Godi{njak za dru{tvenu istorijuAnnual of Social HistoryBroj 1-2/96

Milan Ristovi}UDK 050.487(430)

"Slika neprijatelja": Srpske teme u berlinskomsatiri~nom ~asopisu "Kladderadatsch" 1914 - 1915.

godine

"Feindbild" - Serbische Themen in der BerlinerSatirischen zeitschrift "Kladderadatsch"

Apstrakt: Rad je posve}en gra|enju, {irenju i upotrebi negativnih stereotipa o Srbiji u Prvom svetskom ratu. Ovaj procesanalizirian je na osnovu likovnih priloga berlinskog satiri~nog ~asopisa "Kladderadatsch", objavljivanih tokom 1914. i1915. godine.

Ameri~ki germanista i istori~ar medicine Sender L. Gilman (Sander L. Gilman) isti~e, kako "svi mi mislimo u slikamao stvarima kojih se bojimo ili ih obo`avamo. Te slike nikada ne ostaju u oblasti apstrakcije: mi ih razumemo kaopripadaju}e stvarnosti i ispunjavamo ih opisima, da bismo ih razlikovali od nas samih. Mi gradimo 'stereotipe".(1)Stereotipi nastaju na podlozi predrasuda, kao osobeni vid procenjivanja zasnovanog na "pogre{nim, iskrivljenim, ilireduciranim predstavama o nekoj pojavi, pojedincu ili grupaciji".(2) Stvaranje negativne projekcije "drugog"obja{njava se (i opravdava) potrebom ja~anja unutra{njeg jedinstva zajednice. Ovaj proces, na drugoj strani,podrazumeva postojanje idealizovane slike o sebi i svojoj zajednici. Podela "mi" i "oni" svedena je na o{trorazgrani~en bipolaran odnos dva suprotstavljena principa, kao dve suprotnosti, pozitivnog ("mi") i negativnog("oni"). Stereotipi, kao krajnje pojednostavljene predstave o sebi (autostereotipije) i drugima (heterostereotipije)dobijaju prostor i postaju posebno ra{irene u vreme velikih politi~kih, ideolo{kih, verskih i svih drugih su~eljavanja isukoba, pretvaraju}i se u opasno propagandno oru`je sa dugotrajnim dejstvom, ~iji je otrovni uticaj te{koneutralisati. U ekstremnim situacijama u kompleks "mi" uklju~ene su kao "podgrupe" i pozitivne stereotipije o onimpoliti~kim, etni~kim, i drugim grupama i li~nostima koje se smatraju savezni~kim - sve do trenutka kada neka odsavezni~kih strana odlu~i da promeni svoj stav (na primer Italija u Prvom svetskom ratu). Slika drugog je, u stvarinaj~e{}e projektovana (otvoreno ili prikriveno) kao delimi~no ili potpuno uobli~ena slika neprijatelja ("Feindbild").

U dihotomiji "mi" i "oni" u kriznim stanjima zjapi provalija op{teprihva}enih i ra{irenih predrasuda. Njenu prazninute{ko mogu da popune poku{aji racionalnog sagledavanja uzroka sukoba, politi~kih, ideolo{kih, verskih, nacionalnihi svih ostalih razlika. Razlo`no rasu|ivanje i kriti~ka analiza, volja da se o odnosima, posebno nacionalnih i dr`avnihzajednica, kulturnim i verskim razli~itostima, razmi{lja analiti~ki i iznijansiranije, ima manju privla~nost odprihvatanja i {irenja gotovih, "instant" i lako primenjivih "slika drugog".(3) Osim toga, ovakve jednostavne predstaveproizvodi su sa "univerzalnom namenom". Mogu se, "reciklirane", uz male korekcije, u promenjenim okolnostimaprojektovati na neki drugi objekat. Tradicionalna "slika drugog" u takvom okru`enju, sa dodatkom negativnihtonova prerasta brzo u "nacionalnu sliku neprijatelja".

Politi~ka kultura i tradicija, obi~aji i konvencije dru{tva, ali i dnevnopoliti~ke okolnosti, oblikuju stereotipnesadr`aje, koji za svoje {irenje, do pronalaska elektronskih medija najvi{e mogu da zahvale {tampi. U tome su posebnuulogu imali satiri~ni ("humoristi~ki") ~asopisi, ~iji je broj i uticaj na ~itala{tvo u Evropi rastao posebno u nestabilnimvremenima gra|anskih revolucija u prvoj polovini devetnaestog veka. U {irenju stereotipnih sadr`aja od posebneva`nosti bili su likovni prilozi, pre svega karikature; u njihovom likovnom jeziku centralno mesto zauzimaju lakoprepoznatljivi "tipovi", sa svojim izdvojenim i upadljivim, iskarikiranim osobinama.(4) Neka od najzna~ajnijihimena evropske grafike dala su, uz visok umetni~ki kvalitet, i prilog {irenju negativnih stereotipa, kao {to je bio slu~ajsa Onoreom Domijeom (Honoré Daumier) i njegovim antisemitskim karikaturama.

Politi~ke napetosti i njihovo prerastanje u otvoreneratne sukobe, dovode do izvitoperenja satire u sredstvojednostrane politi~ke, ideolo{ke, nacionalne propagande. Pomo}u njenih proizvoda se {ire stereotipni sadr`aji opotpunoj ispravnosti "svoje (nacionalne) stvari", kao kolektivnom tabuu u koji je zabranjeno dirati, i neprijateljskojstrani kao drugom polu, uronjenom beznade`no u tamnu dubinu zla. Stavljanje umetnika na taj na~in u "slu`buotad`bine" bila je ra{irena pojava u svim zara}enim dr`avama. Njihovi proizvodi, sa manje ili vi{e mere i ukusa,davali su svoj prilog "razobli~avanju" protivni~ke strane, posebno obele`iv{i i eufori~ni po~etak Prvog svetskog rata.Ratni u`as je, kasnije, doveo do masovnog hla|enja strasti, bar kada su slikari u pitanju. Svoj doprinos dali su, naprimer u Rusiji 1914. godine, Kazimir Maljevi~ i Vladimir Majakovski, serijom propagandnih letaka, namenjenihdoma}oj publici, posebno onoj iz ni`ih obrazovnih i socijalnih slojeva. Maljevi~ je ilustrovao propagandneprotivnema~ke stihove Majakovskog na na~in tradicionalnih narodnih drvoreza - "luboka".(5)

Od po~etka dvadesetog veka pojam "balkanizacije", kako tvrdi Marija Todorova, u evropskom politi~kom re~nikudobija kao pogrdna re~ svoje istaknuto mesto. Osnovna namena je "not only only (had) come to denote theparcelization of large and viable political units but also had become a synonym for a reversion to the tribal, thebackward, the primitive, the barbarian".(6) Kriti~ki sumiraju}i jednovekovnu negativnu percepciju Balkana na"Zapadu", Marija Todorova je postavila pitanje o uzrocima koji su doveli do stvaranja (imaginarne) "zamrznute slikeBalkana", bez obzira na ogromne politi~ke, dru{tvene, kulturne, ideolo{ke, promene koje je tokom veka ovaj prostordo`ivljavao. Grubo ih grupi{u}i, smatra da su razlozi u "bezazlenim neta~nostima koje poti~u iz nedovoljnoggeografskog znanja, prenesenog nasle|em", da bi zatim "~isto geografski naziv kasnije (bio) zasi}en politi~kim,socijalnim, kulturnim i ideolo{kim prenagla{avanjem, tako da je ve} na po~etku ovog veka "Balkan" imaope`orativne implikacije"; na kraju je "do{lo do potpunog razdvajanje ozna~avanja (pojma) od njegovog objekta, {toje daljim razvojem dovelo do pe`orativne upotrebe."(7) M. Todorova predla`e da se "balkanizam" posmatra kaonezavisna i specifi~na retori~ka paradigma, a ne samo kao "podvrsta orijentalizma", "orijentalisti~ka varijacija natemu Balkana".(8)

U okviru jedne takve tradicije, ovde }e, u vremenski veoma ograni~enom, ali za evropsku istoriju izuzetnozna~ajnom razdoblju, na osnovu priloga jednog nema~kog satiri~nog lista, kao "reprezentativnog uzorka" mogu}e je

ukazati na neke elemente projekcije negativnih stereotipa o Srbiji, slu`e}i se likovnim sredstvima (karikatura),kombinovanim sa dopunskim tekstualnim komentarima.

I

U {iroku ponudu nema~koj javnosti negativnih stereotipa "drugog" u Prvom svetskom ratu uklju~ene su ilustracije ikarikature o Srbiji objavljivane 1914. i 1915. godine u poznatom satiri~nom nedeljniku "Kladerada~"(Kladderadatsch). On je, uz minhenski "Simplicisimus", (Simplicisimus) pripadao vrhu nema~ke satiri~ne {tampe uperiodu Carstva. U to vreme, bio je deo izdava~kog carstva "Ul{tajn" (Ulstein). ^asopis su osnovali 1848. godineDavid Kali{ (David Kalisch), Albert Hofman (Albert Hofmann) i Julijus [vajcer (Julius Schweizer). Vremenom senjegovo politi~ko opredeljenje postepeno menjalo, da bi pred Prvi svetski rat, i posebno posle njegovog okon~anjado{ao na o{tre nacionalno - desni~arske pozicije.

Pokretanje mehanizma za masovnu proizvodnju i plasiranje predrasuda o balkanskim narodima i prostoru kojinaseljavaju mo`e se jasno pratiti od Berlinskog kongresa. Taj proces je do`iveo procvat u Austrougarskoj i Nema~kojza vreme balkanskih ratova. Ispostavi}e se da je to samo uvod u "hiperprodukciju" razli~itog propagandnogmaterijala sa likovnim sadr`ajem u godinama Prvog svetskog rata, kada }e pojam "politi~ka satira" i "politi~kakarikatura" u potpunosti izgubiti svoj smisao, pretvoriv{i se u deo ratno-propagandnog aparata. Karikaturisti suproizvodili ogromnu koli~inu {ovinisti~kog i rasisti~kog ki~a u gotovo nezamislivim oblicima.(9) Negativnestereotipije o Srbiji objavljene u "Kladerada~u", bile su deo slo`enog, mozai~kog toposa Balkana, i pru`ene su~itaocima ovog berlinskog satiri~nog ~asopisa u njenim ekstremnim, najotrovnijim vidovima.(10)

Odnos autora koji su se bavili "srpskim temama" u "Kladerada~u" bio je uslovljen op{tim politi~kim okolnostim. Zaradove objavljivane u leto 1914. i jesen/zimu 1915. godine mo`e se re}i da su bili potpuno u saglasnosti sa tadavladaju}im propagandnim "trendom". Karikatura u "Kladerada~u", ina~e na visokom grafi~kom nivou, dobila jeulogu upe~atljivog i prodornog ratnopropagandnog sredstva.

U godinama koje su prethodile "Velikom ratu" satiri~ni sadr`aji u ~asopisima kao {to su bili "Kladerada~" i"Simplicisimus" sve vi{e su se preobra}ali u propagandne poruge upu}ivane spoljnopoliti~kim konkurenatoma ineprijateljima Nema~ke Carevine. Zna~ajno mesto na{le su u svemu tome i "balkanske teme". Takav odnos premajednom od Nema~ke udaljenom i njoj stranom prostoru o kome u javnosti nisu postojale jasne predstave, doprinosioje da se na ve} postavljenu stereotipnu osnovu posebno pripemljenu u vreme Balkanskih ratova, 1914. godine lakonakaleme novi elementi i jo{ vi{e istaknu u njihovom najekstremnijem vidu oni koji su upravo davali mra~ne tonoveslici Srbije kao "glavnog krivca" za izbijanje krize i svetskog rata.

Nema~ka javnost }e do Prvogsvetskog rata element zasvoju (negativnu) slikuBalkana i ljudi koji ganaseljavaju dobijati,uglavnom posredno, grade}ije na pozajmljenim ve}gotovim proizvodima izAustrougarske. Tamo je uvreme ubistva poslednjegObrenovi}a i posebno tokomaneksione krize do{lo dopokretanja talasapropagandnih akcija, ukojima je upojednostavljenom"Feindbild -u" Srbije njenojpoliti~koj eliti i narodu datosredi{nje mesto. Iako jeosnovna matrica nema~kogstereotipa o Srbiji i Srbimauvezena, mo`e se govoriti opostojanju nekih "specifi~nonema~kih" nijansi, koje suprenesene iz velikog arsenalapredrasuda prema "Istoku",uklju~uju}i i

antisemitizam.(11) Ipak je najuo~ljiviji uticaj "op{tih mesta" (zapadno - i - redenje - ) evropskog poimanja dru{tavana "Istoku" (uklju~uju}i i Balkan), gde se u prvom redu insistira na njihovoj "zaostalosti", "nazadnosti","tradicionalizmu", "misti~nosti", dok je "Evropa" uvek "progresivna", "moderna", "racionalna".(12)

Tako se i u ikonografiji nema~kih ratnih karikatura o Srbiji ~esto su uo~ljivi i elementi koji se mogu jasnoidentifikovati kao najop{tiji, "osnovni sloj" stereotipa o jednom {irokom geografskom, kulturnocivilizacijskom ilietni~kom prostoru; po "orijentalisti~kom shvatanju" od Rusije do Kine vladaju "varvarstvo", "nehigijena", "lenjost","krvo`ednost", "krivokletstvo", "iracionalni fanatizam", "razbojni{tvo", "bezbo`ni{tvo", i sli~no). Po ovomiskrivljenom "egzotizmu" Rusi su uvek poluazijatske pijanice, sa uro|enom sklono{}u ka despotiji; be`e od ~isto}e, anjihovi stalni pratioci su su va{i i stenice.(13) Na ove sa, jasnim rasisti~kim konotacijama, "dogra|ivane" su neke"lokalne balkanske osobenosti" (kao "orijentalisti~ke varijacije")(14), onih naroda jugoistoka, podlo`nih u politi~komsmislu ruskom uticaju, ali i civilizacijsko-etni~ki srodnim Rusima, kao {to je slu~aj sa balkanskim narodima, posebnosa Srbima.

"Koncentrat" negativnog odnosa, prema Balkanu i Balkancima, na primer, nalazimo u pesmi "Balkanska zavera"("Balkanverschnjorung") berlinskog pozori{nog kriti~ara Alfreda Kera (Alfred Kerr) iz 1912, objavljenoj u vremePrvog balkanskog rata, u kojoj se on obru{io na neprijatelje Turske.(15) Srbija i ratovanje na balkanskim boji{tima zavreme "Velikog rata" bili su motiv velikog broja tekstova, razli~itih (po kvalitetu, objektivnosti), od ratnih novinskihpropagandnih izve{taja, do dnevnika, pripovedaka i romana.(16)

Iz tako jednoobrazne slike balkanskog prostora bi}e 1915. godine "izuzeti" Bugari zbog ulaska u rat na straniCentralnih sila. Savezni~ki odnosi sa Turskom, tako|e su, umesto do tada tradicionalnog i ra{irenog negativnogstereotipa o Turcima kao "tipi~nim isto~njacima" (~ija je sadr`ina bila uglavnom projektovana na sve druge narode,ranije podanike Osmanskog carstva, sada neprijateljske Austrougarskoj i Nema~koj), naterali propagandiste da radena konstruisanju nove, pozitivne i prihvatljive stereotipne slike o svojim ratnim saveznicima.(17)Sadr`ina nema~ke ratne propagande ne dozvoljava da se prihvati mi{ljenje, kako su "Srbi i Crnogorci bili isuvi{emali, da bi bili predmet mr`nje", ve} "samo" "prezira, koji tobo`e na Balkanu zaslu`uju podmukli, ubila~ki,primitivni i prljavi kradljivci ovaca i svinjari".(18) Iz likovnog sadr`aja objavljivanog na "srpske teme" 1914. i 1915. u

"Kladerada~u" (i ostalim sli~nim~asopisima), kao i na ratnimdopisnicama ilustrovanim sli~nimmotivima, bez obzira {to polo`aj Srbije nahijerarhijskoj lestvici neprijateljaNema~ke nije mogu}e porediti sa,na primer, pa`njom posve}enomFrancuskoj, Rusiji, VelikojBritaniji,(19) jasno je da jeizra`avanje "samo" prezira ~estoprevazila`eno i pretvarano uproizvode otvorene {ovinisti~ke irasisti~ke mr`nje.

Ceo Balkan je - ako je suditi poaustrougarsko-nema~kojpropagandi neposredno predizbijanje rata i u ratnim godinama -naseljen narodima ~ije su glavneosobine sklonost ka mu~kimubistvima, prevrtljivost,primitivizam. Oni su kradljivcistoke, siroma{nih ili nikakvihsklonosti ka ~isto}i i urednosti."Anarhi~an odnos" premaspolja{njem izgledu odraz jenjihovog shvatanja politike(terorizam, kraljeubistva,krivokletstvo, itd.).(20)

Ilustratori i karikaturisti dobijali suposebno mesto u "razobli~avanjuneprijatelja", "podizanjupatriotizma" i "morala". Po~etak rataje i bez formalnog uvo|enja cenzurezbrisao u Nema~koj do tada

skromnu satiri~nu kritiku doma}e politike; okretanje o{trice isklju~ivo ka neprijateljima naduvalo je do fantasti~nihdimenzija negativne stereotipe o drugima.(21)

Ratna podela Evrope stvorila je idealne uslove za uvo|enje manihejske isklju~ivosti u prikazivanju odnosa "mi" i"oni". U takvim okolnostima, potpuno ogoljene stereotipije, "kao proste unutra{nje - psiholo{ke simbolizacijesveta...u kojima se nalaze neophodne razli~itosti izme|u sebe i objekta, njegovo produ`enje koji }e postati'drugo(st')", dobijaju izuzetno sna`no dejstvo, potiskuju}i u stranu svako slo`enije i analiti~ko razmi{ljanje i vi|enje"drugog". "Slika neprijatelja" (Feindbild) nu|ena javnosti tokom godina krize i rata baca dugu, mra~nu senku, ~ijeposledice ostaju veoma dugo uo~ljive.

"Kladerada~" je ponudio svoju"sliku Balkana" i "Balkanca" itokom albanske krize 1912/1913.godine; uz satiri~ne komenarezvani~ne nema~ke i austrougarskepolitike u novoj, njihovompoliti~kom voljom uspostavljenoj"nezavisnoj" balkanskoj dr`avi.Zahvalan materijal satiri~arimadao je poku{aj ustoli~enjanema~kog princa Vida (WilhelmWid)(22) za albanskog vladara. Taprilika je iskori{}ena za novoplasiranje javnosti "egzoti~ne"slike "divljeg Balkanca". Nakarikaturama kojim sekomentarisao dolazak VilhelmaVida u Albaniju i uklju~enje utamo{nje politi~ke borbe,nagla{avano je njegovoiznena|enje siroma{tvom izaostalo{}u podanika i bedomnjegovog "dvora". Upravo jemotiv bede bio omiljen motivkarikatura koje su mesecimapratile neuspe{nu Vidovuavanturu me|u zava|enimalbanskim plemenima.

Su~eljavanje balkanske"nehigijene", "divlja{tva","prevrtljivosti" i lukavosti saaristokratskom ugla|eno{}u,elegancijom, "evropskim" i"~istim" izgledom, za~injenim nakarikaturama lakoverno{}unema~kog princa prema"domorcima", trebalo je dapodvu~e humornost situacije.

Lako su uo~ljive rasisti~kekonotacije toga pristupa; jedno odop{tih mesta u predstavama"drugog" sa "Orijenta" je i dovo|enje u vezu sa zarazom i insektima (va{i, buve) koji je {ire.(23) Tako je na jednojkarikaturi princ Vid prikazan kako leti kroz vazduh zaka~en za ogromnu buvu kojoj je nakalemljena glava albanskogprvaka i pretendenta na presto, Prenk Bib Dode (Prenk Bib Doda).(24)Istoga dana, 28. juna 1914. godine, kada je pod Principovim hicima u Sarajevu izdahnuo naslednik Habsbur{kogprestola, u "Kladerada~u" je objavljena karikatura Ferdinanda [pigela (Ferdinand Spiegel) "Balkanski razbojnik"("Balkanrauber"), na kojoj je potpuno zaokru`en negativni stereotip Balkanca. To je krupan i robustan mu{karac,grubih crta, na ~ijem licu se isti~u dugi crni brci, guste srasle obrve, klempave u{i i debele usne. Obu~en je u ko`uhukra{en ordenjem, a za pojas ~ak{ira zadenuti su bode`i i revolveri. Upravo je oplja~kao i gotovo do gola skinuoNemca, ostavivi{i mu samo ko{ulju, naramenice i jednu cipelu.(25) Nezadovoljan je plenom: odelom, nakitom iknjigom (!). To obja{njava na "balkanskom jeziku", izmi{ljenim za ovu priliku: "Oie pasch, kalzuschki pasch, toschuUllstein mojemuk! Fui Tschort!" (u slobodnom prevodu na nema~ki: "Brilijantska igla la`na, prstenje la`no, ~ak nikniga nije Ul{tajnova!(26) Sve isto! Fuj, do|avola, kakav je to uop{te frajer."

Mo`e se primetiti da neke re~i ovog "jezika" podse}aju na ruskeili stvarno to jesu, jer "Balkanci", u stvari, ne samo da suizlo`eni ruskom politi~kom uticaju, ve} su - kao ve}inomSloveni - za nema~ku propagandu i sami jedna "podvrstaRusa". Tako|e, drugi deo "re~nika" je o~ito nema~kog porekla("pasch"- falsch), da bi se naglasio i "nema~ki kulturni uticaj".Nesposobnost komuniciranja knji`evnim jezikom, "krivljenjere~i", stvaranje "hibridnih jezika" (kao {to je jidi{), osobine su,po mi{ljenju Sandersa L. Gilmana, pripisivane posebnoJevrejima u nema~koj sredini, ali se takvo shvatanje mo`epro{iriti i na sve druge (rasno) "manje vredne" i "kulturnozaostale" narode(27). Takva logika je karikaturistu vodila dozaklju~ka, kako "balkanski jezik" nije ni{ta drugo do dijalektruskog, ili iskrivljeni ruski, pome{an sa iskrivljenim nema~kim.

Prva reakcija "Kladerada~a" na ubistvo Franca Ferdinanda uSarajevu bilo je objavljivanje dva grafi~ka priloga u broju od 5.jula. Na naslovnoj strani je ilustracija A. Jonsona (A. Jonnson)"Infelix Austria!", na kojoj smrt ispisuje krvlju veliki znakpitanja, nagove{taj neizvesne budu}nosti. Ujedno, to je jedinailustracija vezana za julsku krizu sa "neutralnim sadr`ajem".

Nekoliko stranica dalje, na drugoj ilustraciji sa naslovom"Integer vitae", preko cele strane je nacrtana deformisanapojava srpskog kralja Petra, kako, zgr~en na tronu, zaogrnutzakrpljenim pla{tom, mra~no gleda u lokvu krvi u njegovompodno`ju. Njegov lik i stav veoma podse}aju na [ekspirovogRi~arda III. Namera da srpski kralj bude izjedna~en sa jednimod najkrvavijih [ekspirovih likova ~igledna je, {to se vidi i iz komentara dopisanog uz ilustraciju. Njime se doga|aj uSarajevu dovodi u neposrednu vezu sa atentatom 1903. godine na kralja Aleksandra i kraljicu Dragu Obrenovi},posle ~ijeg ubistva je Petar I do{ao na srpski presto.(28) Ta ilustracija je trebalo da podstakne na izvo|enje zaklju~kakako je srpski kralj, sli~no Ri~ardu III, svog kraljevanje obele`io krvlju nevinih, pa se mo`e o~ekivati da }e ga zavr{itina isti na~in kao taj engleski uzurpator. Osim toga, jedno odra{irenih tuma~enja uzroka koji su doveli do rata 1914. godinepozivalo se na zbacivanje Obrenovi}a sa srpskog prestola, kaoproaustrijske dinastije, i dolaska Kara|or|evi}a sa njihovomproruskom politikom. To pore|enje sa [ekspirovim likom bi}eponovljeno i 1915. godine. Na samom po~etku krize koja }e dovesti do izbijanja rata, i uovom listu, kao i drugim sli~nog profila, javnosti }e bitiponu|eni gotovi i zaokru`eni "modeli" slike neprijatelja. Unjima je osnovni materijal prona|en u op{tim mestimadotada{nje nema~ke i austrougarske propagande o balkanskomprostoru (sada usredsre|ene na neprijateljske dr`ave, Srbiju iCrnu Goru). Te negativne stereotipije su "personalizovane";"glavne li~nosti", odnosno, `rtve ovakvog postupka su vladaridve neprijateljske srpske dr`ave, - kralj Petar I Kara|or|evi} ikralj Nikola I Petrovi}. Njihovi karikirani likovi posta}e meta na koju su ispaljivanesalve uvreda. Osnovni ton je davala mr`nja, {ovensko irasisti~ko ose}anje nadmo}i; u prvoj godini rata, nailustrovanim po{tanskim kartama sa "srpskim temama" moguse na}i ne samo pozivi da se Srbija vojni~ki pobedi ve} i pretnjepotpunog istrebljenja njenog stanovni{tva, kao {to je slu~aj sa"satiri~nom obradom" masovnih ve{anja u Srbiji koja su ~inileokupacione trupe.(29)

Kao {to je u~injeno na pomenutoj karikaturi objavljenoj 5. jula,~itala{tvu je ponu|ena slika vladara Srbije koja }e, uz nekoliko"dekorativnih" razlika, ostati u stalnoj upotrebi tokom celograta. Kralj Petar I je naj~e{}e crtan kao mali, suvonjavi starac,zlih o~iju, iscepanog i zakrpljenog pla{ta, ponekad u opancima,dugog kukastog nosa i belih brkova. On je vladar "zemljekraljeubica", "kafanskih politi~ara", "gnezda zlo~ina~kihzavera"- u kojoj se "narod dosa|uje i `ivi u i{~ekivanju

krvoproli}a i ubistava".(30) Srpskikralj ~esto na karikaturama dr`i urukama bombu ili bode`, kojekrije iza le|a.(31)

Crnogorski kralj na karikaturamau "Kladerada~u" je tako|e lakoprepoznatljiv: uvek je crtanobu~en u no{nju (onako kako sukarikaturisti smatrali da izgledacrnogorska no{nja), ugojen, svelikim kukastim nosem, debelimobrvama i retkim, opu{tenimbrcima. Njegov lik je ponekadveoma sli~an likovima bogatihJevreja sa antisemitskihkarikatura. To govori i o"univerzalnosti" i prilagodljivostistereotipnih modela. Kralj NikolaPetrovi} obi~no ja{e na ovnu, jerje predstavljan kao vladar zemlje~iji su svi stanovnici nepismeni iodrpani kradljivci stoke i drumskirazbojnici. Na jednoj ilustrovanojdopisnici ~ak je i crnogorskavojska sastavljena od ovaca, doksu u saonice natovarenetopovskim granatama upregnuteva{i.(32)Represivne mere austrougarskihvlasti prema Srbima - gra|animaHabzbur{ke monarhije - posleatenatata u Sarajevu, predstavljanesu u "Kladerada~u" kao "trebljenjevelikosrpske propagande";Habzbur{ki dvoglavi orao umesto kugle ("{ara"), jednog od znamenja carske vlasti, u kand`ama dr`i pumpu kojomzapra{uje svoje perje iz kojeg ispadaju buve sa brkatim ljudskim glavama ukra{enim i kapama (koje podse}aju srpske{ajka~e). Za autora te karikature (W. Krain) Srbi su "Ungeziefer in den Federn"("Gamad (skrivena) u perju")habzbur{kog orla.(33)

Tu je, kao u navedenim stihovima A. Kera ("Serben, Griechen, Czernagoren, Und Bulgaren katzverschworen. AusGehoften und Gehausen, lief man leeis, mit allen Lausen...", itd), dovo|enje u vezu neprijatelja sa insektima, jednood op{tih mesta nema~ke i austrougarske propagande. Na brojnim po{tanskim razglednicama, kao najra{irenijemratnom propragandnom oru|u, ~esto nailazimo na taj motiv. Tako, na primer, na jednoj po{tanskloj karti, na kojojje grupna slika Antante i njenih saveznika s kraja avgusta 1914, patuljasti crnogorski kralj Nikola, sede}i na ramenuruskog cara, trebi va{i iz kose kralja Petra.(34) Srpski kralj je na jednoj drugoj ilustrovanoj po{tanskoj karti prekr{tenu "Peter-a Lausejewitsch-a " ("Petar Va{ljivi}"), ~ija su specijalnost "bombe za kraljeubice".(35) Kralj Nikola je"Nikita Kessewitsch Montenegrolaus, beruchtigter Dieb...Grunder der internationalen Viehdiebstahlerscentrale"("Nikita Sirevi} Crnogorska va{, poznati kradljivac ... osniva~ Me|unarodne centrale za kra|u stoke".(36) Zbog togarat ima i "higijensko-sanitarnu ulogu", kao opravdano sredstvo (rasne) "higijene" i "dezinfekcije". Takav stav deo jeonih shvatanja koja su svoje upori{te na{la u "antiorijentalizmu", antisemitizmu (u kome se insistira na ulozi Jevrejau {irenju odre|enih bolesti, pre svega sifilisa),(37) antislavizmu, ksenofobiji, itd.

U stripu "Der Stanker" ("Smrdljivac"), objavljenom u "Kladerada~u" 9. avgusta 1914. godine, Evropa je kr~ma u kojojza istim stolom sede predstavnici vode}ih sila, svi u uniformama, sem malog Balkanca (Srbina), u pocepanoj iprljavoj no{nji. Njegov najbli`i susedi (Italijan, Nemac i Austrijanac) dr`e se za noseve i protestuju svakih pet minuta"dalje ovako zaista vi{e ne ide!" Uvre|en, Srbin pote`e iz potaje no` i zabija ga u le|a Austrijancu, koji mu na drugojslici nare|uje "Odmah da si izvukao no`!" U drugom planu na istoj slici, Rus i Francuz ~estitaju jedan drugomzadovoljni postupkom svog {ti}enika. Na slede}oj slici Austrijanac vu~e krivca za uvo i pokazuje mu krv (dokazzlo~ina) na podu, dok Rus gasi svetlo u kafani. U mraku svi pote`u sablje, jer je do{lo do "zabune" zbog ponovljenogAustrijan~evog uzvika upu}enog Srbinu "vadi no`!"(38)

U istom broju objavljena je i karikatura na kojoj se Austrijanac sprema da kuglom poru{i kegle od kojih jedna ima liksrpskog kralja, uz prate}i tekst: "Austrija baca kuglu. Zatim Nema~ka. I Italija?" Iz ugla scenu posmatraju Rus,Francuz i Englez, o~ekuju}i razultat.(39)

II

Po~etak rata i okupiranost obra~unom Nema~ke sa svojim glavnim neprijateljima Francuskom, Velikom Britanijomi Rusijom uslovili su da otrovna o{trica pera u "Kladerada~u" na du`e bude okrenuta isklju~ivo na tu stranu. Srbija jekao "austrougarski problem" bila prepu{tena saveznicima iz Be~a i Pe{te, pa je za izvesno vreme nestala i sa stranicaovog lista. Uostalom, ratna sre}a nije donela mnogo razloga za slanje novih uvreda na tu stranu, ni uz najbolju volju"Kladerada~evih" saradnika. Tek po~etkom oktobra 1915. godine "srpske teme" dolaze ponovo na udarna mesta,~esto na naslovnu stranu, kao nose}e ilustracije broja. Preuzimanje inicijative na Balkanskom frontu od neuspe{nih,u Srbiji vi{e puta pora`enihaustrougarskih saveznika ipristupaenje Bugarske taboruCentralnih sila, nova su faza uobradi ovih propagandnih tema.Kao nova "li~nost" u stari repertoarkarikatura o Balkanu uvedena jeBugarska, personifikovana u likunjenog vladara.

Po~etkom oktobra 1915. godine upregledu doga|aja od 1. jula do 30.septembra objavljena je karikaturaod dve slike: Na prvoj nema~kivojnik bljuje vatru na kralja Petra uzkomentar : "Potom je nema~kitobd`ija sna`no zaurlao na(njegovo)uvo." Na drugoj, srpskomkralju, kome je "ispod le|a" ispisano"Mazedonien", preti velika pesnicasa natpisom "Bulgarien", uzobja{njenje: "Iza njega }e i bugarskigrani~ni stub (postati) prete}e `iv"da vi{e "niko ne dovede balkanskilonac ponovo do klju~anja, i Marsdonese novi ogrev za zimu."(40)

Slede}e nedelje, na naslovnoj stranise na{ao idealizovan portretbugarskog kralja Ferdinanda("lukavog lisca Ferdinanda"). To jemo}na, stamena, gotovo sveta~kapojava, pogleda upravljenog udaljinu, u besprekornoj uniformi,ukra{enoj ordenjem, ogrnutavladarskim hermelinom. Jedna rukaje oslonjena na knjigu na ~ijojpozadini stoji ispisano: "Ugovor izBukure{ta. Spomen knjiga."Ferdinand ne obra}a pa`nju nagroteskni polu`ivotinjski lik upozadini; iza lica buldoga savampirskim zubima i krilima slepogmi{a krije se "D`on Bul", kako nudikesu punu funti, poku{avaju}ineuspe{no da podmiti bugarskogvladara. Ilustracija je dopunjena bugarskom poslovicom: " Samo }utanje dovodi |avola do besa."(41) Tako je,priklju~uju}i se centralnim silama "nepotkupivi"(!) Ferdinand odabrao "pravu stranu", gde se po{tuju data obe}anja iugovori, koje njeni neprijatelji gaze.Na sli~an na~in, spajanjem idealizovanog lika nema~kog generala Makenzena (August von Macensen) i karikiranoglika kralja Petra, ura|ena je naslovna strana broja od 24. oktobra 1915. godine, ~iji je autor G. Brant (G. Brandt).Visoka, sna`na vojni~ka pojava nema~kog genarala dr`i u gvozdenom stisku srpskog kralja, koji se nemo}no koprcapoku{avaju}i da do|e do vazduha. To je "Ratni ples 'Na lepom plavom Dunavu'." "Kladerada~" se na taj na~inpridru`io ~estitkama nema~kom generalu na uspe{nom osvajanju Beograda i ratnom pohodu nema~kih trupa naiznurenu Srbiju.(42)

Bugarski kralj je za crta~a "Kladerada~a" nemilosrdni izvr{ilac pravedne kazne nad srpskim kraljem na jednojkarikaturi objavljenoj 7. novembra 1915. godine. Njega, presavijenog preko kolena, Ferdinand tu~e {tapom. KraljPetar je od bola ispustio iz ruku vre}u na kojoj pi{e "Makedonija". Sam Kladerada~ (lik iz berlinskog urbanogfolklora) prete}i dobacuje srpskim saveznicima koji posmatraju scenu ka`njavanja preko zida: "Nazad, ne}ete spastisvog prijatelja. Tako }ete spasti sopstveni `ivot!" Na karikaturu se nadovezuje i pesma " Rat na Balkanu! Pobeda zapobedom!" ("Balkankrieg! Sieg auf Sieg!") objavljena na istoj strani, u kojoj se slave pobede na Balkanu i ismeva planAntante o otvaranju novog fronta u Makedoniji ("Mogen sie mit ihren Banden/ Jetzt bei Saloniki landen,/Morderisch,/ Trugerisch/ Ist ihrMarsch auf Nisch... Sieh, dasturmen schon die Scharen,/Ungarn, Deutsche und Bulgaren./Balkankrieg!/ Sieg auf Sieg!Deutscher Adler, flieg'!").(43)

Srpski kralj je ponovo postaoglavna li~nost vi{e karikatura u"Kladerada~u" tokom novembra idecembra 1915. godine. U svakombroju ~asopisa objavljivano je ponekoliko zluradih "komentara"te{kog polo`aja u kome se na{laSrbija.Pozivaju}i se na izjavu britanskogministra inostranih poslova lordaLensdauna (Lord Lansdowne)kako je Srbija prepu{tena svojojsudbini, karikaturista Jonson je zabroj od 7. novembra uradiokarikaturu pretrpanu razli~itimporukama. Srpski kralj umotan ustari ko`uh pun zakrpa, saobojcima umesto ~izama iputnom torbom, tu`no posmatraneku vrstu improvizovanog oltara,sto~i} sa sve}ama i mrtva~kimvenacem, na ~ijoj traci je ispisano:"Good bye old boy - LordLandsdowne" ("Zbogom staromom~e - lord Lensdaun") i " Godbless you" ("Bog te blagoslovio").Oko noge stola obmotana je lentaengleskog Ordena podvezice sadevizom "Honny soit qui mal ypense" ("Sram bilo onoga ko otome r|avo pomisli"), dok sa zidabedne kolibe u kojoj je sme{tenata scena posmatra portretbritanskog vojnika na kome su vidljivi i po~etni stihovi poznate engleske vojni~ke pesme, sada pretvoreni u porukusa cini~nim prizvukom "It's long way to Tipperary" ("Dug je put do Tipererija"). Crte` za naslov ima stih jednenema~ke pesme "Napu{ten sam ja" ("Verlassen bin i' "), kao i komentar: "Duhovit prijem u azilu za besku}nike,Antantine `rtve."(44) Ova karikatura je prva u nizu onih koje se bave povla~enjem kralja, vojske i vlade iz Srbije predpritiskom nema~kih, austrougarskih i bugarskih trupa u jesen i zimu 1915. godine.

Kao "poseban prilog" broja 47 za 1915. godinu, je karikatura velikog formata sa naslovom "Na{i savremenici - Petar Ikralj Srbije" - "Crni Petar."(45) To je varijacija ve} poznatog motiva : ru`ni nosati starac sa ulubljenom krunom uvojni~kom {injelu i iscepanom selja~kom odelu i opancima.

U istom broju sa drugog crte`a sli~no kostimiran kralj Petar ("Petar poslednji") telefonira ruskom caru: "DragiNikolajevi}u! Brzo mi reci kako se najbr`e dolazi na Kavkaz?"(46)

Tre}a karikatura ("Razo~aranja"), {tampana u broju od 21. novembra, bavi se britanskom politikom na Balkanu. Zato je poslu`ila izjava lorda Kurzona (Curzon of Kedlstone first Marqiss of) "dva balkanska kralja koja su veomarazo~arala Englesku" - gr~ki Konstantin i bugarski Ferdinand. Kao njihova suprotnost prikazani su srpski icrnogorski vladar, prosjaci kojima je Britanija okrenula le|a i ostavila ih na cedilu, uz ne{to izmenjenu Kurzonovuizjavu "Dva balkanska kralja, koje je Engleska jo{ vi{e razo~arala".(47)

Poslednji broj za novembar doneo je ~ak petkarikatura posve}enih stanju u Srbiji i CrnojGori. Naslovna strana, ~iji je autor A. Jonson,ponovo je za centralni motiv imala kraljaPetra u ulozi Ri~arda III, koji u strahu, be`e}iod vojnika tri armije koje su upale u Srbijuuzvikuje: "Kraljevstvo za jo{ ve}u kljusinunego {to sam ja sam!"(48)

Nekoliko strana dalje izbegli srpski kralj,kome je ostala samo kruna, predla`ebelgijskom kralju Albertu tako|e prinu|enomda napusti svoju zemlju da zajedno potra`e(jer je jeftinije) "jednu mebliranu sobu".(49)Na drugoj karikaturi bugarskog kraljanema~ki i austrijski vojnik spu{taju u`adimaniz okomitu, visoku stenu, do pe}ine u kojojje savio gnezdo orao, sa glavom srpskog kralja.Naslov "Preuzimanje orlovskog gnezda",kazuje da Srbiju, "orlovsko gnezdo", po{tobude oteran njen vladar, preuzima pod svojebalkanski sused.(50) Na istoj strani suobjavljena i dva komentara u stihovimaposve}ena britanskoj politici prema njenimmalim saveznicima, ~ije su najuo~ljivijeosobine prervrtljivost i sebi~nost. U prvomkupletu "Britanac", ono {to je ju~e zadesiloBelgiju, danas }e Srbiju, jer za njihovoggospodara Britanca svi moraju da umru.(51)U drugoj rimovanoj poruci bez naslova,obja{njava se kako je britanska vlada dugo iljubazno razgovarala o stanju u kome se na{laSrbija, ali ju je na kraju prepustila sopstvenojzloj kobi.(52)

Jedna od retkih karikatura posve}ena Crnoj Gori objavljena je u istom broju "Kladerada~a": crnogorske vojskovo|eokupljene oko svog kralja, nagnutog nad kartom, slu{aju njegovu jadikovku: "Svi, ba{ svi objavljuju lepe ratneizve{taje - ~ak i Srbi! Za{to ne i mi? Zato {to moji ovnovi u General{tabu - ne umeju da pi{u!"(53)

Na istoj strani nalazi se karikatura "Na{i Berlinci u Srbiji", na kojoj nema~ki vojnici okupljeni oko zarobljene srpskepoljske kuhinje raspravljaju na berlinskom dijalektu o "pravoj nameni", tog, za njih "tajanstvenog predmeta":"Momci, ovo je ili srpska kujna za (kuvanje) ov~ije ~orbe, ili pokretni presto Kara|or|evi}a ili pokretni W.C. -pona{ajte se pristojno!"(54) Povezivanje "varvarske hrane" ("ov~ije ~orbe", ov~etine, kao "tipi~ne balkanske hrane"),simbola vrhovne vlasti i nu`nika trebalo je da istakne "nehigijenske navike" jednog po svemu stranog, divlja~nog iprimitivnog naroda koji je bio glavni nema~ki neprijatelj na Balkanu. Tako|e da izvrgne poruzi i njegovog vladara,po osobinama jednakog svojim podanicima, prinu|enog da pobegne iz zemlje pred nema~kom vojskom.Povla~enje preko albanskih planina srpske vojske i dr`avnog vo|stva bilo je povod za jo{ jedno "pojavljivanje"srpskog kralja u "Kladerada~u" u 1915. godini. Na karikaturi preko cele stranice u broju 49, 5. decembra s naslovom:"Bo`i} kod srpskog Petra", srpski vladar, pra}en sinovima u zimskom bespu}u, gazi po snegu i blatu. Njihov jedinipratilac je gavran (smrt). Iznad kraljeve glave lebdi znak pitanja na~injen od pahuljica snega, simbol njegoveneizvesne budu}nosti. Petar poru~uje sinovima: "Ne treba biti nezahvalan! Za ovakavu Bo`i}nu no} moramo dabudemo zahvalni zemljama bo`i}nog an|ela!" Iza te "{ifrovane poruke" autor (W. Krain) je proturio stav kako je isama Bo`ja Promisao stala uz bok srpskih neprijatelja. Tako i sami "bo`i}ni an|eli" poti~u iz Nema~ke,Austrougarske i Bugarske, dok je uz Srbiju, u liku crne ptice, samo Smrt.(55)

Biblijski motiv isterivanja iz raja poslu`io jeza jednu dosta neuobi~ajenu karikaturu(kako je navedeno, inspirisanu slikom Franca[tuka), objavljenu u istom broju. Bugarskikralj Ferdinand, sa sveta~kim oreolom iogromnim ma~em kao arhan|el Mihajlo,isteruje iz Srbije (raja!) britanskog "Adama" ifrancusku "Evu".(56) U ratnim okolnostimas kraja 1915. godine takvo pore|enje sarajem zemlje iscrpljene borbama, ogromnimljudskim gubicima i razaranima, u kojoj suvladale epidemije i glad, koja }eproterivanjem dve zapadnoevropske sile iokupacijom (pre svega bugarskom!), vratitisvoju prvobinu "rajsku su{tinu" - dosta jezagonetno ili je jednostavno re~ onepromi{ljenoj i nespretnoj "preradi" motivapreuzetog sa slike ovog poznatog nema~kogsecesionisti~kog slikara. Na drugoj strani,mo`e se naslutiti da je karikaturista, kao iostali predstavnici javnosti u zemljama ~ijesu vojske okupirale Srbiju, takvomkarakterizacijom hteo da podvu~e velikizna~aj doga|aja.Kao poslednji, makbristi~ki opro{taj odsrpske tematike 12. decembra 1915. godine,pojavila se Jonsonova karikatura na kojojpredsednik, sada ve} neprijateljske italijanskevlade Sonino (Sidney Sonnino) nadmrtva~kim sandukom na kome pi{e "Srbija",okru`en ~lanovima svoje vlade i poslanicimaParlamenta uzvikuje: "@ivela Srbija - evviva,evviva!".(57) Na taj na~in je jo{ jednompreba~eno biv{im u drugi tabor prebeglimitalijanskim saveznicima njihovo licemerje,imaju}i u vidu opre~nu prirodu italijanskihteritorijalnih zahteva i srpskih ratnihciljeva.(58) U isti mah je nazna~eno da jeSrbija nepovratno pokopana. Tim prologomje i zavr{eno op{irnije bavljenje "srpskimtemama" "Kladerada~a" u Prvom svetskomratu.

Izlo`eni likovni i tekstualni materijal iz1914. i 1915. godine daje osnovu zanekoliko zaklju~aka. O~igledno je da jekori{ten mali broj motiva, sa sku~enomsimbolikom. Obrada "srpske tematike"oslanjala se na postoje}e stereotipne obrasceo Balkanu i deo je slo`enog negativnogtoposa o ovom prostoru, nastalog,uobli~enog i {iroko upotrebljavanog od1903. i posebno u vreme balkanskih ratova.Karikiranje lika kralja Petra I i Nikole IPetrovi}a, na koje su projektovanistereotipni sadr`aji o narodu i dr`avamakoje su vodili, uklju~ivalo je, osim"uobi~ajenog" instrumentarijaupotrebljavanog u ratnopropagandnomrazra~unavanju sa neprijateljem,specifi~nom obradom teme, na naslovnestranice i u udarne rubrike i berlinskogsatiri~nog ~asopisa "Kladerada~". Brojobjavljenih ilustrovanih priloga svedo~i oposebnom mestu koje je dobila Srbija unema~koj ratnoj propagandi - nesrazmerno

njenoj snazi i veli~ini. Stavljenjem u sredi{te pa`nje u va`nim trenucima ovog velikog ratnog sukoba, nagla{avana je injena "simboli~na uloga": njen primer je trebalo da poslu`i kao upozorenje na sema drugim malim neprijateljskimdr`avama ve} i njihovim velikim za{titnicima. Tako|e da upozori i njene balkanske susede na mogu}e posledicepogre{nog svrstavanja u ratu. Takav cilj je trebalo da opravda odbacivanje skrupula autora pokazano u "satiri~nom"obra~unu na stranicama berlinskog ~asopisa. Na sadr`ajima karakikatura objavljenih na "srpske teme" u"Kladerada~u" 1914. i 1915. godine, kao posebnom modelu propagandnog delovanja, mogu}e je ustanoviti osnovneelemente ikonografske motive "Feindbild-a" Srbije.

Summary

Milan Ristovi}

"Feindbild" - Serbische Themen in der Berliner Satirischen zeitschrift"Kladderadatsch"

Der Aufsatz beaschäftigt sich mit der Analyse von Karikaturen die "Serbische Themen" zum Gegenstand haben,veröfentlicht in den Jahren 1914-1915 im Berliner satirischen Zeitschrift "Kladderadatsch". Das bildliche Material alsElement der Kriegspropaganda zeigt, wie das serbische "Feindbild" der deutschen Öfentlichkeit dargeboten wurde.Das "Feindbild" beinhaltet Elemente von Vorurteilen über den "Orient", der Balkan als auch schon früher vonÖsterreich-Ungarn verwandte negative Stereotype die während der Krisen von 1903, Aneksionskrise undBalkankriege aufkammen.

Die bildlichen Elemente als auch die Textkommentare, die sich mit Serbien in den Jahren 1914-1915 beschäftigtensind extrem vereinfaht, haben einen negativen Inhalt und können als "Model" für eine anti-Balkanismus angesehenwerden. Diese negative Stereotype ("Feindbilder") über den Balkan und die Serben in ersten Weltkrieg werden imZweiten Weltkrieg wieder aktiviert; einige Elemente werden auch während des Jugoslawische Krise und Bürgekriegessichtbar.

FUSNOTE

1 Sander L.Gilman, "Was sind Stereotype, und wie konnen Texte bei ihrer Untersuchung dienlich sein?". U:Rasse, Sexualität und Seuche. Stereotype aus der Innenwelt der westlichen Kultur, Hamburg, 1992, str.7.

2 Senka Kova~/Edit Petrovi}, "Stereotipije u narodnoj kulturi", Etnoantropolo{ki problemi, sv. 9 (1992), str.59.

3 Desanka Nikoli}, "Etnolo{ko prou~avanje stereotipa", Etnologija danas, prir. Bojan Jovanovi}, Beograd,1991, str. 177, 178.

4 O ulozi satiri~ne {tampe u strvaranju i funkcionisanju stereotipa u francusko - nema~kim odnosima u 19.veku v.: Michael Siebe, Von der Revolution zum nationalen Feindbild. Frankreich und Deutschland in derpolitischen Karikatur des 19. Jahrhunderts. "Kladderadatsch" und "Charivari", Hamburg, 1995.

5 Mikhail Ankist / Elena Tschernisch, Russische Graphik 1880 - 1917, Munchen, 1917, str. 140 - 151.

6 Maria Todorova, "The Balkans: From Discovery to Invention", Slavic Review 53, No. 2 (Summer4 1994),str. 452. Todorova nagla{ava: "If Europe has produced not only racism but also anti-racism, not onlymisogyny but also feminism, not only anti-Semitism but also repudiation, then what can be termed"Balkanism" has not yet been coupled with its complementing and ennobling antithesis"; isto.

7 Isto, str. 460, 461.

8 M. Todorova, n.d. str. 454, 455; Milica Baki} - Hayden, "Nesting Orientalism: The Case of FormerYugoslavia", Slavic Review, 54, No. 4 (Winter 1995), str. 920

9 V. : Walter Lukan / Max Demeter Peyfuss, Jeder Schuss ein Russ', jeder Stoss ein Franzos. Literarische undgraphische Kriegspropaganda in Deutschland und Osterreich 1914 - 1918 (daqe: W.Lukan/M. Peyfuss,Jeder Schuss), Wien, 1983. Posebno, poglavqe: "Jeder Schuss ein Russ', jeder Stoss ein Franzos.Kriegspropaganda auf Postkarten 1914 - 1918."

10 Christian Scholzel, Jugoslawen in Deutschland: vom historischen Feindbild zur realen Minderheit,(rukopis).

11 Mom~ilo Seleskovi}, Srbija u nema~kom javnom mnenju od 1914. do 1918, Beograd, 1996. godine.Seleskovi}eva knjiga objavljena je u Parizu 1919.

12 Milica Baki}-Hayden and Robert M. Hayden, "Orientalist Variation on the Theme "Balkans": SimbolicGeography in Recent Yugoslav Cultural Politics", Slavic Review 51, No. 1, (Spring 1992), str.1.

13 H. Weigel/W. Lukan/ D. Peyfuss, Jeder Schuss, str.44.

14 O pojmu "orijentalizma" v. : Edward Said, Orientalism, New York, 1979.

15 Na ovu Karovu pesmu ukazao je u navedenom tekstu (str. 11) C. Scholzel. Karakteristi~no mesto glasi:

"Serben, Griechen, CzernagorenUnd Bulgaren katzverschworen.Aus Gehoften und Gehausenlief man lies, mit allen Lausen.Schlich man auf den Katzenbeinen.Veiere Schlugen auf den Einen.Was sich der Pupile bot,War ein Slawen MorgenrotTurkenfreund, an Michels Seite,Plump und plotzlich kam die Pleite.Hinter Pest und Blut und KotGrusst.(...) ein Slawen-Morgenrot".

16 V. Mom~ilo Seleskovi}, n.d. O posleratnoj produkciji literature na nema~kom jeziku na "jugoslovensketeme" v. : Miljan Moja{evi}, "Jugosloveni u nema~kom romanu izme|u prvog i drugog svetskog rata, uzosvrte na ranije doba", Zbornik Filozofskog fakulteta, knj. II, Beograd, 1952, str. 293-331.

17 H. Weigel/W. Lukan/ D. Peyfuss, Jeder Schuss, str. 34

18 Isto, str. 44.

19 O "propagandnom odgovoru" Francuske i Velike Britanije likovnim sredstvima v. na pr. Paul Vincent,Cartes postales d un soldat de 14-19, Paris,1988; John Laffin, World War in Post-Cards, Gloucester (Gr.Britain), 1989; Heath Robinson, At War, London, 1978.

20 Mom~ilo T. Seleskovi}, Srbija..

21 O procesu stvaranja sterotipa v.: Sander L. Gilman, Rasse...

22 Dr \or|e Borozan, Velika Albanija. Porijeklo, ideje, praksa, Beograd, 1995, 65, 66. (}ir.)

23 Dovo|enje u vezu Jevreja sa zarazom jedno je od najstarijih obele`ja antisemitizma. Nacisti~kapropaganda je insistirala na ulozi Jevreja kao uzroka i nosilaca zaraze, "biolo{ke opasnosti" za "arijevskurasu"; S. Gilman, n.d., posebno poglavlje "Seuche in Deutschland 1939/1989. Kulturelle Vorstellungen vonRasse, Raum und Krankheit". O vezi higijene i "rasne higijene", v. tako|e: Imanuel Geiss, Geschichte desRassismus, Frankfurt am Main, 1988, str.174.

24 "Kladderadatsch", 19. jun 1914, "Der Retter".

25 "Kladderadatsch", 28. jun 1914, Nr. 26, "Balkanrauber".

26 "Ullstein" je bio izdava~ i "Kladderadatscha".

27 V. : S. Gilman, n. d. str. 253 - 280.

28 "Kladderadatsch", 5. juli 1914. Nr. 27; "Infelix Austria" i "Integer vitae".

29 Na jednoj razglednici predstavljen je kralj Petar u ko`uhu, sa {takom, za kojim tr~i stado ovaca sa"srpskim kapama", dok je u drugom planu dugi niz ve{ala sa obe{enim. Crte` je naslovljen sa "Idilabudu}nosti" dok u komentaru stoji: "Bila jednom jedna zemlja Srbija, jedan narod kradljivaca ovnova. Srbisu odavno pove{ani, ovnovi su ostali"; H. Weigel/W. Lukan/M. Peyfuss, Jeder Schuss, str. 77.

30 Mom~ilo T. Seleskovi}, n.d. , str.15- 18.

31 Na jednoj (austrijskoj?) po{tanskoj karti predstavljeni su "olimpijski pobednici za 1914". Srpski kralj je"pobednik u bacanju diska iz Beograda do Sarajeva"; umesto diska on baca bombu; H. Weigel/W. Lukan/M.Peyfuss, Jeder Schuss, str. 50.

32 Isto, str. 74, 76.

33 "Kladderadatsch" Nr. 30, 26. jul 1914. godine.

34 H. Weigel/W. Lukan/M. Peyfuss, Jeder Schuss...,str. 58.

35 Isto, str. 75.

36 Isto, str. 74.

37 S. L. Gilman, Rasse, n.d., str. 286, 287.

38 "Kladderadatsch", Nr. 32, 9. avgust 1914. godine, "Der St„nker".

39 "Kladderradatsch", 9, avgust 1914, "Zum aufgeschobenen deutschen Bundeskegeln".

40 Isto, 3. oktobar 1915.

41 Isto, Nr. 41, 10. oktobar 1915.

42 Isto, Nr. 43, 24. oktobar 1915. godine, "Kriegstanz: An der schönen blauen Donau".

43 "Kladderadatsch", Nr. 45, 7. novembar 1915, "Am Balkan" i "Balkankrieg! Sieg auf Sieg!".

44 Isto, Nr. 45, 7. novembar 1915. godine, "Verlassen bin i".

45 Isto, Nr. 47, 21. novembar 1915.

46 Isto, bez naslova.

47 Isto, "Entt„uschungen".

48 "Kladderadatsch", Nr. 48, 28. novembar 1915. godine, "Peter in Noten"

49 Isto, "Ein Plan".

50 Isto, "Die Adlerjager in Serbien".

51 Isto, "Der Brite. Frei nach Churchill",: "Gestern galt's den Belgiern/ Heute gilt's den Serben. / Für denBriten, ihren Herrn, / Mussen alle sterben."

52 Isto, : "Es berat das Kabinett/ uber Serbien so nett./ Doch der Serbe feufzt, ich wett' :/ "Viel geredet undnichts gerett't.".

53 Isto, "Beim Obersten Kriegsherenn der Schwartzen Berge".

54 Isto, "Unsere Berliner in Serbien".

55 "Kladderadatsch", Nr. 49, 5. decembar 1915. godine, "Weichnachten beim serbischen Peter".

56 Isto, "Die Vertreibung aus dem Paradies".

57 Isto, Nr. 50, 12. decembar 1915. godine, "In der italienischen Kammer- zur Rede Sonninos".

58 W. Lukan i M. D. Peyfuss, n.d. str. 44, govore o "demonskoj mr`nji" prema Italiji, posebno u Austriji,posle njenog priklju~enja Italiji, o ~emu jasno govori i raznovrsni likovni propagandni materijal. Prezirprema "izdajni~kom narodu" jedna je od elemenata protivitalijanskih karikatura u "Kladderadatschu".

www.udi.org.yu