SKRIPTA-IZ-BIOHEMIJE (1)

7/23/2019 SKRIPTA-IZ-BIOHEMIJE (1)

http://slidepdf.com/reader/full/skripta-iz-biohemije-1 1/36

SKRIPTA IZ BIOHEMIJE

by zima

1. VODA

1



Voda se u organizmu nalazi u dva oblika:- vezana, u obliku hidratacione vode tjelesnih proteina,- slobodna, kao rasvarač organskih i neorganskih materija.Voda se u organizmu također moe podijeliti na intracelularnu i

ekstracelularnu.

Osobine vode

• !ipolarni karakter " nesimetričan raspored atoma kisika i vodika u molekuli.#gao između vodikovih atoma iznosi 1$%& pa se tei'ta pozitivnog inegativnog naboja ne pokrivaju u jednoj tački, te razlikujemo jedan pozitivan i

jedan negativan pol.

• !ielektri čna konstanta " broj koji pokazuje koliko (e se puta dvije česticerazličito nabijene slabije privalčiti ako se između njih nalazi neka supstanica.!ielektrična konstanta vode iznosi )1.

• *ovr ' inski napon " *ovr'inski napon vode nastaje zbog pojave da na njenepovr'inske molekule jače djeluju kohezione nego adhenizone sile. +bog silepovr'inskog napona svaka tečnost zauzima oblik kugle i ima najmanjupovr'inu. *rimjer: emulgovanje masti u crijevnom sadraju - soli učnihkiselina sniavaju povr'inski napon vode.

• Viskoznost - proporcionalna je vremenu proticanja tečnosti kroz kapilaru igustini ispitivane tečnosti. Viskoznost vode iznosi 1 m*as

• peci čna toplota " jednaka je količini toplote koju treba dovesti jedinici mase/1 0g da bi se njena temp. povisila za jednicu temperature /1&2.

• 3oplota isparavanja " jednaka je količini toplote koju treba dovesti jedinicimase na temperaturi ključanja da bi ona isparila.

Uloge vode u organi!u

2



• Voda kao gradivni materijal - 4$ 5 vode u organizmu

• 6ehani čka uloga - daje čvrsto(u tkivima, elastičnost, 'titi mozak i k. modinu

• 3ransportna uloga - pri kretanju kroz organizam voda transportuje:

- hranljive supstanice od crijevnog trakta do svih organa i tkiva

- krajnje ili terminalne produkte metabolizma

- intermedijalne produkte

- transport toplote

- transport regulatornih supstanica organizma -hormona

• Voda kao univerzalni rastvara č

• #loga vode u termoregulaciji

• #loga vode u hemijskim reakcijama

• #loga u bubrenju koloida

• Pro!e" vode u organi!u

• 7ilans vode- odnos zapremine unesene i izlučene vode iz organizma. 6oe biti

pozitivan, negativan i uravnoteen. *ozitivan je kada je uno'enje ve(e odizlučivanja /anurija,oligourija, edemi. 8egativan se javlja kad jeonemogu(eno uno'enje vode i javlja se osje(aj eđi. ubjektivni osje(aj eđinastaje zbog su'enja sluzokoe usne duplje, a objektivni zbog dehidratacijeorganizma.

• 0retanje vode u organizmu- Resorpcija vode. Voda iz crijeva se resobuje u krvosmozom i za vrijeme dijereje voda iz krvi osmozom ulazi u crijeva# Razmjena

vode izme đu krvi i intersticijske tečnosti. Razmjena voda između intersticijske

tečnosti i ćelija.

•

9egulacija prometa vode - # hipotalamusu se nalazi centra za promet vodekoji dobija impluse od os!ore$e%"ora &nalae se u 'i%o"ala!usu Iar"eri(a!a ) ras"o os!# %ri"is*a radra+u(u se os!ore$e%"ori is"i!ulira lu$en(e vao%resina ) an"idiure"i,*og 'or!ona#-i volu!ens*i' re$e%"ora- nalaze se u venama i priliko rastezanja vena/povecanje volumena razdrauju se volumenski receptori pa samim tim ihipotalamus i smanjuju lučene antidiuretičnog hormona.

3



Diabetes insipidus - neurohipofza ne luči dovoljno antidiuretskog hormona

(vazopresina i dovodi do poliurije. (uticaj hipofze

Diabetes melitus - gu!terača (pankreas ne luči dovoljno insulina i dovodi do

polidipsije i poliurije. (uticaj pankreasa

"a promet vode u organizmu utiče i bubreg i nadbubre#na #lijezda- reninangiotenzin-aldosteron sistem.

Pore!e.a(i %ro!e"a vode u organi!u

• *oliurija- zlučivanje urina preko 1,% litara dnevno.

• ;ligourija- !ugotrajno smanjenje lučenja urina.

• <nurija- !ugotrajni prestanak lučenja urina.

•

8ikturija- =učenje ve(e količine urina no(u nego danju.• *olidipsija- *ove(ano uno'enje vode u organizam.

• >demi- *rekomjerno nakupljanje među(elijske tečnosti u tkivima.

• !ehidratacija- ?ubitak vode iz organizma.

DIUREZA " količina izlučene mokra(e u toku @A sataMIK/IJA " proces odstranjivanja mokre(e iz mokra(nog mjehura u vanjskusredinu.

@. MI0ERA10E SO1I

Uloge !ineralni' soli u organi!u2

• 8osioci osmotskog pritiska u tjelesnim te čnostima. # tjelesnim tečnostimaosmotski prtisak iznosi od 343 k*a do 565 *Pa ili 767 miliosmola. ?lavninosilac osmotskog pritiska u ekstracelularnoj tečnosti je natrijum- hlorid, au intracelularnoj je kalijum- BosBat.

• #loga u stvaranju membranskog potencijala. >lektrični dvosloj, sloj katjonana vanjskoj i sloj aniona na unutra'njoj strani (elijske membrane čini

4



!e!brans*i %o"en$i(al ili %o"en$i(al !irovan(a. 8jegova vrijednostiznosi 36 " 86 !V. 3o je razlika koncentracije 0 jona sa vanjske iunutra'nje strane. ;vo se odrava aktivnim transportom /0C8a pumpa.9azdraenjem (elije membranski potencijal se mijenja. Vanjska povr'ina jenegativna, a unutra'nja pozitivna. 3o se naziva a*$ioni %o"en$i(al.

tanje (. membrane za vrijeme mirovanja i razdraenja

• #loga u odr avanju razdra ljivosti nervnog sistema . Derđijeva Bormulagovori kako postoji stalni odnos koncentracija jona, tj. sa pove(anjemkoličnika raste razdraljivost mns.( K $ ( HCO3

- ( HPO 4-- % ( Ca$$ ( Mg$$ ( H$ & const.

• #loga u odravanju disperzietea nekih proteina.

• #loga u odravanju elektrohemijske reakcije. *uBersko djelovanje na pEvrijednosti.

• #loga u odravanju čvrsto(e skleleta. /2a u ko'tanom sistemu

• #loga u sitezi sone kiseline i natrijum- hidrogenkarbonata.

• #loga kao aktivatori enzima.

0atjoni i anjoni 0rvna plazma >kstracelularnatečnost

ntracelularnatečnost

0a 1A@ 9:: 9:K % : 943/a @,% 1,@% 1Mg 1,4 $,4 1@/l 1$F 11A FP 1,1 1,1 G)S $,% $,% $,%H/O7 @4 1$ @4

'abela. Raspodjela jona u krvnoj plazmi međućel. supstanici i unutar ćelija

Ka"(oni

0a"ri(u! &0a-# # sastavu 8a2l-a je glavni nosilac osmotskog pritiskaekstracelularne tečnosti. ma ulogu u odravanju membranskog potencijala. #lazi usastav 8a2l puBera zajedno sa hemoglobinom i čini )$ 5 puBerskog kapaciteta ukrvi.

5



Kali(u! &K-# # sastavu 0*;A glavni je nosilac osmotkog pritiska intracelularnetečnosti. #laze u sastav neorganskog BosBatnog puBera. ;dravaju prirodni (elijskipotencijal, te ima ulogu u razdraljivosti nervno-mi'i(nog sistema. <ko se pove(akonc. 0, pove(a se razdraljivost.

Kal$i(u! &/a-# oli kalcijuma su glavni dijelovi mineralnih tvari ko ' tanih sistema.#čestvuje u koagulaciji krvi - aktivira tromboplastin koji se prevodi u trombin.<ktivira trombin također koji predvodi brinogen u brin. #čestvuje u radraljivostinervno-mi'i(nog sistema. <ko se pove(a konc. 2a, smanji se razdraljivost.

Magnei( &Mg-# <ktivator vi ' e enzima: <3*-aze, kreatin-kinaze, alkalne BosBataze,BosBorilaze i dr. ma ulogu u razdraljivosti nervno-mi'i(nog sistema. <ko se pove(akonc. 6g, smanji se razdraljivost. #lazi u sastav kostiju, te i u sastav hlorola pa jevaan za Botosintezu.

Ka"(ons*a io(oni(a# 0oncentracija 8a u krvnoj plazmi je 1A@ mmolC=, 0 % mmolC=,2a @,% mmolC= i 6g 1,@% mmolC=. <ko ove vriejdnosti podjelimo sa %, dobije se8a:0:2a:6g H @):1:$,%: $,1@%. ;vaj odnos se zove katjonska izojonija i predstavljahomeostazu stalnih vrijedosti koncentraciej jona u organizmu.

An(oni

Hlor &/l-# ?lavni anjon ekstracelularne tečnosti i sa 8a je glavni nosilac osmotskogpritiska. #lazi u sastav holne kiseline za vrijeme varenja. 8osilac je, zajedno sa 8a ihemoglobinom, )$ 5 puBerskog kapaciteta krvi.

;os<or &P-# #lazi u sastav neorganskog BosBatnog puBera, nosilac osmotskogpritiska u obliku 0*;A u (elijama. *orast njegove konc. dovodi do pove(anja

razdraljivosti nms.

Su!%or &S-# umpor ulazi u sastav nekih aminokiselina /tioaminkiseline:cistein,cistin, metionin i homocistein i enzima /tioenzimi. gra značajnu ulogu uodravanju natprimarnih struktura proteina zbog svojih veza.

Hidrogen*arbona"ni (on# #lazi u sastav hidrogenkarbonatnog puBera i pove(avarazdraljivost mns.

Mi*roele!en"i &Oligoele!en"i-

Ie, +n, 2u, , 6n, 2o, *b, i, r, <s, 6b, 7r, I, =i, 7e, 7a,<l i 2r / hrom

=el(eo &;e-# #loge: lui za sintezu hema, za sintezu enzima koji sadre eljezo ideponuje se u jetri i slezeni. 8edostatak hemoglobina naziva se anemija.

Jod &I-# #lazi u sastav trijodtironina i tiroksina , te je vezan za albumine ilipoproteine krvne plazme. 3irozin i trijodtironin reguliraju na membrani mitohondrijametabolizam oslobađanja <3*-a. #lazi u sastav proteina krvne plazme.

6



Kobal" &/o-# #lazi u sastav vitamina 71@. #tiče na aktivnost ve(eg broja enzima. ;nusporava (elijsko disanje i time pove(ava eritropeozu - pove(anje broja eritrocita.

7# SMJESE

- mjesa je stanje supstanci u kojem su komponente zadrale sve osobine.!ijele se na1 homogene - pravi rastvori@ heterogene - koloidi

- uspenzije i emulzije- 9astvori su homogene smjese rastvarača i rastvorene supstanice. *rema

veličini čestica rastvorene supstanice, rastvori se dijele na:

• *rave rastvore- amikroni. čestice manje od )nm nevidljive za mikroskop

prolaze samo kroz semipermeabilne membrane.

• 0oloidi- ultramikroni. čestice do ) do )* nm vidljive na elek. mikroskopu

odvajaju se ultrafletrima.

• uspenzije i emulzije- mikroni. veće od )**nm vidljive na običnom

mikroskopu odvajaju se običnim flter papirom.

> Di<ui(a- kretanje čestica rastvorene supstanice sa mjesta ve(e ka mjestumanje koncentracije. *rimjeri: !iBuzijom se resorbuju susptanice iz crijevnog trakta ukrv, kiseonik iz alveola u krv, 2;@ iz krvi u alveole itd.

> Os!oa- kretanje rastvarača sa mjesta manje ka mjestu ve(e koncetracijekroz semipermeabilnu membranu. *rimjeri: 9esorpcija vode iz crijevnog trakta u krvi iz krvi u crijeva prilikom proljeva itd.

> Io"oni(a- stalna vrijednost osmotskog pritiska u tjelesnim tečnostima i

iznosti 4%4,%- )$) k*a ili F$F miliosmola. 3o je najstarija homeostaza / izotermija jenajmlađaJ na nivou ptica i sisara. <ko je osmostki pritisak manji od normlanog javljase hipotonija, pove(ana količina rastvarača /ve(i unos vode u organizam. #koliko jeve(i, javlja se hipertonija /ve(i unos soli u organizam.

> %H vri(ednos"- negativni logaritam vodonikovih jona.

> A$idobana 'o!eos"aa- stalna vrijednost pE u krvi od 3?7 do 3?4?neutralno. *ove(anje pE se zove alkaloza, a smanjenje acidoza.

> A$idoe: +iziolo!ke / pomjeranje pE krvi od 4,A do 4,F- mi'i(ni rad i patolo!ke /ispod 4,F i dijeli se na:

7



Respiratorne - nastaju pri pove(anju 2;@ u krvi. 2;@ sa vodom daje kiselinu iizaziva acidozu.

,etaboličke- u slučaju 'e(erne bolesti /tj ketonemije i u slučaju proljeva gdjese gube velike količine bazne soli.

> Al*aloe: +iziolo!ka / od 4,A do 4,% - na velikim nadmorskim visinama ipatolo'ka / iznad 4,% koja moe biti respiratorna i metabolička također.

> Pu<eri- smjesa slabe kiseline i njene soli sa jakom bazom i obrnuto. *uBer jetakođer smjesa kisele i bazne soli.

0apacitet puBera - mjeri se količnikom baze ili kiseline koju treba dodatirastvoru da bi se pE tog rastvora promijenio za jednu pE jedinicu.

*uBerska snaga - sposobnost puBera da se odupire promjeni pE # krvi ima vi'e puBerkih sistema :9# He!oglobin sa na 0a/l@# 0eorgans*i %u<eri: hidrogen karbonati i BosBatni puBer7# Organs*i %u<eri: proteini krvne plazme;rgani koji učesvuju u regulaciji *E krvi su %lu.a &*on$en"ra$i(a /6@ -?

bubrei &lu,en(e! urina- i (e"ra & !li(e,nu *iselinu *iselinu !e"abolie?sin"ea uree?

> Koloidni ras"vori 2

1iolni - pokazuju anitet prema rastvaraču i rastvorljivi su.

1io<obni - ne pokazuju anitet prema rastvaraču. 0ako je u na'em organizmurastvarač voda dijelimo koloide na 'idro<obne i 'idrolne.

- Adsor%$i(a > nagomilavanje supstanice na povr'ini čvrste supstanice.

- A%sor%$i(a - ulazak čestica unutra tijela. /vaj pojam treba razlikovati od

adsorpcije po!to se radi o ulasku čestica unutar tijela a ne o njihovom prikupljanju na

povr!ini.

A.CE1IJA

Uloge !i"o'ondri(a

• #loga u metabolizmu masti

• K oksidacija masnih kiselina

• >longacija masnih kiselina

• #loga u glikoneogenezi- u procesu glikonegeneze mliječna kiselina seprevodi u pridogrođanu pa u oksalsir(etnu. 0arboksilacija prigrođanekiseline u oksalsir(etnu se odvija u mitohondrijama.

• #loga u biolo'kim oksidacijama

Uloge endo%la!a"s*og re"i*ulu!a

8



• inteza proteina

• 6etabolizam masnih kiselina

• elongacija masnih kiselina

• pretvaranje zasi(enih u nezasi(ene masne kiseline

• 3ransportna uloga proteina, masti, glukoze

Uloge lioso!a > digestija makromolekula ili partikula koje u (elije dospijupinocitozom ili Bagocitozom

Trans%or" !a"eri(a *ro .eli(s*u !e!branu

• Trans%or" !i*ro!ole*ula

• *asivni transport - transport supstanica sa mjesta ve(e ka mjestu manjekoncetracije bez utro'ka energije.

• Iizička diBuzija je transport kroz transmembranske proteine (. membrane uvidu pora

• ;lak'ana diBuzija je transport suspstanica pomo(u proteinskog nosača

• <ktivni transport - transport supstanica sa mjesta manje ka mjestu ve(ekoncetracije sa uto'kom energije. / nosači

• Trans%or" !a*ro!ole*ula

• >ndocitoza - transport makromolekula unutar (elije

• *inocitoza- vrsta endocitoze kojom se unose hemijski spojevi

• Iagocitoza- vrsta endocitoze kojome se unose bakterije, mrtve (elije i sl.

•

>gzocitoza - transport makromolekula iz (elijeUloge $i"o%la!e

• U $i"o%la!i se deava gli*ogenolia? gli*olia? gli*oneogenea?sin"ea !asni' *iselina? a*"iva$i(a i vean(e a!ino*iselina a "R0K#

%. AMI0OKISE1I0E I PEPTIDI

9



%.1. AMI0OKISE1I0E

<minokiseline su organska jedinjenja koje u svom sastavu imaju minimalno jednu amino /8E@ i jednu karboksilnu grupu /2;;E. 8a osnovu broja amino ikarboksilnih grupa dijele se na:

• 8eutralne ili monoamino- monokarboksilne aminokiseline

• 7azne ili diamino- monokarboksilne aminokiseline

• 0isele ili monoamino- dikarboksilne aminokiseline

8a osnovu toga da li čovjek moe sintetetizirati aminokiseline dijele se na:

• 8eesencijalne ili zamijenjive

• >sencijalane ili nezamijenjive /;enil Alanin, 1izin, 1eucin, Izoleucin,

Metionin, Valin, TriptoBan, TreoninOsobine

1. <minokiseline su rastvorljive u vodiJ@. maju amBoterne osobine /bazne i kisele osobine. Lavljaju se u obliku

Zi""eriona, dipolarnog jona u izolektričnoj tački. +Mitterion je oblik aminokiselinau vodenoj otopini.

0arboksilna grupa se disocira i oslobađa EN ione, a bazna ih prima. 0ada sedisocira i amino grupa dobijemo dipolarnu molekulu Zi""erion:

9- 2E " 2;;E 9-2E-2;;-

8E@ 8EFN

F. ;ptički su aktivne supstaniceJA. 9eaktivnost. 9eaguju sa kiselinema i bazama, stvaraju(i soli. 9eaguju

međusobno stvaraju(i peptide, gdje su aminokiseline spojene peptidnim vezama /-2;-8E- J

Ioele*"ri,na "a,*a ili konstanta " predstavlja pE vrijednost gdje određenamolekula ima neutralan naboj.

Karni"in " derivat aminokiselina koji ima ulogu u metabolizmu masti 1. ulogau trasportu masnih kiselina @. sagorjevanje masnih kiselina

3;<68;0>=8>: 23>8, 238, 6>3;88 " dokazuju se olovo acetatom

<9;6<30> <68;0>=8> /dokazuju se: pirkinskom kiselinom,ksantoproteinska proba: I>8= <=<88, 39*3;I<8/adamkieMicz "ova proba, 39;+8 /millonova proba

%.@. PEPTIDI

*eptidi su organska jedinjenja sastavljena od aminokiselina povezanihpeptidnim vezama.

10



Oligo%e%"idi ;ligodpeptidi su peptidi koji sadre @ - 1$ aminokiselina povezanih peptidnim

vezama. 8ajpoznatiji prirodni oligopeptidi su *arnoin? glu"a"ion? o*si"o$in ivao%resin? 'i%er"enin i bradi*inin.

Poli%e%"idi

*olipeptidi su peptidi koji sadre 1$-1$$ aminokiselina povezanih peptidnimvezama. 8ajpoznatiji prirodni polipeptidi su Melanos"i!ulira(u.i 'or!on &MSH-?Adeno*or"i*o"ro%ni 'or!on &A/TH-? Kal$i"o"in? Insulin? Para"> 'or!on?Pro"a!ini? lu*agon? Pan*reoi!in? as"rin? Se*re"in i Hole$is"o*inin#

G. PROTEI0I

G.1. STRUKTURA PROTEI0A

*roteini su strukture od / priblino 1$$ " 1$$$ aminokiselina čiju osnovu činepolipeptidni lanci, u kome su aminokiseline poredane određenim redoslijedom ipovezane peptidnim vezama. *roteini imaju i bočne skupine aminokiselina.9edoslijed aminokiselina čini %ri!arnu s"ru*"ura %ro"eina. Se*undarnas"ru*"ura %ro"eina predstavlja poloaj polipeptidnog lanca u prostoru ne uzimaju(iu obzir bočne skupine. =anac polipetida je savijen u obliku O heliksa. 3akvimsavijanjem bočne grupe aminokiselina dolaze u blizak odnos i mogu se stvoriti

dodatne sekundarne peptidne veze koje stabilizuju sec. strukturu. Ter$i(alnas"ru*"ura predstavlja poloaj O heliksa u prostoru i atoma bočnih skupina. *oizgledu proteini se mogu podjeliti na globularne / savijanje lanca do klupka /globulai fbrilarne / vlaknasti, dugi lanci. 3ercijalna struktura je najve(i stepen strukturepolipeptida, ali ne i proteina. *roteini građeni od @ ili vise polipeptidna lanca imaju*va"ernarnu s"ru*"uru# 6ogu imati i su%ra*va"ernarnu s"ru*"uru#

G.1.1. 0ARUFAVA0JE STRUKTURE PROTEI0A

*roces kojim se naru'avaja samo natprimarni stepen proteina /tj. ne cijepa seosnovni polipeptidni lanac se zove dena"ura$i(a proteina /zagrijavanje, zračenje,promijena *E, enzimi.... *roces koji naru'ava i primarnu strukturu proteina /tj.

cijepa osnovni polipeptidni lanac u Bragmente se zove %ro"eolia ili 'idroliaproteina /djelovanje proteolitičkih enzima, pepsina, tripsina i dr..

G.@. PROSTI PROTEI0I

• Pro"a!ini i 'is"oni# *redstavljaju prostetičke grupe nukleoproteina.8ajvaniji histon je globin koji gradi proteinsku komponentu hemoglobina.

11



• Prola!ini i glu"elini# *roteini biljnog porijekla. ?luteini sadre esencijalneak. *redstavnici su glu"ein iz p'enice, eanin iz kukuruza, orienin iz rie i'ordenin iz ječma.

• S*lero%ro"eini # *roteini ivotinjskog porijekla

0arakteristike: 1.8erastvorljivi su u vodi, @. ;tporni su prema hem.reagensima, F. Velika otpornost premaproteolitičkim enzimima posebnotripsinu# ovu klasu spadaju:1. *olageni /u vezivnom tkivu,@. elas"ini /grade elastična vlakna,F. re"i*ulini /grade retikularna tkiva,A# brioni /u svili, paučini, spuvi, koraljima i%. *era"ini /izgrađuju dlake, kopita i dr. ronate strukture.

• Albu!ini i lobulini#

<lbumini uloge: sadre sve aminokiseline i imaju ulogu u "rans%or"u vode,regulacija *E vrijednosti u krvi /%u<er, regulacija volu!ena krvne plazme,vezivanje slobodni' !asni' *iselina, vezivanje bilirubina, de%o Bormaproteina i ak.

?lobulini. 8ajvaniji su 9# i!unoglobulini ili G globulini. ;ni predstavljajuantijela u borbi protiv bolesti, alergija, toksina i sl. ?rađeni su od Apolipeptidna lanca /@ para. Ledan par čine laki lanci realtivno malemolekulske mase i zajednički su za sve vrste imunoglobulina. !rugi par sute'ki lanci i raličiti su za % vrsta imunoglobulina/ g, gA, gM, gE, gD.

;stali globulini:

@# Prealbu!in > vezanje tiroksina

7# al<a 9 lobulini

:# al<a @ globuliniHa%"oglobin > vezivanje hemoglobina $erulo%la!in > transport bakra!a*roglobulin > transport inzulina

4# globulini učestvuju u transportu masti, steroidnih hormona iliposolubilnih vitamina: 9 "rans<erin - transport eljezaHe!o%e*sin - vezivanje hema;ibrinogen - koagulacija krvi

12



G.F. S1O=E0I PROTEI0I &PROTEIDI-

maju pored proteinske komponente i neproteinsku - prostetička grupa.

9#Hro!o%ro"eidi

;1 AVOPROTEIDI2 I68, I<!

POR;IRI0SKI HROMOPROTEIDI2

Mioglobin je hromoproteid mi'i(a čija je uloga da čini rezervu kisika. +advovalentno eljezo se vee kisik. 6ioglobin je protein tercijalne strukture uglobularnoj Bormi. Eem je prostetička grupa i vezan je za mioglobin preko eljeza.Pini ga 1 hem grupa povezana elejzom za jedan polipeptidni lanac.

He!oglobin je hromoproteid vi'ih ivotinja i čovjeka i najznačajni proteincrvenih krvnih zrnaca. <poproteinski dio /globin sadri dva lanca i dva K lanca.Eem je prostetička grupa i smje'ten je u sredini polipeptidnih lanaca vezan preko

eljeza sa njima. Ledna molekula hemoglobina ima A Eem grupe. #logahemoglobina: transport kisika od respiratorne podloge do tkiva transport

ugljendioksida od tkiva do repiratorne podloge i regulacija / vrijednosti krvi.

!erivati hemoglobina: oksihemoglobin, karboksihemoglobin, methemoglobin/eljezo je u FQ obliku.

@# 0u*leo%ro"eidi

8ukleinske kiseline / !80, 980

- *roteinsku komponentu /apoprotein čine %ro"a!ini i 'is"oni, a prostetičkugrupu čine nu*leins*e *iselineJ

> Purins*a/<? ili %iri!idins*a baa/2#3 e.er %en"oa / riboza ilidezoksiriboza <os<orna *iselina 0UK1EOTID

> Pu ili Pi baa e.er %en"oa 0UK1EOZID

- !80 je dvola,ana# 8alazi se u jezgri i mitohodrijama

- @ /polulanca !80 povezana su vodoni*ovi! vea!a & L/ AT -

- *ostoje F vrste 980: iR0K? rR0K i "R0K J

> Transla$i(a je proces prevođenja genetičke inBormacije na jezik aminokiselina. 3ri procesa translacije su inicijacija /pronalazak start kodona UAA? UA ili UA,elongacija/ stvaranje peptidnih veza i terminacija / pronalazak stop kodonaAUJ

13



> Trans*ri%$i(a je proces kopiranja genetičke inBormacije sa !80 na i980

;dvajanjem BosBorne kiseline od nukleotida dobije se nu*leoid. 8ukleozidipurisnkih baza su: Adenoin i uanoid# 8ukleozidi pirimidinskih baza su:/i"idin, Ti!idin i Ura$idin#

lobodni nukleotidi su: AMP /adenozin monoBosBat, MP /guanozin monoBosBat,/MP /citidin monoBosBat, UMP /uridin monoBosBat, TMP /timidin monoBosBat.

7# li*o%ro"eidi > loene bjelančevine gdje prostetičku grupu čineoligosaharidi ili polisaharidi. !ijele se na

• li*o%ro"eidi *rvne %la!e: <ntitripsin, haptoglobin, E-glikoprotein ihemopeksin J

• Mu$ini J

•

Mu*o%ro"eidi J

:# ;os<o%ro"eidi -

Kaein ) osnovni %ro"ein !li(e*a +en*i sisara

4# 1i%o%ro"eini

a#1i%o%ro"eini .eli(s*i' s"ru*"urab#1i%o%"o"eini *rvne %la!e2pre K lipoproteini " lipoproteini vrlo male sustine V=!= " malo proteinaK lipoproteini " lipoproteini male gustine =!=i O lipoproteini " proteini velike gustina E!= " dosta proteina

7;L>8> 9><02L> 8< *9;3>8>7#9>3 " na sve peptidne veze /minimalno @88E!980< " sve <0 osim prolina i oksiprolina7;L>8> 9><02L> 8< <9;630>6==;8;V< *9;7< " vi proteini sa tirozinom0<83;*9;3>80< " aromatske <0 9><02L< < *0980;6 0>=8;6 " aromatske<!<60>R2+- eva 9><02L<- 3riptoBan9><02L< 8< <0 < #6*;9;69><0. < ;=;V; <2>3<3;6

14



9><02L< 8< ?=0;*9;3>8>6;=2E>-;V<

Rodo%sin je protein koji se nalazi u (elijskoj membrani, i koji vezuje molekulsupstance poznate kao retinal

4. U1JIKOHIDRATI

Uloge UHa:• zvor energije,

• 6jesto za interakciju sa dr. stanicama, virusima, toksinima, hormonima ibakterijama,

• >nergetska rezerva,

• +a'tita prema bjelančevinama/ 'tede bjelančevine,

• !jeluju antiketogeno /vi'ak #E "manje se tro'e mastiJ manjak #E- vi'e setro'e masti.

3#9# MO0OSHARIDI /F-S c atoma

6onosaharidi su aldehidi ili ketoni polihidroksilnih alkohola koji se procesomhidrolize ne mogu rastaviti na prostije 'e(ere.

O*sida$i(a i redu*$i(a !onosa'arida

- ;ksidacijom nastaju onske, uronske ili dikarbonske kiseline. ?lukoza oksidacijom

prelazi u ?lukonsku kislinu.

- 9edukcijom prelaze u alkohole.

Polua$e"alni obli* !onosa'arida

*oluacetalni oblik monosahardia je ciklični oblik monosahadira i nastaje kadaaldehidna ili keto grupa reaguje sa ;E grupom.

15



Io!eri(a

*ojava da se dva ili vi'e organskih jedinjenja istog sastava, iste mase, razlikuju postrukturi. *roces /uz pomo( izomeraza prelaska jednog izomera u drugi se zoveizomerizacija.

1. OPTIKA IZOMERIJA " +;6>9 > ;!8;> L>!<8 *9>6< !9#?;6 0<;8L>?;V *9>!6>3 =0 # ;?=>!<=#.

@.KO0;IURA/IO0A IZOMERIJA " /=, ! +6;>9L< ?!L> +;6>9 >9<+=0#L# *9>6< 9<*;9>!# E ;E ?9#*> 8< *9>!*;=L>!8L>6 2 <3;6#.

- Epimerija- pojava kad se dva monosaharida razlikuju prema rasporedu E i;E grupe samo na jednom atomu ugljika. *roces prevođenja epimera u drugi sezove epimerizacija. "pr. glukoza i galaktoza prelaze jedan u drugi pentozo0os0atnimcikluso

Kongura$i(a !onosa'arida

! glukoza je glukoza koja na F. 2 atomu ima ;E grupu na lijevoj strani, ostale nadesnoj= glukoza je glukoza koja na F. 2 atomu ima ;E grupu na desnoj strani, ostale nalijevoj

Pod(ela !onosa'arida

- Pre!a gru%i *o(u %os(edu(e UH2 <ldoze /aldehinda grupa i 0etoze/keto grupa

- Pre!a bro(u / a"o!a2• 7ioze• 3rioze• 3etroze

- Eri"roa• *entoze

- Riboa ulazi u sastav 980, slobodnih nukleotida nukleozida koenzima.> Deo*siriboa ulazi u sastav !80, slobodnih nukleotida nukleozida

16



• Eeksoze> lu*oa " homeostaza iogli*e!i(a ili nor!ogli*e!i(a: u organizmuslobodna glukoza se javlja u koncetraciji od 7?5> N !!ol1. *ove(anjekoncetracije je hiperglikemija, a smanjenje hipoglikemija. li*ouri(a jelučenje glukoze preko bubrega.- ala*"oa - /QBruktoza H laktoza, mliječni 'e(er ala*"oe!i(a je

nemogu(nost prelaska /epimerizacije galaktoze u glukozu -nepodno'ljivost mlijeka.- Manoa- ;ru*oa (e ketoheksoza, vo(ni 'e(er. #lazi u sastav saharoze, inulina i

invertnog 'e(era.• Eeptoze

Deriva"i !onosa'arida

- <68;T>U>9 - derivati monosaharida koji umjesto ;E grupe na drugom 2atomu imaju amino grupu.

9><02L> 8< 6;8;<E<9!>I>=8?;V< 9.8=<8!>9;V< 9.9>79>8; ;?=>!<=;6;;9>;V< 9><02L<6;=2E>;V< 9><02L< /vrijedi i za glikoproteide9><02L< < *0980;6 0>=8;6 /vrijedi i aromatske ak

>=R<8;II;V< *9;7< " I9#03;+<

3#@# O1IOSAHARIDI /@-1$ monosaharida

Disa'aridi su sloeni 'e(eri , nastali spajanjem @ molekula monosahardia uzizdvajanje vode, vezani glukozidnim vezama. !isaharid moe primiti molekul ovde irazloiti na dva molekula monosaharida.

• 6altoza /ladni 'e(er H glukoza Q glukoza• =aktoza /6liječni 'e(er H glukoza Q galaktoza• 2elobioza /*rodukt raspadanja celuloze H glukoza Q glukoza• aharoza /3r'(ani 'e(er H glukoza Q Bruktoza. 0i(e redu$ira(u.i e.er

jer nema slobodnu aldehidnu grupu gluktoze ni keto grupu Bruktoze.mjesa gluk. i Bruk. dobivena hidrolizom saharoze se zove inver"ni e.er.

9><02L> 8< !<E<9!> /9>!#29<L#U>I>=8?;V<6;=2E>;V<9>79>8; ;?=>!<=;

E!9;=+< <E<9;+>enzim saharaza ili E2l

17



3#7# PO1ISAHARIDI /W 1$ monosaharida

3#7#9# Ho!ogli*ani /građeni od jedne jedinice, glukoze

• Tkrob " zavr'ni produkt Botosinteze, rezervna hrana u biljkama. Do*au(e

se 1ugolovo! rea*$i(o!. Pini ga amiloza i amilopektin. !ekstrini sudijelovi 'kroba.

• <miloza - >9?: glikozidne veze

• <milopektin - >9?N glikozidne veze

• ?likogen - polisaharid ivotinjskog porijekla. Do*au(e se 1ugolovo!rea*$i(o!# *risutna je >9?: i >9?N glikozidna veza. 8alazi se ucitoplazmi nastaje glikoneogenezom, ima ulogu u izoru rezervi glukoze.

• 2eluloza - >9?: glukozidna veza. S$'ei"erova rea*$i(a.

• !ekstrani- polisaharidi bakterijskog porijekla

• <gar- agar - polisahardih algi

• nulin " ne moe se razgraditi u organizmu, pa izlazi neizmjenjen izorganizma pa se upotrebljava za ispitivanje Bunkcije bubrega.Klirens je broj ml krve plazme koja se očisti od neke supstanice /u ovomslučaju nulin za 1 minut.

•

Eitin " polisaharid spolja'njeg skeleta insekata i rakova

• *ektini

3#7#@# He"erogli*ani

• Eijaluronska kiselina

• Eeparin " ima antikoagulaciono dejstvo, sprecava prelazak protrombina utrombin

• Eondroitin- sumporna kiselina

lu*o*inaa je enzim koji omogu(ava odlazak glukoze u (elije. Letra posjedujeglukoza G BosBataza omogu(ava izlazak iz glukoze iz jetrenih (elija.

18



). 1IPIDI

#=;?>:- rezerva energije- ulazi u građu staničnih membrana- termoizolator- prekursor hormona- učestvuju u komunikaciji između (elija- izolacija nervnog tkiva

0<9<03>930>:- 8erastvorljive u vodi- 9astvorljive u organskim supstanicama /eter, aceton, hloroBorm, benzen- li$erol /rastvorljiv u vodi /esterska veza !asna *iselina /nerastvrljivau vodi- aponikacijski broj " broj mg 8a;E koji je potreban za saponikaciju 1 gmasti, pokazu relativnu masu molekule lipida, 'to je ve(i broj, manji je brojatoma u molekuli- Lodni broj " broj mg L koji se adira na dvostruke veze na 1$$ g masti,ve(ijodni broj pokazuje na prisutvo ve(eg broja dvostrukih veza

).1 PROSTE MASTI

*roste masti su esteri alkohola i masnih kiselina.

1. li$eridi su esteri trovalentnog alkohola glicerola i masnih kiselina.

?=2>9;= je trovalentni alkohol koji ulazi u sastav lipida. 9astvorljiv je u vodi i lakose resorbuje.

!;0<+V<8L> 1I/ERO1A " <09;=>80< *9;7<

1 epruvetu se sipa nekoliko kapi glicerola i dodaje 2a2l3 i zagrijavati. 4licerol gubi

dvije molekule vode i prelazi u akrolein poznat po neugodnom mirisu na u#eglu

mast .

MAS0E KISE1I0E su karbonske kiseline koje ulaze u sastav masti. !ijele nazasi(ene " nieC uljaste na sobnoj temp, mala molekulska masa, srednjeCpolutečne ivi'eCčvrste / buterna, palmitinska, stearinska itd. i nezasi(ene / krotonska,

palmitioleinska, oleinska, linolna linolenska i arahidonska. lobodne masne kiselinesu masne kiseline koje nisu povezane sa glicerolom i imaju ulogu da daju gorivo u(elijama. ?orivo za (elije dolazi iz glukoze ili slobodnih masnih kiselina.9azlaganjem slobodnih masnih kiselina nastaje acetil 0o< ishodi'na supstanica zasintezu holesterola, a holesterol je ishodi'na za sintezu učnih kiselina i hormona.

19



Postaglanidi - poste masti iz grupe glicerida. #loga mu je da sniava krvipritisak, trasport vode i 8a, djeluje suprotno adrenalinu i glukagonu, izazivajukonktrakciju uterusa /sredstvo za abortiranje.

Sa%uni su soli vi'ih masnih kiselina i dobijaju se procesom saponikacije.

@. /eridi ili vos*ovi su esteri jednovalentog alkohola i masnih kiselina.

> %,elin(i vosa* > sa( pčela> s%er!a$e" > vosak iz glave kita> lanolin > mast vune

5#@# S1O=E0E MASTI

• li$ero<os<a"idi- <os<a"idil>'olin, BosBolipid- <os<a"idil>e"anol>a!in? BosBolipid- <os<a"idil>serin? BosBolipid- sngomijelin /ne spada u gliceroBosBatide, samo u BosBolipide> 1io<os<a"idi ) nastaju djelovanje BosBolipaze < /otrov zmija na I>< IE . zazivaju hemolizu eritrocita.> Ini"ol <os<a"idi ) grade membranu jedra mitohondrija prenoseimplus iz ganglija- Pla!ologeni

> Kardioli%ini

• Sngoli%idi > ?rađeni su od sngolina i masnih kiselinasngozin /umjesto glicerola Q masne kiseline- sngo!i(elini - ulaze u strurkturu mijelinskih ovojnica i lipida (el.membrane. ;n također ulazi u grupu BosBolipida.- gli*oli%idi /cerebrozidi? gangliozidi i sulBatidi

• Io%renoidni li%idi. 9# S"eridi -prema porijeklu dijele se na:

• +oosteride /steridi ivotinja

• Iitosteride /steridi biljaka

• 6ikosteridi /steridi gljiva

@# S"eroidi / teroli i derivati sterola:teroli:

• +oosteroli /holesterol, koprosterol, lanosterol

20



• Iitosteroli /stigmasterol sitosterol

• 6ikosteroli /ergosterol

Holes"erol je jednohidroksilni, sekundarni, ciklični, nezasićeni alkohol. # krvnomserumu koncetracija se kre(e : > N?4 !!ol1. 8jegove uloge su :

• #lazi u strukturu (elijskih membrana

• #čestvuje u izgradnji mijelinskih ovojnica

• Ttiti kou od isparavanja

• *redstavlja ishodi'nju supstanicu za sintezu učnih kiselina i sterodinihhormona nadbubrenih i polnih lijezda

1anos"erol " intermedijalno jedinjene pri sintezi holesterola

Ko%ros"erol " redukovani hoesterol od strane bakterija u crijevnom traktu

=u,ne *iseline su derivati holesterola. padaju u zasi(ena jedinjenja. 3o su :

• Eolna kiselina

• !ezoksiholna

• Eenodezoksiholna

• =itoholna

- Xučne kiseline se javljaju u obliku soli jer uč posjeduje 8a-hidrogenkarbonat. ;ne imaju ulogu da rastvaraju holesterol. Vr'e emulgovanjemasti u duodenumu gdje započinje varenje lipida.

En"ero'e%a"alno *ru+en(e +u,ni' *iselina. 6asne kiseline nisu rastvorljive izato grade holeinske kiseline /kad reaguju sa učnim kiselinama zbogreasorpcije. *oslije reasorpcije učne kiseline se odvoje od masne kiseline iodlaze u jetru a iz jetre opet u duodenum u sastavu uči.

7# Karo"inoidi

S. E0ZIMI &;ERME0TI-

21



>nzimi su biolo'ki katalizatori, bjelančevine koje u svom sastavu imaju<03V8 2>83<9 " dio molekule koji omogu(uje spajanje enzima sa supstratom. i<03V8> ?9#*> ili koenzimi" neproteinski dio

<ko supstrat označimo sa <7 , a enzim sa > onda enzimsku reakciju moemopredstaviti ovako:1. Baza <7 Q > Y--W <7 - >@. Baza <7 - > Y--W < Q 7 Q >

Ka"al ) enzimska aktivnost koja pod određenim optimalnim uslovima transBormira 1mol supstrata za 1 sekundu / 1 kat H 1 molCs

KOE0ZIMI &AKTIV0E RUPE-

<ktivna grupa ili koenzim je neproteinske prirode. !ijele se na koenzime

derivate vitamina i koenzimi nevitaminske prirode.• Koeni!i deriva"i vi"a!ina: 1. 0AD/ nikotin-amid-dinukleotid, @.

0ADP/ nikotin-amid-dinukleotid-BosBat, F. ;M0/ Zavin mononukleotid,A.;AD/ Zavin- amid-dinukleotid,%. Karbo*silaa, G. Koeni! A /KoAaktivira masne kiseline -acil 0oa, a sa sire(etnom ksielinom dajel acetil -0o<, 4. Pirodo*sal> <osa<a"

• Koeni!i nevi"a!nis*e %rirode: 1. Koeni! deriva" %orrina, @.#ridin- triBosBat /UTP, F. 2itidin- triBosBat //TP.

SPE/I;I0OST E0ZIMA

• O%"i,*a s%e$i,nos"- >nzimi djeluju na optički aktivne supstaniceJ

• 0is*a s%re$i,nos"- >nzimi djeluju na vrstu veze između monomeraJ

• ru%na s%e$i,nos"- >nzimi djeluju na vrstu tip veze i na određenimonomerJ

• A%solu"na s%e$i,nos"- >nzimi djeluju samo na određeno jedinjenje.

;AKTORI KOJI UTIU 0A E0ZIMSKU AKTIV0OST

• Te!%era"ura . 8iske temp. usporavaju enzimsku aktivnost.

VA0 HO;OVO PRAVI1O - vakih 1$ &2 hemijska reakcija se pove(ava @-F puta.

22



OPTIMA10A TEMPERATURA E0ZIMA > je temperature na kojoj enzim pokazujenajjače djelovanje. /za vecinu F) " A$ stepeni 2, aktivnost slabi iznad G$,enzimska aktivnost se zaustvavlja na $

• %H- pomjeranjem pE vrijednosti enzima smanji(e se enzimska aktivnost

• Kon$en"ra$i(a eni!a- ve(a koncetracija, ve(a aktivnost

• Kon$e"ra$i(a su%s"ra"a

• A*"iva"ori eni!s*i' rea*$i(a# 1. aktvatori koji demaskiranjem aktivnogcentra pretvaraju proenzime u enzim / pepsinogen 5 pepsin tripsinogen 5

tripsin himotripsinogen 5 himtripsin @. aktivatori koji procesom deinhibicije aktiviraju enzime. F. aktivacija enzima

jonima metala

• In'ibi"ori eni!s*i' rea*$i(a " koče enzimsku aktivnost. 1. 6pecifčni- kočeaktivnost ve(eg broja enzima - soli te'kih metala, kiseline, baze, velika temp. isl.@. "especifčni - koče aktvinost pojedinih enzima - antienzimi.F.kompetitivni inhibitori -

• Uslovi d(elovan(a eni!a u .eli(a!a 1. intracelulurni Baktori @.ekstracelulrani Baktori F. nervni Baktori.

REU1A/IJA BIOSI0TEZE E0ZIMA

1. strukturni gen - geni na kojim se vr'i biosinteza i980 @. operator gen - reguli'e strukturne gene

F. regulator gen reguli'e operator gen

TOPOHEMIJA CE1IJA

in"ra$elularni eni!i ) svoju biolo'ku Bunkciju imaju unutar (elije

e*s"ra$elularni )

9# se*re"orni ) enzimi koje luče lijezde digestivnog trakta i tu vr'e Bunkciju/peptid hidrolaze, karbohidrolaze i esteraze

@# in*re"orni ) enzimi koji se luče u krv i tu vr'e svoju biohemijsku Bunkciju.

/trombin, holinesteraza, lipoproteinska lipaza

ORA0OSPE/I;I0I E0ZIMIto su enzimi specični za organe gdje je njegova najve(a aktivnost

L>39< " <9?8<+<X>=#!<2 " *>*8;?>8*<809>< " =*<+< <6=<+<92> - =!E, 09><38 08<+<

23



6TU " 09><38 0#8<+< <=!;=+<0;3- <=0<=8< I;I<3<+<*9;3<3< " 0>=< I;I<3<+<

IZOE0ZIMI ) >8+6 0;L 6<L# 9<+=P3> >0V>82> <0, <= 0<3<=+9<L# 3#

9>0<2L#

K1ASI;IKA/IJA E0ZIMA

H!9;=<+>, I+;6>9<+>, T9<8I>9<+>, 1<+>, O0!;9>!#03<+> 1?<+>

Hidrolae- vr'e razlaganjehemijskih jedinjenja>steraze: 0atalizuju hidrolizu estera na kiselinu i alkohol.

• =ipaza. 0atalizuje hidrolizu prostih masti na glicerol i masne kiseline.• IosBolipaza <. adri je otrov zmija, 'korpiona i osa.•

IosBolipaza 7.• <lkalna BosaBataza. inteti'e se u kostima.• 0isela BosBataza. inteti'e je prostata.• ?lukozo-G-BosaBataza. inteti'e je jetra, a katalizira hidrolizu glukozo-G-

BosBata na glukozu koja omogu(ava odlazak glukoze iz jetre u krv.0arbohidraze: katalizuju hidrolizu oligo i polisaharida.

• O- amilaza. 0atalizira hidrolizu 'kroba i glikogena. pecična za O /1,Aglikozidnu vezu.

• 2elulaza katalizira hidrolizu celuloze. pecična je za K/1,A glukozidneveze

*eptid hidrolaze:

• *epsin <

• *epsin 7

• Eimozin

• 3ripsin

• himtripsin

• 3rombin

•

*lazmin• 9enin. nalazi se u bubrezima

Eidrolaze na 2-8 vezu:

• #reaza

• *encilinaza

24



Eidrolaze koje djeluju na kiselo "anhidracionu vezu:

• <3*-aza. 0atalizira razlaganje adenozin-triBosBata /<3* na adenozin-diBosBat /<!* i BosBornu kiselinu /EF*;A

Trans<erae " kataliziraju prenos hemijskih grupa sa jednog jedinjenja na drugo.

O*sidoredu*"ae - vr'e oksidacije i redukcije9edoks- sistemi " smjese dvije supstanice sposobnih da prelaze jedna u druguprocesom oksidacije, tj. redukcije. 8pr. mlječna i pirogrođana kiselina.

1$. VITAMI0I

Vitamini su organske supstanice koje se u hrani nalaze u malim količinima.

Povjek ih mora svakodnevno unositi u organizam. 8edostatak vitamina dovodi doporeme(aja koje nazivamo <V3<68;+>. vi vitamini imaju tri zajedničke osobine:- 3o su proizvodi biljaka i nekih mikroorganizama- *otrebni su organizmu u malim količinama- *oslije resorpcije vitamni se deponuju u nekim organima ivotinja pa oni

postaju izvor vitamnina za čovjeka.

avitaminoza " hipovitaminoza - hipervitaminoza

9# 1i%osolubilni /nerastvorljivi u vodi

• V3<68 ; I1I ESE0/IJA10E MAS0E KISE1I0E " linolna, linolenska,

arahidonska. *ravilna raspodjela masti u organizmu, za normalan rast regulciju oksidacije masnih tvari.

• V3<68 A " <vitaminoza se maniBestuje %res"an*o! ras"a, o%adan(e!"(elesne !ase, oro+avan(e *o+e? e%i"ela i endo"ela/prodiranjebakterija, prestanak lučenja suza, no.no sli(e%ilo /gubitak orijantacijeno(u. #lazi u sastav lipoproteina 9;!;*8<- vidni purpur

• V3<68 K " vitamin koji učestvuje u koagulaciji

• V3<68 E " 8eophodan za Bunkciju mu'kih polnih lijezda normalan tok

trudno(e. !jeluje kao antioksidans, reguli'e iskori'tavnaje <3*-a.

• V3<68 D " avitaminoza je ra'i"is, usporeno oko'tavanje.

@# Hidrosolubilni /rastvorljivi u vodi

• V3<68 / " avitaminoza s*orbu"

25



7iolo'ki značaj: učestvuje u mnogim reakcijama kao redo[ system, učestvujeu sintezi kolagena, u sintezi glikoproteida, ko'tanog sistema hrskavica,mogogu(ava zarastanje rana, osikaciju. a 71@ ucestvuje u sintezi lonske izBolne kiseline. Uloga u !obilia$i(i ;ea i de%oa 7Q u @Q#

•

V3<68 PP- Pelagra- Dermatitis/upala koe, Dijareja/proljev iDemencija /propadanje inteligencije.

• V3<68 P-Vitamin p reguli'e otpornost i propustljivost krvih kapilara,djeluje kao antibakterijsko sredstvo. prečava oksidaciju vitamina 2.

• BIOTI0 / V3<68 H- " uloga u karboksilaciji pirogrođane kiseline i acetila0o<. !ermatitis, usporen rast, anemija degeneracija jetre.

• ;O10A KISE1I0A ) avitaminoza je E*>9E9;68< 6<09;238< <8>6L<" smanjen broj eritrocita ali je istovremeno u jednom eritrocitu je pove(an

broj hemoglobina.I0 je nosilac 21 jedinice koja slui za sintezu serina iz licina, holina izholamina, timina iz uracila samim tim i !80. #brzava dijeljenje (elija iubrzava proces eritropoeze. lui za sintezu purinskih baza, tako daubrzava proces nastajanja 980, !80 pa i proteina.

• V3<68 B9@ ) avitaminoza : perniciozna anemija " usporeno sazrijevanjeeritrocita.+jaedno sa vit. 2 prevodi Bolnu u Bolinsku kis. i pomae procesima sintezepi i pu baza. #čestvuje u prevođenju riboze u dezoksiribozu, timepospje'uje razmoavanje (elija. ma ulogu u sazrijevanju eritrocita.

• V3<6 71 " 7>9 7>9 " 8>#9;=;T0 *9;7=>6, 0<9!;V<0#=<9<8,<8;9>0L<

METABO1IZAM

Me"abolia! H katabolizam /razgradnja supstanica, oslobađanje energije Qanabolizam /izgradnja supstanica, tro'enje energije.

Me"abolia! podrazumjeva sve zičke i hemijske promjene koje se odvijaju

na hemijskim jedinjenina od momenta njihovog uno'enja u organizam do eliminacijeprodukata iz organizma.Baalni !e"abolia!Q je količina energije koju organizam oslobađa kada se

nalazi u stanju potpunog mirovanja, 1@ do 1A sati poslije posljednjeg obroka i poduslovima termičke neutralnosti /F@ &2. 6jeri se respiratornim količnikom, odnosizmeđu izmačenog 2;@ i ubačenog ;@ /9\. Vrijednost bazalnog metabolizma zaodraslog čovjeka iznosi 4,%A 6L za @Ah.

F stadija anabolizma:

26



Kra( !e"aboli!a: <3*, nukleotidi, keratin BosaBatTer!odina!i,*i a*oni:rvi zakon termodinamike - +akon o očuvanju energije>nergija se ne moe stvoriti ni iz čega niti se moe uni'titi, ve( se moe samo

prenijeti iz jednog oblika u drugi, ili s jednog tijela na drugi. <lternativna Bormulacijaglasi: nemogu(e je napraviti stroj /perpetuum mobile koji bi stvarao energiju ni iz

čega.Drugi zakon termodinamike8emogu( je proces u kome bi toplina spontano prelazila s tijela nie

temperature na tijelo vi'e temperature /nemogu( pepertuum mobile druge vrste.

F *9;2>< 0<3<7;=+6<:1. E!9;=+< 6<09;6;=>0#=<@. 9<+?9<!8L< 609;6;=>0#=<F. 3V<9<8L> *9;!#0<3< <3*, V;!<, 2;@

F *9;2>< <8<7;=+6<1. 3V<9<8L> *9>0#9;9<

@. <03V<2L< *9>0#9;9<F. I;969<8L> 6<09;6;=>0#=<

1. METABO1IZAM U1JI0IH HIDRATA

F*rob / 7-amilaza H maltoza. Mal"oa / maltaza H glukoza Q glukoza

Sa'aroa / saharaza H glukoza Q Bruktoza

1a*"oa / laktaza - H galaktoze Q glukoze.

ala*"oa ima vi'e smjerova metabolizma.?alaktoza kao epimer glukozemoe u jetri nastati procesom epimeracije iz glukoze..

/IK1US PE0TOZA ) ;OS;ATA

*odrazumjeva transBormacije jednog monosaharida u druge, npr. glukoze uribozu.

Zna,a( $i*lusa 1. osigurava organizmu dovoljno pentoze BosBataJ @. dajeorganizmu dovoljno 8<!*E- EQ koji se koristi za sintezu masnih kiselina iholesterola F. vi'ak petoze "BosBata moe se prevesti ponovo u heksoza-BosBat .

27



METABO1IZAM 1UKOZE I 1IKOE0A

li*ogenolia je razgradnja glikogena. !jelovanjem BosBorilaze /alBa 1, Aglukozidna veza i dekstrin-1-G- glukozidaze /alBa 1,G gllukozidna veza na molekulu

glikogena se dobije glukoza-1-BosBat i slobodna glukoza.Ka"abolia! glu*oe

9- Anaerobna li*olia> razlaganje glukoze bez prisustva kisika.

• Mli(e,no>*iselin*o vren(e - ?likoliza koja se de'ava u jetri i mi'i(ima.0onačni produkt je mliječna kiselina.

?=#0;08<+< - vr'i BosBorilaciju glukoze u glukoza -1- BosBat. ?lukoza se BosBorili'e iprelazi u glukozo-G-BosBat. # jetri se glukozo-G-BosBat razlae na glukozu i BosBornukiselinu. 3aj proces omogu(ava odlazak glukoze iz jetre u krv.

# mi'i(ima glikoliza slui kao izvor energije za kontrakcije.

• Al*o'olno vren(e- ?likoliza koja se de'ava u (elijama kvasca. 0onačniprodukt je etanol.

Pisti doprinos energije po molu glukoze je @ <3*-a.

@- Aerobna gli*olia> razlaganje glukoze uz prisustvo kisika. 8astaje pirogrođanakiselina ili piruvat.

Pisti doprinos energije po molu glukoze je 1A <3*-a.

Anabolia! glu*oe i gli*ogena

li*ogenea> sinteza glukoze iz drugih ugljikohidrata /Bruktoza, galaktoza,manoza

li*oneogenea> sinteza glukoze iz ne'e(ernih supstanica. / de'ava se ustanju mirovanja: mliječna, pirogrodana kis, glicerol, ve(ina <0

li*ogenogenea> sinteza glikogena

A1AKTOZE U PREVOE0JE 1UKOZU:

?<=<03;+< Q <3* W ?<=<03;+< 1 I;I<3 Q <!*

?<=<03;+; 1 * Q #!* ?=#0;+< W ?=#0;+; 1 * Q #!* ?<=<03;+<

#!* ?<=<03;+< W #!* ?=#0;+<

28



ala*"oe!i(a je enzimopatija pri kojoj se nakuplja galaktoza u krvi 'todovodi do gala*"ouri(e, lučenje galaktoze preko bubrega. !olazi kada galaktozane moe pre(i u glukozu procesom epimeracije.

BO1ESTI

• li*ogenoe je nagomilavanje glikogena u organima.

• ;ru*"oe!i(a je nagomilavanje Bruktoze u krvi, a pra(ena jeBruktozurijom.

• Pen"ouri(a je nagomilavanje pentoza u urinu. !okazi jer se u ciklusupentozo BosBata ne mogu pre(i u neke druge 'e(ere

• Diabe"es !elli"us /'e(erna bolest " smanjenje koncetracije inzulina kojiubrzava transport glukoze kroz (elijsku membranu ....pa i glukoze- G-BosBata i dovodi do usporavanja glikolize, ciklusa pentoza- BosBata, sintezeglikogena i dr.

@. METABO1IZAM 1IPIDA

*robava masti počinje u duodenumu pod dejstvom %an*reasne li%ae. +adjelovanje pankreasne lipaze potrebno je prisustvo soli učnih kiselina " kojeaktiviraju lipazu i ujedno vr'e emulgovanje (omogućavaju kontakt lipaza- mast.

*ankreasna lipaza hidrolizira esterske veze između glicerola i masnih kiselina. *ostojii +elu,ana li%aa, ali u elučanom soku nema soli učnih kiselina i ona djeluje samona masti u obliku emulzija /npr. masti mlijeka i umanceta jaja.

?licerol je rastvorljiv u vodi i lako se resorbuje. 6asne kiseline nisu rastvorljivei resorbuju se na F načina:

• # obliku K- monoglicerida

• # obliku holeinske kiseline / učne kiseline Q masne kiseline

• # obliku estera sa holesterolom

0apljice masti se u krvi nalaze u obliku hilomikrona i deponuje se u potkonomasno tkivo. *rilikom iskori'tavanja masti iz (elija pod dejstvom lipaze se razlae naglicerol i masne kiseline. ?licerol se uključuje u metabolizam glukoze, a masnekiseline odlaze u jetru gdje se vr'i o*sida$i(a !asni' *iselina /razlaganjemasnih kiselina. !oprinos u procesu K oksidacije je FA mola <3*-a po 1 molupalmitinske kiseline.

29



<2= *9>8;8 *9;3>8 " *9>8; 83>96>!L<=8< L>!8L>8L< # 7;83>+6<8E 0>=8<

OKSIDA/IJA MAS0IH KISE1I0A

;dvija se u mitohondrijama (elija jetre. shodi'na supstanica je aktiviranamasna kiselina, A$il> KoA, a konačni produkt je A$e"il Koa, aktivirana si(etnakiselina.

<nabolizam, tj. sinteza, masnih kiselina odvija se u citoplazmi (elija jetre.shodi'ta supstanica je <cetil 0oa.

KREBSOV /IK1US

0rebsov ciklus je sistem reakcija u kojima se dovr'ava razlaganje 'e(era,

masnih kiselina i nekih aminokiselina u mitohondrijama jetrenih (elija. ;vaj ciklus senastavlja na glikolizu, K oksidaciju masnih kiselina i dezaminaciju nekihaminokiselina. <cetil 0o< koji nastaje iz glukoze, masnih kiselina ili nekihaminokiselina je ishodi'na supstanica koja zajedno sa oksalsir(etnom kis. dajelimunsku. +avr'ni produkt je također o*salsir.e"na *iselina.

7iolo'ki zna čaj ciklusa

1. Ivor energi(e.

#0#*8 !;*98; <3* + ?=0;=+> *9>0; 09>7;V;? 20=#< L> F)6;=;V< <3*

#0#*8 !;*98; 7>3< ;0!<2L> L> 1F$ 6;=;V< <3*<

@. Poveivan(e !e"aboli!a UH? li%ida i AK

30



a Veza 0rebsovog ciklusa i glikolize. 6liječna kiselina nastaje anaerobnomglikolizom za vrijeme mi'i(nog rada. z mi'i(a odlazi u jetru gdje jedan dio odlazi ukrebsov ciklus /u obliku pirogređane kis. a drugi dio /)$ posto slui za resintezuglukoze /glikoneogeneza. Ledan dio pirogrođane kiseline prelazi u oksal-sir(etnu, adrugi dio se prevodi u acetil 0o<. pajanjem <cetil-0o< i oksal-sir(etne nastaje

limunska i započinje 0rebsov ciklus. *rema tome 0rebsov ciklus se nastavlja naglikolizu i razgrađuje glukozu do 2;@ i E@;. 2;@ se oslobađa dekarboksilacijom.

b Veza 0rebsovog ciklusa i K oksidacije masnih kiselina. 0onačni produkat Koksidacije je <cetil 0o<. ;n reaguje sa oksal-sir(etnom kiselinom koja nastajekarboksilacijom pirogrođane kiseline. +nači da ]]6asti sagorijevaju na vatri #E]] :.0od 'e(erne bolesti ima dosta glukoze u krvi, ali nema ih u (elijama/hiperglikemija,tako da se vr'i nagomilavanje acetil-0o< i ulazi u proces *e"ogenee -sintezaacetonskih tijela/ aceton, aceto sir(etna i K-oskibuterna kiselina te njihovonagomilavanje- *e"one!i(a i pojava u mokra(i *e"onuri(a#

c Veza 0rebsovog ciklusa i metabolizma aminokiselina.ve aminokiseline koje se uključuju u krebsov ciklus su ketogene /ketoplastične <0 -"ri%"o<an? leu$in? ioleu$in, Benil alanin, tirozin jer iz njih nastaju ketonska tijela.;stale <0 se zovu glikogenoplastične, jer preko oksal sir(etne uključuju se u sintezuglukoze i glikogena.

METABO1IZAM HO1ESTERO1A

Eolesterol se sintetizira u jetri, kori nadbubrene lijezde, testisima, koi iaorti. shodi'na supstanica za sintezu holesterola je aktivirana sir(etna kiselinaa$e"il> KoA. # na'em organizmu slui kao:

- ishodi'na supstanica koja slui za sintezu steroidnih hormona kore nadbubrenelijezde /kortikosterodi kao i hormona polnih lijezda J- ishodi'no jedinjenje za sintezu učnih kiselinaJ- 'titi kou od isparavanjaJ- učestvuje u izgradnji mijelinskih ovojnicaJ- ulazi u strukturu (elijskih membrana- sinteza nekih vitamina0oncetracija holesterola u krvnom serumu je A,% -G mmola C= .

=u,ne *iseline# shodi'na supstanica sa sintezu kiselina je holesterol. !e'ava se u

jetri. Xučne kiseline su : Eolna, dezoksiholna, litoholna, dezoksiholnaSoli +u,ni' *iselina# niavaju silu povr'inskog napona vode i vr'e emulgovanjemasti. ;ni su također aktivatori lipaze. # uči slue kao rastvarač holesterola. oliučnih kiselina se spajaju sa masnim kiselinama i daju holeinsku kiselinu koja jerastvorljiva u vodi.

31



BO1ESTI

• 1i%oidoe " nagomilavanje lipida

• Ke"ogeneaQ " sinteza acetonskih tijela: aceton, aceto-sir(etna kiselina i K-oksi-buterna kiselina, a pra(ena je ketonurijom.

F. METABO1IZAM BJE1A0EVI0A

Bilans ao"a - razlika između količine unesenog i izlučenog azota krozorganizam. ozitivan je ako je količina izlučenog azota manja od količine unesenog,negativan ako je ve(a količina izlučenog /govori o pove(anom razlaganjubjelančevina i uravnote#en ako je količina izlučenog i unesenog ista.

Pro"eins*i !ini!u! - mininalna količina bjelančevina koju treba unijeti sa

hranom da bi se odrala azotna ravnotea / 4$ do 1$% g dnevno, za čovjeka od 4$kg, tj. 1 -1,% g po 1 kg tjelesne mase.

Probava %ro"eina započinje u elucu, pod dejstvom %e%sina kojeg luče(elije gastričnih lijezda u proenzimskoj Bormi- pepsinogen. *epsinogen ima pE F,4, apepsin 1. *epsin je endopeptidaza 'to znači da razlae veze unutar molekuleproteina. ;n ne razlae bjelančevine do <0. # duodenumu se nastavlja varenje poddejstvom "ri%sina i 'i!o"ri%sina / luči ih pankreas u Bormi tripsinogena ihimotripsinogena. ;ni su također endopeptidaze. 8a produkte zatom djelujuegzopeptidaze: karboksipeptidaza, aminopeptidaza i dipeptidaza. Reasor%$i(a AK iz crijvea u krv se de'ava aktivnim transportom.

METABO1IZAM AMI0OKISE1I0A

1. De*arbo*sila$i(a je proces odvajanja karboksilne grupe od aminokiselina kojimnastaju biogeni a!ini i /O@ . 7;?>8 <68 : <!9>8<=8, 8;9<!9>8<=,!;*<68, E3<68, 9;3;88, 0<I>8, 80;38, 6;9I8

@. Dea!ina$i(a je proces odvajanja amino grupe od aminokiselina kojim nastajea!oni(a* i odgovaraju(e *e"o? organs*e i > o*si *iseline. <monijak ide ukrebsov ciklus uree. 6;X> 73 ;0!<2;8<, 9>!#02;8< E!9;=3P0<.

F. Transa!ina$i(a je proces preno'enja amino grupe sa donatora /aminokiselinena akceptor /odgovaraju(e O-keto- kiseline. 7iolo'ki značaj: *rocesom nastajudruge aminokiseline. Ve(inom su to glutaminske kiseline koje procesomdezaminacije opet prelaze u O keto-glutarnu kiselinu, a amonijak ide u krebsovciklus.

32



Krebsov $i*lus uree# 8ajvi'e amonijaka u organizmu nastaje dezaminacijomglutaminske kiseline koja se razlae na O-keto-glutarnu kiselinu i amonijak. <monijak

je jako bazične strukture, a sisari su razvili proces prevođenja takve bazne struktureu ureu, koja je amoBoterna. inteza uree se odvija u !i"o'ondri(a!a .eli(a (e"re.0od zdravih ljudi u krvi ima @,% " G,4 mmolC=. # koliko se pove(a koncentracija uree

u krvi dolazi do ure!i(e.

HEMO1OBI0

Eemoglobin je sloeni protein, spada u klasu 'ro!o%ro"eida. astoji se odproteinskog dijela - globina kojeg čine @ alBa i @ beta lanca i 'e! grupe. # molekulihemoglobina postoje A hem grupe povezani sa A polipeptida +el(eo!. Ie seprenosi 39<8I>98;6. #loge hemoglobina su :1. "rans%or" 6@ od respiratorne podloge do tkivaJ oksihemoglobin

@. "rans%or" /6@ od tkiva do respiratorne podloge /karbaminohemoglobinJF. regula$i(a %H vrijednosti u krviJ

Anabolia! 'e!oglobina#Eemoglobin nastaje spajanjem sukcinil- 0o< i glicina/prva reakcija. 8astaje protoporrin koji kad se povee se Ie@Q prelazi u hem/zadnja reakcija. *orrije su bolesti u anabolizmu porrina.?lobin nastaje od A polipeptidna lanca @ alBa/alBa 1 i alBa @ i @ beta /beta 1 i beta @.vaki lanac veze jedan hem preko Ie tako da svaki hemoglobin ima A hema. A hemamogu vezati ) atoma kisika.

Ka"abolia! 'e!oglobina. >ritrociti iz ko'tane sri po zavr'etku razvitka odlaze ukrv. # krvi cirkuliraju 1@$ dana i dolazi do njihovog razaranja u slezeni. *rvo nastaje%seudo'e!oglobin koji sadeij jo' vujek Ie i globin. 0ada pseudohemoglobinizgubi globin i Ie prelazi u učnu boju zelene boje- biliverdin. 7iliverdin prelazi ubilirubin zlatnoute boje. <ko se koncentracija bilirubina pove(a od normalno dolazido +u"i$e. +atim nastaje !eobilirubin koji prelazi u !eobilirubinogen iliurobilinogen. #robilinogen ima @ metabolička puta: 1. jedan dio iz crijeva dolazi u

jetru. Ledan dio opet ide u uč, a drugi dio u bubrege /urobilin. @. drugi dio seizbacuje Becesom u obliku s"en*obilinogena. enterohepatalno i enteroheparenalnokruenje učnih boja^

TIREODI0I HORMO0ITireoidni 'or!oni/ tiroksin i trijodtironin. shodi'na supstanica je <0 "iroin.!e'ava se u 'titnoj lijezdi. *rvo se vr'i nagomilavanje (odida koji prelaze u a*"ivni (od. pajanjem joda i tirozina nastaje tiroksin i trijojtironin. #loga ovih hormona jestimulacija rasta organizma i diBerencijacija tkiva, utiču na razvoj i Bunkciju modanekore i stimuliraju oksidacione procese u organizmu.

33



QQ;enil*e"onuri(a je nagomilavanje Benil- priogrođane kiseline koja se luči prekobubrega. 8emogu(nost prelaska Benil alanina u tirozin. +bog nedostatka tirozinadolazi do nemogu(nosti sinteze melanina i dolazi do albini!a.

A. HORMO0I

KO0/EPT /I1J0O TKIVA2 ciljno tkivo je ono tkivo čije celije imaju specicnereceptore za koje se vezu molekule odgovarajuceg hormona.

Q T*ivni 'or!oni 2 , Histamin, serotonin, 'olecistokinin, sekretin, acetilholin,gastrin. /E E <?

= l(edani 'or!oni2

9# Hor!oni 'i%oe

Hor!oni adeno'i%oe:

• 3E /somatotropniJ hormnon rasta. *ospje'uje rad hrskavica i kostiju.

• 3E / tireotropni. *odstiče lučenje tireoidnih hormonaJ

4onadotropni hormoni:

• IE / Bolikulostimuliraju(i. *odstiče Bormiranje Bolikula u ovarijumu ena

• =E /luteiniziraju(i. *odstiče sazrijevanje Bolikula, ovulaciju, razvitak utogtijela i stimulira sekreciju polnih lijezda.

• =3E /luteotropniJ prolaktin timuli'e razvoj mliječnih lijezda.

Hor!oni neuro%oe:

• Vazopresin/ antidiuretski hormon. *ove(ava krvi pritisak, pove(avaresorpciju vode iz primarnog urina, tj. izaziva antidiurezu. !iaureza jekoličina izlučene mokre(e za @Ah.

• ;ksitocin. *ojačava trudove i pospje'uje kontrakciju mi'i(a uterusa.

Hor!oni %ars in"er!edie:

• 6E /melanostimuliraju(i. timulira odlaganje melanina u melanocitekoe.

34



@# Hor!oni "i"ne +li(ede &nas"a(u od "iroina u "ri %ro$esa 2 9# na*u%l(an(e (oda i *a"iva$i(a (oda? @# veivan(e a*"ivnog (oda a "iroin? 7# se*re$i(a"ireoidni' 'or!ona-

• 0alcitotin - reguli'e koncentraciju 2a u krvi.

Tireoidni 'or!oni /sadre jod stimuli'u sintezu proteina, reguli'uoslobađanje energije veu(i se za membranu mitohondrija kao receptori.

3o su :

• 3iroksin

• 3rijodtironin

7# Hor!oni *ore nadbubre+ne +li(ede &nas"a(u od 'oles"erola-

• li*o*or"i*os"eroidi " ubrzavaju sintezu proteina, glikoneogenezu,

glikogennogenezu, dezaminaciju dekarboksilaciju sintezu uree.

• Mineralo*or"i*os"eroidi " reguli'u konc. 8a 0 u tjelesnim tečnostima.

• Androgeni " mu'ki polni hormoni

:# Hor!oni sr+i nadbubre+ne +li(ede &nas"a(u od "iroina-

• <drenalin priprema organizam za bijeg: tj s"i!ulira gli*ogenoliu tj.povecava koncentraciju glukoze u krvi, ima li%oli"i,*o d(elovan(e,aktivator lipaze te razlae gliceride na glicerol masne kiseline pove(ava

koncentraciju masnih kiselina. *ove(ava kontrakciju srca, suava krvnesudove, pro'irenje zjenica.

• 8oradrenalin " kontakcija srca, suava krvne sudove, 'iri zjenice i inhibirarad crijeva.

:# Hor!oni %an*reasa

• Insulin & uloge: transport glukoze, <0, nukkleozida, 2a,0 kroz (elijskumem.J stimulira sintezu proteina- translaciju, ubrzava sintezu masnihkiselina, inducira sintezu kinaza u procesu glikolize : glukokinaza,BosBoBruktokinaza i piruvat kinaza-

• Qlu*agon > ubrzava proces razalaganja glikogena i oslobađa glukozu iz jetre u krv

4# Mu*i %olni 'or!oni > androgeni &nas"a(u od 'oles"erola-

35



• Tes"os"eron ) stimulira rast mi'i(ne mase, rast dlaka po tijelu, utiče naspermatogenezu, razvijanje mu'kih polnih organa

• Andros"eron

N# =ens*i %olni 'or!oni

• ?raaBov Bolikul luči es"rogen &nas"a(e od "es"os"erona-# timulirarazvoj enskih polnih organa, u truno(i stimulira razvoj mliječnih lijezda

• Xuto tijelo luči %roges"eron i relaksin. *rogesteron luči sekrete koji senlaze u grlicu maternice, pojavaca lucenje 8a preko bubrega

^^^ ?likogenoplastične <60 " iz kojih se sint. glikogen.

1ITERATURA

- BIOHEMIJA, Milan M iholjčić i sar., SVIJETLOST, SARAJEVO

Documents

SKRIPTA-IZ-BIOHEMIJE (1)