Slavomir Mrozek - Emigranti

Slavomir Mrožek

Emigranti

Preveo: Petar Vujičić

LICA: AA XX

Zidovi sivi i prljavi, sa tragovima od probijanja vode. Nizak strop. Gola sijalica na žici, visi na tavanici. Jaka, raspršena svetlost. U dubini, na desnom zidu - vrata (odredbe: desno, levo - značiće desno ili levo od strane gledališta.) Nemaprozora. Duž zidova na levoj i desnoj strani - blizu proscenijuma - dva železna kreveta. Nad krevetom s desne strane visi na ekseru kaput i drvena vešalica zaodelo. Pored srednjeg zida, najednoj četvrtini širine scene gledano sleva, starinski slivnik u obliku kible nasadene na odvodnu cev. Iznad slivnika bronzana slavina. Nad slavinom primitivna polica, na njoj dva pribora za brijanje, jedan loš, drugi boljeg kvaliteta. Iznad police dosta veliko, alijevtino ogledalo obešeno o ekser. Pored slivnika dva peškira obešena o eksere. Na jednoj četvrtini širine scene, gledano zdesna, u dubini, istrošen paravan. Sem toga, na srednjem zidu, od tavanice do poda vode kanalizacione cevi raznih debljina; zatim kablovi, žice i drugo - po odluci scenografa. Na sredini scene, u centru, ispod sijalice, sto zastrt novinama. Na stolu dva prljava tanjira, dve kašike, dve bele čaše od sintetike, dve otvorene konzerve, jedna flaša piva i kutija s čajem u kesicama. Mnogo opušaka. Dve stolice, jedna levo, druga desno od stola. Na stolici levo pantalonepepeljaste boje, preko naslona stolice prebačen sako od tvida i svilena marama. Ispod stolice par cipela. Na krevetu s leve strane leži neobrijan čovek u kućnom ogrtaču. Noge u čarapama okrenute prema gledalištu. Čovek je nešto mršaviji, izmedu trideset ičetrdeset. Kosa proreñena, naočari s tamnim okvirima. Čita knjigu. Na krevetu s desne strane, na jevtinom ćebetu, leži pas Pluton, maskota velikih razmera i drečavih boja. Na stolici na levoj strani sedi za stolom čovek u crnom, staromodnom odelu odgrubog materijala, kakvo o praznicima nose seljaci u nekim zemljama i provincijama. Bela košulja i kravata drečave boje. Cipele veoma špicaste i brižljivo očišćene. Čovek je snažno grañen, jak, ima grube ruke i grubo lice, glatko izbrijano. Gusta kosa i zulufi koji počinju da mu rastu. Sedi, levim profilom prema publici, i gleda ka krevetu. Obojica su manje više istih godina. Za trenutak jedan (AA) leži i čita, a drugi (XX) sedi i gleda. XX: Ja stiže. (AA ne reaguje. Pauza. XX glasnije.) Hej, ja stiže! AA (ne prekidajući čitanje): Kaže se: stigoh.

Page 1

Slavomir Mrozek - EmigrantiXX (masirajući listove): Imaš jednu cigaretu? (AA ne odvajajući oči od knjige, vadi ispod jastuka kutiju cigareta. Pružaje XX-u. Ovaj ustaje i hramljući prilazi krevetu, vadi cigaretu iz kutije. AA i dalje čita. XX kradom stavlja cigaretu u džep i vadi iz kutije drugu. Malo kasnije ponavlja se to još jćdnom. To znači da u džep stavlja i drugu cigaretu, a treću vadi i stavlja je u usta.) XX: Uzeo sam. (AA gledajući i dalje u knjigu ne povlači ruku u kojoj drži cigarete. Pauza.) Dobro, onda uzimam još jednu. (Pruža ruku prema kutiji.) AA: Vrati. (XX poslušno vadi jednu cigaretu iz džepa i vraća je u kutiju. Okreće se, s namerom da ode. AA još uvek ne povlači ruku i ne prekida čitanje.) Vrati.

XX: Vratio sam. AA: Tri si uzeo. (XX vadi drugu cigaretu iz džepa i vraćaje u kutiju. AA, nastavljajući čitanje, stavlja kutiju pod jastuk. XX prelazi na sredinu sobe, vadi iz desnog džepa kutiju sa šibicama. Uzima šibicu i već treba da zapali, ali se uzdržava i gleda iskosa na AA-a. Videći da ovaj stalno čita, vraća šibicu u kutiju, a kutiju natrag u desni džep. Prilazi stolici na kojoj visi sako, pipa džepove i u jednom nalazi kutiju šibica. Pali cigaretu i kutiju stavlja u svoj levi džep. Seda na istu stolicu na kojojje i sedeo, raskopčava kragnu i olabavljuje kravatu. Izuva cipele. Na čarapama ogromne poderotine. Sa izglancanih cipela oduva nevidljivu prašinu, i brižljivo ih stavlja pored stolice. Sa velikim olakšanjem ispruža noge i mrda nožnim prstima. Pauza.) XX: Bio sam na stanici. AA (ne prekidajući čitanje): I? XX: Ništa. Gužva. (Pauza) Popio sam pivo. AA (s nevericom): Ti? XX: Ja. (Pauza) Dva piva. (Pauza) U bifeu. AA: A!... XX: Telefoni... AA: Šta telefoni? XX: Ništa. Telefoniraju. AA: A. XX: Ja nisam telefonirao. Mislim, šta da telefoniram. Stajao sam malo pored njih... AA: Dobro. (Pauza) XX: Kiosci s novinama. AA: Je li? XX: S novinama i hemijskim olovkama. AA: I šta? XX: Ništa. Kupuju novine. AA: Aha. XX: Čitaju. Ali ja nisam čitao. Velim: što da čitam? AA: Svakako. XX: Stajao sam malo pored novina. (Pauza) Blagajne. (Pauza. AA ne reaguje.) Velim, blagajne.

Page 2

Slavomir Mrozek - EmigrantiAA: Šta? XX: Kase, s kartama. AA: S kartama? XX: Kupuju karte na blagajnama. (AA zviždi sa divljenjem.) Ja nisam kupio. Malo sam gledao kako prodaju. AA: Vrlo dobro. XX: A potom mislim: idem na peron. AA: Zašto? XX: Džabe je. Kod nas treba kupovati peronsku kartu, a oni puštaju džabe. Glup narod. AA (rasejano): Ko? XX: Oni. Pa odoh na peron. AA: Aha. I šta je bilo? XX: Šine. I duva. AA: Šta duva? XX: Vetar. Mislim: da se vratim. I već da krenem, a tu nešto najavljuju preko zvučnika. Mislim: Ostaću. I ostadoh. Opet duva, i šine... Mislim: Onda idem. I već da poñem, a ono gledam: ide. AA: Voz. XX: Otkud znaš? (Pauza) Jeste. Voz. Električni. Tiho ide, jer je električni. Kod nas parnjače, a ovde električne lokomotive. Nije im šteta za struju? AA: Nije. XX: Meñunarodni. Sve sama spavaća kola, sa grbovima. Dobar voz. A ja ništa: samo zapalio jednu. AA: Svoju? XX: Imao sam svoje. Prvoklasni voz. A ja stojim mirno i mislim: do mene, kuco. Dalje nećeš, jer imaš prepreku. Do noge. I on tada prilazi, prilazi i... AA: Stade. XX: Otkud znaš? (Pauza) Sasvim stade. Mislim: vidiš. Zar nisam rekao da daljenećeš. AA (prevrćući list): A šta on na to? XX: Ništa. Stoji. AA: I to je sve? XX: Železničari odmah stižu s kolicima, a na kolicima čaršavi i ćebad. Prvorazredna ćebad, vuna sto posto. Opipao sam jedno. Tolika ćebad, i sva vunena. Ja onda ništa, stojim, pušim, oni tamo izlaze. Bio jedan Japanac u mantilu, sigurno nije ovdašnji. AA: Nije. XX: I ja sam odmah pomislio. Ali šta marim, stojim ja, stojim, i pušim. Ko mi brani, zar ne? AA: Niko. XX: Moje pravo. Velim, popušiću do kraja, pa idem. Valjda su svi već sišli, i većda ugasim, a u prozoru naspram mene pojavljuje se jedna i viče: »Nosačl« AA: Razumeo si šta govori? XX: Ja nisam, ali je nosač razumeo. Odmah dotrča do nje. Jao, da si je video! Kosa joj dovde, sigurno glumica. Velim, sačekaću još da siñe. Čik mi već prlji

Page 3

Slavomir Mrozek - Emigrantiprste, jer na vetru duvan brzo gori, sem kad je s filterom... Ali ja ništa, prebacujem iz ruke u ruku, i žalim što nisam uzeo muštiklu. Mislim: mora sići. AA: I? XX (trijumfalno): Sišla! AA: Ispade po tvome. (Poduža pauza.) I to je kraj? XX: A, ne! (Kikoće se.) AA: Šta se ceriš? (XX nastavlja da se smeje.) Šta je tako smešno? XX: Pa to što sam je... AA (prvi put odvaja pogled od knjige i gleda XX-a): Šta kažeš? XX: Pa to... (Ceri se.) AA: Prestani! XX: Kažem ti, tako sam je... AA: Gde! XX: U toaletu. Prve klase. AA: Pa tamo se plaća. XX: A šta onda? Ona je platila za mene i za sebe. (AA zatvara knjigu.) Htela je još, ali meni se nije htelo. AA (skida naočari i stavlja ih u džep mantila. Legne na stranu, nalakti se i gledaXX-a): Je li? I onda? XX: Ništa. AA: Kako ništa? XX: Pa kažem ti da mi se više nije htelo. Ona je htela, ali mene je mrzelo. AA: Dobro, a potom? XX: Potom? Potom sam pošao. AA: A ona. XX: I ona. AA: I nisi joj uzeo adresu? XX: Nisam. Htela ona da mi da, ali velim šta će mi. Još da izgubim... AA: A molila te da uzmeš? XX: Molila. (Pauza) Došao po nju general. Sigurno muž. Limuzinom. AA: Aha. (Vadi ispod jastuka cigarete, stavlja jednu u usta, traži šibice u džepovima kućnog ogrtača, ustaje i prilazi stolici na kojoj visi njegov sako, traži po džepovima, ali ne nalazi.) XX: Hoćeš vatre?

AA (prilazi XX-u, ovaj vadi šibice iz levog džepa sakoa i pripaljuje mu. AA prebacuje pantalone sa stolice na krevet, seda na stolicu, uvlači dim): Hoćeš da ti kažem kako je bilo? XX: Pa ispričao sam ti. AA: Ne, lepo te pitam: Hoćeš li da ti kažem kako je odista bilo? XX: Kad znaš bolje... AA: Naravno da znam bolje. Da krenemo od samog početka. Jeste, bio si na stanici. Ali nisi odmah pošao tamo. Kad si jutros stajao tu pred ogledalom i brijao se kao svake nedelje, uopšte nisi mislio tamo da poñeš. Kad si na sebe navlačio to odelo i te šimike... Pitao sam se ne jednom zasto ih nosiš, iako prave bogalja od tebe. Zar ti se čini da u tim šimikama tvoja kopita nisu kao u

Page 4

Slavomir Mrozek - Emigrantiprave stoke? XX (uvreñeno): To su vrlo skupe cipele. AA: Neka ti bude. Znači, kuda si pošao? Na ulicu. Svako ima pravo tamo da poñe, ali pogledi... Na kilometar daleko vidi se ko si. Ti možeš slobodno da šetaš, ali i oni imaju pravo da te gledaju. I da vide tvoju tuñinsku njušku. Jer tisi krv i kost našeg naroda. S te tačke gledišta ti si čak dika naših ideologa, mada to možda i ne znaš. Ti si sveta supstanca za nase patriote, najsvetija nafora naše narodne liturgije... XX: Ne diraj crkvu... AA: To su metafore. Ali ti ne znaš šta je metafora, ti nevina žrtvo klerikalizma. XX: Svejedno mi je, ne dam da diraš u crkvu. AA: Vraćajmo se na tvoju šetnju. Prolazeći pored bioskopa pomislio si da bi vredelo ući. XX: Volim bioskop. AA: Kako da ne! U bioskopu te niko ne gleda, jer svi gledaju na ekran. Ti takoñe. Nešto treperi i blešti na ekranu. Ne znaš šta, ne razumeš šta govore. Ali sve je to nevažno. Najvažnije je što se tamo osećaš sigurnim. Ali bioskop ima jednu manu: plaća se. XX: Ja nikad ne idem u bioskop. AA: Pa dabogme! Ali nije sve izgubljeno. Ostaje ti još železnička stanica. XX: Glavna. AA: Glavna, nego šta. Bilo kako bilo, ali ni za trenutak nisam pomišljao da bi sezadovoljio nekom perifernom stanicom, nego guraš pravo na glavnu železničkustanicu, najglavniju. A tamo, koliko koristi! Prvo, slobodan ulaz. Drugo: tamo nisi stranac. Tamo uopšte nema stranaca, pošto je stanica baš za strance, odnosno, na stanici su svi ovdašnji, tamo su stranci čak više ovdašnji od ovdašnjih. Tamo je tvoj neovdašnji izlet sasvim na mestu. A sem toga, na stanici je tako svetlo, toplo... Tamo su kiosci s novinama, telefonske govornice,blagajne... XX (sanjalački): Bife... AA: I bife. I tako, stajao si malo pored kioska s novinama, pored telefonskih govornica, pored biletarnica... XX: Popio sam pivo... AA: U to malo sumnjam. Jer pivo se takoñe plaća. Ali zato ne sumnjam da si bio u pisoaru. XX: A peron!? AA: Ne prekidaj. Baš do toga hoću da stignem. XX: Najpre sam bio na peronu. AA: U redu. Fizički si najpre bio na peronu, a tek posle toga u pisoaru. Ali intelektualno peron si obradio ex post, u čemu je pisoar odigrao važnu, da takokažem, oploñujuću ulogu, dao ti nadahnuće... XX: Možda ćeš mi reći da perona nije bilo? AA: Bilo je, nego šta! Bio je peron, stigao je voz, ti si stajao pored spavaćih kola, pušio, putnici su izlazili, sve je to bilo. Istina je čak i to da je iz spavaćih kola sišla naročito lepa i otmena žena... XX: A, vidiš! AA: Sve si to lepo video, i tek potom si pošao u pisoar. Ne, ne u neki toalet,

Page 5

Slavomir Mrozek - Emigrantičist, sa cvećem na stolu prokotbabe, gde su bele, čiste pločice, miriše dezodorans i plaća se ulaz. Pošao si u obični pisoar, gde je ulaz slobodan za sve, gde opušci zapušavaju odliv iz školjki, plivaju u usmrdeloj, penušavoj mokraći, gde se nekad očevidno upotrebljavao ubrus, jer je tako prljav da ga više niko ne koristi. Gde zaudara. Muškarci tamo preturaju rukama po pantalonama, pobožno usredsreñeni, svaki po svojim, svaki za sebe, ali svaki ipak združen sa drugima u tom promiskuitetu pražnjenja. Ali tebe to ne plaši, nego baš naprotiv. Zaobilazim tvoju neosetljivost prema mirisima. Ali zar možeš naći drugo takvo mesto gde bi sused bio potpuno u istoj situaciji kao i ti? Gde vlada slična jednakost? Nigde! Ne smeta što je to jednakost u poniženju, najvažnije je što je autentična, čak preuveličana, karikaturalno ekspresionistička. Tim bolje za tebe, pošto si usled nedovoljno razvijene sposobnosti za percepciju kadar da osećaš samo konjsku dozu, a svako stepenovanje ili nijansiranje promaklo bi tvojoj pažnji. I zato si tamo dugo bio. Ali, na žalost, nisi mogao ostati večito. Kad si već završio svoje, kad si se prestao praviti da nastavljaš, kad si se očešljao - čudno zaista, kako je kod tebe urologija u čvrstoj vezi sa kozmetikom - izišao si iz podzemlja, i tada se u tvome začešljanom mozgu, čudno kako kod tebe kozmetika utiče na rad mozga, nije valjda da nadraživanje lobanje češljem igra tu neku ulogu?, rodila ta glupa, naivna laž o ljubavnom doživljaju sa damom iz voza. XX: E, baš sam je... AA: Glupost. Očita glupost. Stajao si pred spavaćim kolima i prljio prste svojim bednim čikom. Tvoja cigareta bila je jedina tvoja nezavisnost, a inače si sav izgarao od požude, zavisti, divljenja, poniženja... Svakako, sanjario si o njoj, čak i više, nego samo kao o ženi. Uostalom, sumnjam da jasno shvataš šta znači žena, tvoja seksualnost ne ide dalje od funkcionalnog poznavanja takozvane primarne polne oznake. Ti si u njoj gledao simbol, onaj svet koji ti jetako potpuno, tako apsolutno nedostupan. Te tako, pošto taj ponor nisi mogao da savladaš, savladao si ga u mašti. Načinio si, mora ti se priznati, za tebe izuzetan intelektualni napor. U čemu ti je obilato pomogao pisoar. Zato sam rekao da si ono što se dešavalo na peronu interpretirao, dao mu posebnu formu, ex post, u pisoaru. Tamo, u uslovima koji podstiču na takva razmišljanja... XX: Prestani! AA: Zar nije bilo tako? XX: Nije! AA: Ali ne sekiraj se! Za nedelju dana opet ćeš poći na stanicu. (XX uzima sa stola praznu flašu, razbija o sto donji njen deo, a u ruci mu ostaje grlić. Obojica ustaju. Pauza.) AA: Dobro, de, dobro, neka ti bude. Imao si je, u redu. Dala ti se, bacila ti se pred noge, ljubila ti ruke, noge, ljubila tvoje naglancane šimike, puzila pred tobom, obožavala tebe i tvoje cipele. Imao si i nju, i generala, i čak ona generalska kola! General je salutirao i priredio vatromet u tvoju čast, a zatim tije kupio sladoled. Jer si tep. Svi ti se ovde dive. Jesi li zadovoljan? Je li ti sad bolje? Dosta ti je? (XX seda, ostavljajući ostatak razbijene flaše. Pauza.)

Page 6

Slavomir Mrozek - EmigrantiAA: Mogu da ti spremim čaj. XX: Ti sve moraš da pokvariš. AA: Uvredio si se? XX: Šta se hvataš? AA: Uvredio si se, jer sam govorio istinu. XX: Uvek nasrćeš na mene, šta sam ti uradio? AA: Šta ćeš, dragi moj. Pomažem ti da uvidiš situaciju. Kad već sam nisi kadar... XX: Kakvu situaciju. Samo sam pošao na stanicu. AA: To svedoči o tvojoj situaciji. XX: Hteo sam da mi bude lepo. AA: Eh, baš to, kod nas je uvek tako: ulepšavanje činjenica, uzimanje nerealnih snova za stvarnost, pobožne želje... Iskrivljavana sadašnjost raña bolešljivu budućnost. Istorija se sveti... XX: Kakva istorija?... AA: Naša, istorija našeg naroda... XX: Šta istorija, briga mene za istoriju, ja sam bio na stanici. AA: Baš je to elemenat istorije. Mali, ali nesumnjiv. Bio si na stanici, što znači, prošlo vreme, dakle, istorija. Opšta istorija nastaje iz istorije posebnih jedinki. Nema istorije in abstracto, dragi moj, tako misle samo idealisti koji istoriju tretiraju kao novog Boga, entite. Ne, ja nisam hegelijanac. Znači, sve zavisi od toga kako ćemo protumačiti tvoju malu, današnju istoriju na stanici. Hoćemo li je videti u svetlosti fakata? Ili ćemo, obrnuto, fakte videti u svetlosti istorije. Mislim na onu tvoju lažljivost, isfabrikovanu istoriju koju si mi ispričao. Tvoju mitotvoračku interpretaciju, tvoju mterpretacijsku mitomaniju... U kanalizacionoj cevi razleže se glasan šum i zaglušuje njegove reči. AA maše rukom, seda na svoj krevet, zamišljen. XX se tegli i zeva. XX: Gladan sam. AA: Onda jedi, i pusti me na miru. XX: Kad nema šta. AA: Ima konzervi. XX: Ja sam svoje potrošio. AA: Opet si sve poždrao? XX: Nemaš ti neku konzervu? AA: Imam, ali ne dam. XX: Zašto? AA: Iz didaktičkih razloga. XX: Aha. (Pauza) Znači? AA: To znači da stalno ždereš moje konzerve. XX: Nije istina. I svoje. AA: Svoje i moje. Nauči najzad neki red, disciplinu, lojalnost... XX: Dobro, ali najpre bih nešto pojeo. AA: Ništa nećeš dobiti. XX: Neću? AA: NećeŠ. XX: Dobro. (Pauza) Govorio si o čaju.

Page 7

Slavomir Mrozek - EmigrantiAA: Sam pripremi. XX (ustaje, svlači sako, prebacuje ga preko naslona stolice, brižljivo ga otresajući i ispravljajući. Odlazi iza paravana. Čuje se kako tamo posluje, sipa vodu itd. Vraća se, i ponovo seda na stolicu. Pauza): Čuj, zašto ovde nema muva? AA (otrgnut iz svojih misli): Šta? XX: Pitam, zašto ovde nema muva? AA: Gde? XX: Ovde, u sobi. AA (još uvek rasejan): Ne znam. XX: Ni u hodniku ih nema. (Pauza) Nigde... (Uzbuñen zbog svog otkrića) Jesi li video ovde negde muvu? AA: Valjda nisam. XX: Kažem ti, nema ih. Ni ovde, niti igde. Oni ovde nemaju muva. Čuj, a zašto ovde nemaju muva? AA: Ne znam. Valjda su ih potamanili. Higijena. XX: Šteta. AA: A šta će ti muve? XX: Uvek je nekako veselije. Čovek bi ulovio... ili pogledao... vreme brže prolazi. Kod nas je bilo muva. Leti. (Pauza) Bilo je muva... i lepkova za muve...Sećam se, obesi se takav lepak o lampu, namazan nečim kao med, a nije med.One se lepe i zuje. Kad je lepak duže visio, bivao je nalepljen toliko da se zujanje čulo kao muzika. Jedne bi zujale jačim glasom, druge slabijim, a još kad bi se prilepila osa ili bumbar... Ne, bumbari bi se oteli, oni su jaki... Ili oni tanki režnjići, otrovni, znaš. Stave se na tanjir, samo se moralo paziti da dete ne poliže. Sećam se... AA: Sećam se, sećam se, sećam se... A ja se ničeg ne sećam! XX (iskreno začuñen): Kako se ne sećaš? AA (skoči s kreveta i hoda po sobi): Ničeg se ne sećam, i neću da se sećam! Stalno samo: »Sećaš se ovog, sećaš se onog...« Stalno, večito, već godinama! A sad te tvoje muve, s tim tvojim muvama... XX: Pa bilo ih je! AA: Prestani! XX: Hoćeš da kažeš kako ih nije bilo, a bilo ih je. AA: Bilo, bilo, pa šta? Zar znači da ja do kraja života treba da pamtim neke idiotske muve? Imam druga posla. XX: Priznaješ i sam da ih je bilo. AA: Čoveče! Pa zar ja kažem da ih nije bilo?! Ne, samo mirno, jer ovo je neka idiotska diskusija. Slušaj, ne radi se o tome da li ih je bilo ili nije. Bilo pa prošlo! To nije razlog da se stalno vraćamo na isto. Više ih nema. Kraj! Sad postoji nešto drugo. XX: A šta to, na primer? AA: Kako, šta? XX: De, de, možda ćeš mi reći? AA: Sve… eto, svet, njegovi problemi... XX: Šta?

Page 8

Slavomir Mrozek - EmigrantiAA: Znači, ideje, pojave, evenmani... XX (sa omalovažavanjem): Eeee... AA: Društveni, ekonomski, politički procesi, kulturna strujanja, čitavo to klupkou prolaznom stadijumu civilizacije u kome se nalazi čovečanstvo. Univerzalna pitanja... XX: Ali nema muva. AA: Sva sreća. To je čak dobra metafora. Muve simbolizuju sitničavost onih problema na koje smo bili osuñeni tamo, u zemlji. Svih onih lokalnih problemčića... malih šovinizama, malih reformizama, malih porcija... mali ljudi,mala i zemlja. Ovde najzad čovek može da razmahne krilima. XX: Kao mušica... bzzz... AA: Da se suprotstavi velikim pitanjima. Samo u velikim sudarima raña se veličina. Veliki razmeri, sve u velikim razmerima. Ne, za mene nema više muva, hvala Bogu. XX: A za mene ima. AA: Gde? Ovde?! XX (trijumfalno): Ne, kod nas. Ne sećaš se više? AA: Jao, sve od početka. (Čuje se pištanje iza paravana.) XX: Vri voda. (Ustaje i odlazi iza paravana. Vraća se noseći aluminijumski čajnik. Sipa vodu u čašu. Stavlja u nju kesicu s čajem.) AA: Mogao bi i meni da naspeš. XX: A daćeš šećera? AA: Pa ja sam kupio Čaj. XX: Ali nema šećera. (AA izvlači ispod svog kreveta kožni kofer, vadi iz džepa ključić, otključava, vadi iz kofera kesu sa šećerom. Zaključava kofer, stavlja ključ u džep, a kofer gura pod krevet. Stavlja šećer na sto, seda za sto.) XX (naginje čajnik nad čašom): Nema više vode. AA: Stavi ponovo. XX (oklevajući ide prema slavini. Okreće je - vode nema): Ne vredi. Nema. AA: Ništa bez mene nisi kadar. (Prilazi slavini, odvrće je.) Stvarno. XX: Nema, jer ne curi. AA: Ne curi, jer nema, kretenčino. XX: Zar sam ja kriv? (Vraćaju se i sedaju za sto. XX sipa šećer u čaj.) AA: Pićeš taj čaj? (XX potvrdno klima glavom) Sam? (XX opet potvrñuje.) To se zove solidarnost. Mislio sam da kad drug ne pije... (XX dodaje još šećera.) Presladićeš. XX: Volim sladak. (Proba kašičicom čaj, dodaje još šećera, meša.) AA: Ohladiće ti se. XX: Ne volim vreo. AA (vadi iz džepa novčić): Da bacamo novčić? XX: Za šta? AA: Da odluči ko će piti čaj. XX: A zašto? AA: Jer čaj ima jedan, a nas smo dvojica. XX: Ali to je moj čaj!

Page 9

Slavomir Mrozek - EmigrantiAA: Ali ja sam ga kupio. XX: A ja sam ga pripremio. AA: Znači, imamo jednaka prava. Odlučiće žreb. Glava ili pismo? XX: Glava... (AA baca novčić visoko uvis.) ...Pismo! (Novčić pada na pod i kotrlja se pod krevet na desnoj strani. Tražeći, obojica zaviruju pod krevet. U stvari, nije važno gde se novčić skotrlja. Glumci igraju tako kao da se skotrljao pod krevet.) ...Evo ga!

AA: Ne vidi se... (Pruža ruku pod krevet.) XX (odgurne ga): Pusti mene. AA: Čekaj! (Vadi ispod kreveta konzervu.) Šta je ovo? XX: To?... Pokaži... Konzerva. AA: Tvoja? A rekao si da više nemaš. (XX ne reaguje.) U takvom slučaju nije ničija. Uzimam je sebi. XX: Ne! (Otme mu konzervu.) AA: Kako se ne stidiš da tako lažeš? (Seda za sto, na stolicu na desnoj strani. Primiče k sebi čašu sa čajem.) Zar si se bojao da bi je morao podeliti sa mnom? Tvoja škrtost je jača od tvoje proždrljivosti. Kao da meni trebaju tvoje konzerve. (XX vraća konzervu pod krevet.) Ne sklanjaj sada, sve se otkrilo. Sad možeš mirno da se prepuštaš svome razvratu. Da zadovoljavaš svoj divlji, životinjski apetit. Ne, ne životinjski, jer životinje jedu samo koliko im treba, a tiždereš za rezervu, bez mere, bez ograničenja. To je stravičan, patološki apetit.

XX: A ti nećeš? AA: Ne, nisam željan tvojih ñakonija. (Ispija gutljaj čaja, i odmah ispljune.) Tfuj... presladak! XX: A možda malo da pojedem... AA: Bravo! Pobedio si škrtost. Moj metod daje rezultate. Iako se ne zna da li pri tvojoj škrtosti tvoju lakomost treba smatrati vrlinom, ili obrnuto... Uzmimo da je u toj borbi poroka i mane strana koja pobeñuje manje zlo, odnosno vrlina. Relativno, dabogme. XX: Ipak ću da jedem. AA: Jedi, jedi, i neka ti je na zdravlje. XX: Gde je ključ? (Traži ga.) AA: Reci mi, zašto ti toliko jedeš? XX: Nisi video gde je ključ? AA: Pokušajmo da razmislimo o tome. Hedonistički motivi tu sigurno ne dolaze u obzir. Nego šta onda? XX: Nestao negde. (Ode iza paravana.) AA: Verovatno se radi o samom činu gutanja. Treba pretpostaviti da gutanje hrane ima simbolični, zamenski karakter. Gutajući hranu, pod vidom hrane gutaš stvarnost koja te okružuje. Gutaš svet... (XX se vraća iza paravana noseći sekiru. Seda za sto, s leve strane, naspram AAa i pokušava da sekirom otvori konzervu.) Da, ta bi se hipoteza mogla prihvatiti. Zamenski ili, tačnije, magični čin. Dabogme. Kako se tog nisam ranije setio? Čin magični, ili takav u kome se, u arbitrarnom smislu, realizuje identičnost sa elementima koji su

Page 10

Slavomir Mrozek - Emigrantirealno, znači scijentistički - neidentični. Tebi jedenje ne toliko da zamenjuje, koliko ti se poistovećuje s celokupnom ostalom stvarnošću. Moju opservaciju vredno bi bilo uporediti s nekim datostima savremene antropologije, vezanim za primitivne kulture. Mada se plasim da bi se rezultati takvih poreñenja ograničili na neprijatnu paralelu ritualnog kanibalizma sa... XX (svom snagom lupi kutijom ispred AA-a): Evo ti! AA: Šta ti je? XX: Uzmi, jedi! AA: Zašto?... XX; Da ne pričaš toliko. AA: Pogrešno si me shvatio. Uostalom, unapred sam ti rekao da neću jesti. Ja se hranim umereno, racionalno… XX: Dobro, kad nećeš, a ti ne pričaj. (Pruži ruku prema konzervi.) AA (uzme konzervu): Čekaj. Šta je ovo? XX: Mleveno meso. Ekstra. AA: Gde si to kupio? XX: U dućanu. AA: U kojem dućanu? XX: Običnom. Daj. AA (stavlja naočari): Pa ovo je hrana za pse. XX: Kako za pse? AA (čita etiketu): »Non plus ultra. Univerzalna hrana namenjena domaćim životinjama. Ukusna i zdrava, pripremljena po receptu koji je rezultat dugogodišnjih laboratorijskih istraživanja i veterinarske prakse. Odlično uravnotežena dijeta koja sadrži potrebne vitamine, proteine i mineralne soli. Isključeno je prisustvo štetnih sastojaka za veštačko konzerviranje. Prirodni proizvod, prirodno obojen. Jelo obilno, ali higijerisko. Hranljivo, ali ne izaziva neželjene posledice, kao što su ugojenost, neprobavljivost ili kvarenje apetita. Idealan poklon za tvog prijatelja. Pokušaj, i uverićeš se da će ti tvoj prijatelj biti veran. Non plus ultra - to je radost i sreća za vaše četvoronožne prijatelje.« XX: Pa, dabome... AA: Šta »dabogme«? XX: Pišu baš da je to jelo dobro. AA: Dobro za pse. XX: Ali ne piše ništa o psima nego o prijateljima. AA: »Četvoronožni prijatelji« - to znači psi, eventualno mačke. XX: Nemoguće. AA: Zašto »nemoguće«? XX: Zato što je to meso. Meso za pse? AA: Ne vidim protivrečnost. Psi su mesožderna stvorenja par excellence. XX: Morali su nešto izokrenuti. AA: Ali odmah na početku stoji jasno napisano: »...hrana namenjena domaćim životinjama...« A dalje -evo ti, jasna napomena o veterinarskoj praksi... To ti nije uverljivo? XX: Pokaži. (Uzima kutiju u ruku i obrće na sve strane. AA skida naočare i

Page 11

Slavomir Mrozek - Emigrantistavlja ih u džep kućnog ogrtača.) Ne, ja ti ne verujem. AA: Ko zna strane jezike: ti ili ja? XX: Govoriš samo da bi mi napakostio. AA: Pa dobro, pogledaj sličicu. Nasmešen pas i iza njega izlazeće sunce. Prava slika blagostanja i zadovoljstva. XX: Pa šta onda? AA: Kako Šta? Zadovoljan je pas, jer se upravo najeo onoga što se nalazi u kutiji. Čak i nepismeni razumeju slikovno pismo. XX: Sličica kao sličica. Zar ih malo ima? Mi smo kod kuće takoñe imali slike, jelen na rikalištu, iza njega sunce; jelen zadovoljan, i šta, je li to značilo da se najeo trave? AA: Moguće. XX: Ne, sama slika ništa ne znači. Slika je zato da bi bilo lepo, radi ukrasa. Znači da je ovo vrlo otmeno jelo. Sa sličicom. AA: Neka ti bude. Mislim ipak da si taj proizvod kupio zbog niske cene. Izabraosi najjevtiniju konzervu u celoj prodavnici. XX: Prvoklasna vrsta. AA: Za pse. XX: Prima. AA: Svakako, psi su njime sigurno veoma zadovoljni. XX: A ja ću ga baš jesti! Pauza. AA: Zar ti ja branim? XX: Da jedem? AA: Što da ne? Ako ti dosad nije smetalo? (Pauza) No, zašto ne jedeš? XX (besno baca konzervu u ugao. Sedi smrknut. Pauza) Nisam ja pas. AA: Nisi? XX: Nisam. AA: Kako ti kažeš. Pauza. XX (ustaje, diže kutiju s poda): Čuj... Rekao si da ovo može da bude i za mačke? AA: Može. Domaći ljubimci mogu da budu i mačke. XX: Sigurno? AA: Sigurno. Ali kakvo to ima značenje? XX: Ako je za mačke, mogao bih da pojedem, no ako je za pse, ne mogu. To nikako! Zar sam ja pas da jedem pasju hranu? AA: Sam si sebi odgovorio. XX: Ali ti mi kaži, reci mi, de, jesam li ja pas? Hajde, jesam li pas?! AA: Nisi. Nijedan čovek nije pas. Ili bar... ne treba to da bude. XX: Eto vidiš! Znači, da ako je za mačke, onda mogu i ja da jedem. Mačke su nešto drugo, mačke nisu psi. Valjda mogu, a? AA: Možeš, eventualno... XX: Sigurno mogu? AA: Možeš, možeš... (Odjednom viče.) Uostalom, jedi šta ti je drago! Šta me se tiče!

Page 12

Slavomir Mrozek - EmigrantiXX: Znači - mogu. (Sprema se da sekirom otvori konzervu.) AA: Ostavi to! XX: Pa sam si rekao da mogu jesti. (AA vadi ispod kreveta svoj kofer, otvara ga ključićem, vadi iz kofera konzervu.Gura kofer natrag pod krevet, ali ga više ne zaključava, stavlja konzervu na stoispred XX-a). XX: Za ljude? AA: Za ljude. XX: E, to je nešto drugo. (Sprema se da otvori konzervu. Iznad njihovih glava odjekuje tutnjava nekog društva koje ide po stepenicama. Čuje se glasan govor muškaraca, smeh žena. AA prilazi jednoj od uspravnih cevi, prislanja uhouz nju.) AA: Idu na sprat. (Odmiče se od zida.) Ništa ti nije kao stanovanje ispod stepeništa. Sve možeš da čuješ preko cevi. Kanalizacione cevi, vodovodne cevi,cevi centralnog grejanja, cevi za izbacivanje ñubreta, ventilatori... Ja ovde čujem kad oni izlaze i kad dolaze, kad ležu u krevet, i kad ustaju. Čujem kad se peru i koriste kanalizaciju. Kad se ventiliraju, prazne i razmnožavaju. Nisam čuo još samo kad umiru. XX (koji je već otvorio konzervu i sprema se da počne jesti. Sentenciozno): Imaju zdravlje. AA: Ponekad mi se čini da stanujemo u njihovom trbuhu. Kao mikrobi. Samo pogledaj ove cevi, zar te ne podsećaju na creva? Zar ne izgledaju kao creva? XX: Cevi kao cevi. AA: A mene to sve podseća na utrobu. Živimo ovde kao dve bakterije u nekom organizmu. Dva strana tela. Paraziti ili nešto još gore. Jer možda smo mi kao neke klice koje izazivaju bolesti? Činioci raspada u zdravom organizmu? Štapići, Kohovi bacili, virusi, gonokoki? Ja - gonokok, ja koji sebe uvek smatram dragocenom ćelijom najrazvijenije moždane supstance. Tamo kod nas, nekad... Plemenitim neuronom, česticom koja se nalazi na samoj granici materije koja nije sama materija, nego nešto iznad materije... A sad - gonokok. U nekim crevima. Gonokok u društvu primitivca. XX (sumnjičavo): O meni govoriš? AA: I uz to, ne podnosim podrum! Mrzim ga. Niti ikakva podzemlja. Podzemlja mi idu na živce, razaraju mi psihičnost. Meni je potrebno sunce, vazduh, prostranstvo. Ja sam čovek - glava, a glava treba da je visoko uzdignuta kako bi mogla normalno da funkcioniše. Kao razvijeno žariste revolucije nisam više za pećine, uvek sam stanovao na najvišim spratovima i imao Široke vidike. S prozora. A ovde čak i nema prozora. XX: I bolje. Bar nema promaje. AA: Svud samo zidovi, zidovi, zidovi! XX: Zato je toplo, ne duva. AA: Podrumski zadah. XX: Od toga još niko nije umro, a od svežeg vazduha možeš nazepsti. Moj pokojni ćaća stanovao je u suterenu i dugo je živeo. AA: A od čega je umro? XX: Od svežeg vazduha. Vraćao se kući pijan, i smrznuo se na putu.

Page 13

Slavomir Mrozek - EmigrantiAA: Znači, ti možeš ovde da izdržiš? XX: Što da ne? Sasvim dobar stan. Toplo, jevtino... AA: Aha, naročito zato što ja plaćam stanarinu. A propos, juče sam opet platio za dva meseca, za novembar i decembar, a još si mi dužan za septembar i oktobar. Zajedno, za četiri meseca. XX: Nemam. AA: Pa tek si primio platu. XX: Ali nemam novca. Gore zvono na ulazu, glasni pozdravi, tresak vrata. AA: Ne razumem šta radiš s novcem. Mora da zarañuješ bar onoliko koliko zarañuje svaki strani radnik u dvoj zemlji. Ti ipak zarañuješ jedan i po put toliko, pošto radiš dva puta više, te čak i ako te eksploatišu, ostaje ti višak. Uz to, pripada ti premija za rad izuzetno štetan po zdravlje. I ako ti plaćaju čak samo polovinu od te premije, tvoja je zarada u svakom slučaju viša od prosečne, što znači da nije najgora. A ti ipak živiš u najgoroj rupi kakva se mogla naći, i pošto stanuješ sa mnom, plaćaš samo pola stanarine, koja je već i inače minimalna. A ti čak ni to ne plaćaš, jer kad zatražim tvoj deo, govoriš mi da nemaš novca. XX: Zato ti imaš. AA: Šta kažeš? XX: Ti uvek imaš novca. AA (posle pauze; hladno): Jesi li ti svestan šta si rekao? XX: A šta, nemaš? AA: Shvataš li ti da ja najzad mogu izgubiti strpljenje. XX: A što, kad plaćaš - znači da imaš. AA: Shvataš li da sam već izgubio strpljenje? XX (uznemiren): Kada? AA: Maločas. (Oblači pantalone.) XX (prestaje da jede): Oblačiš se? (AA svlači kućni ogrtač i oblači sako.) Kuda ćeš?... AA: Selim se. XX (sa olakšanjem): Eeee, kao da je prvi put. (Nastavlja mirno da jede.) AA (vezujući šal oko vrata, pred ogledalom): Dosad sam te žalio, ali sad si preterao. Običnom nepoštenju dodao si krajnju bezočnost. To je previše. Čudim se, doduše, kako sam s tobom i izdržao toliko. Mogao sam da podnesemtvoje prostačke manire, tvoj egoizam, tvoju neurednost... Nerviraš me čak i kad spavaš. Tvoje hrkanje izaziva u meni nesanicu, a tvoj ugljendioksid glavobolju. Osećao sam prema tebi samilost. a sad ni nje više nemam. Ali zato mi je dosta tvoga društva. Jeste, dovde mi je došlo, do uvrh glave. Razumeš? Odlazim. XX: Ključ će biti pod otiračem. AA: Nešto kažeš? XX: Kažem, ključ će biti pod otiračem. Ako se kasno vratiš. AA: Ne razgovaram s tobom. (Oblači mantil, zastaje pored XX-a i okreće se prema njemu, zakopčava mantil.) Znači, tebi se čini da ću se ja još vratiti? (XXne odgovara, žvaćući ravnodušno i ne obraćajući pažnju na AA-a. Ne dočekavši

Page 14

Slavomir Mrozek - Emigrantiodgovor, AA sleže ramenima i polazi prema vratima. Stavlja ruku na kvaku.) XX: Cipele. AA: Šta? XX: Zaboravio si da obuješ cipele. Nećeš valjda izići na ulicu samo u čarapama? AA: Ne trebaju mi tvoji saveti. (Vraća se od vrata, obuva cipele, vraća se, stavlja ruku na kvaku. Pauza.) A na osnovu čega ti se čini, ako si ljubazan, da ću se vratiti?... XX: Kofer. AA: Šta, molim? XX: Ostavio si kofer. AA: Pa, šta s tim. XX: Jasno ko dan. Kad bi odista odlazio, bar bi se spakovao. AA: Divim se tvojoj inteligenciji, ali se varaš. Ništa ne uzimam sa sobom. XX: Pa dabome. To znači da se ne seliš. AA: Je li? A ja odlazim, ali ništa ne uzimam. Zaista odlazim, ali ništa ne nosim. Ništa ne uzimam, iako odlazim, iako odlazim, ne uzimam. Odlazim, ništa ne uzimajući. Je li ti sad jasno. XX: A rublje? Posteljina? Odelo... AA: ... knjige, rukopisi, fotografije... možeš da ih zadržiš. XX: Ostavio bi ih? AA: Dobro znaš da prnje i starudija meni ništa ne znače. Mogu i bez njih. Ja spadam u postpotrošačko društvo, dok si ti još na nivou trgovine staklićima i lomljenim kamenom. A što se tiče mojih papira... No, nije važno. XX: Ostavljaš? Sve ostavljaš? AA: No, možda ne baš sve. U stvari, rado bih uzeo neku sitnicu za uspomenu...Ne, ne sve, uzeću jednu stvar, samo jednu, malu stvar bez vrednosti. (Praveći se da razmišlja.) Čekaj, šta bi to bilo... Aha, već znam. (Prilazi krevetu na desnoj strani, i uzima maskotu - psa Plutona.) XX: Ne! (Baca se na AA-a.) AA: Zašto? Ta nevina maskota podsećaće me na vreme provedeno s tobom. Utoliće moju nostalgiju. XX: Vraćaj! AA: Nepravedan si. Ostavljam ti sve što imam, a u zamenu želim da sačuvam samo tu malu uspomenu. A ti... XX: Vrati mi ga! AA: Idemo odavde, kuco, gospodin je nepravedan, gospodin je kakan, gospodin nas ne voli... XX: Vraćaš ili ne? AA: Ostavljamo gospodina. Mi idemo daleko, daleko... (XX pokušava da mu otme maskotu, ali AA mu se otme iz ruku i trči oko stola, jurnjava oko stola.) Av, av! Pogledaj kako se gospodin ljuti! Av, av, av, av! (Podražava pasji lavež. Jurnjava se nastavlja.) Ne daj da nas uhvati, ne daj! (U trenutku kad se XX nalazi na levoj strani stola, i AA na desnoj, XX skaće na sto i hvata AA-a za grlo. Ali u rukama mu ostaje samo svilena marama. AA beži na stranu, ali se spotakne o stolicu i pada zajedno s njom. XX se baca na njega. AA pruža ruku

Page 15

Slavomir Mrozek - Emigrantiu kojoj drži Plutona, zabacuje je iznad glave. XX pokušava da se dočepa maskote, AA premešta psa u drugu ruku i baca ga daleko iza sebe. Obojica skaču na noge i trče prema maskoti, kao dva ragbiigrača za loptom. Sudaraju se nad psom Plutonom. U tom trenutku iz slavine koja je ostala odvrnuta, pokulja voda.) Voda! (AA napušta partnera koji požudno pritiskuje psa na grudi, prilazi slivniku i zatvara slavinu.) Najzad! Sad će moći da se pripremi čestit čaj. (Uzima sa stola čajnik, puniga vodom i ide iza paravana. XX ga ne pušta iz očiju. Ostaje da kleči, pritiskujući Plutona uza sebe, u odbrambenom stavu. AA izlazi iza paravana.) Šta još tu radiš?... Moliš se Bogu, šta li? (Skida kaput, veša ga o ekser.) Dobro, dosta je bilo. Ustani najzad... XX: Ostaješ? AA: Isključivo zbog čaja. Jer gde čovek da se napije dobrog čaja ako ne kod sebe u kući. Ah, kuća, kuća... (XX uspravlja se, prilazi krevetu na desnoj strani i stavlja psa Plutona pod svoj jastuk. Seda na krevet. AA diže s poda svoju svilenu maramu i prebacuje je preko naslona stolice na levoj strani, diže prevrnutu stolicu na desnoj.) XX: Vratiću ti čim budem imao. AA: Ah, ti još uvek o stanarini!? XX: Časna rec. AA: Sitnica, ne vredi ni spominjati. XX: Idućeg meseca. AA: Ne gori nam pod nogama. XX: Onda za nedelju dana. AA: Ali ne sekiraj se, molim te. XX: Ili prekosutra. AA: Oho! XX: Hoćeš prekosutra?... Ili sutra?... Hoćeš li sutra? AA: Uveravam te da nije važno, prijatelji smo... XX: Danas ne mogu, časna reč. AA: Uh, kako je prijatno naći se opet u svom brlogu... (Hoće da svuče sa sebe sako. XX pritrčava i pomaže mu.) Zaista me obavezuješ. XX: Da ga obesim? AA: Ne, ne treba. Može da ostane na stolici. (Seda ugodno na stolicu na desnojstrani. XX prebacuje sako na naslon stolice iza njegovih leña.) Nego, znaš, kad bi bio ljubazan... Ova svetlost mi smeta: odavno mi smeta, samo nisam smeo da ti kažem, jer kad tebi ne smeta... A ta gola sijalica je užasna, zaista. Izvini što tako diskreditujem tvoj omiljeni enterijer. A možda bi ipak umeo da načiniš neku vrstu abažura. Od papira ili drugog nečeg... Ja nikad nisam bio vešt... XX: Biće, ne brini. AA: Odlično, ti si nezamenljiv. Tamo, pored mog kreveta ima ilustrovanih listova, možeš ih upotrebiti. Ili možda više voliš novinsku hartiju. XX (diže s poda jedan od ilustrovanih žurnala, naslaganih pored kreveta na levoj strani): Trebalo bi imati makaze. AA: Eno ih na polici. (XX uzima makaze s police iznad slivnika. Stane na stolicu. Širi ilustrovanu reviju i isprobava meru oko sijalice. AA ga posmatra, zaklanjajući oči rukom.) Tebi ne smeta?

Page 16

Slavomir Mrozek - EmigrantiXX: Šta? AA: Pitam, možeš li da gledaš sijalicu bez neprijatnog osećanja kako slepiš? XX: U sijalicu? AA: Pa da, u svetlost... Ne vreña ti oči? XX: Ne. AA: Ne suziš? XX: Ne. AA: Ne peku te očni kapci? Ne vidiš pred očima... crne, leteće kolutove? Pauza. XX: Ne.

AA (penje se na sto. Podiže XX-ov očni kapak, kao očni lekar): Drugo. (Zagledamu i drugo oko.) Neverovatno. (AA silazi sa stola. XX i dalje posluje oko žarulje. AA šetapo sobi.) U stvari, nema tu ničeg čudnog. Zna se da odstupanjaod norme mogu biti veoma velika. Kako u pravcu preosetljivosti, tako i u pravcu gotovo potpune tuposti. Slično je i sa brzinom refleksa. Od završetka mreže do moždanih centara. Sve zavisi od pojedinca. (Naglo zastaje.) Jesi li nekad bio saslušavan? XX: Kako?... AA (oštro, brutalno): Od policije. XX: Zbog čega? AA: Ne pitam zbog čega, nego da li su te saslušavali? Jesi li nekad bio pod istragom? XX: Nisam. AA (opet normalnim tonom): Šteta. Bio bi odličan materijal, to jest ne s tačke gledišta policije. Tvoja neosetljivost dozvolila bi ti da podneseš ono što drugi nisu mogli da izdrže. Šteta, velika šteta. Bio bi odličan politički zatvorenik. XX: Ja se u politiku... AA: Znam, znam, ti se u politiku ne mešaš. To si hteo da kažeš, je li? Ali slobodno je valjda malo sanjariti. (XX se zainteresovao za neku reklamu u ilustrovanom listu. Sliniprst, okreće list, gleda.) Kakvo oko! Tebe ne bi lako prisilili da priznaš. To znači... Kad bi imao šta da kažeš... I kad pomisli čovek kako se takav talenat upropašćuje. Ali šta vredi, tako je ureñen svet. Oni koji ne bi trebalo da govore, govore. A oni koji bi mogli da ne kažu, nemaju šta da kažu. XX: Mogu li ovo da isečem. AA: Šta? XX: Ovo u boji. AA: Čini se da me nisi slušao. XX (pokazuje neku šarenu reklamu): Isekao bih samo to jedno... AA: O, Bože! Bože mojih predaka... i tvojih. Pitam se ponekad da li su oni zaista imali zajedničkog Boga. XX: Iseći ću. (Silazi sa stola i seda na stolicu desno, licem prema gledalištu. Iseca reklamu. Odozgo dopire muzika.) AA (hvata se za glavu, zagušava uši): Samo je to još trebalo! (Gleda na časovnik.) Četiri? Nemoguće. (Prisloni časovnik uhu.) Dabogme, ne ide. Čuj,

Page 17

Slavomir Mrozek - Emigrantikoliko bi sad moglo biti časova? XX: Oko devet. AA: Znači da tek počinju. Imamo pred sobom najmanje osam časova zabave. Njihove zabave. XX: Možda će prestati. AA: Ne, noćas neće, zabavljaće se do jutra... Noćas se dočekuje Nova godina. (XX prestaje da seče, diže pogled i ostane ukočen, iza paravana dopire pištanje.) Aha, voda. (Odlazi iza paravana, vraća se s čajnikom. Seda na prethodno mesto, sipa vodu iz čajnika, stavlja u čašu kesicu s čajem. XX bespomoćno opušta ruke, držeći u jednoj ruci makaze, u drugoj ilustrovanu reviju. Muzika gore prestaje. AA vadi iz čaše kesicu, sladi, meša. Makaze i ilustrovani list ispadaju XX-u iz ruku, on polako ustaje i kao automat ide premasvom krevetu, znači krevetu na desnoj strani. Legne nauznak i gleda u tavanicu. AA prestaje da meša čaj, i počinje da posmatra XX-a.) Šta ti je?... Pozlilo ti? (Meša čaj, prestaje da meša.) Bolestan si? (XX ne reaguje. AA ustajei prilazi mu.) Hej... odazovi se! (Drmusa ga. XX se okreće licem prema zidu, leñima prema AA-u. AA se bespomoćno osvrće oko sebe, diže s poda makaze i ilustrovanu reviju, vraća se ka XX-u.) Nisi završio... Uzmi, iseci... Iseci, ne branim ti... Isecaj što god hoćeš, hladnjake, automobile, lokomotive, motocikle, motoskafe, aspiratore, tranzistore, televizore, posteriore... telefone,gramofone... To je glupo, ali ne branim ti, isecaj ako ti se dopada. Ne zabranjujem ti, čuješ li?... Uvredio si se, šta li... (Seda na krevet) Hoćeš li da tija isečem? A?... (Iseca do kraja šarenu reklamu, stavlja makaze na pod.) No?... I gotovo, pogledaj samo. Lepo, zar ne? (Odmiče izrez na dužinu ruke, posmatra ga s gañenjem.) Hej, pogledaj... (Ljutito) Pa bar pogledaj! Zašto samonda isecao!... Ne odaziva se. Neurastenik. (Smota izrezak u papirnu kuglicu i baca ga u ugao. Trenutak sedi bespomoćno... Iz cevi se razleže »Stille Nacht, heilige nacht« u izvoñenju dečjeg hora. XX oštro pokriva glavu jastukom). Aha!To je... (AA ustaje, osvrće se oko sebe po sobi, razmišljajući o nečem. Zatim donosi odluku. Sve sa stola prenosi na pod pored zida. Čaj iz čaše prosipa u slivnik. Svlači navlaku sa svog jastuka, okreće je na drugu stranu i prekriva njome sto kao stolnjakom. Iz svog kofera vadi flašu s konjakom, stavlja je na sto. Pored flaše stavlja kutiju s cigaretama, koju je prethodno držao pod jastukom. Isplakne čaše pod slivnikom, stavlja ih pored flaše. Oblači sako. Muzika u meduvremenu prestaje.) Gotovo. Hej, probudi se, gotovo je! XX (pomoli glavu ispod jastuka): Šta je? AA (svečano): Nova godina. XX se ponovo pokriva jastukom. AA strže jastuk s njega. XX: Ostavi me. AA: Ni govora. Sam neću da pijem. XX (braneći se): Neću čaja. AA: Ko ti govori o čaju? Imamo nešto bolje, baš kao poručeno za ovakvu svečanost. XX (opazi flašu, i seda u krevetu): Odakle ti to?... AA: Nije važno, ja častim, oblači sako. XX: Zašto?...

Page 18

Slavomir Mrozek - EmigrantiAA: Zato što je danas praznik, praznik, zar to još nije doprlo do tebe? Proslava,svečanost, celebracija, obred, ritual, običaj! Ispraćaj Stare i pozdravljanje Novegodine. Nova era, novi život, sve novo. Aliluja! Nećeš valjda na svečanosti sedeti u košulji? Hajde, ustaj, mrdni, zabavljaj se... (Prisiljava XXa da se digne iz kreveta. Vodi ga k stolu. Sa stolice na desnoj strani skida sako i daje ga XX-u.) Pričvrsti kravatu! I zakopčaj se, začešljaj, nećeš valjda da se Nova godina pobljuje kad te vidi. XX: Ti si bez kravate. AA: Ja?... Zaista. XX: Pa onda? AA: Ali to nije isto. Ja nikad ne nosim kravatu, to nije u mom stilu. (XX svlači sako, daje ga AA-u i vraća se prema krevetu.) Čekaj! (XX ponovo leže u krevet.) Zar moram i ja? Obavezno? XX: Ako je praznik, nek je praznik. AA ide ka svom krevetu, uz put veša XX-ov sako o desnu stolicu. Izvlači ispod kreveta kofer, vadi kravatu. Staje pred ogledalom, vezuje kravatu. XX ga posmatra, zatim ustaje. iz kreveta i seda na stolicu desno. Vadi iz džepa maramicui njome briše cipele. AA (predstavljajući se s vezanom kravatom): Je li dobro? XX (pogledavši ga): Kad si se ti poslednji put brijao?... AA: Ne sećam se. XX: Dabome. Mogao bi da se obriješ. AA: Valjda nećeš sad od mene tražiti da se brijem? XX: Kad sam mogao ja, možeŠ i ti. AA: To je predrasuda. Sad se već niko ne brije. XX: Ja sam se obrijao. AA: Provincijski običaj. U naše vreme ne treba se brijati. XX: Svaki dan ne treba, ali o prazniku treba. AA: Dobro, obrijaću se. Ali pod jednim uslovom. XX: Kojim? AA: Da ti promeniš čarape. XX (začuñeno gleda svoja stopala u poderanim čarapama): Zašto? Još nisu sasvim propale... AA: Ili - ili. XX: Kad obujem cipele, neće se videti. AA: Ovo je ultimatum. XX: Dobro, de, dobro! (Izvlači ispod kreveta kartonski kofer i vadi iz njega par čarapa. Svlači stare, ubacuje ih u kofer. Obuva nove, koje su poderane kao i stare. Vraća se na stolicu i obuva cipele. AA svlači sako i prebacuje ga preko naslona stolice. Staje pred ogledalo i počinje se brijati. čekajući da AA završi brijanje, XX sedi besposleno, posmatra ga. Uzdiše.) Samo da grane proleće. AA: Zašto? XX: Jer sam čuo da u proleće neke idu bez gaćica. AA: Opet počinješ? XX: Kad zaista... Sad radimo na kopanju... Postavljamo kanalizaciju. AA: Kakve to ima veze?

Page 19

Slavomir Mrozek - EmigrantiXX: Kad neka prolazi gore, odozdo se vidi. AA: Razonoda proletarijata. XX: Sad radimo u dobrom kvartu. Kad smo radili u predgrañu, nije se isplaćivalo. Mali saobraćaj, i sve same ružne, ili babe. Ali sad nailaze i otmene, u bundama... Jedan uvek pazi, i kad vidi da nailazi, daje znak. Najbolje je kad kopamo ispred robne kuće, ispred ženskog odeljenja. Ili u blizini frizera za dame. Jednom smo, sećam se, postavljali kablove ispred jednog prvorazrednogrestorana, upravo na odgovarajućoj dubini. Jedan i po metar. To je bilo dobro mesto. A ni sad nije loše. Doñi koji put... AA: Hvala, imam drugih mogućnosti. XX: Najgore je bilo kad smo radili pored kasarne. Cele dve nedelje samo vojnici. AA: A tvoja žena odlazi na friziranje? XX: Bogme ne odlazi. AA: A u restoran? XX: Koješta! Kod nas se sve kuva kod kuće. AA: Pa dobro, ide u kupovinu. XX: Ide. (Pauza) Ali u našem gradiću nema kanalizacije. AA: Ali ima kasarni. XX: Ima. A otkud znaš da ima? AA: Nije teško pretpostaviti. Kod nas svud ima kasarni. Pa možda ona prolazi pored kasarne. XX: Ko? AA: Tvoja žena. Pauza. XX: Šta hoćeš time da kažeš?... AA: Ništa. Završio sam. (Briše lice ubrusom.) Izvolite za sto! XX ustaje, obojica istovremeno oblače sakoe, okrenuti jedan prema drugom, AA na levoj, XX na desnoj strani stola. Potom istovremeno sedaju. AA otvara flašu i sipa. XX: Ti si bio oženjen? AA: Dvaput. XX: To znači, šta? AA: Razveo sam se. U naše momačko zdravlje! XX: A deca? AA: Kakva deca?... A, deca. Ne, nemam dece. XX: Pa što si se onda ženio? AA: Eto ti ga sad! Iz ljubavi, zbog saglasnosti duša, šta ga znam, najzad. No, ispij! XX: Živeo. (Ispijaju. AA stavlja u usta cigaretu i pruža kutiju XX-u. AA traži po džepovima šibice. XX vadi iz desnog džepa kutiju šibica, vraća je natrag, i vadeći iz levog džepa drugu kutiju, daje vatre AA-u, i sebi takode pripaljuje. Vraća šibice u levi džep. Obijica uvlače dimove. Pauza.) Čuj, zbog čega si ti, u stvari, pobegao? AA (istrgnut iz svojih misli): Šta? XX: Zašto si pobegao iz zemlje? Loše ti je tamo bilo? Imao si dve žene, stan na

Page 20

Slavomir Mrozek - Emigrantispratu, u glavnom gradu... Dobro si zarañivao, kretao se u najboljem društvu. A ovde šta? AA: Ne beži se nečemu, nego od nečega. XX: Dabome. Ali tamo ti je bilo bolje no ovde. AA: Ušao sam jednom u park. Na aleji su se igrala deca. Iza jorgovanovog žbuna opazih dečaka nešto od njih starijeg, dizao je sa zemlje kamenčiće i bacao ih na decu, krijući se svaki put ponovo iza žbuna. Pri tom je imao nasmejano lice, bio je ushićen samim sobom. Dobro razvijen, jak... Bacio bi kamen, i sakrio se. Bacio, i sakrio se... Pauza. XX: Koliko mu je bilo godina? AA: Moglo mu je biti deset ili dvanaest. XX (sanjalački): Toliko je i mome. AA: To je bilo pre šest godina. XX: Mome najstarijem sada je četrnaest. AA: Svakako, mogao je biti i tvoj sin. Pauza. XX: Dobro, i šta dalje? AA: Ništa. To je kraj. XX: He, he! A sad mi reci iskreno... AA: To je istina. XX: Nećeš mi valjda reći da si u inostranstvo pobegao zato što se neki govnar bacao kamenjem u parku. I uz to - ne na tebe. Meni možeš da kažeš kao bratu. AA: Pa dobro, recimo... Zato što sam uvek imao teškoća sa dikcijom. Na primer, reč: neantagonistički. Previše teška za mene. Nikad nisam umeo pravilno da je izgovorim. XX: Ti? Pa školovan si. AA: A možda i nije toliko u pitanju dikcija, koliko intonacija. Pravi ton. Ja sam nemuzikalan. XX (poverljivim glasom): Ti si politički? AA: Može to i tako da se nazove. (XX ustaje od stola.) A šta, nisi odmah uvideo? (XX ide vratima, stoji okrenut leñima prema AA-u.) XX: I tek sad mi to govoriš? AA: Mislio sam da je to od samog početka bilo jasno. XX oprezno odškrine vrata, viri kroz pukotinu otvora, zaključava vrata, vraća se k stolu. XX: Ti si na listi? AA: Verovatno. (XX stoji neodlučno.) Zašto ne sedaš?... XX (sedajući): Bio sam budala. (Lupi se pesnicom po čelu.) Iako mi se odmah učinilo sumnjivim. Ništa ne radi, ne odlazi na posao, samo leži u krevetu i čita. Bela ručica. Intelektualac. AA: Otkud znaš da ja ništa ne radim? Tebi se čini da se rad sastoji samo u kopanju rovova. XX: Dobro, pa šta radiš u krevetu? AA: Mislim.

Page 21

Slavomir Mrozek - EmigrantiXX (netrpeljivo, s omalovažavanjem): Eh!... A o čemu? AA: Izmeñu ostalog i o tebi... Pitam se, na primer, da li bi mogao da me potkažeš? XX: Po... potkažem... AA: Znači, da podneseš prijavu protiv mene. Ne sada, naravno, i ne ovde. Nego tamo, kod nas... XX: Pa tamo se nismo ni poznavali. AA: Zar smatraš da se denuncirati mogu samo poznanici ili prijatelji? Ne, pretpostavimo da si u zatvoru, a ja dolazim k tebi i predlažem ti da pobegnemo. Ili još bolje - iznosim ti plan likvidacije zatvora. Da li bi tada pozvao stražara i predao me u njihove ruke? XX: U kakvom zatvoru? AA: U takvom gde ti relativno nije loše. Možda čak bolje nego na slobodi. Gde imaš šta da jedeš i gde ti nije hladno. XX: O takvom još nisam čuo. AA: Ali gde ti nije dozvoljeno samo jedno: nije ti dozvoljeno da upotrebljavaš reči na glas Z. Sve reči koje počinju glasom Z - zabranjene su u govoru i pisanju. XX: Zašto? AA: Da se ne bi mogla napisati ni izgovoriti reč »zatvor«. XX: To nije nikakav zatvor. AA: Dobro, a kad bih ti predložio... XX (skoči): Šta ti od mene hoćeš? AA: Ali ja ti ništa ne predlažem, samo razmišljam šta bi bilo kad bih ti eventualno predložio. XX: Ja imam ženu i decu! AA: A ja imam... šta ja imam, u stvari?... Recimo, da imam svoje drage, voljene reči, reči na sve glasove azbuke. Ne, ništa ti ne predlažem, ni na šta tene nagovaram. U najbolju ruku mogu nešto da predložim samome sebi... Eh, čak ni to. Za šta me ti držiš? Za heroja? XX: Razni se motaju. AA: To je vrlo lukavo s tvoje strane, ali mogu da te umirim: nisam ja nikakav heroj. Sedi i popij piće sa mnom. Od mene ti ne preti nikakva opasnost. (XX seda. AA puni čaše.) No, u zdravlje našeg razuma, ako se može tako reći. Iakozdravlja nikad nema previše. Živeo! Pijemo za sve dobro, i ničega se ne boj. Jasam samo obična krpa. Obična kukavica. Ili možda čak normalna, prosta, ljudska svinja. Hajde, ispij, ovde smo svi svoji. (XX spušta čašu.) Što ne piješ? (XX ćuti) Razumem, sad misliš da sam provokator, a? XX: Eee, ne to! AA: Ne brani se. Rekao sam da sam svinja, i odmah si pomislio da sam i provokator. Zar nije tako? (XX ćuti. AA diže čašu.) Ispijmo! (XX ne reaguje.) Hej, hej... Pazi se... Jer ako verni sluga tvoje zakonite vlade budi u tebi gañenje... To dabogme svedoči o tvojoj lojalnosti? A? Loše, veoma loše, dragi moj. A ako sam ja zaista provokator? XX: Ja to nisam rekao. AA: Ali si pomislio. I zašto onda to nisi glasno rekao? Šta je u tome loše? Zar

Page 22

Slavomir Mrozek - Emigrantilojalnom grañaninu ne dolikuje da pije sa državnim činovnikom u aktivnoj, iakotajnoj službi? (XX ćuti. Pauza.) A, a, počinjem da shvatam, možda si u pravu. Jer ako je moja misija tajna, onda ti, kao lojalan grañanin ne treba da priznaješ da za moju misiju znaš. Jeste, lojalni grañanin treba da se pravi kakoništa ne pomišlja. Bravo! Trebalo je čak da mi olakšaš zadatak, možda čak malo da napadaš državu, a? Neke sitne antidržavne parole... A? Ne ustručavaj se u mome društvu. U društvu provokatora lojalni grañanin ne treba da bude previše lojalan, baš da bi mogao dokazati svoju lojalnost. XX: Ne razumem. AA: Svejedno. U svakom slučaju apelujem na tvoj zdrav razum. Napij se sa mnom kako bi dao dokaz da si na strani vlasti. Pamti da ja mogu da podnesem odgovarajući izveštaj. Naravno, ukoliko sam provokator. XX: S tobom ne pijem. AA: Ehej, oprezno, ja reprezentujem državu i vladu. XX: Ne zato. AA: Nego zbog čega? XX: Ti si rekao da si svinja. AA: Jeste, rekao sam tako. XX: Pa eto. AA: A! I nećeš da piješ sa svinjom? XX: Ja sa svinjom da ne mogu piti? Što da ne? Samo, ti si rekao da smo ovde svi svoji, to znači da sam i ja svinja. AA: A šta, ti nisi svinja? XX: Nisam. AA: Znači, ipak se smatraš boljim od mene? XX: Ne radi se o tome. Ali zašto bih ja bio svinja? A? Šta sam učinio da me tako nazivaš? Hajde, reci, zašto me tako nazivaš? Reci, de, zašto?... (AA ćuti) »Svi svoji!« Ala si našao. (AA opet ćuti) Kad ne znaš, onda ne govori, ne vreñaj. Kad nema razloga, ne sme da bude vreñanja. Ne vreña se bez potrebe.Ne treba vreñati čoveka. Pauza. AA: Dobro, recimo da sam malo preterao. Nisam baš toliko velika svinja. Povuklo me za jezik, Bog zna zašto. XX: E, to je nešto drugo. To znači da nisi svinja. AA: No, možda ne baš sasvim. XX (radosno): Znači da možemo popiti? AA: Ne vidim smetnji. XX (s olakšanjem): Onda pijmo. AA: Za slogu. XX: Za slogu. (Kucaju se i ispijaju.) AA: Uzgred rečeno, znaš, to je zanimljivo. Zašto bih od nas dvojice samo ja eventualno mogao biti provokator? XX: Eh, prestani već jednom. AA: To znači... pre bih ja mogao biti osumnjičen nego ti. Nikad mi ne bi palo napamet da te za tako nešto osumnjičim. XX: Ta pusti na miru već jednom.

Page 23

Slavomir Mrozek - EmigrantiAA: Dobro, nije mi stalo do produbljivanja te teme. XX: Ima li još mnogo do ponoći? AA: Ne znam. Moj sat ne radi. XX: A da nekog upitamo? AA: Oni gore piju šampanjac. Sigurno ćemo čuti kad u ponoć počnu da pucaju čepovi. Ne brini. XX: A mene kod kuće čekaju. Kao svake godine. Deca izgledaju, nadaju mi se... A mene opet nema. Eh, sudbino... AA: Pa Što nisi otputovao da ih posetiš? Bar ti možeš, nisi politički. Mogao bi otputovati kući na odmor. XX: Kakav odmor, nemam ja nikakav odmor. AA: Mogao bi se pobrinuti. XX: Bože sačuvaj! Zar sam ja ovde zato da bih imao odmor? Ovde sam da bih zaradio. Odmor ću imati kad se vratim. Celu nedelju. Leći ću u vrtu, na ćebe, i spavaću. Prstom neću mrdnuti. Otvoriću jedno oko, pogledati da li je nebo još nad nama, i opet zaspati. I samo će mi žena donositi jelo. A potom... AA: Šta potom? XX: Potom ću ustati i potpuno se obući. U same inostrane stvari. AA: Zašto? XX: Kako zašto - imaću imendan. AA: Imendan? XX: Da, on je tačno u maju. Pozvaću celo mesto. No, možda ne baš celo, onih nekoliko koje ne volim neću pozvati. Da im bude krivo. Zaklaćemo nazime, teleili kravu... Nakupovaćemo votke... Da bude dovoljno za svet. I da još preostane. Neka im bude, nek se raduju, nek vide da je doputovao gospodin čovek iz inostranstva. A sve stvari koje ovde kupim i tamo odnesem biće izložene u hodniku, neka ih svi vide. Ali neću dopustiti da ih pipaju. To ne. Samo da gledaju. Postaviću šuraka da pazi. A možda i neću njega, on je nepouzdan. AA: Može se postaviti pas. XX: Pas? AA: Vezati ljutog psa, da nikom ne dopusti da se približi. Jer pas sam ništa neće ukrasti. XX: Dobra ideja. A onda ćemo terevenčiti tri dana... AA: U to ne sumnjam. XX: A kad se završi veselje, znaš li šta ću učiniti? AA: Pospremićeš posle gostiju. XX: Doñavola s gostima, već ih nema. Uostalom, tašta će pospremiti. Počeću graditi novu kuću. AA: Ta šta kažeš! XX: Jeste. Lepu, zidanu kuću, na sprat, s centralnim grejanjem. AA: Šališ se. XX: Najlepšu kuću u okolini. Za svoj novac. AA: Hoće li to dugo potrajati? XX: Hoho, dobrih nekoliko godina. A kad završim, iseliću se iz tazbine i živeću u svom domu. Šta veliš na to?

Page 24

Slavomir Mrozek - EmigrantiAA: Lepi planovi. (Ustaje, nazdravlja). Dobro, za kuću! XX: Za kuću! Kucaju se, ruka u kojoj XX drži čašu, počinje da drhti. AA: Pazi, prosipa ti se... Drži, šteta je da se upropašćuje... Šta ti je?... (Ne mogući da zadrži čašu, XX je stavlja na sto, seda postrance naspram AA-a, licem prema gledalištu. AA takode ostavlja svoju čašu, prilazi XX-u.) Pokaži ruke. (XX stavlja ruke u džepove.) Pokaži! (XX okleva, najzad vadi ruke iz džepova.) Ispruži! (XX pruža ruke pred sebe, stisnuvši ih u pesnice.) Ne tako, ispravi prste! (Silom mu otvara prste. XX okreće glavu u stranu, držeći pred sobom ispružene obe ruke. Dlanovi mu drhte, kao daje invalid. AA se odmakne, XX ponovo vraća ruke u džepove.) Odavno to imaš? XX: Godinu dana. AA: Često? XX: Ponekad. AA: Sve češće? (XX ćuti.) Pitam, da li sve češće? (XX ćuti. AA uzima njegovu čašu sa stola, stavi iza XX-ovih leña, potura mu lakat svoje leve ruke pod bradu, i silom mu povija glavu unatrag, prinevši mu silom čašu prema usnama.XX ispija piće. AA vraća praznu čašu na sto, uzima svoju punu, i ispija je naiskap; vraća čašu na sto).

XX (gušeći se): Hvala ti. AA: Zašto ne učiš jezik? (XX se još uvek guši, ali već usiljeno, kako bi dobio u vremenu.) Pitam, zašto ne učiš jezik? XX: Kakav jezik? AA: Strani. XX (vadi iz džepova ruke, razgleda ih. Još uvek mu se tresu): Odmah će mi proći. (Vraća ruke u džepove.) AA: Odgovorićeš mi ili nećeš? XX: Misliš, njihov jezik? AA: Ne izazivaj me. Dobro znaš šta govorim, šta te pitam. U ovoj zemlji si analfabet. Još gore, gluvonem. Kad ćeš najzad prestati da budeš bogalj? XX: Ja po njihovom neću da govorim. AA: Nećeš? XX: Ne. Tu nema ljudi. AA: A gde ih ima, po tvome? XX: Kod nas. AA: Aha. XX (vadi ruke iz džepova, gleda ih): Već mi prolazi. (Vraća ih opet u džepove.) AA: A znaš li šta se ovde dešava s ljudima koji previše dugo upravljaju takvom mašinom? XX: Stare. AA: Ne samo to. XX: No, možda postaju malo gluvi. (Vadi jednu ruku iz džepa, čačka prstom uho.) Meni odskora nešto u uvu pišti. Ne čujem najbolje. AA: U redu. Ali ne samo to. XX (vadi prst iz uha i vadi drugu ruku iz džepa): Vidi, prošlo me je.

Page 25

Slavomir Mrozek - EmigrantiAA: U uhu? XX: Ne, u rukama. AA: Sitnica. I u uhu je samo sitnica. Gore je nešto drugo. Usled vibracija tokomosam časova dnevno, kad se to produži, na više godina, nastaju promene u vezivnom tkivu, to znači u tkivu koje spaja telo s kostima. Koliko si dugo već ovde? XX (posmatrajući ispružene ruke): Uopšte mi se više ne tresu. AA: Pitam, koliko dugo radiš na toj mašini? XX: Tri godine. AA: Promene u vezivnom tkivu sastoje se u tome što se to tkivo degeneriše. Drugim rečima, meso počinje da otpada od kostiju. XX: Možda tri i po godine. AA: Što, dabogme, izaziva nesposobnost za rad. XX: Ozbiljno? AA: Bolest i oduzetost. To su činjenice koje utvrñuje medicina. Time se bave specijalni instituti za istraživanje higijene i bezbednosti na radu, profesionalna bolest. Pauza. XX: Koješta... Baš si me uplašio. AA (hvata ga za revere): Ti si čovek? Ti?! Ti si životinja, a ne čovek. Istina, ne pas ili svinja, nego vo! Tup, bespomoćan, glup, tegleći vo! I još se sam nudi, samo da bi dobio više sečke u valov. Sreća, ništa više ne želi. Zadovoljan si, je li? Ded, reci, zadovoljan si?! XX: Ne tresi me... AA: Baš hoću, trešću te sve dotle, dok se ne probudiš iz tog volovskog sna. Jer kad ne oreš, ti spavaš ili preživaš. Neću klonuti dok to ne postignem. Jer dok ti budeš vo, dotle ću ja biti svinja. Razumeš? Tu jedno ide u par s drugim: ako si ti vo, ja sam svinja. Biću krajnja svinja, ako ti dopustim da ostaneš vo. Nema drugog izbora. XX (preteći): Ne tresi, kad ti kažem! AA: Braniš se? Ne smeta. Doći će vreme kada ćeš sam shvatiti i kada ćes mi biti zahvalan. Jer nemoguće je da samo jedan od nas bude čovek. Ili smo obojica ljudi, ili ni jedan od nas. (Govori u vizionarskom zanosu, ali malo i pod utiskom alkohola, stalno držeći XX-a za revere sakoa.) A kad obojica stanemo na dve noge, kad se uspravimo i dignemo glave, videćemo kako se iznad nas ljulja grana, a na grani plod. Taj plod, to je zabranjeno voće. A vetar koji ljulja plod, jeste vetar istorije. Pružićemo ruke i... XX: Sebi ruke! (Bije AA-a po rukama. Ustaje sa stolice. AA pušta revere i zatetura se.) Na koga ti rukama, a?... Na koga?... AA: Zar ti to ne vidiš?... XX: Ti na mene da digneš ruku?... Na mene? (Navaljuje besno na AA-a). Ti, bela gnjido! Bedni kusonjo!... Ja ću te... Hoće da udari AAa, gasi se svetlo, potpun mrak. Gore snažni povici: »Aaaa...!«, kao obično kad se gasi svetlost. Karnevalske trube i pištaljke. Istovremeno - odmereno izbijanje časovnika - biće dvanaest udara - i udaljena zvona.

Page 26

Slavomir Mrozek - EmigrantiAA (u mraku): Dvanaest! XX (njegov glas): Zašto je mrak?... AA: Svetlost se gasi na Novu godinu u dvanaest časova. Takav je običaj. (Pauza) Imaš li šibice? (XX pali šibicu. AA ide iza paravana, vraća se sa svećomu svećnjaku. Pali sveću o šibicu koju drži XX. Stavlja svećnjak na sto. Okreće se ka XX-u.) No? (XX se zabrinuto nakašljava.) Možda bismo... XX: Kako hoćeš... AA: Svakako,.. XX: U takvom slučaju... AA: Dabogme... XX: Što da ne?... AA: Nazdravimo onda. (Sipa, diže svoju čašu.) Za ovu Novu godinu! XX (diže svoju čašu): Za Novu godinu! (Kucaju se, ispijaju, još po malo ukrućeni, nelagodno se osećaju. Sedaju, AA na levu stolicu, XX na desnu.) Zvone... AA: Na crkvi... Pauza. XX: Pa eto, želim ti... AA: I ja tebi takoñe. XX: Što je bilo, bilo je... AA: Toga više nema... (Pruža XX-u ruku.) XX: Svako dobro. (Pruža ruku AA-u.) AA: I tebi. XX: Srećna Nova godina! (Rukuju se iznad stola. Pale cigarete, kao prethodni put, s tom razlikom što XX ne ponavlja mahinaciju sa dvema kutijama šibica. Opuštaju se na svojim stolicama. Od tada je jasno da su pod dejstvom alkohola, naročito XX.) Eeeh... Nova godina... Kako sve to leti... Kao da sam juče bio dečak, čuvao krave, krao vranama jaja iz gnezda, bos išao u školu. Samo u jesen, jer u proleće se radilo u polju, a zimi nisam išao zbog zime... Posle se otac preselio u grad, ali ded i baba su ostali, u bedi su živeli, ali su ostali. Čudan je taj stari svet, više su voleli da ostanu. Ispada da su voleli tu svoju sirotinju. AA: Ne znam šta da ti kažem. XX: A ja je ne volim. (Lupa se po grudima.) Tuci me, ne volim. AA: A ko je voli? XX: Ni moj otac je nije voleo, toliko je nije voleo, da bi sve propio. A onda bi jemrzeo još više. A ja ne pijem. AA: I ne treba. XX: Ne volim da pijem, jer volim da nešto imam. Kad držim, imam. A kad pustim iz ruku, nek ide. Zar nije tako? AA: Sasvim ispravno. XX: Kad radim, zaradim, a kad zaradim, nešto ću i imati. Zar ne? AA: Logicno. XX: Samo ponekad mislim, šta će mi sve to? AA: Šta sve? XX: Pa to šta imam. U zemlju neću sa sobom poneti. U nebo me s tim neće

Page 27

Slavomir Mrozek - Emigrantipustiti, a u paklu je s tim pretesno. I zašto se onda toliko mučim? AA: Sam si to izabrao. XX: Da, ali šta ja imam od toga? Samo zdravlje trošim, a radosti nikakve, niti pijem, niti pušim... samo što tamo svojima... AA (nudi mu da uzme cigaretu): Ali uzmi, molim te. XX: Hvala ti. (Uzima cigaretu, ali odmah je stavlja na sto.) Čuj, kome sve to, čemu?... AA: A deca? Podići ćeš kuću, ostavićeš je deci... Za decu... XX: A kome će ona ostaviti? AA: Svojoj deci. XX: Aha. (Pauza) A kako će se to završiti? AA: Neće se završiti, što bi se završilo? XX: Nego kako onda? Večito? AA: Valjda večito. XX: Hm, bez kraja veliš... A zašto je onda bio taj početak? AA: Postavljaš mi teška pitanja. Već je Šopenhauer imao sličnih sumnji. XX: Ko? AA: Šopenhauer. XX: Čivutin? AA: Ne mora da bude. XX: To mi se ne dopada. Postoji početak, što znači da mora postojati kraj, jer inače početak nije baš u redu... Kraja nema, početak nije u redu, a ja rintam, i nemam od toga nikakvog zadovoljstva. Ni bioskop, ni na drolje... Misliš da je tolako? AA: Žaista ne mislim. XX: Lako je vikati, ali kad bi ti probao da živiš ovako kao ja... (Ražalosti se nadsamim sobom.) Znaš li kako ja ovde živim? Kao pas! AA: Nemoj. Preteruješ. XX (bije pesnicom po stolu): Znaš li ti kako ja ovde živim? Ne protivi mi se! Baš kao pas! Sam si mi to maločas rekao! AA: Ukoliko se dobro sećam, radilo se o... XX (naginje se prema AA-u, poverljivo): Nagni se bliže. Da ti kažem nešto. AA: Izvoli. XX: Bliže... (Stavlja ruku na AA-ovo rame i privlači ga k sebi tako da im se čelagotovo dodiruju. Šapće strasno, u poverenju.) ... I bio si u pravu. Obojica se vraćaju u prethodni položaj. AA (tonom preterane drugarske ljubaznosti): Ta ne... XX (stavlja prst na usta): Pssst!... (viče) Kao pas! Psi žive bolje od mene, bar ne moraju ovako da dirinče. Zar je ovo život? Hajde, reci, zar je ovo život? AA: Sa biološke tačke gledišta... XX: Jeste ili nije? AA: Zavisi. XX (rešava problem): Nije! Sipaj! AA: Možda bi zasad bilo dosta? XX: Nije dosta! Prvi put otkad sam ovde pijem. Zaslužio sam valjda zar ne? AA: Bez sumnje. (Sipa, kucaju se, ispijaju.)

Page 28

Slavomir Mrozek - EmigrantiXX: Aaa, odlično... Da ti postavim zagonetku? AA: Postavi. XX: Šta je to: ima, a nema? AA: Čekaj... Ima... XX: ... a nema. Ceri se. AA: Ima, a nema... Ima, a nema... Ne znam. XX: Pogodi. AA: Ne, za mene je to previše teško. (XX se kuca prstom po grudima.) Ti?... XX: Ja. AA: Ima... XX: ... a nema. Odlično, a? Prsne u smeh. AA: Šta ima? XX (prestaje da se smeje, preteći): Ti misliš da ja nemam? AA: Imaš? XX: Misliš da sam ja slepac?! Moj otac je bio slepac, moj ded je bio slepac, ali ja nisam! Odmah ću ti pokazati... (Hoće da ustane, oslanja se rukama o sto.) AA: Pusti, ne treba. (Stavlja ruku na XX-ovo rame i prisiljava ga da opet sedne.) XX: Ja mogu. Kelner! (Širok gest iznad stola.) Ja plaćam. AA: Opio se. (Pauza. XX ćuti, oborene glave. AA gleda na sijalicu.) Šta je s tim svetlom? (Pauza. XX ustaje, i teturajući se ide prema slivniku.)

XX: Upali. AA: Upaljeno je. XX: Aha... (Pauza. XX traži slivnik u polumraku.) Šta je upaljeno? AA: Svetlo. XX: Aha... Pa kako svetli kad je mrak? AA: Ugasilo se. (XX najzad nalazi slivnik. Gura glavu pod slivnik i poliva je vodom.)... Pitam se zašto je nestalo svetla. Treba već ponovo da sija. XX (ispod slavine): Nova godina! Nova godina! AA: Ali nešto previše dugo traje. XX: Da nije sijalica? AA stane na stolicu; sa svećom u ruci osvetljava sijalicu. AA: Ne, sijalica je u redu. (Silazi sa stolice, ide prema vratima, odškrine ih, zaviruje u hodnik.) Svuda mrak. Kratak spoj, šta li? (Zatvar vrata, stavlja svećnjak na sto.) Uskoro će i sveća dogoreti. XX: Sad će sveća da te seca. AA: Ala mi je vic!... XX zavrne slavinu, briše lice šakama, frkće. XX: Ne dopada ti se? AA: Ne. XX: A možda ti se ja dopadam? AA: Ne. XX: Pa zašto onda sediš ovde sa mnom?

Page 29

Slavomir Mrozek - EmigrantiPauza. AA: Pravo pitanje. XX: Ja te ovamo nisam zvao. AA: Činjenica je. XX: Sam si molio da se ovamo useliš. (Pauza. XX seda na stolicu, ovog puta s leve strane stola.) Reci, zašto ti, u stvari, sediš ovde sa mnom? AA (sedajući na stolicu zdesna): Za stolom? XX: Ne pitam te za sto. Nego zašto sediš ovde, u ovom brlogu? AA: Thja... XX: Šta ti ovde radiš? AA: Isto što i ti. XX: Nije tačno. Ja moram. Ja sam tegleća marva, nepismenjak, životinja, ali ti si školovan, znaš strane jezike... Ti ne moraš... AA: Zaista. XX: Ti bi se svuda snašao. Mogao bi dobro da se namestiš, parle-parle... I zašto onda tu sa mnom sediš? Kakav je tvoj posao? AA: Nikakav. XX: Ne, ti nešto od mene hoćeš. Mislim tako ponekad: nisam mu ni brat ni svat. Daje mi da jedem, novac pozajmljuje... Žali se, ali pozajmljuje. Smrdi mu, ali ne beži. A zašto ne beži, kad je tako fini? Jer ti si fini, zar ne? A zar te ja teram, a? Ako ti se ne dopada, zašto sediš tu sa mnom? Ja te ne držim. Govori, šta ti od mene hoćeš? AA: Ništa. XX: Ne pravi budalu od mene. Možda sam ja prostak, ali nisam glup. Možeš sveda mi kažeš, kad već zajedno pijemo, hajde, zašto piješ sa mnom? AA: Zbog pokore. XX: Kakve pokore? AA: Hoću da okajem grehe predaka. Naši preci nikad nisu zajedno pili. XX: Zar je to greh? AA: Jeste. Nacionalni greh. XX: Nešto mi zamagljuješ oči... AA: Ne veruješ mi? XX: Ne. AA: U pravu si. To je zdrav instinkt našeg naroda. Prema tome, reći ću ti: do ñavola preci! Ja sam sam došao na to, u današnje vreme. Hoću da stupim meñu ljude, da se zbratimim s narodom, razumeš? Ja sam narodnjak XX: Šta? AA: Narodnjak. Tako se to zvalo u prošlom veku. Bila je takva ideja... da se pode meñu narod, jer je u narodu sila... XX: Bajke! AA: To je zdrav skepticizam naroda. Još samo trenutak, i poverovaću u ideju narodnjaštva. Toliko u vama ima vrlina, zdravog instinkta, osećanja za istinu, sposobnosti za samokritiku... Prema tome... A možda sam ja socijalist? XX: Šališ se. AA: Jeste, nije važno mistično osećanje krivice, nekakvog iskupljenja greha, počinjenih od strane ranijih pokolenja. Nisu važne populističkonacionalističke

Page 30

Slavomir Mrozek - Emigrantifantazije. Ali možda sam ja zaista naučan. Racionalističan i napredan. Ti si motor istorije, te nije čudo što ja pijem votku s motorom. Što s naprednom klasom barim jaja na tvrdo, u gaćama po sobi idem, i zajedničkim peškirom brišem lice. To nisi uzimao u obzir? XX: Ne, to nisam. AA: Zašto nisi? XX: Šta ga znam? K nama dolazi takav jedan na kopanje. Vrlo ljubazan. Nema kod njega psovki ili tako nešto, osmehuje se, podlizuje, letke nam daje, prosvećuje nas... AA: A ja ne prosvećujem? XX: Ne. AA: I grdim? XX: Još kako! Stalno ti nešto ne valja. Te ovo, te ono... Grdiš me uzduž i popreko. Odmah se vidi da si gospodin, a ne nekakav socijalist. AA: Ha, vidim da tebe čovek ne može nasamariti. XX: Hehe, prefrigan sam ja! Imam ja oko! Odmah prepoznam socijalista, aii šta si ti u stvari? AA: Možda ipak provokator? XX: Eee, šta imaš mene da provociraš. Ja sam previše sitan, nisam interesantan za vas. Ovde ili tamo, ja sam samo radnik. Da si provokator, ne biovde sedeo sa mnom. Pošao bih negde drugde. Gde rade profesori ili političari. Oni koji misle. AA: A ti ne misliš? XX: Ono što ja mislim nije važno. Eto, mislim kako da zaradim, o deci mislim, oženi... Malo o drocama... Normalna stvar, svi o tome misle, i nema u tome ničeg zanimljivog za vas. Važno je da se ne namećem, da budem miran, a sasvim im je svejedno šta mislim. Za mene ne bi koristili provokatora. AA: A nikad ne misliš o slobodi? XX: Kakvoj slobodi? AA: No, na primer, da govoriš ono što misliš. XX: Pa rekoh ti šta mislim. Mogu i da ponovim. Mogu to da govorim od jutra domraka, i vlast mi neće zabraniti da govorim to što mislim. Takve su moje misli.

AA: A zar nikad nisi pomišljao o želji da misliš više?! XX: Misliti o mišljenju? AA: Može se to i tako odrediti. XX: Ne, toliko glup ipak nisam... AA: Misli nisu glupost. XX: Zavisi kakve. U našem selu bio je ludak. Ništa nije radio, jer nije bio ni za šta. Čak ni krave nije umeo da čuva. Živeo je bez kuće i porodice, samo od onog šta mu ljudi udele. I šta je radio kad ništa nije radio? O čemu je mislio? Očemu je mogao misliti kad ništa nije umeo i kad ništa nije radio? Mislio je samoo mišljenju, mislio samo o mislima. A je li bio pametan? Ne, bio je glup. Bio je ludak. AA: Ali je bio slobodan. XX: Razumem. Ti si pop.

Page 31

Slavomir Mrozek - EmigrantiAA: Ja? Šališ se. XX: Ti si takav pop od slobode, već ranije mi se to činilo, ono kad si me držao za revere. Ti si kateheta. Dolazi takav i govori: vidite li ovu vlast? To je ñavo. Vi ne služite ñavolu, vi služite Hristu. A šta je taj vaš Hrist, gde je? Pokaži mi ga. Sloboda? Kakva je ta vasa sloboda, šta znači? Ja znam samo za jednu slobodu: kad ne moram da idem na posao. Nedeljom sam slobodan. Učini da sedam dana u sedmici imam nedelju i poljubiću te u ruku kao da si sam Hrist. Sedam nedelja, ali plaćenih! AA: A kad bih ti uzeo čak i tu jednu nedelju? XX: Ti? Kao da ti nešto možeš? Ništa ti ne možeš. Ništa ne možeš da mi daš i ništa da mi oduzmeš. Možeš samo da ležiš na kanabetu i propovedaš otuda. Kanabetski apostol. Sveti Simeon Kanabetnik. AA: Ja ne mogu, ali vlast može. XX: To znači da s vlašću treba živeti u slozi. Jer ako može da oduzme, onda može i da da. A ti ne voliš vlast? AA: Nije mi prirasla za srce. XX: Znači, zato ona ne voli tebe! A znaš li zašto je ne voliš? AA: Baš bih voleo da čujem. XX: Zato što ti pred vlašću nisi bolji od mene, ti s tvojim školama i knjigama... Pred vlašću si ti isto tako glup kao i ja. Kad postoji jedna vlast, pred njom se svakome tresu gaće i svi su pred njom jednaki. AA: Kao u pisoaru. XX: Neka bude. Ja nisam tako prefinjen. AA: Bravo, daj da te zagrlim! XX: Zašto? AA: Zato što me nisi razočarao. Računao sam na tebe i nisam se razočarao. Biomi je potreban baš takav kao ti, idealni rob. XX: Znači, ipak nisi pop? AA: Nisam. Iako priznajem da sam imao misionarskih sklonosti pre no što sam shvatio... Ali ti se ne boj, to se više neće ponoviti, neću ti popovati. Bila je to samo prolazna slabost, trenutno iskušenje za plemenitošću, obična ljudska nedoslednost. U stvari, u meni uopšte nema misionarske sklonosti, a sem toga,preobraćanje nije u mom interesu. XX: Ti si za vlast? AA: Nisam ni to. Moj slučaj je sasvim poseban. Potreban mi je idealni rob, i to nikako u utilitarnom smislu. Ti si mi potreban kao model, kao uzor, kao podsećanje... Naročito ovde. XX: Opet nešto mutiš. AA: Ništa više ne mutim. Pitao si me ko sam i šta ovde s tobom radim. Sad ću ti reći da sam ja vitez poslednje šanse; i znaš li ko je moja poslednja šansa? Ti.

XX: Šta sam ja? AA: Moja poslednja i jedina šansa, moja muza, moje nadahnuće... XX: Da ti slučajno nisi peder? AA: Čuj, sve je to počelo tamo kod nas. Imao si pravo da su pred diktaturom svi jednaki, ali dugo je trajalo dok nisam dokučio tu istinu. Kako je tebi lako

Page 32

Slavomir Mrozek - Emigrantisinulo to otkriće, s kakvom si jednostavnošću utvrdio tu osnovnu činjenicu... Zavidim ti. Evanñeoska pokornost ponekad više vredi od inteligencije. XX: Pa rekao sam ti da ja uopšte nisam glup. AA: Čudo jedno da čovek, odnekud razvijen, poput mene, neće da vidi najočigledniju istinu, ako ta istina smeta njegovoj oholosti. Najpre sam gimnasticirao kao majmun u kavezu. Ljuljao sam se na repu, skakao u velikim razmasima sa stuba na zid, i sa zida na stub, ili - kad bih dobio orah - pokušavao da se uvučem u ljusku, kako bih se tamo osetio gospodarom beskrajnih prostora. Dugo je prošlo pre no što sam, očistivši se od svojih iluzija, došao do vrlo prostog zaključka da sam samo majmun u kavezu. XX: Majmuni su smešni, video sam ih u zoološkom vrtu. AA: U pravu si, majmuni u kavezu mogu da budu smešni. I tako, kad sam najzad utvrdio da sam takav majmun, počeo sam se smejati sam sebi, i smejao sam se sve dotle dok mi se taj smeh nije počeo vraćati i dok mi suze nisu počele teći niz obraze. I tad sam shvatio da me moje lakrdijaštvo ne zabavlja, iako je zabavljalo gledaoce i čuvare, tako da su mi bacali dodatne orahe i bombone. Od bombona me je hvatala mučnina, a u ljuske nisam mogao da se uvučem. Tada sam shvatio da za majmuna nema drugog puta sem da, prvo i prvo, najzad prizna da je majmun... XX: Sigurno, sigurno... AA: I drugo i drugo, da iz svoje majmunske i ropske sudbine crpe ako ne oholost, a ono bar mudrost i snagu. XX: Iz majmuna? AA: Iz majmuna, iz majmuna, dragi moj. Zar ljudi ne vode poreklo od majmuna? XX: Ne. AA: To je tvoje mišljenje, ali nauka tvrdi drugo. Elem, ako ljudi potiču od majmuna, onda sam ja majmun, aristokrat čovečanstva. U meni, u pokornom izatvorenom majmunu, u mojoj zatvorskoj situaciji sadržano je sve znanje o čoveku. Znanje u čistom stanju, nepomućenom slučajnošću razvitka i hazardima slobode. Prvobitno znanje. Odlučio sam, dakle, da tu šansu iskoristim, to znači ja, zarobljeni majmun, odlučio sam da napišem knjigu o čoveku. XX: Majmun ne može pisati. AA: Naročito kada je u kavezu. Slažem se. Ali to se pokazalo tek kasnije. Najpre sam bio ošamućen novom perspektivom. Rešio sam da napišem knjigu o čoveku u čistom stanju, odnosno o robu, ili o sebi, delo svog života, jedino svoje vrste, prvo na svetu. Balega i ljušture, kao i ostalo smeće kojim je bio pokriven pod moga kaveza odjednom su mi blesnuli kao brilijanti. Toliko bogatstvo! Rekoh sebi: nemamo ništa, ali imamo ropstvo. Ono je naše blago. Šta drugi o tome znaju? Ovi ovde? Sve su već napisali, sve su već pročitali, ali o najvažnijem ništa ne znaju. Celokupna literatura o ropstvu je ili lažna ili besmislena. Pisali su je ili misionari, ili osloboñenici, ili u najboljem slučaju robovi koji su čeznuli za slobodom, što znači - ne baš sasvim robovi. Šta oni znaju o integralnom ropstvu, takvom koje je okrenuto samo prema sebi, zatvoreno u sebi, bez ikakvih iskušenja za transcendentnošću? O ropstvu koje

Page 33

Slavomir Mrozek - Emigrantise hrani samo sobom. Šta oni znaju o radostima i tugama roba, o ropskim misterijama, verovanjima i običajima? O ropskoj filozofiji, kosmogoniji, matematici... Ništa ne znaju, a ja znam sve. I rešio sam da o svemu tome napišem. XX: I napisao si? AA: Ne. XX: Zašto? AA: Zato što sam se bojao. (Pauza) Ne pitaš čega sam se bojao? (Pauza) Pravilno. Razgovaram ipak sa zemljakom, sa svojim sijamskim bratom. Dovoljno je ako kažem da sam se bojao, a da bih stvar napisao, morao sam dase ne bojim. A da se ne bih bojao, pobegao sam. XX: 1 šta, pišeš li? AA: Zasad ne. XX: Zašto? AA: Jer se više ne bojim. XX: Tebi je teško ugoditi. AA: Prava kvadratura kruga. Da bih iskoristio svoju jedinu šansu - izgubio sam je. Pobegavši, prestao sam da budem rob. Rascepio sam se, rasplinuo se u slobodi. Izgubio sam svoju temu i, što je još gore, izgubio sam potrebu za tom temom... Teorijski, još sam znao šta hoću, ali u tome više nije bilo ni volje, ni potrebe. Samo srećom, naiñoh na tebe. XX: A šta ja imam s tim? AA: O, ti si takav kakav sam ja bio pre no što sam se izgubio. Ti si kao meteor koji je pao na zemlju i nalazi se zariven duboko u njoj, nepromenljiv, neosetljivprema okolini, došljak iz drugog sveta, mineral sa druge planete. Ti si, srećom stalno rob. XX: Izvini, ne dopuštam da me tako ružiš. AA: Jesi, jesi, protestuj, ništa ne pomaže. Pao si s neba kao model i kao nadahnuće. Ja u tebi oživljavam kao rob. Vraćaš mi moju nekadašnju supstancu i raspaljuješ moju ugaslu volju za samoodreñenjem. Zahvaljujući tebi najzad ću napisati svoje veliko delo. Sad znaš zašto si mi potreban. XX: Uopšte nije zato. AA: Zar bih inače sedeo dobrovoljno s tobom u ovom - kako si to sam odredio - gnoju, kad me ne bi na to podsticala tako velika misao, takva misija? XX: A ja ti ponavljam da ovde uopšte nisi zato. AA: Nego zašto sedim ovde s tobom? Zašto, reci, molim te! XX: Jer želiš da porazgovaraš. AA: Šta kažeš? XX: Obično, da porazgovaraš sa mnom. AA: A o čemu to nas dvojica možemo da razgovaramo? XX: Makar i o muvama, o muvama, o lepcima za muve... O tome kako je kod nas... Kako je bilo... Da porazgovaramo, prisetimo se, najobičnije, ljudski. Jer skim imaŠ da porazgovaraš, ako ne sa mnom? S njima? (Pokazuje na tavanicu.)

AA: Ne! XX: Svakako da ne. Šta oni znaju? A zemljak uvek razume svog zemljaka. Šta

Page 34

Slavomir Mrozek - Emigrantime tu zamlaćuješ kojekakvim robovima. Zeliš da porazgovaraš obično, kao čovek s čovekom. O letu, o zimi... O tome šta se kod nas jede, šta se kod nas pije... Normalno, kao svoj sa svojim... AA: Nije tačno! Ja imam svoju veliku misao... svoje delo... XX: Tralala, delo. Kao da ja ne vidim kako se uzmuvaš kad ja dobijem pismo od porodice. Ti odlaziš u ugao i čitaš knjigu okrenutu naopačke. Prosto mi te bude žao. Jer ti ne dobijaš pisma. AA: Ne dobijam, jer mf nisu potrebna. XX: Nije nego! Ne dobijaš, jer ti niko ne piše. Ti nikom ne pišeš i niko ne piše tebi. To si smislio da ćeš napisati knjigu, ali ništa nećeš napisati, iako si tako pismen. Možda je to čak i bolje, jer o čemu bi ti hteo da napišeš, jadniče? AA: O tebi. XX: Sigurno ne, nego o nekoj gadosti. A zar je to nekom potrebno? AA: Ljudima. XX: Ljudima je dosta sopstvenih gadosti, nisu im potrebne i tvoje. AA: Istina je ljudima uvek potrebna. XX: Ali ne tako ogavna kao tvoja. AA: Bojiš se da ću loše o tebi napisati? XX: Ništa ti nećeš napisati. AA: Zašto? XX: Zato što previše dugo ležiš na kanabetu. AA: Zasad skupljam misli, studiram... XX: Taman posla. AA: Ali ubrzo ću početi. Možda čak sutra? XX: Ni sutra, ni prekosutra, ja te poznajem. AA: Dobro, za godinu, dve... Nije važno. Najvažnije je da delo sazre i tada će dospeti plod. XX: Nećeš stići. AA: Imamo vremena. Ostaću s tobom dokle god bude potrebno. XX: Ti ćeš ostati, a ja neću. AA: Pa ne seliš se odavde. Ko bi za tebe platio stanarinu? XX: Uopšte se neću iseliti, vratiću se. AA: Kuda? XX: A kuda bih? Kući. Ja imam kuda da se vratim. Ja ću se vratiti, a ti ćeš ostati. Bez mene. Jer ti se ne možeš vratiti.Ti se nikad nećeš vratiti. (Pauza) Šta je, više nisi tako mudar? (Pauza) AA: Kada? XX: Kad mi doñe volja. Posedeću ovde još malo, zaradiću, i odoh odavde. Ja uvek mogu da se vratim. AA: Ne. Ti se takoñe nećeš vratiti. XX: Ja? A kao zašto... Ja nisam politički. AA: Zasad. XX: Ja se ne bojim, ja sam čist. AA: Sigurno? XX: A čega bih imao da se bojim? Ti se boj. Ja ništa nemam na savesti. AA: Kažeš da ne pišem pisma. Sigurno. Kažeš da neću napisati knjigu. Možda.

Page 35

Slavomir Mrozek - EmigrantiAli mogu ipak da napišem nešto. XX: Šta? AA: Prijavu. (Pauza) XX: Ja nisam učinio ništa protiv vlasti. AA: A ko se upušta sa izdajnikom. degenerikom. neprijateljem režima, znači - sa mnom? Zar slučajno to nisi ti? XX: Nisam! AA: Kako nisi? Stanuješ u istoj sobi sa mnom. XX: Nema dokaza. AA: Biće ga, kad napišem. Dovoljno je nekoliko reči, čak anonimno... Dobro znaš da je i to dovoljno. A tada - zbogom kućice u cveću, zbogom ženo i dečice... XX: Zašto? AA: Još pitaš? Eto ti, već se vidi koliko si politički razvraćen. Nije čudo, moj uticaj... Ko se s kim upušta... Ti si zaboravio da je dovoljno udisati isti vazduh s takvom gangrenom kao što sam ja, da bi se zarazio? A još si razgovarao sa mnom, votku pio... Ko te zna o čemu si sa mnom razgovarao, svedoka nema. Je li ti putovanje u inostranstvo dozvoljeno zato da bi prijateljevao sa anarhistom? XX: Nećeš mi to učiniti. AA: Zašto ne bih? XX: Ja imam ženu i decu. AA: Ala mi je novost! Ja sam prvi na njih pomislio. Jeste imaš ženu i decu, i baš zato im se nećeš vratiti. Zašto porodicu izlagati neprijatnostima? I šta veliš, ostaćeš sa mnom? (Pauza) OstaćeŠ, ostaćeš, vidim da ćeš ostati. Ostaćemo zajedno. Ti ćeš deci slati poklone za Božić, deca to vole. A što se žene tiče... Jesi li uveren da si joj baš toliko neophodan? XX: Ne... AA: No vidiš, sve ide kao što valja. Čuje se približavanje alarmne sirene.

XX: Gori. AA: Nadam se da ne gori ovde. XX: Kod nas? AA: Ne, ne kod nas, jer kod nas znači daleko odavde. Ovde znači u ovoj kući. Sirena sve glasnija. XX: Ovde ništa ne j?ori. AA: Ali će goreti. Čuo si kadgod o Neronu? XX: Nisam. AA: Bio je to rimski cezar koji je iz dosade zapalio grad. XX (naglo zainteresovan): Zapalio? AA: Dabogme, mogao je sebi dozvoliti tako nešto, pošto je bio jedini slobodan čovek svoga doba. Možeš, dakle, zamisliti koliko mu je bilo dosadno. Suma slobode u jednom čoveku, to je nešto nakazno! I nikakvo čudo što on to, jadnik nije izdržao. (XX obilazi sobu unaokolo, kucka sto i stolicu, nogom razbacuje gomilu časopisa naslaganih na podu.) A sad, preñimo u našu epohu.

Page 36

Slavomir Mrozek - EmigrantiOvde, u republici, svako je donekle slobodan. Istina, manje nego cezar, ali višeod cezarovog podanika. Znači, svaki se dosañuje srazmerno sa svojom slobodom. A šta je gore, dosañuje se dosadom svih ostalih kojima je dosadno. Šta tražiš? XX: Ništa, ništa. AA: Zbir dosade je, dakle, ostao isti. Meñutim, narasle su šanse potpaljivanja izdosade srazmerno sa brojem slobodnih lica. Ako su nekada iste šanse postojale, skromno brojeći, kao jedan prema milion, sada postoje u srazmeri milion prema jedan. Što znači da je požar više nego siguran. Šta ti to radiš? XX (koji je u meñuvremenu izvukao svoj kofer ispod kreveta, i počeo uvijati jorgan u ćebe): Pakujem se. AA: Zašto? XX: Pa kažeš da treba da bude požar, zar ne? AA: Ali ne kod nas. Kod nas će početi na spratu, kod slobodnih ljudi. Ovde, dole, stanuju cezarski ljudi. XX: Svejedno. AA: Nije svejedno. To nije naš požar, to je njihov požar. XX: Pa lepo. AA: To nije cezarski požar, nego požar republike. XX: Neka bude. AA: Mi nemamo prava na taj požar. Mi se ne mešamo u tuña pitanja. U najboljem slucaju, staćemo ispod stepenica i pogledati odozdo, kao što dolikujerobovima. Pogled odozdo ima i svojih vrlina. Na primer, žene koje beže iz požara... Imaćeš odličnu priliku. A sem toga, šta nas se sve to tiče? Ovo niti je tvoj dom ni tvoja sloboda. Ne uzbuñuj se, ostavi te svoje prnje. (AA sipa konjak u čašu i s čašom u ruci prelazi na levu stranu scene, staje licem prema proscenijumu, bokom prema XX-u. XX ostavlja kofer, zavežljaj i psa Plutona pored vrata i okreće se prema AA-u.) Pijem za one koji nemaju prava da potpale sami nego moraju čekati da cezar iskoristi svoju privilegiju. Čekaju, dakle, u tišini, u mraku, u hladnoći, u mrtvilu da ih obasja i ogreje ta prometejska feerija, poslednji velikodušni cezarov dar. Tako je gospodo. Da nas obasja i ogreje. Jer ništa ne razgreva i ne obasjava nas, verne podanike, tako kao što nas obasjava i razgreva dobar, znalački razbuktan požar. Za našu braću! (Diže čašu. U meñuvremenu glas sirene stiže do kulminacije. XX gasi sveću. Za trenutak vlada potpuni mrak. Odjednom se pali sijalica, sine snažna bleštava svetlost. Na gornjem spratu se razležu mnogobrojni, radosni povici (Aaaaa) kao obično kad grupa osoba zajedno okupljenih u jednoj prostoriji pozdravlja pojavu svetlosti posle dužeg mraka. AA i XX sad stoje licem u lice jedan naspram drugog. AA sa dignutom čašom, a XX sa sekirom dignutom na udarac. Scena nepomično traje nekoliko sekundi. AA se približava XXu i daje mu čašu. XX spušta sekiru i prima čašu.) Otišli! XX: Ne gori. AA: To nisu morala biti vatrogasna kola. Mogla je biti i policija. XX: Rekao si da je požar. AA: Hipoteza. Mogao je takoñe biti štrajk. XX: Elektrike?

Page 37

Slavomir Mrozek - EmigrantiAA: Elektrike i vodovoda. Zato prethodno nije bilo vode. (Pauza) Hteo si da meubiješ? (XX potvrdno klima glavom.) Razumem. Mislio si da će biti požar. Vatrabi uništila tragove, a leš bi izgoreo, nikakvih dokaza. Propao bih usled požara, no, no, nisam pomišljao da si toliko promućuran. (Puni konjakom i drugu čašu koja stoji na stolu.) Ali reci mi, da li si zaista poverovao da će biti požar? Poverovao si u ono što sam govorio o požaru... doslovno? XX: Nisam. AA: Pa onda? (XX vadi iz džepa kutiju šibica, podbacije na dlanu i vraća kutiju natrag u džep.) Vidi, vidi, sve bolje. Znači, ne samo ubistvo, nego i paljevina. (Diže čašu.) U moje zdravlje! (Obojica ispijaju.) Znači, poverovao si da ja... Jošuvek misliš da bih bio kadar da napišem prijavu protiv tebe? XX: Što da ne? (Seda na levu stolicu.) AA: Možda si u pravu. ðavo ga znao za šta je čovek sposoban. Ne mogu da se zakunem. Ali ja ne bih napisao. I to ne zato što ne bih bio kadar nego zato što bi to bilo potpuno izlišno. Ti se ionako nećeš vratiti. Još ti je potrebna ta sekira? (XX ćuti.) Ni u kom slučaju se nećeš vratiti, čak i kad bi me ubio u strahu da te ne prijavim; ni onda se ne bi vratio. I zašto bih ja onda pisao tu prijavu? Umiri se, neću je napisati. XX: Nećeš? AA: Neću. Daj to. (Ustaje i uzima iz XXove ruke sekiru, odnosi je u ugao.) Zahvali Bogu što nisi uspeo. Šta bi radio ovde bez mene sam... Zar nije bolje što ćemo ostati zajedno? XX: Ja ne ostajem ovde. AA: Ostaćeš, ostaćeš, mada još to ne znaš. XX: Hoću da se vratim. AA: Naravno da hoćeš. Verujem ti. Jer ti si ovde da bi se vratio. Povratak je ovde jedini razlog tvoga života. Inače ne bi ovde izdržao nijedan trenutak. Poludeo bi ili bi se ubio. XX: Ko mi može zabraniti? AA (okreće se desno, gdeje XX ostavio svoj prtljag ipsa Plutona): Plutone, lezi ovamo!... Ah, kakva uporna životinja. (Ide desno i uzima maskotu u ruke.) XX (ustaje sa stolice): Ostavi ga! AA: Pa neću ga ugristi. Vidiš, huljo, gospodin je ljubomoran na tebe. Nikad mi ne dopušta da se igram s tobom. Takva vezanost za glupog psa je nenormalna.A uz to, napunjenog psa. XX: Ostavi ga. AA: Zašto? Ne smem da ga pomilujem? Zašto si toliko ljubomoran na njega? To je sumnjivo. XX: Nisam ljubomoran. (Seda) AA: Toliko paziš na njega... Sav puca od uhranjenosti. Čime ga hraniš? XX: Ničim. On je napunjen. AA: Dabogme, ali čime? Šta ima pod kožom? XX: Ništa nema. AA: A možda je to tajna? XX (ustaje): Ostavićeš ga ili nećeš? AA: Odmah ćemo se uveriti... (Podiže spoda makaze, i pre no što XX stigne da

Page 38

Slavomir Mrozek - Emigrantiga spreči, raseca maskoti trbuh i vadi iz njega smotane novčanice.) A, sad razumem! XX: To je moje! Vraćaj! (Istrže mu novčanice.) AA: Sve razumem. Zato nikad nisi imao novca. XX: Vraćaj, lopove! AA: Pazi na reči. Da sam te hteo pokrasti, odavno bih to učinio. MisliŠ da nisamznao gde kriješ novac? XX: Virio si, a! AA: Najpre sam samo nagañao. Takvi kao ti ne drže novac u banci. A onda sam jedne večeri, priznajem... XX: Video si? AA: Da, video sam kako svog psa puniš parama. Ali nehotice, veruj mi. Mi, intelektualci, imamo lak san. XX: Lopov. (Seda za sto s desne strane i počinje da prebrojava novac.) AA: Uverićeš se da ti nisam uzeo ni groša. Iako sam mogao i iako sam imao prava... XX: Kakvo pravo? To je moje! AA: Dužan si mi, i to poviše. XX: Ja ne štedim za sebe... AA: Znam, znam, za ženu i decu. Ali šta me se tiče za koga skupljaš novac. Za mene je najvažnije da si stipsa. To mi je sigurnost da me nikad nećeš napustiti.Jer svoj novac ti nećeš napustiti, zar ne? XX: Misliš da ću ti ga ostaviti? Nećeš dočekati. AA: Ni za trenutak nisam to mislio. Jer čak ne tražim da mi vratiš dug. Znaci, poneo bi ga u zemlju? XX: To je moje, ne dam! AA: A, moje. Volim kad izgovaraš tu reč. Izgovaraš je s takvim ubeñenjem, s takvom strašću... Ali razmisli.Tamo bi najzad morao da potrošiš taj svoj teško zaradeni novac. Tamo ne možeš ni zarañivati, ni štedeti… XX: Jasno. I zato ovde odvajam. AA: Dabogme, ovde. Ovde, a ne tamo. Ovde ti se ušteñevina svakog dana uvećava, svakog dana ležeš s mišlju kako ćeš sutra opet imati više, prekosutra još više, za godinu još i još više. Imaš cilj u životu, što udaljeniji, tim primamljiviji. Već si zaštedeo za malu kućicu u malom vrtiću? I zašto onda ne bi prikupio za malo veću kuću u malo većem vrtu?... To je tako prosto, dovoljno je da odložiš povratak za mesec dana, za dva meseca... I tako ćeŠ i dalje odlagati povratak, jer što više imaš, tim više ćeš hteti da imaš. Proći će godine, a ti ćeš stalno odlagati povratak, stalno ćeš raditi i štedeti. Za budućnost. Hajde, zašto si prekinuo... Baš je prijatno posmatrati kako prebrojavaš novac... XX: Zašto mi to govoriš? AA: Da bi shvatio kako nisam ja onaj koji te ovde drži, da ja ne moram pisati nikakvu prijavu kako bi ti ostao ovde. Ostaćeš po svojoj volji. I zato neka ti više ne pada na pamet da dižeš sekiru na mene. XX: Neću se vratiti? AA: Najzad, mada će ti se uvek činiti da ćeš se vratiti ubrzo, još samo malo...

Page 39

Slavomir Mrozek - EmigrantiXX: Nikad? AA: Zašto se brineš zbog toga? Imaćeš lep život, pun nade, čežnje i iluzije. To nije svakome dato.

XX: Ali zašto nikad? AA: Već sam ti objašnjavao. Nikad, jer si rob. Tamo si rob države, a ovde sopstvene pohlepe. Ne ovako ili onako, uvek si rob, i za tebe nema osloboñenja. Sloboda znači raspolaganje samim sobom, a tobom uvek raspolaže neko ili nešto. Ako ne ljudi, onda stvari XX: Kakve stvari? AA: Stvari koje želiš, koje hoćeš da imaš. Koje možeš kupiti za novac. Biti rob stvari, to je ropstvo savršenije od zatvora. To je zaista rdealno ropstvo, jer tu nema nikakve premoći izvana, nema nikakve prisile. To već sama ropska duša stvara sama sebi ropstvo, jer čezne za njim. Ti imaš ropsku dušu, i zbog toga me zanimaš. S obzirom na delo o sudbini ropstva, koje baš nameravam da napišem... XX: A znaš li šta ja radim na tvoje delo?... AA: Svejedno mi je kakav odnos imaš prema mojim istraživanjima... Naučniku je svejedno kakav je odnos insekta prema mikroskopu. Ja te vidim i opisujem... XX: Ti mene? AA: Ja tebe. A šta ti o tome misliš, sasvim je nevažno. Najvažnije je da ne možeš prestati da budeš rob, slično kao što insekt ne može prestati da bude insekt. XX: Ne mogu? AA: Ne možeš. Jer ne možeš promeniti svoju prirodu, ne možeš, jer bi morao postati neko drugi, a to je nemoguće. Ne možeš, kao što ne možeš prestati da budeš stipsa, kao što se ne možeš odreći snova o povratku, kao što se ne možeš vratiti... XX: Vratiću se... AA: Nećeš se vratiti. XX: Hoću! AA: A ovo? (Pokazuje na novčanice.) XX: Vratiću se, vratiću se, vratiću se! (Cepa novčanice) AA: Sta radiš! Ta to je novac! XX: Ja rob... ja insekt... AA pokušava da ga spreči, ali XX ga odgurne, cepa novčanice u sitne parčiće i baca ih po podu. AA: Tvoj novac! XX: Moj... moj... moj... Nastavlja da cepa, AA pokušava da ga onemogući, ali ga XX odgurne tako snažno da se AA spotakne i pada na pod. XX završava uništavanje. AA: Poludeo! (Puzeći četvoronoške skuplja s poda komadiće novčanica.) Moždase to da slepiti... XX: Da se? AA: Ne. (Baca komadiće na pod. Ustaje.)

Page 40

Slavomir Mrozek - EmigrantiXX: I šta ja sad da radim?! AA: Otkud znam... Radi šta hoćeš. Sada si slobodan čovek. XX: Šta uradih, šta uradih! AA: Dobro, šta bi hteo? Oslobodio si se svoje ropske sudbine, pobunio se protivtiranije novca. Dokazao si da si kadar da za sebe izabereš luksuz slobode. Prema tome, raduj se! XX: Ali sada se ne mogu vratiti! AA: Nisi ni pre mogao. Znači, nema razlike. XX: To je zbog tebe. AA: Zar sam ti ja naredio da cepaš novac? Ja sam samo teorijski razmišljao, a tebi se prohtelo da budeš Spartak. XX: Ništa ja nisam hteo, ja sam hteo samo da se vratim, samo da se vratim... AA: Prekasno. Vadi iz svoga kofera nekoliko rukom ispisanih tabaka. Seda za sto na levoj strani. Metodično cepa tabake. XX: Šta je to? AA: Planovi, nacrti, beleške. Trebalo je da napišem svoje veliko delo. XX: Pa što ga onda cepaš? AA: Jer ga više neću napisati. Pokazalo se da idealni rob ne postoji. Kad takav robijaš kao ti ima svoj trenutak slobode... Za mene si bio uzor, nadahnuće, teza i aksiom... I sve si to u jednom trenutku srušio. Oduzeo si mi plod mojih istraživanja i razmišljanja. U klici si uništio veliko delo, vandale jedan. XX: Eeee, pričaš priče. AA: Naravno, tebe se to ne tiče. Ne tiče te se što zbog jednog tvog nepromišljenog gesta čovečanstvo trpi nenadoknadivi gubitak. To je trebalo da bude prilog univerzalnoj kulturi, da li si svestan toga? I to jedan od najoriginalnijih. XX (ustaje i skida sako, veša ga na naslon stolice, penje se na stolicu, sa stolice na sto): Mrdni! AA: A bio si tako divan rob... Sve si pokvario. Jer misliš samo na sebe. (XX skida kravatu i vezuje omču. Vezuje kravatu za električni vod iznad sijalice.) Hoćeš da se vešaš? XX: A šta, možda nije slobodno? AA: Slobodno, slobodno. Samoubistvo je sveto pravo slobodnog čoveka, krajnja afirmacija slobode. XX: Onda, mrdni se! AA (pomera papire na drugi kraj stola): To je čak logična konsekvencija tvog poslednjeg čina. Kad si već počeo da budeš slobodan, sada ništa ne može da ti se odbije. Mada bi ti, istinu govoreći, koristilo malo umerenosti. XX (vuče kravatu, isprobava njenu izdržljivost): Valjda će izdržati? AA: Preterivanje je neukusno, ali dobar ukus je odlika svih tipova koji napreduju... A možda bi zasad ipak prekinuo s tim vešanjem?... XX (namiče omču oko vrata): Makni se! AA: Zašto? XX: Jer hoću da šutnem sto. AA: Znači, ipak. Sto ti je pohlepa skorojevića!

Page 41

Slavomir Mrozek - EmigrantiXX: Kažem ti da se mrdneš! AA: Debelokožac! XX: Mrdnućeš se ili nećeš? AA: Zar baš po svaku cenu hoćeš da budeš vulgaran? XX: Dobro. I tako ću ga šutnuti. AA: Čekaj. Je li to tvoja poslednja reč? XX: Mak... AA: Pst! Ne završavaj. Ostani mi u sećanju kao čovek uzvišen, iako prost. Znam šta si hteo reći, ali to je bilo upućeno meni. A šta porodici? XX: Porodici? AA: Zaboravio si da imaš porodicu? Treba da joj uputiš nekoliko reči. (Pauza) XX: Neće me čuti. AA: Pa napiši im. XX: Sada? AA: Baš sada. Vešaš se, kasnije nećeš imati prilike. XX: Pa već sam vezao omču... AA: Dobro, izdiktiraj mi, ja ću napisati umesto tebe. (Okreće poslednji još neiscepani list, neispisanom stranom nagore. Vadi iz džepa pero.) Kako da počnemo? XX: Draga ženo i voljena deco... AA (piše, ponavljajući slogove): Draga ženo... XX: Najpre da vam javim da sam zdrav... AA: Zdrav... Hm, neka ti bude. (Piše) Šta dalje? XX: Što i vama želim... AA: A možda ipak ne? XX: Zašto? AA: Nije baš red... (Prevlači šakom preko grla i isplazi jezik.) XX: Stvarno. Možda bolje ne tako. AA (čita): »...da sam zdrav«. Tačka. Dalje? XX: ... i da mi je dobro. AA (piše): Na nebu... XX (nastavlja mahinalno): Kao i na zemlji... (Trgne se) Zašto na nebu? AA: Pa otići ćeš u nebo. XX: Ne mešaj se. Precrtaj. AA: Precrtavam. Šta dalje? XX: Ne znam. AA: Hoćeš li da ja pišem za tebe? XX: Piši. AA (piše): Stalno mislim na tebe i decu... XX: Dobro. AA: I zato hoću da se obesim. XX: Kako? AA: Obesim. XX: To ne piši. AA: Ali to je istina. XX: Ne vešam se zbog toga.

Page 42

Slavomir Mrozek - EmigrantiAA: Dobro. (Piše)... Vešam se, jer uopšte na vas ne mislim. XX: Ne! AA: Šta, opet ne valja? XX: Ne tako! Intelektualac,. a ne ume da napiše pismo. AA: Pa kako bi ti to formulisao? XX: Nekako... kraće. AA: Vešam se. Voli vas vaš otac i muž. Potpiši. (Pruža XX-u papir i pero. XX preleće pogledom ono štoje napisano, zatim gužva papir i baca ga na pod. Vadiglavu iz omče i silazi sa stola.) Znači, ništa ne pišemo? (XX se okreće i ide desno.) Pero! (XX mu vraća pero i leže na svoj krevet, na desnoj strani, licem prema zidu.) Kako hoćeš. (Penje se na sto i bdvezuje kravatu sa električnog šnura, baca kravatu na desnu stolicu.) Pravo imaš, još nije sve izgubljeno. Ne kažem za sebe, ali ti... Možeš da počneš sve ispočetka. (Odozgo dopire tresak vrata, čuju se koraci, smeh i glasovi Ijudi koji silaze niz stepenice.) Videćeš kako će se žena obradovati. A deca? Ona te izgledaju, čekaju... I žena te čeka,tuguje... Kakva ce to biti radost. Svi će izići da te pozdrave, ceo gradić. Možda čak sa pleh-muzikom. (Poslednja eksplozija smeha na stepeništu. Tišina.) I šta veliš na to? (XX ne odgovara) A pokloni? Razmisli o poklonima. Isuse, kakve ćeto biti divne stvari. Svakome ćeš odneti neki poklon. Ovom ovo, onom ono... otkud znam šta, ti sam najbolje znaš šta da kupiš. Kupićeš sve što god poželiš.Pune kofere svega i svačega. Ala imaju da ti zavide, a? (XX ne odgovara.) Hoće, hoće, videćeš! (lde u dubinu, desno, gde je XX ostavio svoje stvari, uzima ćebe i pokriva XX-a. Prelazi na levu stranu, legne na krevet, nauznak, zabacivši levu ruku pod glavu.) A posle ćeš podići kuću. Lepu kuću. Visoku, zidanu... Ne neku tamo čatrlju. I muva će tamo biti... (Pauza) Decu ćeš dati u školu. Neka uče, neka izrastu u ljude. Biće to dobra, prava škola, jer će sve bitidobro, prava... Rad će dati hleb, a zakon slobodu, jer će sloboda biti zakon, a zakon sloboda. Zar se ne radi o tome, zar nije to ono čemu svi težimo? A ako svi imamo zajednički cilj, ako svi hoćemo jedno, šta nas sprečava da stvorimo takvu dobru i razumnu zajednicu? Vratićeš se i nikad nećeš biti rob. Ni ti, ni tvoja deca. XX počinje snažno da hrče. AA se okreće licem prema zidu. Malo kasnije s hrkanjem počinje da se meša drugi zvuk. jecanje, najpre tiho, a zatim sve glasnije, bolnije.

Kraj

Page 43