Skele i Oplatečetvrtak, 31 mart 2011 19:49

Po definiciji skele omogućuju izvođenje betonskih elemenata i konstrukcija na projektovanommestu (poziciji). Oplate služe da se dobiju projektovani oblici i dimenzije betonskih elemenata.Skele i oplate se moraju projektovati, izračunati i izvoditi tako da se ostvare osnovne funkcije.Nakon njihovog uklanjanja sa betonskih elemenata potrebno je da se dobije betonski elementprojektovanog oblika i izgleda a sve to sa odgovarajućim tolerancijama geometrije i dimenzija.

Oplate se proizvode od različitih materijala kao što su drvo, čelik ili plastika. Takođe, proizvodese u različitim modularnim dimenzijama a zavisno od proizvođača i sa različitim sistemimapovezivanja, sklapanja i učvršćivanja.

Kako bi se sprečilo prijanjanje betona i njegovo lakše odvajanje od oplate iste se premazuju sasredstvima za odvajanje. Najčešće se kao premazi koriste razna oplatna ulja koja moraju bititakva da ne deluju štetno ni na oplatu ni na beton a posebna pažnja se poklanja da ne utičeštetno na armaturu u armiranom betonu. U evropskim normama ova ulja nisu specificiranaodređenim normama. Veoma važno kod ovih premaza je da imaju optimalnu viskoznost kojamora biti dovoljno visoka da odvoji beton od oplate ali u isto vreme i dovoljno niska kako bi sesprečila pojava mehurića vazduha na površini betona uz oplatu tokom vibriranja.

Oplata se dimezioniše na pritisak i to hidrostatički pritisak koji može biti izuzetno visok u tokuvibriranja betona. Takođe, hidrostatički pritisak zavisi i od vrste primenjenog betona jer jepoznato da samozbijajući beton vrši daleko veći pritisak na oplatu nego li standardni beton.Ovaj pritisak je izuzetno važan kod velikih pljosnatih elemenata (zidova) gde ukoliko se nijevodilo računa o pritiscima može doći i do popuštanja oplate a čak i do njenog pucanja prilikomvibriranja betona.

Prema svim svetskim normama oplata mora biti takva da osigura projektovano ponašanje uizradi kao i neškodljivost za beton i armaturu. Metalni delovi različitih elektropotencijala nesmeju biti elektropovezani.

Postoje i rauni vidovi specijalnih oplata za određeni površinski izgled betona ukoliko je toprojektom zahtevano. Ovakve zahteve potrebno je obraditi u detaljnim projektima a površinskiizgled potrebno je dokazati na probnim uzorcima pre izrade glavnih elemenata.

1 / 3

Skele i Oplatečetvrtak, 31 mart 2011 19:49

Kako bi se dobile zahtevane debljine zaštitnih slojeva potrebno je u oplatama koristitidistancere. Broj distancera zavisi od tipa i oblika konstrukcije i ostavljeno je na izvođaču radovada utvrdi taj broj. Debljine zaštitinih slojeva potrebno je u projektima precizno definisati i označitikao ne bi bilo nedoumica prilikom izvođenja betonske konstrukcije. Prilikom izrade betonskekonstrukcije u agresivnim sredinama potrebno je koristiti distancere od betona istog kvalitetakao što je osnovni beton. Ovo je veoma važno jer se u našoj praksi dešava da posle petnestakgodina dođe do korozije armature što je prvi znak propadanja konstrukcije. Prema trenutnimpropisima u Srbiji je veoma podcenjen uticaj zaštitnog sloja betona dok se prema evropskimnormama veoma veliki značaj daje pravilnom projektovanju i izvođenju zaštitnog sloja betona ukonstrukciji.

Oplate u principu treba da su od vodonepropusnog materijala osim u slučajevima kada sezahteva da oplata apsorbuje deo površinske vlažnosti betona. Vodonepropusnost je veomabitna jer se na taj način sprečava gubitak finog maltera kroz oplatu. Ukoliko oplata imasposobnost kontrolisanog absorbovanja ona će omogućiti absorbovanje kako vazduha tako idela slobodne vode. Na taj način dobiće se znatno čvršći zaštitni sloj betona. U današnjoj praksije dodavanje na unutrašnju stranu oplate određenih tkanina što mu značajno povećava trajnostpogotovu u agresivnim sredinama.

Pravilnik za beton i armirani beton definiše momenat uklanjanja oplate sa betona zavisno odelemenata koji se izvode. Tako za vertikalne elemente koji nisu opterećeni na izvijanje, kao štosu stubovi, zidovi i grede, može se oplata skinuti kada beton ima najmanje 30% zahtevanepritisne čvrstoće a donja oplata greda i ploča kao i oplata stubova opterećenih na izvijanje kadabeton postigne najmanje 70% od zahtevane pritisne čvrstoće betona. U normalnim uslovima natemperaturama od 15 do 20oC beton već nakon 24 sata postiže 30% pritisne čvrstoće a nakon7 dana 70%. Takođe, ove vrednosti treba uzeti samo orjentaciono jer brzina očvršćavanja zavisiod mnogo faktora. Pri nižim temperaturama proces očvršćavanja se usporava dok pri višim setaj proces znatno ubrzava. Prilikom kontrolisanja potrebno je kontrolisati zrelost betona koja seizražava kao proizvod temperature kojoj je beton bio izložen i vremena trajanja te temperture.Teoretski betoni iste zrelosti imaju podjednaku čvrstoću nezavisno od promene faktora sredine.

Najpoznatiji svetski proizvođači oplata su svakako PERI, PASCHAL i drugi.

[ preuzeto sa www.infobeton.com ]

2 / 3

Skele i Oplatečetvrtak, 31 mart 2011 19:49

3 / 3