8/18/2019 Sladjana Djuric Fokus Grupni Intervju

1/3

 

Slađana Đurić, Fokus grupni intervju, Službeni glasnik, Beograd 2007.

Iako je učestalost upotrebe fokus-grupnogintervjua kao istraživačke tehnike u različitim praktičnim i akademskim istraživanjima u svetu

toliko porasla da se može reći da ugrožavadominaciju anketnih istraživanja, u domaćojnauci o metodu u društvenim naukama ona nije bila propraćena sistematizacijom metodološkihiskustava vezanih za njeno korišćenje. Dodamo litome i činjenicu da je zanemarljiva produkcijakvalitetnih tekstova iz oblasti metodologijedruštvenih nauka na srpskom jeziku, i to naročitoiz oblasti kvalitativne metodologije, kao i priličnunesaglasnost autora po pitanju vrednosti,

ograničenja i mogućnosti tehnika kvalitativnihistraživanja, sasvim je dovoljan razlog da pojavljivanje ovog štiva ocenimo značajnim.Takođe, treba imati u vidu da je ovo, koliko nam je poznato, jedna od prvih studija posvećenih ucelini nekoj istraživačkoj tehnici u domaćojmetodološkoj literaturi.

Uočivši nedostatak preglednih tekstova posvećenih pojedinim metodama istraživanja kojiuključuju istorijat korišćenja metoda, sažimanje

iskustva u korišćenju istih, a istovremeno nude ikonkretna uputstva o primeni, autor je primeniodobro proveren obrazac. Poučen vlastitimne/iskustvom u prvim primenama ove tehnike(videti predgovor), autor nije želeo da preda svojaiskustva javnosti bez upitanosti o prirodi idometima iste, što je podrazumevalo diskusiju osvim relevantnim metodološkim pitanjima ukorišćenju fokus-grupnog intervjua i razvijanjuistraživačkog nacrta u celini. Struktura knjige

izložena je tako da prati osnovnu nameru autora.U uvodnom delu, autor govori o poreklufokus-grupnog intervjua, podsećajući na pionirske pokušaje da se unapredi stara tehnikagrupnog intervjua i dođe do standardizovane procedure koja bi omogućila preciznije podatakeo ispitivanoj pojavi. Uprkos ranoj primenigrupnih intervjua u antropološkim istraživanjima,trebaće dosta vremena, kako bi ova istraživačkatehnika dobila zapaženije mesto kako u

 praktičnim, tako u akademskim istraživanjima.Dajući pregled istorijata njenog korišćenja, autorupozorava na opasnost nekritičke primene i na potrebu za daljom sistematizacijom iskustava i

unapređenjem standarda kod aplikacije uakademskim istraživanjima.

Sledi slikanje onoga šta ova tehnika jeste.

Određenja, isticanje onoga zbog čega fokus-grupni intervju pripada kvalitativnim metodama,distinkcija između ove i srodnih tehnika uz dalje pojašnjenje specifičnosti koje se vezuju za svakuod njih. Razmatraju se tipovi istraživanja ukojima se fokus-grupni intervju može uspešnokoristiti uz isticanje da se je utemeljen na idejirazvijanja intenzivne interakcije unutar grupeučesnika. Kod naglašavanja važnosti grupneinterakcije, autor podseća na ključne dimenzije

toga procesa, ukazujući na elemente koji utiču nasvaku od njih. Široko se diskutuje ointrapersonalim, interpersonalnim, okolinskim,kulturnim i vrednosnim orjentacijama učesnika,kao važnim dimenzijama grupne interakcije nakoje treba obratiti pažnju kod primene ovogmetoda.

U narednom segmentu knjige detaljno seraspravlja o mogućim oblastima i tipovima primene fokus-grupnog intervjua, gde autor

 pokušava da sistematizuje vlastita ali i iskustvadrugih istraživača. Rezultat ovih uopštavanja jeisticanje pogodnosti primene ove tehnike, kako urazličitim tipovima istraživanja, tako isituacijama kada u određenim fazamaistraživačkog procesa, njena upotreba možedoprineti rešavanju različitih metodoloških problema u planiranju i realizaciji istraživačke procedure u kojoj se koriste druge tehnike(donošenje odluke o daljoj istraživačkoj strategiji,

stvaranje hipotetičke osnove za dalje istraživanje,konstruisanje standardizovanih istraživačkihinstrumenata (str. 47). Naglašen je značaj principa triangulacije kod kvalitativnihistraživanja, te se raspravlja i o dometimanajčešćih kombinacija ove tehnike sa učesničkim posmatranjem i anketom. Ovo poglavlje jezaokruženo sažimanjem prednosti ali inedostataka primene fokus-grupnog intervjua.

U četvrtom odeljku koji je naslovljen

„Priprema fokus-grupnog intervjua“, sledi podsećanje na osnovne korake u relizacijiistraživačkog nacrta i detaljnije predstavljanjenekih od njih. Pre svega, upućuje se na važan preduslov primene bilo koje istraživačke

8/18/2019 Sladjana Djuric Fokus Grupni Intervju

2/3

Prikazi i osvrti  333

strategije - na to da njena realizacija mora dazapočne sa određivanjem problema istraživanja,njegovom specifikacijom i definisanjem ciljevaistraživanja (str.65-67). Posebna pažnja je posvecena pilot-testu fokus-grupnog projekta,

određivanju mesta i vremena intervjuisanja kao iznačaju uloge moderatora u ovom tipuistraživanja, gde autor navodi stanovišta različitihautora, a u nekim segmentima i svoja iskustva.

O prirodi pitanja za fokus-grupni intervju,opšte prihvaćenim principima u njihovomformulisanju, kao i klasifikaciji istih, autor govorikroz primere, što je dodatni kvalitet ovog teksta.Poglavlje se zaokružuje skiciranjem vodiča zafokus-grupnu diskusiju, predstavljanjem najčešće

korišćenog modela sekcija u vodiču zamoderatora (str. 90), i najučestalijih pomoćnihsredstava i tehnika koje se koriste u svrhu popravljanja kvaliteta dobijenih nalaza primenomfokus-grupnog intervjua.

Pitanju planiranja uzorka u kvalitativnimistraživanjima uopšte i posebno u fokus-grupnomistraživanju, posvećeno je čitavo VI poglavljeknjige. Pre svega se raspravlja o dometima iadekvatnoj realizaciji različitih tipova namernog

uzorkovanja koji se koriste u kvalitativnimistraživanjima. Otvara se i pitanje mogućnostigeneralizacije nalaza kod istraživanjasprovedenih na ovom tipu uzorka. Kroz raspravuo planiranju uzorka u fokus-grupnim intervjuimaističu se osnovne teškoća koje prate realizacijunamernog uzorka, i sublimiraju metodološkaiskustva u vezi sa konkretnim odlukama unjegovom dizajniranju – po pitanju homogenostili heterogenost, veće ili manje strukturisanosti

grupa, broju grupa, izboru uč

esnika fokus-grupnog intervjua i sl. Sazimanje iskustava u vezisa izborom jedinica za uzorak u fokus-grupnomintervjuu, dopunjen je primerom projektovanjauzorka i kompletiranjem plana uzorkovanja kodkorišćenja ove tehnike.

Izvođenju samog fokus-grupnog intervjua posvećena je takođe pažnja kroz tematizovanjekonkretnih zadataka istraživača u ovoj faziistraživačkog rada. Autor ukazuje naneophodnost prethodnih priprema koje podrazumevaju kako definisanje konkretnihciljeva (proveru kompatibilnosti primene ovetehnike sa istraživačkim problemom, preciziranjeciljeva istraživanja kroz stvaranje liste podataka

koje treba prikupiti, definisanje ciljeva koji seodnose na na način korišćenja podataka dobijenihfokus-grupnim istraživanjem i sl.), tako i odlukeu vezi sa istraživačkim nacrtom, izboromispitanika, samim izvođenjem fokus-grupnog

intervjua i analizom dobijenih podataka i pisanjem izveštaja. Ono što sledi jeste pripremaaktera fokus-grupnog intervjua (respondenata imoderatora) i primena određene strategije uintervjuisanju. Konkretno sprovođenje fokus-grupnog intervjua izloženo je kroz praktičnauputstva o proceduri beleženja karakteristikaispitanika, vođenju uobičajenog toka diskusije,njenom beleženju, te zaokruživanju fokus-grupneinterakcije.

U osmom poglavlju knjige autor ukazuje nageneralne probleme analize kvalitativnih podataka, ali i podataka prikupljenih fokus-grupnim intervjuom, i unekoliko pokazuje kako bi trebalo izbeći moguću subjektivnost u njihovojanalizi i interpretaciji. Budući da ne postojiobimnija literatura u kojoj se konkretnije izlažu postupci prilikom analize i interpretacijekvalitativnih podataka, autor je izabrao da čitaocenajpre upozna sa osnovnim principima kojima se

moraju rukovoditi istraživači u analizikvalitativne građe, a potom i sa glavnim

koracima u analizi podataka dobijenih fokusgrupnim intervjuom. Izložena je čitava procedura – od transkripcije intervjua, preko indeksiranja ikodiranja podataka, interpretacije, do primeneanalitičkih postupaka (analitičke indukciije,logičke analize i analize sadržaja) i pisanjaizveštaja sa fokus-grupnog istraživanja.

Osnovni tekst je dopunjen razmatranjem

 posebnih problema u izvođ

enju fokus-grupnogintervjua. Ukazuje se na moguće etičke problemeu ovom tipu istraživanja, na prednosti ispecifičnosti primene ove istraživačke tehnike na populaciji dece, kao i na modifikovane oblikefokus-grupnog intervjua koji se pojavljuju saširenjem njegove upotrebe. Iako nismo sigurni da je pitanje kontrole kvaliteta fokus-grupnihistraživanja trebalo da bude smešteno u poglavlje posebnih problema u primeni ove tehnike,smatramo izuzetno važnim njegovo otvaranje.Toliko važnim, da je moglo dobiti status posebnog odeljka knjige. Autor ispravno ukazujeda je kontrola kvaliteta istraživanja neophodnakako na metodološkom nivou, tako i na

8/18/2019 Sladjana Djuric Fokus Grupni Intervju

3/3