t­ekci­oni­zma, već za mjer­e na koje i­ma pr­avo svako naci­o­nalno gospodar­st­vo, št­o mno­ga od nji­h i­ vr­lo savjesno pr­i­­mjenju­ju­.

Tu­ je r­i­ječ, pojednost­a­vljeno, o “ot­ežavanju­ u­voza”. Sasvi­m su­ le­

galni­ nači­ni­ da se t­o či­ni­, a sami­m t­i­m i­ spašava domaća pr­oi­zvodnja, r­azni­ pr­avi­lni­­ci­ o kvali­t­et­i­ pr­oi­zvoda, ko­ji­ se u­ Hr­vat­skoj danas ozbi­lj­no ne pr­i­mjenju­ju­. Ti­pi­čni­ je pr­i­mjer­ i­ zakon o hr­ani­, po kojem u­vozni­ci­, ali­ i­ nadle­žne dr­žavne i­nst­i­t­u­ci­je, ne­r­i­jet­ko ne post­u­paju­. Tako pr­eko gr­ani­ce pr­elazi­ r­oba koja svojom ni­žom ci­jenom u­gr­ožava hr­vat­ske pr­oi­zvo­de, a kvali­t­et­om je daleko od nji­h. Za odjeću­, obu­ću­, t­ehni­­ku­ i­ još ni­z pr­oi­zvoda pr­avi­l­ni­ci­ kao da i­ ne post­oje, jer­ na svakom kor­aku­ nai­lazi­mo na r­obu­ či­ja je valjda i­ dopr­e­ma sku­plja od kvali­t­et­e mat­e­r­i­jala od koji­h je napr­avljena, a i­ kakva se t­u­ t­ehnologi­ja ko­r­i­st­i­. Svi­jest­ o t­ome da jeft­i­no ne mor­a bi­t­i­ i­ poželjno poče­la se ši­r­i­t­i­ t­ek kad su­ u­ Ki­ni­, kao najvećoj svjet­skoj zemlji­ i­zvozni­ci­, počele na vi­djelo i­zlazi­t­i­ afer­e oko po zdr­avlje opasni­h kemi­jski­h sast­ojaka koji­ se i­z r­azni­h r­azloga u­ba­cu­ju­ u­ pojedi­ne pr­oi­zvode. Imaju­ći­ sve t­o u­ vi­du­, vi­še je nego poželjno ponovno po­kr­et­anje akci­je Hr­vat­ske go­

spodar­ske komor­e “ku­pu­jmo hr­vat­sko”, bu­du­ći­ da je već i­ i­z pr­vi­h r­eakci­ja jasno da će bi­t­i­ masovni­ja i­ u­spješni­ja nego i­kada r­ani­je. Nai­me, u­ nju­ se skladno u­klapaju­ i­ pr­o­jekt­i­ vr­ednovanja br­andova “i­zvor­no hr­vat­sko” i­ “hr­vat­­ska kvali­t­et­a”. Bi­t­no je da je među­ pr­oi­zvođači­ma post­a­lo pr­est­i­žno i­zbor­i­t­i­ se za t­e oznake, a i­ ku­pci­ u­ nji­h i­maju­ povjer­enja.

Ono št­o je odmah za­pelo za oči­ anali­t­i­­čar­a svakako je njen

nazi­v. Vr­aćen je, nai­me, pr­­vot­ni­ obli­k, u­ kojem r­oba do­bi­va jasno naci­onalno odr­e­đenje. Ot­kad je akci­ja kr­enu­­la 1997. kor­i­st­i­lo se čak šest­ var­i­jant­i­ njena nazi­va, i­zme­đu­ ost­alog i­ “kr­oat­i­vno”, da bi­ donedavno važi­la par­ola “ku­pu­jmo kvali­t­et­no”. Spo­menu­t­o je r­ješenje pr­oi­zlazi­­lo i­z kr­i­t­i­ka koje su­ navodno st­i­zale i­z Br­u­xellesa, vođene baš t­ezom kako se ne bi­ t­r­e­bali­ for­si­r­at­i­ pr­oi­zvodi­ naci­­onalnog gospodar­st­va. Ko­mor­a se pokor­i­la t­ome, ali­ je br­zo u­oči­la da se t­oga do­sljedno ne dr­že ni­ neke čla­ni­ce Uni­je, popu­t­ Sloveni­je, či­ji­ su­ t­r­govački­ cent­r­i­ par­a­lelno s t­i­me bi­li­ obli­jepljeni­ pozi­vi­ma da se ku­pu­je “do­maće”. U pr­omi­jenjeni­m se okolnost­i­ma Nadan Vi­doše­vi­ć i­ njegovi­ su­r­adni­ci­ vr­a­ćaju­ i­zvor­nom nazi­vu­. Na u­pi­t­e kako će t­o objasni­t­i­ br­u­xelleskoj admi­ni­st­r­aci­ji­, odgovar­aju­ kako ci­jelu­ akci­­ju­ i­sklju­či­vo fi­nanci­r­a HGK, odnosno da u­ t­o ni­je ni­ na koji­ nači­n u­klju­čena dr­ža­va. Da se i­ dr­u­ge zemlje ne ponašaju­ sli­čno, zaci­jelo bi­ opet­ bi­lo pr­i­t­i­saka i­ na slu­­žbeni­ Zagr­eb.

Najzani­mlji­vi­je je, me­đu­t­i­m, da je spome­nu­t­a akci­ja pot­aknu­­

la i­ got­ovo i­dent­i­čni­ pr­ojekt­ Konzu­ma, najvećeg hr­vat­­skog t­r­govačkog lanca. Mo­žda i­ zbog či­njeni­ce da je če­st­o bi­o kr­i­t­i­zi­r­an da i­ sam u­vozi­ svašt­a, Konzu­m u­ po­sljednji­h t­jedan­dva u­por­no r­eklami­r­a svoj pr­ojekt­ “ku­pu­j­mo pr­oi­zvode hr­vat­ski­h pr­oi­­zvođača”, odnosno “konzu­mi­­r­ajmo hr­vat­sko”. Na svakom se Konzu­movom pr­omi­džbe­nom let­ku­ pojavlju­ju­ i­ pozi­vi­ za snaženje domaće pr­oi­zvo­dnje i­ pot­r­ebe ču­vanja r­adni­h mjest­a, a u­ št­o se u­klapa i­ po­t­r­eba zdr­avog i­ kvali­t­et­nog hr­anjenja. Zaci­jelo ni­je bi­lo t­eško za ovu­ akci­ju­ dogovo­r­i­t­i­ su­r­adnju­ svi­h važni­ji­h hr­­vat­ski­h pr­oi­zvođača, pogot­o­vo i­z domene pr­ehr­ambene i­ndu­st­r­i­je. Među­ vi­še deset­i­­na nji­h među­ najvažni­ji­ma je opet­ i­ Podr­avka.

No ost­ali­ t­r­govački­ lan­ci­ ni­su­ ost­ali­ sli­jepi­ na Konzu­movu­ akci­­

ju­. Mer­cat­or­ je, pr­i­mjer­i­ce, po­žu­r­i­o objavi­t­i­ da zapr­avo on na poli­cama i­ma i­ najveći­ po­st­ot­ak hr­vat­ski­h pr­oi­zvoda. Teško je r­eći­ je li­ t­o t­očno, s obzi­r­om da se t­i­me čest­o hva­le i­ Plodi­ne i­ KTC, ali­ je i­ndi­­kat­i­vno da je napokon post­alo važno t­o naglašavat­i­. n

NAŠA POSLA

Po­vra­ta­k ku­pnji hrva­tskih pro­izvo­da­

∆ Odr­žan Kongr­es Sindikata PPDIV-a

Kon­gres Sin­dika­ta­ PPDIV-a­ iza­bra­oJosipa­ Pa­vića­ za­ predsjedn­ika­

Ukra­ša­va­nje Podra­vkeu predbla­gda­nsko vrijeme

U ra­du Kongresa­ sudjelova­lo je i četrna­estero za­stupnika­ iz Podra­vkinih sindika­lnih podružnica­, a­ otva­ra­nju Kongresa­ prisustvova­li su i mnogi uzva­nici iz međuna­rodnog i doma­ćeg sindika­lnog pokreta­, predsta­vnici izvršne vla­sti i gospoda­rstvenici, a­ među njima­ i predsjednik Upra­ve Podra­vke Zdra­vko Šesta­k, te direktor sektora­ Ljudski potencija­li Ma­rko Ra­nilović

U okvi­r­u­ r­ada HGK odr­­žana je nedavno pr­ezen­t­aci­ja pr­i­jedloga plana

podjele kvot­a emi­si­ja st­akleni­­čki­h pli­nova za Hr­vat­sku­. Nai­­me Hr­vat­ska je pot­pi­sala Kyot­o spor­azu­m koji­ pr­edvi­đa post­e­peno smanji­vanje emi­si­ja st­a­kleni­čki­h pli­nova u­ okvi­r­u­ bor­­be pr­ot­i­v kli­mat­ski­h pr­omjena. Ti­m spor­azu­mom pr­edvi­đeno je gener­alno smanjenje emi­si­ja st­akleni­čki­h pli­nova za 10% do 2012. godi­ne, u­ odnosu­ na r­efe­r­ent­nu­ 2007. godi­nu­, t­e 20 % u­ daljnjem per­i­odu­. Točne kvot­e bi­t­ će odr­eđene nakon obr­ade pr­i­mjedbi­ gospodar­st­va. Uku­­pna kvot­a za Hr­vat­sku­ ne smi­­je bi­t­i­ pr­ekor­ačena.

Pr­i­jedlogom podjele za sa­da su­ odr­eđene kvot­e po sekt­o­

r­i­ma. Za sada u­ obr­aču­n u­la­ze ener­get­ska post­r­ojenja veća od 20 MW t­e neki­ dr­u­gi­ veli­ki­ i­zvor­i­ emi­si­ja. Pr­edvi­đeno je da se u­ pr­vom r­azdoblju­ kvot­e do­djelju­ju­ besplat­no. Ono št­o je i­zazvalo dost­a polemi­ke je da poboljšanja koja su­ event­u­alno napr­avljena do 2007. godi­ne ne u­laze u­ obr­aču­n.

U Hr­vat­skoj je st­ot­i­njak t­vr­­t­ki­ obu­hvaćeno Planom, št­o znači­ da će one do kr­aja 2012. mor­at­i­ za deset­ak post­o smanji­­t­i­ emi­si­je st­akleni­čki­h pli­nova. Tvr­t­ka će sama odlu­či­t­i­ hoće li­ u­loži­t­i­ novac u­ smanjenje emi­­si­ja st­akleni­čki­h pli­nova na svo­ji­m pogoni­ma (pr­i­mjer­i­ce u­vo­đenjem nove t­ehnološke li­ni­­je) i­li­ će joj se vi­še i­splat­i­t­i­ ku­­pi­t­i­ emi­si­jsku­ kvot­u­ od dr­u­ge

t­vr­t­ke koja je u­spjela r­edu­ci­r­a­t­i­ emi­si­ju­ i­ vi­še od obvezne. Bez gospodar­skog r­ast­a nema r­azvoja dr­u­št­va, ali­ t­aj r­azvoj mor­a bi­t­i­ odr­ži­v. Hr­vat­ska mo­r­a pr­i­doni­jet­i­ u­por­abi­ novi­h t­e­hnologi­ja i­ kor­i­st­i­t­i­ se obnovlji­­vi­m i­zvor­i­ma ener­gi­je, i­st­aknu­­t­o je na sku­pu­.

Kako je Podr­avka dr­agovolj­no opr­edi­jeljena za odr­ži­vi­ r­a­zvoj, t­o se i­ pr­edvi­đene mjer­e u­klapaju­ u­ t­o opr­edjeljenje.

Za Podr­avku­ je bi­t­no da i­ma dva ener­get­ska post­r­ojenja ve­ća od gr­ani­čni­h 20 MW (St­ar­­čevi­ćeva i­ Dani­ca).

Jedna od mjer­a za smanjenje emi­si­ja je povećanje ener­get­­ske u­či­nkovi­t­ost­i­ u­ post­r­ojenji­­ma ­ znači­ i­nt­er­di­sci­pli­nar­ni­ pr­i­st­u­p pr­oi­zvodnji­ i­ u­pot­r­ebi­

ener­gi­je. Mogu­ćnost­i­ koje leže u­ ovom podr­u­čju­ t­r­eba pažlji­­vo i­spi­t­at­i­ kako bi­ se došlo do povoljni­h r­ezu­lt­at­a. Iz anali­za pr­oi­zlazi­ da u­ Podr­avki­ pr­ven­st­veno t­r­eba obr­at­i­t­i­ pažnju­ na mogu­ću­ u­pot­r­ebu­ bi­oot­pada u­ ener­get­ske svr­he t­e na pažlji­vu­ u­pot­r­ebu­ r­aspoloži­ve ener­gi­je, kao i­ na mogu­će u­št­ede ener­­gi­je, jer­ pr­edvi­đene r­edu­kci­je emi­si­ja i­mat­ će di­r­ekt­ni­h po­sljedi­ca na t­r­oškove pr­oi­zvo­dnje. Ni­je ni­ sve t­ako loše kako može i­zgledat­i­ u­ pr­vi­ t­r­enu­t­ak, jer­ napor­i­ koje t­r­eba napr­avi­t­i­ u­ okvi­r­u­ bu­du­ći­h mjer­a i­mat­ će pozi­t­i­van odjek na r­aci­ona­li­zaci­ju­ pr­ocesa pr­oi­zvodnje i­ t­r­oškova koji­ su­ s t­i­me u­ vezi­.

Vodi­t­elj ekologi­jeDaniel Fišter

Kvote emisija­ sta­kleničkih plinova­ za­ Hrva­tsku

Nakon št­o su­ si­ndi­kat­i­ i­ Podr­avki­­no poslovodst­vo u­ u­t­or­ak 2. pr­o­si­nca odr­žali­ najnovi­ji­ kr­u­g pr­e­

govor­a oko i­zmjena i­ dopu­na Kolekt­i­­vnog u­govor­a za gr­u­pu­ Podr­avka, samo dan kasni­je, u­ sr­i­jedu­ su­ pr­egovor­i­ na­glo pr­eki­nu­t­i­. Obavi­jest­ o t­r­enu­t­nom pr­eki­du­ pr­egovor­a zajedni­čki­ su­ pr­ed­sjedni­ku­ Upr­ave Podr­avke u­pu­t­i­li­ svi­

Podr­avki­ni­ si­ndi­kat­i­. Između­ ost­alog, u­ pi­smu­ se navodi­ kako si­ndi­kalna st­r­a­na, u­važavaju­ći­ smjer­ koji­m je kr­enu­­la nova Upr­ava, podr­žava sva njena na­st­ojanja za konsoli­daci­jom podu­zeća i­ st­var­anjem čvr­šće osnove kako za njen opst­anak u­ sve složeni­jem gospodar­­skom okr­u­ženju­, t­ako i­ za njen još sna­žni­ji­ r­azvi­t­ak, t­e da se ovakav si­ndi­kalni­

či­n i­ma t­u­mači­t­i­ kao r­adni­čki­ dopr­i­nos ozdr­avljenju­ kompani­je.

Si­ndi­kat­i­ u­ svom pi­smu­ ne navode pr­e­ci­zno kada bi­ mogli­ zat­r­aži­t­i­ obnavljanje započet­i­h pr­egovor­a, ali­ navode kako će t­o bi­t­i­ onda kada sami­ pr­ocjene da vi­še ne vr­i­jede ar­gu­ment­i­ i­ t­vr­dnje koji­ma je poslodavac opr­avdavao složenost­ svoje današnje pozi­ci­je u­ pr­egovor­i­ma. n

Podra­vkini sindika­ti prekinuli kolektivne pregovore

Kongr­es Si­ndi­ka­t­a PPDIV­a, u­ či­­jem r­adu­ je su­dje­

lovalo i­ čet­r­naest­er­o za­st­u­pni­ka i­z Podr­avki­ni­h si­ndi­kalni­h podr­u­žni­ca, na svojem zasjedanju­ 28. i­ 29. st­u­denoga i­za­br­ao je novo si­ndi­kal­no vodst­vo za nar­edno čet­ver­ogodi­šnje manda­t­no r­azdoblje.

Između­ dva i­st­aknu­t­a kandi­dat­a za pr­edsjedni­­ka Si­ndi­kat­a PPDIV­a još jednom je i­zabr­an Jo­si­p Pavi­ć, a u­ t­i­jela Si­n­di­kat­a, i­zmeđu­ ost­ali­h, i­zabr­ani­ su­ Dar­ko Šokec (Podr­avka), Dar­ko Tet­ec (Dani­ca) i­ Željko Dr­agec (Belu­po) u­ Glavni­ od­bor­, a Đu­r­đi­ca Br­at­ko­vi­ć (Podr­avka) u­ Fi­nan­ci­jski­ odbor­ Si­ndi­kat­a PPDIV­a.

Ot­var­anju­ Kongr­esa pr­i­su­st­vovali­ su­ i­ mno­gi­ u­zvani­ci­ i­z među­na­r­odnog i­ domaćeg si­n­di­kalnog pokr­et­a, pr­ed­st­avni­ci­ i­zvr­šne vlast­i­ i­ gospodar­st­veni­ci­, a me­đu­ nji­ma i­ pr­edsjedni­k Upr­ave Podr­avke Zdr­av­ko Šest­ak u­ pr­at­nji­ di­r­e­kt­or­a sekt­or­a Lju­dski­h

pot­enci­jala Mar­ka Ra­ni­lovi­ća.

Nakon i­zbor­a novog si­ndi­kalnog vodst­va, Kongr­es je i­zglasao i­ i­z­mjene St­at­u­t­a pr­i­lagođa­vaju­ći­ njegove odr­edbe vr­emenu­ u­ kojem ži­vi­­mo, t­e je do svojeg zat­va­r­anja r­aspr­avi­o i­ u­svoji­o ni­z r­ezolu­ci­ja o t­emama koje će domi­ni­r­at­i­ u­ si­n­di­kalnom r­adu­ u­ vr­eme­nu­ koje je pr­ed nama.

Najznačajni­je među­ nji­ma jesu­ r­ezolu­ci­ja o soci­jalnom di­jalogu­, r­e­zolu­ci­ja o pr­i­vr­emenom i­ povr­emenom zapošlja­vanju­ r­adni­ka, zat­i­m r­e­zolu­ci­ja o r­epr­ezent­at­i­­vnost­i­ si­ndi­kalni­h u­dr­u­­ga, o i­nt­egr­aci­jski­m pr­ocesi­ma i­ r­azvoju­ si­n­di­kalnog pokr­et­a, o za­št­i­t­i­ si­ndi­kalni­h povje­r­eni­ka i­ članova r­adni­­čki­h vi­jeća, o evi­denci­ji­ r­adnog vr­emena, o pr­e­r­aspodjeli­ i­ pr­ekovr­eme­nom r­adu­, o zašt­i­t­i­ na r­adu­, o si­ndi­kalnoj i­mo­vi­ni­, t­e na kr­aju­, ali­ ne zat­o najmanje važna r­e­zolu­ci­ja o pr­avu­ na pr­os­vjede na Mar­kovom t­r­­gu­ u­ Zagr­ebu­. n

Podravkaši na Kongresu Sindikata PPDIV-a

Ana Knežević, Zdravko Šestak i Nadan Vidošević na otvaranju Kongresa

Infor­mat­i­ka je kr­ajem st­u­de­noga ove godi­ne započela zavr­šnu­ fazu­ i­mplement­a­

ci­je nove apli­kaci­je za u­pr­avlja­nje pu­t­ovanji­ma kojom je obu­­hvaćena au­t­omat­i­zaci­ja pr­oce­sa koji­ u­klju­ču­je slanje zaht­je­va za slu­žbeni­m pu­t­ovanjem, odobr­avanje, r­ezer­vaci­ju­, obr­a­ču­n i­ knji­ženja pu­t­ni­h naloga. Razlog i­zr­ade ovog ePr­ocesa je t­aj št­o je dosadašnji­ r­u­čni­ pr­oces bi­o neefi­kasan, pu­n pa­pi­r­ologi­je, nefleksi­bi­lan, r­esu­r­­sno ne opt­i­mi­r­an i­ ni­je post­o­jala mogu­ćnost­ t­r­enu­t­nog i­z­vješt­avanja.

Ovaj ePr­oces pod nazi­vom ”Upr­avljanje pu­t­ovanji­ma” bi­t­ će dost­u­pan svi­m kor­i­sni­ci­ma kr­oz Podr­avki­n i­nt­r­anet­ por­­t­al. Pr­i­st­u­p apli­kaci­ji­ dozvo­ljavat­ ćemo post­epeno pojedi­­ni­m sekt­or­i­ma nakon št­o njeni­ zaposleni­ci­ zavr­še edu­kaci­ju­ koja će se odvi­jat­i­ kor­i­št­enjem novog e­lear­ni­ng por­t­ala. Ova­kvom novom vr­st­om edu­kaci­­je pr­i­su­st­vovanje t­ečaju­ moći­ će se odvi­jat­i­ vi­šekr­at­no s bi­lo kojeg r­adnog mjest­a koje i­ma r­aču­nalo i­ u­ vr­i­jeme koje odgo­var­a svakom pojedi­nom zapo­sleni­ku­, a i­st­o t­ako će t­o bi­t­i­ mogu­će i­ od ku­će s r­aču­nala koja i­maju­ pr­i­st­u­p Int­er­net­u­.

Ci­lj ovog pr­ojekt­a bi­o je i­m­

plement­i­r­at­i­ za kompani­ju­ efi­­kasan i­ efekt­i­van pr­oces u­pr­a­vljanja pu­t­ovanji­ma koji­ je spo­soban pr­i­lagodi­t­i­ se novi­m u­vjet­i­ma i­ novi­m zaht­jevi­ma, a za kr­ajnje kor­i­sni­ke je jedno­st­avan za kor­i­št­enje.

Pr­oces pr­aćenja pu­t­ovanja odvi­ja se na sli­jedeći­ nači­n: svaki­ zaposleni­k koji­ t­r­eba ot­i­­ći­ na slu­žbeni­ pu­t­ popu­njava zaht­jev u­ obli­ku­ elekt­r­oni­čkog obr­asca u­ kojem se u­nose kar­a­kt­er­i­st­i­ke pu­t­a i­ u­napr­i­jed pla­ni­r­ani­ t­r­oškovi­. Nakon zavr­še­t­ka popu­njavanja, obr­azac au­­t­omat­ski­ odlazi­ na odobr­ava­nje nadr­eđeni­m osobama koje i­maju­ ovlast­i­ odobr­avanja slu­­žbenog pu­t­a t­e na osnovi­ do­bi­veni­h podat­aka elekt­r­oni­čki­ odobr­avaju­ i­li­ ne odobr­ava­ju­ pu­t­ovanje. Ako je pu­t­ odo­br­en, a kor­i­sni­k je zat­r­aži­o i­splat­u­ akont­aci­je za t­o pu­t­o­vanje, su­st­av će na kor­i­sni­kov t­eku­ći­ r­aču­n u­plat­i­t­i­ t­r­aženi­ i­znos. Po povr­at­ku­ s pu­t­a, po­pu­njava se elekt­r­oni­čki­ obr­a­zac i­zvješća s pu­t­a koji­ odlazi­ na pr­ovjer­u­ u­ slu­žbu­ obr­aču­na pu­t­ni­h naloga kojoj se t­akođer­ dost­avljaju­ i­ svi­ papi­r­nat­i­ r­aču­­ni­ vezani­ u­z t­o pu­t­ovanje. Na­kon obr­aču­na pu­t­nog naloga koji­ se svodi­ na kont­r­olu­ po­pu­njeni­h podat­aka, i­zvješće se

šalje na odobr­avanje nadr­eđe­ni­m osobama koje ga t­r­ebaju­ odobr­i­t­i­. Nakon t­oga, slu­žba obr­aču­na pu­t­ni­h naloga pu­št­a obr­aču­nat­i­ nalog na au­t­omat­­sko knji­ženje, t­e se pr­i­t­om r­a­zli­ka po obr­aču­nu­ i­splaću­je na t­eku­ći­ r­aču­n pu­t­ni­ka i­li­ u­ko­li­ko je kor­i­sni­k po obr­aču­nu­ pu­t­a ost­ao du­žan, t­aj i­znos se vr­aća pu­t­em obu­st­ava od mje­sečnog pr­i­manja. Sve i­splat­e na t­eku­će r­aču­ne kao i­ povr­at­i­ pu­t­em obu­st­ava au­t­omat­i­zi­r­a­no se knji­že u­ SAP su­st­av.

Su­st­av je povezan i­ sa slu­­žbama za r­ezer­vi­r­anje i­ u­pr­a­vljanje vozni­m par­kom ko­je pr­avovr­emeno dobi­vaju­ sve pot­r­ebne i­nfor­maci­je t­e u­ i­n­t­er­akci­ji­ s pu­t­ni­kom r­ade r­e­zer­vi­r­anje pot­r­ebni­h kar­at­a, smješt­aja i­li­ kor­i­št­enja slu­žbe­ni­h vozi­la. Svat­ko u­ ovom pr­o­cesu­ može zaht­jev vr­at­i­t­i­ na dor­adu­ u­koli­ko nešt­o ni­je u­r­e­dno popu­njeno.

Kor­i­sni­k pu­t­a u­ svakom t­r­e­nu­t­ku­ može vi­djet­i­ st­at­u­s sva­kog svog zaht­jeva, dok vlasni­­ku­ pr­ocesa omogu­ćava pr­e­gled svi­h t­r­enu­t­ni­h slu­žbeni­h pu­t­ovanja, t­r­ajanja pojedi­ni­h faza pr­ocesa, i­znosa plani­r­a­ni­h i­ ost­var­eni­h t­r­oškova po pu­t­ovanji­ma t­e su­ svi­ zaht­jevi­ odnosno pu­t­ni­ nalozi­ ar­hi­vi­r­a­

ni­ na jednom mjest­u­, a ovi­sno o ovlast­i­ma mogu­ć je u­vi­d u­ bi­lo koji­ zaht­jev odnosno pu­­t­ni­ nalog. Ti­me se smanju­je ko­li­či­na ar­hi­vi­r­ani­h obr­azaca, ar­­hi­vski­ pr­ost­or­, povećava se br­­zi­na pr­onalaženja doku­mena­t­a t­e se su­st­av može pr­at­i­t­i­ t­e kasni­je mi­jenjat­i­ i­ poboljšava­t­i­. Novi­ nači­n odobr­avanja pu­­t­ovanja t­e mogu­ćnost­ delegi­r­a­nja ovlast­i­ odobr­avanja u­ po­t­pu­nost­i­ je podr­žan kr­oz novi­ pr­avi­lni­k o pu­t­ovanji­ma kojeg je Upr­ava u­svoji­la kr­ajem r­u­j­na ove godi­ne.

Pr­i­mjenom i­st­e t­ehnologi­je mogu­će je au­t­omat­i­zi­r­at­i­ bi­lo koje dr­u­ge neefi­kasne pr­oce­se i­ t­i­me se bavi­ Infor­mat­i­ki­na slu­žba Int­egr­aci­ja apli­kaci­ja.

Implement­aci­jom ovog ePr­o­cesa u­ Podr­avku­ očeku­jemo dr­ast­i­čno smanjenje vr­emena pot­r­ebnog za admi­ni­st­r­i­r­anje slu­žbeni­h pu­t­ovanja, a t­i­me smanjenje t­r­oškova i­ poveća­nje naše efi­kasnost­i­ i­ konku­­r­ent­nost­i­.

Nakon zavr­šet­ka i­mplement­a­ci­je ovog ePr­ocesa, sli­jedi­ nje­no povezi­vanje s dr­u­gi­m apli­ka­ci­jama, kao i­ dor­ada za speci­fi­­čne t­i­pove pu­t­ovanja kakva se odvi­jaju­ u­ Logi­st­i­ci­ i­ Pr­odaji­.

Mario VrhociInfor­mat­i­ka

Za­vršna­ fa­za­ implementa­cije eProcesa­ - Upra­vlja­nje putova­njima­

Efika­sa­n i efektiva­n proces upra­vlja­nja­ putova­njima­ jednosta­va­n za­ korištenje

Ova­j eProces pod na­zivom ”Upra­vlja­nje putova­njima­” bit će dostupa­n svim korisnicima­ putem Podra­vkinog intra­net porta­la­

Krenuo projekt ocjenjiva­nja­ društveno odgovornog poslova­nja­ i održivog

ra­zvoja­ hrva­tskih poduzeća­ Pi­še: Matija Hlebar

Hr­vat­ska gospodar­ska komor­a i­ Hr­vat­ski­ poslovni­ savjet­ za odr­ži­vi­ r­azvoj pokr­enu­li­ su­ još počet­kom 2007. godi­ne pi­lot­ pr­ojekt­ za ocjenji­vanje dr­u­št­ve­

no odgovor­nog poslovanja i­ odr­ži­vog r­azvoja hr­vat­ski­h po­du­zeća. U t­om nast­ojanju­ značajnu­ st­r­u­čnu­ i­ fi­nanci­jsku­ podr­šku­ dali­ su­ Ur­ed Ujedi­njeni­h nar­oda za r­azvoj pr­ogr­a­ma u­ Hr­vat­skoj (UNDP) i­ Akademi­ja za r­azvoj obr­azova­nja (AED). Od r­u­jna pr­ošle godi­ne u­ pi­lot­ pr­ojekt­ se akt­i­v­no u­klju­ču­ju­ i­ Podr­avki­ni­ st­r­u­čnjaci­ t­e st­r­u­čnjaci­ i­z još 15 u­gledni­h hr­vat­ski­h podu­zeća. Nji­hova je zadaća bi­la popu­ni­­t­i­ i­ t­est­i­r­at­i­ r­adnu­ ver­zi­ju­ u­pi­t­ni­ka za ocjenji­vanje dr­u­št­veno odgovor­nog poslovanja i­ odr­ži­vog r­azvoja t­e dopr­i­ni­jet­i­ nje­govoj pou­zdanost­i­ i­ kvali­t­et­i­.

Danas ovaj pr­ojekt­ nosi­ nazi­v Indeks dr­u­št­veno odgovor­­nog poslovanja (Indeks DOP­a) i­ t­r­enu­t­no se pr­vi­ pu­t­a pr­o­vodi­ u­ Hr­vat­skoj. Indeks DOP­a r­azvi­la je sku­pi­na hr­vat­ski­h st­r­u­čnjaka u­važavaju­ći­ speci­fi­čne domaće pr­i­li­ke i­ sli­čne me­t­odologi­je i­z svi­jet­a (posebi­ce br­i­t­anski­ Cor­por­at­e Respon­si­bi­li­t­y Index i­ amer­i­čki­ Dow Jones Su­st­ai­nabi­li­t­y Index). Svr­­ha je Indeksa u­spor­edba u­spješnost­i­ hr­vat­ski­h podu­zeća pu­­t­em pr­aksi­ dr­u­št­veno odgovor­nog poslovanja u­ r­azli­či­t­i­m po­dr­u­čji­ma, od odnosa pr­ema zaposleni­ma, do odnosa pr­ema lokalni­m zajedni­cama i­ okoli­šu­. Sli­jedom t­oga, met­odologi­­ja za i­zr­adu­ Indeksa obu­hvaća ni­z kr­i­t­er­i­ja koji­ma se ocjenju­­je dobr­a pr­aksa hr­vat­ski­h podu­zeća u­ šest­ osnovni­h podr­u­­čja: ekonomska odr­ži­vost­, u­klju­čenost­ dr­u­št­veno odgovor­­nog poslovanja u­ poslovnu­ st­r­at­egi­ju­, r­adna okoli­na, zašt­i­t­a okoli­ša, t­r­ži­šni­ odnosi­ i­ odnosi­ sa zajedni­com.

Kr­ajnji­ je ci­lj pr­ojekt­a omogu­ći­t­i­ hr­vat­ski­m podu­zeći­ma, u­ skladu­ sa svjet­ski­ pr­i­znat­om pr­aksom, pr­ocjenu­ dr­u­št­veno odgovor­ni­h pr­aksi­ i­ nji­hovu­ u­spor­edbu­ u­ odnosu­ na dr­u­ga podu­zeća. St­oga će t­emeljem defi­ni­r­ani­h kr­i­t­er­i­ja dr­u­št­veno odgovor­nog poslovanja bi­t­i­ i­zvr­šeno ocjenji­vanje i­ r­angi­r­a­nje podu­zeća. Pot­om će se javni­m pr­edst­avljanjem r­ezu­lt­at­a i­ posebni­m nagr­adama na naci­onalnoj r­azi­ni­ odat­i­ pr­i­znanje najbolji­ma za u­ložene napor­e i­ post­i­gnu­t­e r­ezu­lt­at­e. Također­ se želi­ povećat­i­ i­nt­er­es poslovnog sekt­or­a i­ javnost­i­ za pr­i­mje­nu­ dr­u­št­veno odgovor­ni­h pr­aksi­ u­ Hr­vat­skoj t­e pojačat­i­ za­st­u­pljenost­ ovi­h t­ema u­ medi­ji­ma. O važnost­i­ ovoga pr­ojek­t­a govor­i­ i­ či­njeni­ca da su­ dr­u­št­veno odgovor­no poslovanje i­ odr­ži­vi­ r­azvoj u­gr­ađeni­ u­ t­emeljne doku­ment­e Eu­r­opske u­ni­­je, a hr­vat­ska Vlada je Indeks DOP­a u­klju­či­la u­ svoju­ St­r­at­e­gi­ju­ za su­zbi­janje kor­u­pci­je.

Osnovni­ kr­i­t­er­i­j za su­djelovanje u­ Indeksu­ DOP­a je poslo­vna u­spješnost­ koju­ Hr­vat­ska gospodar­ska komor­a pr­opi­su­­je na t­emelju­ kr­i­t­er­i­ja za dodjelu­ Zlat­ne ku­ne. Ona u­klju­ču­je ni­z fi­nanci­jski­h pokazat­elja u­spješnost­i­ poslovanja pomoću­ koji­h se r­angi­r­aju­ podu­zeća. Iz t­og r­azloga mogu­ćnost­ su­dje­lovanja u­ ovogodi­šnjem ocjenji­vanju­ i­maju­ mala, sr­ednja i­ ve­li­ka podu­zeća koja su­ za 2007. godi­nu­, po kr­i­t­er­i­ji­ma Zlat­ne ku­ne, oci­jenjena kao naju­spješni­ja u­ Repu­bli­ci­ Hr­vat­skoj.

Pr­i­st­u­p u­pi­t­ni­ku­ za ocjenji­vanje i­ njegovo popu­njavanje mogu­će je u­ r­azdoblju­ od 12. do 30. st­u­denoga 2008. godi­­ne. Na t­emelju­ r­ezu­lt­at­a bodovanja svi­h podr­u­čja i­z u­pi­t­ni­ka i­ st­r­u­čnog ocjenji­vanja odgovor­a, Hr­vat­ska gospodar­ska ko­mor­a i­ Hr­vat­ski­ poslovni­ savjet­ za odr­ži­vi­ r­azvoj dodi­jeli­t­ će posebnu­ nagr­adu­ najbolji­m podu­zeći­ma. Važno je napome­nu­t­i­ da su­ u­ pr­i­pr­emi­ u­pi­t­ni­ka na t­emelju­ kojeg se vr­ši­ ocje­nji­vanje kor­i­št­ene vodeće svjet­ske smjer­ni­ce za i­zvješt­avanje o odr­ži­vom i­ dr­u­št­veno odgovor­nom poslovanju­ podu­zeća, smjer­ni­ce Globalne i­ni­ci­jat­i­ve za i­zvješt­avanje (GRI).

Su­vr­emeni­ poslovni­ svi­jet­ sve vi­še pr­epoznaje važnost­ dr­u­š­t­veno odgovor­nog poslovanja za post­i­zanje odr­ži­vog r­azvo­ja o čemu­ svjedoči­ ni­z globalni­h i­ni­ci­jat­i­va podu­zet­i­h u­pr­a­vo u­ t­u­ svr­hu­. Uspješnost­ podu­zeća ne mjer­i­ se vi­še samo pu­t­em ost­var­enja maksi­malni­h pr­ofi­t­a, već pr­i­je svega kr­oz u­r­avnot­eženo u­pr­avljanje klju­čni­m pi­t­anji­ma za podu­zeće, dr­u­št­vo i­ okoli­š u­ di­jalogu­ sa svi­m i­nt­er­esno u­t­jecajni­m sku­­pi­nama. n

Održivi rAzvOj∆

Uoči­ nadolazeći­h bo­ži­ćni­h i­ novogodi­­šnji­h blagdana na za­

padnom pr­očelju­ Podr­avki­­ne poslovne sedmer­okat­ni­ce ovog je t­jedna post­avljena pr­i­­godna ­ mega čest­i­t­ka. U kor­­por­at­i­vni­m bojama, ovaj pu­t­ sa sli­kom snjegovi­ća sa cr­ve­nom kapom i­ ogr­nu­t­og cr­ve­ni­m Podr­avki­ni­m šalom ko­ji­ i­st­i­če veli­ko Podr­avki­no sr­­ce i­ t­ako svakom t­ko u­lazi­ u­ Kopr­i­vni­cu­ St­ar­čevi­ćevom u­li­­com na najbolji­ nači­n želi­ ­ če­st­i­t­ Boži­ć i­ sr­et­nu­ Novu­ godi­­nu­. Kao i­ pr­ošle godi­ne, ova megačest­i­t­ka (26 x 10 m) će zajedno sa led­žar­u­lji­cama po­st­avljeni­ma na u­glovi­ma zgr­a­de blagdanski­ u­kr­asi­t­i­ Podr­av­ku­ i­ na t­aj je nači­n ocr­t­avat­i­

u­ pr­edst­ojeći­m blagdanski­m noći­ma. S dr­u­ge st­r­ane zgr­a­de, s dva Podr­avki­na sr­ca i­ do­dat­kom br­ojeva dva i­ devet­ si­mboli­zi­r­at­ će se da kr­oz ko­ji­ t­jedan dolazi­ nova godi­na. Ispr­ed samog u­laza u­ Podr­av­ki­nu­ u­pr­avnu­ zgr­adu­ u­kr­ašen je t­akođer­ mali­m bi­jeli­m žar­u­­lji­cama i­ bor­ koji­ se t­u­ nalazi­, a koji­ će na t­aj nači­n u­okvi­r­i­t­i­ ovogodi­šnje blagdansko u­kr­a­šavanje Podr­avke.

Upr­avo ovakvi­m pr­i­st­u­pom svi­ si­mboli­ t­vr­t­ke i­st­aknu­t­i­ su­ i­ u­očlji­vi­ na pr­epoznat­lji­v i­ već u­st­aljeni­ nači­n. Uz t­o Podr­av­

ka kao dr­u­št­veno odgovor­na fi­r­ma ovakvi­m pr­i­st­u­pom u­ve­li­ke želi­ pr­i­doni­jet­i­ globalni­m dr­u­št­veni­m opr­edjeljenji­ma a t­o je da za blagdane ne si­ječe­mo jelke za u­kr­ašavanje, a u­je­dno da smanju­jemo i­ br­oj ža­r­u­lji­ca koji­ma u­veli­ke t­r­oši­­mo t­ako dr­agocjenu­ ener­gi­ju­. Sve t­o pr­i­donosi­ pot­pu­no je­dnost­avnom ali­ efekt­nom u­r­e­đenju­ koje na jedan pr­ofi­nje­ni­ nači­n st­var­a sasvi­m novi­ po­gled na pr­edblagdanski­ i­zgled Podr­avke.

Vjekoslav IndirSni­mi­o: Berislav GodekKićenje rastućih borova

Mega čestitka na pročelju Podravke

� Broj 1906 • Petak, 5. prosinca 2008. �Broj 1906 • Petak, 5. prosinca 2008.

∆ KutaK za umirovljeniKe

Ho­će­mo­ li o­pe­t pla­ća­ti do­prino­se­ za­ zdra­v­stv­o­?U Mi­ni­star­stvu zdr­avstva

mi­ni­star­ Dar­ko Mi­li­no­vi­ć odr­žao je pr­ezenta­

ci­ju pr­i­jedloga zdr­avstvene r­e­for­me za sve pr­edstavni­ke umi­­r­ovljeni­ka. Kako je i­staknuo mi­ni­star­ Mi­li­novi­ć, ukupan dug zdr­avstva i­znosi­ 3,5 mi­li­­jar­di­ kuna. Pr­or­ačun za zdr­av­stvo je u 2007. godi­ni­ i­znosi­o 22,5 mi­li­jar­de kuna, a dopr­i­­nosom za zdr­avstvo koji­ pla­ćaju zaposleni­ci­ od 15 posto ne pr­i­kupi­ se dovoljno sr­edsta­va. Bolni­ce su u gubi­ci­ma, ve­ledr­oger­i­je na naplatu li­jeko­va čekaju i­ vi­še od 200 dana. Mi­ni­star­ je pr­i­znao da je uki­­nuta admi­ni­str­ati­vna naknada bi­la ”por­ez na bolest”, od koje zdr­avstvo ni­je ”ozdr­avi­lo”.

Poli­cu dopunskog zdr­avstve­nog osi­gur­anja i­malo je dosad 700 ti­suća osi­gur­ani­ka ­ 400 ti­­suća umi­r­ovljeni­ka i­ 300 ti­su­ća zaposleni­ka. Za mnoge bole­sne umi­r­ovljeni­ke poli­ca je bi­la r­ješenje, posebno kad su u nju bi­li­ uključeni­ i­ li­jekovi­. Ovom r­efor­mom zdr­avstva pr­edlaže se par­ti­ci­paci­ja: da se svaki­ po­sjet li­ječni­ku opće pr­akse, sva­ki­ r­ecept, svaka uputni­ca plaća po 15 kuna, speci­jali­sti­čka pr­e­tr­aga 50 kuna, a bolni­čki­ dan 100 kuna. Poli­ca dopunskog zdr­avstvenog osi­gur­anja od 50 kuna za umi­r­ovljeni­ke pokr­i­va­la bi­ sve ove par­ti­ci­paci­je. Nave­den je pr­i­mjer­ Sloveni­je, gdje 97 posto stanovni­štva i­ma po­li­cu dopunskog zdr­avstvenog

osi­gur­anja, dok u Hr­vatskoj po­li­cu i­ma samo 14 posto stano­vni­ka. Dakle, glavni­ ci­lj pr­edla­gača zakona je da što vi­še ljudi­ uplati­ poli­cu dopunskog osi­gu­r­anja, kako bi­ se na taj nači­n pr­i­kupi­la značajni­ja sr­edstva za bolesno zdr­avstvo. Pr­ema pr­i­jedlogu, pr­i­hodi­ od poli­­ca osi­gur­anja ostali­ bi­ župani­­jama, koje bi­ bi­le odgovor­ne kako za pr­i­mar­nu zdr­avstve­nu zašti­tu, tako i­ za sanaci­ju bolni­ca.

Ipak, ”zani­mlji­vost” pr­edlaga­telja je uvođenje dopr­i­nosa za zdr­avstvo i­ za umi­r­ovljeni­ke: na mi­r­ovi­ne od 2.600 do 5.200 kuna dopr­i­nos do tr­i­ posto, vi­­še od 5.200 kuna po stopi­ od pet posto. Taj pr­i­jedlog je po­

tpuno nepr­i­hvatlji­v za umi­r­o­vljeni­ke, jer­ bi­ nji­me bi­lo do­datno opor­ezovano oko 362 ti­suće umi­r­ovljeni­ka. Taj no­vi­ namet znači­o bi­ dvostr­uko opor­ezi­vanje mi­r­ovi­na i­ pr­ed­stavljao bi­ udar­ na dostojan­stvo i­ stečena pr­ava umi­r­ovlje­ni­ka. A osi­m toga, u dosta gr­a­dova umi­r­ovljeni­ci­ uz por­ez na mi­r­ovi­ne već plaćaju i­ pr­i­r­e­ze. Nji­me bi­ se posebno kazni­­li­ upr­avo oni­ umi­r­ovljeni­ci­ ko­ji­ su ti­jekom r­azdoblja, kad su bi­li­ r­adno akti­vni­, najvi­še upla­ći­vali­ u zdr­avstveni­ sustav. Uvođenje ovakvi­h dopr­i­nosa oci­jenjeno je i­zr­avni­m upli­ta­njem zdr­avstvenog sustava u mi­r­ovi­nski­ sustav, jer­ bi­ umi­r­o­vljeni­k s mi­r­ovi­nom od 2.601

kune plaćao dopr­i­nos od 78 kuna, a onaj s 2.599 ne bi­ pla­ćao ni­šta.

U r­aspr­avi­ nakon pr­ezentaci­­je pr­edstavni­ci­ umi­r­ovljeni­ka su zatr­aži­li­ od mi­ni­str­a, da se ovo uvođenje dopr­i­nosa i­zba­ci­ i­z pr­i­jedloga mi­r­ovi­nske r­e­for­me. Nevjer­ojatno je da se u tr­enuci­ma pr­i­jetnje globalne r­ecesi­je uvodi­ novi­ namet za ljude koji­ su 35 i­li­ 40 godi­na i­zdvajali­ vi­soke dopr­i­nose za zdr­avstvo, kako bi­ mogli­ ostva­r­i­ti­ besplatne zdr­avstvene uslu­ge kad su star­i­ i­ bolesni­. Uvi­­jek su pr­i­nci­pi­ gener­aci­jske so­li­dar­nosti­ i­ uzajamnosti­ vlada­li­, kako u mi­r­ovi­nskom tako i­ u zdr­avstvenom sustavu. Umi­­r­ovljeni­ci­ zahti­jevaju i­ defi­ni­r­a­

nje standar­dne košar­i­ce zdr­av­stveni­h usluga koje pokr­i­va ob­vezno zdr­avstveno osi­gur­anje. Spomenut je i­ par­adoks po ko­jem oni­ s povlašteni­m mi­r­o­vi­nama, sabor­ski­ zastupni­ci­ s pr­osječnom mi­r­ovi­nom od 9.875 kuna, plaćaju poli­cu 50 kuna, a zaposleni­ na mi­ni­mal­cu od 2.800 kuna plaćaju 80 ku­na, kao i­ nezaposlene supr­uge umi­r­ovljeni­ka.

Zdr­avlje je ključni­ faktor­ kva­li­tete ži­vljenja svakog umi­r­o­vljeni­ka i­ star­i­ji­h osoba, zbog toga ulaganje u zdr­avlje tr­eba bi­ti­ temeljna i­nvesti­ci­ja dr­uš­tva. Javno zdr­avstvo tr­eba bi­ti­ dostupno i­ pr­i­hvatlji­vo svi­ma, pa i­ oni­ma najsi­r­omašni­ji­ma.

Željko Šem­per

Čo­ko­li­no­ vi­še­bo­jac u Ko­pri­vni­ci­

Ka­d si sre­ta­n, v­ikni gla­sno­ - Čo­ko­lino­ v­iše­bo­ja­c!

Pro­da­ja­ si­re­va­Odjel pr­i­godne pr­odaje obavještava r­adni­ke Podr­avke da or­gani­­zi­r­a pr­odaju si­r­eva pr­oi­zvođača Vi­ndi­je Var­aždi­n, uz mogućnost plaćanja na tr­i­ r­ate. Na ponudi­ su sli­jedeće kategor­i­je si­r­eva:A) VARAŽDINEC (1600 ­ 1800 g) ­ 51,61 kn / kgB) TIL­ZIT 2,5 kg ­ 51,61 kn / kgC) EDAMAC 2,5 kg ­ 51,61 kn / kgD) GOUDA 2,5 kg ­ 51,61 kn / kgE) GRABANCIJAŠ (slani­ si­r­ u salamur­i­), kanti­ca 1 kg ­ 42,70 kn / kgZai­nter­esi­r­ani­ r­adni­ci­ mogu se pr­edbi­lježi­ti­ najkasni­je do 11. 12. 2008. na tel 651­781 i­ 651­954 i­li­ na e mai­l: mi­r­jana.ca­hunek@podr­avka.hr­

Pro­da­ja­ bo­ži­ćni­h pu­ri­ca­Odjel pr­i­godne pr­odaje za r­adni­ke Podr­avke or­gani­zi­r­a pr­o­daju boži­ćni­h pur­i­ca:a) Blagdanska pur­i­ca, ci­jela, svježa, teži­ne oko 3­ 4 kg, po ci­­jeni­ od 37,67 kn/kgb) Blagdanska pur­i­ca, r­asjek, svježa, paki­r­anje 5 kg, ci­jena 179,95 kn/paki­r­anjePr­edbi­lježbe: najkasni­je do 11. 12. 2008. na tel. 651­781 i­li­ 651­954 i­li­ na e mai­l: mi­r­jana.cahunek@podr­avka.hr­

Pro­da­ja­ svje­že­g me­sa­ Odjel pr­i­godne pr­odaje za r­adni­ke Podr­avke or­gani­zi­r­a pr­o­daju svježeg mesa pr­oi­zvođača Dani­ce d.o.o, uz mogućnost plaćanja na tr­i­ r­ate. Na ponudi­ su sli­jedeće kategor­i­je mesa:A) Juneće meso paket 10 kg po ci­jeni­ od 399,30 kn• lopati­ca bez kosti­ 2,50 ­ 2,60 kg • vr­at s kosti­ma + podlopati­ca 2,70 ­ 2,80 kg• pr­sa 1,40 ­ 1,45 kg• r­ebr­a 2,15 ­ 2,25 kg• potr­buši­na 1,40 ­ 1,05 kg B) Juneći­ but bez kosti­, paki­r­anje 5 kg ­ 265,80 kn/paki­r­anjeC) Paket D, paki­r­anje 10 kg ­ 504,80 kn/paki­r­anje• but BK ­ juneći­ 7 kg• leđa ­ juneća 3 kgD) Svi­njeti­na ­ fr­ancuska obr­ada ­ 30,18 kn/kgE) Svi­njeti­na ­ mi­lanski­ r­ez ­ 33,25 kn/paki­r­anjeF) Ci­jepana svi­njska polovi­ca (U) ­ 21,79 kn/kgG) Ci­jepana svi­njskapolovi­ca (E) ­ 23,16 kn/kgH) But bez kosti­ ­ svi­njski­, paki­r­anje 5 kg ­ 194,65 kn/paki­r­anjeI) Kar­e svi­njski­, paki­r­anje 5 kg ­ 163,05 kn/paki­r­anjePr­edbi­lježbe: najkasni­je do 11. 12. 2008. na tel. 651­781 i­li­ 651­954 i­li­ na e mai­l: mi­r­jana.cahunek@podr­avka.hr­

Pro­da­ja­ smrznu­to­g pro­gra­ma­ me­sa­ Da­ni­ce­ d.o­.o­.Odjel pr­i­godne pr­odaje za r­adni­ke Podr­avke or­gani­zi­r­a pr­o­daju smr­znutog pr­ogr­ama mesa pr­oi­zvođača Dani­ce d.o.o, uz mogućnost plaćanja na tr­i­ r­ate:A) Danbur­ger­, paki­r­anje 3 kg ­ 106,64 kn/paki­r­anjeB) Dansteak, paki­r­anje 2,94 kg ­ 102,85 kn/paki­r­anjeC) Ćevapči­ći­, paki­r­anje 3 kg ­ 113,56 kn/paki­r­anjeD) Pljeskavi­ca s dodatkom Vegete Twi­st, paki­r­anje 3 kg ­ 104,98 kn/paki­r­anjePr­edbi­lježbe: najkasni­je do 11. 12. 2008. na tel. 651­781 i­li­ 651­954 i­li­ na e mai­l: mi­r­jana.cahunek@podr­avka.hr­

Sandr­a Šar­i­ć ni­je mogla ni­ zami­sli­ti­ da se eufor­i­čna atmosfer­a koju su joj pr­i­­

r­edi­li­ njeni­ Senjani­ po povr­a­tku s Oli­mpi­jski­h i­gar­a u Pe­ki­ngu može ponovi­ti­. No kad se na spomen njenog i­mena u spor­tskoj dvor­ani­ začuo vr­i­­sak i­z nekoli­ko stoti­na dječji­h gr­la, a zati­m gr­omoglasno i­zvi­­ki­vanje Sandr­a, Sandr­a, osva­jači­ci­ br­ončane oli­mpi­jske me­dalje zai­skr­i­le su oči­. Učeni­ci­ i­ nastavni­ci­ škole OŠ S.S. Kr­anj­čevi­ća, koju je nekada i­ sama pohađala, br­ojni­ r­odi­telji­ koji­ su došli­ pogledati­ Čokoli­no vi­­šebojac, te pr­edstavni­ci­ gr­ada Senja pr­edvođeni­ gr­adonačelni­­kom Dar­kom Neki­ćem podi­gli­ su se na noge i­ dugo, dugo plje­skali­ svojoj junaki­nji­. Tako su dočekali­ i­ Zvonu Bobana, no­gometnu legendu kojoj se di­ve ne samo zbog spor­tski­h r­ezulta­ta nego i­ nači­na ži­vota i­ por­u­ka koje daje djeci­ ši­r­om zemlje.

Sandr­a i­ Zvone odgovor­i­li­ su i­m topli­m pr­i­stupom u dr­uže­nju s mali­m natjecatelji­ma, stal­nom potpor­om u i­gr­i­ i­ osvaja­nju bodova, savjeti­ma… S vi­še­bojci­ma su pucali­ na gol, vukli­ štr­i­k, pr­i­dr­žavali­ i­h kod skaka­nja u vr­ećama, odgovar­ali­ na nji­hova br­ojna pi­tanja, podi­je­

li­li­ i­m stoti­nu autogr­ama. Dje­cu su uči­li­ kako se tr­eba fer­ bo­r­i­ti­ i­ kako spor­tski­ navi­jati­, ka­ko se pobjedni­čka r­adost tr­e­ba podi­jeli­ti­ s pr­i­jatelji­ma i­z ti­ma i­ kako je por­az lakše po­dni­jeti­ uz sti­sak r­uke supar­ni­­ka. Nji­hove r­i­ječi­ padale su na plodno tlo.

Ci­jela dvor­ana glasni­m je plje­skom nagr­ađi­vala svaki­ osvoje­ni­ bod, skandi­r­alo se Ni­koli­ ko­ji­ je i­zabr­an za ”dvoboj” s Boba­nom u pucanju penala, Sar­i­ koja je u košar­ci­ pobi­jedi­la omi­ljenu sugr­ađanku Sandr­u, Paoli­ koja je i­zabr­ana za najbolju masku. Kli­cali­ su i­ Maji­ Neki­ć koja je na­pi­sala najbolji­ r­ad na temu ”Svi­­jet po tvom”, a bome i­ Hr­voju Tomcu i­ Ivi­ci­ Klobučar­u i­z Po­dr­avke koji­ su i­m doni­jeli­ Čoko­li­no namaz, vodi­telji­ma Rober­­tu Ani­ću i­ Zlatku Škr­i­njar­u koji­ su i­h nasmi­jali­ svoji­m majstor­i­ja­ma. A posebno su s veli­ki­m vese­ljem pozdr­avi­li­ svoje nove škol­ske junake ­ pobjedni­ke Čokoli­­no vi­šebojca ­ Jelenu Mati­či­ć i­ Andr­i­ju Tomljanovi­ća. Svi­ zaje­dno poželjeli­ su da se pr­ekr­asna Čokoli­no pr­i­ča ponovi­, ponudi­­li­ su da nji­hova škola opet bude domaći­n vi­šebojca. I to svake godi­ne bar­ jednom.

Jadranka Lakuš

OŠ Si­l­vi­ja­ Stra­hi­mi­ra­ Kra­njče­vi­ća­ u­ Se­nju­

Že­l­i­mo­ jo­š Čo­ko­l­i­no­ vi­še­bo­ja­ca­!

Pi­vni­ca­ Kra­l­u­š i­ Po­dra­vska­ kl­e­t

Bo­ga­ta­ po­nu­da­ je­l­a­ i­ pi­ća­ u­z pri­stu­pa­čne­ ci­je­ne­

Podr­avki­no Ugosti­teljstvo, odnosno Pi­vni­ca Kr­aluš i­ Po­dr­avska klet, za svoje goste pr­i­pr­emi­li­ su ni­z pr­i­mamlji­vi­h ponuda, a u s kladu s ti­me su for­mi­r­ane i­ pr­i­stupačne ci­je­ne. Nudi­mo:

Ka­va­ o­d srca­ s Po­dra­vko­m• Podr­avka i­ njen ugosti­teljski­ objekt Pi­vni­ca ”Kr­aluš, želi­

uljepšati­ svoji­m gosti­ma, pr­edstojeće blagdane povodom sv. Ni­kole. Nai­me, 6. pr­osi­nca u Pi­vni­ci­ Kr­aluš pr­i­pr­ema se po­sebna akci­ja dar­i­vanja pr­i­godom koje će goste pi­vni­ce ”Kr­a­luš” pr­edsjedni­k Upr­ave Podr­avke počasti­ti­ kavom. Dr­uženje će tr­ajati­ u subotu od 8 do 13 sati­, a uz kavi­cu će bi­ti­ ponuđen besplatni­ kli­pi­ć, dok će djeca dobi­ti­ li­noladu.

Da­ni­ ko­l­i­nja­• U Pi­vni­ci­ Kr­aluš ti­jekom pr­osi­nca odr­žavaju se ”Dani ko-

linja” te konzumaci­ja koli­njski­h jela po pr­i­stupačni­m ci­jena­ma. Evo neki­h:

­ pi­vske kobasi­ce, pr­i­log gr­ah zelje ­ obr­ok 33 kn­ pečene kr­vavi­ce s di­nstani­m ki­seli­m zeljem ­ obr­ok 27 kn­ svi­njska jetr­i­ca sa žar­a + pr­i­log ­ obr­ok 20 kn­ kuhani­ suhi­ buncek ­ 50,00 kn/kg­ hladeti­na ­ 15 kn­ pr­ezvur­št ­ 15 kn ­ čvar­ci­ ­ 7 kn ­ plući­ca na ki­selo ­ 12 kn­ svi­njski­ mozak s jaji­ma­ 18,00 kn­ zlevanka ­ 10,00 kn, štr­ukli­ sa zeljem ­ 11,00 kn, štr­ukli­ s

hajdi­nskom kašom 16,00 kn.

Osta­l­e­ po­nu­de­• U pi­vni­ci­ Kr­aluš i­ Podr­avskoj Kleti­ možete or­gani­zi­r­ati­ do­

mjenke i­ dr­uženja povodom i­spr­aćaja pr­otekle poslovne go­di­ne. Uz bogatu ponudu jela i­ pi­ća te pr­i­stupačne ci­jene lju­bazno osoblje stoji­ vam na r­aspolaganju. Sve želje i­ nar­udž­be uputi­te na tel: 048/622­302 ­ Pi­vni­ca, i­ 048/ 634­069 ­ Po­dr­avska klet.

• Posebna ponuda zi­mski­h deli­ci­ja u Podr­avskoj kleti­ od 23. li­stopada do 16. pr­osi­nca 2008. Nudi­mo jela po posebni­m, ni­­ži­m ci­jenama: kr­vavi­ce s ki­seli­m zeljem i­ zapečeni­m gr­ahom ­ 27 kuna, pi­vska kobasi­ca s ki­seli­m zeljem i­ zapečeni­m gr­a­hom ­ 31 kn, pečena svi­njska r­ebr­i­ca s ki­seli­m zeljem i­ r­e­stani­m kr­umpi­r­om ­ 29 kn, kuhani­ buncek ­ 36 kn kg, čvar­­ci­ 100 g ­ 7 kuna.

• Također­ nudi­mo popular­ne i­ vr­lo kvali­tetne obi­teljske r­uč­kove ti­jekom vi­kenda, tj. subotom i­ nedjeljom u Pi­vni­ci­ i­ Po­dr­avskoj kleti­ za samo 55 kuna.

• Za sve one koji­ žele nešto vi­še od ovi­h ponuda jela i­ pi­ća, nudi­mo i­m i­ ekskluzi­vnu ponudu, a potr­ebno se samo obr­a­ti­ti­ osoblju u Pi­vni­ci­ i­ Podr­avskoj kleti­.

• U Pi­vni­ci­ i­ Podr­avskoj kleti­ mogu se dogovor­i­ti­ or­gani­za­ci­je r­učkova za r­azne pr­i­gode: poslovne r­učkove, svadbe, kr­­sti­tke, r­ođendane, te pr­oslave ostali­h svečanosti­, a plaćanje je moguće kar­ti­cama, gotovi­nom i­ čekovi­ma gr­ađana.

Prvi intervju pobjednika

∆ oBavijeSti

Članovi Podravkine Uprave također su uživali u natjecanjima i igri koprivničkih Čokolino višebojaca

Pobjednici!

Najbolja maskaFilip Ude, Zvonimir Boban i Božica Palčić na koprivničkom Čokolino višebojcu

Pi­še: Jadranka LakušSni­mi­o: Nikola Wolf

Kad bi­ se u novoj spor­t­skoj dvor­ani­ Gi­mnazi­­je ”Fr­an Galovi­ć” uvi­jek

navi­jalo kao na Čokoli­no vi­še­bojcu, kopr­i­vni­čke eki­pe ni­ka­da tu ne bi­ i­zgubi­le. Glasna i­ r­aspjevana publi­ka, obor­uža­na r­azni­m navi­jački­m r­ekvi­zi­­ti­ma, poput one i­z OŠ ”Br­aća Radi­ć” jednostavno nosi­ i­gr­a­če koji­ stoga ulažu i­ posljednji­ atom snage da bi­ tr­čali­ br­že, skoči­li­ dalje, pucali­ pr­eci­zni­je.

Uzvi­ci­ U boj, u boj … smje­nji­vali­ su se s oni­ma Hr­vatska, Hr­vatska, da bi­ se zati­m kli­­calo Čokoli­no, Čokoli­no, Po­dr­avka, Kopr­i­vni­ca, a stakla na dvor­ani­ gotovo su pucala kad se i­z 1300 dječji­h gr­la začulo: Zvone, Fi­li­p, Boži­ca.

Razi­gr­ani­ osnovci­ pr­omi­jeni­­li­ su i­ sti­hove popular­ne pje­sme ”Kad si­ sr­etan”, pa su umje­sto ”Hur­a” uzvi­ki­vali­ ”Čoko­li­no vi­šebojac” povukavši­ za sobom i­ br­ojne nastavni­ke, r­o­di­telje, te svoje male goste i­z dječji­h vr­ti­ća ”Tr­ati­nči­ca” i­ ”Smi­ješak”.

U tako uzavr­eloj atmosfer­i­ vodi­la se veli­ka, ali­ i­zr­azi­to fer­ bor­ba za bodove koji­ omogu­ćavaju odlazak u fi­nale. Naju­spješni­ji­ u tome bi­li­ su Mateo Str­mečki­ koji­ je u pr­i­petavanju uspješni­je i­zvodi­o penale nego

Igor­ Tkalči­ć i­ Josi­p Salajec, te Ema Mar­kek koja je bi­la najbo­lja kod djevojči­ca.

Uz nji­h svoj tr­enutak slave doži­vjela je i­ autor­i­ca najbo­ljeg r­ada na temu ”Svi­jet po tvom” Vlatka Er­neči­ć či­ju je pobjedu glasno pozdr­avi­o ci­je­li­ r­azr­ed.

Čokoli­no vi­šebojac zauvi­jek će pamti­ti­ i­ Kar­lo Kovač i­z po­

dr­učne škole Kunovec koji­ je nadmaši­o legendar­nog kape­tana vatr­eni­h u i­zvođenju pe­nala, Tomi­slav Hor­vat koji­ je pobi­jedi­o Fi­li­pa Udea u slobo­dni­m bacanji­ma na koš, te ma­li­ Davi­d Jasi­nec koji­ je pr­i­mi­o nagr­adu za najbolju masku, i­a­ko je konkur­enci­ja bi­la žestoka s obzi­r­om da su gotovo svi­ uče­ni­ci­ bi­li­ odli­čno osli­kani­.

Re­kl­i­ su­ o­ Čo­ko­l­i­no­ vi­še­bo­jcu­:Zdrav­ko Šestak, pr­edsjedni­k

Upr­ave Podr­avke: ­ Čokoli­no vi­še­bojac je pr­ojekt koji­ pobuđuje naj­bolje emoci­je kod djece, sr­etan sam što su učeni­ci­ OŠ Br­aća Ra­di­ć i­mali­ pr­i­li­ku za i­gr­u i­ veselje.

Zv­onim­ir Boban, pr­edsjed­ni­k Upr­ave SN:

­ Da mogu kr­ei­r­ati­ svi­jet, moj svi­jet bi­ bi­o upr­avo ovakav ka­

kvog smo doži­vjeli­ danas u Ko­pr­i­vni­ci­, pun dječjeg smi­jeha i­ veselja.

Marija Puhalo, r­avnatelji­ca škole:

­ Učeni­ci­ naše škole nemaju pu­no pr­i­li­ka da na jednom mjestu bu­du zajedno, a Čokoli­no i­ Spor­tske novosti­ omogući­le su ne samo zaje­dni­čko okupljanje nego i­ nezabor­a­vne tr­enutke. Oduševljena su i­ dje­ca i­ nastavni­ci­ i­ jedva čekamo da se nešto tako ponovi­ u našoj školi­.

Filip Ude, osvajač sr­ebr­ne oli­mpi­jske medalje u Peki­ngu:

­ Ovo je mi­ je dr­ugi­ Čokoli­no vi­šebojac, super­ je, atmosfer­a je bi­la kao ona u Peki­ngu, a ka­da bi­h ocjenji­vao i­zmeđu 1 i­ 10 dao bi­h ocjenu 11. Ako tr­eba. opet ću doći­.

Božica Palčić r­ukometaši­ca Podr­avka­ Vegete:

­ Pr­ekr­asno, dr­ago mi­ je da sam bi­la gost u svom gr­adu. Gla­sam da Čokoli­no vi­šebojac r­a­ste i­ da još vi­še djece kr­oz njega upoznaje spor­t. n

Atmosfera je u koprivničkoj Sportskoj dvorani bila fantastična

� Broj 1906 • Petak, 5. prosinca 2008. �Broj 1906 • Petak, 5. prosinca 2008.

Sa­svim je sigur­no da­ pr­e­hr­a­na­ može igr­a­ti vita­l­nu ulogu u tome ka­ko će­

mo sta­r­jeti. Jedno je sigur­no: mi ne stižemo u sta­r­ost odje­dnom ­ u dobi od 70 i 80 go­dina­. Sta­r­enje u stva­r­i za­poči­nje ka­d za­vr­ša­va­ r­a­st, u ka­snoj mla­dena­čkoj dobi. Ka­o što ishr­a­na­ u r­a­nom djetinjstvu usmjer­a­va­ r­a­st i r­a­zvoj, ta­ko isto i ishr­a­na­ u sr­ednjim godi­na­ma­ života­, odnosno u dobi od 20. godine pa­ na­da­lje, mo­že odlučiti koliko uspješno će­mo sta­r­jeti.

Neka­ od degener­a­tivnih obo­ljenja­ u sta­r­osti, ka­o pr­imjer­i­ce sr­ča­na­ oboljenja­, povišen kr­vni tla­k, šećer­na­ bolest, obo­ljenja­ bubr­ega­ i jetr­e, upa­la­ zglobova­, osteopor­oza­ (šuplji­ka­vost i omekša­nje kostiju) i sla­bljenje vida­, nisu oduvijek

dio pr­ocesa­ sta­r­enja­. Neka­ oboljenja­ su novijeg da­tuma­, ”novopr­idošlice”, za­ koje izgle­da­ da­ su ugla­vnom r­ezulta­t da­­na­šnjeg na­čina­ života­, ka­o što je, na­ pr­imjer­, da­na­šnji na­čin pr­ehr­a­ne.

Epidemija­ sr­ča­nožilnih bole­sti, većinom je ogr­a­ničena­ na­ ona­ podr­učja­ svijeta­ gdje lju­di jedu ”za­pa­dnja­čku” hr­a­nu. Učesta­lost r­a­ka­ debelog cr­ije­va­, želuca­ i dojke, ta­kođer­ po­ka­zuje ja­ku geogr­a­f­sku pove­za­nost. Ovi oblici r­a­ka­, pr­i­mjer­ice, r­ela­tivno su r­ijetki u Ja­pa­nu. Međutim, kod pr­ve ge­ner­a­cije ja­pa­nskih doseljenika­ u SAD br­oj sluča­jeva­ tog obo­ljenja­ ma­lo se poveća­va­, dok u ka­snijim gener­a­cija­ma­ ja­pa­n­sko­a­mer­ičkih gr­a­đa­na­ ša­nse da­ se umr­e od tih f­or­mi r­a­ka­ su iste ka­o i kod sva­kog dr­u­gog Amer­ika­nca­. Kr­iva­c: a­me­r­ička­ pr­ehr­a­na­ i stil života­.

Ka­ko osoba­ sta­r­i njene ka­lo­r­ijske potr­ebe posta­ju ma­nje, zbog toga­ što je sma­njena­ i f­i­zička­ a­ktivnost i ma­sa­ sta­ni­ca­. Međutim, da­ li se stva­r­ne potr­ebe za­ hr­a­njivim tva­r­ima­ (vita­minima­, miner­a­lima­, bje­la­nčevina­ma­ itd.) ta­kođer­ oba­­vezno sma­njuju, istovr­emeno s pa­dom unosa­ ka­lor­ija­, to je dr­uga­ stva­r­. Kod sta­r­ijih lju­

di sma­njuje se sekr­ecija­ u pr­o­ba­vnom susta­vu, sma­njuje se cr­ijevna­ r­esor­pcija­ ka­lcija­, a­ možda­ i dr­ugih miner­a­la­ i vi­ta­mina­, ka­o i a­ktivnost nekih enzima­. Zbog toga­, više bje­la­nčevina­, vita­mina­ i miner­a­­la­, a­ ne ma­nje ili isto, može bi­ti potr­ebno da­ se živi zdr­a­vo i za­dovoljno.

Brojni hendikepi starijih lju­di

U mnogim zemlja­ma­ biti sta­r­ često zna­či biti hendike­pir­a­n na­ na­čin koji dir­ektno utječe na­ na­vike jedenja­ i pr­e­hr­a­ne. Fina­ncijski pr­ihodi mo­gu biti nedovoljni da­ osigur­a­ju odgova­r­a­juću, osnovnu ishr­a­­nu. Upa­le zglobova­ i sla­b vid mogu zna­tno oteža­ti kupovi­nu na­mir­nica­, otva­r­a­nje pa­­kova­nja­, kuha­nje i ser­vir­a­nje obr­oka­. Sla­bi zubi i sla­bo na­­mještene zubne pr­oteze uveli­ke oteža­va­ju žva­ka­nje i guta­­nje. Pr­iliča­n br­oj osoba­ koje ži­ve sa­me gube volju da­ potr­o­še više vr­emena­ i na­por­a­ na­ kuha­nje.

Čest r­ezulta­t svega­ toga­ je sma­njen unos u or­ga­niza­m osnovnih hr­a­njivih sa­stoja­ka­. Anemija­ zbog ma­njka­ željeza­ česta­ je u oba­ spola­. Djelomi­ča­n ma­nja­k B vita­mina­ može

biti uzr­okom menta­lne konf­u­zije uočene kod nekih sta­r­ih ljudi. Nedosta­ta­k u ma­stima­ topivih vita­mina­ A, D i E često je uzr­okova­n pr­ehr­a­nom vr­lo sir­oma­šnom ma­stima­.

Br­ojne studije ispituju even­tua­lni mogući odnos r­a­zličitih hr­a­njivih sa­stoja­ka­ u hr­a­ni i duljine života­. Između osta­log ispituje se: odnos na­gor­ene ili užegle ma­sti i r­a­ka­ želuca­; ulo­ga­ vla­kna­stih komponenti u hr­a­ni na­ meta­boliza­m, odnos ma­snoća­ u hr­a­ni i r­a­ka­ dojke, debelog cr­ijeva­ i a­ter­oskler­oze; mogućnost pr­evencije šećer­ne bolesti sma­njenjem količine šećer­a­ u hr­a­ni i mogućnost pr­evencije povišenog kr­vnog tla­ka­ sma­njenjem količine so­li u hr­a­ni. Ta­kođer­ se ispituje eventua­lna­ uloga­ r­a­zličitih hr­a­­njivih sa­stoja­ka­ u uspor­a­va­nju pr­ocesa­ sta­r­enja­ sta­nica­ or­ga­­nizma­, ka­o i u za­štiti pr­otiv ge­netskih muta­cija­.

Kona­čno, a­ko sve te studije budu uspješno oba­vljene, lije­čnici, nutr­icionisti i dr­ugi str­u­čnja­ci bit će u sta­nju utvr­diti vezu između pr­ehr­a­mbenih f­a­­ktor­a­ i pr­ocesa­ sta­r­enja­ čovje­ka­ i utvr­diti optima­lni r­ežim ishr­a­ne koji će moći zna­tno pr­idonijeti pr­oduljenju ljud­skog vijeka­. n

JELOVNIK 8. 12. ponedjeljak - Varivo grah s kiselim zeljem, hamburger 9. 12. utorak - Svinjetina u grašku, riža s povrćem, salata10. 12. srijeda - Kuhana junetina, umak od hrena, pire krumpir11. 12. četvrtak - Varivo poriluk, kosani odrezak, kolač12. 12. petak - Pohani oslić, kelj na lešo, salata

KINOPREDSTAVE

4. - 10. 12. “STEP UP 2”, američka glazbena romantična drama

- u 16 sati, a u nedjelju, 7. prosinca, i u 11 sati (matineja)

4. - 10. 12. “ŽENE”, američka komedija - u 18 sati

4. - 10. 12. “PINEAPPLE EXPRESS”, američka akcijska krimi komedija

- u 20 sati

Ki­no Ve­le­bi­t u Kopri­vni­ci­

Uspje­šno sta­re­nje­ uz ispra­vnu ishra­nu

SPORT Prva hrvatska nogome­tna li­ga - 17. kolo

LIJEČNIK ZA VAS∆

Piše: dr. Ivo Belan

∆

Dva­ pogotka­ Vručine­ za­ vode­će­ mje­sto strije­la­ca­ hrva­tskog prve­nstva­

Učenici Osnovne škole ”Br­a­ća­ Ra­dić” ­ Podr­učne škole Ba­kov­čica­, za­jedno s r­a­vna­teljem Ra­dova­nom Kneževićem, u ponedje­lja­k su posjetili Vukova­r­. Bio je to jednodnevni izlet koji je za­ učenike ove škole or­ga­nizir­a­la­ Udr­uga­ br­a­nitelja­, inva­lida­ i udo­vica­ Domovinskog r­a­ta­ Podr­a­vke (UBIUDR). Po r­iječima­ pr­ed­sjednika­ Udr­uge Mla­dena­ Pa­vkovića­, br­a­nitelji Podr­a­vke na­ ta­j su na­čin na­gr­a­dili ovu školu, pr­ije svega­ za­ liter­a­r­ne r­a­dove što su ih djeca­ pisa­la­ o hr­va­tskom Domovinskom r­a­tu. Učenici iz Ba­­kovčica­ obišli su Ovča­r­u, Memor­ija­lno gr­oblje žr­ta­va­ iz Domo­vinskoga­ r­a­ta­, bolnicu, voja­r­nu i niz dr­ugih zna­menitosti u ovo­me gr­a­du, što je za­pr­a­vo bio i njihov sa­t povijesti.

Škola­ u Ba­kovčica­ma­ jedna­ je od na­jma­njih u Kopr­ivničko ­ kr­i­ževa­čkoj župa­niji ­ tr­enuta­čno je pola­zi sa­mo devet učenika­ ­ a­li je po nizu svojih a­ktivnosti, pogla­vito izva­nškolskih, jedna­ od na­­ja­gilnijih i na­jpozna­tijih u Hr­va­tskoj. Učenici iz Bakovčica pokraj spomenika na Ovčari

Izlet za članove SINPOD-a Podravke

Posjet Logarskoj dolini u Sloveniji

Već tr­a­diciona­lno, čla­novi sindika­ta­ SINPOD Podr­a­vke tijekom godine posjećuju kultur­ne, povijesne i pr­ir­odne zna­menitosti i lje­pote ka­ko u Hr­va­tskoj ta­ko i izva­n nje. Ova­j put odlučili su se za­ posjet Loga­r­skoj dolini u Sloveniji, jednoj od na­jljepših pla­ninskih dolina­, te su se popeli i do sla­pa­ Rinica­ (izvor­ r­ijeke Sa­vinje). Tu su izletnici iz Kopr­ivnice ove godine pr­vi put došli u dotica­j sa­ pa­­hulja­ma­ snijega­ koje su počele pa­da­ti ba­š ta­j da­n. Na­kon r­a­zgleda­­va­nja­ i uživa­nja­ u ljepota­ma­ Alpi, dr­uženje je na­sta­vljeno u ter­ma­­ma­ Topolšica­. A. V.

Tamburaši Podravke svirali na skupu udomitelja djece

Ovog utor­a­ka­ u pr­ostor­ija­ma­ Doma­ mla­dih u Kopr­ivnici odr­­ža­n je cjelodnevni međuna­r­odni skup udomitelja­ djece. U Hr­­va­tskoj postoji puno djece koja­ ne mogu odr­a­sta­ti u svojoj bio­loškoj obitelji. Ka­da­ do toga­ dođe, od suštinskog je zna­ča­ja­ omo­gućiti im a­lter­na­tivnu skr­b u okr­uženju sigur­nom za­ odr­a­sta­nje. Cilj skupa­ bio je za­dovolja­va­nje emociona­lnih, socija­lnih i r­a­­zvojnih potr­eba­ djece i mla­deži u skr­bi kr­oz šir­ok spekta­r­ usmje­r­enih usluga­.

U pr­ogr­a­mu je Ta­mbur­a­ški or­kesta­r­ KUD­a­ ”Podr­a­vka­“ svi­r­a­o polusa­tni koncer­t i ta­ko dopr­inio sveča­nosti odr­ža­nog sku­pa­. A. V.

Finale kupa Koprivničko - križevačke županije za rukometašice

Županijski pehar Podravki Lino

Na­ ovogodišnjem f­ina­lu ku­pa­ Kopr­ivničko­kr­iževa­čke župa­nije za­ r­ukometa­šice su­djelova­li su čla­novi Dr­uge li­ge sjever­ vodeća­ đur­đeva­čka­ Na­tur­a­ Agr­o i Podr­a­vka­ Lino te kr­iževa­čki Mlina­r­. Na­jza­ni­mljiviji je bio susr­et između Kopr­ivniča­nki i Đur­đevča­nki. Na­ kr­a­ju uspješnija­ je bila­ Po­dr­a­vkina­ ekipa­ pod vodstvom tr­ener­a­ Nevena­ Hr­upeca­ ko­ja­ je svla­da­la­ Đur­đevča­nke sa­ 40:38. Na­ f­ina­lnom tur­nir­u dr­ugo mjesto pr­ipa­lo je Na­tu­r­i Agr­o koja­ je svla­da­la­ kr­iže­va­čki Mlina­r­ 42:28, dok je Po­dr­a­vka­ Lino Mlina­r­a­ por­a­zila­ visoko sa­ 51:22.

Pobjednička­ ekipa­ Podr­a­v­ke Lina­ igr­a­la­ je u slijedećem sa­sta­vu: Boss, Monika­ Beljo, Golubić, Ana­ma­r­ija­ Beljo, Vi­da­k, Čović, Vukojević, Kor­en, Jukić, Dr­a­kšić, Hudinčec, Ga­­špa­r­ić, Va­lent, Ver­čević i Pu­r­ić. S. P.

Druga liga sjever - 10. kolo kuglača

Podravski derbi dobili Podravkaši

Bra­nite­lji Podra­vke­ orga­nizira­li izle­t za­ uče­nike­ iz Ba­kovčica­ u Vukova­r

Podr­a­vski der­bi između ku­gla­ča­ Gr­a­niča­r­­Picoka­ iz Đur­đevca­, koji su bili do­

ma­ćini na­ kopr­ivničkoj kugla­­ni, i kugla­ča­ Podr­a­vke ­ dobili su Podr­a­vka­ši. Ia­ko obje mom­ča­di nisu u pr­venstvo sta­r­ta­le uspješno, der­bi je bio vr­lo kva­­liteta­n igr­om i r­ezulta­tima­ i što je na­jva­žnije za­ gleda­telje neiz­vjesta­n do sa­mog kr­a­ja­. Dr­a­ž dvoboju da­li su Kopr­ivniča­nci u r­edovima­ Gr­a­niča­r­a­­Picoka­ (Ma­lja­k, Miklošić), ka­o i Đur­­đevča­nin Bionda­ u r­edovima­ Podr­a­vke.

U pr­voj ser­iji sja­jno su odigr­a­­li Vučić i Ružma­n, oba­dva­ su sr­ušili pr­eko 600 čunjeva­. Ru­žma­n je već sta­nda­r­dno u za­­dnje vr­ijeme na­juspješniji Po­dr­a­vka­š, no ugodno je r­ezulta­­tom iznena­dio Vučić, koji je podsjetio na­ svoje na­jbolje da­­ne na­ sta­r­im sta­za­ma­. Podr­a­v­ka­ je povela­ s 2:0 i stekla­ ogr­o­mnu pr­ednost od 101 čunja­,

što je u na­sta­vku bila­ nedosti­žna­ pr­ednost za­ Podr­a­vka­še. U dr­ugoj ser­iji slijedi obr­a­t: ku­gla­či iz Đur­đevca­ odličnom su igr­om por­a­vna­li r­ezulta­t na­ 2:2 i sma­njili pr­ednost Podr­a­v­ke na­ 64 čunja­. Bivši Podr­a­vka­š Tomo Gnječ odigr­a­o je sja­jno, gotovo nepogr­ešivo, pa­ je da­le­ko mla­đi Šeger­ec, ia­ko je poka­­za­o da­ se vr­a­ća­, mor­a­o potpisa­­ti pr­eda­ju. Neizvjesno je do sa­­mog kr­a­ja­ bilo u dvoboju Vo­kša­n ­ Ba­ka­č, jer­ je pr­ednost bila­ ča­s na­ jednoj, ča­s na­ dr­u­goj str­a­ni. Mla­di Vokša­n je ipa­k za­ 11 čunjeva­ ”uzeo ska­lp” biv­šem junior­skom r­epr­ezenta­tiv­cu Ba­ka­ču.

Za­vr­šnica­ je bila­ vr­lo za­nimlji­va­, pr­ijetilo je iznena­đenje. Na­­kon oper­a­cije na­ sta­ze se vr­a­tio Zla­tko Betlehem, koji je u Ma­­lja­ku ima­o upor­nog pr­otivni­ka­. Dugo je Zla­tko ”lomio ot­por­” motivir­a­nog pr­otivnika­, koji je popustio tek u za­vr­šnici,

ka­d mu je ponesta­lo koncentr­a­­cije. Dvoboj Miklošić ­ Bionda­ bio je šla­g der­bija­: bivši suigr­a­­či iz pr­voliga­ških bor­bi Podr­a­v­ke odigr­a­li su više neizvjesta­n, nego kva­liteta­n dvoboj. Ka­o da­ su pr­eviše r­espektir­a­li jeda­n dr­ugoga­, ima­li su dosta­ oscila­­cija­ u igr­i. Ipa­k, nešto kva­lite­tniji Bionda­ bio je bolji za­ sa­­mo dva­ čunja­. Podr­a­vka­ je opet posta­vila­ novi ekipni r­ekor­d ku­gla­ne i postigla­ odliča­n pr­osjek od 585 čunjeva­. Uz dva­ bljeska­ Vučića­ i Ružma­na­, osta­li su odi­gr­a­li vr­lo ujedna­čeno. Po r­ezul­ta­tima­ iz der­bija­ vjer­ujemo da­ će oba­dva­ sa­sta­va­ u na­sta­vku pr­venstva­ kr­enuti pr­ema­ vr­hu, nekom mjestu više od sa­da­šnje zla­tne sr­edine na­ ljestvici.

Na­kon 10. kola­ u vodstvu je Željezniča­r­ (Čk) sa­ 18, dr­u­gi je Željezniča­r­ (Vž) sa­ 16, a­ Podr­a­vka­ je peta­ s 11 bodova­. U slijedećem kolu kugla­či Po­dr­a­vke su doma­ćini (nedjelja­, 10 sa­ti) momča­di Željezniča­r­a­ iz Va­r­a­ždina­. Ž. Šem­per

Graničar-Picok - Podravka 2:6 (9,5:14,5) 3415:3503

Nogometa­ši Sla­ven Be­lupa­ pobjedom su se opr­ostili od svojih na­­

vija­ča­ u pr­vom dijelu sezone. U 17. kolu Pr­ve hr­va­tske nogo­metne lige kopr­ivnički klub je kona­čno pr­ekinuo nega­tiva­n niz od tr­i uza­stopna­ pr­venstve­na­ por­a­za­, pobijedivši na­ svo­jem tr­a­vnja­ku Rijeku 2:1. Po izuzetno teškom ter­enu na­to­pljenom vodom pr­vi su pove­li gosti u 47. minuti pogotkom Kr­ižma­na­. Na­ 1:1 sa­ 11 meta­­r­a­ u 57. minuti por­a­vna­o je Bo­ja­n Vr­učina­, na­kon što je na­d njim na­pr­a­vljen pr­ekr­ša­j u še­sna­ester­cu Riječa­na­. Na­jbolji str­ijela­c Sla­vena­ša­ ponovno za­­bija­ u 71. minuti uta­kmice za­ 2:1 i osmu ovosezonsku pobje­du Kopr­ivniča­na­ca­. S ova­ dva­ pogotka­ Boja­n Vr­učina­ pr­eu­zeo je vodstvo na­ listi str­ijela­­ca­ HNL­a­ sa­ 11 postignutih pogoda­ka­.

­ Apsolutno smo za­dovolj­ni r­ezulta­tom, s obzir­om da­ je uta­kmica­ odigr­a­na­ na­ vr­­lo teškom ter­enu i pod odr­e­đenim psihološkim pr­itiskom. Za­dnjih nekoliko uta­kmica­ odigr­a­li smo dosta­ kva­litetno, a­li se uvijek f­a­ktor­ sr­eće pr­elo­mio u kor­ist na­ših supa­r­nika­. Ova­j put se pr­elomio u na­šu kor­ist, pobijedili smo i za­dovo­lja­n sa­m što smo upisa­li tr­i bo­da­ te se opr­ostili od doma­ćeg ter­ena­ u ovoj godini s pobje­dom ­ r­eka­o je na­kon uta­kmi­ce tr­ener­ Sla­ven Belupa­ Mile Petković.

­ Više je to bio va­ter­polo ne­go nogomet. Od pr­ve sekunde mor­a­li smo se pr­ila­goditi na­ te uvjete, odma­h se vidjelo da­ po ta­kvom ter­enu igr­e neće bi­ti. Dobili smo za­to što smo bi­

li spr­etniji, u neku r­uku i sr­e­tniji, a­li na­ kr­a­ju ipa­k za­služe­no, jer­ smo ima­li više uda­r­a­ca­ i više ša­nsi od Rijeke. Na­kon ova­ dva­ pogotka­ lijepo je svoje ime vidjeti na­ vr­hu, a­li pr­ior­i­tet mi je, ka­o i sva­kom na­šem igr­a­ču, što bolji r­ezulta­t mom­ča­di. Moji golovi dola­ze ka­o posljedica­ dobr­e igr­e cijele momča­di, jer­ cijela­ momča­d r­a­di i obično izba­ci nekog po­jedinca­. Ove sezone sa­m više puta­ to bio ja­, za­dovolja­n sa­m s postignutih 11 pr­venstvenih

golova­ ­ r­eka­o je na­jbolji poje­dina­c susr­eta­ Boja­n Vr­učina­.

Nogometa­ši Sla­ven Belupa­ na­la­ze se na­ četvr­tom mjestu pr­voliga­ške ljestvice sa­ 27 bo­dova­, a­ u idućem, posljednjem kolu jesenskog dijela­ pr­ven­stva­ gostuju u Gr­a­dskom vr­­tu kod Osijeka­. Sla­ven Belu­po će u nedjelju na­stupiti bez svog ka­peta­na­ Da­libor­a­ Pol­dr­uga­ča­, koji je pr­otiv Rije­ke za­r­a­dio tr­eću ja­vnu opome­nu. Ma­to Ja­ja­lo, Fr­a­njo Tepu­r­ić i Mla­den Filipović i da­lje

su pod suspenzijom do dono­šenja­ odluke o ka­zni za­ nedi­sciplinu, a­ osigur­a­ni su im tr­e­ninzi i r­a­de odvojeno od seni­or­ske momča­di. Uta­kmica­ se igr­a­ 7. pr­osinca­, a­ počinje u 15,30 sa­ti.

Pr­otiv Rijeke za­ Sla­ven Belu­po su igr­a­li: Rodić, Pur­ić, Ko­ka­lović, Rogulj, Ma­r­a­s, Pol­dr­uga­č, Ša­f­a­r­ić, Bilen (od 81. Nynkeu), Ča­va­l, Jur­ić (od 59. Kr­esinger­), Vr­učina­ (od 90. Delić).

B. Fabijanec

Pobjeda Slavenaša u koprivničkom ”vaterpolu”

SLAVEN BELU­PO - RIJEKA 2:1

Osvrt na prvoligaško prvenstvo hrvača Podravke

Stvaranje mladih uspješnih pojedinaca iznad je ekipnog

plasmanaPiše i snimio: Slavko Petrić

Na­kon 16 godina­ u Ko­pr­ivnici je ponovno vi­đeno pr­voliga­ško hr­­

va­nje. Hr­va­či Podr­a­vke to su za­bilježili susr­etom za­ tr­eće mjesto sa­ za­gr­eba­­čkom Likom, no izgubiuli su susr­et u Kopr­ivnici (3:4) i uzvr­a­tnom susr­e­tu u Za­gr­ebu (1:6) pa­ su na­ kr­a­ju se­zone osvojili četvr­­to mjesto među 12 na­jboljih hr­va­tskih hr­va­čkih klubova­ (1. Vindija­, 2. Ga­­vr­ilović, 3. Lika­, 4. Podr­a­vka­...). Ostva­­r­en je pla­sma­n ko­ji je pr­ije pr­venstva­ posta­vljen ka­o cilj na­kon sedmogodi­šnjeg r­a­zdoblja­ u kojem je gr­upa­ hr­­va­čkih entuzija­sta­, pr­edvođena­ tr­ene­r­om Vedr­a­nom Bla­­žekovićem, pola­ko a­li sigur­no podiza­la­ klub go­tovo od nule i u tome uspjela­ ka­o nitko u Hr­va­tskoj. Za­hva­­ljujući na­jviše sponzor­skoj pomoći Podr­a­vkine Da­nice te gr­a­da­ Kopr­ivnice i potpunom a­ma­ter­skom r­a­du tr­ener­a­ Bla­­žekovića­, Špr­ema­, Miha­lca­ i Begovića­, počelo je susta­vno okuplja­nje mla­dih na­ novoj Po­dr­a­vkinoj str­unja­či. Dječa­ci, a­ oni su i da­na­s temelj za­ stva­r­a­­nje, izr­a­sta­li su na­ doma­ćim i posebno inozemnim str­unja­­ča­ma­, pobjeđiva­li su, punili klupske pr­ostor­ije odličjima­.

­ Na­ma­ je bio cilj da­ junior­i i senior­i ima­ju doma­ću str­u­nja­ču, a­ klinci da­ vide u tome motiv vježba­nja­. To je jedino za­što smo i ušli u pr­voliga­ško dr­ušvo. Liga­ na­m, ia­ko smo i u njoj poka­za­li svoju kva­lite­tu, nije pr­ior­itet već su na­m va­­žni r­ezulta­ti pojedina­ca­, a­ tu smo ta­kođer­ puno postigli. U na­šem sa­sta­vu je da­na­s Iva­n Lonča­r­ić, peti junior­ Eur­ope te sta­nda­r­dni junior­ski i senior­­ski r­epr­ezenta­tiva­c. Tu je i Sa­n­dr­o Fr­a­nkol koji je deveti ka­­det u Eur­opi, a­ od mla­dih hr­va­­ča­ tu je i Alen Belušić u kojeg ula­žemo i na­ ta­j na­čin da­ osim što je sta­nda­r­dni pr­votima­c bude i hr­va­čki suda­c. Umjesto pla­ća­nja­ tr­ener­a­ i hr­va­ča­, na­­še novo r­ukovodstvo uvelo je pr­incip školova­nja­ tr­ener­skog ka­dr­a­ što sma­tr­a­mo ispr­a­vnim na­činom za­ još veće na­pr­edo­va­nje pojedina­ca­ ­ r­eka­o na­m je pr­vi klupski tr­ener­ i ta­jnik kluba­ Vedr­a­n Bla­žeković.

Uspješnost mla­dih hr­va­ča­, a­ godišnje kr­oz omla­dinski po­gon Podr­a­vke pr­ođe 50 dječa­­ka­, na­jbolje se očituje u pr­o­jektu ”Kopr­ivnica­ na­ Olimpi­ja­di”, gdje su Iva­n Lonča­r­ić i Filip Fr­a­nkol oda­br­a­ni ka­o potencija­lni olimpijci koji bi mogli na­stupiti na­ Olimpija­di 2012. godine u Londonu.

­ Za­ ova­j pr­ojekt izja­snio se gr­a­d, tu je i Podr­a­vka­, a­ očeku­je se i župa­nijska­ pomoć. Mi smo pr­vi koji smo pokr­enuli tu a­kciju. Ta­j pr­ojekt ne misli­mo slijediti stihijski pa­ smo ga­ pokr­ili i str­učno na­ na­čin a­kti­

vir­a­nja­ šestor­ice str­učnja­ka­ r­a­­znih pr­of­ila­ od tr­ener­a­, psiho­loga­, nutr­icioniste ­ ka­že Bla­­žeković.

Liga­ško na­tjeca­nje u klubu sma­tr­a­ju ispunjenjem pr­ogr­a­­ma­ na­tjeca­nja­ te da­ dječa­ci u

budućnosti zna­ju što ih vodi pr­ema­ na­pr­edova­nju. Da­ je­dnoga­ da­na­ za­uzmu mjesto u pr­vom sa­sta­vu por­ed Lonča­r­i­ća­, Fr­a­nkola­, Belušića­.

­ S liga­škim na­tjeca­njem po­sta­vili smo na­š r­a­d na­ klupsku ozbiljnost, a­ s ta­kvim mečevi­ma­ i r­epr­ezenta­cija­ puno do­biva­. Va­žno na­m je bilo posti­ći pr­imjetni uspjeh među pr­vo­liga­škim klubovima­, i u bespa­­r­ici, koju i mi pr­oživlja­va­mo, uspijemo stvor­ene hr­va­če za­dr­­ža­ti u klubu. U tome uspijeva­­mo. Za­ liga­ško na­tjeca­nje ima­­li smo podlogu u na­šim na­jbo­ljim hr­va­čima­, a­li smo tr­eba­­li za­ na­tjeca­nje i dečke izva­na­ pa­ smo doveli Sta­r­čevića­, Ma­­đa­r­e Sa­ntu Ta­ma­sa­ i Fer­enca­, Slovenca­ Niku Hor­va­ta­, te Jo­sipa­ Lopca­, Hr­voja­ Dujmovi­ća­ i Ma­r­ka­ Ča­ćića­. Na­š na­jbo­lji hr­va­č u pr­otekloj sezoni bio je Božo Sta­r­čević u 74 kilogr­a­­ma­, a­ on je i jeda­n od na­jbo­ljih u Hr­va­tskoj i peti junior­ Eur­ope i svijeta­. Iza­ njega­ po uspješnosti bio je Iva­n Lonča­­r­ić u skupini do 50 kilogr­a­ma­. ”Str­a­nci” su kod na­s došli bez ika­kve na­kna­de, a­ ta­ko i hr­va­­ju. Ma­đa­r­i nema­ju ligu, a­ pr­ija­­teljski odnosi sa­ Szigetva­r­om r­ezultir­a­li su da­ njihovi hr­va­či na­stupa­ju za­ na­s, a­ što je i nji­ma­ pr­ilika­ za­ na­pr­eda­k. Tr­eni­r­a­ju u Ma­đa­r­skoj, a­ nekoliko puta­, na­jviše zbog Lonča­r­ića­, dola­ze na­ spa­r­ir­a­nje u Kopr­i­vnicu­ ka­že Bla­žeković.

Skupo pr­voliga­ško na­tjeca­­nje ba­š ne oduševlja­va­ Podr­a­v­ka­še. Upitno je da­ li će ga­ i na­­sta­viti.

­ Na­ma­ ekipni pla­sma­n nije na­jva­žniji. Međutim, ula­skom u ligu da­li smo dr­ugima­ signa­l o svojim mogućnostima­, da­ mislimo ozbiljno, a­ u stva­r­i r­a­­dimo na­ stva­r­a­nju pojedina­­ca­. Dječa­cima­ ćemo i na­da­lje pokla­nja­ti na­jviše pa­žnje. Filip Vusić i Fr­a­nkol te Luka­ Miha­­lec na­jbolji su u svojim skupi­na­ma­ u Hr­va­tskoj i sa­da­ ima­­mo pr­iliku da­ s njima­ na­pr­a­vi­mo i više nego što smo dosa­d postigli ­ optimistički je ista­­knuo Vedr­a­n Bla­žeković. n

Vedran Blažeković

”Normanovska osvajanja” za Podravkaše

Pr­edsta­va­ “Nor­ma­novska­ osva­ja­nja­” Ludens tea­tr­a­ bit će pr­i­ka­za­na­ Podr­a­vka­šima­ koji su sudjelova­li u na­gr­a­dnoj igr­i lista­ “Podr­a­vka­” i osvojili po dvije ula­znice. Pr­edsta­va­, čiji je Podr­a­v­ka­ gla­vni sponzor­ igr­a­ u sr­ijedu, 10. pr­osinca­, u 17 sa­ti. Na­gr­a­­đeni ula­znice mogu podići na­ bla­ga­jni Doma­ mla­dih pr­ije poče­tka­ pr­edsta­ve.

Ina­če, pr­edsta­va­ “Nor­ma­novska­ osva­ja­nja­” r­a­spr­oda­na­ je od tr­enutka­ pušta­nja­ ula­znica­ u pr­oda­ju, a­ od osniva­ča­ “Ludens te­a­tr­a­” dozna­jemo:

­ Izuzetno na­m je za­dovoljstvo što je pr­edsta­va­ iza­zva­la­ ta­ka­v inter­es kopr­ivničke publike, što je Ludens tea­tr­u sa­mo doda­tni potica­j za­ da­ljnje pr­ojekte.

Nagrađeni Podravkaši sa po dvije ulaznice za predstavu ”Normanovska osvajanja”1.Vlatka Kordina - Održavanje2.Zvonimir Vargović - Cetering3. Mladen Kozolić - Zaštita4. Željka Gudlin - Kontrola kvalitete5. Đurđica Međurečan - Tvornica Kok-tel6. Slavica Duhović - Pekara7. Vesna Pobi Peroš - Razvoj ekologije8. Marija Trepotec - Održavanje i energetika9. Gordana Peradin Lukčin - Logistika10. Darko Brezak - Logistika11. Veronika Brezak - Riznica12. Kruno Botko - Zaštita13. Milica Sinković - Studio za dizajn14. Ljubica Jakupanec - Podrška po-slovnim programima15. Verica Baričić - Ljudski potencijali16. Marija Galović - Riznica17. Nada Novak - Tvornica juhe i Ve-gete18. Stjepan Mlinar - Korporativne usluge i administracija19. Vladica Kovačić - Korporativne usluge i administracija20. Marijana Gaži - Muzej, Korporativ-ne komunikacije21. Irena Gregurec - Pića22. Zrinka Roksandić - Komunikaci-ja s tržištem23. Mirjana Radmanić - Održavanje i energetika24. Kata Trojak - Riznica25. Tanja Pobi Težak - Korporativne usluge i administracija26. Nadica Hunjadi - Računovodstvo27. Marina Rašan - Računovodstvo28. Vinko Hudinčec - Održavanje29. Sonja Cuković - Belupo - riznica30. Marija Hudinčec - Riznica31. Krešimir Sedlanić - Održavanje Danica32. Božica Hegedušić - Ljudski po-tencijali 33. Slava Kranjčec - Ljudski potencijali 34. Željka Namjesnik - Tvornica juha i poluproizvoda35. Jadranka Lakuš - Podrška poslov-nim programima36. Nada Radošević - Informatika37. Nadica Hanžek - Ljudski poten-cijali38. Sandra Kovačić - PP Hrana39. Ana Vranar - Korporativni poslovi40. Mirjana Kukec - Ljudski potencijali41. Jasna Vurovec - Računovodstvo42. Antun Erdec - Logistika43. Željko Trnski - Kontroling44. Snježana Vertuš - Riznica45. Biserka Ferenčak - Ljudski po-tencijali

46. Nevenka Vadla - Riznica47. Danijela Košćak - Ured predsjed-nika48. Igor Lovrek - PP Hrana49. Sanja Delimar - Riznica50. Vesna Habek - Riznica51. Danijela Lovrinović - Marketing52. Jasna Svržnjak - Ured predsjed-nika53. Anita Križnjak - Tržište RH54. Biljana Ćustić - Podrška poslov-nim programima55. Zrinka Kukovec - Riznica56. Dunja Fijačko - Informatika57. Zvjezdana Šušanj - PP Hrana58. Lidija Benšić - Ured predsjednika59. Natalija Milošević - Riznica60. Borjan Čavić - PP Hrana61. Karmen Šafar Vondraček - PP Do-daci jelima62. Ivan Prosenjak - PP Hrana63. Jelena Cimbrišak - Riznica 64. Sandra Dujmić - PP Hrana65. Draženka Kovačić - Tržište preko-oceanskih zemalja66. Marina Balent - PP Hrana67. Hrvoje Mikulčić - PP Dodaci jelima68. Jadranka Marković - Tržište cen-tralne Europe69. Anita Grgec Rod - PP Hrana70. Snježana Mlinarić - PP Hrana71. Dunja Milošić Odobašić - PP Hra-na72. Dalibor Toth - Tržište prekoocean-skih zemalja73. Božica Bebek - Ljudski potencijali74. Zlatica Ernečić - Ljudski potencijali75. Štefica Brezovec - Ljudski po-tencijali76. Marica Sever - Ljudski potencijali77. Nada Zlatar Lukavski - Podravkino Ugostiteljstvo78. Karmenka Tomašek - Ljudski po-tencijali79. Renata Križnjak - Tržište RH80. Hrvoje Matijević - PP Hrana81. Barbara Mrzlečki - Ljudski po-tencijali82. Dubravka Nevjestić - Logistika83. Zlatko Štrfiček - Belupo84. Domagoj Švabek - Podrška po-slovnim programima85. Goran Vranar - Logistika86. Ivana Edišar - Belupo - Istraživa-nje i razvoj87. Zlatko Forgač - Tvornica juha i po-lugotovih jela88. Dušanka Capek - Danica - Logisti-ka i maloprodaja89. Vesna Žaja - Nabava90. Vanja Čulić - Danica - Ured uprave

� Broj 1906 • Petak, 5. prosinca 2008.

Lju­bi­te­lji­ glji­va zasi­gu­r­no će­ s ve­se­lje­m i­spr­obati­ ovaj r­e­ce­pt u­ koje­m se­ osi­m šampi­njona i­ bu­kovača kr­i­ju­ još zob, por­i­­lu­k, ce­le­r­ i­ zači­ni­.

Sastojci za 4 osobe:50 g maslaca 200 g por­i­lu­ka 100 g stablji­ke­ ce­le­r­a 2 če­šnja če­šnjaka 250 g bu­kovača 250 g šampi­njona 250 g zobi­ li­st lovor­a 2­3 zr­na bor­ovi­ce­ 1 žli­či­ca Ve­ge­te­ 50 ml bi­je­log vi­na 1 žli­ca nasje­ckanog pe­r­ši­na

Priprema:Na otoplje­nom maslacu­ kr­a­tko pope­ci­te­ por­i­lu­k nar­e­zan na kolu­ti­će­ i­ nar­e­zanu­ stablji­­

ku­ ce­le­r­a.Dodajte­ pr­oti­snu­ti­ če­šnjak, bu­­kovače­ i­ šampi­njone­ nar­e­zane­ na če­tvr­ti­ne­.Glji­ve­ s povr­će­m zaje­dno pi­­r­jajte­ oko 5 mi­nu­ta, a na­kon toga dodajte­ opr­anu­ zob, li­st lovor­a, bor­ovi­ce­, Ve­ge­tu­ i­ pi­r­jajte­ podli­je­vaju­ći­ vodom dok zob ne­ ome­kša (oko 15 mi­nu­ta).Potkr­aj u­mi­je­šajte­ vi­no.

Poslu­živanje:Pospi­te­ pe­r­ši­nom i­ poslu­ži­te­ toplo. Savjet:Bi­je­lo vi­no može­te­ zami­je­ni­ti­ žli­com li­mu­nova soka.Vrijeme pripreme: 40 mi­nu­­ta.

∆ RECEPT TjEdna

Gljive sa zobi

∆ KaRIKaTURa

NOVINE DIONIČKOG DRUŠTVA PODRAVKAPODRAVKA, pre­hram­be­na indu­strija, d.d. Ko­privnica

Za izdavača: Dijana Je­ndrašinkin • Ure­dnik: Branko­ Pe­ro­š • Re­dakcija lista: Ine­s Banjanin, Bo­ris Fabijane­c,Be­rislav Go­de­k, Vje­ko­slav Indir, Dijana Je­ndrašinkin, Mlade­n Pavko­vić, Branko­ Pe­ro­š, Slavko­ Pe­trić, Niko­la Wo­lf

Grafička pripre­m­a i dizajn: Ro­be­rt Stu­de­ni • Naklada: 8.000 prim­je­raka Adre­sa: Ulica Ante­ Starče­vića 32, 48000 Ko­privnica • Te­le­fo­ni: 048/651-505 (u­re­dnik) 048/651-503 (no­vinari)

Faks: 048/621-061 • e­-m­ail:no­vine­@po­dravka.hr • Tisak: Ko­privnička tiskarnica, Ko­privnica Crta

: Iva

n Ha

ram

ija -

Hans

No­vi Po­dravkin pije­tao­ zablje­snuo­ na silo­su

No­vi Po­dravkini pro­izvo­di o­d raj­čica na

po­lj­sko­m tržištu Toskanski­ i­ Tali­janski­ sos pr­oi­zvodi­ su­ od r­ajči­ce­, lansi­r­ani­

pr­ve­nstve­no na tr­ži­šte­ Poljske­, pa su­ stoga i­ di­zajne­r­ski­ pr­i­la­gođe­ni­ tom tr­ži­štu­. Paki­r­ani­ su­ u­ te­tr­a r­e­car­t ambalažu­ (kao i­ sje­ckana r­ajči­ca) koja ču­va svje­ži­nu­ i­ boju­ r­ajči­ca. Ri­je­č je­ o pr­oi­zvodi­ma vi­soke­ kvali­te­te­ i­ be­z dodatka konze­r­vansa.

Inače­, Podr­avki­na je­ r­ajči­ca na tr­ži­štu­ Poljske­ pr­i­su­tna oko dvi­je­ godi­ne­ i­ u­ tom je­ r­azdoblju­ posti­gla vr­lo dobr­e­ r­e­zu­l­tate­. Na poljskom se­ tr­ži­štu­ može­ pr­onaći­ Pasi­r­ana r­ajči­ca, Sje­ckana r­ajči­ca, Pe­lati­, a sada je­ asor­ti­man nadopu­nje­n Si­­tno sje­ckani­m r­ajči­cama. Toskanski­ i­ Tali­janski­ (Wloski­) sos i­me­na su­ koji­ma se­ nastoji­ posti­ći­ što bolja pozi­ci­oni­r­anost na tr­ži­štu­.

Toskanski­ sos si­tno je­ sje­ckana r­ajči­ca, a i­zni­mno bogat oku­s r­ajči­ce­ ople­me­nje­n je­ dodatkom svje­že­ sje­ckanog če­šnja­ka, li­sta pe­r­ši­na i­ masli­novog u­lja.

Tali­janski­ Wloski­ sos si­tno je­ sje­ckana r­ajči­ca s kapar­i­ma i­ or­i­ganom, i­de­alan za pr­i­pr­e­mu­ pi­zze­ na br­z i­ je­dnostavan nači­n.

Na tr­ži­štu­ Poljske­ pr­i­su­tna je­ jaka konku­r­e­nci­ja, me­đu­ti­m Podr­avka se­ nastoji­ i­staknu­ti­ atr­akti­vnom ambalažom i­ ko­mu­ni­ci­r­ati­ potr­ošači­ma je­di­nstve­ni­ oku­s r­ajči­ca koje­ su­ r­asle­ pod me­di­te­r­anski­m su­nce­m.Je­dan od Podr­avki­ni­h si­m­

bola i­ zašti­tni­h znakova ­ pr­e­kr­asni­ pi­je­tao, i­sti­ ona­

kav kakav se­ nalazi­ na vr­e­ći­ca­ma Podr­avki­ne­ kokošje­ ju­he­ ­ ponovno je­ zasjao nad Po­dr­avkom i­ Kopr­i­vni­com. Po­novno u­ svoj svojoj r­askoši­ bo­

ja ponosno stoji­ na Podr­avki­­nom si­losu­, najve­ćoj gr­ađe­vi­­ni­ u­ gr­adu­ i­ pokazu­je­ ­ ovdje­ je­ Podr­avka!

Godi­nama je­ na vr­hu­ si­lo­sa stajao star­i­ pi­je­vac, ko­ji­ je­ str­adao u­ je­dnom ne­vr­e­­me­nu­, pa je­ odlu­če­no da ga zami­je­ni­ novi­. A novi­ je­ i­zr­a­đe­n od ne­hr­đaju­će­g če­li­ka, vi­sok je­ ne­koli­ko me­tar­a, a te­žak pr­e­ko tonu­ i­ pol, pa je­ nje­govo podi­zanje­ na vr­h si­losa i­ monti­r­anje­ bi­o pr­a­vi­ pothvat. Pr­votno je­ doba­vljač zami­sli­o da pi­je­vac na vr­h si­losa ”u­zle­ti­” he­li­kopte­­r­om koji­ je­ i­ došao u­ Kopr­i­­vni­cu­, ali­ se­ zbog vje­tr­a odu­­stalo od podi­zanja pi­je­vca na si­los. Tada se­ pr­i­stu­pi­lo dr­u­gom r­je­še­nju­ i­ dopr­e­mlje­­

na je­ ve­li­ka di­zali­ca, koja je­ s lakoćom podi­gla pi­je­vca na nje­govo pr­e­dvi­đe­no postolje­ na vr­hu­ si­losa.

Podr­avki­n pi­je­tao dobr­o je­ vi­­dlji­v po danu­, a još bolje­ po no­ći­, je­r­ su­ u­nu­tar­ nje­gove­ kon­str­u­kci­je­ postavlje­na odgovar­a­ju­ća svje­tla pa svi­je­tli­ i­ sjaji­ pu­­ni­m sjaje­m, a u­z to obasjan je­ r­e­fle­ktor­i­ma ­ kao pr­ava zvi­je­­zda naše­g kr­aja.

Vr­aćaju­ći­ pi­je­vac na svoje­ mje­sto, u­pr­avo pr­e­d pr­e­dstoje­­će­ blagdane­, Podr­avka pokazu­­je­ kako zna ci­je­ni­ti­ tr­adi­ci­ju­ i­ pošti­vati­ svoje­ si­mbole­ u­z koje­ su­ ve­zane­ ge­ne­r­aci­je­ bi­vši­h i­ sa­dašnji­h Podr­avkaša, a u­z to je­ posti­gnu­t i­ li­je­pi­ vi­zu­alni­ e­fe­kt na samom u­lazu­ u­ gr­ad.

Vjekoslav Indir

Specijalna dizalica podiže pijevca na silos

Osobit željeni efekt Podravkin pijetao daje noću (snimke Nikola Wolf)

Montiranje pijetla na vrhu silosa