Poeci lingvistike Interesovanje za jezike probleme javlja se od najstarijih istorijskih vremena kod mnogih kulturno razvijenih naroda (pre oko 2500 godina). U sredinama gde je religija igrala veliku drutvenu ulogu javlja se tenja za poznavanjem jezika kulta . U antikoj Grkoj jezika ispitivanja su se ukljuila u skalu filozofske problematike. Epoha centralizacije vlasti pred kraj feudalne epohe dovodi do rada na normativnoj gramatici . Sve to je raeno do poetka XIX veka nije predstavljalo organizovanu naunu disciplinu . Svaki narod je svoj jezik smatao uzor- jezikom

Jezika ispitivanja u antikoj Grkoj :Antiki Grci su bili prvi jeziki teoretiari u svetu . Osnivai principa klasine evropske gramatike . Ispitivanje jezika proizilo iz filozofskog interesovanja. Trudili su se da sagledaju: Poreklo jezika Odnos glasovne strukture i znaenja Mogunost primene logikih principa u razjanjavanju sutine gramatikih normi Stoici: Prvi koji su obraali panju na unutranju strukturu jezika, na prvom mestu grkog. Zasluni za izdvajanje lingvistikih interesovanja kao posebnog subjekta u okviru filozofije. Iako su bili prvi koji su na neki nain prepoznali lingvistiku kao posebnu disciplinu, njihova uenja nisu preneta na naredne generacije.

Naturalizam i konvencionalizam Diskusija o odnosu glasovne strukture jezika i odgovarajueg znaenja . Zaetnik diskusije Protagora (480-410) ili Pitagora (572- 497). Analogisti : Jezik je prirodni dar a ne plod ljudske konvencije . Jezik je pravilan i logian . Forsirali su etimoloka ispitivanja . Heraklit (oko 500 pre n. e.) isticao identinost razuma u celini sa celinom jezike struktureAnomalisti : Jezik otelovljuje sporazum postignut meu ljudima . Ukazivali na nepravilnosti na planu jezikih odnosa . Demokrit (460-360) izjasnio se protiv hipoteze o boanskom poreklu jezika Aristotel: Jezik postoji po sporazumu, jer nikakva imena ne nastaju prirodnim putem.Platon : Kloni se obeju krajnosti . On obrauje ovu temu u svom delu Kratil, u vidu rasprave izmeu Kratila (pristalice Heraklita), Hermogena (predstavnika anomalista) i filozofa Sokrata (zastupa kompromisna gledita i reprezentuje Platonov stav). Re je materijalni oblik ideje, a u ideji lei poetak saznanja o svetu . Prvi pravi razliku izmeu imenica i glagola

Aristotel : Utemeljiva klasine evropske gramatike . Teorija o podeli rei na vrste: Imenice (onoma) i glagoli (rema) , sve ostale rei (sindesmoj) . Reenica ima samostalan smisao, ali i svaki njen konstituent takoe neto znai za sebe

Grci i jezika problematika Filozofi u antikoj Grkoj nisu slutili kompleksnost jezike problematike . Smatrali da je u njihovom jeziku najbolje oformljena ljudska misao . Sva teoretisanja o jeziku mogu se izvoditi iskljuivo na bazi grkih lingvistikih fakata.Antiki Grci udarili temelje filolokim studijama , najpoznatiji filolog bio je Aristarh (216 144 )

Aleksandrijska kola :Centar za jezika ispitivanja u Aleksandriji (aktivan ve u III i II veku p. n. e.) . Gramatika postaje samostalan disciplina sa razgranatom specijalizacijom :Leksikografi Glosatori Retori Skolijasti Nisu dali nieg naroito novog jezikoj teoriji , bili su naklonjeni normiranju jezikih fakata . Sastavili su uvenu deskriptivnu gramatiku grkog jezika . Dionizije Traanin autor prve sauvane gramatike gramatike tehne (II vek pre nove ere) Apolonije Diskol (II vek pre nove ere) radio na deskriptivnoj gramatici , prvi se ozbiljnije bavio sintaksom . Herodijan (Diskolosov sin) se bavio: Istorijom jezika , prozodijom.

INDIJSKA GRAMATIKA KOLA -najstarijaEgzatna deskripcija jezikih podataka , bavili su se: Fonetikom, gramatikom, metrikom, leksikografijom , etimologijom bez mnogo uspeha. Interesovanje za jezik vezano za njihovo drutveno i kulturno formiranje . Deskripcija jezika najvie drutvene klase radi ouvanja njegove istote.U vedskim tekstovima raspravlja se o nekim jezikim pitanjima . Panini pominje imena svojih prethodnika. Poetak IV veka? Radio na normiranju klasinog sanskrita . Atadhiaji gramatika sa oko 4000 definicija i formula. Razumeo je da je jezik sistem , poznavao pojam nula-morfeme . Katijan je Paninijevu gramatiku propratio komentarima Vartika (Napomene). Pini se koristi formalizacijom pri opisu jezika, ne samo deskripcijom.

Patanjali (II vek p.n.e.) i Bhartrhari (VII n.e.) : Patanjali je razradio i dopunio Napomene Katijana . Bharthari daje komentare Patanjalijevom delu Maha-bhaiu i pie svoju gramatiku Vakia- padija. Traganje za invarijantnim vrednostima (dananje foneme!) . Definisanje odnosa zavisnosti koji se uspostavljaju meu jezikim jedinicama . Gramatiki poduhvat antikih Indijaca ostao je usko nacionalan . Ispustili slavu neposrednih zaetnika najveih buduih dogaaja lingvistike

PERIOD OD RIMLJANA DO KRAJA RENESANSE

RIMLJANI : Rimska imperija i kontakti sa drugim narodima i zemljama. Uticaj Grka i adaptacija njihovog rada . Veina akademskih oblasti su predavane od strane grkih strunjaka, koji su esto bili robovi. Biblija (Stari zavet) prevedena je na grki u III veku pre Hrista. Grka literatura je sistematski prevoena na latinski. Prevoenje je bilo uobiajeno, to je podizalo svest o razlikama meu razliitim jezicima. Rimljani su bili izuzetno svesni viejezinosti njihovog drutva i smatrali su to velikim dostignuem.Markus Terentius Varo (116-27 p.n.e) De lingua latina latinska gramatika - uzor za srednjovekovne gramatiare . Zalagao se: za istotu latinskog jezika, za jeziku kulturu. Bio je originalan u svom radu, ali njegova postignua nisu preneta na naredne generacije, i samo su neki fragmenti (6 od 25 tomova) sauvani. Bavio se etimologijom, tvrdei da je prvobitno postojao skup imenica koje su se odnosile na neke objekte, pa se taj skup kasnije proirivao.

Donatus (IV vek) autor dela Ars gramatika . sastoji se od Ars minor i Ars maior, pisana je metodom pitanja i odgovora,Krajem IV veka najvie se prouava metrika i ortoepija

Priscijan Cezarejski (VI vek) Autor dela Institutiones grammaticae . Bavio se glasovima, vrstama rei, sintaksom . Daje objanjenja o slogu.

XIII vek Od XIII veka repertoar jezikih istraivanja se u velikoj meri proiruje: Graenje rei , upotreba padea , principi kongruencije , stih .Aleksander de Vila-Dei Latinska gramatika, u stihovima (1199). Promena trenda , ranije su se bavili klasinom literaturom, jezicima i stilovima autora, to se moe okarakterisati kao pristup usmeren ka podacima . Srednjovekovni istraivai su bili vie teorijski usmereni . elja da se sistem znanja u svim disciplinama podvede pod iste filozofske i religijske principe.

Sholastiari Piter Abelard (1079-1142) Mihael Pselos (XI vek) sholastika kola Rejmond Lule (1235-1315) zalagao se za konstruisanje univerzalnog filozofskog jezikaToma Akvinski (1225-1274) Glasovi postoje da neto oznae

Arabljani: Prouavanje jezika Kurana (svete knjjige svete religije) . kole u Basri i Kufi za vaspitavanje mladih kadrova . Sibavajhi iz Basre napisao Al Kitab ( prva pisana gramatika i prvo prozno delo u arapskoj tradiciji). kola u Basri bila vie deskriptivno orijentisana, kola u Kufi bila preskriptivistika i orijentisana ka filolokim izuavanjima poezije. Vredni leksikografi (Firuzabadi je napisao oko 100 tomova renika) Al- qamus (beskrajni okean rei)

Jevreji: Prvi komparatisti (uoili slinosti izmeu hebrejskog, arapskog i aramejskog) Interesovanje za jezik Biblije.

JEZIKA ISPITIVANJA DO XIX VEKA , RENESANSA Promena u stavu ljudi, posle pada (slabljenja) autoriteta crkve i njenog stava prema narodnim jezicima. Uticaji proistekli iz kontakta i znanja iz novog sveta. Renesansni pokret - Kulturni pokret koji se proirio Evropom. Razliiti su faktori uticali na pojavu ovog pokreta: Izum masovne tampe (Gutenberg...) Trgovina Pad crkvenog autoriteta

Vanost tampe : Ve je postojao pokret za opismenjavanje, ali tampa i dostupnost knjiga su imale krucijalni znaaj u podizanju svesti (o vanosti gramatika) . tampana knjiga omoguava bru i laku razmenu ideja meu strunjacima, to je sluaj i sa lingvistikim znanjem, na prvom mestu pravljenju gramatikaGeografska razlika: Uticaj renesanse je potpuno vidljiv, ukoliko napravimo konstrast izmeu oblasti gde je pokret zaiveo i oblasti gde nije . Vizantijski deo Rimskog Carstva nije imao veliki uticaj Renesanse . Centralna Evropa je bila samo delimino pod uticajem.Promene : Religijska reformacija prevoenje Biblije na narodne jezike , razliit status klasinog latinskog i klasinog grkog postaju klasini jezici nekadanjih monih civilizacija, jezika raznolikost .Ljudi su do ovog vremena postali svesni postojanja razliitih jezika, ukljuujui i one koji se govore u inostranstvu . Ideja da je Bog stvorio jezike i da je Latinski bio boji jezik je do ovog vremena polako oslabila. Proirenje lingvistikih istraivanja na narodne jezike, pored reanalize grkog i latinskog . Pojavaljuju se mnoge gramatike, prouava se i sanskrit (William Jones, prvi veliki sanskritolog). Gramatike su esto bile uglavnom namenjene srednjoj trgovakoj klasi . Pojava gramatika narodnih jezika podigla je svest o standardnom jeziku: uspostovljajui neki standardni oblik odreenog jezika, gramatike su na neki nain isticale i razliite dijalekte.Benefiti od narodnih jezika : Prouavanje italijanskog, panskog i dr. uinilo je jasnom njihovu vezu sa latinskim ovo je uticalo na pojavu i razvoj istorijske lingvistike . Etimologija se takoe razvijala, u smislu poreenja genetski srodnih jezika .

Poreklo jezika- Goropius Becanus tvrdi da su se svi jezici razvili iz holandskog.Standardizacija jezika - Engleska je pod vlau Henrija V (1414- 1422) uspostavila standardnu formu engleskog, sada poznatu kao Chancery English .Francuska je uspostavila dravni institut za monitoring francuskog jezika: Acadmie franaise iz 1635, Cardinal Richelieu.

Empirizam i racionalizam Empirizam se pojavio kao reakcija na sholasticizam. Francis Bacon i drugi (Locke, Berkeley, Hume) su isticali posmatranje kao izvor sveg znanja i vanost indukcije (nasuprot dedukciji); svo znanje stie preko ula Ren Descartes i njegovi sledbenici su se suprotstavili empirizmu, tvrdei da je ljudski razum osnova znanja, dok ula mogu zavarati. Racionalisti su tvrdili da svi mi posedujemo odreene uroene ideje, koje formiraju osnovu naeg znanja, ukljuujui logike i matematike pojmove i sl. Empiristi su negirali ideju uroenih ideja, tvrdei da nita ne moe biti usvojeno (naueno) pre iskustvenog kontaktaRacionalistika ideja u uroenosti je bila odlina podloga za ideju univerzalnog jezika .

Trgovinske rute izmeu Rimskog Carstva i Kine (put svile) kroz Centralnu Aziju proirile su znanje o svetu; uvianje znaaja kineskih studija . Kina je svakako imala sopstvena lingvistika istraivanja; kinesko pismo datira od oko 2. milenijuma pre Hrista, a u Evropi je bilo poznato do oko 16. veka.Ove gramatike uglavnom piu misionari. Poto se kineski znaajno razlikuje od indoevropskih jezika, njegov opis je uticao na uvianje znaaja leksikografije i fonologije i fonetike (tonovi) . Novootkriveni jezici su se razlikovali od latinskog i grkog, to je uticalo na formiranje nezavisne istraivake misli kod istraivaa, u nameri da objasne gramatike strukture tih jezika . Ovaj nain miljenja je bio nezamisliv pre perioda Renesanse, i takvo miljenje e dovesti do epohe Prosvetiteljstva, tokom 18. veka, to e biti klju za dalji razvoj lingvistikih istraivanja.

Jezika ispitivanja do XIX veka: revizija za ispit Biblija, 1. knjiga Mojsijeva (1. Mojs. 11, 4-9) : Legenda koju belei Herodot objanjava poreklo jezika (koji je jezik najstariji, tj. kako je uopte nastao i razvio se jezik), dok mit o vavilonskoj kuli objanjava jeziku raznolikost (ne kako je nastao jezik uopte, nego kad je ve nastao, zato onda na svetu postoje razliiti jezici, a ne jedan isti jezik za sve ljude). Takoe, mit o vavilonskoj kuli daje i etimologiju imena Vavilon: zato se prozva Vavilon, jer su onde ljudima pomeani jezici.

Od srednjeg veka do XIX veka: SPEKULATIVNA GRAMATIKA(modisti): U severozapadnoj Evropi u srednjem veku razvija se gramatika i logika (semantika) tradicija, poznata kao spekulativna gramatika (lat. grammatica speculativa). Stoga je fokus bio u domenu semantike. Razvijali Aristotelovu teoriju znaenja, prema kojoj rei oznaavaju koncepte, koji referiraju na stvarne predmete. To su naini oznaavanja (lat. modi significandi), putem kojih se prenose naini razumevanja (lat. modi intelligendi), koji referiraju na naine bivstvovanja stvari (lat. modi essendi). Spekulativna gramatika se suprotstavljala pedagokoj gramatici. Srednjovekovno obrazovanje sastojalo se od dva dela, koji su se zvali trivium i quadrivium, prema broju disciplina koje su obuhvatali. Trivium se sastojao od gramatike, logike i retorike, a quadrivium je obuhvatao aritmetiku, geometriju, muziku i astronomiju. Prvo se studirao trivium, da bi se moglo prei na quadrivium, a kad bi se zavrio i quadrivium, tek onda se pristupalo ozbiljnijim studijama filozofije i teologije. (Chomsky ovu tradiciju, koja povezuje gramatike racionalizma sa generativnom gramatikom, zove kartezijanskom lingvistikom.

Druga srednjovekovna gramatika tradicija razvija se u arapskoj civilizaciji, takoe zasnovana na antikom grkom nasleu. Arapi izrauju opise klasinog arapskog jezika jer je to jezik svete knjige, Kurana. Jako vano pravilno itanje Kurana, jer se boja re ne sme menjati. Zato se Kuran nije prevodio na druge jezike i dijalekte, i itao se samo na klasinom arapskom, na kome je napisan. (U sociolingvistici se ovakvo stanje zove diglosija.)

Kljuni podsticaj razvoju jezikih ispitivanja u XIX veku dalo je otkrie sanskrita. William Jones 1786. prvi uoava srodnost izmeu sanskrita i evropskih jezika, to daje sasvim novu dimenziju raspravi o poreklu jezika. Dominira istoricizam.. Lingvistika je u XIX veku istorijska . Zasniva se indoevropeistika, ali i pojedine druge lingvistike discipline (pre svega dijalektologija i zaeci arealne lingvistike). Kodifikuju se i nacionalni jezici, iri se masovna tampa i pismenost . Takoe je zasnovan komparativni metod. (do prvih decenija XX veka, kada Saussure zasniva sinhronijsku lingvistiku i strukturalni metod)

Epoha prvih komparativista Franz Bopp (1816) prvi zasniva komparativnu (uporednu) gramatiku kao posebnu disciplinu. i Rasmus Rask (1818) se slui komparativnim metodom, zaetnik istorijske (dijahronijske) lingvistike uopte. Jacob Grimm prvi formulie i jedan glasovni zakon (tzv. Grimmov zakon) koristei se komparativnim metodom. Schlegel (1806) prvi primeuje da latinskom p pravilno odgovara germansko f (pater : father). u XIX veku: ideja je da se utvrde starije faze rei, a ne izvorne rei i poreklo rei kao u antici i do XIX veka. Zaetnik ove naune etimologije bio je August Friedrich Pott (1830-ih).(Rask-)Grimmov zakon

Glavna ideja komparativizma je da izmeu srodnih jezika postoje pravilne korespondencije, koje su rezultat delovanja razliitih istorijskih promena u tim jezicima. Korespondencije se otkrivaju komparacijom (poreenjem) glasova i oblika izmeu jezika.

Bioloki naturalizam Teorijsko uoblienje komparativizam XIX veka dobio je u vidu biolokog naturalizma Augusta Schleichera, Maksa Mllera i dr. Schleicher je, kao i Rask pre njega, bio inspirisan teorijom o poreklu vrsta Charlesa Darwina. Iz biologije preuzeo i sam termin morfologija (1859).

Teorija stabla Schleicher je zaetnik teorije stabla u istorijskoj lingvistici (Stammbaumtheorie). Prema ovoj teoriji, jezici se mogu klasifikovati kao i vrste u biologiji, dakle na genealokom stablu koje prikazuje grananje jedne jezike porodice na dijalekte i razliite jezike tokom vremena, usled delovanja jezikih promena.

Teorija talasa Schleicherovoj teoriji stabla prvi se suprotstavlja njegov uenik Johannes Schmidt, koji zastupa alternativnu teoriju talasa (Wellentheorie). Schmidt je primetio da jezici koji po teoriji stabla pripadaju razliitim granama prolaze i kroz zajednike istorijske promene. Schmidt objanjava istorijske promene u jeziku kao inovacije koje se ire kroz prostor na susedne, nekad vee, nekad manje oblasti. Opseg koji u prostoru zahvati jedna jezika promena, tj. inovacija, naziva se izoglosa. Razliite izoglose se meusobno seku i prepliu, to pokazuje neadekvatnost teorije stabla.

Mladogramatiari Istorijska lingvistika XIX veka doivela svoj vrhunac. Pristup je pozitivistiki i objektivistiki.Prvi eksplicitno skrenuli panju na vanost metodologije. Unapreivanje istorijskog metoda u lingvistici jeste njihova najvea zasluga za razvoj jezikih ispitivanja u XIX veku. Istorijska lingvistika, istoricizam! Dijalektoloka istraivanja.

Glasovni zakon Glavni doprinos mladogramatiara sastoji se u formulisanju glasovnih zakona Grimmov zakon je upravo takav jedan glasovni zakon. Stoga glasovne promene treba formulisati kao prirodne zakone.

Zaetak fonetike Fokus mladogramatiara na glasovne zakone dao je podsticaj prouavanju govora.Hermann Paul, glavni teoretiar mladogramatiarske kole.

Wilhelm von Humboldt Najvei teoretiar jezika u prvoj polovini XIX veka koji se bavio analizom razliitih neindoevropskih jezika (baskijski, klasini jezik kawi sa ostrva Jave) i teorijom jezika kao fenomena. Zaetnik opte lingvistike. unutranja forma jezika: svaki jezik ima svoju unutranju formu. Jezik je spoj zvuka i misli (znaenja), a kako e se taj spoj manifestovati u razliitim jezicima sveta zavisi od njihove unutranje forme. Jedan od prvih modernih pokuaja da se objasni jezika raznolikost. 2. pogled na svet (Weltansicht, tj. Weltanschauung): miljenje i saznanje su uslovljeni unutranjom formom jezika. Unutranja forma, oblikuje i njen pogled na svet, tj. njeno poimanje i razumevanje stvari, ali i meusobno sporazumevanje jezikom; Takoe, Humboldt primeuje da u jeziku esto dolazi do nesporazumevanja izmeu ljudi, i to tumai razlikama u svetonazoru kod pojedinaca. (relativizam)

Na tragu Humboldtovih uenja, u evropskoj lingvistici tokom XIX veka razvija se i struja poznata kao psihologizam. Predstavnici psihologizma (Heymann Steinthal, zaetnik moderne psihologije Wilhelm Wundt, Anton Marty i dr.) prenose fokus na sam govorni in i na jezik pojedinca. Psihologija naroda Predstavnici francuskog psihologizma, Maurice Grammont , Milivoj Pavlovi , Joseph Vendryes i dr., razvijaju afektivnu teoriju jezika i zapoinju prva istraivanja dejeg govora.

Nestrukturalna lingvistika (na prelazu iz XIX u XX vek) Svoj puni zamah dijalektoloka istraivanja su, doivela u Francuskoj, a kasnije i u Italiji. Zaetnik tog novog pravca u francuskoj nauci o jeziku, tzv. lingvistike geografije, bio je vajcarski lingvista Jules Gilliron. Gilliron je na osnovu terenskih istraivanja formulisao teoriju po kojoj se istorija jezika ogleda u kompetitivnom odnosu izmeu starijih i mlaih rei i izraza (arhaizama i inovacija). Najuticajniji predstavnik francuske socioloke kole u lingvistici bio je indoevropeista Antoine Meillet, koji razvija teoriju semantike promene.

Idealizam vs. materijalizam Idealisti odbijaju ideju da je ljudski jezik ureen prirodnim zakonima. Po njima, jezik je proizvod duhovne kulture, Arealna lingvistika -neolingvisti U Italiji se razvija tzv. neolingvistika kola, pod uticajem Gillironove lingvistike geografije. Najznaaniji predstavnik i zaetnik italijanske neolingvistike jeste Matteo Bartoli. Prva arealna prouavanja jezika, ukljuujui teoriju inovativnog centra i arhaine periferije i teoriju supstrata. Bartoli je definisao pet osnovnih arealnih normi, koje odreuju rasprostiranje arhaizama: 1) norma izolovane aree 2) norma lateralnih area (arhaine periferije) 3) norma vee (prostranije) aree 4) norma kasnije (mlae) aree 5) norma nestale aree

Beli je meu prvima isticao vanost sintaktike funkcije rei. Smatrao je da rei treba prouavati istovremeno obraajui panju na sve tri njihove dimenzije: oblik, funkciju i znaenje. Takoe je razvijao teoriju sintagmatike, zaetke sintakse.

Marizam teorija jezika Nikolaja Jakovljevia Marra i njegovih sledbenika. Jezik se tumai u duhu marksistike filozofije. Nagovestio i zaetke moderne i kritike sociolingvistike.

Ferdinand de Saussure vajcarski lingvista, otac moderne opte lingvistike , zaetnik laringalne teorije u indoevropeistici , zaetnik strukturalizma . Jezik je ureeni sistem. Osnovni pojam Saussureove teorije jezika jeste jeziki znak (signe linguistique). Znak se sastoji od oznake ili oznaitelja (signifi), i oznaenog (signifiant). Samo zajedno oni ine jeziki znak. Veza izmeu oznake i oznaenog je automatska, ali i arbitrarna, proizvod je drutvene konvencije.

dijalektika opozicija (dihotomija) izmeu jezika kao sistema (langue) i govora kao svih konkretnih realizacija toga sistema (parole). Znakovi su pohranjeni i organizovani u jeziku (langue), ali realizuju se kroz govor (parole). Razlikuje i dva lingvistika pristupa jeziku, interni eksterni. Saussure se zalae za sinhronijski, interni pristup jeziku kao sistemu znakova.

enevska kola Saussureovi studenti u enevi, meu kojima su najznaaniji predstavnici Charles Bally i Albert Sechehaye, jedno vreme su predstavljali i enevsku kolu strukturalne lingvistike.

Praka kola najvaniji predstavnici Nikolaj Trubeckoj i Roman Jakobson. Trubeckoj se bavio definisanjem foneme kao jedinice i analizom alofonije. Binarizam Romana Jakobsona ) teorija o distinktivnim obelejima). Markirano-nemarkirano, binarno. Jakobson je definisao i est osnovnih funkcija jezika: 1. ; 2. ; 3. ; 4. ; 5. ; 6. . : 1. ; 2. ; 3. ; 4. ; 5. ; 6.

Funkcionalizam Andra Martineta teorija o dvostrukoj artikulaciji jezika. Jezik je ureen kao sistem znaenjskih jedinica koje se organizuju u pojmovne iskaze (prva artikulacija), a koji se zatim realizuju kroz sistem formalnih jedinica za njihovo oznaavanje (druga artikulacija).

Kopenhaka kola Najvaniji predstavnik Louis Hjelmslev, ija je teorija jezika poznata pod nazivom glosematika. Glosematika podrazumeva krajnje formalistiko prouavanje logike strukture jezika.

Amerika lingvistika prve polovine XX veka Takav je bio i rad W. D. Whitneya, amerikog leksikografa i indoevropeiste.Prvi izneo ideju o konvencionalnosti jezika. Franz Boas prouavao amerindijanske jezike.Franz Boas

AMERIKI STRUKTURALIZAM Zaetnikom amerikog strukturalizma smatra se jedan od Boasovih studenta, Leonard Bloomfield. U knjizi Jezik (Language, 1933), Bloomfield iznosi osnovne strukturalistike ideje o jeziku. Bloomfield formira svoju teoriju jezika na osnovu bihejviorizma. Bloomfieldov strukturalizam je formalistikog tipa. Sledbenici Bloomfieldovog uenja dalje razvijaju njegove formalistike ideje. Razvija se distribucionalistiki pristup. Korpus-sistem.Distribucionalizam

Kenneth Lee Pike, zaetnik tagmemikog pristupa u amerikoj lingvistici.

Drugi Boasov student Edward Sapir prouava odnos izmeu jezika i kulture, i istie povezanost miljenja i jezika.Dalje ga razvija njegov student B. L. Whorf, koji je formulisao tzv. princip jezike relativnosti (poznat i kao SapirWhorfova hipoteza). Zastupa jeziki determinizam ideju da jezik koji govorimo svojom strukturom oblikuje (determinie) i na nain miljenja.

Dok se antropolingvistika koristi kvalitativnim, dokumentacionim i deskriptivnim metodama, psiholingvistika se pre svega slui kvantitativnim, eksperimentalnim i statistikim metodama.

Generativna gramatika Noam Chomsky Glavni argument koji Chomsky iznosi u kritici bihejvioristikog pristupa jeziku je problem tzv. siromanog stimulusa (engl. poverty of the stimulus) kome su ljudi izloeni. Ljudi nisu tabulae rasae kad je jezik u pitanju, ve je znanje jezika uroeno (univerzalna gramatika, nativizam).Chomsky uvodi pojam gramatinosti. ''Aspekti teorije sintakse'', ''language and mind''

Procene gramatinosti iskaza, zasnovane na jezikoj intuiciji izvornih govornika, jesu glavna tehnika kojom se lingvistika slui pri ispitivanju jezike kompetencije i gramatike, a glavni metod kojim se ostvaruju procene gramatinosti jeste introspekcija. Sintaksikoili reenino stablo.

Generativna gramatika ne samo to najveu panju posveuje sintaksi, ve i smatra da je upravo sintaksa osnovna oblast gramatike, ono to ini sutinu jezika kao takvog. Pored sintakse najvie se razvija fonologija.

Generativna fonologija tei da opie one fonoloke procese koji se odvijaju prilikom generisanja rei, morfema i alomorfa, morfonoloke alternacije i sl. Metrika i autosegmentna teorija

Poststrukturalizam: teorije zasnovane na upotrebi Sociolingvistika Jedna od prvih kritikih reakcija na generativnu gramatiku. Sociolingvistiku zanima upotreba jezika. Labov je najzasluniji za razvoj sociolingvistike metodologije. On razvija tzv. varijacionistiki metod, tj. pristup jeziku u upotrebi zasnovan na ispitivanju drutveno uslovljenih varijacija (raslojavanja) u jeziku. Tipologija jezika Krajem pedesetih godina i tokom ezdesetih godina XX veka, razvija se i tipoloki pristup jeziku, iji je zaetnik bio Joseph Greenberg. Greenberg je teio da pronae univerzalne karakteristike ljudskog jezika, ali je njegov pristup funkcionalistiki i empirijski.

Od ezdesetih godina XX veka razvija se i pragmatika, disciplina koja se bavi znaenjem iskaza u irem kontekstu, u samoj upotrebi jezika. John Austin (Kako delovati reima [How to Do Things with Words] uvodi teoriju govornih inova i uoava postojanje performativnih iskaza.

Analiza diskursa i analiza konverzacijeKorpusna lingvistika Kao vredna teorijsko-metodoloka poddisciplina razvija se i korpusna lingvistika, zasnovana na izrazito deskriptivnom, empirijskom i statistikom (kvantitativnom) pristupu jeziku. Kritika reakcija na idealizam i racionalizam generativne gramatike A Comprehensive Grammar of the English Language Randolpha Quirka, najvea deskriptivna gramatika engleskog jezika zasnovana na upotrebi, a ne na klasinim i preskriptivnim uzorima.

Prema teoriji gramatikalizacije Joan Bybee, gramatika nastaje naknadno iz same upotrebe, prema statistikim tendencijama koje vae u jeziku, pre svega frekvenciji. Frekventniji iskazi se bre gramatikalizuju. Ovaj pristup jeziku zove se stoga i emergentistiki.