SLU@BENI LIST prostora...SLU@BENI LIST GRADA NOVOG SADA 572 Na osnovu ~lana 54. stav 1. Zakona o planirawu i izgradwi ("Slu`beni glasnik Republike Srbije", broj 47/2003) i ~lana 25

SLU@BENI LISTGRADA NOVOG SADA

557722Na osnovu ~lana 54. stav 1. Zakona o planirawu i

izgradwi ("Slu`beni glasnik Republike Srbije", broj47/2003) i ~lana 25. ta~ka 5. Statuta Grada Novog Sada- pre~i{}en tekst ("Slu`beni list Grada Novog Sada",broj 1/2001), Skup{tina Grada Novog Sada na XLIX sed-nici 30. decembra 2003. godine, donosi

PPLLAANN DDEETTAAQQNNEE RREEGGUULLAACCIIJJEEPPRROOSSTTOORRAA SSEEVVEERRNNOO OODD BBUULLEEVVAARRAA

VVOOJJVVOODDEE SSTTEEPPEE UU NNOOVVOOMM SSAADDUU

1. KONCEPCIJA URE\EWA I GRA\EWA DELA GRADA ZA KOJI SE DONOSI PLAN DETAQNE REGULACIJE

1.1. Osnov za dono{ewe plana detaqne regulacije

Osnov za dono{ewe Plana detaqne regulacije pros-tora severno od Bulevara vojvode Stepe u Novom Sadu(u daqem tekstu - plan) sadràn je u ~lanu 54. stav 1.Zakona o planirawu i izgradwi ("Slu`beni glasnikRepublike Srbije", broj 47/2003) i u poglavqu V, odeq-ku 1.0, pododeqku 1.2. Generalnog plana Grada NovogSada do 2021. godine ("Slu`beni list Grada NovogSada", broj 24/2000, 18/2001 i 12/2003).

1.2. Poloàj, mesto i uloga gra|evinskog rejona obuhva}enog planom

Prema Generalnom planu Grada Novog Sada do 2021.godine podru~je koje je obuhva}eno ovim planom imazna~ajnu ulogu u razvoju grada s obzirom da se na wemupredvi|a izgradwa kako radnih, tako i stambenihkapaciteta, kao i ure|ewe rekreativnih, sportskih iparkovskih povr{ina.

U periodu do devedesetih godina pro{log veka uprivredi Novog Sada dominirala su dru{tvena pre-duze}a, obi~no velikih kapaciteta i sa velikim brojemzaposlenih, sa nedovoqnim u~e{}em malih i sredwihpreduze}a. Sa razvojem privatnog preduzetni{tvadolazi do promena i u prostornoj organizaciji. Tako suprema Generalnom planu Grada Novog Sada do 2021.godine za sme{taj proizvodnih kapaciteta u NovomSadu rezervisani prostori pored radnih zona i naulaznim pravcima u grad, na pojedina~nim lokaliteti-ma u okviru drugih gradskih funkcija i na parcelamaporodi~nog stanovawa.

Ovim planom obuhva}eno je nekoliko namena datihGeneralnim planom. Tako je deo grada u produètkuBulevara vojvode Stepe prema Veterniku do granice

gra|evinskog rejona Novog Sada namewen za stanovaweu kombinaciji sa poslovnim prostorom.

Drugi prostor koji je obuhva}en ovim planom nalazise severno od Bulevara vojvode Stepe skoro u celojwegovoj duìni i namewen je maloj privredi.

Jo{ je jedna celina obuhva}ena ovim planom. To jeprostor koji je Generalnim planom predvi|en zame{ovitu stambenu izgradwu, odnosno za kombinacijuvi{eporodi~nog i porodi~nog stanovawa.

Izme|u prostora za malu privredu i zone me{ovitestambene izgradwe prolazi elektroenergetski kori-dor, koji i prostor me{ovite namene preseca po dijago-nali i deli ga na ju`ni i severni deo.

1.3. Odnos gra|evinskog rejona obuhva}enog planom sa prostorom u okruèwu

Prostor koji je Generalnim planom Grada Novog Sadado 2021. godine namewen maloj privredi, me{ovitojstambenoj izgradwi i me{ovitoj nameni kao kombinaci-ji rada i stanovawa, a koji je obuhva}en ovim planom, sajugoisto~ne strane se oslawa na magistralnu gradskusaobra}ajnicu pravca istok - zapad, odnosno oslawa sena regulaciju Bulevara vojvode Stepe i to po celojduìni granice plana. Sa druge strane regulacije ovogbulevara su stambeni blokovi naseqa Bistrice.

Sa jugozapadne strane granica se poklapa sa grani-com gra|evinskog rejona Novog Sada, odnosno sa grani-com katastarskih op{tina Novi Sad IV i Veternika, izakoje se nalazi ceo potes bespravno podignutih poro-di~nih stambenih zgrada.

Najve}i deo prostora trenutno se oslawa napovr{inu pod specijalnom namenom Vojske Jugoslavije,koja je Generalnim planom Grada Novog Sada do 2021.godine planirana za sportski centar.

Na severoisto~noj strani ovog prostora, Bliè Bule-varu vojvode Stepe, nalazi se trafostanica 110/20 kV"Detelinara" (Novi Sad V) koja se dalekovodima uplaniranom koridoru napaja iz trafostanice "Rimski[an~evi" (Novi Sad III). Trafostanica se svojom zapad-nom granicom naslawa na blok male privrede koji jeobuhva}en ovim planom.

U regulaciji Bulevara vojvode Stepe, izme|u Bule-vara Slobodana Jovanovi}a i ulice Bate Brki}a,izgra|ena je obostrana benzinska pumpa sa prate}imsadràjima. Ovaj prostor nije obuhva}en planom, ali jezna~ajan za neposredno okruèwe.

1.4. Osnovni pravci ure|ewa i gra|ewa grada koji odre|uju koncepciju i na~in gra|ewa obuhva}enog podru~ja

U granicama obuhva}enim planom severno od Bule-vara vojvode Stepe prema Generalnom planu Grada

NOVI SAD, 31. decembar 2003. Primerak 80,00 dinaraGodina XXIII - Broj 23

Novog Sada do 2021. godine utvr|ene su planiranenamene. Tako je du` Bulevara vojvode Stepe planiranazona male privrede kao deo radne zone "Zapad". Sever-no od ove zone je elektroenergetski koridor koji deliradnu zonu od planirane zone me{ovite stambeneizgradwe (u kojoj je Direkcija za obnovu zemqe zapo~elarealizaciju izgradwe krajem devedesetih godina). Nakrajwem jugozapadu planiran je prostor me{ovitenamene sa funkcijama rada i stanovawa.

U Generalnom planu, u uslovima za izgradwu iure|ewe prostora u radnim zonama, stoji: neizgra|eniprostori u radnim zonama privodi}e se nameni prematehni~ko-tehnolo{kim i ekolo{kim parametrima,usagla{avawem lokacionih uslova zone i zahtevadelatnosti. Minimalna veli~ina parcele u radnimzonama je 1000 m2. Uz po{tovawe svih tehnolo{kih,saobra}ajnih, ekolo{kih i protivpoàrnih uslova, ste-pen zauzetosti je 40% a indeks izgra|enosti od 0,5 do1,2.

Tako|e, prema Generalnom planu me{ovita stambenaizgradwa sastoji se od dela vi{eporodi~nog i delaporodi~nog stanovawa. Vi{eporodi~no stanovawe jespratnosti od P+2+Pk do P+3+Pk, sa stepenom zauze-tosti za slobodnostoje}e objekte do 40% i indeksomizgra|enosti od 0,5 do 1,6, a za porodi~no stanovawe naparceli sa slobodnostoje}im objektima spratnosti doP+1+Pk, sa stepenom zauzetosti do 40% i indeksomizgra|enosti od 0,25 do 0,8.

Polaze}i od smernica Generalnog plana i inicija-tive da se deo radne zone "Zapad" ponovo preispita,ciq izrade ovog plana je da se sagleda raspoloìviprostor, wegova zauzetost, svi slobodni kapaciteti zasme{taj budu}ih korisnika, na~in saobra}ajnog iinfrastrukturnog povezivawa i utvrde uslovi i mereo~uvawa ìvotne sredine.

Na koncepciju plana uticali su i ograni~avaju}ifaktori kao {to su: elektroenergetski koridor {irine60 - 90 m, zatim ograni~en broj veza sa naseqem Bistri-ca, ve} zapo~eta izgradwa na prostoru specijalnenamene, ograni~en broj stanova u delu specijalnenamene dat Generalnim planom, zapo~eta izgradwave}eg dela kompleksa male privrede i parcelacija kojusu ve} izvr{ili korisnici zemqi{ta na jednom delume{ovite namene.

1.5. Granica gra|evinskog rejona koju obuhvata plan

Gra|evinski rejon koji je obuhva}en planom nalazise u KO Novi Sad I i KO Novi Sad IV unutar slede}egranice:

Za po~etnu ta~ku opisa granice utvr|ena ta~ka broj 1koja se nalazi u KO Novi Sad IV definisana koordi-natama Y1 = 7406 403,40 i X1 = 5013 876,12. Od ta~kebroj 1 u pravcu jugozapada granica se~e parcelu broj540/1, pravcem paralelnim sa osovinom Bulevaravojvode Stepe, i dolazi do ta~ke broj 2 na graniciparcela broj 540/1 i 670. Od ta~ke broj 2 granica upravcu juga prati zapadnu granicu parcele broj 540/1 idolazi do ta~ke broj 3 koja je prelomna ta~ka graniceparcela broj 540/1 i 658. Od ta~ke broj 3 granica se~eparcelu broj 540/1 i dolazi do ta~ke broj 4 koja jeprelomna ta~ka granice parcela broj 540/1 i 851/2. Odta~ke broj 4 u pravcu zapada granica prati severnugranicu puta, parcele broj 851/2 i 851/1 i dolazi dota~ke broj 5 na granici KO Novi Sad IV i KO Veternik,tj. na granici gra|evinskog rejona Novog Sada. Od ta~ke

broj 5 granica u pravcu jugoistoka prati granicugra|evinskog rejona Novog Sada do preseka sa severnomregulacijom Bulevara vojvode Stepe, ta~ka broj 6. Odta~ke broj 6 u pravcu severoistoka granica prati se-vernu regulacionu liniju Bulevara vojvode Stepe idolazi do ta~ke broj 7 u KO Novi Sad I, koja je na pre-seku granice parcela broj 10496/4 i 10753/1 iproduènog pravca zapadne granice parcele broj 10755.Od ta~ke broj 7 u pravcu severozapada granica se~eparcelu broj 10753/1, produènim pravcem zapadnegranice parcele broj 10755, zatim prati zapadnugranicu parcele broj 10755, se~e parcelu broj 10754,produènim pravcem zapadne granice parcele broj10755, i u preseku sa granicom KO Novi Sad I i NoviSad IV dolazi do ta~ke broj 8. Od ta~ke broj 8 granicaskre}e u pravcu jugozapada, prati granicu katastarskihop{tina i dolazi do ta~ke broj 9 koja je na presekugranice KO Novi Sad I i Novi Sad IV i pravca povu~enogiz ta~ke broj 1 upravno na granicu katastarskihop{tina. Od ta~ke broj 9 u pravcu severozapada grani-ca se~e parcelu broj 540/1 prethodno opisanim pravcem,prelazi u KO Novi Sad IV i dolazi do ta~ke koja jeutvr|ena za po~etnu ta~ku opisa granice.

1.6. Ciqevi ure|ewa i gra|ewa gra|evinskog rejona obuhva}enog planom i programski elementi plana

Izradi plana prostora severno od Bulevara vojvodeStepe prethodile su odre|ene pripreme. Kod me{ovitestambene izgradwe sagledana je zapo~eta realizacijakako suprastrukture, tako i infrastrukture i izvr{enaprovera postavki iz Generalnog plana u vezi sa maksi-malnim brojem stanova u ovoj zoni. Kori{}ena je ve}izgra|ena struktura stambenih objekata i wihovaspratnost. Uvode}i jo{ neke oblike vi{eporodi~nog iporodi~nog stanovawa, do{lo se do traènih oko 1000stanova.

U delu me{ovite namene postavqene su graniceveli~ine parcele od 500 do 660 m2 sa funkcijama radai stanovawa do maksimalnog odnosa 50 : 50%. Potrebnoje sagledati i postoje}i na~in kori{}ewa zemqi{ta iispitati mogu}nost prihvatawa ve} formirane parce-lacije.

U zoni male privrede prema evideniciji JP "Zavodza izgradwu Grada" svi lokaliteti od TS "Detelinara"do Bulevara kneza Milo{a ustupqeni su za izgradwu,ali svi korisnici nisu zapo~eli realizaciju (oko 25%),a neki objekti su promenili i vlasnika.

Kako kod realizacije objekata male privrede nisu upotpunosti po{tovani urbanisti~kotehni~ki usloviutvr|eni detaqnim urbanisti~kim planom iz 1993. go-dine, potrebno je da se ovim planom ti uslovi uskladei da se daju nova pravila za ure|ewe i izgradwu.

2. PRAVILA URE\EWA

2.1. Podela na zone, gra|evinske blokovei druge karakteristi~ne jedinice sa nazna~enim karakteristikama i reìmom ure|ewa i gra|ewa

Osnovna podela u ovom planu je na zonu maleprivrede, zonu me{ovite namene i zonu me{ovite stam-bene izgradwe.

694. strana - Broj 23 SLU@BENI LIST GRADA NOVOG SADA 31. decembar 2003.

Zona male privrede obuhvata prostor od TS"Detelinara" do saobra}anice koja sada povezuje Bule-var vojvode Stepe sa zonom me{ovite namene. Po{irini, zona male privrede je definisana regulacijomBulevara vojvode Stepe i za{titnim pojasom elek-troenergetskog koridora. U ovoj {irini, pored prosto-ra za rad i poslovawe, planirana je i reìjska sao-bra}ajnica i to paralelno sa Bulevarom vojvode Stepe.Sa reìjske saobra}ajnice obezbe|ena je ostala inter-na saobra}ajna mreà. Kontakt ove zone, a time ireìjske saobra}ajnice sa naseqem Bistrica je prekoproduètaka Bulevara Slobodana Jovanovi}a i Bule-vara kneza Milo{a, kao i ulice Bate Brki}a.

Deo zone od TS "Detelinara" do Bulevara Slobo-dana Jovanovi}a podeqen je na tri bloka veli~ine odpo 1 ha, sa tri prilazne saobra}ajnice koje se oslawajuna reìjsku saobra}ajnicu. Blokovi su podeqeni naosam i ~etiri parcele, veli~ine od 1.250 do 2.500 m2.

Izme|u Bulevara Slobodana Jovanovi}a i uliceBate Brki}a planirane su dve prilazne saobra}ajnicei izme|u ulice Bate Brki}a i Bulevara kneza Milo{atako|e dve prilazne saobra}ajnice sa oslawawem nareìjsku saobra}ajnicu. Na ovom delu ima izgra|enih,zapo~etih i zauzetih a neizgra|enih kompleksa. Kako seukazuje potreba za mawim parcelama, to postojimogu}nost da se iz planiranih popre~nih saobra}ajnihveza uvedu i nove saobra}ajne veze da bi se ostvarilaparcelacija sada{wih ve}ih kompleksa, pod uslovomda se ne naru{i ve} zapo~eta realizacija i da novedelatnosti {tetno ne uti~u na okolne radne i stambenesadràje.

Ostali deo zone male privrede, gde se sada nalazeprivremeni objekti GP "Napred", planiran je sapopre~nim i podu`nim saobra}ajnim vezama, ~ime jeomogu}eno da se na ovom prostoru formiraju maweparcele.

Zona me{ovite namene obuhvata severozapadni deoprostora koji se obra|uje planom. Nalazi se izme|uelektroenergetskog koridora i budu}eg sportskog cen-tra, i izme|u zone male privrede i granice gra|evin-skog rejona prema Veterniku. Zona je me{ovite namenejer se u wenim granicama ukr{taju stambene i poslovnefunkcije, na zajedni~kim ili odvojenim parcelama. Uovoj zoni je zapo~eta realizacija prema ranije ura|enojurbanisti~koj dokumentaciji, s tim {to postoje i bes-pravno podignuti objekti. Ceo prostor ove zone pode-qen je elektroenergetskim koridorom {irine 90 m nadve prostorne celine, koje su delimi~no povezaneispod dalekovoda internim saobra}ajnicama. Uz poqs-ki put na severozapadu zone nalazi se nekolikoizgra|enih objekata za poslovawe i stanovawe o kojima}e se voditi ra~una prilikom planirawa zone.

Tre}a je zona me{ovite stambene izgradwe ~ija jerealizacija zapo~eta na potesu produètka BulevaraSlobodana Jovanovi}a. Tu je zapo~eto dvadeset stam-benih jedinica spratnosti P+3+Pk sa 16 stanova pojedinici. Wihov stepen zavr{etka je razli~it kako ugra|evinskom smislu, tako i kada su u pitawu infras-trukturni prikqu~ci.

Ova zona se nalazi na prostoru ~iji je korisnik Vojs-ka Jugoslavije, tako da su tri granice ove zone orijen-tisane prema kasarni (budu}i prostori sportskog cen-tra i poslovawa na ulaznim pravcima), a sa jugoistokagranicu ~ini elektroenergetski koridor. Zapo~eta sao-bra}ajna mreà sa vezom na Bulevar Slobodana

Jovanovi}a nastavqena je i na ostalom delu zone i pri-lago|ena planiranim funkcijama u zoni i delovimanaseqa Detelinare i Bistrice.

2.2. Urbanisti~ke celine i celine u kojima se zadràva postoje}a realizacija

Generalnim planom Grada Novog Sada do 2021.godine definisane su prostorne celine koje serazra|uju ovim planom, sa fiksnim granicama nastalimili na osnovu ranije ure|ene urbanisti~ke doku-mentacije (zona male privrede) ili na osnovu situacijena terenu gde su promene usledile sticajem raznihokolnosti (bespravna izgradwa porodi~nih stambenihzgrada, izgradwa vi{eporodi~nih stambenih zgradakoju je zapo~ela Direkcija za obnovu zemqe) ili kaoelemenat usvojenog koncepta Generalnog plana.

Kao fiksna prostorna celina definisan je i elek-troenergetski koridor za sada sa jednim dalekovodomod 35 kV i sa mogu}no{}u postavqawa jo{ jednog da-lekovoda uz za{titni pojas sa svake strane od po 15 m.

Koridor je {irine 60 m na delu koji je paralelan saBulevarom vojvode Stepe i 90 m na delu me{ovitenamene. Na ovom delu koridor je podelio prostorme{ovite namene na dve celine, ali ne i sadràjno, jerse u obe prostorne celine nalaze sadràji vezani zaposlovawe i stanovawe. Jedino je obim jedne ili drugenamene razli~it u ove dve celine. Svi iskqu~ivoradni prostori formirani su na lokalitetima koji ve}imaju poslovne objekte i na parcelama na kojima nijemogu}e obostrano kori{}ewe planirane saobra}ajnice.U tom slu~aju prilaz je planiran sa saobra}ajnica kojetangiraju parcele sa radnim sadràjima.

Prostor namewen za malu privredu ~ini formiranucelinu, s tim {to u daqoj realizaciji postoji mogu}nostwegovog prestruktuirawa po veli~ini parcele (mini-malno 1.000 m2) i u saobra}ajnom smislu, prvenstvenoiz tehni~ko-tehnolo{kih razloga. Na ovom delu fiksnisu postoje}i prilazi sa reìjske saobra}ajnice, sa regu-lacijom od 20 m.

Na delu zapo~ete me{ovite stambene izgradwe, uproduètku Bulevara Slobodana Jovanovi}a, defini-sane su regulacione i gra|evinske linije, {to }e sepo{tovati i u daqoj razradi prostora namewenog me{o-vitoj stambenoj izgradwi.

2.3. Osnovna koncepcija namene povr{ina

Podru~je obuhva}eno ovim planom sadrì tri pros-torne celine koje su me|usobno u neposrednom sused-stvu i saobra}ajno povezane. Za svaku od ovih celina,koje su i razli~ite namene, sagledana je osnovna pros-torna koncepcija uz po{tovawe uslova iz Generalnogplana i postoje}e urbanisti~ke i projektne dokumen-tacije koja se odnosi na ovaj prostor.

Generalni koncept za izradu plana sagledan je naosnovu slede}ih postavki:

• Zona male privrede:

- svi formirani kompleksi u ovoj zoni se zadràvajuu postoje}im granicama;

- slobodni prostori u okviru postoje}ih delimi~noizgra|enih i neizgra|enih lokaliteta mogu se pre-

31. decembar 2003. SLU@BENI LIST GRADA NOVOG SADA Broj 23 - Strana 695.

strukturirati uz po{tovawe svih tehni~ko-tehnolo{-kih, saobra}ajnih i ekolo{kih uslova;

- s obzirom na poloàj i veli~inu postoje}ihlokaliteta i razli~ite korisnike, utvrditi mini-malne veli~ine parcela i pravila nove parcelacije;

- prema stawu na terenu utvrditi nove uslove zarealizaciju, koji se odnose na spratnost, kote venca,odnosno slemena, kao i na~in obrade, posebno kada jere~ o izboru pokriva~a;

- parking - prostore re{avati u okviru parcela, adelimi~no i u regulaciji internih saobra}ajnica uzoni.

• Zona me{ovite namene:

- potrebno je maksimalno po{tovati postoje}u par-celaciju, posebno pri planirawu interne saobra}ajnemreè radi optimalnog rasporeda budu}ih stambenih istambeno-poslovnih parcela;

- prilagoditi saobra}ajno re{ewe obostranomkori{}ewu trase;

- minimalna veli~ina poslovnih, poslovno-stam-benih i stambenih parcela je 500 m2, a dobijena je nakondetaqne analize svih faktora koji uti~u na formi-rawe sadràja na parceli;

- planirati parcele sa slobodnostoje}im i dvojnimobjektima;

- kod poslovno-stambenog prostora maksimalniodnos izme|u radnog i stambenog dela je 50-50% iuglavnom je radni deo mawi od stambenog;

- maksimalna veli~ina parcela sa ~istim poslo-vawem je jedan hektar;

- zadràti trasu poqskog puta na severozapadu zoneprema kasarni, ~ime bi se stvorila kru`na veza saprikqu~cima na Bulevar kneza Milo{a i ulicu BateBrki}a;

- planirati saobra}ajnu vezu i sa prostoromme{ovite stambene izgradwe radi zajedni~kogkori{}ewa planirane urbane opreme.

• Zona me{ovite stambene izgradwe:

- prema Generalnom planu ova zona je kombinacijavi{eporodi~nog i porodi~nog stanovawa sa maksimal-nih 1000 stanova;

- u kona~no re{ewe ugraditi ve} zapo~etu izgradwuvi{eporodi~nih stambenih objekata i internih sao-bra}ajnica;

- u delu zapo~ete izgradwe zadràti spratnostP+3+Pk, a idu}i prema isto~noj i zapadnoj strani zone,spratnost smawivati i zavr{iti sa parcelama poro-di~nog stanovawa, uz po{tovawe zadatog broja od 1000stanova;

- prema broju stanovnika u ovoj zoni i zoni me{ovitenamene (oko 4000 stanovnika) dimenzionisati prostorza osnovnu {kolu i de~iju ustanovu;

- poslovne sadràje u ve}em delu locirati du`produètka ulice Obla~i}a Rada. Poslovni sadràjiodnose se na delatnosti iz oblasti trgovine, ugosti-teqstva, uslu`nog zanatstva i administracije;

- po{tuju}i ve} zapo~etu saobra}ajnu mreù saprikqu~kom na Bulevar Slobodana Jovanovi}a, plani-

rati jo{ jednu vezu preko produètka ulice Obla~i}aRada do ulice Bate Brki}a;

- parking-prostore re{avati u regulaciji internihsaobra}ajnica i u okviru stambenih blokova, odnosnoparcela;

- u delu komfornijeg stanovawa planirati vi{e-porodi~ne stambene zgrade maweg kapaciteta u viduslobodnostoje}ih objekata na parceli.

2.3.1. Javne povr{ine i objekti od op{teg interesa (javno gra|evinsko zemqi{te)

Veliki deo prostora koji je obuhva}en planom zauzi-maju javne povr{ine i povr{ine namewene za izgradwujavnih objekata od op{teg interesa (javno gra|evinskozemqi{te).

Javno gra|evinsko zemqi{te obuhvata saobra}ajni-ce ra~unaju}i i wihove regulacije, zatim deo elek-troenergetskog koridora, trafostanice, komplekseosnovne {kole, de~ije ustanove, zelenilo i zajedni~keblokovske povr{ine.

Zavisno od karaktera saobra}ajnice, saobra}ajnogoptere}ewa, od potrebe za prolaskom primarneinfrastrukture ili za usporavawe saobra}aja kod sao-bra}ajnica koje tangiraju {kolu i de~iju ustanovu,planom su definisane {irine regulacija, a samim tim ijavne saobra}ajne povr{ine.

Kao deo javne povr{ine obuhva}en je i deo koridoraza prolazak elektroenergetskih dalekovoda koji supovezani sa TS "Detelinara". [irina koridora je 60 m,a wegov poloàj ozna~en je u Generalnom planu GradaNovog Sada do 2021. godine i definisan planom.Me|usobno rastojawe dva dalekovoda je 30 m, a plani-rana je za{tita od 15 m sa svake strane dalekovoda.

Javnom povr{inom obuhva}en je i prostor namewenza osnovnu {kolu i de~iju ustanovu kao i zelenepovr{ine. Osnov za dimenzionisawe ovog prostora jebroj stanovnika od 4000, koliko se pretpostavqa da }ese nalaziti u zoni me{ovite namene i u zoni me{ovitestambene izgradwe. Uzimaju}i za de~iju ustanovu nor-mativ da je obuhvat dece 3,5% od broja stanovnika i daje potrebno 35 m2 zemqi{ta po detetu, dobijen je pros-tor od pribli`no 1 ha. Tako|e, za osnovnu {kolu uzet jenormativ da je obuhvat {kolske dece 10% od brojastanovnika i da je potrebno 30 m2 zemqi{ta po detetu.Tako je dobijen prostor za {kolu od 1,2 ha, odnosno zaobe funkcije ukupno 2,20 ha.

Javnom gra|evinskom zemqi{tu pripada i prostor upravcu produètka Bulevara Slobodana Jovanovi}a nakome se predlaè mawi trg sa poplo~anim, zelenim ivodenim povr{inama, kao i zajedni~ki prostor unutarblokova u zoni me{ovite stambene izradwe.

Pored zelenila u profilu saobra}ajnica i unutarblokova, planirane su posebne zelene povr{ine uzporodi~no stanovawe, uz {kolu i de~iju ustanovu i uisto~nom delu zone me{ovite stambene izgradwe kaozeleni pojas uz prostor za poslovawe na ulaznimpravcima. Vrste zelenila i na~in realizacije su pred-met posebnog razmatrawa.

Gra|evinski rejon koji je obuhva}en planom detaqneregulacije nalazi se u KO Novi Sad IV i KO Novi Sad I.

Planom podele na javno i ostalo gra|evinsko zem-qi{te, javno gra|evinsko zemqi{te je razgrani~eno od


ostalog gra|evinskog zemqi{ta. Od celih parcela idelova postoje}ih parcela obrazovati parcelu javnoggra|evinskog zemqi{ta.

U KO Novi Sad IV javno gra|evinsko zemqi{te je:

- zajedni~ke blokovske povr{ine, deo parcele broj540/1;

- de~ija ustanova, deo parcele broj 540/1;

- osnovna {kola, deo parcele broj 540/1;

- transformatorske stanice, deo parcele broj 540/1,704/2, 704/1, 719/2, 675, 673/16, 680/4, 682/7.Izgra|ene transformatorske stanice snimiti, azatim obrazovati gra|evinsku parcelu;

- zelenilo, deo parcele broj 540/1, 695/1, 854/3, 706/3,705/1, 678, 679, 680/1 i 677;

- saobra}ajnice: deo parcele broj 540/1, 851/2, 854/3cela parcela broj 852/4, 853/5, 853/11, 722, deoparcele broj 851/1, 710, 711, 712/1, 712/2, 713, 714,716, 718, 719/1, 719/2, 720, 723/1, 708/1, 708/2, 708/3,708/4, 708/5, 708/6, 707, 706/1, 706/2, 706/3, 706/4,705/1, cele parcele broj 705/6, 704/7, 704/11, 704/16,703/6, 703/1, 854/6, delovi parcela broj 702/1, 703/1,704/1, 704/2, 854/3, 675/1, 675/2, 675/3, 676, 677, 695/1,682/7, cele parcele broj 680/6, 681/5, 683/10, 683/15,680/3, 681/2, 682/3, 683/7, 683/18, 683/2, 701/3 idelovi parcela broj 680/1, 679 i 678.

U KO Novi Sad I javno gra|evinsko zemqi{te je:

- zelenilo, cela parcela broj 10752/3 i deo parcelebroj 10754;

- saobra}ajne povr{ine, deo parcele broj 10754 icele parcele broj 10749/2, 10750/2, 10753/1,10753/26, 10753/23, 10753/20, 10753/16, 10753/11 i10753/6;

- transformatorske stanice, deo parcele broj10753/29, 10753/22, 10753/21. Izgra|ene transfor-matorske stanice snimiti, a zatim obrazovatigra|evinsku parcelu.

Parcele za porodi~no stanovawe, vi{eporodi~nostanovawe i parcele namewene poslovawu obrazova}ese u skladu sa pravilima za obrazovawe gra|evinskihparcela utvr|enih u ovom planu. U okviru iste namenemogu}e je objediwavawe dve ili vi{e parcela.

Plan parcelacije sa ispisanim koordinatama oso-vinskih ta~aka, kotiranim {irinama regulacionih li-nija, rastojawima od regulacionih linija i ostalimelementima neophodnim za obrazovawe gra|evinskihparcela dat je na grafi~kom prikazu u R 1:2500.

2.3.2. Ostalo gra|evinsko zemqi{te

Vi{eporodi~na stambena izgradwa

Zona me{ovite stambene izgradwe je kombinacijavi{eporodi~nog i porodi~nog stanovawa. U ovoj zoni jebilo potrebno po{tovati postavke Generalnog planaGrada Novog Sada do 2021. godine o broju stanova iuklopiti se u ve} zapo~etu izgradwu stambenih objeka-ta i odgovaraju}e saobra}ajne mreè. Ova zona je sao-bra}ajno povezana sa Bulevarom vojvode Stepe prekoproduètka Bulevara Slobodana Jovanovi}a i uliceBate Brki}a, koja se u zoni povezuje sa produètkom

ulice Obla~i}a Rada. Iz ove osnovne i zapo~ete sao-bra}ajne mreè nastala je i ostala sekundarna sao-bra}ajna mreà oko koje su formirani stambeniblokovi sa vi{eporodi~nim zgradama spratnosti mak-simalno P+3+Pk preko blokova spratnosti P+2+Pk dodelova na krajwem istoku i zapadu zone sa objektimaspratnosti P+1+Pk u formi komfornijeg vi{eporo-di~nog stanovawa na parceli. Te parcele su veli~ineod 900 do 1.000 m2, sa jednim slobodnostoje}im objektomsa pet stanova, bez pomo}nih objekata, sa parkingom uokviru parcele ili sa garaàma u okviru stambenogobjekta.

Kod vi{eporodi~nih stambenih blokova date sugra|evinske linije i zone izgradwe {irine 19 m u kojojbi se traìlo funkcionalno i oblikovno kvalitetnore{ewe, s tim da stepen zauzetosti bude do 35%, aindeks izgra|enosti do 1,6 i to na nivou parcele. Uzoni izgradwe ura~unati su i eventualni konzolniispusti na fasadi.

Prostor za rad i poslovawe

Pored prostora namewenog za izgradwu javnihobjekata od op{teg interesa i za javne povr{ine, deoprostora, u granicama plana, planiran je za rad iposlovawe. To se odnosi na sve tri zone, s tim {to jeveli~ina tih prostora razli~ita.

Najve}i deo je u zoni male privrede gde je sav pros-tor, u granicama regulacionih linija, namewen za rad iposlovawe. U okviru ovog prostora su svi postoje}iproizvodni i skladi{ni kompleksi, kao i slobodne,neizgra|ene povr{ine namewene za locirawe delat-nosti iz oblasti tercijarnog sektora i proizvodnogzanatstva, uz primenu propisa o za{titi ìvotne sre-dine.

Najvi{e je realizovan deo prostora od TS"Detelinara" do Bulevara Slobodana Jovanovi}a.Karakteristi~no je da su na tom potesu predvi|enemawe parcele, {to je najvi{e odgovaralo privatnimpreduzetnicima i wihovoj sposobnosti za ulagawa uproizvodne kapacitete. Na ovom delu zavr{eni su kom-pleksi "Natron-paka", "BMB-testenina", "Geparda","Biotrend-donata", "Imaà", "AS-kompanya" "And-picka", doksu ostali u fazi izgradwe i sa razli~itim stepenomgotovosti. Tako|e se ne o~ekuju promene koje susuprotne uslovima za realizaciju ovog bloka maleprivrede.

Prostor od Bulevara Slobodana Jovanovi}a doulice Bate Brki}a planiran je sa ve}im parcelama(veli~ine 5 - 10.000 m2), tako da je trenutno samo deli-mi~no realizovan i to na delu koji je bliè ulici BateBrki}a. Kao zavr{ene celine izdvajaju se kompleksi"Auto-prometa" i "Mobic-trade" i jednim delom "Unix-enkoma". Kako je ve}a potra`wa za mawim parcelama,planom se omogu}ava parcelacija i preparcelacija dominimalne veli~ine parcela od 1.250 m2. To je jedna odmera da ceo prostor male privrede bude maksimalnorealizovan.

U zoni male privrede na delu izme|u ulice BateBrki}a i Bulevara Kneza Milo{a postoje lokalitetigde je delimi~no zapo~eta izgradwa. Na ovom delurealizovana je fabrika za proizvodwu ~etki "Lioner",zatim kompleksi trgovinskih preduze}a "Univerzal","Velefarm" i "MPM Company". To su kompleksi kojiimaju svoj radni i skladi{ni deo, sa ogradom ili bez


we, sa izgra|enim parkingom i sekundarnim saobra-}ajnicama sa kojih su dati i ekonomski prilazi. Slo-bodni, neizgra|eni lokaliteti mogu se parcelisati ipreparcelisati do minimum veli~ine parcele 1.250 m2.

Blok zapadno od Bulevara kneza Milo{a sada jepokriven stambenim barakama gra|evinskog preduze}a"Napred" iz Beograda. Planiran je za nastavak izgrad-we sadràja male privrede i to sa mawim parcelama(ne mawim od 1.000 m2), s tim da postoji mogu}nostwihovog spajawa kada je to tehnolo{ki opravdano.

U zoni me{ovite namene planirani su prostori zaposlovne sadràje i to kao posebni lokaliteti ili usklopu parcele gde se i stanuje.

Nakon utvr|ivawa saobra}ajne {eme unutar zoneme{ovite namene i optimalnog uklapawa u postoje}uparcelaciju prostora za stambene i stambeno-poslovnesadràje, formirani su prostori koji bi se koristiliiskqu~ivo kao poslovni. To se odnosi na deo parcelebroj 710 gde je ve} zapo~eta realizacija poslovnihsadràja, zatim parcelu broj 708/6 i na delove parcelabroj 706/1 i 706/4. Na ovim parcelama planirane sudelatnosti iz oblasti tercijarnog sektora iproizvodnog zanatstva uz obavezu po{tovawa uslovautvr|enih propisima o za{titi ìvotne sredine.

Ove radne povr{ine mogu se pro{iriti na deloveprema elektroenergetskom koridoru (delovi parcela706/4 i 677), s tim {to su u toj zoni navedeni prostoripod posebnim reìmom, odnosno bez izgradwe objekatavisokogradwe.

U delu stanovawa mogu}e je na parceli poredstanovawa obavqati i radne aktivnosti. Radni pros-tor moè se realizovati u sklopu stambenog objekta, amogu}e ga je locirati i kao posebnu celinu, s tim daukupna izgra|enost ne pre|e 40% veli~ine parcele.

U okviru prostora koji je namewen stanovawu mogu}eje formirati samo radni prostor sa istim indeksomizgra|enosti, a tako|e je mogu}e iz tehnolo{kih razlo-ga izvr{iti i spajawe parcela. Ovakvo locirawe jemogu}e uz uslov da odre|ena delatnost ne ugroàvasusedno stanovawe.

U zoni me{ovite stambene izgradwe, uz produètakulice Obla~i}a Rada, planirani su poslovni sadràjiiz oblasti trgovine, ugostiteqstva, uslu`nog zanatst-va i administracije. Tu se pojavquju dve vrste prosto-ra. Jedan je sa poslovnim objektima koji se pruàju pa-ralelno sa produètkom ulice Obla~i}a Rada, uzmogu}nost kori{}ewa prostora sa ju`ne strane objektaza snabdevawe i parkirawe vozila a drugi je prostornamewen za mawi trg.

U okviru vi{eporodi~nih stambenih zgrada, uprizemqima pored stambenih i skloni{nih povr{ina,mogu}e je formirati i poslovne sadràje, posebno kadase radi o snabdevawu gra|ana.

Prostor za ostale namene

Prostor za ostale namene nalazi se u zonamame{ovite namene i me{ovite stambene izgradwe, aodnosi se na povr{ine za porodi~no stanovawe.

U zoni me{ovite namene planirani su prostori saparcelama na kojima se odvija rad i stanovawe, ilisamo stanovawe, ili samo rad. U ovoj zoni, koriste}ipostoje}e stawe zapo~etih saobra}ajnica, zatim posto-

je}e poqske puteve i postoje}u parcelaciju, formiranaje saobra}ajna mreà sa obostranim kori{}ewem traseulice i sa maksimalnim uklapawem u postoje}u parce-laciju. To je dovelo do razli~itih oblika parcela: odizrazito pravougaone u popre~nom, do pravougaone i upodu`nom smislu. Iz tog razloga je veoma bitnopostavqawe objekata na parceli po{tuju}i i poloàjgra|evinske linije koja je od 3 do 5 m povu~ena u odno-su na regulacionu liniju. Tako|e }e do}i na jednom deluzone i do spajawa postoje}ih parcela da bi bilo mogu}eoptimalno kori{}ewe prostora, saobra}ajnica iostale infrastrukture.

Ako se radi o stambeno - poslovnom objektu, maksi-malni odnos ove dve funkcije je 50 : 50%. Ina~e, skorouvek je taj odnos u korist stambenog prostora sve do100%, odnosno na parceli se nalazi samo stambeniobjekat.

U ovoj zoni nalazi se i prostor dela elektroener-getskog koridora koji je u kori{}ewu vlasnika parcelakao poqoprivredno zemqi{te, {to se i u predloguplana zadràva.

U zoni me{ovite stambene izgradwe planirani su iprostori sa porodi~nim stambenim slobodnostoje}imobjektima na parceli od minimum 500 m2.

Ovi prostori se nalaze na isto~noj strani ove zoneizme|u bloka vi{eporodi~nog stanovawa i parcela sakomfornijim vi{eporodi~nim stanovawem i na zapad-noj strani zone u neposrednoj blizini prostora koji jenamewen osnovnoj {koli i de~ijoj ustanovi.

2.4. Regulacija mreè saobra}ajnica i saobra}ajnih povr{ina

Na podru~ju obuhva}enom planom, zbog specifi~ne(sada{we) namene, nema mogu}nosti kori{}ewa sao-bra}ajnih povr{ina i komunalne infrastrukture. To }ezahtevati znatna ulagawa u opremawe, ali atrak-tivnost lokaliteta na odre|en na~in to opravdava.

Prostor se nalazi u neposrednoj blizini Bulevaravojvode Stepe, koji prestavqa saobra}ajnicu visokogranga i deo je magistralnog puta Ba~ka Palanka - NoviSad - Zrewanin. Wime se odvija motorizovani sao-bra}aj i javni gradski prevoz putnika, a izdvojene subiciklisti~ke i pe{a~ke staze. Bulevar omogu}avaneposredan kontakt budu}ih korisnika prostora sagradskom i vangradskom saobra}ajnom mreòm, {to }e gau dobroj organizaciji izgradwe u~initi veoma atrak-tivnim.

Sa bulevarom su pojedini blokovi povezaniproduètkom Bulevara kneza Milo{a, ulicom BateBrki}a, Bulevarom Slobodana Jovanovi}a i (na kraj-wem delu - zapadu) ulicom Veterni~ka rampa.

Druga saobra}ajnica po zna~aju je produètak uliceObla~i}a Rada, koja }e ovo podru~je povezati sa Rume-na~kom ulicom i budu}om gradskom magistralom koja seproteè trasom biv{e Suboti~ke pruge.

Realizacija ovih saobra}ajnica bi}e u funkciji sao-bra}ajnih potreba, a dosada{wa istraìvawa pokazalasu da prioritet u primarnoj mreì ima magistrala nadelu od autoputa E-75 do ulice Kornelija Stankovi}a.

Planom se predvi|a da }e na ovom prostoru ìvetioko 3000 stanovnika, koji }e (prema projekciji mobil-nosti stanovnika od 2,8 putovawa) u toku dana obaviti


8400 putovawa. U vidovnoj raspodeli, koji bazira nalokacijskim karakteristikama (udaqenosti od zonerada, kulture, obrazovawa i dr.), procewuje se da }e sepe{a~ewem obavqati oko 40% putovawa, javnim grad-skim prevozom putnika oko 30% i putni~kim automo-bilom 30% putovawa.

Pri definisawu uli~ne mreè u pojedinim delovi-ma podru~ja, pored optimalnih saobra}ajnih uslova,izuzetan zna~aj ima optimalno kori{}ewe gra|evin-skog zemqi{ta i funkcionalna povezanost komunalneinfrastrukture sa primarnim gradskim sistemom iunutarblokovskim saobra}ajnicama.

Ulice su planirane (najve}im delom) u ortogonalnomsistemu, wihove {irine se kre}u od 15 do 18 m, adimenzionisane su prema uslovima saobra}aja(kolovoza, parkirali{ta, trotoara), objekata komu-nalne infrastrukture i drvoreda.

Parkirawe putni~kih automobila re{eno je gotovo ucelini du` ulica i parcela, a nedostatak odre|enogbroja parking - mesta nadomesti}e se dvonamenskimkori{}ewem raspoloìvih povr{ina, tako da }ezaposleni u ovom delu grada koristiti parkirali{tastanovnika koji odlaze da rade u druge delove grada.

Iako se Bulevar vojvode Stepe nalazi u (relativnoj)blizini, planom se predvi|a mogu}nost uvo|ewa linijau javnom prevozu putnika u produètku ulice Obla~i}aRada i povezivawem na Bulevar vojvode Stepe.

U grafi~kom delu prikaza (plan saobra}aja, regu-lacija, nivelacija i popre~ni profili ulica) dati susvi potrebni tehni~ki elementi koji defini{u sao-bra}ajne povr{ine i komunalne instalacije u prostoru.

Etapnost realizacije planiranih sadràja prois-ti~e iz mogu}nosti racionalne i efikasne izgradwe, aprema stvorenim uslovima sa saobra}ajnog aspekta tosu zona male privrede (koja je u realizaciji) i blokoviseverno od dalekovoda.

2.5. Regulacija infrastrukturnih sistema i mreà komunalnih instalacija, ure|aja i objekata

Snabdevawe vodom

Snabdevawe vodom bi}e preko postoje}e vodovodnemreè sa planiranim pro{irewem.

Planirana primarna vodovodna mreà bi}e profil∅ 250 mm i poveziva}e postoje}u vodovodnu mreù ∅ 600 mm du` ulice Veselina Masle{e i postoje}umreù ∅ 250 mm du` Bulevara vojvode Stepe.

Do izgradwe primarne vodovodne mreè (∅ 250 mm)u zoni me{ovite stambene izgradwe na delu zapo~eterealizacije, omogu}ava se prikqu~ewe ovog dela pros-tora na postoje}u vodovodnu mreù du` Bulevaravojvode Stepe.

Sekundarna vodovodna mreà izgradi}e se du`planiranih saobra}ajnica i gde planirani sadràj,ure|ewe prostora, to zahteva. Sekundarna vodovodnamreà poveza}e se na planiranu primarnu vodovodnumreù i bi}e profila ∅ 100 mm i u potpunosti }ezadovoqiti potrebe za vodom planiranih korisnika.

Planirana vodovodna mreà definisana je nagrafi~kom prikazu "Plan hidrotehnike" u R 1:2500.

Uslovi za prikqu~ewe na vodovodnu mreù i to za:

Vi{eporodi~no stanovawe

- Objekat koji ~ini gra|evinsku celinu na parceli(objekat ili vi{e objekata na jednom ku}nom broju) moèbiti prikqu~en na vodovod samo jednim prikqu~kom.

- Zgrade vi{eporodi~nog stanovawa i drugi objektisa vi{e zajedni~kih ulaza, odnosno, zasebnih celina,mogu mogu imati nezavisne prikqu~ke vodovoda.

- Ako se u novoprojektovanom objektu predvi|a vi{enezavisnih ulaza, svaki ulaz mora imati svoj vodomer.

- Za sme{taj vodomera potrebno je predvideti pros-toriju u prizemqu (suterenu) objekata koju treba loci-rati uz samu regulacionu liniju objekata.

- Za mawe objekte, koji imaju predvi|en pasa` ili suuvu~eni u odnosu na regulacionu liniju (sa maksimum~etiri vodomera - jedan woltman ∅ 50 mm i tri krilas-ta) moè se postavqawe vodomera izvr{iti u odgo-varaju}em {ahtu.

- Vodomerni {aht predvideti na parceli korisnika,a na udaqenosti najvi{e 0,5 m, od regulacione linije.

- Odre|ena odstupawa od navedenih uslova mogu}a suuz saglasnost JKP "Vodovod i kanalizacija" iz NovogSada.

Porodi~no stanovawe

- Prikqu~ewe objekata na uli~nu vodovodnu mreùpredvi|a se jednim prikqu~kom.

- Vodomerni {aht minimalnih dimenzija 1,0 h 1,2 m,predvideti na parceli korisnika, a na udaqenostinajvi{e 0,5 m od regulacione linije.


Poslovne objekte

- Prikqu~ewe poslovnih objekata na uli~nuvodovodnu mreù predvi|a se jednim prikqu~kom.

- Ukoliko je poslovni objekat sa vi{e zajedni~kihulaza, odnosno, zasebnih tehnolo{kih celina, moèimati nezavisne prikqu~ke vodovoda.

- Za sme{taj vodomera potrebno je predvideti pros-toriju u prizemqu (suterenu) objekta.

- Za mawe objekte u kojima nije mogu}e obezbeditiadekvatnu prostoriju moè se predvideti postavqawevodomera u odgovaraju}i {aht.

- Vodomerni {aht predvideti na parceli korisnika,a na udaqenosti najvi{e 0,5 m od regulacione linije.


2.5.1. Odvo|ewe otpadnih i atmosferskih voda

Odvo|ewe otpadnih i atmosferskih voda bi}e de-lom preko planiranog zajedni~kog kanalizacionog sis-tema, a delom preko planiranog separatnog kanaliza-cionog sistema.


Planom se zadràva realizovana kanalizacionamreà za potrebe odvo|ewa ukupnih voda sa izgra|enogprostora male privrede.

Za odvo|ewe atmosferskih i otpadnih voda sa pros-tora namewenog za vi{eporodi~no stanovawe predvi|ase zajedni~ka kanalizaciona mreà. Planirana zajed-ni~ka kanalizaciona mreà bi}e profila od ∅ 300 do∅ 1200 mm i orijentisa}e se prema ulici VeselinaMasle{e, odnosno poveza}e se na postoje}i kanaliza-cioni kolektor koji je izgra|en du` Bulevara JovanaDu~i}a.

Do izgradwe primarne kanalizacione mreè (∅ 1200 mm), u zoni me{ovite stambene izgradwe, nadelu zapo~ete realizacije, omogu}ava se prikqu~eweovog dela prostora na postoje}u kanalizacionu mreùdu` Bulevara vojvode Stepe.

Za odvo|ewe atmosferskih i otpadnih voda, sa pros-tora namewenog porodi~nom stanovawu, predvi|a seizgradwa separatne kanalizacione mreè.

Atmosferske vode ovog dela prostora, planiranomkanalizacijom za atmosferske vode profila od ∅ 300do ∅ 500 mm orijentisa}e se prema postoje}em otvo-renom kanalu u okviru melioracionog sliva "Sajlovo".

Za povezivawe slivnih podru~ja kanalizacije atmos-ferskih voda predvi|a se izgradwa crpne stanice.

Otpadne vode ovog dela prostora, kanalizacijom zaotpadne vode profila od ∅ 250 do ∅ 300 mm, orijentisa-}e se prema postoje}oj kanalizaciji profila ∅ 800 mmkoja je izgra|ena du` Bulevara vojvode Stepe.

Za povezivawe slivnih podru~ja planirane kanali-zacije otpadnih voda predvi|a se izgradwa crpnihstanica.

Kanalizaciona mreà }e u potpunosti zadovoqitipotrebe odvo|ewa ukupnih voda sa ovog prostora.

Planirana kanalizaciona mreà definisana je nagrafi~kom prikazu "Plan hidrotehnike" u R 1:2500.

Uslovi za prikqu~ewe na kanalizacionu mreù i to za:

Vi{eporodi~no stanovawe

- Za vi{eporodi~no stanovawe predvi|a se direkt-no prikqu~ewe na uli~nu kanalizacionu mreù ilipreko kanalizacione mreè na parceli korisnika.

- Kanalizacioni {aht predvideti na parceli koris-nika, a na udaqenosti najvi{e 0,5 m od regulacionelinije.

- Ukoliko su predvi|eni pasaì na objektimavi{eporodi~nog stanovawa dimenzije pasaà treba dasu 3,5 h 4,0 m, radi prolaza interventnog vozila a pod-loga pasaà mora biti tako izvedena da primi priti-sak od te{kog saobra}aja.

- Kanalizacioni prikqu~ak predvideti sa gravita-cionim prikqu~ewem.

- Prikqu~ewe suterenskih i podrumskih prostorijapredvideti autonomnim sistemom za prepumpavawe kojisu u nadle`nosti korisnika.

- Na prostoru gde nema izgra|ene kanalizacionemreè, a realizacija planirane kanalizacione mreè

nije izvesna, re{avawe otpadnih voda bi}e prekovodonepropusnih septi~kih jama na parceli korisnika,posebno se insistira na vodonepropusnosti septi~kihjama, a u ciqu za{tite podzemqa od zaga|ewa.


Porodi~no stanovawe

- Prikqu~ewe objekata na planiranu kanalizacijupredvi|a se jednim prikqu~kom.




- Na prostoru gde nema izgra|ene kanalizacije, arealizacija planirane kanalizacije nije izvesna,re{avawe otpadnih voda bi}e preko vodonepropusnihsepti~kih jama na parceli korisnika, posebno se insis-tira na vodonepropusnosti septi~kih jama, a u ciquza{tite podzemqa od zaga|ewa.


Poslovne objekte

- Prikqu~ewe poslovnih objekata na planiranukanalizaciju predvi|a se jednim prikqu~kom.




- Na prostoru gde nema izgra|ene kanalizacionemreè, a realizacija planirane kanalizacione mreènije izvesna, re{avawe otpadnih voda bi}e prekovodonepropusnih septi~kih jama na parceli korisnika.Posebno se insistira na vodonepropusnosti septi~kihjama, a u ciqu za{tite podzemqa od zaga|ewa.


Podzemne vode

Merodavni nivoi podzemnih voda su:

- maksimalan nivo podzemnih voda oko 78,70 m n.v.

- minimalan nivo podzemnih voda oko 75,70 m n.v.

Pravac vodnog ogledala prose~nog nivoa podzemnihvoda je severozapad-jugoistok sa smerom pada premajugoistoku.


2.5.2. Snabdevawe elektroenergijom

Snabdevawe elektri~nom energijom

Snabdevawe elektri~nom energijom bi}e iz jedin-stvenog elektroenergetskog sistema. Osnovni objekatza snabdevawe elektri~nom energijom, a ujedno i vezana elektroenergetski sistem grada i {ire je TS 110/20 kV"Novi Sad 5-Detelinara". Od ove transformatorskestanice polazi 20 kV kablovska mreà na koju supovezane postoje}e 20/0,4 kV transformatorske stanicei na wu }e se povezivati nove transformatorske sta-nice. Ove transformatorske stanice }e napajati dis-tributivnu niskonaponsku mreù ovog podru~ja. Budu}a20 kV i 0,4 kV mreà gradi}e se kablirawem, kao i {toje izgra|ena postoje}a mreà, u skladu sa Generalnimplanom Grada Novog Sada do 2021. godine.

Transformatorska stanica TS 110/20 kV "Novi Sad5-Detelinara" povezana je na elektroenergetski sistemputem dvokanalnog 110 kV dalekovoda sa TS "Novi Sad 3"koji je sme{ten u postoje}em energetskom koridoru inalazi se u ovom prostoru. Koridor je dimenzionisantako da postoji mogu}nost izgradwe jo{ jednog 110 kVdalekovoda. Izgradwom planiranog dalekovoda dobilobi se sigurno i kvalitetno napajawe ove transforma-torske stanice elektri~nom energijom pri wenom mak-simalno projektovanom optere}ewu, a time i podru~jaobuhva}enog ovim planom.

U odnosu na planiranu izgradwu na ovom prostoru,potrebno je izgraditi nove distributivne transforma-torske stanice. Za potrebe zone male privrede ranijimplanovima je predvi|ena izgradwa {est distribu-tivnih transformatorskih stanica. Ovaj broj transfor-matorskih stanica je uve}an odre|enim brojem stanicakoje su u skladu sa energetskim uslovima gradilikorisnici na pojedinim parcelama u ciqu snabdevawasvojih kompleksa elektri~nom energijom. Ovakav na~insnabdevawa elektri~nom energijom omogu}uje kvalitet-no snabdevawe ove radne zone. Za zonu me{ovitenamene, gde je planirano porodi~no stanovawe iposlovni prostori potrebno je na javnim povr{inamaizgraditi dve transformatorske stanice, dok bi seostale transformatorske stanice gradile na komplek-sima pojedinih poslovnih lokaliteta u skladu sa ener-getskim uslovima.

U zoni me{ovite stambene izgradwe, u kojoj se plani-raju objekti vi{eporodi~ne stambene izgradwe i poro-di~ne izgradwe sa preovla|uju}om vi{eporodi~nomizgradwom, u odnosu na kapacitete prostora potrebno jeizgraditi pet distributivnih transformatorskih sta-nica za potrebe stanovawa. Za poslovne potro{a~e i zapotrebe {kole i de~ije ustanove, u ovoj zoni, potrebnetransformatorske stanice gradi}e se na osnovustvarnih potreba u skladu sa energetskim uslovima.

Sve planirane transformatorske stanice poveza}ese na postoje}u i novu 20 kV mreù.

Postoje}e i planirane 20 kV vodove na podru~ju nase-qa graditi kablirawem.

Planirana elektroenergetska mreà prikazana je nagrafi~kom prikazu "Plan energetike" u R 1:2500.

Uslovi za prikqu~ewe na elektroenergetsku mreù i to za:

Porodi~ne objekte

Snabdevawe porodi~nih objekata elektri~nomenergijom re{iti prikqu~ewem na postoje}u (plani-ranu) elektroenergetsku mreù. U slu~aju prikqu~ewana podzemnu mreù, prikqu~ak se moè izvesti nadzem-no ili podzemno, a u slu~aju prikqu~ewa na kablovskudistributivnu mreù prikqu~ak izvesti preko kablov-ske prikqu~ne kutije. Poloàj prikqu~nog ormara pri-lagoditi uslovima JP "Elektrodistribucija" Novi Sadtako da bude na fasadi objekta ili u specijalnimslu~ajevima na drugim mestima. U slu~aju prikqu~ewana podzemnu mreù, ako je objekat povu~en unutar regu-lacione linije mogu}e je u ogradi postaviti samostoje}irazvodni ormar, u skladu sa elektroenergetskim uslo-vima JP "Elektrodistribucija" Novi Sad.

Poslovne objekte

Prikqu~ewe ve}ih poslovnih objekata ili komplek-sa izvesti na postoje}u (planiranu) elektroenergetskumreù sopstvenom transformatorskom stanicom ilidirektno na distributivnu elektroenergetsku mreù uzavisnosti od potreba. Prikqu~ak izvesti u skladu saelektroenergetskim uslovima JP "Elektrodistrbucija"Novi Sad.

Vi{eporodi~ne stambene objekte

Prikqu~ewe vi{eporodi~nih stambenih (stambeno-poslovnih) objekata na elektroenergetsku mreùre{iti povezivawem na postoje}u (planiranu) dis-tributivnu transformatorsku stanicu ili ugradwomjo{ jednog transformatora u postoje}u transforma-torsku stanicu, u zavisnosti od broja stambenih jedini-ca. Poloàj prikqu~nog ormara prilagoditi uslovimaJP "Elektrodistribucija" Novi Sad tako da bude nafasadi objekta ili u specijalnim slu~ajevima nadrugim mestima. Prikqu~ak izvesti kablovskim nisko-naponskim vodom preko kablovske prikqu~ne kutije, uskladu sa elektroenergetskim uslovima JP "Elek-trodistribucija" Novi Sad.

2.5.3. Snabdevawe toplotnom energijom

Snabdevawe toplotnom energijom ovog podru~ja bi}ere{eno iz gasifikacionog i toplifikacionog sistema.

Za ovaj prostor, koji se nalazi na obodu grada irazli~itih je namena, Generalnim planom grada je pred-vi|eno me{ovito snabdevawe toplotnom energijom. Zavi{eporodi~no stanovawe i privredne potro{a~e u~ijoj blizini }e pro}i planirani toplifikacionivodovi postoji mogu}nost prikqu~ewa na toplifika-cioni sistem grada. Da bi se ovo ostvarilo, potrebno jeizgraditi odgovaraju}e vrelovode i povezati ih na pos-toje}e magistralne vrelovode na podru~ju Detelinare iBistrice.

Ostali planirani sadràji gde ne postoji mogu}nostprikqu~ewa na toplifikacioni sistem snabdeva}e setoplotnom energijom iz gasifikacionog sistema.Najbliè mesto prikqu~ewa ovog prostora na gasi-fikacioni sistem grada je postoje}i gasovod sredweg


pritiska koji prolazi ulicama Kornelija Stankovi}a iSuboti~kom i trasom biv{e pruge. Od ovog gasovodauradio bi se sredwopritisni gasovod severnim delomBulevara vojvode Stepe uz zonu male privrede. Na tajna~in bi se stvorila mogu}nost prikqu~ewa potro{a~aiz ove zone putem sopstvenih mernoregulacionih stani-ca na ovaj gasovod, dok bi za potrebe me{ovite namenebilo potrebno izgraditi posebnu merno-regulacionustanicu.

Energetska mreà }e se graditi u za to predvi|enimmestima u profilima ulica.

Planirana primarna toplifikaciona i gasovodnamreà prikazane su na grafi~kom prikazu "Plan ener-getike" u R 1:2500.

Uslovi za prikqu~ewe na gasovodnu mreù

Snabdevawe objekata porodi~nog stanovawa toplot-nom energijom re{iti prikqu~ewem na postoje}u dis-tributivnu gasovodnu mreù. Prikqu~ak i poloàjKMRS (ku}ni merno-regulacioni set-stanica) projekto-vati i izgraditi prema uslovima DP "Novi Sad-Gas".

Ovaj na~in snabdevawa toplotnom energijom se unajve}oj meri koristi za snabdevawe stambenih (stam-beno-poslovnih) objekata predvi|enih za vi{eporo-di~no stanovawe, kao i poslovnih objekata. Da bi objek-ti ovog tipa imali re{eno snabdevawe toplotnomenergijom potrebno je na pogodnom mestu u podrumu(suterenu) ili prizemqu objekta izgraditi podstanicuu skladu sa uslovima JKP "Novosadska toplana".Tako|e je potrebno omogu}iti izgradwu vrelovodnogprikqu~ka od postoje}eg (planiranog) vrelovoda dopodstanice na najpogodniji na~in, a u skladu sa uslovi-ma JKP "Novosadska toplana".

2.5.4. Telefonska mreà i uslovi za telefonske prikqu~ke

Ovo podru~je je povezano na automatsku telefonskucentralu preko podzemne mreè telefonskih kablova uobodnim ulicama. U tom smislu predvi|eno je povezi-vawe objekata na postoje}u mreù. Broj novih telefon-skih prikqu~aka zavisi}e od namene planiranihobjekata na ovom podru~ju. Postoje}a mreà je takodimenzionisana da moè udovoqiti zahtevima zaprikqu~ewe novih objekata.

U slu~aju prikqu~ewa, prikqu~ak izvesti prekotipskog tt prikqu~ka na pristupa~nom mestu na fasadiobjekta ili u specijalnim slu~ajevima na drugim mesti-ma.

2.6. Regulacija zelenih i slobodnih povr{ina

Ure|ewe slobodnih povr{ina uz komplekse name-wene za malu privredu zavisi}e od namene i rasporedaobjekata i wihovog gabarita. Podizawe zelenila trebada se bazira na postavci zelenog za{titnog pojasaobodom svakog kompleksa i dekorativne vegetacije naulaznim delovima i uz same objekte.

Sve saobra}ajnice treba da prate drvoredi, koji }ebiti jednostrani ili dvostrani u zavisnosti od {irineulice i sadràja wihovih popre~nih profila.Za{titni pojas prema Bulevaru vojvode Stepe treba dasadrì dvostruki drvored u ciqu razdvajawa objekatamale privrede od stanovawa.

Parkinge pokriti kro{wama visokog listopadnogdrve}a. Sadwu izvr{iti uz parking-prostore iliunutar samog parkinga, iza svakog ~etvrtog parking-mesta treba ostaviti prostor za drvo.

Ozelewavawe slobodnih povr{ina oko objekatavi{eporodi~nog stanovawa treba da se zasniva na pos-tavci visokog listopadnog drve}a uz ju`ne i zapadnefasade. Unutar stambenog bloka predlaè se postavkagrupacija dekorativnog drve}a i otvorenih travnatihpovr{ina sa elementima za de~ija igrali{ta i potreb-nim urbanim mobilijarom.

Kompleksi {kole i de~ije ustanove treba da sadrèveliki procenat zelenila raspore|enog u vidu zelenogza{titnog pojasa obodom celog kompleksa od vegetacijerazli~itih visina. Unutar dvori{ta vegetacija trebada bude odabrana od biqaka koje ne izazivaju alergiju,osim toga vegetacija treba da je dekorativna i daispuwava i za{titnu ulogu.

Sve slobodne povr{ine, trgovi i skverovi treba dasadrè dekorativnu vegetaciju uz potrebne elementeparterne arhitekture. Na poplo~anim platoima mogu}aje sadwa visokog dekorativnog drve}a u predvi|eneoblikovane otvore, kao i postavka ozelewenih àrdi-wera, koje bi nagla{avale atraktivnost odre|enihsadràja.

Ozelewavawe prostora oko objekata porodi~nogstanovawa treba da se zasniva na formirawu dekora-tivne predba{te i vrta u preostalom delu parcele, aograde izme|u susednih parcela treba da su obraslepuzavicama i visokim {ibqem.

Na delu prostora ispod koridora, koji se naslawa naporodi~no stanovawe, mogu}e je formirawe mawihplastenika ili ba{ti za proizvodwu povr}a, vo}a icve}a. Na delu gde je planirano vi{eporodi~nostanovawe i poslovawe, slobodne povr{ine ispodkoridora treba prekriti travwakom i niskim {ibqem,uz redovne mere nege i odràvawe.

2.7. Tehni~ka i nivelaciona re{ewa

2.7.1. Utvr|ivawe regulacione i gra|evinske linije

Planom je identifikovana postoje}a primarna i se-kundarna mreà sa poloàjem regulacionih i gra|evin-skih linija.

Tako|e je dat predlog za saobra}ajnu mreù naostalom planiranom prostoru, sa utvr|enim {irinamaregulacija.

U zoni me{ovite namene regulacije saobra}ajnica surazli~ite, u zavisnosti od prilago|avawa uslovima naterenu, uklapawa u postoje}u parcelaciju, mogu}egformirawa novih stambenih i stambeno-poslovnihparcela, od ve} zapo~ete realizacije na delu koji jeimao urbanisti~ku dokumentaciju, kao i od uslova zaprolazak infrastrukturnih instalacija.

Prilazna saobra}ajnica sa Bulevara vojvode Stepeima asimetri~nu regulaciju {irine 8+9 m, koja se nas-tavqa i na delu izme|u izgra|enog niza porodi~nihstambenih zgrada i prostora za poslovawe.

[irinu regulacije od 15 m ima saobra}ajnica unutarzone koja je povezana sa pomenutom prilaznom sao-bra}ajnicom, zatim saobra}ajnica koja povezuje zonu


me{ovite namene sa zonom me{ovite stambene izgrad-we, kao i ostale popre~ne saobra}ajnice ra~unaju}i ideo produètka Bulevara kneza Milo{a.

Ostale podu`ne saobra}ajnice, zbog uklapawa u pos-toje}u parcelaciju sa parcelama malih {irina, plani-rane su sa regulacijom od 12 m.

Regulacija saobra}ajnice koja se pruà granicomgra|evinskog rejona Novog Sada i Veternika je sa jed-nom fiksnom regulacionom linijom na 8 m od osovinekolovoza prema zoni me{ovite namene i sa razli~itom{irinom na suprotnoj strani zbog pra}ewa graniceparcele postoje}eg poqskog puta ~ijom trasom jepostavqen budu}i kolovoz.

Sli~na je situacija i sa regulacijom saobra}ajnicena severozapadnoj strani zone me{ovite namene (premakasarni). Kolovoz ove saobra}ajnice prati trasu posto-je}eg poqskog puta. Severna regulacija ide po graniciparcele tog poqskog puta, a ju`na je na 15 m od osovinekolovoza.

Kod parcela koje se kra}om stranom naslawaju naplanirane prilazne saobra}ajnice gra|evinska linijaje povu~ena do 5 m u odnosu na regulacionu, a kod par-cela koje su sa duòm stranom oslowene na prilaznusaobra}ajnicu gra|evinska linija je povu~ena za 3 m uodnosu na regulacionu.

U zoni me{ovite stambene izgradwe tako|e imanekoliko {irina regulacija u zavisnosti od karakteraplaniranih saobra}ajnica i kori{}ewa prostora u gra-nicama regulacionih linija. Tako na delu gde je zapo-~eta izgradwa u produètku Bulevara Slobodana Jo-vanovi}a planirana je regulacija {irine 15, 17,5 i 18 m.

Produètak ulice Obla~i}a Rada planiran je saregulacijom od 20 m i poklapa se sa regulacijom koja~ini nastavak ulice Bate Brki}a i prolazi preko zonemale privrede.

Sve regulacije oko {kole, de~ije ustanove, okovi{eporodi~nog komfornijeg stanovawa na parceli iporodi~nog stanovawa planirane su {irine 15 m.

Na delu zapo~ete vi{eporodi~ne stambene izgradwegra|evinske i regulacione linije se poklapaju. Kodnovoplaniranih blokova koji su isto~no i zapadno odbloka zapo~ete izgradwe, gra|evinske i regulacionelinije se tako|e poklapaju ili se gra|evinska linijapovla~i za 5 m u odnosu na regulacionu liniju radizadovoqewa uslova rastojawa od oko 20 m izme|uobjekata, kako je to definisano na grafi~kom prikazu.To se posebno odnosi na delove prostora uz koridor iprema delu namewenom poslovawu.

Kod komfornijeg vi{eporodi~nog stanovawa na par-celi (objekat sa pet stanova) i kod porodi~nog stano-vawa gra|evinska linija je povu~ena za 5 m u odnosu naregulacionu.

U zoni male privrede zadràva se postoje}a sao-bra}ajna mreà sa ve} formiranim regulacijama,ra~unaju}i i reìjsku saobra}ajnicu kod koje je regu-lacija asimetri~na (8+9 m). Sve bo~ne saobra}ajniceimaju regulaciju na 20 m, s tim {to kod blokova samawim parcelama podu`na vezna saobra}ajnica imaregulaciju 12 m. Gra|evinska linija prema reìjskojsaobra}ajnici je na 5 m od regulacione linije. Odstu-pawe je mogu}e do maksimum 3 m od regulacione linijei to kad su u pitawu iskqu~ivo zastakqeni delovi kojiidu od trotoara do krova zgrade. Kod kompleksa prema

koridoru gra|evinska linija se povla~i na 7 m odgranice lokaliteta. Gra|evinska linija kod bo~nihsaobra}ajnica poklapa se sa regulacionom linijom.

2.7.2. Nivelaciona re{ewa

Prostor koji je obuhva}en planom nalazi se na nad-morskoj visini od 78,20 (ispod dalekovoda) do 79,50 m(na severnom delu podru~ja).

Nove saobra}ajnice su prilago|ene terenu, sapadovima ispod 1%.

Plan nivelacije ura|en je u razmeri 1:2500, tako daje pre realizacije plana potrebno geodetsko snimawe uvisinskom pogledu.

Kota nivelete planiranih objekata odre|ena je uodnosu na niveletu kolovoza.

Planom nivelacije dati su slede}i elementi:

- kota preloma nivelete osovine saobra}ajnice,

- interpolovane kote,

- nagib nivelete.

3. BILANS POVR[INA

Bilans povr{ina prikazan je tabelarno.

U tabeli su dati podaci o ukupnoj povr{ini po zona-ma i po pojedinim sadràjima.

Posebno su izdvojene javne povr{ine, a posebnoostale povr{ine i to po zonama onako kako je ceo plankoncipiran.

Ukupna povr{ina u granicama plana - 76,43 haJavne povr{ine ............................. 37,11 haOstale povr{ine .......................... 39,32 haStepen zauzetosti i indeks izgra|enosti dati su za

svaku namenu posebno u tekstualnom delu u okviruta~ke 4.1.

4. PRAVILA GRA\EWA

4.1. Pravila, uslovi i ograni~ewa za ure|ewe prostora i gra|ewa

Uslovi za realizaciju plana dati su za svaku zonupojedina~no, jer svaka od zona ima svoje specifi~nosti,pre svega u primeni Generalnog plana, onda i u koncep-tualnim postavkama.

Zonu me{ovite namene karakteri{u stambeni, stam-beno-poslovni i ~isto poslovni prostori.

Kada su u pitawu stambeni i stambeno-poslovniprostori, dati su slede}i uslovi za realizaciju:

- oblik stanovawa: porodi~no stanovawe sa slobod-nostoje}im objektom na parceli;

- veli~ina parcele je minimum 500 m2, a maksimum660 m2;

- zbog ve} izvr{ene parcelacije, na jednom delu ovogprostora prihvata se kod tih parcela (postoje}aparcela broj 707) za 10% smawewe minimalne veli~ineparcele;



NA

ME

NA

I B

IL

AN

S P

OV

R[

IN

A (u

hek

tari

ma)

JA

VN

O G

RA

\E

VI

NS

KO

ZE

MQ

I[

TE

OS

TAL

O G

RA

\E

VI

NS

KO

ZE

MQ

I[

TE

vi{

epor

odi~

ne s

tam

bene

zg

rad

e ZO

NE

sa

obr.

po

vr{

i-

ne

elek

tro

ener

g.

kori

dor

(z

a{t.

po

jas)

tran

s.

stan

ica

osno

vna

{ko

la,

d

e~ij

a us

tano

va

za{

titn

o ze

len

ilo

zaje

d-

ni~k

e bl

okov

-sk

e po

vr{

. P

+1+P

k P

+2+P

k P

+3+P

k

trgo

v.

sa

stam

b.

posl

. ob

jekt

.

poro

di

-~n

o st

ano

-va

we

stam

beno

po

sl.

pros

tor

posl

o-

vni

sad

r-

aji

zel

e-

ne

povr

{.

u po

ja-

su k

o-

rid

ora

Uku

pna

povr

-{

ina

u ha

Zona

m

e{ov

ite

nam

ene

6,33

0,01

8,

76

3,54

18,6

4

Zona

m

e{ov

ite

stam

bene

iz

grad

we

7,01

0,02

2,

53

1,87

4,

24

3,49

2,

00

1,65

0,

10

2,14

1,63

26,6

8

Zona

mal

e pr

ivre

de

5,07

0,02

12

,91

18,0

0

El

ektr

oene

r-

gets

ki

kori

dor

1,

17

8,84

0,

54

2,66

13

,21

Uku

pno

19,5

8 8,

84

0,05

2,

53

1,87

4,

24

3,49

2,

00

1,65

0,

10

2,14

8,

76

5,71

15

,57

76,5

3

37

,11

39,4

2

- stepen zauzetosti parcele je 40%;

- indeks izgra|enosti do 1;

- spratnost objekta je P+1+Pk;

- u okviru stambenog objekta mogu se obavqati radneaktivnosti na prostoru do 50% ukupne povr{ine objek-ta;

- radne aktivnosti su iz oblasti trgovine, ugostiteq-stva i uslu`nog zanatstva;

- na parceli moè da se izgradi samo jedan stambeniobjekat sa maksimum tri stana;

- ako se poslovni deo planira kao poseban (do 40%zauzetosti prostora), mora biti udaqen minimalno 4 mod stambenog objekta;

- udaqewe objekta od susedne parcele je 1,5 m;

- spratnost poslovnog dela moè biti visokoprizemqe ili P+1;

- u okviru stanovawa mogu}e je formirati samoradne prostore sa veli~inom parcela od minimalno500 m2 do maksimalno 1 ha sa stepenom zauzetosti do50% i indeksom izgra|enosti od 0,5 do 2.

îsto radni prostori podleù i ekolo{koj proveriu skladu sa Pravilnikom o analizi uticaja objekata,odnosno radova na ìvotnu sredinu ("Slu`beni glasnikRS", broj 61/92).

Garaà moè biti u okviru objekta ili kao posebanobjekat do 40% zauzetosti parcele.

Kod stambenih, stambeno - poslovnih i samo poslov-nih parcela gra|evinska linija se povla~i od regula-cione za 5 m osim kod parcela koje su svojom duòmstranom okrenute prilaznoj saobra}ajnici, kada to ras-tojawe iznosi 3 m.

Za zonu me{ovite stambene izgradwe postavqeni suslede}i uslovi za realizaciju:

a) vi{eporodi~no stanovawe sredwih gustina, saparcelama oivi~enim obodnim ulicama. Na parcelamasu planirani slobodnostoje}i objekti ili objekti uprekinutom nizu (po dve lamele):

- sve planirane parcele po povr{ini su ve}e od mini-malnih (600 m2) koje su date Generalnim planom GradaNovog Sada do 2021. godine;

- stepen zauzetosti parcela je do 35%;

- indeks izgra|enosti je do 1,6 (ovaj indeks uizgra|enim blokovima iznosi 1,79, {to se ovim planomprihvata);

- spratnost objekta je od P+1+Pk do P+3+Pk;

- gra|evinska linija se poklapa sa regulacionomosim uz severnu i ju`nu saobra}ajnicu gde se gra|evins-ka linija povla~i za 5 m u odnosu na regulacionu. Tovaì za novoplanirane objekte, a ne i za ve} zapo~etena pravcu Bulevara Slobodana Jovanovi}a.

Kod parcela sa vi{eporodi~nim slobodnostoje}imstambenim zgradama gra|evinska linija je povu~ena za 5 mu odnosu na regulacionu. Prema susedu objekat jeudaqen minimalno 1,5 m. Objekat je spratnosti P+1+Pksa planiranih pet stanova ({to zna~i da u prizemqimanisu predvi|eni poslovni sadràji). Stepen zauzetostiparcele je 40%. Na ovim parcelama ne predvi|a seizgradwa pomo}nih i drugih objekata. Svi prate}i pros-tori-garaè, ostave i sl. predvi|eni su u okvirugabarita stambenog objekta.

U okviru vi{eporodi~nih stambenih objekata uprizemqima planirani su: stanovi, zajedni~ke pros-torije, skloni{ta i prostor za poslovawe iz oblastitrgovine i drugih uslu`nih delatnosti koje ne}eugroàvati stanovawe.

b) Porodi~no stanovawe na parceli sa slobodnosto-je}im objektom:

- veli~ina parcele je 500-600 m2;

- {irina fronta je 13-15 m;

- stepen zauzetosti parcele je 40%;

- indeks izgra|enosti je do 1;

- spratnost objekta je P+1+Pk;

- svi sadràji na parceli (pomo}ne prostorije,garaà i sl.) planirani su u okviru jednog objekta;

- mogu}e je izgraditi i deo poslovnog sadràjaveli~ine do 30% od povr{ine objekta;

- gra|evinska linija je povu~ena za 5 m u odnosu naregulacionu.

Za poslovne sadràje du` ulice Obla~i}a Rada ste-pen zauzetosti parcela je 40%, a objekti se u odnosu naregulacionu liniju povla~e za 5 m. Spratnost ovihobjekata je P+1 sa mogu}im prostornim akcentima odmaksimum jo{ dve etaè na mestima ukr{tawa uliceObla~i}a Rada sa popre~nim saobra}ajnicama ove zone.

Akcenti podrazumevaju da samo ugaoni delovi objek-ta dobijaju ve}u spratnost.

Planirani trg bi na isto~noj i zapadnoj strani imaoobjekte poslovno-stambene, postavqene upravno naulicu Obla~i}a Rada. Ostali deo planiran je saparternim re{ewem u kombinaciji poplo~anih zelenihi vodenih povr{ina.

Za izgradwu i ure|ewe trga uslovqava se izradaidejnog re{ewa uz davawe saglasnosti za wegovu reali-zaciju.

Uslov za ure|ewe javne povr{ine namewene zaosnovnu {kolu, de~iju ustanovu i zelenilo, odnosno zaizgradwu objekata u tom kompleksu je izrada urba-nisti~kog projekta za navedeni kompleks uz po{tovawepredloènih kapaciteta.

Za zonu male privrede, uslovi za realizaciju,uskla|eni su sa stawem na terenu i uslovima za radnezone iz Generalnog plana Grada Novog Sada do 2021.godine:

- stepen zauzetosti je 40%, a indeks izgra|enosti od0,5 do 1,2;

- gra|evinska linija uz reìjsku saobra}ajnicupovu~ena je za 5 m u odnosu na regulacionu, samogu}no{}u da zastakqeni delovi zgrade budu na 3 mod regulacione linije;

- kod kompleksa prema elektroenergetskom koridorugra|evinsku liniju povu}i za 7 m u odnosu na granicuparcele;

- gra|evinska i regulaciona linija prema sekundar-nim bo~nim saobra}ajnicama se poklapaju;

- kota venca kod svih objekata je izme|u 6 i 8 m odkote nivelete, a kota slemena je do 11 m;

- spratnost objekata je visoko prizemqe ili P+1(ili P+galerija). Izuzetno se iz tehnolo{kih razlogadozvoqava i potkrovna etaà sa nadzitkom koji jeuslovqen kotom venca;


- iako se zbog visokih podzemnih voda ne preporu~ujupodzemne etaè, do planirane kote venca mogu se uklo-piti, iz pomenutih tehnolo{kih razloga, suterenska ipotkrovna etaà u skladu sa propisanim standardimakada je re~ o visini radnih prostorija;

- maksimalna visina poda prizemqa u odnosu na kotunivelete je 60 cm;

- za raspone do 14 m pokriva~ je talasasti lim, tegolai "biber" crep, a za raspone ve}e od 14 m samotalasasti lim i tegola.

Sve objekte raditi u klasi~noj ili monta`noj kon-strukciji, sa posebnim akcentom na arhitektonsko obli-kovawe objekata i prostorno ure|ewe svih slobodnihprostora bilo u delovima javnih povr{ina ili u okviruogra|enih poslovnih lokaliteta. Objekte projektovatisa kosim krovovima, sa nagibom do 25°, sa maksimalnomvisinom nadzitka od 1,5 m u potkrovnim etaàma.Krovni pokriva~ je kod stambenih objekata crep ilitegola, a kod poslovnih i talasasti lim. Kotu poda uzoni me{ovite stambene izgradwe podi}i prose~no sa60 cm u odnosu na kotu trotoara, a kod zone me{ovitenamene kotu poda stambenih zgrada podi}i za minimum30 cm od kote trotoara, s tim da kod radnih prostorakotu poda prilagoditi tehnolo{kim zahtevima.

Zbog visokih podzemnih voda ne preporu~uje seizgradwa podzemnih etaà, sem ukoliko se to tehno-lo{ki uslovqava.

Sve saobra}ajnice su u rangu gradskih ulica, pa }e iwihova realizacija biti u skladu sa standardima zatakve vrste objekata. Parking-povr{ine raditi odbetonskih perforiranih plo~a.

Ogra|ivawe parcele izvesti u vidu ìve ili me-talne transparentne ograde, koja se postavqa na regu-lacionu liniju, osim kod zone male privrede, zaparcele koje izlaze na reìjsku saobra}ajnicu, gde seograda postavqa na gra|evinsku liniju.

Kod ovih parcela posebnu pa`wu obratiti naure|ewe prostora ispred objekata. To je prostor zazelenilo i poplo~ane prilaze objektu.

Ukoliko u zoni male privrede u kompleksima ima imaterijala koji bi se odlagali na manipulativnimpovr{inama, moraju se grupisati bilo na paletama iliregalima, radi efikasnijeg obavqawa unutra{weg sao-bra}aja.

Kako se u zoni male privrede predvi|aju aktivnostiiz oblasti tercijarnog sektora i proizvodnog zanatst-va, to }e se za sve delatnosti, koje podleù Pravilnikuo analizi uticaja objekata, odnosno radova na ìvotnusredinu, morati da se uradi traèna prethodna, premapotrebi i detaqna analiza uticaja na ìvotnu sredinu.

4.2. Pravila parcelacije

Planom su odre|ene zone i namene povr{ina tihzona koje su u skladu sa postavkama Generalnog planaGrada Novog Sada do 2021. godine.

Zona me{ovite namene odvojena je elektroenerget-skim koridorom od zone male privrede i istim kori-dorom u severozapadnom delu podeqena na dva dela.Sve postoje}e parcele u ovoj zoni pruàju se u pravcuistok - zapad i uglavnom su u privatnom kori{}ewu. Najugozapadnom delu ove zone delimi~no je izvr{enaparcelacija i izgra|en je deo objekata porodi~nog

stanovawa. Na ostalom slobodnom delu u celoj zonivo|eno je ra~una o obostranom kori{}ewu saobra}ajni-ca, kao i o na~inu parcelisawa nakon utvr|ene sao-bra}ajne mreè. Kod postavqawa regulacije osovinasaobra}ajnice ide po me|i parcela, a regulacione li-nije su u ve}ini slu~ajeva simetri~ne u odnosu na oso-vinu. Parcele su minimum 500 m2, a maksimum 660 m2, stim da je mogu}e i neznatno odstupawe za oko 10% uodnosu na veli~inu minimalne parcele. [irinauli~nog fronta parcele je od 13 do 15 m. Kod uìh pos-toje}ih parcela dolazi do wihovog spajawa radilak{eg formirawa gra|evinskih parcela predloènihveli~ina. U ovoj zoni postoje i slu~ajevi kada se nauìm parcelama prilago|ava oblik gra|evinskeparcele, pa se tako dobijaju parcele duòm stranomoslowene na prilaznu saobra}ajnicu. Kod ovih parcela{irina fronta nije uslovqena. Parcele ne mogu u}i upojas koridora. Radi obavqawa odre|ene delatnosti uokviru stambene namene, parcele se mogu spajati, {tose opravdava tehnolo{kim uslovima. U ovoj zoni, uzkoridor i uz saobra}ajnicu na severu zone premakasarni, kao i na jugozapadnom delu zone uz Bulevarvojvode Stepe, planirani su prostori za radneaktivnosti. Ovi prostori mogu se tretirati kao jednaparcela, a mogu se parcelisati na mawe povr{ine uzuslov da je planiranom saobra}ajnom mreòm obezbe|enadekvatan prilaz.

U zoni me{ovite stambene izgradwe predloèna jeprimarna i sekundarna saobra}ajna mreà, ~ime sudobijeni odre|eni oivi~eni prostori sa sadràjima zastanovawe i poslovawe. Sve planirane parcele popovr{ini su ve}e od minimalnih (600 m2) koje su dateGeneralnim planom Grada Novog Sada do 2021. godine.Planirano je da se ti oivi~eni prostori (blokovi) tre-tiraju kao jedinstvene parcele. To se odnosi i na pros-tor koji je namewen za trg. U zoni su planirani ivi{eporodi~ni slobodnostoje}i objekti na parcelispratnosti P+1+P+k. Veli~ina ovih parcela je mini-mum 900 m2 sa {irinom uli~nog fronta 25 - 30 m. U deluporodi~nog stanovawa planirane su parcele veli~ineminimalno 500 m2 sa {irinom uli~nog fronta od 13 do15 m. Kako je jedan deo blokova uz ulicu Obla~i}a Radanamewen ~isto poslovnim sadràjima, a drugi deostanovawu, planirano je da se ti blokovi podele naposlovni i stambeni prostor i da se tako izvr{iparcelacija.

U zoni male privrede na delu izme|u TS "Dete-linara" i produètka Bulevara Slobodana Jovanovi}anajve}i broj kompleksa je realizovan ili je zapo~etarealizacija na postoje}im parcelama. Ta napomenavaì za jo{ nekoliko kompleksa ("Lioner", MPV COM-PANY, "Univerzal", "Velefarm"). Ostali kompleksimogu zadràti postoje}u parcelaciju ili se mogupreparcelisati na mawe komplekse minimalneveli~ine 1.250 m2, s tim da se po{tuju svi uslovi zarealizaciju dati ovim planom. To podrazumeva i plani-rawe novih sekundarnih saobra}ajnica za opsluìvawenovih parcela.

U bloku na severozapadu zone male privredeizvr{i}e se parcelacija na mawe parcele minimalneveli~ine 1.000 m2.

4.3. Pravila i uslovi ure|ewa prostora za unapre|ewe i za{titu ìvotne sredine

U okviru plana predvi|eni su prostori nameweni zastanovawe u kombinaciji sa poslovnim prostorom, za


malu privredu, a planirana je i me{ovita stambenaizgradwa vi{eporodi~nog i porodi~nog stanovawa. Zasve radne i stambene kapacitete, rekreativne,sportske i parkovske povr{ine, elektroenergetskikoridor, kao i izgra|enu obostranu benzinsku pumpu saprate}im sadràjima u regulaciji Bulevara vojvodeStepe, izme|u Bulevara Slobodana Jovanovi}a i uliceBate Brki}a, potrebno je uskladiti pravila i uslove zaza{titu i unapre|ewe ìvotne sredine.

U okviru postoje}ih i planiranih namena treba da sespre~avaju svi oblici zaga|ewa i obezbe|ivawe nivoakvaliteta sredine prema odgovaraju}im standardima ipropisanim normama.1

U zoni male privrede, u okviru postoje}ih proizvod-nih i skladi{nih kompleksa, kao i delatnosti izoblasti tercijarnog sektora i proizvodnog zanatstva,neophodna je primena Pravilnika o analizi uticajaobjekata, odnosno radova na ìvotnu sredinu. Sobzirom da se planiraju aktivnosti iz oblasti terci-jarnog sektora i proizvodnog zanatstva, neophodna jeizrada prethodnih, odnosno detaqnih analiza uticaja uskladu sa navedenim pravilnikom.

Radi sagledavawa postoje}ih uticaja i promena, koji}e se ispoqiti na prostoru obuhva}enom planom kaoposledica raznih aktivnosti na uslove ìvota, potreb-no je da se prate kvantitativne i kvalitativni pokaza-teqi od uticaja na stawe sredine, kao i da se obezbedikontrola svih zahteva i aktivnosti u okviru pojedinihkompleksa.

Potrebno je: spre~avati i ograni~avati sve vidovezaga|ewa, pre~i{}avawe otpadnih voda, formirawezelenih zona izme|u planiranih kompleksa, du` sao-bra}ajnica i parking-prostora, obezbe|ivawe prostoraza kontejnere za ~vrst komunalni i specifi~an otpad,stalno pra}ewe stawa ìvotne sredine, odnosno kon-trolisawe i pra}ewe svih zahvata i aktivnosti uokviru pojedinih kompleksa.

Radi spre~avawa zaga|ivawa sredine, neophodno jeobezbediti ispravnost i redovno funkcionisawenamenskih ure|aja za za{titu ìvotne sredine svihbudu}ih korisnika prostora u skladu sa propisima.

U ciqu za{tite zdravqa stanovni{tva i ìvotnesredine od {tetnog dejstva zaga|enog vazduha, utvr|ujuse uslovi i mere za{tite vazduha od zaga|ivawa i nad-zor nad objektima koji mogu zagaditi vazduh a odnose sena ograni~avawe emisije zaga|uju}ih materija do dozvo-qenih granica zaga|ivawa, kori{}ewe prostora nana~in na koji se ne}e zaga|ivati vazduh iznad dozvo-qenih granica utvr|enih propisima o za{titi ìvotnesredine.

Na prostoru benzinske pumpe koja se nalazi u kon-taktnom podru~ju na kojem se emituje aerozaga|ewe

potrebna je kontrola emisije i uspostavqawe katastraaerozaga|ewa i komunalne buke i vibracija.

U okviru delatnosti koje imaju rezervoare zapodzemno skladi{tewe potrebno je zbriwavawedrena`nih voda separacijom na mestu nastanka ili nacentralnom izlazu.

Potrebno je podizawe za{titnog pojasa prema Bule-varu vojvode Stepe radi razdvajawa male privrede odstanovawa, a oko kompleksa {kole i de~ije ustanovetreba obezbediti dovoqno zelenila u vidu zelenogza{titnog pojasa obodom celog kompleksa.

U okviru vi{eporodi~nih stambenih objekata, uprizemqima u kojima su planirani stanovi, zajedni~keprostorije, skloni{ta i prostor za poslovawe izoblasti trgovine i drugih uslu`nih delatnosti kojene}e ugroàvati stanovawe, potrebno je obezbeditiza{titu od buke i vibracija, kao i aerozaga|ewa.

4.4. Pravila za{tite od elementarnih i drugih opasnosti u miru i ratu

Prema proceni koja je ra|ena za Generalni planGrada Novog Sada do 2021. godine grad je ugroèn odelementarnih nepogoda, pa se to odnosi i na prostorseverno od Bulevara vojvode Stepe.

Visine vode Dunava prouzrokuju poplave, kao ipodizawe podzemnih i procednih voda koje su pod di-rektnim uticajem Dunava. Zbog visokih nivoa podzemnihvoda, ne preporu~uje se izgradwa etaà u podzemqu.

Novi Sad se nalazi u seizmi~kom podru~ju 8° MCS.Preporu~uje se da se za ve}e objekte ili grupacijeobjekata uradi seizmi~ka mikrorejonizacija.

U stambenim i radnim zonama ~esta potencijalnaopasnost su poàri. Zato se i urbanisti~kim planovimapredvi|a niz mera za za{titu od poàra. Mere seodnose na udaqenost izme|u objekata (minimalno dvevisine objekta) radi prohodnosti saobra}ajnica poslezaru{avawa objekata, a ujedno da saobra}ajnice imajudovoqnu {irinu da bi predstavqale protivpoàrnupregradu (barijeru).

Prema klasifikaciji ugroènosti od poàra radnezone su u prvoj zoni. Ugroènost od poàra zavisi i odizgra|enosti parcele, pa se iz tih razloga trebapridràvati datih veli~ina indeksa zauzetosti.

Tako|e ugroènost od poàra zavisi od materijalaod koga je objekat izgra|en, od na~ina skladi{tewa iprisustva zapaqivih i eksplozivnih materijala naposlovnim kompleksima.

Protivpoàrne intervencije u stambenim blokovimai delu poslovnih parcela mogu da se izvode za sveplanirane objekte jer im je mogu}e pri}i sa obodnih sao-


__________________________________________________

1 Standardi, normativi i kriterijumi ~ije izvr{ewe je obavezno obezbediti u ciqu spre~avawa ugroàvawa ìvotne sredine propisani su nizom zakona, pravilnika i drugih podzakonskih akata me|u kojima su:

- Zakon o za{titi ìvotne sredine ("Slu`beni glasnik RS", broj 66/91, 83/92, 53/93, 67/93, 48/94, 44/95 i 53/95);

- Pravilnik o analizi uticaja objekata, odnosno radova na ìvotnu sredinu ("Slu`beni glasnik RS", broj 61/92);

- Zakon o postupawu sa otpadnim materijama ("Slu`beni glasnik RS", broj 25/96 i 26/96);

- Pravilnik o grani~nim vrednostima, metodama merewa imisije, kriterijumima za uspostavqawe mernih mesta i evidenciji podataka ("Slu`beni glasnik RS", broj 54/92 i 30/99);

- Pravilnik o dozvoqenom nivou buke u ìvotnoj sredini ("Slu`beni glasnik RS", broj 54/92);

- Pravilnik o maksimalno dozvoqenim koncentracijama {tetnih materija u vazduhu okoline ("Slu`beni glasnik RS", broj 31/78).

bra}ajnica. Unutar ve}ih poslovnih kompleksa ostavi-ti prilaze za protivpoàrne intervencije.

Kada je re~ o objektima zna~ajnim za odbranu, zasklawawe stanovni{tva i materijalnih dobara, napodru~ju obuhva}enom planom, u zavisnosti od nameneprostora izgradi}e se odre|ena vrsta za{titnihobjekata (ku}na, blokovska, za privredne subjekte).

Tako se na parcelama porodi~nog stanovawa plani-raju ku}na skloni{ta dopunske za{tite otpornosti 30 kPa. Kod stambeno-poslovnih objekata planiratiskloni{ta dopunske za{tite otpornosti 50 kPa i to za2/3 najbrojnije smene u ratnim uslovima.

Za blokovska skloni{ta u zoni me{ovite stambeneizgradwe usvojen je koncept sa skloni{nim prostorom uprizemqu stambenih zgrada, ra~unaju}i da se na 50 m2

bruto razvijene gra|evinske povr{ine zgrade obezbediskloni{ni prostor za jednog stanovnika ili najmawe za50% od planiranog broja stanara. Za{titni objektimoraju se planirati sa polupre~nikom gravitacije neve}im od 250 m, s tim {to se vertikalna udaqenostra~una trostruko, sa rezervnim izlazom van dometaru{evina (D=H/2).

Skloni{ta su dvonamenska, osnovne namene otpor-nosti 100 kPa. Drugu namenu prilagoditi potrebamastanara (zajedni~ke prostorije) ili kao skladi{ta uzlokale sa trgovinom.

U okviru zone male privrede planirati za{titneobjekte za 2/3 ukupnog broja radnika, a u radu u smenama2/3 od broja radnika u najve}oj smeni u ratnim uslovima.

Ukoliko se u skloni{tu {titi do 50 lica, planirajuse dvonamenska skloni{ta dopunske za{tite otpornos-ti 100 kPa. Za ve}e komplekse sa ve}im brojem radnikakoji se {tite planirati dvonamenska skloni{taosnovne za{tite otpornosti 200 kPa. Drugu namenu pri-lagoditi osnovnoj funkciji (skladi{ta, arhiva, resto-ran, sala za sastanke i sl.).

4.5. Uslovi ~uvawa, odràvawa i kori{}ewa kulturnih dobara

Prema prethodnim uslovima dobijenim od Zavoda zaza{titu spomenika kulture Grada Novog Sada potrebnoje da izvo|a~ radova na lokalitetima severno od Bule-vara vojvode Stepe pre izvo|ewa radova izvr{iprethodno sonda`no arheolo{ko iskopavawe terenazbog mogu}nosti postojawa potencijalnog arheolo{kognalazi{ta.

Ako se u toku izvo|ewa gra|evinskih i drugih rado-va nai|e na arheolo{ka nalazi{ta ili arheolo{kepredmete, izvo|a~ radova je duàn da odmah, bez odla-gawa, prekine radove i obavesti nadle`ni zavod zaza{titu spomenika kulture i da preduzme mere da senalaz ne uni{ti i ne o{teti i da se sa~uva na mestu i upoloàju u kome je otkriven.

5. SREDWORO^NI PROGRAM URE\IVAWA JAVNOG GRA\EVINSKOG ZEMQI[TA

Na podru~ju koje je obuhva}eno ovim planom zapotrebe izgradwe javnih objekata od op{teg interesa iza javne povr{ine, nameweni su slede}i prostori:

- osnovna {kola i de~ja ustanova 2,53 ha,

- saobra}ajne povr{ine 19,58 ha i

- koridor i za{titni pojas 8,84 ha.

U skladu sa Zakonom o planirawu i izgradwi, nave-dene povr{ine }e se odrediti za javno gra|evinsko zem-qi{te, izuzeti iz poseda korisnika i za wih }e seisplatiti naknada u skladu sa zakonom kojim se ure|ujeeksproprijacija.

U sredworo~nom periodu, na prostoru koji je obuh-va}en ovim planom, prioritetni su slede}i radovi naure|ivawu javnog gra|evinskog zemqi{ta:

- izgradwa saobra}ajnica u produètku Bulevarakneza Milo{a, ulice Bate Brki}a i Bulevara Slobo-dana Jovanovi}a,

- izgradwa primarne vodovodne mreè ∅ 250 i

- izgradwa primarne kanalizacije.

Sredstva za finansirawe ure|ivawa javnog gra|e-vinskog zemqi{ta obezbedi}e se iz slede}ih izvora:

- naknade za ure|ivawe gra|evinskog zemqi{ta,

- zakupnine za gra|evinsko zemqi{te i

- drugih izvora u skladu sa zakonom.

6. PRIMENA PLANA

Dono{ewe ovog plana omogu}ava izdavawe izvoda izplana, koji sadrì pravila ure|ewa i pravilagra|ewa, osim za delove za koje je obavezna izradaurbanisti~kog projekta.

Sastavni deo plana su slede}i grafi~ki prikazi:

1. Izvod iz Generalnog plana Grada Novog Sada do 2021. god. sa nazna~enim poloàjem prostora obuhva}enog planom . . .1:10.000

2. Geodetska podloga sa granicom podru~jaobuhva}enog planom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1:2500

3. Prikaz namene povr{ina sa podelom nazone i blokove . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1:2500

4. Plan saobra}ajnica sa regulacionim i nivelacionim re{ewem i nazna~enim gra|evinskim linijama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1:2500

5. Plan parcelacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1:2500

6. Plan zelenih i slobodnih povr{ina . . . . . . . .1:2500

7. Plan hidrotehnike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1:2500

8. Plan energetike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1:2500

9. Popre~ni profili saobra}ajnica . . . . . . . . . . .1:100.

Plan detaqne regulacije prostora severno od Bule-vara vojvode Stepe u Novom Sadu izra|en je u ~etiriprimerka u analognom i u pet primeraka u digitalnomobliku koji }e se posle potpisivawa i overe ~uvati uSkup{tini Grada Novog Sada, Gradskoj upravi - Sekre-tarijatu za urbanizam i stambene poslove, mini-starstvu nadle`nom za poslove urbanizma i u Javnompreduze}u "Urbanizam" Zavod za urbanizam Novi Sad.

Plan stupa na snagu osmog dana od dana objavqivawau "Slu`benom listu Grada Novog Sada".

REPUBLIKA SRBIJAAUTONOMNA POKRAJINA VOJVODINAGRAD NOVI SADSKUP[TINA GRADA NOVOG SADABroj: 35-225/2003-I-930. decembar 2003. godineNOVI SAD Predsednik

Borislav Novakovi}, s.r.




OO DD LL UU KK UUOO IIZZMMEENNAAMMAA II DDOOPPUUNNAAMMAA

RREEGGUULLAACCIIOONNOOGG PPLLAANNAA NNAASSEEQQAA BBUUKKOOVVAACC

^lan 1.

Ovom odlukom mewa se i dopuwuje Regulacioni plannaseqa Bukovac ("Slu`beni list Grada Novog Sada",broj 3/97).

^lan 2.

Naziv "Regulacioni plan naseqa Bukovac" mewa se iglasi: "Plan generalne regulacije naseqa Bukovac" (udaqem tekstu-plan).

^lan 3.

Izmene i dopune plana vr{e se tako {to seuspostavqaju novi elementi trasa i regulacione{irine [kolske ulice i produètka ulice PetraKo~i}a koja povezuje ulice [kolsku i SvetozaraMarkovi}a - Toze, kako je to i utvr|eno u grafi~komprikazu (lokalitet 1).

Izmenama plana koriguje se i trasa spajawa ulicaLaze Kosti}a i Dositeja Obradovi}a kako je to utvr|enou grafi~kom prikazu (lokalitet 2).

U mreì saobra}ajnica mewa se {irina ulice Sve-tozara Mileti}a i povezuje se pe{a~kim prolazom saulicom Branka Radi~evi}a, kako je to utvr|eno ugrafi~kom prikazu (lokalitet 3).

U poglavqu 2.0. "Koncepcija ure|ewa, osnovna name-na prostora i pravila regulacije" u pododeqku 2.2."Osnovna namena povr{ina i pravila regulacije" uta~ki 2.10.4. "Komunalni objekti" u delu pod naslovom"Grobqe" u stavu 1. prva re~enica mewa se i glasi:"Pravoslavno grobqe zapadno od naseqa obuhvatapovr{inu od 2,95 ha". Posle stava 3. dodaje se novi stav4. koji glasi: "Grobqe se pro{iruje na deo parcele broj1666 KO Bukovac, na kojoj se predvi|a izgradwa kapele,grobnih mesta i ozelewavawe podizawem za{titnogzelenila i parternog ure|ewa. Za ure|ewe grobqapotrebno je uraditi urbanisti~ki projekat."

Dosada{wi stav 4. postaje stav 5. posle koga sedodaje novi stav 6. koji glasi: "Staro grobqe" naparceli broj 416/1 sa parcelom broj 796 i delovimaparcela broj 795 i 1666 a sve KO Bukovac ~ini}e jedin-stveni kompleks grobqa. To zna~i da }e se parceli broj796 (postoje}e grobqe) pripojiti parcela broj 416/1 idelovi parcela broj 1666 i 795." (lokalitet 4 i 4a).

^lan 4.

Sastavni deo ove odluke su slede}i grafi~kiprikazi:

1. Plan osnovne namene povr{ina(izvod iz Regulacionog plana naseqa Bukovac) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .R = 1:2500

2. Plan osnovne namene povr{ina . . . . . . . . .R = 1:2500

3. Plan saobra}aja sa nivelacijom . . . . . . . .R = 1:2500

4. Lokalitet 1 - korekcija regulacije ulice [kolske i produètka ulice Petra Ko~i}a . . . . . . . . . . . . . . . . . . .R = 1:1000

5. Lokalitet 2 - spajawe ulice Laze Kosti}a sa ulicom Dositeja Obradovi}a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .R = 1:1000

Lokalitet 3 - korekcija regulacije ulice Svetozara Mileti}a . . . . . . . . . . . . .R = 1:1000

6. Lokalitet 4 i 4a - pro{irewe postoje}eg grobqa na parcele broj 416/1, 1666 i deo parcele broj 795 KO Bukovac . . . . . . . . . .R = 1:1000.

Izmene i dopune Regulacionog plana naseqa Buko-vac izra|ene su u ~etiri primerka u analognom i u petprimeraka u digitalnom obliku koji }e se posle potpi-sivawa i overe ~uvati u Skup{tini Grada Novog Sada,Gradskoj upravi - Sekretarijatu za urbanizam i stam-bene poslove, ministarstvu nadle`nom za posloveurbanizma i u Javnom preduze}u "Urbanizam" Zavod zaurbanizam Novi Sad.

^lan 5.

Ova odluka stupa na snagu osmog dana od danaobjavqivawa u "Slu`benom listu Grada Novog Sada".

REPUBLIKA SRBIJAAUTONOMNA POKRAJINA VOJVODINAGRAD NOVI SADSKUP[TINA GRADA NOVOG SADABroj: 35-160/2003-I-930. decembar 2003. godineNOVI SAD

PredsednikBorislav Novakovi}, s.r.


izgradwi ("Slu`beni glasnik Republike Srbije", broj47/2003) i ~lana 25. ta~ka 5. Statuta Grada Novog Sada- pre~i{}en tekst ("Slu`beni list Grada Novog Sada",broj 1/2001), Skup{tina Grada Novog Sada na XLIX sed-nici 30. decembra 2003. godine donosi

OO DD LL UU KK UUOO IIZZMMEENNAAMMAA II DDOOPPUUNNAAMMAA

RREEGGUULLAACCIIOONNOOGG PPLLAANNAA MMEE[[OOVVIITTOOGGSSTTAANNOOVVAAWWAA BBLLOOKKOOVVAA OOKKOO UULLIICCEE

VVOOJJVVOODDEE BBOOJJOOVVII]]AA UU NNOOVVOOMM SSAADDUU

^lan 1.

Ovom odlukom mewa se i dopuwuje Regulacioni planme{ovitog stanovawa blokova oko ulice VojvodeBojovi}a u Novom Sadu ("Slu`beni list Grada NovogSada", br. 5/98, 3/2003 i 12/2003).


^lan 2.

Naziv "Regulacioni plan me{ovitog stanovawablokova oko ulice Vojvode Bojovi}a u Novom Sadu"mewa se i glasi: "Plan detaqne regulacije me{ovitogstanovawa blokova oko ulice Vojvode Bojovi}a u NovomSadu" (u daqem tekstu - plan).

^lan 3.

U planu u poglavqu "3. Pravila urbanisti~ke regu-lacije" u pododeqku "3.1. Namena povr{ina" u delu"Blok 5" alineja {est mewa se i glasi: "kompleks A2 -prostor formiran od nekoliko parcela ili delovaparcela namewen je stambeno-poslovnim objektima". Udelu "Blok 8" istog pododeqka u {estoj alineji broj:"0,23" zamewuje se brojem: "0,185".

U pododeqku "3.2. Reìmi kori{}ewa povr{ina iobjekata koji se zadràvaju, dogra|uju, nadogra|uju ilizamewuju i uslovi izgradwe planiranih sadràja"posle dela "Blok 4" dodaje se nov deo: "Blok 5" i aline-ja koja glasi: "- na parceli broj 8932/1 ~iji se deoutvr|uje za javnu povr{inu i kao parking dozvoqava seda objekat prelazi preko prolaza koji postaje kolskipasa`". U delu "Blok 8" istog pododeqka posle petealineje dodaje se nova {esta alineja koja glasi: "-planom se preporu~uje spajawe parcela broj 9792/7 i9789 u jednu gra|evinsku parcelu predvi|enu za reìmA1. S obzirom da parcela broj 9789 u ulici Jovana Su-boti}a broj 21 zadovoqava kriterijume iz Generalnogplana za formirawe gra|evinske parcele, mogu}a jerealizacija stambeno-poslovnog objekta i bez spajawasa parcelom broj 9792/7". Dosada{we alineje {est isedam postaju alineje sedam i osam.

U delu "Reìm za kompleks "A2" (Blok 5) istog podo-deqka tekst prve alineje mewa se i glasi: "celina sesastoji od vi{e parcela ili delova parcela na kojoj jepredvi|ena izgradwa stambeno-poslovnih objekataspratnosti P+4+M i P+5+M". U istom delu tre}a aline-ja mewa se i glasi: "stepen zauzetosti kompleksa ilipojedinih parcela ukoliko se prostor etapno privodinameni je do 50%; dubina trakta na grafi~kom prikazuje orijentaciona; garaìrawe i parkirawe vozila je uokviru kompleksa i obavezna je izgradwa pasaà zakolski pristup". Posle tre}e dodaje se ~etvrta alinejakoja glasi: "- preporu~uje se realizacija u celosti delaprostorne celine na uglu bloka koju sa~iwavajuparcele ili delovi parcela broj 8927, 8928 i 8929. Uko-liko se ovaj prostor privodi nameni fazno, jednu etapubi predstavqale pripojene parcela broj 8928 i deoparcele 8927, a drugu etapu pripojene parcela broj 8929i deo parcele broj 8927. Obavezno je integralnore{avawe ove urbanisti~ko-arhitektonske celine nanivou idejnog projekta u ciqu wihovog oblikovnogusagla{avawa. Poloàj i dubina trakta objekata seutvr|uje u skladu sa grafi~kim prikazom tako da ceoprostor mora i funkcionalno da ~ini celinu. Ne dozvo-qava se wegovo pregra|ivawe u dvori{nom delu".

U delu "Reìm C" istog pododeqka tekst pod "a)prostor stambeno-poslovnih objekata (ugao ulicaKisa~ke i Jovana Suboti}a)" mewa se i glasi: "pred-vi|en je za izgradwu objekata spratnosti P+3+Pot. Vi-sinu objekata prilagoditi visini "Fajtovog mlina".Me|utim, posmatraju}i ovaj lokalitet sa {ireg aspekta,naro~ito izraène probleme vezane za saobra}aj ovogdela grada i raskrsnice, preporu~uje se preispitivaweovog prostora putem konkursa (u kontekstu celokupneforme trga i predvi|enih spratnih visina po obodu).

Stepen zauzetosti kompleksa je do 60%.

U istom delu pod "b) Kompleks "Fajtovog mlina" udrugom stavu posle ~etvrte alineje dodaje se novaalineja pet koja glasi: "Planom se preporu~uje spajaweparcela broj 9792/7 i 9789 u jednu gra|evinsku parcelupredvi|enu za reìm A1. Ukoliko ne do|e do spajawa,parcela broj 9792/7 se moè koristiti i daqe kao deoposlovnog kompleksa "Fajtovog mlina". Dozvoqena jerekonstrukcija poslovnog objekta u okviru postoje}eggabarita i spratnosti".

Dosada{wa alineja pet postaje alineja {est.

^lan 4.

Sastavni deo ove odluke su slede}i grafi~kiprikazi:

1. Plan promena A3

2. Izmena i dopuna Regulacionog plana me{ovitog stanovawa blokova oko ulice Vojvode Bojovi}a u Novom Sadu - Blok 5 R1 : 1000

3. Izmena i dopuna Regulacionog plana me{ovitog stanovawa blokova oko ulice Vojvode Bojovi}a u Novom Sadu - Blok 8 R1 : 1000

Izmene i dopune Regulacionog plana me{ovitogstanovawa blokova oko ulice Vojvode Bojovi}a u NovomSadu izra|ene su u ~etiri primerka u analognom i u petprimeraka u digitalnom obliku koji }e se posle potpi-sivawa i overe ~uvati u Skup{tini Grada Novog Sada,Gradskoj upravi - Sekretarijatu za urbanizam i stam-bene poslove, ministarstvu nadle`nom za posloveurbanizma i u Javnom preduze}u "Urbanizam" Zavod zaurbanizam Novi Sad.

^lan 5.


REPUBLIKA SRBIJAAUTONOMNA POKRAJINA VOJVODINAGRAD NOVI SADSKUP[TINA GRADA NOVOG SADABroj: 35-14/2003-I-930. decembar 2003. godineNOVI SAD Predsednik

Borislav Novakovi}, s.r.



OO DD LL UU KK UUOO IIZZRRAADDII PPLLAANNAA DDEETTAAQQNNEE RREEGGUULLAACCIIJJEE

KKOOMMPPLLEEKKSSAA DDEEÎIJJEE BBOOLLNNIICCEE IISSTTAANNOOVVAAWWAA NNAA DDEELLUU PPRROOSSTTOORRAA

IIZZMMEE\\UU UULLIICCAA HHAAJJDDUUKK VVEEQQKKOOVVEE IIFFUUTTOO[[KKEE UU NNOOVVOOMM SSAADDUU


^lan 1.

Pristupa se izradi plana detaqne regulacije kom-pleksa De~ije bolnice i stanovawa na delu prostoraizme|u ulica Hajduk Veqkove i Futo{ke u Novom Sadu(u daqem tekstu - plan).

^lan 2.

Planom }e se utvrditi pravila ure|ewa i pravilagra|ewa u skladu sa osnovnom namenom utvr|enom Gene-ralnim planom Grada Novog Sada do 2021. godine("Slu`beni list Grada Novog Sada", broj 24/2000,18/2001 i 12/2003).

^lan 3.

Gra|evinski rejon obuhva}en ovim planom obuhvataprostor KO Novi Sad I i KO Novi Sad II unutar slede}egranice:

Za po~etnu ta~ku opisa granice gra|evinskog rejonautvr|uje se ta~ka broj 1 na trome|i parcela broj 7530/1,7527/1 i 7527/2, na isto~noj regulaciji Hajduk Veqkoveulice, u KO Novi Sad I. U pravcu zapada granica pratisevernu granicu parcele broj 7521/2 i wenimproduènim pravcem dolazi do ta~ke broj 2 na presekusa osovinom ulice Hajduk Veqkove. Od ove ta~ke upravcu juga granica prati osovinu ulice HajdukVeqkove i dolazi do ta~ke broj 3 na preseku osovine igranice KO Novi Sad I i KO Novi Sad II. Daqe granicaprelazi u KO Novi Sad II, prati osovinu ulice HajdukVeqkove do ta~ke na preseku sa osovinom Futo{keulice gde je osovinska ta~ka broj 1688, zatim skre}e upravcu istoka, prati osovinu Futo{ke ulice do ta~kebroj 4 na preseku sa produènim pravcem isto~negranice parcele broj 7530/2. Od ove ta~ke granicaskre}e u pravcu severa do preseka produènog pravcasa granicom KO Novi Sad I i KO Novi Sad II gde je ta~kabroj 5. Od ta~ke broj 5 granica prelazi u KO Novi Sad I,prati isto~nu granicu parcela broj 7530/2 i 7530/1 dota~ke broj 6 koja se poklapa sa severoisto~nom prelom-nom ta~kom parcele broj 7527/1. Daqe granica skre}e upravcu zapada, prati severnu granicu parcele broj7527/1 i dolazi do ta~ke broj 1 koja je utvr|ena zapo~etnu ta~ku opisa granice gra|evinskog rejona.

^lan 4.

Rok za izradu plana je 30 dana od dana stupawa nasnagu ove odluke.

^lan 5.

Sredstva za izradu plana obezbe|ena su Programomure|ivawa gra|evinskog zemqi{ta za 2003. godinu("Slu`beni list Grada Novog Sada", br. 27/2002,11/2003, 16/2003 i 19/2003).

^lan 6.

Sastavni deo ove odluke je Program za izradu planadetaqne regulacije kompleksa De~ije bolnice istanovawa na delu prostora izme|u ulice HajdukVeqkove i Futo{ke u Novom Sadu.

^lan 7.

Odluka o izradi plana objavi}e se u dnevnom listu"Dnevnik".

^lan 8.




PPRROOGGRRAAMM ZZAA IIZZRRAADDUU PPLLAANNAA DDEETTAAQQNNEERREEGGUULLAACCIIJJEE KKOOMMPPLLEEKKSSAA DDEEÎIJJEE BBOOLLNNIICCEE II SSTTAANNOOVVAAWWAA NNAA DDEELLUU PPRROOSSTTOORRAA IIZZMMEE\\UU UULLIICCAA HHAAJJDDUUKK

VVEEQQKKOOVVEE II FFUUTTOO[[KKEE UU NNOOVVOOMM SSAADDUU

1. PRAVNI OSNOV ZA IZRADU PROGRAMA

Na osnovu ~lana 45. Zakona o planirawu i izgradwi(u daqem tekstu: Zakon) ("Slu`beni glasnik RepublikeSrbije" broj 47/2003) pristupa se izradi Programa zaizradu plana koji je sastavni deo Odluke o izradiurbanisti~kog plana iz ~lana 46. Zakona.

2. PREDLOG VRSTE I GRANICE PLANA

U skladu sa karakterom i potrebama naseqa za pros-tor koji se nalazi izme|u ulica Hajduk Veqkove iFuto{ke u Novom Sadu predlaè se izrada Planadetaqne regulacije, kao odgovaraju}a vrsta urba-nisti~kog plana, i granica obuhvata plana u okviru kojeje izvr{ena podela na javno i ostalo gra|evinskozemqi{te.

2.1. Opis predloène granice obuhvata plana

Podru~je koje se obuhvata planom detaqne regu-lacije nalazi se u KO Novi Sad I i KO Novi Sad IIunutar slede}e granice:

Za po~etnu ta~ku opisa granice podru~ja utvr|uje seta~ka broj 1 na trome|i parcela broj 7530/1, 7527/1 i7527/2, na isto~noj regulaciji Hajduk Veqkove ulice, uKO Novi Sad I. U pravcu zapada granica prati severnugranicu parcele broj 7521/2 i wenim produènimpravcem dolazi do ta~ke broj 2 na preseku sa osovinomulice Hajduk Veqkove. Od ove ta~ke u pravcu juga grani-ca prati osovinu ulice Hajduk Veqkove i dolazi dota~ke broj 3 na preseku osovine i granice KO Novi Sad Ii KO Novi Sad II. Daqe granica prelazi u KO Novi Sad II,prati osovinu ulice Hajduk Veqkove do ta~ke na pre-seku sa osovinom Futo{ke ulice gde je osovinska ta~kabroj 1688, zatim skre}e u pravcu istoka, prati osovinuFuto{ke ulice do ta~ke broj 4 na preseku saproduènim pravcem isto~ne granice parcele broj7530/2. Od ove ta~ke granica skre}e u pravcu severa dopreseka produènog pravca sa granicom KO Novi Sad Ii KO Novi Sad II gde je ta~ka broj 5. Od ta~ke broj 5granica prelazi u KO Novi Sad I, prati isto~nu granicu


parcela broj 7530/2 i 7530/1 do ta~ke broj 6 koja se pok-lapa sa severoisto~nom prelomnom ta~kom parcele broj7527/1. Daqe granica skre}e u pravcu zapada, prati se-vernu granicu parcele broj 7527/1 i dolazi do ta~kebroj 1 koja je utvr|ena za po~etnu ta~ku opisa granicepodru~ja.

2.2. Podela na javno i ostalo gra|evinsko zemqi{te

U okviru prostora za koji se predlaè izrada planaizdvaja se javno gra|evinsko zemqi{te koje je name-weno saobra}ajnicama, delu kompleksa klini~kog cen-tra i transformatorskim stanicama. Ostalo gra|evin-sko zemqi{te je u funkciji stanovawa kao preovla-|uju}oj nameni.

Javno gra|evinsko zemqi{te sastoji se od slede}ihparcela ili delova parcela:

- javno gra|evinsko zemqi{te nameweno saobra}aj-nicama parcele broj: 7516/1, 7516/3, 7520/2, 7520/3,7521/3, 7521/4, 7512/2, 7512/3, 7511/2, 7511/3, 7527/2,7526/2 i delovi parcela broj: 7525, 7524, 7523, 7522,7521/2, 10942/1 i 7803;

- javno gra|evinsko zemqi{te klini~kog centraparcele broj: 7527/1 i 7526/1.

- javno gra|evinsko zemqi{te za transformatorskestanice parcela broj 7527/3 i deo parcele 7527/1.

Napomena: parcela broj 7803 se nalazi u KO Novi Sad II, a sve ostale u KO Novi Sad I.

3. PODELA PROSTORA PREDLO@ENOG ZA IZRADU PLANA NA GRA\EVINSKE CELINE PREMA NAMENI, FUNKCIJI I NAÎNU IZGRADWE

Prostor za koji se predlaè izrada plana detaqneregulacije moè se podeliti na dve jasno izdvojeneprostorne celine koje se razlikuju po nameni, funkcijii karakteru.

U severnom delu se nalazi deo klini~kog centra saobjektima Stomatolo{kog fakulteta i De~ije bolnice.Tip, funkcija i dispozicija objekata karakteristi~nisu za navedenu namenu.

Ju`ni deo ima preovla|uju}u namenu stanovawa saporodi~nim objektima tipa vila, sem nekolikovi{eporodi~nih objekata uz Futo{ku ulicu.

Karakteristi~ne celine su definisane na grafi~-kom prikazu.

4. OBRAZLO@EWE KONCEPTA PLANA

U duhu zakona, vremena i konkretne lokacije planomse ne predvi|aju drasti~ne intervencije. Najradi-kalnije promene proisti~u iz planirane realizacijepunog uli~nog profila Hajduk Veqkove ulice sa neop-hodnim povr{inama za biciklisti~ki i pe{a~ki sao-bra}aj. Pro{irewem regulacione linije na planiranih30 m uklawa se niz objekata i zamewuje novim.

U kompleksu dela Klini~kog centra planirana jedogradwa objekta Stomatologije sa izdvojenim gabarit-om za funkcionalno povezivawe delova objekta. Plani-rano pro{irewe je mogu}nost proistekla iz potreba

korisnika u duèm vremenskom periodu. Za objekatDe~ije bolnice predvi|ena je mogu}nost fazne nado-gradwe prizemnog dela objekta, prema trenutnim ibudu}im potrebama korisnika, a evidentirani su i re-gistrovani u dokumentaciji svi postoje}i delovi objek-ta. Za ceo kompleks dato je ure|ewe slobodnihpovr{ina sa kolsko-pe{a~kim prilazima, parking pros-torom i zelenilom.

U ju`nom delu kompleksa predvi|a se mogu}nostdogradwe dela objekta, spratnosti P+2, za potrebe ode-qewa habilitacije i rehabilitacije.

U delu stanovawa uspostavqena su dva reìmaprema tipu namene i uslovima izgradwe. Reìm 1 seodnosi na porodi~no stanovawe i propisuje usloveizgradwe, dogradwe i nadogradwe objekata i namenu.Specifi~nost ovog prostora je u tome {to predstavqadeo grada koji je u velikoj meri realizovan ali zbogatraktivnosti lokacije ima tendenciju rekonstrukcije.Reìm 2 se odnosi na vi{eporodi~no stanovawe malespratnosti i gustina (P+2) uz Futo{ku ulicu. Ovimreìmom su prakti~no definisani okviri izgradwedva nova objekta kao posledica pro{irewa regulacijeHajduk Veqkove ulice. Kako bi se re{ilo pitaweparkirawa za ove nove objekte oformqen je novi javniuli~ni prostor uz ulicu Dr Hempta.

5. PROCENA POTREBNIH SREDSTAVA ZA URE\EWE SAOBRA]AJNICA I JAVNE KOMUNALNE INFRASTRUKTURE

A. URE\EWE SAOBRA]AJNICA

- Izgradwa kolovozne konstrukcije sa svim potreb-nim slojevima u krugu bolnice (do 6 metara {irine):

330 m2 h 3.250 din. = 1.072.500,00 din.

- Rekonstrukcija Guslarske ulice (do 6 metara{irine):

445,6 m2 h 1.625,00 din. = 724.100,00 din.

- Parking (59 parking mesta):

731,6 m2 h 2.600,00 din. = 1.902.160,00 din.

- Rekonstrukcija dela saobra}ajnice unutar krugabolnice:

650 m2 h 1.625,00 din. = 1.056.250,00 din.

- Izgradwa kolovoza u krugu bolnice (do 6 metara{irine):

1000 m2 h 3.250,00 din. = 3.250.000,00 din.

- Izgradwa kolsko-pe{a~ke staze u krugu bolnice (do6 metara {irine):

450 m2 h 3.250,00 din. = 1.462.500,00 din.

- Rekonstrukcija trotoara u ulici Hajduk Veqkovoj:

513 m2 h 975,00 din. = 500.175,00 din.

- Izgradwa biciklisti~ke staze u ulici HajdukVeqkovoj:

342 m2 h 1.950,00 din. = 666.900,00 din.

Ukupno saobra}ajnice: 10.634.585,00 din.


B. INFRASTRUKTURA

1. Komunalna hidrotehnika

I FAZA II FAZA UKUPNOizgradwa rekonstrukcija

- Kanalizacija(op{ti sistem)Obra~un se vr{i po mugra|ene cevi.

Cenom su obuhva}eniradovi, cena materijala,radna snaga i nadzor

∅ 250 mm 2.100.000 850.000 2.950.000

- VodovodObra~un se vr{i po mugra|ene cevi.

Cenom su obuhva}eni radovi,cena materijala, radna snaga i nadzor

∅ 100 mm 2.200.000 750.000 2.950.000

∅ 300 mm 1.430.000 1.430.000

2. Elektri~na mreà i objekti

- Sredwenaponska mreà

435 m h 6.500,00 din. = 2.827.500,00 din.

3. Vrelovodna mreà

149 m h 22.750,00 din. = 3.389.750,00 din.

Ukupno infrastruktura: 13.547.200,00 din.

Sve ukupno:

saobra}ajnice i infrastruktura 24.181.835,00 din.

6. USLOVI NADLE@NIH KOMUNALNIH ORGANIZACIJA OD ZNAÂJA ZA REALIZACIJU KONCEPTA PLANA

Za potrebe izrade plana pribavqeni su uslovi odJKP "Vodovod i kanalizacija" i Elektrodistribucije"Novi Sad".

Koncept plana je ura|en u skladu sa pribavqenimuslovima koji su dati u prilogu.

7. DOKUMENTACIJA OD ZNAÂJA ZA IZRADU PLANA DETAQNE REGULACIJE

7.1. Istorijsko razvojni kontekst prostora za koji se predlaè izrada plana detaqne regulacije

Razvoj ovog dela grada uslovqen je sa vi{e faktora.Najsna`nija okosnica razvoja je svakako Futo{ka ulica,pravac ucrtan i pre nastanka samog naseqa. Poredporasta broja stanovnika krajem XIX i po~etkom XXveka, osnovni impuls razvoju dale su Gradska bolnica iJodna bawa. Locirane na tada{woj periferiji grada,danas na delu centralnog gradskog podru~ja, pred-stavqale su atraktivan sadràj za veliki broj koris-nika.

Jodna bawa je objekat gra|en 1908. zavr{en 1909.godine, u stilu secesije po projektu Imrea Fran~eka iz

Budimpe{te. Bawa je bila nadaleko ~uvena kaole~ili{te i odmarali{te ~ije su usluge koristilimnogi bogati qudi tog vremena. Po{to je le~ili{tebilo veoma popularno, za narasle potrebe za sme{taj-nim kapacitetima izgra|en je objekat hotela Park 1929.godine po projektu arhitekte \or|a Tabakovi}a, na ugluFuto{ke i Tesline ulice.

Sa zapadne strane Hajduk Veqkove ulice izgra|en je1907. - 1909. objekat Gradske bolnice, ~ime je zapo~etrazvoj Klini~kog centra ~iji je deo predmet ovog plana.

Stanovawe koje se nalazi u razmatranom prostorunastalo je kao prate}i sadràj objektima zdravstva.Ve}ina originalnih objekata datira iz 30-tih godinaXX veka. Me|u wima se naro~ito isti~e vila soliter-skog tipa projektanta \or|a Tabakovi}a iz 1933.godine. Na àlost ovaj objekat je neadekvatno nado-gra|en mansardom koja u potpunosti naru{ava osnovnepostavke moderne. Pro{irewem uli~ne regulacije, kojeje neminovno, promeni}e se mikrolokacija ove ku}etako da }e izgubiti predba{tu i dospe}e na sam uli~nifront. Objekat se ~uva urbanisti~kom za{titom zbogsvojih visokovrednih arhitektonsko ambijentalnihkarakteristika.

Posle II svetskog rata Klini~ki centar se pro{irujena deo isto~no od Hajduk Veqkove ulice. Godine 1949.po~iwe izgradwa prvog objekta De~ije bolnice. Kasnijeje dogra|ivan i nadogra|ivan vi{e puta. Dogradwaisto~nog dela ra|ena je prema projektu arhitekteKrsti}a.

Organizaciono, Institut za zdravstvenu za{titudece i omladine u Novom Sadu na ovoj lokaciji sastojise iz pedijatrijske klinike sa 206 posteqa i Klinikeza de~iju hirurgiju sa 78 posteqa, {to ukupno ~ini 284posteqe. Zaposleno je 828 qudi od ~ega na hirurgiji 350a na pedijatriji 478. Od ukupnog broja zaposlenih imaoko 150 lekara a odnos medicinskog i nemedicinskogosobqa je 70:30%.

Zgrada Stomatologije je tako|e gra|ena posle 1949.godine a nadogra|ena je la`nom mansardom 1982.godine. Ukupno je zaposleno 70 radnika od ~ega je okodve tre}ine medicinskog osobqa a oko 20 wih suvisokostru~ni kadar.

7.2. Stawe prostora

7.2.1. Namena i kori{}ewe prostora

Prostor u granicama plana jasno je podeqen naceline po nameni, strukturi i reìmu kori{}ewa.

U delu Klini~kog centra postoje dva objekta sa razd-vojenim pristupima iz ulice Hajduk Veqkove. Objekatstomatologije nalazi se u severnom delu, spratnosti jePo+P+1+M. Trenutno zadovoqava potrebe korisnikaali postoji potencijalna potreba za pro{irewem. Pos-toje}i kolski prilaz se koristi samo za snabdevawe iinterventne slu~ajeve a ujedno predstavqa intenzivnupe{a~ku vezu Hajduk Veqkove ulice i Futo{kog parka.

Objekat De~ije bolnice je razu|ene osnove, usledna~ina nastanka dogra|ivawem, i razli~ite spratnostidelova objekata od P do P+5 {to je dato na grafi~komprikazu. Osim prilaza iz Hajduk Veqkove ulice, kruguDe~ije bolnice moè se pristupiti iz Guslarske ulicepreko neure|enog platoa.


U delu stanovawa preovla|uju}i je porodi~ni tiposim tri objekta uz Futo{ku ulicu, niske spratnosti(P+2 i P+1). Prema podacima iz JP "Informatika" brojstanova je 18 a stanovnika 24 {to je na terenu ne{todruga~ije, pa se o~ekuje 63 stanovnika i 21 stan. Pre-ovla|uju}a namena je stanovawe. Poslovni prostor senalazi u objektu u Guslarskoj 5 (Ekumenska humanitarnaorganizacija) i uli~nom objektu u Hajduk Veqkovoj 8(apoteka).

7.2.2. Hidrotehnika

Snabdevawe vodom

Snabdevawe vodom predmetnog prostora obavqa sepreko postoje}e vodovodne mreè a u okviru vodovod-nog sistema Grada Novog Sada.

Postoje}a primarna vodovodna mreà je profila 250 mm izgra|ena je du` ulice Hajduk Veqka, odnosno,profila ∅ 350 mm du` ulice Futo{ke.

Postoje}a sekundarna vodovodna mreà je profila∅ 80 mm i ∅ 100 mm i izgra|ena je u ulici Dr Hempta,odnosno, u kompleksu bolnice.

Na pojedinim deonicama vodovodne mreè povre-meno dolazi do havarijskih o{te}ewa kao posledicastarosti materijala. Ova konstatacija odnosi se, presvega, na kompleks bolnice i to na deonice zahva}enegabaritima postoje}ih objekata.

Ukoliko se izuzmu povremena havarijska o{te}ewapostoje}a vodovodna mreà zadovoqava potrebe snab-devawa vodom postoje}ih korisnika na predmetnomprostoru.

Odvo|ewe otpadnih i atmosferskih voda

Odvo|ewe otpadne i atmosferske vode predmetnogprostora vr{i se preko zajedni~kog kanalizacionogsistema Grada Novog Sada.

Postoje}a primarna kanalizaciona mreà izgra|enaje du` ulica: Hajduk Veqkove (∅ 600 mm), Futo{ke (∅ 60/40 cm i ∅ 900 mm).

Postoje}a sekundarna kanalizaciona mreà profi-la od ∅ 250 mm do ∅ 300 mm izgra|ena je u ulici Dr Hempta, Futo{koj i u okviru kompleksa bolnice.

Postoje}a kanalizaciona mreà prihvata i orijen-ti{e ukupne vode prema postoje}em kolektoru u uliciCara Du{ana, profil kolektora je ∅ 2000/1400 mm.

Danas izgra|ena kanalizacija kapacitetom u pot-punosti zadovoqava dana{we potrebe korisnika. Mes-timi~ni problemi javqaju se sa odvodwavawem atmos-ferske vode, kada se pri padavinama ja~eg intenzitetajavqa produèno zadràvawe atmosferske vode napojedinim deonicama kolovoza gde nema odgovaraju}egbroja slivnika ili wihovo funkcionalno stawe nijeodgovaraju}e.

7.2.3. Energetika

Snabdevawe elektri~nom energijomSnabdevawe ovim vidom energije svih postoje}ih

sadràja je re{eno iz jedinstvenog elektroenergetskogsistema. Osnovni objekat za snabdevawe predmetnogprostora elektri~nom energijom je TS 110/20 kV"Detelinara 2".

Napajawe elektri~nom energijom postoje}ih sadrà-ja je kvalitetno re{eno sa postoje}ih distributivnihtransformatorskih stanica. Ova transformatorskastanica je 20 kV kablovskom mreòm povezana na elek-troenergetski sistem grada, a data je na grafi~komprikazu energetike. Postoje}a 20 kV mreà je izgra|enakablirawem. Od postoje}e transformatorske staniceje izgra|ena niskonaponska 0,4 kV distributivna mreàsa koje se direktno napajaju postoje}i potro{a~i.

Snabdevawe toplotnom energijom

Snabdevawe toplotnom energijom postoje}ih sadr-àja je re{eno iz gradskog toplifikacionog sistema,gradskog gasifikacionog sistema i kori{}ewem indi-vidualnih loì{ta. Od toplane "Zapad" postoji izgra-|ena vrelovodna mreà na koju su prikqu~eni posto-je}i objekti de~je bolnice i odre|eni broj objekata zastanovawe. Mawi broj individualnih objekata jezadrào snabdevawe toplotnom energijom kori{}ewemlokalnih toplotnih izvora.

Glavni pravci postoje}e energetske infrastrukturesu prikazani na grafi~kom prikazu.

7.2.4. Postoje}a vegetacija

Na prostoru obuhva}enom planom evidentirana jekvalitetna vegetacija. Na ulaznom delu Klini~kog cen-tra grupisana su starija stabla koprivi}a, sofore,kestena, maklure i ~empresa, ona su dobre vitalnostite ih je potrebno zadràti. Stara suva stabla javora ibreza treba ukloniti i zameniti ih novom dekora-tivnom vegetacijom. U ju`nom delu Klini~kog centrazastupqena su stabla sofore, javora, breze, bora,smreke i ona su starija, ali su dobrog kvaliteta ivitalnosti. U ba{tama ku}a porodi~nog stanovawa do-miniraju ~etinari (bor, smreka), kvalitetne primerkepotrebno je uklopiti u novo re{ewe.

Na ovom prostoru posebno se isti~u tri kvalitetnastara stabla platana, koja se nalaze uz samu ograduFuto{kog parka (isto~na strana klini~kog centra) wihje potrebno sa~uvati i posebno za{tititi od izgradwe.Ovom planu tako|e pripada deo drvoreda platana uzFuto{ku ulicu koji je izuzetno vredan i zna~ajansadràj ove frekventne saobra}ajnice.



OO DD LL UU KK UUOO IIZZRRAADDII IIZZMMEENNAA II DDOOPPUUNNAA

RREEGGUULLAACCIIOONNOOGG PPLLAANNAA PPOODDRRUU^JJAAIIZZMMEE\\UU UULLIICCAA JJAANNKKAA VVEESSEELLIINNOOVVII]]AA,,

NNOOVVEE UULLIICCEE UU PPRROODDUU@@EETTKKUU JJAANNKKAAVVEESSEELLIINNOOVVII]]AA,, SSTTEEVVAANNAA MMOOKKRRAAWWCCAA,,HHAAXXII RRUUVVIIMMOOVVEE II VVEESSEELLIINNAA MMAASSLLEE[[EE

UU NNOOVVOOMM SSAADDUU


^lan 1.

Pristupa se izradi izmena i dopuna Regulacionogplana podru~ja izme|u ulica Janka Veselinovi}a, noveulice u produètku Janka Veselinovi}a, StevanaMokrawca, Haxi Ruvimove i Veselina Masle{e u NovomSadu ("Slu`beni list Grada Novog Sada", broj 11/99) (udaqem tekstu - izmene i dopune plana).

^lan 2.

Izmenama i dopunama plana utvrdi}e se pravilaure|ewa i pravila gra|ewa za nadogradwu potkrovqa udelu prostora namewenom vi{eporodi~nom stanovawui op{tegradskom centru i izvr{i}e se sadràjno i ter-minolo{ko uskla|ivawe regulacionog plana saZakonom o planirawu i izgradwi ("Slu`beni glasnikRepublike Srbije broj 47/2003) kao i sa Generalnimplanom Grada Novog Sada do 2021. godine ("Slu`benilist Grada Novog Sada", broj 24/2000, 18/2001 i12/2003).

^lan 3.

Gra|evinski rejon obuhva}en Regulacionim planomobuhvata prostor u KO Novi Sad I unutar slede}egranice:

Za po~etnu ta~ku opisa granice gra|evinskog rejonautvr|ena je geodetska ta~ka broj 6886 koja je ukrsnata~ka osovina ulica Janka Veselinovi}a i StevanaMokrawca i odre|ena je geodetskim koordinatama.Idu}i ka jugu granica se poklapa sa osovinom uliceStevana Mokrawca do ukr{tawa sa osovinom uliceHaxi Ruvimove (osovinska ta~ka broj 6881). Zatim segranica lomi ka zapadu po osovini Haxi Ruvimoveulice do ukr{tawa sa osovinom ulice VeselinaMasle{e (osovinska ta~ka broj 6505). Iz ove ta~kegranica se lomi ka severu po osovini ulice VeselinaMasle{e do preseka sa novom ulicom u produètkuulice Janka Veselinovi}a (osovinska ta~ka broj 9589),zatim se lomi ka istoku po osovini nove ulice uproduètku ulice Janka Veselinovi}a i po osoviniulice Janka Veselinovi}a, pri ~emu se~e parcele broj5815, 5779, 10465, 5525, 5489 do osovinske ta~ke broj6886, koja je utvr|ena za po~etnu ta~ku opisa granicegra|evinskog rejona.

Za gra|evinski rejon u kojem se vr{i izmena zapo~etnu ta~ku opisa granice gra|evinskog rejonautvr|ena je ta~ka na preseku osovina ulice JankaVeselinovi}a i ulice Stevana Mokrawca, tj. osovinskata~ka broj 6886. Daqe granica skre}e u pravcu jugoisto-ka, prati osovinu ulice Stevana Mokrawca do ta~ke napreseku sa produènim pravcem granice parcela broj5189 i 5191. Od ove ta~ke granica skre}e u pravcujugozapada produènim pravcem a zatim ju`nom grani-com parcele broj 5189 do ta~ke na trome|i parcela broj5189, 5192 i 5269. Daqe granica se~e parcele broj 5269i 5268 produènim pravcem ju`ne granice parcele broj5189 do ta~ke na preseku osovine ulice IlijeBir~anina, zatim skre}e u pravcu jugoistoka prati oso-vinu ulice Ilije Bir~anina do osovinske ta~ke broj6882. Od ove ta~ke granica skre}e u pravcu jugozapada,prati osovinu ulice Haxi Ruvimove do osovinske ta~kebroj 6505. Daqe granica skre}e u pravcu severozapada,prati osovinu ulice Veselina Masle{e do osovinsketa~ke broj 9589. Od ove ta~ke granica skre}e u pravcu

severoistoka, prati osovinu nove ulice, a zatim osov-inu ulice Janka Veselinovi}a i dolazi do ta~ke koja jeutvr|ena za po~etnu ta~ku opisa granice gra|evinskogrejona.

^lan 4.

Rok za izradu izmena i dopuna plana je 60 dana oddana stupawa na snagu ove odluke.

^lan 5.

Sredstva za izradu izmena i dopuna planaobezbe|ena su Programom ure|ivawa gra|evinskogzemqi{ta za 2003. godinu ("Slu`beni list Grada NovogSada", br. 27/2002, 11/2003, 16/2003 i 19/2003).

^lan 6.

Sastavni deo ove odluke je Program za izradu izme-na i dopuna Regulacionog plana podru~ja izme|u ulicaJanka Veselinovi}a, nove ulice u produètku JankaVeselinovi}a, Stevana Mokrawca, Haxi Ruvimove iVeselina Masle{e u Novom Sadu.

^lan 7.

Odluka o izradi izmena i dopuna plana objavi}e seu dnevnom listu "Dnevnik".

^lan 8.




PP RR OO GG RR AA MMZZAA IIZZMMEENNUU RREEGGUULLAACCIIOONNOOGG PPLLAANNAAPPOODDRRUU^JJAA IIZZMMEE\\UU UULLIICCAA JJAANNKKAAVVEESSEELLIINNOOVVII]]AA,, NNOOVVEE UULLIICCEE UU

PPRROODDUU@@EETTKKUU JJAANNKKAA VVEESSEELLIINNOOVVII]]AA,,SSTTEEVVAANNAA MMOORRKKAAWWCCAA,, HHAAXXII RRUUVVIIMMOOVVEE

II VVEESSEELLIINNAA MMAASSLLEE[[EE UU NNOOVVOOMM SSAADDUU IIWWEEGGOOVVOO UUSSAAGGLLAA[[AAVVAAWWEE SSAA ZZAAKKOONNOOMM

OO PPLLAANNIIRRAAWWUU II IIZZGGRRAADDWWII

1. PRAVNI OSNOV ZA IZRADU PROGRAMA

Regulacioni plan podru~ja izme|u ulica JankaVeselinovi}a, nove ulice u produètku Janka Veseli-novi}a, Stevana Mokrawca, Haxi Ruvimove i VeselinaMasle{e u Novom Sadu, usvojen je 13. septembra 1999.godine ("Slu`beni list Grada Novog Sada" broj 11/99).


Shodno ~lanu 55. stav 2. Zakona o planirawu i izgrad-wi izmene i dopune urbanisti~kog plana vr{e se nana~in i po postupku propisanom za wegovo dono{ewe.

Na osnovu ~lana 45. stav 1. Zakona o planirawu iizgradwi ("Slu`beni glasnik Republike Srbije" broj47/2003) (u daqem tekstu - Zakon) pristupa se izradiPrograma za izmenu plana koji je sastavni deo Odluke oizmeni urbanisti~kog plana iz ~lana 46. Zakona.

2. PREDLOG VRSTE PLANA

U skladu sa karakterom i potrebama grada zablokove koji se nalaze izme|u ulica Janka Veseli-novi}a, nove ulice u produètku Janka Veselinovi}a,dela Stevana Mokrawca, Haxi Ruvimove i VeselinaMasle{e u Novom Sadu, predmetni plan potrebno je usa-glasiti i sa odredbama novog Zakona, te ga doraditipoglavqima koja ne sadrì, a obavezni su elementiplana detaqne regulacije. Plan detaqne regulacije,naime, kao vrsta plana najvi{e odgovara regulacionomplanu po ranije vaè}em zakonu.

Prema Generalnom planu Grada Novog Sada do 2021.godine ("Slu`beni list Grada Novog Sada", broj24/2000, 18/2001 i 12/2003) gra|evinski rejon koji jepredmet izmena i dopuna za koji se radi plan detaqneregulacije namewen je za op{tegradske centre istanovawe u zonama me{ovite izgradwe, te je u tomsmislu neophodno istovremeno usagla{avawe ovogplana sa Generalnim planom Grada Novog Sada do 2021.godine.

2.1. Opis predloène granice plana

Gra|evinski rejon obuhva}en ovim planom obuhvataprostor u KO Novi Sad I unutar slede}e granice:

Za po~etnu ta~ku opisa granice gra|evinskog rejonautvr|ena je geodetska ta~ka broj 6886 koja je ukrsnata~ka osovina ulica Janka Veselinovi}a i StevanaMokrawca i odre|ena je geodetskim koordinatama.Idu}i ka jugu granica se poklapa sa osovinom ulice Ste-vana Mokrawca do ukr{tawa sa osovinom ulice HaxiRuvimove (osovinska ta~ka broj 6881). Zatim se granicalomi ka zapadu po osovini Haxi Ruvimove ulice doukr{tawa sa osovinom ulice Veselina Masle{e (oso-vinska ta~ka broj 6505). Iz ove ta~ke granica se lomi kaseveru po osovini ulice Veselina Masle{e do presekasa novom ulicom u produètku ulice Janka Veseli-novi}a (osovinska ta~ka broj 9589), zatim se lomi kaistoku po osovini nove ulice u produètku ulice JankaVeselinovi}a i po osovini ulice Janka Veselinovi}a,pri ~emu se~e parcele broj 5815, 5779, 10465, 5525, 5489do osovinske ta~ke broj 6886, koja je utvr|ena zapo~etnu ta~ku opisa granice gra|evinskog rejona.

Za gra|evinski rejon u kojem se vr{i izmena za po-~etnu ta~ku opisa granice gra|evinskog rejona utvr|enaje ta~ka na preseku osovine ulice Janka Veselinovi}ai ulice Stevana Mokrawca, tj. osovinska ta~ka broj6886. Daqe granica skre}e u pravcu jugoistoka, pratiosovinu ulice Stevana Mokrawca do ta~ke na presekusa produènim pravcem granice parcela broj 5189 i5191. Od ove ta~ke granica skre}e u pravcu jugozapadaproduènim pravcem a zatim ju`nom granicom parcelebroj 5189 do ta~ke na trome|i parcela broj 5189, 5192 i5269. Daqe granica se~e parcele broj 5269 i 5268produènim pravcem ju`ne granice parcele broj 5189

do ta~ke na preseku osovine ulice Ilije Bir~anina,zatim skre}e u pravcu jugoistoka prati osovinu uliceIlije Bir~anina do osovinske ta~ke broj 6882. Od oveta~ke granica skre}e u pravcu jugozapada, prati osovinuulice Haxi Ruvimove do osovinske ta~ke broj 6505.Daqe granica skre}e u pravcu severozapada, prati oso-vinu ulice Veselina Masle{e do osovinske ta~ke broj9589. Od ove ta~ke granica skre}e u pravcu severoisto-ka, prati osovinu nove ulice, a zatim osovinu uliceJanka Veselinovi}a i dolazi do ta~ke koja je utvr|enaza po~etnu ta~ku opisa granice gra|evinskog rejona.

2.2. Javno i ostalo gra|evinsko zemqi{te

U gra|evinskom rejonu plana izdvaja se javnogra|evinsko zemqi{te koje je nameweno za sredwu{kolu, osnovnu {kolu, pred{kolsku ustanovu, sao-bra}ajnice, pe{a~ku stazu, transformatorske stanice iautomatsku telefonsku centralu. Ostalo zemqi{te je ufunkciji stanovawa u zonama me{ovite izgradwe iposlovawa u okviru op{tegradskog centra.

3. PODELA GRA\EVINSKOG REJONA PREDLO@ENOG ZA IZMENU PLANA NA GRA\EVINSKE CELINE PREMANAMENI I FUNKCIJI

Gra|evinski rejon za koji je predloèna izmenavaè}eg plana ima bruto povr{inu 21,75 ha i moè dase podeli u tri prostorne celine koje se razlikuju ponameni i funkciji.

Poslovawe u okviru op{tegradskog centra se plani-ra uz ulicu Veselina Masle{e i uz ulicu Haxi Ruvi-movu.

Vi{eporodi~no stanovawe u okviru stanovawa uzonama me{ovite izgradwe se planira u ostalom delugra|evinskog rejona.

Poslovawe u okviru op{tegradskog centra i vi{e-porodi~no stanovawe u zonama me{ovite izgradwe su ugranici gra|evinskog rejona u kome se vr{i izmenaplana. Povr{ina je bruto 16,33 ha.

Kompleksi nameweni za sredwu {kolu, osnovnu{kolu i pred{kolsku ustanovu su izme|u ulica IlijeBir~anina, Stevana Mokrawca i Haxi Ruvimove, izvangranice gra|evinskog rejona u kome se vr{i izmena.

4. OBRAZLO@EWE KONCEPTA PLANA

Planom detaqne regulacije zadrào bi se osnovnikoncept iz vaè}eg plana, koji podrazumeva potpunurekonstrukciju postoje}ih stambenih i drugih objekata,ali se osnovna uli~na mreà zadràva. Planiranaizgradwa podrazumeva znatno pove}awe broja stanovni-ka, planira se uvo|ewe linija javnog gradskog prevoza,{to uslovqava znatne intervencije na postoje}im sao-bra}ajnicama u vidu pro{irewa regulacija, svihkolovoznih traka, trotoara, uvo|ewe parkinga iuli~nog zelenila u profil ulice.

Regulacionim planom gradski centri i tercijarnedelatnosti planirani su izme|u ulica VeselinaMasle{e, nove ulice u produètku Janka Veseli-novi}a, Janka ^melika i Haxi Ruvimove i du` uliceHaxi Ruvimove od ulice Janka ^melika do Ilije


Bir~anina, {to je bilo u skladu sa Generalnim urba-nisti~kim planom Novog Sada do 2005. godine. Sprat-nost objekata je bila prizemqe + 4 sprata (P+4).Planom detaqne regulacije poslovawe u okviru grad-skog centra planira se linearno du` ulica VeselinaMasle{e i Haxi Ruvimove, {to je u skladu sa General-nim planom Grada Novog Sada do 2021. godine. Plani-rana spratnost poslovnih objekata je prizemqe + 4sprata + potkrovqe (P+4+Pk).

Vi{eporodi~no stanovawe se planira u ostalomdelu gra|evinskog rejona u granici u kojoj se vr{i izme-na plana. Planira se postepena zamena postoje}ih poro-di~nih stambenih objekata i izgradwa vi{eporodi~nihstambenih objekata, ~ija je spratnost prizemqe + 4sprata + potkrovqe (P+4+Pk). Regulacionim planombila je predvi|ena izgradwa objekata kolektivnogstanovawa, ~ija je spratnost prizemqe + 4 sprata.

U ciqu usagla{avawa plana sa novim Zakonomneophodna je wegova dopuna:

- izdvajawe javnog gra|evinskog zemqi{ta i ostaloggra|evinskog zemqi{ta

- procena potrebnih sredstava za ure|ewesaobra}ajnica i izgradwu javne komunalne infrastruk-ture

- uslovi za prikqu~ewe novih objekata na mreùjavne komunalne infrastrukture.

5. PROCENA POTREBNIH SREDSTAVA ZA URE\EWE SAOBRA]AJNICA I JAVNE KOMUNALNE INFRASTRUKTURE

A. IZGRADWA SAOBRA]AJNICA

- Kolovozi - 18.170 m2 h 3.250 = 59.052.500 din.

- Parkinzi - 6.435 m2 h 2.600 = 16.731.000 din.

- Trotoari - 8.755 m2 h 1.950 = 17.072.250 din.

Ukupno saobra}ajnice: 92.855.750 din.

B. INFRASTRUKTURA

- vodovod ∅ 100 mm2180 m h 4.020 din.= 8.763.600 din.

- kanalizacija ∅ 250 mm325 m h 5.360 din.= 1.742.000 din.

- trafostanica 20/0,4 kv/kv17. kom. 2.000.000 din. = 34.000.000 din.

- el. energetska mreà 20 kv2.750 m h 5.000 din.= 13.750.000 din.

- vrelovodna mreà 3.180 m h 35.000 din. = 111.300.000 din.

ukupno infrastruktura 169.555.600 din.

Ukupna sredstva za saobra}ajnice i ifrastrukturu 262.411.350 din.

6. DOKUMENTACIJA OD ZNAÂJA ZAIZRADU PLANA DETAQNE REGULACIJE

Za blokove koji }e biti obuhva}eni planom detaqneregulacije na snazi je jo{ uvek Regulacioni plan togprostora, kome je u delovima u kojima nije u suprotnos-ti sa Zakonom, produèna va`nost Odlukom oodre|ivawu delova urbanisti~kih planova kojima su uNovom Sadu ure|eni prostori u nameni stanovawe uzonama me{ovite izgradwe, a koji nisu u suprotnosti saodredbama Zakona o planirawu i izgradwi ("Slu`benilist Grada Novog Sada", broj 12/2003). Prema Regula-cionom planu predmetni blokovi su bili nameweni zakolektivno stanovawe i gradske centre i tercijarnedelatnosti, a prema Generalnom urbanisti~kom planuNovog Sada do 2005. godine postoje}e porodi~nostanovawe se zamewivalo vi{espratnim objektima,~ija je spratnost prizemqe + 4 sprata (P+4), a izgradwapotkrovqa se nije planirala. Kako se ovom prilikomvr{i i usagla{avawe vaè}eg plana sa Generalnimplanom Grada Novog Sada do 2021. godine, mogu}e jeplanirati i izgradwu potkrovqa.

7. USLOVI NADLE@NIH KOMUNALNIH ORGANIZACIJA

Za izradu ovog programa zatraèni su posebniuslovi od nadle`nih komunalnih organizacija, ali istijo{ nisu dobijeni, pa su kori{}eni uslovi za izraduRegulacionog plana podru~ja izme|u ulica JankaVeselinovi}a, nove ulice u produètku Janka Veseli-novi}a, Stevana Mokrawca, Haxi Ruvimove i VeselinaMasle{e u Novom Sadu. Ukoliko u zatraènim uslovi-ma bude izvesnih promena, ili detaqnijih obja{wewa,ugradi}e se u plan detaqne regulacije.


Documents

SLU@BENI LIST prostora...SLU@BENI LIST GRADA NOVOG SADA 572 Na osnovu ~lana 54. stav 1. Zakona o planirawu i izgradwi ("Slu`beni glasnik Republike Srbije", broj 47/2003) i ~lana 25